Наставница: Данијела Јокић
ВРЕМЕПЛОВ Мај, 2021.
Британска мапа света у XIX веку
Велике личности XIX века
VII 5 ОШ „Никола Тесла“ Нови Сад
ЦЕНА: 0.00 РСД
XIX ВЕК Деветнаести век често се назива и веком нација, јер су се током овог века многи народи борили за ослобађање од туђинске власти и створили националне државе. Укинуто је ропство у већини западних земаља. Индустријска револуција значајно је променила начин живота и представљају велику прекретницу у историји. Српски народ и даље живи под османском влашћу.
Чувени француски песник и писац, Алфонс де Ламартин, 1833. пред Ћелекулом изјавио је следеће:
“Нека Срби чувају овај споменик. Он ће увек подсећати њихову децу колико вреди слобода и колику су цену очеви њихови платили за њу.”
ВРЕМЕПЛОВ
Андреј Поповић и Лука Туфегџић
Свет у XIX веку Џорџ Вашингтон
Џорџ Вашингтон је рођен у Вирџинији 22. фебруара 1732. Један је од људи који је највише задужио америчку нацију. Убраја се међу највеће борце за независност Америке, а сматра се и једним од њених очева. Постао је први председник данас најмоћније земље на свету. Господине Вашингтон да пређемо на питања. Били сте један од предводника револуције, па ме занима због чега сте се придружили револуцији? Па, то је питање које ми често људи поставе, а разлог због којег сам се придружио јесте што сам сматрао да су порези које је донео британски парламент били бесмислени, а и зато што ми у колонијама нисмо имали право да се изјаснимо поводом тога. Иако сам ја био већ доста имућан, мислио сам да би требало да се придружим своме народу и сиромашнијим људима, које су ти порези доводили на ивицу сиромаштва. Осећао сам потребу и жељу да поведем свој народ у битку за слободу. У реду. Где сте били за време седмогодишњег рата и која је била ваша мисија? Пре седмогодишњег рата је дошло до сукоба између Британаца и Француза. Ја сам лично предводио око стотинак војника у борбама у Охају. Након одређеног времена су ми поверили хиљаду војника за одбрану Вирџиније, западних граница колонија, као и за учешће у борбама против француских колонија и њихових освајања. Након 1758. сам се повукао из борби.
„Осећао сам потребу и жељу да поведем свој народ у битку за слободу.“
Џорџ Вашингтон једини је амерички председник који је једногласно изабран и један од најпоштованијих међу њима.
Донели сте Декларацију о независности. Шта Вас је инспирисало да направите декларацију, која први пут говори о модернијим правима човека? Инспирацију сам добио по мишљењу на слободу човека. Сматрам да сваки човек треба да буде слободан, да има право да одлучује о свом животу,као и да буде независан.
ВРЕМЕПЛОВ
Андреј Поповић и Лука Туфегџић
Да ли сте поносни на донесени устав? Да, наравно да сам поносан. Тај устав је добар и дуго ће служити овом народу. Ограничава власт и даје права и слободу људима. То је најважније сто устав мора да садржи. Која су била Ваша интересовања? Волео сам лов и јахање коња, а такође сам уживао у игрању билијара, плесању као и позоришту.
Прва застава САД
Због чега сте ослободили своје робове? Пошто устав дозвољава ропство, сваки човек је имао право да ради са робовима шта хоће. Зато што нисам имао деце којима бих оставио то имање, а и сматрајући да сваки човек треба бити слободан, тестаментом сам наложио да сви моји робови буду ослобођени. Да ли је истина да је Ваша војска била неискусна? Да, нажалост то је истина. Разлог је тај што већина моје војске није била обучена за борбу, а и због мањка квалитетне опреме.
Због чега сте изабрали име Сједињене Америчке Државе? Пре револуције, за британске колоније у Северној Америци се користио назив Британска Северна Америка или Уједињене Колоније Северне Америке. Признаћете да је друго име слично данашњем имену моје земље. Први који је нашу нацију назвао именом Сједињене Америчке Државе је био Томас Џеферсон, 4. јула 1776. у Декларацији о независности. И тако је остало све до данас. Постајали су још неки предлози за назив попут Колумбије, али они никад нису заживели.
Зашто сте одбили да се кандидујете за трећи председнички мандат? Већ сам био остарио и сматрао сам да сам довољно урадио за америчку нацију. Мислио сам да је време да неко други преузме власт.
Да ли је истина да сте се бојали да Вас живог не закопају? Јесте, то је истина и због тога сам наредио да Захваљујем се на овом интервјуу. Пуно среће у наредном ме закопају три дана након смрти. периоду Вам желимо. Хвала и Вама.
