Page 1

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 32 / decembar 2011.

ENO KUTAK Berba 2011.

WINE&FOOD Restoran Bella Napoli EKSKLUZIVNO Vinska berza

INDUSTRIJSKI Dizajn Eames

Intervju

Branka katić


U SRCU jednog posebnog vinograda... Od drevne loze plemenitog SRCA... Rada se jedno posebno vino...

VINOodSRCA


Wine Style od 2006. godine

Broj 01

Broj 02

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 07

Broj 08

Broj 09

Broj 10

Broj 11

Wine Style

Wine Style ISSN 1452-6646

Broj 12

Wine Style

NIJE ZA PRODAJU

NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 06

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 15 februar 2009.

ISSN 1452-6646

NIJE ZA PRODAJU

Broj 17 jun 2009.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV)

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

SPECIAL WS u Istri: Vodnjan

ISSN 1452-6646

ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILI MINI jubilej

AUTOMOBILI Noviteti

INTERVJU

INTErVjU

Broj 14

Broj 13

Broj 15

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

MASSIMO SAVIĆ

Broj 16

Broj 17

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

Broj 18

Wine Style

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Nije za prodaju

Broj 23 jun 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vInarIja ex-yu

ekskluzIvno

top 50 vinarija ex-yu

Zlatan otok - plenković, Hvar

Primeur degustacija u Bordou

Chateau Kamnik, Skoplje

SlaGanje Hrane I vIna

toP 50 vInarIja ex-yu Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSure

Marco caprai

Paste

Wellness krstarenje

autoMobIlI Honda legend

automoBIlI BmW seria 5

Intervju

jadranka jovanovIć

Broj 19

Broj 20

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Broj 21

Wine Style iSSN 1452-6646

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

Ćuretina

BuSineSS cluB Dejan racić,

gen. direktor Delta real estate-a

automoBili noviteti

jovan Ćirilov

Broj 23

Broj 24

Broj 29

Broj 30

Nije za prodaju

iSSN 1452-6646

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vina

intervju

nebojša GloGovac

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 22

Intervju

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

SlaGanje hrane i vina

Movia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

hoteli

autoMoBili

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

intervju intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

Broj 25

draGana oGnjenović

Broj 26

intervju

Zoran predin

Broj 27

Broj 28

Broj 31

4

WINE STyle

w w w . w i n e s t y l e . r s

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.


Wine Style

specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Zamenik urednika

Miša Cilić Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Mikica Petrović, Vladimir Antić, Mladen Tomić Sa­rad­ni­ci

Bran­ko Čečen, Ste­van Raj­ta, Ðuro Tošić, Thomas Curtius, Novak Sladić, Dušan Za­rić, Katarina Vuković, Dragana Zdelar, Željko Broćilović Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Pe­tro­grad­ska 10, 11 000 Be­o­grad Tel/fax: 011/245-8286 www.winestyle.rs e-ma­il: spec­pres­@sbb.rs marketing@winestyle.rs redakcija@winestyle.rs

Uvodnik Zvučaće kao prolog kultne serije Grlom u jagode, ali... Te 2006. u Beogradu je bilo toliko vinoteka da su se mogle pobrojati na prste jedne ruke; ozbiljna vinska karta bila je privilegija nekoliko uglednijih restorana; u ponudi je bilo ne više od deset domaćih podruma vina, a proizvodnja najvećih među njima neuporediva je sa današnjom. Krajem te godine izašao je i prvi broj našeg magazina. Očigledno da su dobar osećaj imali i domaći vinari i trgovci vinom i ugostitelji, a i mi koji smo se tada odvažili da izdamo magazin koji se bavi vinom, ali sa idejom da priču o njemu poveže sa svim stvarima koje život čine prijatnim i uzbudljivijim. Imali smo dobar osećaj jer smo prepoznali da za naše uslove tih godina prilično razigrana ekonomija i poboljšan standard, bar u urbanim sredinama, daju preduslov da se ljudi konačno okrenu lepom i uživanju u stvarima koje ne treba da pripadaju nekakvoj eliti, već su svuda u svetu deo svakodnevnice prosečne građanske klase. Taj trend traje i dalje. Prodaja vina danas, i u uslovima ponovo poljuljane ekonomije, višestruko je veća u odnosu na onu od pre pet godina. Ljudi su se vratili vinu, bolje ga poznaju i uživaju u njemu, a verujemo da je naš petogodišnji rad bar jednim delom tome doprineo. Srećna Vam Nova 2012. i u njoj uživajte u onom što Vas raduje!

Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

dvo­me­sečna

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Dalibor Danilović Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 Wine style : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik


32 broj

sadrŽaj

broj

32

» 30

» 40 » 48

INTERVJU Naša glumica Branka Katić u razgovoru sa Brankom Čečenom otkriva kako je prevalila put od tinejdžerke koja je samouverenošću osvojila režisera na kastingu do partnerke Džonija Depa u Public Enemies i zašto joj je rad sa Emirom Kusturicom bio jedno od najdragocenijih profesionalnih iskustava ali i iskušenja MOJ IZBOR TV novinar i voditelj Aleksandar Gajšek dobar je poznavalac vina, a kao najuzbudljivije iskustvo izdvaja posetu vinarijama Krug i Veuve Clicquot u Francuskoj ENO KUTAK Zašto je 2011. za domaće proizvođače bila „velika godina“, naročito kada je reč o crvenim vinima, u ovom broju piše Miša Cilić


sadrŽaj

32 broj

broj

32

» 50 » 56 » 62

ENOGRAFIJA Đuro Tošić u ovom broju nastavlja priču o grčkim vinima, ovoga puta o crvenim sortama koje rastu na vrelom tlu ove poetične mediteranske zemlje WINE & FOOD Restoran Bella Napoli uspešno je u Beograd preneo kulinarski duh Italije u autentičnom napuljskom ambijentu BUSINESS CLUB Član Izvršnog odbora JTI u Srbiji Miljan Kavedžić prenosi iskustvo rada u japanskoj korporaciji čije poslovanje, osim ekonomskih parametara, definiše i istočnjačka filozofija koja svakog pojedinca podstiče na napredak i usavršavanje


32 broj

sadrŽaj

broj

32

» 66 » 72 » 80

NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU Iz knjige Top 50 vinarija ex-Yu u ovom broju predstavljamo vinariju Botunjac koja se može pohvaliti vinogradima na padinama Župe od kojih zastaje dah DIZAJN Estetika ambijenta kojem se divimo i danas nekada datira od pre mnogo decenija, naročito kada iza njega stoje vizionari kakvi su bračni par Eames, autori komada nameštaja jednostavnih toliko da zadivljuju EKSKLUZIVNO U uslovima nestabilne ekonomije, kakva je danas, investiranje u boce kvalitetnog vina predstavlja bolje ulaganje od kupovine zlata. O tome piše naš saradnik Thomas Curtius


primitivo puglia MONTEVERDI

ukus ponosa

WINE BAR MAGNUM Dositejeva 13, Beograd Tel: +381 11 2626267 winebar@adswine.rs


wine style info

Na Fe­sti­va­lu u Me­ra­nu ko­ji je ove go­di­ne odr­žan po dva­de­se­ti put, tra­di­ci­o­nal­ no su iz­la­ga­li oda­bra­ni pro­iz­vo­đa­či iz ce­lo­ga sve­ta, ovo­ga pu­ta njih ukup­no 750, dok je je­di­ni pred­stav­nik iz Sr­bi­je bi­la vi­na­ri­ja Alek­san­dro­vić ko­ja je pred­sta­vi­la svo­ja vr­hun­ska vi­na Tri­jumf, Ha­ri­zmu, Re­gent, Tri­jumf No­ir i Ro­do­slov.

WS

Udru­že­nje In­ter­fest or­ga­ni­zo­valo je još je­dan vin­ski do­ga­đaj. Vin­ski la­vi­rint na Ka­le­meg­dan­skoj tvr­đa­vi odr­žan je u ve­li­kom bivšem ba­r ut­nom ma­ga­ci­nu - Ba­ru­ta­ ni. Obe ve­če­ri po­se­ti­o­ci su mo­gli da pro­ba­ju vi­na iz re­gi­o­na, ali i iz vin­skih ze­ma­lja Evro­pe, uku­sne si­re­ve i naj­kva­li­tet­ni­ja ma­sli­no­va ulja. Po­seb­nu pri­vlač­nost ovom pri­vred­no-tu­ri­stič­kom do­ga­đa­ju dao je baj­ko­vi­ti pro­stor ba­r u­ta­ne, za ovu pri­li­ku spe­ci­jal­no osve­tljen i ople­me­njen zvu­ci­ma tam­bu­ri­ce. Na ve­li­ko za­do­volj­stvo or­ga­ ni­za­to­ra, Vin­ski la­vi­rint na Ka­le­meg­dan­skoj tvr­đa­vi su po­se­ti­li pri­pad­ni­ci vin­skoj vi­te­škog re­da Sve­ti Te­o­dor i struč­nja­ci iz obla­sti pro­iz­vod­nje vi­na.

WS

Po­čet­kom de­cem­bra u Be­o­gra­du je or­ga­ni­zo­va­no ne­ko­li­ko pro­mo­ci­ja ču­ve­ne ita­li­jan­ske vi­na­ri­je Ca­sa­no­va di Ne­ri. Naj­za­ ni­mlji­vi­je je bi­lo u be­o­grad­skim re­sto­ra­ni­ma Ža­bar i Ma­de­ra, gde se uži­va­lo u vi­ni­ma, ali i u raz­go­vo­r u o nji­ma sa Ða­ko­mom Ne­ri­jem, vla­sni­kom vi­na­ri­je, a ujed­no i jed­nim od naj­ce­nje­ni­jih svet­skih pro­iz­vo­đa­ča vi­na. Na eks­klu­ziv­noj ve­če­ri u re­sto­ra­ nu Ma­de­ra, uz od­go­vara­ju­će spe­ci­ja­li­te­te še­fa ku­hi­nje de­gu­sti­ra­ni su: Val­dob­bi­a­de­ne DOCG Col Ve­to­raz Brut, Ros­so di Ca­sa­no­va di Ne­ri, Bru­ne­lo di Mon­tal­ci­no, Ce­re­tal­to, Pi­e­tra­do­ni­ce.

16

WINE STyle


wine style info

De­gu­sta­ci­ja austrij­skih i ne­mač­kih vi­na odr­ža­na je u be­o­grad­skom wi­ne ba­r u Ma­la To­ska­na. De­gu­ sta­ci­ju je vo­dio ne­mač­ki član akademije Wine & Spirit Education Trust i struč­njak Tho­mas Cur­ti­us, a pri­ sut­ni na pro­mo­ci­ji su uži­va­li u: Gru­ner Vel­tli­ner Na­ al­sdann 2009. Fer­di­nand Mayr, Char­ta Ri­e­sling Qu­ a­li­ta­et­swe­in 2008. Jo­han­nis­hof, Zwe­i­gelt Ebent­ha­ler La­gen 2008. Her­bert Zil­lin­ger, Si­glos - De­utschkre­uz 2010. J.He­in­rich, Jo­is Cu­vee 2008. Mar­kus Al­ten­bur­ ger, Jo­han­nis­berg V Ri­e­sling Ka­bi­nett 2008. Jo­han­nis­ hof, Jo­i­ser Re­ben Gold Troc­ken­ber­re­na­u­sle­se 2008. Mar­kus Al­ten­bur­ger.

WS

HORECA I BEOWINE NA MEĐUNARODNOM SAJMU TURIZMA

Pod okri­ljem Me­đu­na­rod­nog saj­ma tu­ ri­zma na Be­o­grad­skom saj­mu od 23. do 26. fe­bru­a­ra odr­ža­će se HO­RE­CA i Međunarodni sajam vina Be­o­Wi­ne 2012. HO­RE­CA je, po re­či­ ma or­ga­ni­za­to­ra, me­sto na kome pro­fe­si­o­nal­ci pred­sta­vlja­ju naj­no­vi­ja do­stig­nu­ća iz oba­sti ugo­sti­telj­stva i ho­te­li­jer­stva, a kao ku­ri­o­zi­tet is­ ti­ču de­mo-ku­hi­nje kroz ko­je će po­se­ti­o­ci mo­ći da vi­de pre­zen­ta­ci­je naj­no­vi­jih apa­ra­ta na li­cu me­sta. Isto­vre­me­no, Be­o­Wi­ne 2012. će pred­sta­ vi­ti pro­iz­vo­đa­če vi­na i vin­ske opre­me iz ze­mlje i re­gi­o­na. Vr­lo bi­tan deo ma­ni­fe­sta­ci­je je i Be­o­Wi­ne Chal­len­ge Cup, tak­mi­če­nje na ko­jem će iz­la­ga­či svo­ja vi­na po­ve­ri­ti na oce­nji­va­nje ži­ri­ju, sa­sta­vlje­nom od re­no­mi­ra­nih struč­nja­ka i so­me­li­je­ra, na­gla­ša­va­ju or­ga­ ni­za­to­ri. Pro­stor za ovaj do­ga­đaj re­zer­vi­san je u ha­li 2 B Be­o­grad­skog saj­ma.

18

WINE STyle


wine style info

Elek­tron­sko iz­da­nje ma­ga­zi­na Wi­ne Style Na­kon pet go­di­na po­sto­ja­nja u štam­ pa­noj for­mi, ma­ga­zin Wi­ne Style će od sle­de­ćeg bro­ja mo­ći da se pre­li­sta i na saj­tu www.wi­nestyle.rs. Ta­ko­đe, usko­ro će mo­ći i da se ski­ne bes­plat­na Wine Style aplikacija za An­droid platformu.

Vi­na­ri­ja An­ti­no­ri je jed­na od naj­po­zna­ti­jih svet­skih vi­na­ri­ja, či­ji se po­če­ci mo­gu pra­ti­ti sve do dav­ne 1385. go­di­ne. Ova vi­na­ri­ja je i za­slu­žna za pro­mo­ci­ju supertoskanskih vina i za pra­vu re­vo­lu­ci­ju u sve­tu vi­na ko­ja se od­i­gra­la se­dam­de­se­tih go­di­na dva­de­se­tog ve­ka. Stal­na ino­va­tiv­nost i fo­kus na kva­li­tet su glav­ne od­li­ke ove vi­na­ri­je. Glav­ni pred­stav­ni­ci ove ku­će su Tig­na­nel­lo, So­la­ia, Gu­a­do al Tas­so i Cer­va­ro del­la Sa­la. Od 2010. se na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je sva ova vi­na, kao i mno­ga dru­ga iz An­ti­no­ ri port­fo­li­ja, mo­gu na­ći po­sred­stvom fir­me Tody. Po­sle krat­ke, ali iz­u­zet­no uspe­šne sa­rad­nje, An­ti­no­ri je od­lu­čio da svo­ju sa­rad­nju sa fir­mom Tody pro­ši­ri i na te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.

WS

Brend am­ba­sa­dor za Bec­he­rov­ku Ge­or­ge Ji­ri Ne­mec po­se­tio je Be­o­grad po­čet­kom no­vem­bra. Ge­or­ge je no­si­lac broj­nih na­gra­da, kao što je pre­sti­žna na­gra­da Austra­lij­ski bar­men go­di­ne 2004. go­di­ne i Naj­bo­lja kok­tel-li­sta u Austra­li­ji ko­ju je 2007. go­di­ne do­de­lio Bar­ten­der ma­ga­zin. Ovom pri­li­kom, Ge­or­ge Ji­ri Ne­mec je odr­žao Bec­he­rov­ka Bo­he­mian Bar Ses­sion u klu­bu Ci­ne­ma u Be­o­ gra­du, to­kom ko­ga je upo­znao pro­fe­si­o­nal­ne bar­me­ne sa sve­tom bit­te­ra – jed­nim od naj­no­vi­jih tren­do­va mo­der­ne bar­ten­ding sce­ne.

20

WINE STyle


wine style wine&design

Ko­zlo­vići pred­sta­vili no­vu

sta­te of art vi­na­ri­ju

N

a­kon vi­še­go­di­šnjih pri­pre­ma i ra­do­va, u Va­la­ma kod Mo­mja­na pu­šte­na je u po­gon no­va vi­na­ri­ja po­ro­di­ce Ko­zlo­vić. In­spi­ri­sa­ni po­tra­gom za ko­nač­nim re­še­njem ko­je bi omo­ gućilo za­tva­ra­nje ci­klu­sa teh­no­lo­škog raz­vo­ja i ka­pa­ci­te­ta ko­ji po­dr­ža­va­ju kva­li­tet­no vi­še­ go­di­šnje od­le­ža­va­nje vi­na u fa­zi pri­pre­me za

22

WINE STyle

tr­ži­šte, Gi­an­fran­co i An­to­nel­la do­ne­li su od­lu­ ku o iz­grad­nji no­ve vi­na­ri­je. Za­mi­šlje­na je da za­do­vo­lji sve pret­hod­no na­ve­de­ne te­žnje, a da i da­lje osta­ne u okvi­ri­ma po­ro­dič­ne vi­na­ri­je. Idej­no i iz­vo­đač­ki, za funk­ci­o­nal­nost i si­ ner­gi­ju sa oko­li­nom, od po­čet­ka do ko­nač­ne re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta, od­go­vo­ran je Gi­an­fran­co Ko­zlo­vić, dok za spolj­ni vi­zu­el­ni iden­ti­tet, di­ zajn i ure­đe­nje en­te­r i­je­ra za­slu­ge pri­pa­da­ju stu­di­ju Fa­bri­ka Želj­ka Bu­r ića iz Pu­le. Glav­ni cilj pri­li­kom iz­ra­de no­ve vi­na­ri­je bio je ge­ne­ral­no po­bolj­ša­nje uslo­va pro­iz­ vod­nje sa ci­ljem po­sti­za­nja vi­šeg kva­li­te­ta. U teh­no­lo­škom po­gle­du, no­vi po­drum za­do­vo­lja­ va naj­sa­vre­me­ni­je stan­dar­de, kao i do­dat­nu flek­si­bil­nost i mo­guć­nost uvo­đe­nja teh­no­lo­ ških ino­va­ci­ja ko­je će se ja­vi­ti kao po­tre­be u bu­duć­no­sti. Čvr­sta grad­nja, sa oda­bi­rom mo­der­ne ar­hi­tek­tu­re i bez­vre­men­skim ma­ te­ri­ja­li­ma - be­ton, sta­klo, ka­men, če­lik, alu­ mi­ni­jum, ze­le­ni kro­vo­vi i fa­sa­de, kva­li­tet­ni uslo­vi pro­sto­ra u funk­ci­o­nal­nom i kli­mat­skom


Foto: Đani Celija

wine style wine&design

Ko­zlo­vić San­ta Lu­cia 2001. pro­gla­še­na je za naj­bo­lje be­lo vi­no na spe­ci­jal­nom oce­nji­va­nju de­set go­di­na sta­rih vi­na na In­ter­na­ti­o­nal Wi­ne Chal­lan­geu u Lon­do­nu.

WINE STyle

23


wine style wine&design

po­gle­du, glav­ne su ka­rak­te­ri­sti­ke no­ve vi­na­ri­je. Or­ga­ni­za­ci­ja teh­no­lo­ških pro­ce­sa je na tri ni­voa sa ja­sno ras­po­re­đe­nim funk­ci­ja­ma sva­kog pro­sto­ra. Je­dan od ci­lje­va bio je po­sta­vlja­nje no­vih vi­ših stan­dar­da este­ti­ke sa kva­li­tet­nim di­zaj­nom, ne­go­va­nje sva­kog de­ta­lja u en­te­ri­je­r u kao i pri­da­va­nje po­seb­ne pa­žnje pej­za­žnoj ar­hi­tek­tu­ri i ukup­nom uti­ca­ju na oko­liš, sve to po ugle­du na naj­bo­lje svet­ske vi­na­ri­je. Teh­no­lo­ški i funk­ci­o­nal­no, vi­na­ri­ja je do­bro or­ga­ni­zo­van pro­stor. Opre­ma ko­ja je in­sta­li­ra­na je vr­hun­skog kva­li­te­ta, kao i uslo­vi za pro­iz­vod­nju vi­na. Po­vr­ši­na no­vog po­dru­ma je 2.000 kva­dra­ta, a mak­si­mal­ni pred­vi­ đe­ni ka­pa­ci­tet 300.000 bo­ca go­di­šnje. WS

Pred­sta­vlja­nje za me­di­je no­ve vi­na­ri­je odr­ ža­no je 10.11.2011. Go­sti su do­če­ka­ni sa mla­dim vi­nom Ko­zlo­vić Mla­duh. Po­tom je usle­dio obi­la­ zak ce­log po­dru­ma i de­gu­sta­ci­ja no­ve ber­be iz ba­čvi (Mal­va­zi­ja, Mu­škat i San­ta Lu­cia). Po za­vr­ šet­ku obi­la­ska odr­ža­na je ver­ti­kal­na de­gu­sta­ci­ja San­ta Lu­cie i Aka­cie - Aka­cia 2009, San­ta Lu­cia 2006, Aka­cia 2005, San­ta Lu­cia 2001, Aka­cia 2001. Pet sle­do­va hra­ne ko­ja se slju­blji­va­la s Ko­ zlo­vić vi­ni­ma pri­pre­mi­la je Ana Ugar­ko­vić.

24

WINE STyle


wine style nova vina

TER­RE BI­AN­CHE CU­VEE BLANC - VI­NA­RI­JA DE­GRAS­SI 2009 Oblast: Istra Vi­no je zlat­no­žu­te bo­je. Mi­ri­som u počet­ku do­mi­ni­ra­ju no­te trop­skog vo­ća, a za­tim sle­di aro­ma zre­le bre­skve. Ukus je me­kan, zreo, pun i to­pao, uz pri­jat­nu pit­ku sve­ži­nu. Ga­stro pre­po­r u­ka: be­la ri­ba, ri­žo­to s mor­skim plo­do­vi­ma, be­lo me­so sa za­čin­skim tra­va­ma ili be­lim bi­be­rom, azij­ska je­la sa vo­ćem i ja­čim za­ či­ni­ma. Ser­vi­ra­ti na tem­pe­ra­tu­ri od 8 do 10 ste­pe­ni C. Ce­na: 2.000 di­na­ra   MAL­VA­ZI­JA - VI­NA­RI­JA DE­GRAS­SI 2010 Oblast: Istra Slam­na­to­žu­te bo­je sa ze­len­ka­stim od­sja­jem. Mi­ris je voć­ni, sa na­gla­še­nom no­tom ze­le­ne ja­bu­ke i ne­žnim mi­ri­som be­log cve­ća. Ukus je suv, har­mo­ni­čan i ele­gan­tan. Na­knad­ni ukus je ba­de­mast, pri­jat­no gor­kast. Ga­stro pre­po­r u­ka: ri­blja je­la, mor­ski plo­do­vi. Ser­vi­ra­ti na tem­pe­ra­tu­ri od 10 do 12 ste­pe­ni C. Ce­na: 2.000 di­na­ra   BRUT RO­SE - VI­NA­RI­JA SIL­VE­RI Oblast: Go­ri­ška Br­da Pe­nu­ša­vo vi­no Sil­ve­ri Brut Rosé pro­iz­ve­de­no je kla­sič­nom me­to­dom 100% od sor­te re­bu­la, iz vin­ske re­gi­je Br­da u Slo­ve­ni­ji. Gro­žđe za pro­iz­vod­nju ovog kva­li­ tet­nog pe­nu­ša­vog vi­na oda­bi­ra se iz naj­bo­ljih vi­no­gra­da po­ro­di­ce Ga­špa­rin, ko­ji su pod za­šti­tom kon­tro­li­sa­nog po­re­kla. Ser­vi­ra­ti na tem­pe­ra­tu­ri od 6 do 8 ste­ pe­ni C. Ga­stro pre­po­r u­ka: kao ape­ri­tiv i uz la­ga­na je­la. Ce­na: 3.500 di­na­ra Uvo­znik: Vi­no An­ge­li­co; di­stri­bu­ter: Ho­re­ca cen­tar

JAGODA - PODRUM BOTUNJAC 2011 Oblast: Župa Aleksandrovačka, Srbija Ovo belo vino je nastalo od župske autohtone sorte jagoda. Vino je zlatnozelene boje, bistro, jedinstvene muskatne arome. Servirati ga na temperaturi od 10 do 12 stepeni C uz ribu i sireve. Cena: 2.000 dinara Proizvođač: Podrum Botunjac

26

WINE STyle


wine style nova vina

RE­GIA COL­HE­I­TA - CAR­MIM Oblast: Alen­te­jo, Por­tu­ga­li­ja Sor­te gro­žđa od ko­jih je na­sta­lo ovo vi­no su an­tao vaz, arin­to i per­rum. Vi­no je ja­sno žu­te bo­je. Aro­me vo­ća i hra­sta sta­pa­ju se i da­ju mu je­din­stve­nu in­ten­ziv­ nu aro­mu. Re­gia Col­he­i­ta ima pun ukus i iz­ba­lan­si­ra­nu ki­se­lost, sa bo­ga­tom za­ vr­šni­com u ko­joj pre­o­vla­đu­ju no­te vo­ća i hra­sto­vi­ne. Pre­po­r u­ču­je se uz pe­če­nu ri­bu ili ri­blji pa­pri­kaš, a na­ro­či­to uz je­la sa ba­ka­la­rom. Ce­na: 920 di­na­ra BE­A­U­JO­LA­IS VIL­LA­GES - GE­OR­GES DU­BO­E­UF 2010 Oblast: Be­a­u­jo­la­is, Fran­cu­ska In­ten­ziv­ne je tam­no­cr­ve­ne bo­je sa ni­jan­som lju­bi­ča­ste. U kom­plek­snom mi­ri­ su do­ni­ni­ra­ju aro­me ma­li­ne i ri­bi­zle. Har­mo­nič­nog je i za­o­kru­že­nog uku­sa, sa bla­gim ta­ni­ni­ma. Pre­po­r u­ču­je se u svim pri­li­ka­ma, i kao ape­ri­tiv, a od­lič­no se sla­že i uz si­re­ve. Ce­na: 800 di­na­ra Uvo­znik: Ko-art

GA­VI - LA CHI­A­RA 2010 Oblast: Pi­e­mon­te, Ita­li­ja Sort­ni sa­stav: 100% cor­te­se. Vr­hun­sko su­vo be­lo vi­no sa ge­o­graf­skim po­re­klom, slam­na­to­žu­te bo­je sa ze­len­ka­stim ni­jan­sa­ma. In­ten­ziv­nog je mi­ri­sa, sa pri­jat­ nim cvet­nim i voć­nim aro­ma­ma. Na uku­su su do­bro iz­ba­lan­si­ra­ne ki­se­li­ne, a za­vr­šni­ca je ci­tru­snog ka­rak­te­ra. Ide­al­no je uz sve vr­ste ri­be, špa­ge­te i pa­ste, be­lo me­so i ko­zji sir. Ce­na: 1.500 di­na­ra   Uvo­znik: Com­pa­nia de Vi­nos

28

WINE STyle


wine style intervju

Od kućne do holivudske glumice Ka­da se sa če­tr­na­est go­di­na po­ja­vi­la u Ni­je la­ko s mu­škar­ci­ma, Bran­ka Ka­tić je „gur­ nu­la no­gu“ u vra­ta film­skog sve­ta kroz ko­ja je ve­o­ma že­le­la da pro­đe i bo­ri­la se ka­ko je zna­la i ume­la da u nje­mu osta­ne. Us­pe­lo joj je, pri­lič­no je oči­gled­no. Pre tri go­di­ne od­i­gra­la je ulo­gu ru­mun­ske ma­dam u Či­ka­gu ko­ja je, ka­ko je ne bi de­por­ to­va­li na­zad u Ba­nat, iz­da­la gang­ster­skog su­per­sta­ra Džo­na Di­lin­dže­ra. Di­lin­dže­ra igra ni­ko dru­gi do Džo­ni Dep. Pu­blic Ene­mi­es je re­ži­rao Majkl Man ko­jeg ru­tin­ski svr­sta­va­ju me­đu naj­bo­lje ame­rič­ke re­ži­se­re ikad. Film je sa­mo u SAD za­ra­dio pre­ko de­ve­de­set se­dam mi­li­on ­ a do­la­ra, dvo­stru­ko vi­še ne­go što je u nje­ga ulo­že­no.

Piše: Branko Čečen

D

a­nas Bran­ka ži­vi u Los An­đe­le­su sa dva si­na i mu­žem, re­ži­se­rom Džu­li­ja­nom Fa­ri­ nom, či­ju re­ži­ju gle­da­mo u se­ri­ji En­to­u­ra­ge, a da i ne zna­mo da to ima ne­ke ve­ze sa njom. Čak je re­ži­rao i dve epi­zo­de se­ri­je Seks i grad, u še­stoj se­zo­ni. Bran­ka je do­ži­ve­la rad sa Džo­ni­jem De­pom kao na­gra­du za sve što je ura­di­la na fil­mu, od pr­ve sce­ne u Ni­je la­ko s mu­škar­ci­ma sni­mlje­ne pre vi­še od dva­de­set pet go­di­na, u ko­joj džo­gi­ra sa ogrom­nim ber­nar­din­cem, pa za­tek­ne „se­stru“ ka­ko se lju­ba­ka sa Zo­ra­nom Cvi­ja­no­vi­ćem, do te­ške sce­ne pre­go­vo­ra sa agen­tom FBI-ja u ko­joj

30

WINE STyle

pri­sta­je da iz­da Di­lin­dže­ra i cr­ve­nog te­pi­ha na spek­ta­ku­lar­noj pre­mi­je­ri. WS: Da li ti je ulo­ ga u Pu­blic Ene­mi­es otvo­ri­la no­ve mo­guć­no­sti u Ho­li­vu­du? Si­gur­no da je do­bro bi­ti u ta­ko ve­li­kom fil­mu sa ta­ko do­brim glum­ci­ma. Išla sam da vi­dim ne­ko­ li­ko ka­sting re­di­te­lja u ve­zi sa dru­gim po­slo­vi­ma i do­bi­la kom­pli­men­te, ali ne znam šta da ti ka­žem – si­gur­no je bo­lje ima­ti to u CV-u ne­go ne­ma­ti. Me­ni je bi­lo ja­ko za­ni­mlji­vo da vi­dim ka­ko te ve­li­ke pro­duk­ci­je funk­ci­o­ni­šu, ali je ra­di­ti sa Džo­ni­jem De­pom bi­lo ono što je stvar­no ne­za­bo­rav­no.


wine style intervju

BRAN­KA KA­TIĆ

Foto: Dalibor Danilović

WINE STyle

31


wine style intervju

32

WINE STyle


wine style intervju

WS: Ni­ko­la Ko­lje­vić je re­kao da si ga, dok ste sni­ma­ li Že­nu sa slo­mlje­nim no­som za­ba­vlja­la pri­ča­ma o De­pu. Pa tu je naj­ve­ći do­ži­vljaj bio vi­de­ti ko­li­ko je on nor­ma­lan i skro­man. Bi­ti naj­ve­ća film­ska zve­zda na pla­ne­ti i sa­ču­va­ti hu­ma­nost, bi­ti di­van pre­ma či­ta­voj eki­pi, za­sme­ja­va­ti sta­ti­ste sa­mo da bi at­mos­fe­ra na sni­ma­nju svi­ma bi­la le­pa, stvar­no je fe­no­me­nal­no. Ima­li smo na­por­no sni­ma­nje, po še­sna­est i osam­na­est sa­ti, ali kad bi za­vr­šio sve, Džo­ni Dep bi ured­no stao kod gru­pe obo­ža­va­la­ca, po­zdra­vio se s nji­ma, seo i sa sva­kim po­pri­čao, de­lio fo­to­gra­fi­je... Ta­ko vi­diš da on stvar­no ce­ni svu lju­bav ko­ju mu lju­di da­ju i da je vr­lo iskren u to­me što ra­di.   WS: Ne­ve­ro­vat­no je ko­li­ko zna­či nje­go­vo ime. Mo­ja ćer­ka ni­je zna­la ko si ti, ali kad sam joj re­kao da si igra­la sa Džo­ni­jem De­pom, sve joj je bi­lo ja­sno. Ni­sam hte­la da ga gnja­vim, ceo svet ga pro­ga­nja, ali na kra­ju ni­sam iz­dr­ža­la, pa sam ga za­mo­li­la pred kraj sni­ma­nja da mi pot­pi­še šest fo­to­gra­fi­ja za mo­je i još ne­ke klin­ce iz fa­ mi­li­je. WS: Oda­kle ti uop­šte na fil­mu kao de­te? Pa to pi­taj mo­ju ma­mu. Upa­la mi je u so­bu jed­nog ju­tra kad sam ima­la če­tr­na­est go­di­na i re­kla: „Aj­de, glu­mi­ce, ustaj, do­sta si glu­mi­la po ku­ći, eno ga oglas u Po­li­ti­ci. Po­ša­lji sli­ku.“ Tre­ba­lo je da joj po­mog­nem da pe­gla ne­ke ta­ti­ne ko­šu­lje, pa sam usta­ la, po­sla­la to i pot­pu­no za­bo­ra­vi­la. On­da sam po­sle jed­no dve ne­de­lje do­bi­la po­ziv. Kad sam oti­šla, ta­mo je u ne­kom dvo­ri­štu če­ka­lo jed­no šeststo de­voj­či­ca da se sret­nu sa re­di­te­ljem. Ali, kad imaš če­tr­na­est go­di­na, pot­pu­no dru­ga­či­je mi­sliš. Bi­la sam ja­ko sa­mo­u­ve­re­na i re­kla sam da stvar­no ne znam šta tra­že sve te de­voj­či­ce tu kad sam ja ide­al­na za ulo­gu. To se i do­pa­lo re­di­ te­lju jer je lik ko­ji sam po­sle igra­la stvar­no jed­na sa­mo­u­ve­re­na de­voj­či­ca. Do­bi­la sam ulo­gu i na sni­ma­nju se za­lju­bi­la u ceo taj no­vi svet ko­ji se otvo­rio pre­da mnom. WS: Da li si ka­sni­je, ka­da vi­še ni­si bi­la „de­te glu­mac“, ose­ća­la pri­ti­sak da mo­raš da do­ka­žeš da za­i­sta mo­žeš da glu­miš? Umet­ni­ci su če­sto ne­si­gur­ni. Glum­ci se bri­nu da li će da od­i­gra­ju ne­što do­volj­no do­bro - to je uni­ver­zal­na si­tu­a­ci­ja za sva­ko­ga, sa­mo što to ne že­li­mo uvek da pri­zna­mo. Ima­la sam sre­ću da su mi bi­le po­nu­đe­ne do­bre ulo­ge po od­lič­nim sce­ na­ri­ji­ma, pa sam mo­gla da po­ka­žem da umem da glu­mim, ali i dan-da­nas stra­hu­jem ka­da pr­vi put gle­dam ne­što što sam ra­di­la. Stra­hu­jem za­to što mi je sta­lo da to bu­de isti­ni­to. Jer, ja mo­gu sa­mo da dam sve od se­be u tom tre­nut­ku, ka­da sni­ ma­mo, a ka­ko će to da iz­gle­da na kra­ju za­vi­si od mon­ta­že­ra, re­di­te­lja... Ni­je u mo­jim ru­ka­ma. Tek kad dru­gi put gle­dam to što sam ra­di­la, mo­gu da ga sa­gle­dam kao ce­li­nu.   WS: Mi ni­smo an­đe­li je film ko­ji je mo­gao bi­ti ve­o­ma idi­lič­na pri­ča – mlad re­ži­ser, mla­di glum­ci, no­vi hu­mor na na­šem fil­mu, ve­li­ki uspeh... Ali se uspeh do­ga­đao u vre­me ka­da se dr­ža­va ras­pa­da­la u ra­tu. Ka­ko si ti to do­ ži­ve­la?

Je­ste, taj film je za mno­go lju­di po­stao ob­lik eska­pi­zma od ra­ta ko­ji se de­ša­vao sve­ga dve­sta ki­lo­me­ta­ra od nas. Se­ćam se tih fe­sti­va­la na ko­je smo išli sa fil­mom. Mi smo od­jed­nom po­sta­li talk of the town, svi su pri­ča­li o na­ma i ose­ti­la sam šta zna­či bi­ti deo ne­če­ga što je stvar­no do­bro, što ko­mu­ni­ci­ra sa pu­bli­kom i svi­ma se za­i­sta do­pa­da. Ka­ri­je­ra ti ide uz­la­znom li­ni­jom, a Sr­bi­ji, zbog ra­ta i osta­log ne ide uop­šte do­bro. Se­ ćam se me­ša­vi­ne sre­će zbog uspe­ha ko­ji nam se de­ša­vao i tu­ge zbog, pa, sko­ro sve­ga osta­log. WS: Ka­ko si uop­šte do­bi­la ulo­gu u fil­mu Wa­ri­ors, na či­je sni­ma­nje si oti­šla dva da­na pred bom­bar­do­va­nje? Ta pri­ča je pot­pu­no ne­ve­ro­vat­na, mi­slim da je to do­bar pri­mer ka­ko ne znaš šta će ti se de­si­ti i ka­ko ne va­lja pra­vi­ti pla­no­ve. U Lon­don sam oti­šla da bih sre­la Ba­za Lur­ma­na ko­ji je tra­žio glu­mi­cu za film Mu­len Ruž. Tre­ba­lo je da pe­vam na toj audi­ci­ji, a ja ni­sam mi­sli­la da to pre­te­ra­no do­bro ra­dim i kad je pi­tao: „Ka­ko pe­vaš?“, re­kla sam: „Pa, ne ve­r u­jem baš da ću vam do­ta­ći du­šu, ali mo­gu da po­ku­šam.“ I ka­da sam za­vr­ši­la, re­koh: „Do­bro, a sad do­vi­đe­nja“, a on me po­zo­ve i ka­že: „Ne, ho­ću da vi­dim ka­ko glu­miš.“ On­da sam glu­mi­la, a ka­da sam za­vr­ši­la on me od­ve­de u stra­nu, da ni­ko ne ču­je i ka­že: „Ne­moj ni­kad vi­še za se­be da ka­žeš da ne­što ne ra­diš do­bro. Ti si bi­la bo­lja od svih de­vo­ja­ka ko­je sam da­nas vi­deo.“ Mi­slim, tad sam još bi­la de­voj­ka. Re­kao mi je on­da da imam do­bar taj­ming za ko­me­di­ju i po­sle sam raz­mi­šlja­la - on to uop­šte ni­je mo­rao da ura­di... Ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je sre­la sam re­di­te­lja Pi­te­ra Ko­zmin­skog zbog fil­ma Wa­ri­ors či­ja se rad­nja do­ga­đa­la u Bo­sni. Ja sam ma­lo bi­la u fa­zo­nu - šta oni ima da pra­ve pri­ču o na­šem ra­tu, šta oni zna­ju o to­me - a on mi je re­ kao: „To ni­je vi­še pri­ča o va­šem ra­tu, ne­go o na­šim mom­ci­ma u va­šem ra­tu.“ Do­bi­la sam ulo­gu. Sni­mao se u Če­škoj.   WS: U ne­zgod­no vre­me... Ma da. Iako je bi­lo mno­go gla­si­na da će se de­si­ti ne­što lo­še, me­ni je  bi­lo pot­pu­no ne­mo­gu­će da u to po­ve­r u­jem. Mi­slim, u Sr­bi­ji sam osta­vi­la pri­ja­te­lje i po­ro­di­cu. Ka­da je kre­nu­lo... Bi­lo je šo­kant­no. Si­gur­no mi ni­je bi­lo go­re ne­go bi­lo ko­me ko je bio u Be­o­gra­du, ali je me­ne, kao ve­ro­vat­no i mno­ge u slič­noj si­tu­a­ci­ji, mu­či­lo što sam bi­la u ino­stran­stvu, na si­gur­nom. Za­što sam ja po­šte­đe­na ce­log tog is­ku­stva? Ceo svoj ži­vot sam pro­ve­la u toj ze­mlji, a sad ni­sam ta­mo, sa svo­ ji­ma, kad se ta­ko ne­što do­ga­đa.   WS: Šta je bi­lo ka­da si za­vr­ši­la sni­ma­nje Wa­ri­or­sa? Na­šla sam se u Lon­do­nu i pri­ja­telj me od­veo kod So­nje Fren­klin, div­ne že­ne, srp­ske vi­le ko­ja je pri­ma­la omla­di­nu iz Be­o­g ra­da. Se­ćam se da mi je, kad sam do­šla kod nje re­kla: „Du­šo, ovo je tvo­ja so­ba, mo­lim te ne­moj da ku­pu­ješ hra­nu ne­go se po­slu­ži onim što ima u fri­ži­de­r u.“ Ona uop­šte ni­je gle­da­la mo­je fil­mo­ve, ne­go se pro­sto bri­nu­la za raz­ne klin­ce iz Be­o­g ra­da i pri­ma­la nas u svo­ju ku­ću. Dan-da­nas smo pri­ ja­te­lji­ce. Po­što sam bo­ra­vi­la ne­ko vre­me u Lon­do­nu, de­si­la se jed­na va­žna stvar za me­ne - shva­ti­la sam da mo­gu da ži­vim i ne­gde dru­gde osim u Be­o­g ra­du. To mi ra­ni­je ni­kad ni­je pa­da­lo na pa­met, ali ka­da sam se po­sle bom­bar­do­va­nja WINE STyle

33


wine style intervju

vra­ti­la ku­ći, gde je Mi­lo­še­vić još uvek bio na vla­sti, a lju­ di iz­nu­re­ni tim gro­znim is­ku­stvom... Vi­de­la sam da mo­gu na­zad u Lon­don. Pa, broj fil­mo­va sni­mlje­nih te go­di­ne bio je – dva. Mi­sli­la sam ka­ko ni­je fer da pu­bli­ka ide u bi­o­skop i sva­ki put gle­da me­ne (sme­je se). Sni­mi­la sam on­da ne­ki ne­mač­ki film u Ma­đar­skoj, le­po se vra­ti­la u Lon­don i do­bi­la ulo­gu u se­r i­ji The Vi­ce, ko­ju sam još uvek po­g re­šno iz­go­va­ ra­la „uajs“. Ka­sni­je je, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći ja­ko do­brom agen­tu, kre­nu­la jed­na pri­lič­no sta­bil­na ka­r i­je­ra u En­gle­skoj i evo - dru­gi put ove go­di­ne sam u Man­če­ste­r u i sni­mam dra­ mu u če­ti­r i de­la ko­ja se zo­ve Kra­tak spoj. Ulo­ga mi je ve­ća ne­go ikad, zna­či sad u ho­tel­skoj so­bi glu­mim s ove stra­ne s jed­nim zi­dom, a sa ove dru­ge sa dru­gim zi­dom... Učim tek­sta ko­li­ko ni­kad u ži­vo­tu ni­sam ima­la. Ju­če smo sni­ma­li na pla­ži i pri­ro­da se uro­ti­la pro­tiv nas. Ve­tar je du­vao ta­ko da si mo­gao da se na­slo­niš na nje­ga i ne pad­neš. Plju­sko­vi sve vre­me, pao je i grad, a sni­ma­li smo sce­ne ko­je su po­ pri­lič­no in­tim­ne i na­pe­te. Glu­mim al­ko­ho­li­čar­ku ko­ja već se­dam go­di­na ne pi­je i ona je, ka­ko se to zo­ve u tom sve­tu ano­nim­nih al­ko­ho­li­ča­ra, „spon­zor­ka“ ko­ja po­ku­ša­va da po­ mog­ne glav­nom ju­na­ku da po­be­di te de­mo­ne al­ko­ho­li­zma. Ali us­pe­li smo, mi­slim da smo stvar­no do­bro ra­di­li upr­kos sve­mu. Po­be­di­li smo pri­ro­du. WS: Da li je Cr­na mač­ka, be­li ma­čor za­pra­vo film u ko­jem su te pr­vi put vi­de­li stran­ci? Je­ste, ka­ko ni­je. Ja sam ja­ko že­le­la da do­bi­jem ulo­gu u Undergroundu, ali ni­sam. Po­sle to­ga sam ži­ve­la ne­ko­li­ko go­ di­na u Špa­ni­ji i ta­mo sam se sa Špan­ci­ma ze­za­la ka­ko sam ja pla­va Ci­gan­ka: Soy Gi­ta­na ru­bia. Bi­lo je pot­pu­no ble­sa­vo da do­bi­jem ulo­gu pla­ve Ci­gan­ke kod Ku­stu­ri­ce ko­jeg obo­ža­vam, dva me­se­ca po­sle te ša­le. Ne­ke stva­ri iz­gle­da mo­že­mo da pri­ zo­ve­mo ako ih za­i­sta že­li­mo.   WS: Za­što si bi­la to­li­ko za­do­volj­na ra­dom sa Ku­stu­ri­com? Mno­go sam na­u­či­la.   WS: O če­mu? Ka­ko se pra­vi film sa pu­no stra­sti. On ima ne­ve­ro­vat­ nu ener­gi­ju. Kad bi­smo mi bi­li ži­vo­ti­nje, on bi bio kralj svih ži­vo­ti­nja. Pot­pu­no je op­sed­nut de­ta­lji­ma i ima ne­ve­ro­va­tan ose­ćaj za to šta  funk­ci­o­ni­še kod pu­bli­ke. Za­tim, pra­vi  ma­lo kom­pro­mi­sa. Ne­ke sce­ne smo po­na­vlja­li  tri­de­set osam pu­ta, gde pro­đeš kroz naj­ra­zli­či­ti­je fa­ze - od ono­ga što si mi­slio da u toj sce­ni ura­diš, pre­ko fa­ze u ko­joj uop­šte vi­še ne znaš šta ra­diš do ne­čeg no­vog i sve­žeg što ti se de­si­lo za­to što si u toj si­tu­a­ci­ji. Ja ti ni­sam pre­vi­še pre­ci­zna, znaš... Ja sam vi­še in­tu­i­tiv­na, pa ti vi­di šta ćeš sa mo­jim opi­si­ma. Ali bez ša­le, mo­gu da ka­žem da je bi­lo za­i­sta uz­bu­dlji­vo i sva­kog da­na ne­ što pot­pu­no neo­če­ki­va­no. Mi­slim, bu­ki­ra­li su se bro­do­vi ko­ji su pro­la­zi­li Du­na­vom da bi se pred nji­ma sni­ma­lo... Ce­lo to is­ku­stvo je za­i­sta bi­lo je­dan ko­vi­tlac ko­jeg se i da­nas se­ćam sa pu­no uz­bu­đe­nja.   WS: Ka­da bo­ra­viš u tom ko­vi­tla­cu i tri­de­set osam pu­ta sni­maš istu sce­nu i du­go po­sle to­ga, po­sle či­ta­ve 34