ВРЕМЕПЛОВ
Софија Лехотски и Лана Кукавица
Luj XVI Tamničar: Građanine Luj Kapete, da li imate nešto da kažete o sebi pre nego što budete pogubljeni? Luj XVI: Ja nisam Luj Kapet, niti Luj Le Dernije, ja sam Luj XVI kralj Francuske! Tamničar: Kralj, bilo nekada, sada smo svi jednaki. Ali svakako da li imate nešto da kažete o svom životu i sebi? Luj XVI: Znam da će me pogubiti smatrajući me neprijateljem naroda, ali želim da vam kažem neke važne stvari koje će vam pomoći da shvatite da sam ja bio dobar kralj i da je ova revolucija pogrešna. Tamničar: Kako to mislite? Ispričajte nam svoje viđenje vašeg života i vaše uloge u ovim dešavanjima. Luj XVI: Ja sam unuk velikog kralja Luja XIV koji je izgradio Francusku da bude bogata, da bude poštovana od strane drugih konkurentnih kraljevina i da se ugledaju svi na svetu. Pogledajte samo Versaj, ima li išta na svetu lepše od njega. Tamničar: Stanite, polako, ajmo ispočetka. Luj XVI: Rođen sam 23. avgust 1754. godine. Ja sam bio najstariji preživeli sin. Imao sam teško detinjstvo zato što su me roditelji ignorisali. Favorizovali su mog starijeg brata Luisa Due de Bourgogne koji je umro sa 10 godina. Ovo je učinilo da moji roditelji okrenu leđa još više. Čak iako sam bio stidljiv imao dobre rezultate u školi i voleo sam englesku istoriju i astronomiju. Uživao sam u lovu sa mojim dedom, a kada me moj otac umro deda me je pripremao da postanem kralj. Nakon smrti mog dede došao sam na vlast 1774. godine. Četiri godine pre sam se oženio Marijom Antoanetom, ćerkom Marije Terezije. Ja sam imao 15, a ona 14 godina. Bili smo deca, naš brak su dogovorili naši roditelji, kako bi ovim brakom osigurali mir u našim imperijama.
Tamničar: Pričajte mi malo o vašem životu sa vašom suprugom ? Luj XVI: Znate, mi u Francuskoj baš i i ne volimo Austrijance. Između naših nacija je oduvek postojao rivalitet, ali smo to odlučili da stavimo u stranu kada smo se ujedinili u ratu protiv Turaka, da odbranimo Evropu od Otomanske pošasti. Ali ti Austrijanci i dalje pokušavaju da nam donesu svoje razne čudne običaje sa istoka. Meni je najčudnije to kupanje i opsesija sa higijenom. Na taj način možemo samo zaraditi jos više bolesti. Zamislite, moja žena je uvela na dvor kupanje u kadi, a to je stvarno previše! Ali na krunisanju je blistala. Svoje austrijske haljine zamenila je francuskim. Time se simbolično odrekla svoje nacionalnosti. Malo su mi bile čudne njene puf frizure, koje su bile visoke i do jednog metra, na njima su svoje utočište nalazile razne vrste bisera, ukrasa pa čak i minijaturne skulpture brodova pa čak i igračke. Tamničar: Zar nije za vreme krunisanja u Remsu, za vreme velike nestašice hleba, pala u nemilost Francuskog naroda posle toga što je rekla „Ako nemaju hleba, neka jedu kolače“ ? Luj XVI:To nije tačno! Ona je napisala „Izvesno je da su se ljudi prema nama lepo odnosili uprkos vlastitoj nesreći. Mi smo sada još više u obavezi da jače radimo za njihovu sreću“.
Tamničar: Zar je nisu zvali na pamfletima „Madam deficit“ ? Luj XVI: Pa možda je za to bilo malo razloga. Ona je uživala da ide na pariske balove, a ja nisam. Više sam voleo da radim u svojoj bravarskoj radionici i idem u lov. Počela je da troši puno novca jer nije imala predstavu o pravoj vrednosti. Uglavnom je trošila na odeću, dijamante i kockanje. Sve manje vremena je bila na dvoru, a više u dvorcu Mali Trijanon, za čije je renoviranje potrošila mnogo. Troškovi su se otrgli kontroli. Jako su nam zamerali što nismo odmah imali dece. Tamničar: Kako ste prešli preko te bračne krize? Luj XVI: Francuska je bila na ivici bankrota i državni dug je posato preveliki, jer smo pomagali američkim pobunjenicima, finansirali smo ih da se izbore za nezavisnost od britanske kolonijalne vlasti. Tada je 1777. godine u posetu došao brat Marije Antoanete, car Jozef II. Kritikovao je sestru zbog njenog raskalašnog života, dugo smo razgovarali i to nam je pomoglo da Marija i ja imamo bolji odnos. Kraljica je objavila da je trudna u maju 1778. Godine. Dobili smo ćerku 19. decembra 1778. Godine u Versaju. Posle nje je rodila još troje dece: Luja Žozefa prestolonaslednika, Luja Šarla vojvodu Normandije i Sofi Beatris. Ekstravagancije Marijinog života su polako nestajale godinama. Posvetila se deci i dobrotvornom radu. Počela se prikladnije oblačiti i prestala je da kupuje drago kamenje. Postala je skromna i odmerena osoba.