WINE STyle

post­pro­duk­ci­je sed­neš i vi­diš film, ka­ko ti je iz­gle­dao baš Cr­na mač­ka, be­li ma­čor? Film je i da­lje zla­tan. Div­na ko­me­di­ja. Po be­lom sve­tu sam mno­go lju­di sre­la ko­ji su mi re­kli da je to nji­hov naj­o­ mi­lje­ni­ji film. Jed­nom sam sa klin­ci­ma bi­la u ma­loj rad­nji na San­set bu­le­va­r u, ko­ja pro­da­je na­me­štaj iz še­zde­se­tih go­di­na i fi­nu gar­de­ro­bu. Mo­ja de­ca se­la pred ne­ki ma­li te­le­vi­zor iz še­zde­se­tih da sa­če­ka­ju da ma­ma ne­što ku­pi po­što je to nji­ma do­sad­no i od­jed­nom poč­nu da vi­ču: „Ma­ma, ma­ma, je­si ovo ti?“ Kad ono – Cr­na mač­ka, be­li ma­čor. Ka­kve su šan­se da oni to vi­de u toj ma­loj rad­nji na San­set bu­le­va­r u? WS: Ka­ko iz­gle­da kad ule­tiš u se­ri­ju ko­ja ide već ne­ ko­li­ko se­zo­na, da sni­miš sa­mo jed­nu epi­zo­du, kao što se de­si­lo sa En­to­u­ra­ge? Pa to mi je bi­lo jed­no od naj­stre­sni­jih is­ku­sta­va u ži­vo­tu. De­si­lo se jed­no dve go­di­ne po­što smo do­šli u Los An­đe­les. Su­prug mi ni­je bio u gra­du, po pr­vi put je tre­ba­lo da ra­dim sa dvo­je ma­le de­ce, pa je tre­ba­lo sve to da or­ga­ni­zu­jem – ne­ mo­gu­će, raz­u­meš... I eto me­ne od­jed­nom na se­tu, ob­u­če­na u pre­sku­pe ha­lji­ne – ima­la sam i ču­va­ra na­ki­ta ko­ji me pra­tio bu­kval­no na pet me­ta­ra raz­da­lji­ne gde god da sam oti­šla. Sad, to je HBO se­ri­ja ko­ja je išla već ne­ko vre­me i pi­sac mi je stal­no go­vo­rio na pro­ba­ma da „glu­mim ma­nje“. „Ma­nje, ma­nje, ma­nje...“ Mi­sli­la sam – mo­žda mi je Bog dao, pa Bog i uzeo, mo­žda ja vi­še i ne umem da glu­mim. Ti­ho sam umi­ra­la, stvar­no. Ali ka­da smo na­sta­vi­li sni­ma­nje i kad su okre­nu­li ka­me­r u pre­ma me­ni  - po­što je bio krup­ni­ji plan, na­rav­no da sam sma­nji­la glu­mu po­što to i ina­če ra­dim u krup­nom pla­nu i on­da su od­jed­nom svi bi­li za­do­volj­ni. Stvar­no sam odah­nu­ la. Ima­la sam mo­me­nat stra­vič­ne ne­si­gur­no­sti, mi­sli­la sam: „OK, bi­la sam glu­mi­ca do sa­da, šta bih dru­go sad mo­gla da ra­dim u ži­vo­tu...“   WS: Još jed­na HBO se­ri­ja u ko­joj si igra­la, Big Lo­ve, do­ga­đa se u mor­mon­skoj za­jed­ni­ci, što je naj­da­lje što se od Sr­bi­je mo­že oti­ći te­mat­ski, ve­ro­vat­no. Opet, glu­mi­la si oso­bu odav­de i to to­kom vi­še se­zo­na. Tu sam ja upa­la slu­čaj­no, da ti ka­žem. Moj Džu­li­jan je re­ži­rao ne­ke epi­zo­de u pr­ve dve se­zo­ne i po­sle ra­dio sa pi­sci­ ma se­ri­je po­što se nji­ma ja­ko do­pa­da­lo ka­ko je ra­dio. Me­ni ni na pa­met pa­da­lo ni­je da bih mo­gla da imam ve­ze s tim. Naj­i­ skre­ni­je sam pri­ča­la sa nji­ma o se­ri­ji kao uče­snik u ras­pra­vi i na­kon što smo se tri-če­ti­ri pu­ta dru­ži­li, oni su pre­lo­ži­li da na­pi­šu je­dan lik za me­ne. Pr­va re­ak­ci­ja je bi­la: „Ne, to je ne­ mo­gu­će“, ali on­da smo im ipak Džu­li­jan i ja, na nji­hov zah­tev, po­sla­li moj show reel. Oni su to po­gle­da­li i po­sla­li ma­lo pi­smo o to­me ka­kva sam ja glu­mi­ca, u če­mu je moj ta­le­nat. To je bi­lo ma­lo „lju­bav­no“ pi­smo, Džu­li­jan i ja smo se odu­še­vi­li. Na­pi­sa­ li su ulo­gu baš za me­ne i gle­da­o­ci su je do­bro pri­hva­ti­li. Ni­je ima­la ne­ki tu­žan bek­gra­und kao u se­ri­ja­ma u En­gle­skoj za ko­je je ono što me do­vo­di u En­gle­sku uvek bio rat ili dru­ga ne­sre­ća, pa sam bi­la slo­bod­ni­ja u okvi­r u ulo­ge. I na kra­ju sva­ ke se­zo­ne, Džu­li­jan je go­vo­rio da ne oče­ku­je da će me HBO po­no­vo po­zva­ti, jer ne­ma­ju vi­še ku­da s mo­jim li­kom, ali zva­li su me če­ti­ri pu­ta.


wine style intervju

WS: Ko­li­ko se pro­me­nio tvoj ži­vot od ka­da ima­te de­cu? Ih, ono­li­ko! Pot­pu­no. Na­rav­no, na­bo­lje. Mi­slim da ni­šta bo­lje u ži­vo­tu ni­sam ura­di­la od to­ga što sam ma­ma dva ma­la man­gu­pa. Sad sam u En­gle­skoj već pet ne­de­lja, to je i vre­me ka­da po­sao ma­lo sta­ne, a sa­da je sa na­ma i Džu­li­jan ko­ji me­se­ci­ma ni­je bio tu, ta­ko da su sa­da sa ta­ tom dok ja sni­mam u Man­če­ste­ru. Stal­no je ma­kar je­dan ro­di­telj sa nji­ma, stal­no smo i na skaj­pu ali, ne­do­sta­ju mi, na­rav­no. Ka­že mi ovaj mla­đi: „Pa pri­rod­no je da mi ne­do­sta­ješ – ti si mi ma­ma, a ja imam sa­mo šest go­di­na.“ WS: Je­su pra­vi de­ča­ci, ban­di­ti? Ma je­su, evo Lui je sad slo­mio ključ­nu kost, pa se­dam da­na ka­sni­je opet do­hva­tio da igra fud­bal u dvo­ ri­štu. On­da sam mo­ra­la da ju­rim i nje­ga i nje­go­ve dru­ ga­re. Ka­ko ja okre­nem le­đa - on po­no­vo poč­ne da igra. Sad je pot­pu­no lud za fud­ba­lom što mo­že da bu­de ja­ko ko­ri­sno za­to što pla­ni­ra­mo da se naj­ka­sni­je za go­di­nu da­na vra­ti­mo da ži­vi­mo ov­de u En­gle­skoj, a to ne­će bi­ti la­ko nji­ma dvo­ji­ci po­što je nji­ma Los An­đe­les dom. Oni pri­ča­ju sa ame­rič­kim ak­cen­tom, ne go­vo­re kao ta­ta, ta­ mo im je dru­štvo, ta­mo idu u ško­lu i pro­me­na ne­će bi­ti la­ka. Po­što je Lu­i­ju, me­đu­tim, san da igra u pre­mi­jer­šip li­gi, to će da bu­de do­bar iz­go­vor.   WS: Da li se u Los An­đe­le­su dru­ži­te sa Ra­de­tom Šer­be­dži­jom i nje­go­vom po­ro­di­com? On ti je bio pro­ fe­sor na kla­si? Dru­ži­mo se, s tim što je Los An­đe­les ču­dan. Du­ga­ čak je se­dam­de­set ki­lo­me­ta­ra u jed­nom prav­cu i kad raz­ve­zeš de­cu u ško­le, na te­ni­se, fud­ba­le i sve osta­lo, ja­ko ma­lo vre­me­na ti osta­je da se so­ci­ja­li­zu­ješ. Ta­mo se ose­ćam pri­lič­no usa­mlje­no. Ni­sam us­pe­la da za­vo­lim on­da­šnji ži­vot, ni sa svim tim sun­cem i kli­mom. Sva­ki dan je isti, ni to mi se ne do­pa­da – ova en­gle­ska pla­ža na ko­joj sam ju­če sni­ma­la, ta dra­ma­tič­na pro­me­na vre­ me­na – me­ni to vi­še pri­ja. A imam u Los An­đe­le­su i taj ose­ćaj da smo do­šli, da sam trep­nu­la i – se­dam go­di­na je pro­šlo. Naj­to­pli­je se na­dam da će­mo se vra­ti­ti u Lon­ don ili nje­go­vu oko­li­nu, Džu­li­jan i ja o to­me in­ten­ziv­no pri­ča­mo. Da ne bu­de da se ra­di sa­mo o kli­mi i ne­do­stat­ ku vre­me­na – na­ma je ceo evrop­ski sen­zi­bi­li­tet, ka­ko tre­ba čo­vek da ži­vi i šta je u ži­vo­tu bit­no – mno­go bli­ži od ame­rič­kog na­či­na ži­vo­ta.   WS: Ka­ko vi­diš svo­ju bli­sku bu­duć­nost u ide­al­ noj va­ri­jan­ti? Da ti ka­žem, uvek se ne­što de­si. Mo­žda će u tih go­di­nu da­na za ko­li­ko pla­ni­ra­mo da se vra­ti­mo ova­mo, Džu­li­jan do­bi­ti da sni­ma film u Austra­li­ji, pa će­mo svi oti­ći ta­mo da ži­vi­mo. Ta­ko da bih u ide­al­nom sve­tu že­le­la sa­mo da svi bu­de­mo vi­še za­jed­no, po­što smo u po­sled­nje dve go­di­ne zbog pri­ro­de po­sla bi­li mno­go odvo­je­ni. A le­po nam je kad smo za­jed­no i nek smo sa­ mo za­jed­no i - ja ću bi­ti sreć­na. WS

O vinu... Za ovu ulo­gu, tre­nut­no ne pi­jem. Ni­sam al­ko­ho­li­čar, ali moj lik je­ste, pa sam po­že­le­la da imam bo­lji uvid u to ko­li­ko bi ona vo­le­la tu ča­šu vi­na tog da­na, a mo­ra da se od­u­pi­re to­me. Ina­če ja­ko vo­lim vi­no i omi­lje­no cr­ve­no vi­ no mi je bru­nel­lo di mon­tal­ci­no. Ot­kri­la sam ga u jed­nom div­nom re­sto­ra­nu u LA. Vo­lim i Ar­ne­is Pi­e­mon­te, su­vo je i be­lo. I moj muž vo­li ita­li­jan­ska vi­na, što ni­je čud­no, ita­ li­jan­skog je po­re­kla. I vo­lim na­še do­ma­će ra­ki­je. Sad kad sam bi­la u Be­o­gra­du, ja zbog ove mo­je ulo­ge ni­sam pi­la ni ta­da, a sve mo­je dru­ga­ri­ce su uži­va­le u ča­ri­ma al­ko­ho­la – če­žnji­vo sam ih gle­da­la dok su „lju­šti­le“ du­nju.

WINE STyle

35


wine style PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Na{ naj­bol­ji some­lij­er. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­sti`nih evrop­skih i svet­skih {ko­la za som­e­li­je­re. Pr­vi je na{ some­lij­er ko­ji je u~estvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­di{nje is­ku­stvo ste­kao je ra­de}i po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske ku}e svet­skog re­no­mea U ovom broju somelijer Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: UM­BER­TO CE­SA­RI – TA­U­LE­TO PO­DRUM ALEK­SAN­DRO­VIĆ – RO­DO­SLOV RE­SER­VE WE­IN­BAU FA­MI­LIE AL­TEN­BUR­GER – JO­I­SER RE­BEN GOLD VI­NA­RI­JA BRA­ĆA RAJ­KO­VIĆ – SO­FIA RO­SE CAR­MIM – RE­GU­EN­GOS RE­SER­VA NA­ZIV VI­NA: TA­U­LE­TO BER­BA: 2004 SOR­TA: SAN­GI­O­VE­SE GROS­SO 90%, BUR­SO­NA LON­GA­NE­SI 10% PRO­IZ­VO\AČ: UM­BER­TO CE­SA­RI OBLAST: EMI­LIA RO­MAG­NA, ITA­LI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 14%

Um­ber­to Ce­sa­ri ne­ma vi­no­gra­dar­sko na­sle­đe, ali je ceo ži­vot po­sve­tio to­me, na­ro­či­to sor­ti san­gi­o­ve­se. Go­di­ne 1967. ku­pio je ma­li vi­no­grad na br­da­šcu San Pi­e­tro Ter­me u obla­sti Emi­li­ja Ro­ma­nja i tu osno­vao vi­na­ri­ju. Uni­ver­ zi­tet u Bo­lo­nji umno­go­me je za­slu­žan za kva­li­tet nje­go­vih vi­na, a da­nas se ovo ima­nje sa­sto­ji iz pet raz­li­či­tih par­ce­la na ko­ji­ma su po­sa­đe­ne ve­o­ma kva­li­tet­ne lo­kal­ne, ali i in­ter­na­ci­o­nal­ne sor­te. Po­seb­na pa­žnja po­sve­će­na je lo­ka­li­te­tu Ta­u­le­to, oda­kle i po­ti­če ovo vi­no. Vi­no ima in­te­ziv­nu tam­no­ru­bin cr­ve­nu bo­ju sa cr­ven­ka­stim to­no­vi­ma. Ve­o­ma je kom­plek­sne aro­me, sa do­mi­na­ci­jom no­ta cr­ve­nog vo­ća, na­ro­či­to zre­le tre­šnje, te pri­jat­nim na­go­ve­šta­jem va­ni­le i fi­nih to­no­va hra­sto­vi­ne. Na nep­ci­ma je pri­met­na pu­no­ća i te­ži­na te­la, ve­o­ma je struk­tu­ri­ra­no, ima lep od­raz slat­ka­ste voć­no­sti, sa od­lič­nim ba­lan­som sve­ži­ne i soč­nih ta­ni­na ko­ji mu da­ju du­gu i po­sto­ja­nu za­vr­šni­cu za­čin­skog ka­rak­te­ra. Slu­ži­ti ga sa cr­ve­nim me­si­ma, sr­ne­ti­nom i ze­če­ti­nom, pa­sta­ma sa me­snim so­so­vi­ma i po­lu­ma­snim si­re­vi­ma. Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 16 do 18 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 2.880 di­na­ra

36

WINE STyle


wine style PREDSTAVLJANJE

NA­ZIV VI­NA: RO­DO­SLOV RE­SER­VE BER­BA: 2006 SOR­TA: CA­BER­NET SA­U­VIG­NON 60%, MER­LOT 30% PRO­IZ­VO­\AČ: PO­DRUM ALEK­SAN­DRO­VIĆ OBLAST: OPLE­NAČ­KO VI­NO­GOR­JE, SR­BI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 13,5%

Vi­na­ri­ja Alek­san­dro­vić kon­stant­no na­sta­vlja da ši­ri pa­le­tu svo­jih vi­na; na­kon vr­lo uspe­šnog ra­da sa be­lim sor­ta­ma, ko­ji je re­zul­ti­rao od­lič­nim vi­ni­ma, po­sled­njih go­di­na u ovoj vi­na­ri­ji sve vi­še pa­žnje po­sve­ću­ju cr­ ve­nim sor­ta­ma. Na tr­ži­štu je iz­me­đu osta­log tre­nu­tno pri­sut­na i jed­na re­zer­va, ina­če vr­lo za­ni­mlji­va ku­pa­ža. Vi­no je pur­pur­no­cr­ve­ne bo­je sa cr­ve­nim to­no­vi­ma. Na no­su je ve­o­ma bo­ga­to aro­ma­ma cr­ve­nog vo­ća, me­đu ko­ji­ma se is­ti­ču mi­ri­si tre­šnje i ku­pi­ne, a u po­za­di­ni su pri­sut­ni na­go­ve­šta­ji aro­me čo­ko­la­de i li­sto­va du­va­na ko­ji mu da­ju lep sklad, kao i hra­sto­vi­ne. Ukus od­ra­ža­va nje­go­ vu za­o­kru­že­nost, sna­gu i pu­no­ću, ko­ji su pro­že­ti voć­nim ka­rak­te­ri­sti­ ka­ma i sklad­nim ba­lan­som sve­ži­ne i zre­lih ta­ni­na ko­ji ga či­ne ve­o­ma uz­bu­dlji­vim. Za­vr­šni­ca je voć­nog ka­rak­te­ra sa to­no­vi­ma hra­sto­vi­ne, vr­lo du­go­traj­na. Ima po­ten­ci­jal za sta­re­nje, či­me će bi­ti sve mek­še i ple­me­ni­ti­je. Slu­ži­ti ga sa cr­ve­nim me­si­ma, jag­nje­ćim i ja­re­ćim spe­ci­ja­ li­te­ti­ma, gri­lo­va­nim me­si­ma, su­vim i po­lu­ma­snim si­re­vi­ma. Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 16 do 18 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 3.500 di­na­ra

NA­ZIV VI­NA: JO­I­SER RE­BEN GOLD BER­BA: 2008 SOR­TA: CHAR­DON­NAY, WEL­SHRI­ZLING, NOJ­BUR­GER PRO­IZ­VO­\AČ: WE­IN­BAU FA­MI­LIE AL­TEN­BUR­GER OBLAST: BUR­GEN­LAND, AUSTRI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 10,5%

Po­ro­di­ca Al­ten­bur­ger je tra­di­ci­o­nal­na vi­nar­ska po­ro­di­ca iz obla­sti Bur­ gen­land u Austri­ji. Na ima­nju ga­je austrij­ske sor­te vi­no­ve lo­ze, a od kra­ja de­ve­de­se­tih go­di­na i in­ter­na­ci­o­nal­ne. Ima­nje im se na­la­zi na se­ ver­noj tač­ki je­ze­ra Ne­u­si­e­dler, u bla­goj kli­mi na kre­da­stom ze­mlji­štu, a otkad je Mar­kus Al­ten­bur­ger 2006. go­di­ne pre­u­zeo upra­vlja­nje vi­na­ri­ jom, do­šlo je do ve­li­kog na­pret­ka. Vi­no ima zlat­no­žu­tu bo­ju sa sve­tlim to­no­vi­ma i od­lič­ne je re­f lek­si­je. Od­li­ ku­je se ve­o­ma pri­jat­nim aro­ma­ma me­da, ka­ra­me­le i fi­nog voć­nog ka­rak­ te­ra, kao i bla­gim bilj­nim na­go­ve­šta­jem. Na nep­ci­ma su iz­ra­že­ni pri­jat­ni slat­ka­sti to­no­vi vo­ća i sve­ži­na bilj­nih kom­po­nen­ti, ko­je se le­po ukla­pa­ju u bo­ga­tu i kom­plek­snu kre­ma­stu struk­tu­ru. Slat­kast za­vr­še­tak či­ni ovo vi­no ve­o­ma pri­ma­mlji­vim. Sam pro­ces pro­iz­vod­nje ovog vi­na je ve­o­ma zah­te­van i stil troc­ken­be­e­re­na­u­sle­se (ber­ba pro­su­še­nih bo­bi­ca) je re­dak i zah­te­va ve­li­ku struč­nost u pro­iz­vod­nji. Slu­ži­ti ga uz gu­šči­ju pa­šte­tu, si­re­ ve ko­ji su bo­ga­ti ple­me­ni­tom ple­sni i de­ser­ti­ma na ba­zi čo­ko­la­de. Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 9 do 11 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 4.130 di­na­ra/0,5 l

WINE STyle

37


wine style PREDSTAVLJANJE

NA­ZIV VI­NA: SO­FIA RO­SE BER­BA: 2010 SOR­TA: PI­NOT NO­IR PRO­IZ­VO­\AČ: VI­NA­RI­JA BRA­ĆA RAJ­KO­VIĆ OBLAST: ŽUP­SKO VI­NO­GOR­JE - GOR­NJE ZLE­GI­NJE, SR­BI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 12,8%