„Jako su nam zamerali što nismo odmah imali dece.“
Tamničar: Šta je onda pošlo po zlu? Luj XVI: Zbog teške ekonomske situacije pozvao sam u pomoć najveće ekonomiste i najbolje finansijere Tigroa i Nekera i pokušao da spasem šta se spasti moglo. Onda sam sazvao skupštinu plemića, ali nije bilo nikakvog rezultata. U maju 1789. godine zakazao sam skupštinu staleža koja nije zasedala punih 175. godina. Predstavnici 3 staleža okupili su trećinu predstavnika i proglasili su se narodnom skupštinom. Nakon toga narodni predstavnici su odlučili da donesu ustav i proglasili sebe za ustavotvornu skupštinu. Kraljica je sumnjala da reformisti staleža tajno rade na izbacivanju monarhije pa su me ona i kraljičin brat, Grof D‘Artoa nagorovorili da 11. jula 1789. godine smenim reformističkog ministra Žaka Nekera i rekonstruišem vladu. Novi predsednik vlade postao je kraljičin saveznik, baron De Bretg koji je bio rojalista i katolik. Mnogo Parižana i deo vojske mislili su da je ovo početak prevrata i 14. jula zauzeli su tamnicu u državi Bastilja. U početku nas to nije previše interesovalo i nismo pristajali na nijedan kompromis.
Tamničar: Ali pričalo se da nagomilavate žito i narod je bio besan, šta se tada desilo? Luj XVI: Gladna i besna rulja je krenula na Versaj. Kraljica me je molila da pobegnemo sa Versaja. Odbio sam. U ranim jutarnjim časovima rulja se probila u dvor, masakrirajući moju gardu koju su činili švajcarski plaćenici. Kraljica je jedva uspela da pobegne u svoje odaje. Velika masa se okupila u dvorištu dvorca zahtevajući da Marija Antoaneta izađe na balkon. Ona je izašla u spavaćici sa dvoje naše dece. Rulja je tražila da deca odu. Kraljica se sama nalazila na balkonu deset minuta sa masom gnevnih ljudi. Nikad joj se nisam divio kao tada. Čak je i razjarena rulja bila impresionirana njenom hrabrošću i uvikivali su „Živela kraljica!“.
ВРЕМЕПЛОВ
Софија Лехотски и Лана Кукавица
Tamničar: Šta se dalje dešavalo ? Luj XVI: Skupština je u avgustu ukinula vekovne feudalne privilegije i izglasala čuvenu Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. Skupština je radila i na pretvaranju apsolutne monarhije u ustavnu. Tamničar: Šta je uticalo da hoćete da pobegnete iz zemlje? Luj XVI: U oktobru oko 10000 ljudi se skupilo ispred Versaja zahtevajući da nas odvedu u Pariz. Ja sam bio paralisan od straha. Ali moja žena je preuzela inicijativu, sastajala se sa savetnicima i ambasadorima, moleći da nam pomognu u spašavanju monarhije. Doneli smo odluku da pobegnemo u Montmedije, rojalističko uporište na istoku Francuske, gde smo planirali na okupimo pristalice. Vojnu pomoć su već obećali kraljičin brat car Leopold II, Katarina Velika, Gustav III od Švedske i kralj Pruske. Međutim uhvatili su nas u Varenu gde smo trebali da zamenimo konje. U leto 1792. godine, uoči rata Francuske sa Austrijom i Pruskom, moćni vođa Jakobinaca Robespijer naredio je da se smeni kralj, to jest ja. Septembra 1792 godine, nakon čitavog meseca krvoproloća nacionalni konvent ukinuo je monarhiju i Francuska je proglašena republikom i evo sada čekam smaknuće!
Tamničar: Građanine Luj Kapete, razgovor je završen. Straža, odvedite ga na pogubljenje! Luj XVI: Ja nisam Luj Kapet, ja sam Luj XVI kralj Francuske!
„Ja nisam Luj Kapet!“
ВРЕМЕПЛОВ
Ема Ферати и Лана Милосављевић
Abraham Linkoln Danas intervjuišemo Abrahama Linkolna. Rodjen je i siromašnoj familiji, a politikom se bavio od 1832. do 1856. godine. Godine 1860. postao je predsednik SAD-a, a ratom je ukinuo ropstvo. Zašto ste počeli građanski rat u sopstvenoj državi? Namera mojih atentatora bila je da izazovemo haos u zemlji kako bi se Jug ponovo osamostalio. Zašto mislite da su afroamerikanci jednaki belcima? Zato što si svi ljudi rođeni jednaki i nema razloga da se pravi razlika. Da li ste očekivali ovakav razvoj SAD-a nakon građanskog rata? Iako smo imali velike razore i ogromne žrtve, naša država je ojačala kako nam je i išlo po planu. Da li ste imali planove pre svoje političke karijere? Kupio sam prodavnicu u Nju Salemu, ali posao nije išao najbolje, zato sam radnju prodao i odlučio da se kandidujem za predsednika. Nisam Zašto ste se 1856. godine priključili bio izabran i zato sam radio u pošti i bio pravnik na neko vreme. republikanskoj stranci? Priključio sam se iz razloga da bih zaustavio Kako ste se nosili sa smrću 3 sina? Moja supruga i ja smo to teško podneli, ali pogotovo ona. Tako da je širenje ropstva u državama Juga. naš jedini sin odveo Meri, svoju majku, u mentalnu bolnicu. Zašto vaša vlada u Vašingtonu nije priznala Zašto ste počeli da puštate bradu u predsedničkoj kampanji 1860. novostvorenu Konfederaciju? Jer nismo hteli da se Jug odcepi od SAD-a i godine? Zato što sam dobio pismo od jedanaestogodišnje devojčice da žene nismo hteli širenje ropstva po državi. vole muškarce sa dugačkom bradom i da ću tako dobiti više glasova. Koje godine ste doneli proglašenje o ukidanju ropstva? Tu odluku doneli smo 1860. godine. Zašto ste kršili i mimoilazili mnoge ustavne odredbe o mnogim ljudskim pravima i slobodama? To sam radio kako bih suzbio južnjačku 5. kolonu.
ВРЕМЕПЛОВ
Јелисавета Вукашиновић и Ена Кузман
Napoleon Bonaparta Napoleon I Bonaparta bio je vođa u Francuskoj revoluciji, a zatim car Francuske i kralj Italije. Jedan je od najznačajnijih vojskovođa u istoriji koji je uveo novine u načinu vođenja rata, a Francuzi smatraju da je okončao razdoblje bezvlašća i nerada.
Upoznajte čoveka koji je spadao u 10 najluđih vladara istorije Novinarka: Dobar dan svim našim čitaocima. Današnji gost je veliki vojskovođa Napoleon Bonaparta. Za početak voleli bismo da saznamo nešto o Vašem detinjstvu. Napoleon: Kao dete bio sam odličan matematičar pa po meni postoji Napoleonova teorema. Moji nastavnici su me podstakli da se priključim vojsci. Nisam bio društven, što je verovatno bila posledica moje nadmenosti.
Novinarka: Načuli smo da ste zbog Vaše alurofobije izgubili jednu čitavu bitku. Da li je to zaista istina ili samo trač? Napoleon: Moja alurofobija, strah od mačaka, nastao je kada sam imao svega 6 meseci, kada me je dadilja u kolevci izvela u dvorište, mačka je skočila i ostavila značajne traume na mene. Nekim putem vojvoda od Velingtonaje to saznao i postavio je red od 70 mačaka ispred njegove vojske, kada sam se toga prepao to je demoralisalo mene i čitavu moju vojsku te smo tada izgubili.
NAPOLEONOVA TEOREMA
Novinarka: Možete li nam reći nešto o Vašoj porodici? Napoleon: Moja porodica nije bila jedna od materijalno bogatijih, međutim po članovima bili smo zaista bogati. Imao sam 12 braće i sestara, a po rođenju bio sam drugi. Novinarka: Da li je istina da imate kompleks zbog Vaše visine? Napoleon: Kompleks od rasta imam, jer su me prijatelji i drugi ljudi zadirkivali zbog toga što sam samo 168cm visok, ali to mi nijen predstavljalo prepreku da se usredsredim na ratove.
Novinarka: Kako ste znali koliko Vas Vaš narod zaista ceni i poštuje? Napoleon: Često bih umeo da se preobučem u prosjaka i da se šetam po ulicama Pariza postavljajući pitanja narodu po čemu sam merio svoju popularnost.
„Nisam bio društven, što je verovatno bila posledica moje nadmenosti.“
ВРЕМЕПЛОВ
Јелисавета Вукашиновић и Ена Кузман
Napoleon Bonaparta Novinarka: Da li bismo sada mogli da čujemo nešto iz Vašeg ljubavnog života? Napoleon: Imam suprugu čije je prvobitno ime bilo Mari Žozef Roz de la Pageri, međutim njeno ime mi se zaista nije svidelo te sam odlučio da ga promenim u Žozefina i to njoj nije smetalo. Novinarka: Čuli smo da Vam je Vaša žena donosila sreću i da Vam je takođe donela dvoje dece iz njenog predhodnog braka? Napoleon: To je tačno, njen portret uvek nosim sa sobom kada idem u nove bitke, šta više siguran sam da mi donosi sreću. Što se tiče dece jeste imala dvoje iz prvog braka međutim to mi nikad nije smetalo, takođe jedna njena ćerka udala za mog brata. Novinarka: Mnogo ste uspešni u svojim ratovima, sigurno ste puno radili da bi to postigli. Napoleon: Zaista sam puno radio da bih dostigao ove ciljeve ali je to ostavilo posledicu na moje zdravlje. Zbog stresa i obaveza spavao sam svega 4-5 sati a voleo sam i da popijem nekada. Novinarka: Čitaoce je zanimao Vaš stvaralački život. Da li nam možete reći nešto o tome? Napoleon: Jedino umetničko delo koje sam zapravo stvorio jeste roman ,,Klison i Evgenija“.