Alek­san­dro­vač­ka Žu­pa jed­no je od naj­sta­ri­jih vi­no­gor­ja na Bal­ka­nu, a jed­na od po­zna­ti­jih vi­nar­skih po­ro­di­ca iz ovog kra­ja je Raj­ko­vić, či­ja tra­di­ci­ja da­ti­ra iz 1834. go­di­ne. Ova po­ro­di­ca po­di­gla je 1963. go­di­ne u se­lu Gor­nje Zle­gi­nje pr­ve za­sa­de sor­te pi­not no­ir u ovom kra­ju, a bra­ ća Raj­ko­vić da­nas na ima­nju uz­ga­ja­ju do­ma­će i in­ter­na­ci­o­nal­ne sor­te. Ta­ko­đe, jed­ni su od ret­kih ko­ji ga­je autoh­to­nu sor­tu rska­vac, a od nje pro­iz­vo­de iz­u­zet­no vi­no ko­je im je do­ne­lo ve­li­ki broj na­gra­da. Vi­no ima sve­tlo­ro­zi­ka­stu bo­ju, od­lič­ne je bi­stri­ne i pro­zir­no­sti, vr­lo po­kre­tlji­vo u ča­ši. Na mi­ri­su je bo­ga­to voć­nim aro­ma­ma, sa iz­ra­že­nim no­ta­ma vi­šnje, ku­pi­ne i ja­go­de. Ve­o­ma je sve­že i aro­ma­tič­no na uku­ su i kra­si ga do­bra po­ve­za­nost voć­nog ka­rak­te­ra, pri­jat­nih ki­se­li­na i sve­ži­ne, što ga či­ni vr­lo pit­kim. Za­vr­šni­ca je po­sto­ja­na, a naj­bo­lje ga je slu­ži­ti sa je­li­ma sa ro­šti­lja, pi­le­ćim me­som, ra­znim sa­la­ta­ma i la­ga­nim pa­sta­ma. Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 10 do 12 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 620 di­na­ra

NA­ZIV VI­NA: RE­GU­EN­GOS RE­SER­VA BER­BA: 2008 SOR­TA: TRIN­CA­DE­I­RA, ARA­GO­NES, TIN­TA CA­I­AD ­ A, ALI­CAN­TE BO­USCHET PRO­IZ­VO­\AČ: CAR­MIM OBLAST: ALEN­TE­JO, POR­TU­GA­LI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 14%

Car­mim je osno­van 1971. go­di­ne kao za­dru­ga ko­ja oku­plja vi­še od 60 uz­ ga­ji­va­ča vi­no­ve lo­ze. Ne­za­do­volj­ni ce­nom ot­ku­pa nji­ho­vih pro­iz­vo­da, a uz kva­li­te­tan pro­iz­vod, do­šli su do za­ključ­ka da je naj­bo­lje da se udru­že i da za­jed­nič­ki na­stu­pa­ju na tr­ži­štu. Ta ide­ja re­zul­ti­ra­la je us­pe­si­ma i ve­li­kom po­mo­ći od por­tu­gal­skih dr­žav­nih zva­nič­ni­ka. Da­nas Ca­ri­mim na­stu­pa sa ve­li­kim pla­no­vi­ma, jer se u nje­go­vom port­fo­li­ju na­la­zi ši­ro­ka le­pe­za kva­ li­tet­nih vi­na svih ka­te­go­ri­ja. Vi­no je ru­bin­cr­ve­ne bo­ju, od­lič­ne je bi­stri­ne. Ima pri­jat­ne, la­ga­ne i le­pr­ša­ ve aro­me, a is­ti­če se za­čin­ski ka­rak­ter kao od­raz ze­mlji­šta sa ko­jeg po­ti­če vi­no. Pri­ma­mlji­ve i po­ma­lo sti­dlji­ve aro­me va­ni­le ja­vlja­ju se u na­go­ve­šta­ ju i da­ju mu jed­nu pri­jat­nu no­tu pit­ko­sti ko­ja ga po­ve­zu­je sa sve­ži­nom, voć­no­šću i ve­o­ma glat­kim i ne­na­pad­nim ta­ni­ni­ma. Sa­ma za­vr­šni­ca je vr­lo in­te­re­sant­na i uspe­šna. Slu­ži­ti ga sa spe­ci­ja­li­te­ti­ma od svinj­skog me­sa, ću­re­ti­nom, pa­sta­ma sa so­so­vi­ma na ba­zi pa­ra­daj­za i mle­ve­nog me­sa, kao i la­ga­nim ma­nje mi­ri­šlja­vim si­re­vi­ma. Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: oko 18 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 820 di­na­ra

38

WINE STyle


wine style moj izbor

Alek­san­dar Gaj­šek no­vi­nar i vo­di­telj Autor te­le­vi­zij­skog se­ri­ja­la Aga­pe već go­ di­na­ma u svo­jim emi­si­ja­ma ugo­šću­je vr­lo za­ni­mlji­ve lju­de. Me­đu broj­ni­ma ko­ji su se do sa­da po­ja­vi­li, Alek­san­dar Gaj­šek iz­dva­ ja na­šeg naj­bo­ljeg ša­hov­skog ve­le­maj­sto­ ra svih vre­me­na, 88-go­di­šnjeg Sve­to­za­ra Gli­go­ri­ća, ko­ji je u 81. go­di­ni od­lu­čio da po­sta­ne kom­po­zi­tor.

Piše: Katarina Vuković

VI­NO

Foto: Lična arhiva

Ube­dlji­vo naj­lep­še vi­no ko­je sam pro­bao je šam­pa­ njac Krug. To vi­no je za­pra­vo po­e­zi­ja pre­to­če­na u ča­ šu. Ve­o­ma ce­nim i fi­lo­zo­fi­ju pro­iz­vo­đa­ča, ko­ji po ce­ nu pro­pa­da­nja fir­me ne že­le da osla­be kva­li­tet. Što se do­ma­ćih eti­ke­ta ti­če, sko­ro sam pro­bao Ci­li­ćev Fu­me blanc i sma­tram da je to naj­bo­lje be­lo vi­no kod nas. Vo­lim i Alek­san­dro­vi­ćev Tri­jumf ba­rik, Ra­do­va­no­vi­ćev i Tvr­do­ški ka­ber­ne, Spa­si­će­vu Tam­nja­ni­ku, a pra­va pri­vi­le­gi­ja je pro­ba­ti vi­na ko­ja pro­iz­vo­di vla­di­ka bra­ ni­čev­ski go­spo­din Ig­nja­ti­je. Ge­ne­ral­no, mi­slim da su na­ša vi­na pre­sku­pa i da se za taj no­vac mo­gu ku­pi­ti bo­lja stra­na vi­na. Za­to pra­vo ču­do mo­že da na­pra­vi onaj vi­nar ko­ji spu­sti ce­ne, a za­dr­ži kva­li­tet. Na­ši vi­ na­ri se obič­no prav­da­ju ti­me što sve što pro­iz­ve­du i pro­da­ju, pa sto­ga ne­ma­ju po­tre­be da spu­šta­ju ce­ne. Po­se­ta vi­na­ri­ja­ma Krug i Ve­u­ve Clic­qu­ot u Fran­cu­skoj ne­što je naj­lep­še što sam do­ži­veo i če­ga se, ra­zu­mlji­ vo, pr­vo se­tim na po­men vi­nar­stva i ga­stro­no­mi­je. Na ko­ji na­čin su nas ta­mo ugo­sti­li i če­mu su nas uči­li, ­pam­ti­ću ceo zi­vot. Ina­če, mi­šlje­nja sam da je dru­štvo neo­bič­no va­žno za uži­va­nje u vi­nu. Je­dan moj pri­ja­ telj uči­nio mi je čast i po­zvao me da za­jed­no pra­vi­mo vi­na za na­šu upo­tre­bu, pa naj­vi­še uži­vam ka­da sa njim is­pi­jam na­še rajn­ske ri­zlin­ge, mer­loe, šar­do­ nee... Ni­šta lep­še ne­go ka­da sam na­pra­viš ne­što. 40

WINE STyle


wine style moj izbor

HRA­NA Raz­mi­šljao sam da za ne­ko­li­ko go­di­na, za­jed­no sa jed­nim mo­jim pri­ja­te­ljem, ina­če Ita­li­ja­nom, otvo­rim wine bar u ko­jem bi go­sti mo­gli da na­r u­če ča­šu vi­na i ne­ko me­ze, a da pri­tom ne uzi­ma­ju ceo obrok. Ona­ ko, ka­ko pro­pi­su­je srp­ska tra­di­ci­ja: do­đu vam go­sti, a vi im od­mah isec­ka­te ne­ko me­so, ma­lo si­ra, na­pra­vi­te sa­la­tu i po­slu­ži­te pi­će... Ne­do­sta­je mi ta­kvo me­sto u Be­o­gra­du. Ina­če, mi­slim da ne­ma spe­ci­ja­li­te­ta ko­ji vo­lim, a da ne mo­že da se na­r u­či ni u jed­nom do­ma­ ćem re­sto­ra­nu. Ma­da, ka­da bo­lje raz­mi­slim, mo­žda nije­dan re­sto­ran ne­ma u po­nu­di obič­ne pr­že­ni­ce, ili ka­ko ih je mo­ja ba­ka Gr­ki­nja Eufro­si­ni­ja zva­la - đi­đipa­pa.

IZ­LA­ZAK U su­šti­ni ne vo­lim re­sto­ra­ne ko­ji su „na gla­su“...Vi­še vo­lim ne­ka skrom­na i skri­ve­na me­sta. Ali, svi­đa­ju mi se ba­šte re­sto­ra­na Franš i Ma­de­ra, ma­da mi za to­tal­ nu ro­man­ti­ku ne­do­sta­je ne­ka vo­da sa stra­ne - re­ka ili mo­re. To ima­mo kod jed­nog na­šeg pri­ja­te­lja ko­ji na oba­li Pr­žna ima sja­jan re­sto­ran. U ta­kvoj at­mos­fe­ri naj­ra­di­je na­r u­čim go­ve­đi kar­pa­ćo, a po­tom ri­bu u so­ li, na pri­mer gr­do­bu. Sve to, raz­u­me se, pra­te od­go­va­ ra­ju­ća be­la i cr­ve­na vi­na... Po ka­fi­ći­ma ret­ko iz­la­zim, ali vo­lim da svra­tim kod svog ku­ma u ka­fić Li­me na Obi­li­će­vom ven­cu i da po­pi­jem ka­fu u Ca­fe&Fac­tory iz ko­ga se pru­ža pre­di­van po­gled na Hram Sve­tog Sa­ve. Ka­da smo kod to­ga, ube­dlji­vo naj­lep­ši po­gled ima­ju re­sto­ra­ni Pu­blic i Alek­san­dar na Ko­šut­nja­ku. Što se spla­vo­va ti­če, ne vo­lim ih is­klju­či­vo zbog mu­zi­ke ko­ja se ta­mo slu­ša. Po­ne­kad odem na splav Ada, oda­kle se pru­ža di­van po­gled na Ka­le­meg­dan. Ka­da se po­me­ne ide­a­lan iz­la­zak, od­mah mi na pa­met pad­nu ska­dar­lij­ ske ka­fa­ne, ko­je ima­ju ne­za­men­lji­vu čar. Vo­lim tam­ bu­ra­ške or­ke­stre ko­ji ču­va­ju ugled na­rod­ne i grad­ske pe­sme. Ina­če, neo­bič­no vo­lim mu­zi­ku i mi­slim da bez pe­sme i vi­na ne­ma pra­vog dru­že­nja. Na sto­lu vo­lim da vi­dim se­zon­ske sa­la­te, do­bre si­re­ ve, ma­sli­ne, pr­šut i on­da je sa­mo ne­bo gra­ni­ca za­ do­volj­stvu. Na­rav­no, po­želj­no je da krug pri­ja­te­lja s ko­ji­ma sam ta­ko­đe vo­li da uži­va na sli­čan na­čin. A ja ta­kvih pri­ja­te­lja, Bo­gu hva­la, imam mno­go. WS WINE STyle

41


wine style INFO

Najbolja srpska vina u 2011. godini Krajem svake godine magazin Wine Style tradicionalno proglašava najbolja domaća vina, a ove godine smo se opredelili da umesto stručnog žirija magazina svoj sud daju naši čitaoci. Glasanje je bilo organizovano na sajtu www.winestyle.rs, a pod pokroviteljstvom kompanije Delta Generali. Anketa je imala i nagradni karakter, pa je troje učesnika osvojilo nagrade – po paket najboljih srpskih vina. Dobitnici nagrada su: Jasna Stojić, Jelena Ljubojević i Zvonko Prijović.

42

WINE STyle


wine style INFO

U anketi, koja je trajala mesec dana i završena je 15. decembra, posetioci sajta izglasali su najbolja vina u četiri kategorije: bela, crvena, roze i desertna.

NAJBOLJA BELA VINA I MESTO Trijumf - Aleksandrović (123 glasa) II MESTO Chardonnay Selekcija - Radovanović (104 glasa) III MESTO Chardonnay - Kovačević (103 glasa) IV MESTO Fume Blanc - Cilić (98 glasova) V MESTO Harizma - Aleksandrović (75 glasova)

U konkurenciji su bila i sledeća vina: Pino As - Radovanović Oplenac - Aleksandrović Sauvignon - Kovačević Italijanski rizling - Kiš Dvorsko vino - Selecta Zapis - Janko Tamnjanika - Spasić Panta Rei - Stemina Lago - Čoka/ Biseri Ohrida Pinot Blanc - Quet Incognito - Mačkov podrum Morava - Jelić Sauvignon Blanc Selection - Do kraja sveta Mlad mesec - Do kraja sveta Buket - Živković Terra Lazarica Sauvignon Blanc - Rubin

NAJBOLJA roZe VINA I MESTO Varijanta - Aleksandrović (90 glasova) II MESTO Sofia - Rajković (51 glas) III MESTO Novina - Cilić (48 glasova)

U konkurenciji su bila i sledeća vina: Rose - Radovanović Pinot Rose - Čoka / Biseri Ohrida Mina - Stemina Aura - Do kraja sveta Dušica - Matalj Petite Rose - Ivanović

IV MESTO RosAnna - Vindulo (39 glasova) V MESTO Euforija - Aleksandrović (37 glasova)

WINE STyle

43


wine style INFO

NAJBOLJA CRVENA VINA I MESTO Cabernet Sauvignon - Radovanović (143 glasa) II MESTO Cabernet Sauvignon Reserve - Radovanović (113 glasova) III MESTO Cabernet Sauvignon - Cilić (96 glasova) IV MESTO Prince - Rajković (80 glasova) V MESTO Cabernet Sauvignon Barrique - Radovanović (62 glasa)

U konkurenciji su bila i sledeća vina: Strast - Živković Mammoth - Jelić Pinot Noir - Botunjac Merlot Barique – Čoka / Biseri Ohrida Triada - Budimir Regent - Aleksandrović Rodoslov - Aleksandrović Aurelius - Kovačević Prokupac - Ivanović Cuvee - Zvonko Bogdan Merlot Selection - Do kraja sveta Cabernet Sauvignon Selection - Do kraja sveta DiShiraz Cuvee - Dibonis Camerlot - Mačkov podrum

NAJBOLJA DESERTNA VINA I MESTO Bermet beli - Kiš (103 glasa) II MESTO Bermet crveni - Kiš (68 glasova) III MESTO Traminac - Mačkov podrum (58 glasova) IV MESTO Slatka Eva - Vindulo (51 glas) V MESTO Kaštel - Čoka (37 glasova)

44

WINE STyle

U konkurenciji su bila i sledeća vina: Bermet beli - Dulka Bermet crveni - Dulka Bermet beli - Živanović Bermet crveni - Živanović


Wine Style Dvomesečni specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima

kokteli

putovanja

gastronomija

vino restorani

vinska kultura

umetnost restorani

cigare

kultura

biznis

pleasure hoteli

kokteli

vino

biznis

pleasure

hoteli

gastronomija vinska kultura

automobili

Magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji

Pretplata Poštovani, ukoliko želite da u sledećih godinu dana dobijate magazin Wine Style na svoju adresu, možete se pretplatiti na naš časopis. Cena godišnje pretplate: 2.100,00 dinara za šest brojeva U cenu su uračunati troškovi poštarine i PDV Uplatu izvršiti na tekući račun broj: 160-262148-11 ime i prezime/naziv firme _________________________________________________________________ adresa _________________________________________________________________________________ mesto __________________________________________________________________________________ kontakt telefon ________________________________________________________________________ PIB______________________________________________________________________________________

Kupon i uplatnicu poslati na adresu: Special Press, Petrogradska 10, 11000 Beograd informacije: 011/245 82 86, www.winestyle.rs


wine style ENO KUTAK

Ber­ba 2011.

Još jed­na ve­li­ka go­di­na Na­kon su­mi­ra­nih re­zul­ ta­ta o pre­ra­di gro­žđa iz pret­hod­ne ber­be mno­gi su jed­no­stav­no že­le­li da za­bo­ra­ve 2010. go­di­nu i okre­nu se pri­pre­ma­ma za na­stu­pa­ju­ću se­zo­nu. A 2011. je bi­la još jed­na ve­li­ka go­di­na za vi­na­re u Sr­bi­ji, na­ro­či­to kad je reč o cr­ve­nim vi­ni­ma

Piše: Milorad Cilić

48

WINE STyle

S

po­čet­ka 2011. oštra zi­ma la­ga­no je od­la­ga­la po­če­ tak re­zid­be za dru­gu po­lo­vi­nu fe­bru­a­ra, od­no­sno po­če­tak mar­ta, u ve­ćem de­lu Sr­bi­je. Sne­žni po­kri­vač uma­njio je opa­snost od iz­mr­za­va­nja mla­dih za­sa­da i po­vla­čio se sve do kra­ja mar­ta, u za­vi­sno­sti od te­re­na. U dru­gom kvar­ta­lu, op­šti uti­sak je bio da će go­di­ na ka­sni­ti, bar de­se­tak da­na u od­no­su na pret­hod­nu. Po­če­tak raz­vo­ja la­sta­ra, pa sve do cve­ta­nja, u ve­ćem de­lu Sr­bi­je pro­te­kao je uz od­lič­ne uslo­ve, sa do­volj­no vla­ge, na pro­seč­nim tem­pe­ra­tu­ra­ma. Bi­lo je va­žno da se na po­čet­ku loza za­šti­ti od gri­nja, a pro­men­lji­vo vre­me u ma­ju i ju­nu bit­no je uti­ca­lo na mo­di­fi­ka­ci­ je u go­di­šnjem pla­nu za­šti­te. Spo­ra­dič­no se ja­vlja­la pe­pel­ni­ca, ali je se­zo­na bi­la re­la­tiv­no jed­no­stav­na za za­šti­tu vi­no­ve lo­ze, osim što je zah­te­va­la dnev­no pri­ su­stvo u vi­no­gra­du – ali ni­je li uvek ta­ko? Vi­so­ke dnev­ne, pa i noć­ne tem­pe­ra­tu­re u ju­lu ubr­za­le su rast lo­ze i na­me­tao se za­klju­čak da je amor­ti­zo­va­no ka­šnje­nje se­zo­ne ve­ge­ta­ci­je, uoče­no s po­čet­ka pro­le­ća. Me­đu­tim, na­kon „po­tro­šnje“ aku­ mu­li­ra­ne vla­ge iz ze­mlji­šta, du­gi pe­riod bez pa­da­vi­na uslo­vio je zna­tan stres su­še. S ob­zi­rom na to da se naj­ve­ći deo vi­no­gra­da u Sr­bi­ji ne na­vod­nja­va, agro­ teh­ni­ka se sve­la na tak­ti­zi­ra­nje u ob­ra­di. Ni­je bi­lo uput­no otva­ra­ti ze­mlji­šte, te se u ma­si vi­no­gra­da bor­ba sa ko­rov­skim bilj­ka­ma sve­la na ko­še­nje, sve do pr­vih av­gu­stov­skih ki­ša. Pro­blem sa vi­so­kim dnev­nim tem­pe­ra­tu­ra­ma na­ sta­vio se i u av­gu­stu, te je ber­ba šar­do­nea u mno­gim mla­dim za­sa­di­ma kre­nu­la već na­kon 25. av­gu­sta, uslo­vlje­na br­zim pa­dom ukup­nih ki­se­li­na i sko­kom pH vred­no­sti. U sta­ri­jim za­sa­di­ma na vi­šim te­re­ni­ ma, od­nos zre­lo­sti, sa­dr­ža­ja še­će­ra i ki­se­li­na ne­što je bo­lji, te su od­li­ke se­zo­ne sa­zre­va­nja ve­o­ma pre­ci­zno pri­ka­za­le raz­li­ke me­đu po­je­di­nim pod­ne­blji­ma. Sa so­vi­njo­ni­ma se kre­nu­lo s po­čet­ka sep­tem­bra, pa sve do po­lo­vi­ne, ali je aro­mat­ski pro­fil gro­žđa, usled „to­ ple go­di­ne“ po­me­ren ka zre­li­jem i in­ten­ziv­ni­jem, te je op­šti za­klju­čak da je go­di­na „te­ška“ za so­vi­njo­ne.


wine style ENO KUTAK

Fran­kov­ka je bi­la iz­vr­sna, a u ret­kim vi­no­gra­di­ma sa ga­me­om u cen­tral­noj Sr­bi­ji, po­stig­ nu­ti su de­fi­ni­tiv­no naj­bo­lji re­zul­ta­ti ika­da. Za mer­lo se mo­gao bi­ra­ti dan ber­be po vo­lji, jer se aro­mat­ski pro­fil škol­ski me­njao na­kon po­stig­nu­te fi­zi­o­lo­ške zre­lo­sti. Uglav­nom je ber­ba bi­la po­me­re­na za po­če­tak ok­to­bra. Ka­ber­ne fran je bio sla­dak i aro­ma­ti­čan, a od ka­ber­ne so­vi­njo­na ko­ji je bran sve do 20. ok­to­bra tre­ba s pra­vom mno­go oče­ki­va­ti. Za raz­li­ku od be­log gro­žđa, u cr­nim sor­ta­ma, po­go­to­vo kod ka­ber­nea, od­nos sa­dr­ža­ja še­će­ra i ki­se­li­na bio je mno­go po­volj­ni­ji, te iako se go­di­na mo­že opi­sa­ti kao to­pla i su­šna, tre­ba oče­ki­va­ti cr­ve­na vi­na za du­ge sta­ze. Ukrat­ko, osim sve­pri­sut­no­sti u vi­no­gra­du i igre sa tre­nut­kom ber­be gro­žđa be­lih sor­ti vi­no­ve lo­ze, ka­ko al­ko­ho­li ne bi do­mi­ni­ra­li, 2011. je još jed­na ve­li­ka ber­ba za vi­na­re Sr­bi­je! WS Foto: Milan Josipović

WINE STyle

49


wine style ENOGRAFIJA

Grčka crvena vina

Foto: Miroslav Petrović

Kao i be­la, i cr­ve­na grč­ka vi­na za na­še po­zna­va­o­ce uglav­nom spa­da­ju u red vi­na ko­ja se po­vre­me­no de­ gu­sti­ra­ju i ko­ja pi­je­mo dok se od­ma­ra­mo na grč­kim oba­la­ma. Vr­lo su ret­ki re­sto­ra­ni i vi­no­te­ke u Sr­bi­ji ko­ji mo­gu da vam pri­uš­ te iole pri­sto­jan iz­bor ovih, ina­če, od­lič­nih vi­na