“Mrzim miris sveže boje.”
Novinarka: Možete li nam za kraj reći još par zanimljivosti o Vama? Napoleon: Mogu Vam reći da sam zaista sujeveran, zato i mislim da mi žena donosi sreću. Takođe osim mačaka imam strah od otvorenih vrata i mrzim miris sveže boje. Nadam se da sam bio zanimljiv čitaocima i hvala Vam na pozivu.
ВРЕМЕПЛОВ Иван Киш и Немања Цвејић
Марија Терезија
Поштовани читаоци, кроз данашњи интервју мој колега Иван Киш и моја маленкост Немања Цвејић ћемо вас упознати са једном великом женом и владарком Угарске. Она је рођена 13. маја 1717. у Хофбургу, Беч, Аустрија. Отац јој је био Карло VI, мајка Елизабета Кристина од Браунсвајг Вулфенбитела. Удата је била за Франца I цара Светог римског царства. Била је краљица Угарске од 1740. до 1780., а наш саговорник је Марија Терезија. Иван К.: Реците нам нешто о Вашој владавини. Марија Терезија: После смрти мога оца Карла VI, ја сам постала владарка у октобру 1740. године, захваљујући мом оцу који ми је прагматичком санкцијом 1713. омогућио да наследим његове територије које су се могле наслеђивати само по мушкој линији и од стране мушкараца. Немања Ц.: Кажите нам које државе су остале уз Вас после смрти Вашег оца. Марија Терезија: Пруска, Саксонија, Баварска и Француска иако су обећале мом оцу да ће подржати мене при наслеђивању круна, на крају су повукле своје обећање и тако је Пруска напала Аустрију и то је изазвало рат који је трајао 8 година и познат је и као Рат за аустријско наслеђе.
Иван К.: Које реформе сте спровели са својим министрима док сте били на власти? Марија Терезија: Реформисала сам образовање, подстицала сам трговину и развој привреде. То је значајно утицало на то да Аустрија ојача. Немања Ц.: Кажите нашим читаоцима које године сте се крунисали? Марија Терезија: 25. Јуна 1741. године крунисала сам се за краља и то после неколико месеци преговора са угарским племством и учењу јахања које је било неопходно за церемонију. Ја сам носила титулу мушког рода, па сам тако званично била над војвода Аустрије, а нне војвоткиња, краљ Чешке а не краљица, краљ Угарске. У то време је било необјашњиво да жена буде владар, а ја сам прва и последња владарка у хабзбуршкој лози.
ВРЕМЕПЛОВ Иван Киш и Немања Цвејић
Марија Терезија, иако личност 18. века, значајно је утицала на европске токове 19. века Иван К.: Познато је да су Вас звали и реформаторком. Зашто? Марија Терезија: Тако су ме звали зато што сам успела да искореним хајдучију и разбојништво које је узимало маха после дуготрајних ратова.
Иван К.: Шта је та привилегија још донела Новом Саду? Марија Терезија: Њоме је уређена власт у граду. Одредило се како ће градска власт да функционише. Одредили су се органи власти и град је добио своје судове. Тада је добио и свој грб.
Немања Ц.: Шта сте све урадили за нашу дивну Војводину, која некада није овако изгледала? Марија Терезија: За данашњу Војводину урадила сам следеће: припитомила сам скраћивање токова реке и прокопавање канала. То је био предуслов да тадашња панонска мочвара постане данашња житница. Насеља су добила савременији облик. Појавила су се ушорена села и градови. Подстицала сам на то да привреда напредује. Најбитније од свега је то што Петроварадински шанац, који се тада тако звао, а данашњи Нови Сад, откупио је статус слободног краљевског града 1. фебруара 1748. године, али тек 1998. године је овај датум проглашен за Дан града. Иван К.: Који још градови су уживали привилегију слободног краљевског града? Марија Терезија: Осим Новог Сада, уживали су још Сомбор 1749., Суботица 1779. и Вршац 1817. Немања Ц.: Шта се дешава са Новим Садом те 1748. године? Марија Терезија: Нови Сад функционише као војничка варош, где се на челу града налази човек који је истовремено и војни капетан.
„Успела сам да искореним
хајдучију и разбојништво.“
Драги читаоци, нама је била част да поразговарамо са царицом Маријом Терезијом и надамо се да ће и вама бити занимљиво читање. До следећег интервјуа поздрављају вас Иван Киш и моја маленкост Немања Цвејић.