50

WINE STyle


wine style ENOGRAFIJA

Kad je opi­si­vao grč­ka vi­na rim­ski pe­snik Ver­gi­li­je je na­pi­sao: „Lak­še bi bi­lo pre­bro­ji­ti zr­na pe­ska na oba­li ne­go na­bro­ja­ti sve grč­ke sor­te gro­žđa.“

O

d sa­mog na­stan­ka grč­ke ku­tu­re vi­no je bi­lo ne­za­o­bi­la­zni deo ka­ko ver­skih, ta­ko i svih dru­gih ob­re­da i svet­ko­vi­na. Gr­ci su sma­tra­li vi­ no izu­mom ko­ji im je po­klo­nio bog Di­o­nis i u nje­go­vu sla­vu su se če­sto pra­vi­le sve­ča­no­sti ko­je su ne­ret­ko ima­le ka­rak­ter or­gi­ja ka­kve se ka­sni­je sre­ću i kod sta­rih Ri­mlja­na. Od tih naj­ra­ni­jih po­če­ta­ka vi­no­va lo­za se sa­di­la uglav­nom u pri­ob ­ al­nom po­ja­su, oda­kle se s vre­me­nom po­la­ko ši­ri­la ka unu­tra­šnjo­sti, sve do gra­ni­ca sa Bu­gar­skom, gde te­ren po­la­ko pre­la­zi u pla­nin­ski. Tu se na ne­kim me­sti­ma vi­no­gra­di na­la­ze i na oko 1.000 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne. Čak i na ta­kvim lo­ka­ci­ja­ma to­pla me­di­ te­ran­ska kli­ma sa svo­jim vre­lim le­ti­ma i ve­o­ma bla­gim zi­ma­ma, u spre­zi sa kreč­njač­kim i vul­kan­skim tlom da­je ide­al­ne uslo­ve za uz­goj vi­no­ve lo­ze i stva­ra­nje od­lič­nih sor­ti. Ipak, i po­red ve­li­kog uti­ca­ja Me­di­te­ra­na, po­sto­je ozbilj­ne kli­mat­ske raz­li­ke iz­me­đu re­gi­o­na, pa se ta­ko de­ša­va da u kon­ti­nen­tal­nom de­lu u bli­zi­ni pla­ni­na gro­žđe ne uspe­va da po­stig­ne pu­nu zre­lost, dok se na dru­goj stra­ni, na oba­li i ostrv­skim re­gi­ja­ma ber­be iz­vo­de ja­ko ra­no da bi se sa­ču­va­la sve­ži­na gro­žđa. Glav­ni pro­blem grč­kih vi­na­ra je du­gi su­šni pe­riod u to­ku le­ta i pred sa­mu ber­bu, a po­što je za­ ko­nom za­bra­nje­no na­vod­nja­va­nje vi­no­gra­da (osim mla­dih za­sa­da) ve­ći­na pa­ti zbog ne­do­stat­ka vo­de i vla­ge. Da­nas u Grč­koj mo­že da se na­đe pre­ko 300 raz­li­či­tih sor­ti, a ve­ro­ vat­no je i je­dan broj ne­stao u pro­šlo­sti. Od tog ukup­nog bro­ja ko­je su da­nas u pri­me­ni u grč­kom vi­nar­stvu ne­kih tri­de­se­tak je zna­čaj­no za vin­sko tr­ži­šte. Glav­ne cr­ve­ne sor­te su: Agi­org­hi­ti­ko Xi­no­ma­vro Man­de­la­ria Ma­vro­dap­hne Lim­nio Kot­si­fa­li

Piše: Đuro Tošić

Agi­org­hi­ti­ko Agi­or­ti­ko pred­sta­vlja naj­ple­me­ni­ti­ju grč­ku sor­tu. Uglav­nom se ga­ji u AOC ape­la­ci­ja­ma. Agi­or­ti­ko u pre­vo­du zna­či Sve­ti Ðor­đe. Naj­vi­še je za­stu­ plje­na u re­gi­ji Ne­mea na Pe­lo­po­ne­zu gde ga još zo­vu i Her­ku­le­so­va krv. Da­je vi­na du­bo­ke cr­ve­ne bo­je i od­lič­nog aro­mat­skog spek­tra sa ve­ o­ma do­brom kom­plek­sno­šću. Vi­na ka­rak­te­ri­šu fi­ni svi­le­ni ta­ni­ni ko­ji u

WINE STyle

51


wine style ENOGRAFIJA

Kao i kod be­lih vi­na, je­di­ni pro­blem sa grč­kim cr­ve­nim vi­ni­ma na srp­ skom tr­ži­štu je što ih te­ško na­la­zi­ te. Vr­lo ma­li broj fir­mi se od­lu­či­lo za uvoz ovih vi­na. Ce­ne va­ri­ra­ju od 980 ko­li­ko ko­šta Plyto Lyra­ra­kis Esta­te, ko­ji u re­sto­ ra­ni­ma sta­je pri­bli­žno 2.000 di­na­ ra, Mal­va­sia Mi­li­a­ra­kis či­ja je ce­na ta­ko­đe 980 di­na­ra u ma­lo­pro­da­ji, ma­lo sku­plji je The­ma Pa­vli­dis ko­ja ko­šta oko 1.100 di­na­ra u ma­lo­pro­ da­ji, a ce­na u re­sto­ra­ni­ma je bli­zu 2500 di­na­ra.

52

WINE STyle

Man­de­la­ria Man­de­la­ria je sor­ta ko­ja se uglav­nom ga­ji na ostr­vi­ma Ro­dos i Krit. Od­li­ku­je je ja­ko in­ten­ ziv­na bo­ja i bo­gat aro­mat­ski kom­pleks. Uglav­ nom se ko­ri­sti u ku­pa­ža­ma sa dru­gim sor­ta­ma po­put mo­nem­vas­sia, kot­si­fa­li ili kao sa­mo­stal­na sor­ta na Ro­do­su. Ma­vro­dap­hne Ma­vro­daf­ne je sor­ta ko­ja se naj­če­šće na­la­zi na Pe­lo­po­ne­skom re­gi­o­ni­ma Ac­ha­ia i Ilia. Zna­ če­nje ovog ime­na bi bi­lo Cr­ni lo­vor. Po­red Pe­lo­ po­ne­za mo­že se sre­sti i na jon­skim ostr­vi­ma. Če­sto se ko­ri­sti kao blend sa ko­rin­ti­a­ki sor­tom sa ko­jom da­je od­lič­na for­ti­fi­do­va­na desert­na vi­ na po­zna­ta kao ma­vro­daf­ne. Me­đu­tim, od­lič­ne re­zul­ta­te da­je i u ku­pa­ži sa agi­or­ti­kom, re­fo­skom i ca­ber­net sa­u­vig­no­nom.

kom­bi­na­ci­ji sa do­bro iz­ba­lan­si­ra­nim ki­se­li­na­ma mo­gu da da­ju sjaj­na vi­na raz­li­či­ti­ih ka­rak­te­ra, od sve­žih osve­ža­va­ju­ćih cr­ve­nih, do eks­tra od­ le­ža­lih ve­li­kih i te­ških cr­ve­nih vi­na. Od ove sor­te se, ta­ko­đe, pra­vi i je­dan broj ja­ko aro­ma­tič­nih ro­zea.

Kot­si­fa­li Kot­si­fa­li je sor­ta ko­ja svo­ju glav­nu sla­vu sti­ če na Kri­tu i uglav­nom se ko­ri­sti u ku­pa­ža­ma sa syra­hom i man­de­la­ria sor­ta­ma. Bo­ja ove sor­ te je ve­o­ma sla­ba, pa su mu ja­če pig­men­ti­sa­ne sor­te i po­treb­ne, iz­me­đu osta­log i u seg­men­tu bo­je. Aro­me su iz­ra­zi­to voć­ne kod mla­dih vi­na, a kot­si­fa­li se ne mo­že po­hva­li­ti kao sa­mo­sta­lan ne­kim ve­li­kim po­ten­ci­ja­lom od­le­ža­va­nja.

Xi­no­ma­vro Xi­no­ma­vro je do­mi­nant­na sor­ta u re­gi­ji Ma­ke­do­ni­ja i sma­tra se do­ma­ćom sor­tom u toj re­gi­ji. Zna­če­nje ovog ime­na bi mo­glo da se pre­ ve­de kao ki­se­locr­no. Vi­na ko­ja se do­bi­ja­ju od nje od­li­ku­je od­li­čan po­ten­ci­jal sta­re­nja i ve­o­ma bo­ga­ta ta­nin­ska struk­tu­ra. Aro­me ovih vi­na su ko­mplek­sne i če­sto pod­se­ća­ju na bo­bi­ča­sto cr­ ve­no vo­će, bo­rov­ni­ce, ma­sli­ne i su­še­ni pa­ra­dajz.

Lim­nio Za ovu sor­tu se sma­tra da po­ti­če od an­tič­ ke sor­te lim­nia ko­ja se po­mi­nje u spi­si­ma sta­re Grč­ke. Ime po­ti­če od isto­i­me­nog ostva Lim­nos u Egej­skom mo­r u. Uglav­nom da­je vi­na pu­nog te­la sa ja­kim za­čin­skim ka­rak­te­rom i vi­so­kim sa­dr­ža­jem al­ko­ho­la. U mo­der­nom grč­kom vi­nar­ stvu ova sor­ta se naj­če­šće ku­pa­ži­ra sa ca­ber­net sa­u­vig­no­nom. WS


wine style degustacije

Stevan Rajta

degustacije Tim sa­rad­ni­ka ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri crvena grčka vina ko­ja su me­đu naj­pro­da­va­ni­ji­m u do­ma­ćim re­sto­ra­ni­ma

Miša Cilić

54

WINE STyle

Đuro Tošić


NEMEA 2006

SYRAH-KOTSIFALI LYRARAKIS ESTATE 2008

MILARAKIS RED 2007

proizvođač: Papaioannou Estate sorta: agiorgitiko oblast: Nemea, Peloponez procenat alkohola: 12,5% cena: 1.080 dinara

proizvođač: Lyrarakis sorta: syrah, kotsifali oblast: Krit, južna Grčka procenat alkohola: 13% cena: 1.150 dinara

proizvođač: Miliarakis sorta: kotsifali, mandilari, mourvedre oblast: Krit, južna Grčka procenat alkohola: 12,2% cena: 1.150 dinara

Svetle rubin boje sa braonkastim odsjajem. Na mirisu su izražene voćne arome, sa dominantnom notom trešnje, uz blago prisustvo arome hrastovine. Ukus je umereno pun, izraženog voćnog karaktera sa prisustvom slasti. Sveže i pitko vino.

Karakteristične rubincrvene boje. Primetna je blaga redukcija, ali se aroma brzo razvija stajanjem. Na ukusu je umerene punoće, sa finom notom hrastovine koja je dobro integrisana u telo vina. Zrelo i dopadljivo vino.

Karakteristične rubincrvene boje umerenog intenziteta, veoma bistro. Na mirisu dominiraju razvijene arome začina, uz prisustvo voćnosti i arome drveta. Na ukusu je umereno puno, nešto laganije nego što to miris najavljuje. U naknadnom ukusu primetna je i suvoća.

Od­nos ce­na/kva­li­tet:

Od­nos ce­na/kva­li­tet:

Od­nos ce­na/kva­li­tet:

WINE STyle

Navedene su prosečne nabavne cene u restoranima

wine style degustacije

55


wine style WINE&FOOD

Restoran Bella Napoli

Dunavski šarm ukusa Italije Na sa­mom ula­zu u re­sto­ran Bel­la Na­po­li, sme­šten na oba­li Du­na­va, sti­če se neo­ do­lji­vi uti­sak da ste se ob­re­li u ne­kom od ku­ta­ka ro­man­tič­nog Na­pu­lja. Što i ne ču­di, s ob­zi­rom na to da su en­te­ri­jer i let­nja ba­šta ovog ze­mun­skog re­sto­ra­na kre­ i­ra­ni u sa­rad­nji sa sce­no­gra­fi­ma ko­ji su se svoj­ski po­tru­di­li da se sva­ko ko za­đe u nje­ga ose­ti kao da je na ne­ko­li­ko sa­ti do­pu­to­vao u Ita­li­ju. Ali, taj uti­sak kom­ple­ti­ra se tek na­kon su­sre­ta sa spe­ci­ja­li­te­ti­ma ku­hi­nje ovog re­sto­ra­na

Piše: Katarina Vuković

56

WINE STyle

M

e­di­te­ran­ska at­mos­fe­ra re­sto­ra­na, či­je se oso­blje sma­tra pi­o­ni­ri­ma ori­ gi­nal­ne ita­li­jan­ske ku­hi­nje na ovim pro­sto­ri­ma, upot­pu­nje­na je umet­ nič­kim sli­ka­ma naj­lep­ših kra­je­va Ita­li­je - So­ren­ta, ru­stič­nih uli­ca Na­pu­lja, po­gle­da na Ve­zuv, Amal­fi. Iza ovog pa­žlji­vo osmi­šlje­nog in­tim­nog po­ro­dič­nog am­bi­jen­ta ko­ji ima če­tr­de­set i pet me­sta, ople­me­nje­nog zvu­ci­ma tra­di­ci­o­nal­ne na­po­li­tan­ske mu­zi­ke, baš kao i iza ga­stro­nom­ske po­nu­de vr­hun­skog kva­li­te­ta, sto­ji po­ro­dič­na tra­di­ci­ja o ko­joj nam pri­ča vla­snik i me­na­džer Vla­di­mir Ga­rić: „Moj otac je osni­vač pr­vog re­sto­ra­na Bel­la Na­po­li ko­ji se svo­je­vre­me­no na­ la­zio u bli­zi­ni ovo­ga u ko­jem da­nas se­di­mo. Re­sto­ran je do­bio ime po na­po­li­tan­ skoj ku­hi­nji ko­ja pred­sta­vlja srž ita­li­jan­ske ku­hi­nje, a na či­ji se po­men od­mah se­ti­te ga­stro­nom­skih ele­me­na­ta bez ko­jih je Me­di­te­ran jed­no­stav­no ne­za­mi­ sliv: ma­sli­no­vog ulja, be­log lu­ka, pa­ra­daj­za, bo­silj­ka, mo­ca­re­le... Bel­la Na­po­li je ina­če ime ko­je po­zna­ju lju­bi­te­lji do­brog za­lo­ga­ja, jer u sva­kom ve­ćem gra­du u Ita­li­ji, kao i u svim ve­ćim svet­skim cen­tri­ma, ima­te re­sto­ran ovog ime­na.“ Pri pr­vom po­gle­du na re­sto­ran­sku po­nu­du pa­žnju nam pri­vla­či da se na bo­ga­tom me­ni­ju, osim auten­tič­nih ita­li­jan­skih spe­ci­ja­li­te­ta, na­la­ze i ita­li­jan­ska je­la pri­la­go­đe­na do­ma­ćem uku­su, kao i da se glav­ni sa­stoj­ci svih spe­ci­ja­li­te­ta pri­ pre­ma­ju u sa­mom re­sto­ra­nu. Ovo sva­ka­ko uti­če na auten­ti­čan ukus je­la u Bel­la Na­po­li­ju, zbog če­ga je ovaj re­sto­ran od ita­li­jan­ske vla­de do­bio pri­zna­nje ita­lian qu­a­lity - za auten­tič­nu pre­zen­ta­ci­ju ita­li­jan­ske ga­stro­no­mi­je i kul­tu­re u Sr­bi­ji.


Foto: Vladimir Miloradović

wine style WINE&FOOD

WINE STyle

57


wine style WINE&FOOD

Šet­nju kroz ga­stro­nom­ski la­vi­rint za­po­či­ nje­mo naj­tra­že­ni­jim pred­je­lom - mo­ca­re­lom ro­lo­va­nom sa pr­šu­tom na ru­ko­li. Uz nje­ga se, kao i uz osta­la pred­je­la oba­ve­zno ser­vi­ra fo­ka­čo sa be­lim lu­kom i ma­sli­no­vim uljem, a naj­bo­lje ga je gu­sti­ra­ti uz ne­ku od do­ma­ćih ra­ki­ja. Za gur­ma­ne bi do­bar iz­bor bio, re­ci­mo, car­pac­cio di man­zo - tan­ko se­če­ni pre­sni ram­ stek sa ru­ko­lom i par­me­za­nom sa dre­sin­gom od ma­sli­no­vog ulja i li­mu­na, a za lju­bi­te­lje mor­skih spe­ci­ja­li­te­ta gam­be­ret­ti e ca­la­ma­ri ma­ri­na­to - lig­nje i ko­zi­ce iz ci­tru­sne ma­ri­na­ de (ma­sli­no­vo ulje, be­li luk, ko­ra po­mo­ran­ dže, ko­ra li­mu­na, ra­zno­vr­sni za­či­ni).

Po­nu­du glav­nih je­la, sa­svim ra­zu­mlji­vo, otva­ra­mo pa­sta­ma. Te­ste­ni­na za ta­lja­te­le, ra­ vi­o­le, la­za­nje i njo­ke ruč­no je pra­vlje­na u re­ sto­ra­nu, a za so­so­ve na ba­zi pa­ra­daj­za ko­ji se uz njih slu­že, ko­ri­sti se, ka­ko sa­zna­je­mo od vla­sni­ka re­sto­ra­na, do­ma­ći le­tos ku­va­ni pa­ra­ dajz. Sva­ka od broj­nih kom­bi­na­ci­ja te­ste­ni­na i so­so­va pa­žlji­vo je bi­ra­na, baš kao u na­šoj pr­voj pre­po­r u­ci, spe­ci­ja­li­te­tu - ta­gli­a­tel­le ro­se con po­mo­do­ri­ni, cr­ve­nim ta­lja­te­la­ma u so­su od či­stog ma­sli­no­vog ulja, sa če­ri pa­ra­daj­ zom, ru­zma­ri­nom i hr­ska­vim fi­le­om lo­so­sa na pe­stu od ru­ko­le. Me­đu špa­ge­ta­ma pri­mat dr­ži spe­ci­ja­li­tet spag­het­ti pro­sci­ut­to e par­mi­ gi­a­no, jer osim u je­din­stve­nom uku­su, go­sti su u pri­li­ci da uži­va­ju i u spe­ci­fič­nom na­či­nu

58

WINE STyle


wine style WINE&FOOD

ser­vi­ra­nja ovog spe­ci­ja­li­te­ta. Na­i­me, špa­ge­te sa pr­šu­tom u be­lom krem so­su sa par­me­ za­nom ser­vi­ra­ju se iz im­po­zant­nog ko­tu­ra par­me­za­na pred go­sti­ma. Pre­po­r u­ču­je­mo i spag­het­ti con ta­pe­na­de e fi­let­to di bran­zi­no - špa­ge­te u so­su od miks ta­pe­na­de ma­sli­na i su­vog pa­ra­daj­za sa hr­ska­vim fi­le­om bran­ ci­na, a sa­zna­je­mo i re­cep­tu­r u: ta­pe­na­da se pri­pre­ma od ma­sli­na i su­še­nog pa­ra­daj­za, ko­ji se su­ši u re­sto­ra­nu, a to­me se do­da ma­ sli­no­vo ulje, be­li luk i ma­lo pa­ra­dajz so­sa, ka­ ko bi ukus bio ja­či (u kom­bi­na­ci­ji sa bla­gim uku­som hr­ska­vog bran­ci­na špa­ge­ti osta­vlja­ju ne­po­no­vljiv uti­sak, ko­ji se in­ten­zi­vi­ra uz pu­

ni ukus ne­kog iz bo­ga­te po­nu­de šar­do­nea). U glav­noj re­sto­ran­skoj po­nu­di greh bi bio za­o­bi­ći ta­lja­tu, ko­ja se pri­pre­ma na tra­di­ci­o­na­lan na­čin. Reč je o ram­ste­ku ko­ ji od­le­ži naj­ma­nje dva­de­set i je­dan dan u tra­di­ci­o­nal­noj me­to­di „su­vog sa­zre­va­nja“, či­me se za­i­sta do­bi­je je­din­stve­ni ukus pr­ve kla­se me­sa. Po­sle pro­la­ska kroz dry aging me­to­du, me­so od­le­ži u me­ša­vi­ni ma­sli­no­vog ulja, be­log lu­ka i ru­zma­ri­na, ka­ko bi po­vu­klo do­dat­nu aro­mu. Po­što se is­pe­če na gri­lu, za­ li­je se ma­ri­na­da­ma. Kla­sič­na ta­lja­ta slu­ži se sa ru­ko­lom i par­me­za­nom, a uz nju Vla­di­mir Ga­rić pred­la­že gu­sti­ra­nje ne­kog ja­čeg be­log ili bla­žeg cr­ve­nog vi­na, iz­dva­ja­ju­ći sor­te san­ đo­ve­ze i mer­lo.

WINE STyle

59


wine style WINE&FOOD

VIN­SKA KAR­TA Vin­ska kar­ta re­sto­ra­na Bel­la Na­po­li ba­zi­ra­na je na ita­li­jan­skim eti­ke­ta­ma i naj­kva­li­tet­ni­jim do­ma­ćim po­dru­mi­ma, a pri­lič­no se raz­li­ku­je od stan­dard­nih re­sto­ran­skih kar­ti u ko­ji­ma su eti­ke­te svr­sta­ne pre­ma re­gi­ja­ma ili vr­sti gro­žđa. Od Vla­di­mi­ra Ga­ri­ća sa­zna­je­mo da je vin­sku kar­tu si­ste­ma­ti­zo­vao pre­ma uku­ si­ma be­lih i cr­ve­nih vi­na, i to na: la­ga­na, slat­ka­sta i vi­na pu­ni­jeg uku­sa. Pre sve­ga za­to što će, ka­ko ka­že, je­di­no ta­ko go­sti bi­ ti slo­bod­ni da eks­pe­ri­men­ti­šu i da se lak­še od­lu­če da pro­ba­ju no­ve eti­ke­te. Me­đu če­tr­ de­se­tak po­nu­đe­nih eti­ke­ta do­mi­ni­ra­ju sor­te char­don­nay, pi­not gri­gio i sa­u­vig­non blanc, ko­je su oda­bra­ne pre­ma ukla­pa­nju sa ku­li­ nar­skim spe­ci­ja­li­te­ti­ma. Po­nu­da vi­na pro­ši­ re­na je ape­ri­ti­vom kir royal (pro­se­ko i li­ker od cr­ne ri­bi­zle), kao i onim ko­ji je Vla­di­mir Ga­rić zbog ja­či­ne du­ho­vi­to na­zvao – pre­se­ ko (kom­bi­na­ci­ja pro­se­ka i li­mon­če­la).