ВРЕМЕПЛОВ Сара Ботошки и Лана Лалић
Новосадска хроника
Milica Tomić Književnica, političarka i novinarka, borac za prava žena. Rođena je u Novom Sadu 1859. godine a umrla u Beogradu 1944. godine. Mnogi ljudi ne znaju da ste ćerka poznatog političara Svetozara Miletića, kako ste se osećali kada Vas je otac zvao Miloš i tretirao kao dečaka? U početku sam se osećala poprilično čudno i zbunjeno, ali sam se kasnije privikla na to i sada shvatam zašto je to radio. Želeo je da svet sagledam iz oba ugla, i iz ugla dečaka i iz ugla devojčice, koje nisu imale jednaka prava kao dečaci. Ma koliko bilo neobično, to mi je pomoglo da se obrazujem i da kasnije sprovodim svoje ideje u javnosti. Tada mi je jasno bilo čime ću se kasnije baviti u životu. Kada je Vaš otac bio uhapšen iz političkih razloga, šta je to što Vas je motivisalo da nastavite da uređujete časopis svog oca ,,Zastava“? Imala sam tada 20 godina i dovoljno političkih iskustava da nastavim sa uređivanjem ,,Zastave“. I sama sam verovala u ideje za koje se moj otac zalagao. „Zastava“ je bio najznačajniji i najuticajniji list kod Srba u Austro-ugarskoj, nije se smelo dogoditi njegovo gašenje. Da li je tačno da ste bili primljeni kod cara Franca Jozefa u Beču? Tada sam se već školovala u Beču, bila aktivna političarka u Novom Sadu i uspostavila brojne kontakte sa uticajnim ljudima. Moj interes je bio da ubrzam proces oslobađanja mog oca, koji je bio u zatvoru. Verujem da sam u tome i uspela.
„Osnažile smo žene širom Evrope da se bore za svoja prava.“
Milica Tomić je jedna od sedam dama koje su prvi put u Evropi dobile pravo glasa i tako otvorile put empancipaciji žena u ovom delu Evrope.
Šta mislite kako su ljudi reagovali kada ste 1887. godine u časopisu „Zastava“ objavili prvu reklamu za higijenske uloške? Mislim da su se ljudi veoma začudili i pitali se otkud mi hrabrost da to objavim. Nekima je to bilo prilično neodmereno, ali Niko ranije nije imao hrabrosti da govori javno o ženskim temama i problemima.
ВРЕМЕПЛОВ Сара Ботошки и Лана Лалић
Kako ste upoznali Vašeg muža, Jašu Tomića? Kada je moj otac izašao iz zatvora, jako se razboleo. Više nisam mogla sama da vodim očev časopis i bio mi je potreban novi urednik. Te je 2. januara 1885. godine časopis preuzeo radikalski političar Jaša Tomić, za kog sam se kasnije udala. Kako ste se osećali kada ste čuli da je Vaš muž ubio političkog neistomišljenika, Mišu Dimitrijevića? Već sam dugo bila u političkom sukobu sa liberalima, a ponajviše sa Mišom Dimitrijevićem. Moj suprug ga je, braneći moju čast, pozvao na dvoboj, na koji se Miša nije odazvao. Ipak, mislim da ubistvo nije bilo pravo rešenje za rešavanje sukoba. Svesna sam da će ova „Tucindanska nesreća“ ostaviti negativan trag u našoj političkoj istoriji. Kako ste došli na ideju da osnujete časopis ,,Žena“, koji je izlazio jednom mesečno? Vi ste jedna od sedam dama koje su dobile pravo glasa na Na tu ideju sam došla 1911. godine kada sam dobila Velikoj narodnoj skupštini, održanoj 25. novembra 1918. dovoljno hrabrosti da progovorim o ženskim pravima godine. Tada je Vojvodina zvanično prisajedinjena Srbiji. i zbog želje da se obezbede bolji uslovi za decu i žene, Kakav odjek u Evropi je imalo učešće žena na skupštini? naročito u selima. Obrazovanje devojčica mi je bilo u Žene iz Vojvodine su prve dame koje su dobile pravo glasa u prvom planu. Evropi. Ponosna sam što je Novi Sad time pokazao Evropi kakav je položaj žena u našem društvu. Osnažile smo žene širom Evrope da se bore za svoja prava. Kada biste Vi imali mogućnost da birate gde bi se nalazio spomenik Vašem ocu u u Novom Sadu, gde bi to bilo? Izuzetno sam poštovala svog oca, i kao oca i kao političkog vođu. S obzirom da je bio gradonačelnik Novog Sada i počasni član Matice Srpske, na čije preseljenje iz Pešte u Novi Sad je bio veoma angažovan, njegov spomenik bi trebalo da se nalazi ispred Gradske kuće. Šta mislite da li će se Vaše ime naći u udžbenicima iz istorije, i ako ne zašto? Treba da prođe mnogo vremena da društvo prihvati ravnopravnu ulogu žena u političkom i društvenom životu. Mislim da nam predstoji viševekovna borba na tom polju i da će svaka naredna generacija devojčica biti sve spremnija za tu borbu.
ВРЕМЕПЛОВ Марија Бјелић и Уна Шмања
Наука Алфред Нобел
Ko ste vi? Ja sam Alfred Nobel, i ja sam poznat po mom izumu, dinamitu. Koja je bila vaša ideja sa dinamitom? Moja zamisao jeste bila da imam neki veliki doprinos nauci. Ko je bila Vaša najveća inspiracija? Jedna od najvećih inspiracija i najvećih podrška jeste bio moj otac, koji me je naučio većinu stvari koje sam znao. I on me je, zapravo, privukao nauci.
Kakvo je bilo Vaše detinjstvo? Moje detinjstvo je bilo u redu. Nije bilo ni preterano dobro, a nije ni bilo loše. Ja i moja dva brata smo jedini preživeli od mojih ostalih braće i sestara, što je ostavilo veliki uticaj na mene. Takodje, ja sam u ranom dobu krenuo da se zanimam sa Da li je dinamit bio Vaš jedini naukom, sto je bila jedna od najboljih stvari koje sam uradio. izum? Nije, doduše, taj izum je najpoznatiji, i zbog njega me ljudi Da li su Vaši roditelji imali neki i najviše pamte. Imao sam još dva značaj u Vašem životu, osim izuma, ili ti otkrića, Gelignit, to je naravno, uloge roditelja? eksplozivni materijal u formi Mogu reći da jesu. Moj otac je imao želea, napravljen od kolodija- najveći uticaj na mene, i volim da pamuka, rastvorenog u mislim da sam ispao bar malo kao nitroglicerinu ili nitroglikolu i on. Moja majka nije imala toliki pomešanom sa drvenom pulpom i uticaj na mene, ali ona me je vaspitala, i sa tim je stvorila osobu šalitrom. kakvu sam danas.
Kako ste se osetili kada su Vas u novinama pod naslovom „Prodavac smrti je mrtav“ 1888. godine pogrešno proglasili mrtvim? Nakon što sam to pročitao osetio sam se osramoćeno i ostao bez teksta, nisam smeo da ostavim takvo ime iza sebe i odlučio sam da od para koje sam zaradio od dinamita osnujem „Nobelovu nagradu“. Zbog čega su Vas optužili da ste zaradili novac ratom? Mislim da je sve bilo zbog nesporazuma, dinamit sam stvorio u nameri da služi kao ekspozivno sredstvo prilikom potrage za zlatom tokom perioda „Zlatne groznice“.
U čast Alfredu Nobelu, nazvan je hemijski element Nobelijum, otkriven 1956. godine.
ВРЕМЕПЛОВ Марија Бјелић и Уна Шмања
Da li imate da kažete nešto povodom toga da su Vas ljudi predstavljali kao “genija zla” i “trgovcem smrću”? Ja sam samo radio za dobrobit čovečanstva, jedini cilj mog zivota bio je širiti znanje , uveren da to pre svega znači širiti blagostanje. Šta Vam je pomoglo u ostvarenju Vaših ciljeva? Moj otac bio je inventivan inžinjer i mnogo je putovao, 1842. godine moja porodica i ja smo se preselili u Rusiju gde su me podučavali privatni učitelji, moje studije obuhvatale su hemiju i pet savremenih jezika, i to su bili neki od razloga zbog kojih sam toliko napredovao. Koliko ste novca ostavili za Nobelovu nagradu? Više od 31 milion dolara koji će biti pretvoreni u fond i uloženi u „sigurne hartije od vrednosti“. Prihod od investicija trebalo je godišnje deliti u obliku nagrada onima koji su tokom prethodne godine dali najveci uticaj u nauci.
“Ja sam samo radio za dobrobit čovečanstva.”
ВРЕМЕПЛОВ
Матија Ђемровски и Игор Палфи
Наука Никола Тесла Кад се Никола Тесла родио? Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. године. Где се Никола Тесла родио? Никола Тесла се родио у Смиљану.
Какво је Смиљан место? Смиљан је насељено место у Лици. Припада граду Госпићу, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска. Смиљан је најпознатији као родно место српског научника Николе Тесле. Ко је био Никола Тесла? Никола Тесла је био српски и амерички проналазач, инжењер електротехнике и машинства и футуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом. Који су били најпознатји Никола Теслини проналасци? Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор.
Ко је била Никола Теслина мајка? Георгина Ђука Тесла Николина мајка била је вредна жена с много талената. Била је врло креативна и својим изумима олакшавала је живот на селу. Сматра се да је Никола Тесла управо од мајке наследио склоност ка истраживачком раду.
Кaкво је било Теслино школовање? Први разред основне школе похађао је у родном Смиљану. Отац Милутин рукоположен је за проту у Госпићу, те се породица преселила у ово место 1862. године. Преостала три разреда основне школе и трогодишњу Нижу реалну гимназију завршио је у Госпићу.