60

WINE STyle

Pro­stor za ma­štu go­sti­ju u re­sto­ra­nu Bel­la Na­ po­li pred­vi­đen je u kom­bi­no­va­nju tra­di­ci­o­nal­ne ta­lja­te, ali i bif­te­ka, ram­ste­ka i gri­lo­va­ne pi­le­ti­ne sa ra­znim so­so­vi­ma i dre­sin­zi­ma. Na pri­mer, agro­ dol­ce - slat­ko ki­se­li sos sa su­vim gro­žđem i pi­njo­ li­ma, za­tim di­a­na - krem sos od sve­žih šam­pi­njo­na pa­vla­ke i di­žon sen­fa, ame­ri­can pep­per sa­u­ce - slat­ ko-lju­ti krem sos sa če­ti­ri vr­ste bi­be­ra, bru­sni­com i dže­mom od šip­ka, kao i dre­sin­ge con­di­men­to all ita­li­a­na (ma­sli­no­vo ulje, vin­sko sir­će, li­mun i za­čin­ sko bi­lje) i con­di­men­to all se­na­pe (ce­lo zr­no sla­či­ce i sok od po­mo­ran­dže). Ka­da go­vo­ri­mo o je­li­ma od me­sa, po­zna­to je da go­di­na­ma u Bel­la Na­po­li go­sti do­la­ze po­seb­no zbog spe­ci­ja­li­te­ta sca­lop­pi­ne Bel­la Na­po­li - šnic­li od svinj­skog laks ka­rea sa mo­ca­re­lom i pr­šu­tom u so­su od be­log vi­na i ta­lja­te­la­ma, za­tim sal­tim­boc­ca al­la ro­ma­na - te­le­ćih šnic­li sa pr­šu­tom i žal­fi­jom u sop­stve­nom so­su i ta­lja­te­la­ma, kao i fi­let­to di ma­ i­a­le Bel­la Na­po­li - me­da­ljo­ni­ma od svinj­skog fi­lea sa pr­šu­tom, mo­ca­re­lom, šam­pi­njo­ni­ma i pa­stom od vr­ga­nja u krem so­su i ta­lja­te­la­ma. Ovaj po­sled­ nji, pre­ma pre­po­r u­ci Vla­di­mi­ra Ga­ri­ća, naj­bo­lje je kom­bi­no­va­ti sa ne­kim ja­čim mi­ri­šlja­vim vi­nom, na pri­mer bru­ne­lom. Ka­ko bi i pi­ce ima­le uni­ka­tan ukus, u re­sto­ra­ nu je mi­nu­log le­ta sku­va­no oko dve to­ne pa­ra­daj­za od ko­ga se, iz­me­đu osta­log, pra­vi i pa­ra­dajz sok za­či­njen bo­silj­kom, ori­ga­nom i be­lim lu­kom (ina­če glav­ni sa­sto­jak svih pi­ca). Sla­du­nja­vi ri­žo­to sa sam­bu­kom, pa­ra­dajz so­ som, pa­vla­kom i ko­zi­ca­ma - ri­sot­to con gam­be­ret­ti e sam­bu­ca, pa sa­la­ta Bel­la Na­po­li - miks sve­žih sa­ la­ta, ru­ko­le i cr­ve­nog lu­ka u ita­li­jan­skom dre­sin­gu sa če­ri pa­ra­daj­zom, mo­ca­re­lom, ma­sli­na­ma, su­vim gro­žđem, pi­njo­li­ma i kro­to­ni­ma, sa­mo su ne­ke od broj­nih us­put­nih sta­ni­ca na ovoj vr­to­gla­voj šet­nji kroz ča­ri ita­li­jan­ske ku­hi­nje. Ako bi bi­lo po­treb­no pro­ve­ri­ti kva­li­tet ku­hi­nje i u po­sla­sti­cama, onda bi to bi­lo naj­bo­lje ura­di­ti sa pa­na ko­tom sa pre­li­vom od šum­skog vo­ća i sor­be­om od ma­li­na (već go­di­na­ma se pra­vi po ori­gi­nal­noj re­cep­tu­ri ita­li­jan­skog ku­va­ra ko­ji je sa pa­na ko­tom na­pra­vlje­nom po ovoj re­cep­tu­ri do­bio pr­vu na­gra­du na pre­sti­žnom tak­mi­če­nju u Lon­do­nu). WS


wine style business club

Mi­ljan Ka­ve­džić, di­rek­tor prav­ne slu­žbe i član IO JTI Mar­ke­ting and Sa­les d.o.o.

Po­slo­va­nje po ka­i­zen prin­ci­pu Piše: Vuk Tripković

Na­kon što je di­plo­mi­rao na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, pr­va rad­na is­ku­stva ste­kao je u ban­kar­skom sek­to­ru. Miljan Kavedžić po­čeo je najpre kao pri­prav­nik u So­ci­e­te Ge­ne­ra­le ban­ci, da bi osmo­go­di­šnju ka­ri­je­ru u ban­kar­skom sek­to­ru za­ vr­šio kao ru­ko­vo­di­lac Sek­to­ra za tr­ži­šnu po­dr­šku Hypo Al­pe Adria ban­ke u Sr­bi­ji. Za­tim pre­la­zi u JTI, na po­zi­ci­ju di­rek­to­ra prav­nih po­slo­va, gde po­sta­je i član Iz­vr­šnog od­bo­ra za re­gion Za­pad­nog Bal­ka­na Kre­ta­nje Pre­la­zak iz ban­kar­skog sek­to­ra u kom­pa­ni­ju JTI za me­ne je bi­lo ot­kri­va­nje ne­čeg sa­svim no­vog. Ujed­no, i ve­li­ki iza­zov. Po­zi­ci­ja di­rek­to­ra prav­ne slu­žbe JTI-a je vr­lo di­na­mič­na, ujed­no i ve­o­ma zah­tev­na. Od­go­vor­nost je ve­li­ka, ali to je jed­na od stva­ri ko­ja mi pru­ža pu­nu sa­tis­fak­ci­ju. Bi­ti na če­lu prav­ne slu­žbe zna­či da se moj tim i ja sta­ra­mo da sva­ka ak­tiv­nost kom­pa­ni­je JTI bu­de u skla­ du sa pro­pi­si­ma, a ujed­no da­ju­ći svoj do­pri­nos ostva­ri­va­nju ci­lje­va i za­da­ta­ka kom­pa­ni­je. Či­nje­ni­ca je da kao du­van­ska kom­pa­ni­ja po­slu­je­mo u re­strik­tiv­nom okru­že­nju, što se osli­ka­va na sve na­še sva­ko­dnev­ne ak­tiv­no­sti.

62

WINE STyle


Foto: Dalibor Danilović

wine style business club

WINE STyle

63


wine style business club

Lič­no Što se ti­če mog slo­bod­nog vre­me­na, sport mi je na pr­vom me­stu. Tr­ča­nje, te­re­ta­na, a po­vre­me­no od­i­gram i par­ti­ju te­ni­sa. Po­sao ko­jim se ba­vim zah­te­va „ven­til“. Što se ti­če mo­je omi­lje­ne ku­hi­nje, po­što do­sta pu­tu­jem, vo­lim da uži­vam u lo­kal­nim spe­ci­ja­li­te­ti­ma. Naj­vi­še mi pri­ja me­di­te­ran­ska ku­hi­nja, za­to što je la­ga­na, kva­li­tet­na, zdra­va. Ako me pi­ta­te za ja­pan­sku, pre sve­ga bih is­ta­kao na­čin pri­pre­me na­mir­ni­ca ko­ji je sja­jan. Ne ose­ća­te te­ško­ću na­ kon je­la, uži­va­te u či­stim uku­si­ma. Do­ma­ća ku­hi­nja je uku­sna i uži­vam u njoj, ali za nju va­ži sve pot­pu­no su­prot­no od ono­ga što sam na­veo za me­di­te­ran­sku. Ne­dav­no sam po­čeo da ozbilj­ni­je ot­kri­vam vin­ski svet, do­du­še, tek sam na po­čet­ku. U Be­o­gra­du mi se svi­đa to što se otva­ra sve ve­ći broj vi­no­te­ka i wi­ne ba­ro­va. Vin­ska kul­tu­ra se sve vi­še ši­ri i to me po­seb­no ra­du­je. A uz do­bra vi­na od­lič­no se sla­že naš brend So­bra­nie ko­ji ne­gu­je vi­so­ki kva­li­tet, tra­di­ci­ju, stil, is­tan­ča­ni ukus. Od vi­na ko­ja su na me­ne osta­vi­la po­se­ban uti­sak iz­dvo­jio bih Château Mon­tro­se iz 1995. Pri­jat­no sam iz­ne­na­đen cr­ve­nim vi­nom Ta­poš vi­na­ri­je Vr­bi­ca. Vo­lim i vi­na Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske, po­seb­no ona iz Is­tre i nji­ho­ve lo­kal­ne sor­te mal­va­zi­ju i te­ran… Ipak, ve­ru­jem da je naj­lep­še ono vi­no ko­je po­de­li­te sa ne­kim do ko­ga vam je sta­lo. To je za me­ne su­šti­na.

Glo­bal­no i lo­kal­no Ja­pan To­bac­co In­ter­na­ti­o­nal je me­đu­na­rod­ni ogra­nak kom­pa­ni­je Ja­pan To­bac­co Inc. (JT), vo­ de­ćeg in­ter­na­ci­o­nal­nog pro­iz­vo­đa­ča du­van­skih pro­iz­vo­da u sve­tu. Se­di­šte kom­pa­ni­je je u Že­ ne­vi, a po­slu­je­mo na 120 tr­ži­šta i za­po­šlja­va­mo pre­ko 25.000 lju­di. Ka­da go­vo­rim o na­šim bren­ do­vi­ma, pre sve­ga bih po­me­nuo svet­ski po­zna­te bren­do­ve kao što su Win­ston, Ca­mel, So­bra­nie, Gla­mo­ur, LD, Mild Se­ven, Ben­son & Hed­ges. Ono što je in­te­re­sant­no, i na šta smo po­no­sni, je­ste da smo na pr­vom me­stu na tr­ži­štu Ru­si­je. U Sr­bi­ji, JTI po­slu­je u Be­o­gra­du gde se na­ la­zi se­di­šte kom­pa­ni­je i u Sen­ti, u kojoj je na­ša fa­bri­ka. Be­o­grad je cen­tar re­gi­o­na za Za­pad­ni Bal­kan, odav­de upra­vlja­mo svim tr­ži­šti­ma u okru­že­nju. JTI po­slu­je u Hr­vat­skoj, Bo­sni i Her­ ce­go­vi­ni i Al­ba­ni­ji, dok na osta­lim tr­ži­šti­ma po­slu­je­mo in­di­rekt­no, pre­ko svo­jih di­stri­bu­te­ra. Prav­na har­mo­ni­ja Si­tu­a­ci­ja na po­lju prav­ne si­gur­nost u Sr­bi­ ji se me­nja, i to na bo­lje. Na­šoj kom­pa­ni­ji, kao stra­nom in­ve­sti­to­r u je za si­gur­nost po­slo­va­nja ve­o­ma va­žna pred­vi­di­vost i sta­bil­nost re­gu­la­ tor­nog okru­že­nja. To nam je na pr­vom me­stu. Naj­vi­še nas se ti­če ak­ci­zna po­li­ti­ka dr­ža­ve, zbog če­ga se i za­la­že­mo za una­pred de­fi­ni­san ak­ci­zni ka­len­dar, i to du­go­ro­čan, za pe­riod od tri do pet go­di­na. Su­šti­na prav­ne si­gur­no­sti je, iz­me­đu osta­log, da mo­že­te da pla­ni­ra­te svo­je in­ve­sti­ci­je, kre­i­ra­te sta­te­gi­ju, ostva­r u­je­te pla­no­ve i ci­lje­ ve, što vo­di do po­ve­ća­nja bro­ja rad­nih me­sta, 64

WINE STyle

stan­dar­da za­po­sle­nih i ula­ga­nja. Pred­u­slov za to je stal­ni di­ja­log sa Vla­dom Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Ta­ko­đe, za­la­že­mo se za har­mo­ni­za­ci­ju ak­ci­znih po­li­ti­ka u re­gi­o­nu, pa u tom smi­slu svo­ja po­zi­ tiv­na is­ku­stva iz Sr­bi­je ko­ri­sti­mo u okru­že­nju. Za­kon o za­bra­ni pu­še­nja Sma­tra­mo da je po­sto­je­ći za­kon efi­ka­san i urav­no­te­žen, da šti­ti ne­pu­ša­če, a isto­vre­me­no omo­gu­ća­va pu­ša­či­ma da pu­še u ka­fi­ći­ma, klu­ bo­vi­ma i ba­ro­vi­ma u ko­ji­ma se od­vi­ja ve­ći deo dru­štve­nog ži­vo­ta. Za­kon je ta­ko­đe bi­tan kao jed­na vr­sta pot­po­re ugo­sti­telj­skoj in­du­stri­ji. Ve­li­ki broj lju­di u Sr­bi­ji ži­vi od ugo­sti­telj­stva, a re­strik­tiv­ni­ji za­kon bi imao ne­ga­ti­van efe­kat na tu in­du­stri­ju. Dru­štve­no od­go­vor­no po­slo­va­nje JTI je ve­o­ma ak­ti­van na po­lju dru­štve­ne od­go­vor­no­sti. U Be­o­gra­du smo po­sve­će­ni una­ pre­đi­va­nju si­ste­ma so­ci­jal­ne za­šti­te. U sa­rad­nji sa Skup­šti­nom gra­da, po­kre­nu­li smo osni­va­nje Dnev­nog bo­rav­ka za oso­be sa po­seb­nim po­tre­ ba­ma, a ovih da­na nas oče­ku­je otva­ra­nje Dnev­ nog bo­rav­ka za sta­re. Tu je i po­zo­ri­šte u Sen­ti, po­mo­gli smo adap­ ta­ci­ju i omo­gu­ći­li da ovo po­zo­ri­šte po­no­vo za­ži­ vi i po­sta­ne cen­tar kul­tu­re Se­ver­noba­nat­skog okru­ga. Po­sled­nji pro­je­kat je po­klon gra­du Be­o­ gra­du. Reč je o ale­ji ja­pan­skih tre­ša­nja. Kao kom­pa­ni­ji sa ja­pan­skim ko­re­ni­ma, pro­ mo­ci­ja ja­pan­ske kul­tu­re nam je ja­ko bit­na, a pro­mo­ci­ja fi­lo­zo­fi­je ka­i­ze­na je ne­što što sa


po­no­som is­ti­če­mo. Ka­i­zen je na­čin po­slo­va­nja ko­ji je za­slu­žan za iz­van­red­ne uspe­he ja­pan­skih kom­pa­ni­ja i zna­či „stal­no na­pre­do­va­nje“. To je prin­cip stal­nog na­pre­do­va­nja uz op­ti­mal­nu upo­ tre­bu svih ras­po­lo­ži­vih re­sur­sa, i sa ak­cen­tom na raz­vo­ju ljud­skih kva­li­te­ta. Kom­pa­ni­ja za­po­ sle­ni­ma omo­gu­ća­va raz­li­či­te se­mi­na­re i tre­nin­ge i pod­sti­če ih da da­ju svo­je pred­lo­ge za una­pre­đe­ nje po­slo­va­nja. Ni­je­dan dan u na­šoj kom­pa­ni­ji ne pro­đe a da ne pro­ba­mo da ura­di­mo ne­što na nov na­čin, bo­ lje ne­go što je to bi­lo ju­če. Ra­di­mo mak­si­mal­no na to­me i ve­r u­je­mo da je ka­i­zen ide­a­lan za ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća u Sr­bi­ji zbog če­ga kon­ti­nu­ i­ra­no ra­di­mo na nje­go­voj pro­mo­ci­ji. Pri­me­nom ka­i­ze­na pro­duk­tiv­nost na­še fa­bri­ke u Sen­ti je po­ve­ća­na za 50%, a efi­ka­snost za 30%. To je sja­ jan re­zul­tat. Iza­zo­vi ko­mu­ni­ka­ci­ja Ka­da je u pi­ta­nju ko­mu­ni­ka­ci­ja na me­stu pro­da­je, pri­met­na je har­mo­ni­za­ci­ja pro­pi­sa sa pro­pi­si­ma ko­ji va­že u EU. Re­strik­tiv­nost tih pro­ pi­sa se u naj­ve­ćoj me­ri od­no­si na za­bra­nu mar­ ke­tin­ga. U Sr­bi­ji je do­zvo­lje­na mo­guć­nost ko­mu­ ni­ka­ci­je na me­stu pro­da­je. Su­šti­na je da sva­kom od na­ših po­tro­ša­ča pru­ži­mo pra­vu in­for­ma­ci­ju o na­šim pro­iz­vo­di­ma, o nji­ho­vom kva­li­te­tu i svoj­ stvi­ma, i upra­vo je na to­me ba­zi­ra­na na­ša ko­mu­ ni­ka­ci­ja sa po­tro­ša­či­ma. Mi se kao kom­pa­ni­ja za­la­že­mo za ja­sna i strikt­na pra­vi­la ko­ja će va­ži­ti za sve i ko­ja će se do­sled­no pri­me­nji­va­ti. WS


wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

Foto: Vladimir Miloradović

Kosta Botunjac

66

WINE STyle


wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

Predstavljamo vinarije iz knjige Top 50 vinarija ex-YU, druge specijalne publikacije magazina Wine Style

Botunjac Aleksandrovac, Župa

„Moj pino je dobar za žene kad ga piju muškarci. Rizling je dobar za muškarce kad ga piju žene.“ Ne ko­ri­ste­ći čak ni pum­pe za pre­ta­ka­nje, Ko­sta Bo­tu­njac sa svo­jih ma­lih vi­no­ gra­da pro­iz­vo­di vi­na pri­vr­žen naj­pri­rod­ni­jim me­to­da­ma vi­nar­stva. I kao da to ni­je do­volj­no, svo­ju avan­tu­ru za­o­kru­žu­je bor­bom sa ću­dlji­vim pi­no no­ar­ om. Ne ma­re­ći mno­go za ve­li­ke broj­ke i tr­ži­šna kre­ta­nja, či­ni se kao da vi­na pro­iz­vo­di is­klju­či­vo pre­ma ne­kim svo­jim afi­ni­te­ti­ma, pa ta­ko već go­di­na­ma iz nje­go­ve vi­ na­ri­je do­la­ze sa­mo pi­no no­ar i ita­li­jan­ski ri­zling. I to ne baš ve­li­ke ko­li­či­ne.

Piše: Branko Čečen

WINE STyle

67


wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

K

ada Kosta Botunjac bude izgradio smeštaj za vinske turiste, neki će se ljudi popeti pedesetak koraka u vinograd nad porodičnim imanjem i - prestati da dišu. Koliko ste puta pustili pogled iz vinograda i znali da to što ste videli nikada u životu nećete zaboraviti? Sa male površine pod vinogradom, na zemlji raskrčene viševekovne hrastove šume, Kosta Botunjac proizvodi kristalni italijanski rizling i nadmudruje se sa ćudljivim, osetljivim pino noarom, koji ćete takođe teško zaboraviti. Možda malo lakše ako budete imali sreće da probate onaj što nije u prodaji, od drugog grozda sa čokota. Pino noar, težak za vinara, još je, verovatno, teži za Kostu koji je toliko privržen najprirodnijim metodama vinarstva da ne

koristi čak ni pumpe za pretakanje, već na padini svog župskog brežuljka prirodnim padom pretače vino. „To je moja igra sa zemljom, istorijom, precima, lozom i grožđem. Moja stvar“. Ta „Kostina stvar“ iz berbe u berbu donosi vina od onih po kojima se ljudi u Srbiji prepoznaju kad ih ugledaju u nečijoj kolekciji. Kada bi upoznali radoznalog slikara koji proizvodi vina i njegovu porodicu, bilo bi im još jasnije po čemu se to prepoznaju. Jer, lepota Župe, njena vinarska tradicija, zemlja koju su hrastovi vekovima spremali za „Kostinu stvar“ i njegovo shvatanje vina i života, u svakoj su flaši Podruma Botunjac. Sa svakom berbom, Kosta Botunjac na novi, inteligentan način ponovo definiše tu komplikovanu, adiktivnu smešu ljudi, biljaka, zemlje i vremena.

godina osnivanja 1999. adresa D.Zleginje, 37230 Aleksandrovac, +381 37 764 391, +381 63 103 75 51 kostabotunjac@gmail.com posete vinariji uz zakazivanje vlasnik Kosta Botunjac vinar Kosta Botunjac površina vinograda 2 ha vlastitih sorte pinot noir i riesling italico godišnja proizvodnja 8.000-10.000 boca etikete belo vino RASPLET (riesling italico), JAGODA crvena vina PINO BOTUNJAC (pinot noir), PINO BOTUNJAC-RESERVE i PINO SVETIH RATNIKA-RESERVE

68

WINE STyle


wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

Karakteristike vina Sama priča o tome kako Kosta Botunjac svoj pino crni ne pretače pumpama već koristi gravitaciju, ne filtrira ga i ne opterećuje dodatno enološkim sredstvima zvuči krajnje neobično, a već pri prvom susretu sa vinom, na mirisu, primetićete jedinstvenost. Izražena aroma asocira na sveže crveno voće, sa naznakom hrastovine u pozadini. Meki tanini nose telo, na ukusu dominira voćnost, a naknadni ukus je postojan, sa zrelijim aromama. Rasplet je polusuvo belo vino, proizvedeno od samotoka italijanskog rizlinga, u ograničenoj seriji od 2.500 boca. Aroma je veoma zrela, terpenska, podseća na suvo voće i livadsko bilje. Kiseline omogućuju uzlaznu impresiju i perzistentnost vina, a u naknadnom ukusu ostaju voćnost i slast. WS

WINE STyle

69


wine style pleasure

U Novogodišnjoj noći... Penušavci Trijumf penušavi Vinarija: Aleksandrović Zemlja porekla: Srbija Cena: 2.000 dinara

Puro Vinarija: Movia Zemlja porekla: Slovenija Cena: 2.500 dinara Uvoznik: ADS Wine

Navedene su prosečne cene u vinotekama

Henkell Vinarija: Henkell Zemlja porekla: Nemačka Cena: 720 dinara Uvoznik: Tody

Silveri Brut Vinarija: Silveri Zemlja porekla: Slovenija Cena: 3.000 dinara Uvoznik: Vino Angelico

70

WINE STyle

Franciacorta Brut Vinarija: Ca del Bosco Zemlja porekla: Italija Cena: 3.250 dinara Uvoznik: ADS Wine