ВРЕМЕПЛОВ
Матија Ђемровски и Игор Палфи
Кад је Никола Тесла први пут показао свој таленат? У Госпићу је Никола први пут скренуо пажњу на себе када је један трговац организовао ватрогасну службу. На показној вежби којој је присуствовало мноштво Госпићана, ватрогасци нису успели да испумпају воду из реке Лике. Стручњаци су покушали да открију разлог зашто пумпа не вуче воду, али безуспешно. Тесла, који је тада имао седам или осам година, је инстиктивно решио проблем ушавши у реку и отчепивши други крај црева. Због тога је слављен као херој дана.
Које су Никола Теслине златне године стваралаштва? Од 1893. до 1895. године Тесла истражује наизменичне струје високих фреквенција. Успева да произведе наизменичну струју напона од милион волти користећи Теслин калем и проучавао је површински ефекат високих фреквенција у проводним материјалима, бавио се синхронизацијом електричних кола и резонаторима, лампом са разређеним гасом која светли без жица, бежичним преносом електричне енергије и првим преносом радио-таласа. У Сент Луису је 1893. године, пред 6000 гледалаца, Тесла приказао на атрактиван начин многе експерименте укључујући и пренос сличан радио комуникацији. Обраћајући се Френклиновом институту у Филаделфији и Националној асоцијацији за електрично осветљење он је описао и демонстрирао своје принципе детаљно. Теслине демонстрације изазивају велику пажњу и помно се прате.
Како је прошла Светска изложба у Чикагу? Светска изложба 1893. године у Чикагу, Светска Колумбовска изложба, је била међународна изложба на којој је по први пут цео салон издвојен само за електрична достигнућа. То је био историјски догађај јер су Тесла и Вестингхаус представили посетиоцима свој систем наизменичне струје осветљавајући целу изложбу. Приказане су Теслине флуоресцентне сијалице и сијалице са једним изводом. Тесла је објаснио принцип обртног магнетског поља и индукционог мотора изазивајући дивљење при демонстрацији обртања бакарног јајета и постављања на врх, што је представљено као Колумбово јаје. То је коришћено да се објасни и прикаже модел обртног магнетског поља и индуктивног мотора.
„Учио сам многе језике, проучавао литературе и уметност, провео своје најбоље године у библиотекама читајући све што би ми пало под руку и осетио сам да сам траћио време, али убрзо сам схватио да је то било најбоље што сам икада учинио.“
“Сви смо ми једно. Људи су међусобно повезани невидљивим силама.“
ВРЕМЕПЛОВ
Мила Јоцовић и Срна Влаисављевић
Срби у XIX веку
Петар I Карађорђевић ПОЧЕТАК ВЛАДАВИНЕ: Колико година си имао када си преузео престо? Престо сам преузео после смрти свога оца 1885. тада сам постао глава династије Карађорђевић. ЖИВОТ ЈЕДНОГ ЈУНАКА ИЗВАН ПОЛИТИКЕ: Кад и где си се родио? Родио сам се 11. јула 1844. у Београду, тадошњој Кнежевини Србији. Када си пронашао љубав свог живота? Оженио сам се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом сам имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. За шта си се највише залагао током своје владавине? Као краљ залагао сам се за уставно уређење земље и био сам познат по својој либералној политици. Како си упамћен у народу? Пошто сам краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао сам запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).
„Био сам познат по својој либералној политици.“
Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића.
ВРЕМЕПЛОВ
Мила Јоцовић и Срна Влаисављевић
БАЛКАНСКИ РАТОВИ: Реци нам нешто о вођењу Балканских ратова? Први балкански рат који сам водио био је против Турске 1912, и Други против Бугарске 1913. окончани су тријумфом српске војске, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније и њиховим припајањем Србији.
ВЛАДАВИНА КРАЉА ПЕТРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА:
Реци нам нешто о твојим одласцима у стране земље? Током 1897., отишао сам у Русију, и био сам примљен код цара Николе II. Када си постао врховни владар? После Мајског преврата и убиства краља Три године касније покушао сам да се споразуме са краљем Александром Александра Обреновића 1903, изабран сам Обреновићем о признавању за краља Србије. кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али нисам успео. Који је твој врхунац у владавини? Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Да ли имаш неке хобије? Словенаца 1. децембра 1918. постао сам Волим да се бавим фотографисањем и сликањем, а такође сам једном превео краљ Срба, Хрвата и Словенаца. књигу једног политичара и филозофа. Звао се Џон Стјуарт Мил, а назив књиге је био „О слободи“.
“Постао сам краљ Срба, Хрвата и Словенаца“
ВРЕМЕПЛОВ Душан Пастор
Срби у XIX веку
Јован Стерија Поповић
ВРЕМЕПЛОВ Велике личности XIX века
Уредници и аутори листа „Времеплов“: Андреј Поповић Лука Туфегџић Софија Лехотски Лана Кукавица Јелисавета Вукашиновић Ена Кузман Ема Ферати Лана Милосављевић Иван Киш Немања Цвејић Душан Пастор Мила Јоцовић Срна Влаисављевић Сара Ботошки Лана Лалић Марија Бјелић Уна Шмања Матија Ђемровски Игор Палфи Наставница: Данијела Јокић