Henkell Rose Vinarija: Henkell Zemlja porekla: Nemačka Cena: 720 dinara Uvoznik: Tody

Silveri White Vinarija: Silveri Zemlja porekla: Slovenački Cena: 2.500 dinara Uvoznik: Vino Angelico


wine style pleasure

Šampanjci

Veuve Clicquot Vinarija: Veuve Clicquot VP cena: 4.350 dinara Uvoznik: Tody

La Grand Dame Vinarija: Veuve Clicquot VP cena: 15.800 dinara Uvoznik: Tody

Perrier Jouet (luksuzno pakovanje sa dve šampanj čaše) Vinarija: Perrier Jouet Cena: 12.500 dinara Uvoznik: Pernod Ricard

Perrier Jouet (luksuzno pakovanje) Vinarija: Perrier Jouet Cena: 12.500 dinara Uvoznik: Pernod Ricard

Mumm Trophy (luksuzno pakovanje) Vinarija: Mumm Cena: 3.300 dinara Uvoznik: Pernod Ricard

Krug Vinarija: Krug VP cena: 18.000 dinara Uvoznik: Tody

Moet&Chandon (poklon pakovanje) Vinarija: Moet&Chandon Cena: 4.600 dinara Uvoznik: G3 spirits

WINE STyle

71


wine style profil brenda

Este­ti­ka jed­no­stav­no­sti „Le­po­ta je pro­men­lji­va, ali ono što je funk­ci­o­nal­no ta­kvo osta­je za­u­vek!“ Po­štu­ju­ći ovaj prin­cip ko­ji su če­sto is­ti­ca­li kao svoj osnov­ni ar­ti­stič­ki iza­zov pri di­zaj­ni­ra­nju na­me­šta­ja, Char­les i Ray Eames da­li su no­vi ob­lik Ame­ri­ci dva­de­stog ve­ka

Charles & Ray Eames. © 1948 Eames Office, LLC (eamesoffice.com)

Ž

i­vot i rad Char­lsa i Ray Eames po mno­go­če­mu osli­ka­va so­ci­jal­na de­ša­va­nja po­sle­rat­ne Ame­ ri­ke - sa­zre­va­nje ge­ne­ra­ci­je na Za­pad­noj oba­li, eko­nom­ska kre­ta­nja ko­ja su od pro­iz­vod­nje do­ba­ra vo­di­la ka pro­iz­vod­nji in­for­ma­ci­ja, kao i glo­bal­nu eks­pan­zi­ju ame­rič­ke kul­tu­re. Eam­so­vi su pri­hva­ti­li vi­zi­o­nar­ski kon­cept svog vre­me­na po ko­jem di­zaj­ner ima za­da­tak da bu­de am­ba­sa­ dor dru­štve­nih pro­me­na. Ve­li­či­na nji­ho­vog ta­len­ta osli­ka­va se u pre­po­zna­va­nju po­tre­ba vre­me­ na ko­je do­la­zi. Još u to­ku svo­je ra­ne ka­ri­je­re Char­les i Ray uoči­li su po­tre­bu za pri­stu­pač­nim, a ipak vi­so­kokva­li­tet­nim na­me­šta­jem za pro­seč­nog po­tro­ša­ča; na­me­šta­jem ko­ji se mo­že ko­ri­sti­ti u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma. Če­tr­de­set go­di­na, ko­li­ko su Eame­so­vi eks­pe­ri­men­ti­sa­li sa di­zaj­ner­skim re­še­nji­ma, tra­ja­lo je tra­ga­nje za for­ma­ma ko­je će sa­vr­še­no po­dr­ža­ti ljud­sko te­lo.

72

WINE STyle


wine style profil brenda

Eam­so­va sto­li­ca od ob­li­ko­va­ne šper­plo­če pr­vi je po­ ku­šaj da se kre­i­ra je­din­stve­na po­vr­ši­na ob­li­ko­va­na ta­ko da bu­de udob­na, a da ni­je ta­pa­ci­ra­na, kao i to da bu­de ma­sov­no pro­iz­ve­de­na. To­kom ra­nih če­tr­de­se­tih Eame­so­vi su sa svo­jim ko­le­ga­ma eks­pe­ri­men­ti­sa­li sa ovim kon­cep­ tom. Ot­kriv­ši da šperplo­ča ne mo­že da iz­dr­ži pri­ti­sak pri­li­kom se­de­nja uko­li­ko je ce­la školj­ka pra­vlje­na iz jed­ nog ko­ma­da, oni raz­ra­đu­ju ide­ju i pla­si­ra­ju sto­li­cu ko­ja ima odvo­je­no se­di­šte i na­slon za le­đa, a ko­ja se u ra­znim va­ri­ja­ci­ja­ma pro­iz­vo­di i da­nas. Ova sto­li­ca mo­gla se 1950. go­di­ne na­ba­vi­ti za 35$ a ide­ja je bi­la da u ma­sov­noj pro­ iz­vod­nji ne ko­šta vi­še od 20$.

La­ Chaise je kre­ir­ana­ 1948. za inte­r­nacio­na­lno takmi­ čenje u ­di­zajnu­ lo­w-cost­ n­a­mešta­ja. Ime La ­Ch­aise ­dol­az­i od imen­a s­ku­lp­tora G­as­tona L­achai­se­ čija­ je­ skulptura po­sl­uži­la kao in­sp­iracij­a.­ F­ot­el­ja­ nije do­bil­a nagra­du­ jer j­e procenjena ka­o ­su­vi­še spe­cijal­izovana u upo­trebi­ ­i suv­iš­e ­skupa da bi se pr­oi­zvodila. K­ako­ bilo, ­on­a j­e bila ve­oma zapaže­na, a od 1­990­. n­al­azi se­ u­ Vitri­no­j proizvodnji i smat­ra s­e jednim­ o­d najzna­ča­jnijih­ radov­a Ea­msovih­. Ono ­što­ o­vu ele­gantn­u ­sk­ulpturu ­za­ sedenje­ či­ni ­privlačnom jeste nebroj­eno mno­go pozi­cija­za seden­je i naslanjanje.

Lo­un­ge Cha­ir Wo­od, Char­les & Ray Eames © Vi­tra (www.vitra.com)

La Chaise, Charles & Ray Eames © Vitra (www­.v­it­ra.com)­

WINE STyle

73


wine style profil brenda

Plastic Armchairs, Charles & Ray Eames © Vitra (www.­vi­tr­a.com)

Dining Height Side Chair Wood, Charles & Ray Eames © Vitra (www­.vitra.com)

Plastič­ne­ f­otelj­e su prvi put­ p­redstavl­jen­e na ta­km­ičenj­u L­ow­ Cost F­ur­niture ­Design 1­95­0. god­ine­ u nju­jo­rš­ko­m Muzeju­ savreme­ne­ umetn­ost­i (MoM­A)­. ­Nj­ihove ana­to­ms­ki oblik­ov­ane školjke ­su­ s­edišta ­ka­sn­ije ko­mbin­ovana ­sa­ ra­zličitim o­sn­ovama i­ to ­u milionski­m ­ser­ij­am­a. Poslednje­varijante ovi­h ­fotelja pravljen­e ­su­od poli­pro­pi­lena i zbog­toga ­su j­oš udo­bn­ije. N­a ­is­to­m takmi­čen­ju predst­avili su­ i s­voju Plastičnu s­tolic­u pro­iz­veden­u u sar­ad­nj­i ­sa Zen­ith ­Plasti­cs­om. Ovo je uj­edn­o prva­indu­st­ri­jski ­pr­oi­zv­edena pla­stič­na stolica. On­a ­je ka­snije imala­nekol­iko var­ijacija­, a pr­avlje­na je i ­od pletene žice.

Elliptical Table, Charles & Ray Eames © Vitra (www.­vit­ra.com)

­Zb­og­ svog karakter­ist­ičnog oblika n­al­ik das­ci za je­drenje na ta­las­ima ov­aj sto napravljen 1951. godine ubrzo je dobio ­ime S­ur­fboard­ Table.­

74

WINE STyle


wine style profil brenda

Foto: Lounge Chair & Ottoman, Charles & Ray Eames © Vitra (­www.vi­tra.com­)­

Vero­vatno j­ed­an od ­najpoznatijih rado­va­ Eamesovi­h nazvan ­Lo­unge Ch­ai­r ­& Ottoman nasta­o ­je u 1­95­6.­godin­i kao­poklon ­Eameso­vih prija­telju ­Billyju ­Wilde­r u,­r­ežise­r u filma­Ne­ki to ­vole v­ru­će.­Osno­vna i­de­ja je bi­la napra­vi­ti ­topao­, prij­em­čiv komad na­me­štaja­koji po­ziva na o­dmor! Ori­ginaln­i model ­iz­rađen je­od drve­ta ru­že­, ­a ­sada ­se pravi od ­or­ah­a. Kad­a ­se pojavio, mn­ogi su ­bi­li iz­ne­nađ­eni cen­om­ovog ­pr­oizvo­da,­budući d­a ­su do t­ada u ­iz­radi n­am­eštaja E­am­ esovi i­ te ­kako misli­li­ na nov­ča­n­ik­ svojih ­kupaca. M­eđu­tim, slo­že­nos­t izrade­ o­vog ko­ma­da i mat­eijali­ o­d kojih ­je nap­ravljen­ n­emino­vno su m­ora­li utic­ati­ n­a cenu. Fo­telja i d­anas živi­ u­ muzeju Mo­MA u Nju­jor­ku i ­Ins­tut­ut­u ­za ume­tn­os­t­i ­dizaj­n ­u Čika­gu. Na s­lic­i je m­od­erna interpretacija tradi­cionalne fotelje koja­je postala klasika.­

Ovaj k­oma­d name­štaja ­proizveden j­e 1­96­0. ka­da­ je od­ Ray tra­ že­no da napravi sto­či­ć koj­i ­će se­prid­ružit­i ­fotelji ­koju j­e ­iz­radio nj­en­ m­už­ u lobi­ju čuven­e Timel­if­e Buildi­ng­, prvog nebodera u­ Rokfele­ rovom centru u­Šesto­j a­ve­niji. S obzi­rom­na to d­a j­e bila skulpto­r,­Ray j­e tak­o pri­stu­pi­la i ovom ­zadatku, a­r­ezultat ­je bio ­pr­oizvod ko­ji­mo­že poslužiti kao­s­to­čič ili t­abure­u­svak­oj pril­ici­i­li amb­ijentu. WS Eames Stool, Charles & Ray Eames © Vitra (www.vitra.com­)­

WINE STyle

75


wine style hotel

Bren­n ers Park Ho­t el & Spa Baden-Baden

Bren­ners Park Ho­tel & Spa se na­la­zi na pre­le­poj lo­ka­ci­ji u ču­ve­noj ne­mač­koj ba­nji Ba­den-Ba­den i sa­vr­še­no je me­sto za sve one ko­ji tra­že luk­suz, udob­nost, fit­nes i zdra­vlje na jed­nom me­stu

76

WINE STyle


Foto: arhiva Brenners Park Hotel & Spa

wine style hotel

WINE STyle

77


wine style hotel

T

ra­di­ci­ja ovog ho­te­la po­či­nje dav­ne 1834. go­di­ne, ka­da je ho­tel no­sio na­ziv Step­ha­ ni­en­bad, u čast prin­ce­ze Ste­fa­ni od Ba­de­na, usvo­je­ne Na­po­le­o­no­ve ćer­ke. S go­di­na­ma je ho­tel pro­šao broj­na re­no­vi­ra­nja, da bi se 1969. pre­ki­nu­la tra­di­ci­ja po­ro­di­ce Bren­ner. Me­đu­tim, ho­tel je na­sta­vio da ži­vi pod istim ime­nom i da­nas pri­vla­či broj­ne po­se­ti­o­ce svo­jim to­plim go­sto­prim­stvom. Bren­ners Park Ho­tel & Spa ima ukup­no sto so­ba i nu­di go­sti­ma mo­guć­nost da bi­ra­ju iz­me­đu kla­sič­nih so­ba, ju­ni­or i stan­dard­nih apar­ma­na, uklju­ču­ju­ći i Royal Pent­ho­u­se. Kom­bi­na­ci­ja iz­u­zet­nog luk­su­za i kom­fo­ra svih so­ba ogle­da se u in­di­vi­du­al­nom de­ ko­r u i na­me­šta­ju uz ele­men­te ele­gant­nih an­ti­kvi­te­ta. Ve­če­ra u Bren­ners Park re­sto­ra­nu, ko­ji ima dve Mi­še­li­no­ve zve­zdi­ce, pred­sta­vlja iz­u­zet­no gur­man­sko is­ku­stvo. Od otva­ra­nja 2002. go­di­ne, šef An­dre­as Kro­lik sa svo­jim ti­mom se tru­di da svo­jim me­ni­jem za­do­vo­lji i naj­zah­tev­ni­je mu­šte­ri­je. To­kom hlad­ni­jih me­se­ci naj­pri­ma­mlji­vi­je me­sto za obro­ke je Win­ter­gar­ten re­sto­ran, sa sta­kle­nim kro­vom i pre­div­nim po­gle­dom na park, gde se slu­ži pre­te­žno me­di­te­ran­ska hra­na. Tu su i Ci­gar Lo­un­ge sa ve­li­kim iz­bo­rom ci­ga­ra, ko­nja­ka, vi­ski­ja i vi­na, kao i Ole­an­der Bar i Ka­min­hal­ le, sa­vr­še­na me­sta za po­po­dnev­ni od­mor uz ka­fu ili pi­će.

78

WINE STyle


wine style hotel

S ob­zi­rom na to da se ho­tel na­la­zi u po­zna­tom le­či­li­štu, zdrav­stve­na ne­ga se pod­ra­zu­me­va. Ta­ko će­te u Bren­ners Park Ho­te­lu & Spa do­bi­ti pot­pu­nu pro­fe­si­o­nal­nu uslu­gu za sve u ve­zi sa zdra­vljem - od sa­ ve­ta za pre­ven­ci­ju do le­kar­skih tret­ma­na po naj­sa­vre­me­ni­jim teh­ni­ka­ma. Le­če­nje se ba­zi­ra na pri­rod­noj me­di­ci­ni, na­tu­ro­lo­gi­ji al­ter­na­tiv­noj me­to­di ko­ja tre­ti­ra uzrok bo­le­ sti pri­rod­nim me­to­da­ma ka­ko bi se po­sti­glo op­ti­mal­no zdra­vlje. Na­rav­no, ve­li­ki iz­bor tret­ma­na za ne­gu li­ca i te­la mo­že se iza­bra­ti u spa cen­tru, kao i re­lak­sa­ci­ja u ne­koj od sa­u­na ili ba­ze­na - la­co­ni­u­mu (su­voj sa­u­ni sa tem­pe­ra­tu­rom od 50 ste­pe­ni C), ja­pan­skoj cvet­noj ka­di ili fin­skoj sa­u­ni sa te­ra­pi­jom sve­tlo­šću. Ho­tel pru­ža i kom­plet­ni fit­nes pro­gram, uz lič­ne tre­ne­re i kva­li­fi­ko­va­ne sport­ske in­struk­to­re, kao i za­tvo­re­ni ba­zen. Ba­den-Ba­den nu­di broj­ne mo­guć­no­sti za sport­ske ak­tiv­no­sti: tr­ča­nje, pe­ša­če­nje, vo­žnju bi­ci­kla, ja­ha­nje, golf, pla­ni­na­re­nje, sva­ko mo­že da iza­be­re po sop­stve­nim afi­ni­ te­ti­ma i kon­di­ci­ji. Za zim­ske me­se­ce mo­že da bu­de do­bra po­la­zna tač­ka za ski­ja­nje i zim­ske spor­to­ve, a u svim pe­ri­o­di­ma go­di­ne pred­sta­vlja pra­vo uži­va­nje po­sma­tra­ti pre­le­ pe pej­za­že Švar­cval­da. Sme­štaj u Bren­ners Park Ho­tel & Spa se kre­će od 195 do 1.250 evra van se­zo­ne i od 235 do 1.500 evra u se­zo­ni. Ce­ne uklju­ču­ju ko­ri­šće­nje spa i fit­nes cen­tra, kao i ba­ze­na. WS WINE STyle

79


wine style info

INVESTIRANJE U vino

Tečne vrednosti za dobar profit „Ko­ja vi­na bi­ste pre­po­ru­či­li za ula­ga­nje“ pi­ta­nje je ko­je če­sto po­sta­vlja­ju na­ši kli­jen­ti u po­ sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci, i to obič­no na­kon pi­ta­nja „Da li je vi­no po­god­no kao in­ve­sti­ci­ja?“ U eko­nom­ski tur­bu­lent­nim vre­me­ni­ma ka­kva su ova u ko­ji­ma su mno­gi „pr­ste iz­go­re­li“ sa ak­ci­ja­ma i fon­do­vi­ma, ra­ste po­tra­žnja za al­ter­na­tiv­nim mo­guć­no­sti­ma in­ve­sti­ra­nja, a je­dan od po­pu­lar­ni­jih je ula­ga­nje u vi­no. To po­tvr­đu­ju i iz­ve­šta­ji sa auk­ci­ja, ko­ji iz­me­đu osta­log pre­no­se in­for­ma­ci­je i o „ki­ne­skoj že­đi“ za cr­ve­nim vi­ni­ma iz Bordoa, što je re­zul­ti­ra­lo pro­šlog av­gu­sta na auk­ci­ji kod Kri­sti­ja u Hongkon­gu prodajom ko­lek­ci­je od 300 bo­ca vi­na Cha­te­au La­fi­te iz go­di­na 1981. do 2005. za 380.000 evra 80

WINE STyle


wine style info

N

e­ka kult­na vi­na za­i­sta obe­ća­va­ju du­go­ roč­no vi­še pro­fi­te sa ni­žom sto­pom ne­sta­ bil­no­sti ne­go ak­ci­je, jer se raz­vi­ja­ju, po­go­to­vo u vre­me­ni­ma kri­ze, mno­go bo­lje ne­go tr­ži­šta ka­pi­ta­la. Ve­li­ko en­gle­sko tr­go­vin­sko pred­u­ze­ će Be­rry Bros & Rudd ob­ra­ču­na­va u po­sled­njih 25 go­di­na pro­se­čan go­di­šnji pro­fit od oko 15 od­sto sa ti­him pe­ri­o­di­ma (ot­pri­li­ke iz­me­đu 1998. i 2002. go­di­ne) i bur­nim vre­me­ni­ma, kao što je bio pe­riod iz­me­đu 2005. i 2007. Iako je Liv-ex Fi­ne Wi­ne 100 (FW 100), jed­ na vr­sta „Dau Džons tr­go­vi­ne vi­nom“ ko­jim se me­ri 100 vi­na ko­ji­ma se naj­če­šće tr­gu­je, na­kon eks­trem­nog ra­sta u po­sled­nje dve go­ di­ne u me­đu­vre­me­nu ne­što opao, pri­ho­di su i da­lje iz­u­zet­no uno­sni. Ta­ko je in­deks po­ras­tao za vi­še od 85 od­sto u po­sled­njih pet go­di­na. Po­je­di­nač­na vi­na - čak i mla­da kao što su Cha­ te­au La­to­ur iz 2008, mo­gu ima­ti čak ne­ko­li­ko sto­ti­na od­sto ve­ći rast vred­no­sti. Ko je ovo vi­no sre­di­nom 2009. go­di­ne ku­pio u pret­pla­ti po ce­ni od 180 evra po fla­ši, mo­že ga pro­da­ti da­ nas, u za­vi­sno­sti od tr­ži­šta, čak za 660 evra, i vi­še. Da­kle, ova vi­na po­be­đu­ju čak i zla­to kao naj­ve­ćeg pro­fi­te­ra u kri­zi, či­ja se ce­na u osvit fi­nan­sij­ske i eko­nom­ske tur­bu­len­ci­je u istom pe­ri­o­du „sa­mo“ udvo­stru­či­la. Čak krat­ko­roč­ni pad po­tra­žnje za ovim vr­hun­skim vi­ni­ma se br­zo kom­pen­zu­je, kao što je po­ka­zao raz­voj u go­di­na­ma kri­ze, od 2008-2009. Ko je, na pri­ mer, u ju­nu 2006. go­di­ne san­duk vi­na La­fi­te Rothschild ku­pio u pret­pla­ti za oko 4.000 evra (plus po­rez), u le­to 2008. do­bio je sko­ro 11.000 evra. U no­vem­bru te go­di­ne, ce­ne su zbog eko­ nom­ske kri­ze pa­le na oko 6.600 evra, da bi se do po­čet­ka 2011. vra­ti­le i po­di­gle na vi­še od 14.000 evra. Da­kle, vi­no mo­že da sta­bi­li­zu­je i da di­že svo­ju vred­nost. A u vre­me­ni­ma kri­ze na­ro­či­to tre­nut­no bla­go smi­ri­va­nje tr­ži­šta u ovom sek­to­ru da­je do­bre mo­guć­no­sti za ku­po­ vi­nu vi­na u smi­slu in­ve­sti­ci­je.

Tekst i foto: Tho­mas Cur­ti­us, član akademije Wine & Spirit Education Trust

Na­i­me, čak i u kri­znim vre­me­ni­ma svet­ ske eko­no­mi­je, vr­hun­ska vi­na su i da­lje ja­sni do­bit­ni­ci glo­ba­li­za­ci­je, ko­ri­ste­ći ra­stu­ću glo­ bal­nu po­tra­žnju na­ro­či­to na tr­ži­šti­ma kao što su SAD i Azi­ja. Kult vi­na je sa­da za sve ve­ći broj bo­ga­tih ku­pa­ca po­stao sta­tu­sni sim­bol i deo imi­dža, kao uosta­lom i dru­gi luk­su­ zni bren­do­vi. Re­ci­mo, bo­ce Cha­te­au La­fi­te, Rothschild ili La­to­ur ku­pu­je tren­di i do­bro sto­je­ća kli­jen­te­la pod istim kri­te­ri­ju­mi­ma kao što ku­pu­ju Lo­u­is Vu­it­ton tor­be ili Mer­ce­des auto­mo­bi­le - baš kao iz­raz pre­sti­ža i in­di­vi­du­ al­nog ži­vot­nog sti­la. Ali dok po­tra­žnja br­zo ra­ ste, pro­iz­ve­de­na ko­li­či­na ovih vr­hun­skih vi­na osta­je sko­ro iden­ti­čna, jer po­vr­ši­na vi­no­gra­da vi­na­ri­ja La­fi­te i La­to­ur ne mo­že se tek ta­ko pro­iz­volj­no pro­ši­ri­ti. I vi­še od to­ga: do­stup­na ko­li­či­na ovih naj­tra­že­ni­jih vi­na na tr­ži­štu s vre­me­nom se sma­nju­je jer se mno­go tro­še, što im do­dat­no di­že ce­nu i zna­čaj­no do­pri­no­si re­la­tiv­no sta­bil­noj vred­no­sti vi­na, ko­ja su ma­ nje sin­hro­ni­zo­va­na sa tr­ži­šti­ma ka­pi­ta­la.

WINE STyle

81


wine style info

Ri­zik uvek po­sto­ji Ali, pa­žnja! Ula­ga­nje u vi­no ne zna­či nu­žno i ve­li­ki pro­fit, jer ima mno­go ri­zi­ka i zam­ki za po­čet­ni­ke. Pre sve­ga, tr­ži­šte je ve­o­ma ne­pro­zir­ no i ve­li­ki je broj „cr­nih ova­ca“. Če­sto su­sre­ćem in­ve­sti­to­re ko­ji­ma je sum­nji­vi tr­go­vac pro­dao sku­pa vi­na, a ko­ja ni­su vred­na za ula­ga­nja. Ili još go­re, do­bi­li su fal­si­fi­ko­va­no vi­no. Za­to su na­ sled­ni­ci, ko­ji mi nu­de na­vod­no vred­no „ot­kri­će iz svog po­dru­ma“, če­sto raz­o­ča­ra­ni kad sa­zna­ju da ima­ju sta­ro vi­no, ali bez­vred­no kao in­ve­sti­ci­ ju jer se nji­ho­va vred­nost svo­di na sen­ti­men­tal­ nu di­men­zi­ju. Ta­ko je sa­mo ma­li broj vi­na po­go­dan za in­ve­sti­ra­nje, ali ona se mo­ra­ju ja­ko pa­žlji­vo ču­va­ti – u pro­sto­ri­ji za od­le­ža­va­nje kon­stant­na tem­pe­ra­tu­ra mo­ra da iz­no­si od 10 do 12 ste­pe­ni, la­ge­ro­va­nje se mo­ra od­vi­ja­ti u tam­noj pro­sto­ri­ji i to na 65 do 85 od­sto vla­žno­sti va­zdu­ha. Ta­ko­ 82

WINE STyle

đe, mo­ra se ima­ti i kom­plet­na „bi­o­gra­fi­ja“ vi­na, a čak i ma­la ošte­će­nja eti­ke­te ili ne­ja­sno po­re­klo sma­nju­ju ina­če ogrom­nu vred­nost bo­ce. Šta vi­no či­ni vred­nim Po­sto­ji ve­li­ki broj kri­te­ri­ju­ma ko­ji vi­no či­ne pra­vom in­ve­sti­ci­jom, a pr­vo i osnov­no je ime, ugled i tra­di­ci­ja pro­iz­vo­đa­ča. Sa­mo vi­na iz 20 do 30 vi­na­ri­ja ši­rom sve­ta su do­bra za in­ve­sti­ ra­nje (od ko­jih ve­ći­na do­la­zi iz Bor­doa), a glav­ni raz­log je u to­me što ove vi­na­ri­je nu­de vr­hun­ski kva­li­tet ve­ko­vi­ma, što im je opet omo­gu­ći­lo da stek­nu ogro­man me­đu­na­rod­ni ugled. Uosta­lom, ko že­li da in­ve­sti­ra u ne­po­zna­to vi­no za ko­je ne po­sto­je kup­ci? Osim to­ga, vr­hun­ska bor­do vi­na su ve­o­ma traj­na (du­go­več­na) i na taj na­ čin po­seb­no po­god­na za du­go­roč­ne in­ve­sti­ci­je. Za­to su, re­ci­mo, Pre­mi­er Crus La­fi­te-Rothschild, La­to­ur, Mo­u­ton-Rothschild, Mar­ga­ux i Ha­ut Brion


Novi, redizajnirani svet vinskih i drugih zanimljivih priča www.winestyle.rs ne­spor­ne zve­zde u po­slo­va­nju sa vi­ni­ma. Čak ni naj­ve­ća kult­na vi­na iz Ita­li­je ni­su po pra­vi­lu do­bra du­go­roč­na in­ve­sti­ci­ja, osim ne­ko­li­ko iz­u­ze­ta­ka, za­ to što ne­ma­ju po­tre­ban po­te­ci­jal sta­re­nja. I u sve­tu ši­ro­ko do­stup­na kva­li­tet­na vi­na iz No­vog sve­ta, kao što su Gran­ge i Opus One, sa­mo su u od­re­đe­noj me­ri po­god­na kao in­ve­sti­ci­ja. Pre­sud­no za in­ve­sti­ci­ju je­ ste oce­na ko­ju je vi­no do­bi­lo od re­no­mi­ra­nih vin­skih kri­ti­ča­ra. U su­šti­ni, sa­mo vi­na ko­ja su do­bi­la iz­me­đu 95-100 bo­do­va su do­bra za in­ve­sti­ra­nje. Ove oce­ne mo­gu bi­ti re­vi­di­ra­ne to­kom vre­me­na, što ima di­rek­tan uti­caj na ce­ne. I go­di­na ber­be igra ključ­nu ulo­gu za po­ve­ća­nje vred­no­sti, pa se pre­po­ ru­ču­je ula­ga­nje sa­mo u naj­bo­lja go­di­šta. A to su u Bor­dou u pro­te­klih 30 go­di­na bi­le 1982, 1989, 1990, 2000, 2003, 2005. i 2009. go­di­na. Mo­že i sa ma­nje nov­ca Da bi se u port­fo­li­ju ima­la pre­mi­er vi­na, sko­ro da je po­treb­no bi­ti mi­li­o­ner. Ali za­to već sa oko 10.000 evra mo­že­te da ostva­r u­je­te pri­li­čan pro­fit. Po­sto­je tri stra­te­gi­je: 1. Za ma­nje bu­dže­te je ko­ri­sno, na pri­mer, ku­ po­va­ti jef­ti­ni­ja vi­na sa ni­skim ri­zi­kom i sred­njim po­te­ci­ja­lom pro­fi­ta, kao što su Cha­te­au Lynch-Ba­ges, Pon­tet-Ca­net ili Ca­lon-Se­gur, ko­ji ima­ju tra­di­ci­o­nal­no ja­ka se­kun­dar­na tr­ži­šta, na kojima se ta­mo opet la­ko mo­gu pro­da­ti - ma­da ne i sa buj­nim pro­fi­tom. 2. Ko ima vi­še ka­pi­ta­la na ras­po­la­ga­nju, naj­bo­ lje je da ku­pu­je pre­mi­er cru i su­per se­conds von Bor­ de­a­ux, koja su znat­no sku­plja, ali je za­to po­ten­ci­jal­ni pro­fit zna­čaj­no ve­ći. 3. Fo­ku­si­raj­te se na ve­o­ma ret­ke i sku­pe seg­ men­te kult­nih vi­na, kao što su Pétrus, Le Pin ili vr­ hun­ska vi­na iz Bur­gun­di­je. Ova dru­ga su mno­go re­ đa ne­go bor­do­ška vi­na, za­to što vr­hun­ske vi­na­ri­je u Bur­gun­di­ji pro­iz­vo­de sa­mo ma­le ko­li­či­ne (u pro­se­ku oko 500 ku­ti­ja, a 12 bo­ca je u jed­noj). Za po­re­đe­nje, go­di­šnje se pro­da od 15 - 20.000 ku­ti­ja bor­do­ških pre­mi­er grand cru vi­na. Po­ten­ci­jal vred­no­sti za rast mo­že da bu­de iz­u­ze­tan kod ta­ko ret­kih vi­na, na­ro­ či­to od ka­da je Ki­na, na­kon pr­vo­bit­nog „bu­ma“ oko Bor­do pre­mi­er cru, ot­kri­la vr­hun­ske bur­gund­ce za se­be - po­seb­no vi­na Do­ma­i­ne Ro­ma­nee-Con­ti. Ta­ko


wine style info

je u sep­tem­bru u Hongkon­gu na auk­ci­ji san­duk vi­na Ro­ma­nee-Con­ti iz 1990. go­di­ne pro­dat za re­ kord­nu ce­nu od 297.400 do­la­ra. Sve za­vi­si od pra­vil­nog taj­min­ga Kao i kod har­ti­ja od vred­no­sti, uspeh vin­skih in­ve­sti­ci­ja za­vi­si uglav­nom od pra­vil­nog taj­min­ ga. A ka­ko ni­jed­no od vr­hun­skih vi­na ne mo­že do­ne­ti ve­li­ki do­bi­tak pre­ko no­ći, tre­ba ra­ču­na­ti na pe­riod od naj­ma­nje pet do de­set go­di­na ka­ko bi se ostva­rio pro­fit. Ov­de su mo­gu­ća dva pri­ stu­pa: Pr­vo, ta­ko­zva­ne en-pri­me­ur ku­po­vi­ne, u ko­ jima se do­bi­ja vi­no kao „fu­tu­res“, od­no­sno u vre­me ka­da su još uvek u bu­ra­di. To je kod bor­ do­ških vi­na slu­čaj, na pri­mer, do­la­ze­ćeg pro­le­ća/ le­ta na­kon ber­be, ka­da ša­toi pred­sta­vlja­ju svo­ja vi­na no­vi­na­ri­ma i tr­gov­ci­ma. Ko je ta­da u fa­zi re­ gi­stra­ci­je za pr­vu ra­tu ku­po­vi­ne (kod sva­ke dru­ ge fa­za ge­ne­ral­no se po­ve­ća­va ce­na), spe­ku­li­še da će se vred­nost po­ve­ća­ti i pro­da­je ne­po­sred­no na­kon is­po­r u­ke vi­na ili dve go­di­ne ka­sni­je, ili pak la­ge­r u­je vi­na i če­ka pet do de­set go­di­na. To je vre­me ko­je je u pro­se­ku po­treb­no da bi kva­li­tet­ no vi­no do­sti­glo pra­vu zre­lost za kon­zu­mi­ra­nje. Ovo po­ve­ća­va tra­žnju - pr­ve bo­ce će bi­ti po­pi­je­ne, a ce­na je pri­vlač­na. Bar u te­o­ri­ji. Ov­de po­sto­ji ri­zik, jer na­rav­no da ni­ko ne mo­že da pred­vi­di tač­no ka­ko se ne­do­vr­še­na vi­ na i nji­ho­va vred­nost za­pra­vo raz­vi­ja­ju i da li na pri­mer vi­so­ke po­čet­ne pro­ce­ne ko­je da­ju kri­ti­ča­ri ka­sni­je mo­gu bi­ti re­vi­di­ra­ne. A to ce­ne po­no­vo spu­šta, kao što je bio slu­čaj sa ber­bom u Bor­dou 1997. Osim to­ga, pla­ća­te pro­dav­cu za pro­iz­vod ko­ji još ni­ste do­bi­li, a ako ode u ste­čaj, gu­bi­te no­ vac u tom slu­ča­ju. Dru­ga stra­te­gi­ja pod­ra­zu­me­va pra­će­nje ber­ bi una­zad (back-vin­ta­ge-stra­tegy) i da sta­ri­je „vin­ ta­ges“ vi­na uz­me­te u port­fo­lio. Po­sto­je dve mo­ guć­no­sti: ili da ku­pi­te, kao i ve­ći­na in­ve­sti­ci­ja vin­skih fon­do­va, re­la­tiv­no mla­da vi­na, ko­ji su oko pet go­di­na mla­đa od svo­je „zre­lo­sti“ i pro­da­te ih

84

WINE STyle

čim do­stig­nu po­treb­nu zre­lost i ka­da se po­ja­ve na vin­skim kar­ta­ma re­sto­ra­na. Ov­de ni­je nu­žno kon­cen­tri­sa­ti se na „hig­hest ra­ted top crus“ vi­na. Upra­vo mno­ga dru­ga do pe­ta-iz­ra­sli­ne (growth), kao što su Pon­tet-Ca­net, Lynch-Ba­ges i slič­ne u ra­spo­nu od 95 do 97 po­e­na, ov­de po­ka­ zu­ju do­bar rast do­bi­ti. Ili, fo­ku­si­ra­ti se na top-vi­ na­ri­je, „vin­ta­ges” ili vi­na sa vr­hun­skim oce­na­ma, ko­ja su do­sti­gla zre­lost već za pi­će, ali i da­lje ima­ ju dug ži­vot­ni vek, pa se u tom slu­ča­ju spe­ku­li­še sa po­ve­ća­njem ne­sta­ši­ce u snab­de­va­nju. Za­do­volj­stvo za­ga­ran­to­va­no Ko­ji god pri­stup da iza­be­re­te, tre­ba­lo bi da po­slu­ša­te sle­de­će sa­ve­te: 1. Tra­ži­te sa­vet od in­ve­sti­ci­o­nog pro­fe­si­o­ nal­ca. 2. Ku­puj­te vi­no sa­mo od re­no­mi­ra­nih i po­u­ zda­nih tr­go­va­ca - po mo­guć­stvu u za­tvo­re­ nim dr­ve­nim ku­ti­ja­ma ili u ve­li­kim for­ma­ ti­ma, kao što su mag­num fla­še i dvo­stru­ki mag­nu­mi, jer je nji­ho­va vred­nost obič­no ve­ća od vi­na u stan­dard­nim bo­ca­ma. 3. Ne sta­vljaj­te sve na jed­nu kar­tu i po­sma­ traj­te vi­no kao do­pu­nu svo­jih in­ve­sti­ci­ja. Ko­nač­no, i kod in­ve­sti­ci­je u vi­no ne­ma ljud­ skog pra­va na do­bit. Ula­ga­nje u vi­no ima jed­nu pred­nost u od­no­su na dru­ga ula­ga­nja. Čak i ako se in­ve­sti­ci­ja ne raz­vi­ja ka­ko je že­lje­no, osta­je na kra­ju jed­na na­ro­či­to pri­jat­na mo­guć­nost: uži­ va­ti u do­brom vi­nu u kru­gu po­ro­di­ce i naj­bo­ljih pri­ja­te­lja. Po­ku­šaj­te to sa bez­vred­nim ak­ci­ja­ma Leh­man-Brot­hers! WS


wine style vinski rečnik

RIDDLING (otresti) – proces rotiranja flaša šampanjca (na francuskom rémuage) u nameri da se izdvoje vinski sedimenti (odumrli kvasci) i skupe u grliću prevrnute flaše, kod čepa, kako bi se drugim procesom – disgorging (izbaciti, odstraniti), dobilo kristalno bistro vino. RIESLING (rizling) – vinska sorta belog grožđa. Osim šardonea i sovinjon blana, jedna od najrasprostranjenijih i najpopularnijih vinskih sorti grožđa. Izuzetno popularan i zastupljen u francuskoj regiji Alzas, kao i u Nemačkoj i Austriji. Postoje dve različite sorte rizlinga, a koje nikako ne bi trebalo mešati: johannisberg riesling (nemački rizling) i white riesling (italijanski rizling).

R

RIM (rub, menisk) – pod slovom „M“ smo već objasnili pojam meniska i njegovu ulogu u ocenjivanju i procenjivanju starosti vina prilikom blind tastinga (degustacije naslepo). RIOJA (Rioha) – najpoznatija španska vinska oblast što se tiče proizvodnje stonih vina, ali i vina visokog kvaliteta. Nalazi se južno od Pirinejskih planina na granici sa Francuskom i sastoji se iz tri oblasti. Od crvenih sorti grožđa najzastupljenije su tempraniljo, garnaća tinta, macueljo i graciano, a od belih viura. RIPASSO (obogaćivanje, dozrevanje) – ovaj neobičan postupak je jedinstven za Valpolićelu (oblast u Italiji). Vrlo specifičan proces tokom kojeg se prosušeno grožđe (prvo na suncu, a potom na trščanim prostirkama) koje se koristi za dobijanje amaronea, tačnije rečeno komina od sorte korvina, ponovo koristi i to tako što se dodaje u kljuk drugog grožđa (tokom maceracije i fermentacije) za dobijanje drugih valpolicella vina. Na ovaj način se dobijaju ekstraktivnija, jača, bogatija i vina punijeg tela (kako slatka tako i suva vina), na primer valpolicella i recioto de la valpolicella. RIPE (zreo, evoluirao, razvijen) – omiljen vinski termin koji se koristi za opisivanje što grožđa, što karaktera vina ili razvijenosti tanina. Kada su sve komponente u optimalnom odnosu (kiseline, ugljeni hidrati itd), grožđe se smatra zrelim i pogodnim za berbu. Tada su sve komponente dovoljno razvijene i adekvatno oformljene, kako bi se dobilo kvalitetno vino. Ostalo je stvar stručnosti i umešnosti enologa. Tanini se prema stepenu zrelosti grožđa kao sirovine za proizvodnju vina dele na zrele (iz zrelog grožđa) i zelene (iz nedovoljno dozrelog grožđa). Zeleni tanini u vinu odležavanjem ne mogu mnogo da se poprave, odnosno da postanu bolji. Tanine takođe delimo i na: nepolimerizovane – mlade (u mladim vinima) i polimerizovane – izgrađene, razvijene, evoluirane (u odležalim vinima). Ove dve podele tanina ne bi trebalo mešati, mada je neizvežbanim ocenjivačima teško da naprave razliku između zelenih i mladih tanina (zeleni tanini su trpki, gorki i neprijatni, dok su mladi tanini samo robusni i naglašeni, ali nikako neprijatni). Kako je nepoželjno da grožđe bude zeleno, nedovoljno zrelo, takođe nije dobro ni da bude prezrelo jer se u tom slučaju gube druge željene komponente i karakteristike vina (nedostatak kiselina daje tupa vina bez karaktera i svežine, a prevelika količina ugljenih hidrata daje posle fermentacije povišen procenat alkohola koji prekriva ostale karakteristike vina). RISERVA (rezerva) – po italijanskom vinskom zakonu, vina moraju da odležavaju određeni period pre nego što se flaširaju, ali ova regulativa varira od regiona do regiona i to u zavisnosti od vinarske prakse i potencijala samih sorti grožđa koje se tamo gaji. Zato definicija načina negovanja vina (da li je čuvanje u baricima neophodno ili ne), kao i tačan period čuvanja pre flaširanja kako bi neko vino potpalo pod grupu rezervnih vina, varira od regiona do regiona.

Piše: Dragana Zdelar sommelier draganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku. Serijal objavljujemo po abecednom redu WINE STyle

89


Adresar vinoteka wine style vinski rečnik

Beograd WINE BAR & SHOP MAGNUM Dositejeva 13, 011/ 26 26 267 PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 308 55 69 MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200 WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 VINOTEKA Makedonska 24, 011/ 32 24 047 ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381 SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965 VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700 ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024 MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148 REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499 VINO & GRAD Kajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484 VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395 WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231 AG WINE BAR & SHOP Vojvode Stepe 20, 011/ 39 73 798 BUTELJKA Bulevar kralja Aleksandra 114, 011/ 24 37 811 SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475 PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

Novi Sad DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090

Sremski Karlovci VINOTEKA Trg Branka Radičevića 5, 021/ 88 41 10

Bačka Palanka BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

90

WINE STyle

RISING BREAD DOUGH (sveže testo, pekarski kvasac) – ovo je jedna vrlo specifična aroma vina koja se često može detektovati u šampanjcima i belim vinima iz Burgundije, mada je vinari u Šampanji ne smatraju preterano željenom - više vole da dobiju naglašene arome tosta ili biskvita - ali se nikako ne smatra manom vina. ROBUST (robusno, masivno, čvrsto, snažno) – punog tela, srčano, vino snažnih aroma, a možda malo i prenaglašeno. ROSÉ (roze) – francuski izraz za ružičasta vina, sada već standardno prihvaćen kao internacionalni naziv za ovu vrstu vina. ROSSO di MONTALCINO – „mlađi brat“ čuvenog brunella (iz Toskane), ne zahteva odležavanje u buradima, pa može da se plasira na tržište posle znatno kraćeg perioda nakon proizvodnje. Vrlo često ovo vino ima jako dobar odnos QPR (kvalitet/cena). ROUGH (grubo, oštro, neravno) – ovo je više taktilna impresija (osećaj) nego ukus (nikako ne bi trebalo pomešati sa gorkim). Kod vrlo oporih (neodležalih) vina sa velikom količinom nepolimerizovanih (mladih) tanina imamo utisak da je vino oštro, vrlo trpko (kod vina u kojima su ili kiselina ili tanini predominantni i neprijatni). Ova karakteristika je prihvatljiva ako se samo blago javlja u vinu i odlika je seoskih (domaćih) vina. ROTTEN EGG (pokvarena jaja) – detektovanje gasa vodonik sulfida u vinu povezuje se sa mirisom pokvarenih jaja. Prisustvo ovog gasa je naznaka organoleptičke promene u vinu i indikacija ozbiljne mane vina. ROUND (zaokruženo, upotpunjeno) – opis ukusa i taktilne impresije koji nam daju osećaj punoće, potpunosti, bez karaktera koji dominiraju (sve komponente su harmonične i vrlo lepo usklađene). Zaokružena su obično odležala vina koja su izgubila „bockave“ tanine, ali i neka mlada vina koja imaju meke tanine i nizak stepen kiselosti. RUBBER (guma, gumasto, kaučuk) – neprijatan miris sumpora koji podseća na zapaljenu šibicu i koji vremenom može da iščili iz čaše, ali nam daje indicije da je vinar preterao prilikom sumporisanja buradi (jedan od starinskih načina uništavanja bakterija). RUBY (boje rubina, narandžastocrveno) – metafora koja se koristi za opisivanje elegantnih, kristalno bistrih crvenih vina. RUBY (rubi) – vrsta pojačanog portugalskog vina porto. Sladak je, tamnocrvene boje, veoma bogate teksture, proizvodi se od crnog grožđa i karakterišu ga arome pekmeza i zrelog voća. Ujedno predstavlja najčešći i najjeftiniji tip ovog vina. Za njegovu proizvodnju uglavnom se koriste kupažirana vina iz dve do tri berbe, a već tri-četiri godine nakon proizvodnje pojavljuje se na tržištu. Dostupne kategorije ovog vina su: ruby, reserva, late bottled vintage (LBV) i vintage. RULANDER – sinonim za pinot gris, pinot grigio, grauerburgunder ili sivi pino. Ovo je bela vinska sorta grožđa, koja ima veliku količinu pigmenta u kožici tako da grožđe nije ni zelene ni žute, već sive boje (bakarna boja, boja rđe). Gaji se najviše u Nemačkoj, Alzasu, Italiji, Švajcarskoj i na još nekim lokacijama u svetu. Od ove sorte mogu se dobiti lepa vina pod uslovom da se tretira na adekvatan način. WS


Wine Style No 32  

Wine Style – a specialized wine and spirits magazine

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you