Issuu on Google+

AKTUELNO

BOLNIČKA FARMACIJA U SRBIJI DANAS Farmaceutsku zdravstvenu delatnost u stacionarnim zdravstvenim ustanovama obavljaju bolnički farmaceuti i farmaceutski tehničari u bolničkim apotekama. Tekst: Ivana Popović, mr ph.

hodno viziji savremene bolničke farmacije, osnovna delatnost bolničkog farmaceuta jeste obezbeđivanje sigurne i bezbedne terapije neophodne za lečenje pacijenata u bolnici. To znači da farmaceut kao zdravstveni profesionalac učestvuje u svim procesima upravljanja lekovima, od nabavke, pripreme i izdavanja, izrade magistralnih i galenskih preparata, pa do praćenja racionalne terapije na odeljenju i savetovanja zdravstvenih radnika i pacijenata poštujući “princip pet pravih”: pravom pacijentu, pravi lek, u pravoj dozi, pravim putem i u pravo vreme.

S

Bolnička farmacija u Srbiji je shodno toj reformi veoma napredovala. Da bi se objektivno sagledao sadašnji status i šta je sve postignuto od uvođenja reforme, Sekcija za bolničku farmaciju je krajem 2009. god sprovela anketu među bolničkim farmaceutima u većini bolnica Srbije. Rezultati ankete su potvrdili da je bolnička farmacija napredovala, da je vizija razvoja savremene bolničke farmacije osnovna vodilja u radu farmaceuta, ali da postoje i problemi i nedostaci u svakodnevnom obavljanju posla. Osnovna delatnost svih bolničkih farmaceuta i dalje je snabdevanje bolnice lekovima i medicinskim sredstvima, ali shodno pozitivnim promenama povećan je broj farmaceu-

2001. – godina koja je označila početak preokreta u radu bolničkih farmaceuta u Srbiji

ta koji se bave praćenjem primene terapije i racionalnom farmakoterapijom.

Profesionalni razvoj bolničke farmacije u Srbiji zvanično je započet 2001. god. sprovođenjem projekta „Unapređenje procesa upravljanja lekovima“, pod pokroviteljstvom Evropske

Zakonska regulativa u Srbiji kaska za profesionalnim razvojem bolničke farmacije

agencije za rekonstrukciju i Ministarstva zdravlja RS, koji se sprovodio u većini bolnica. Ovaj projekat je izvršio značajan

Sekcija za bolničku farmaciju i bolnički farmaceuti sačinili su predlog neophodnih mera koje je potrebno sprovesti kako bi

preokret u radu bolničkog farmaceuta jer je pre svega omogućio nov način sagledavanja postojećih problema i povećan obim profesionalne angažovanosti: aktivno učestvovanje farmaceuta u Komisiji za terapiju i lekove i uključivanje farmaceuta u terapiju pacijenata.

se nedostatci otklonili i time omogućili da profesionalan razvoj bolničke farmacije u Srbiji bude to uspešniji. Sadašnja zakonska regulativa nije pratila profesionalni razvoj bolničke farmacije. Prema važećem zakonskom pravilniku kojim se definiše broj zaposlenih u zdravstvenim ustano-

20

maj 2011.


vama, za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti u bolnicama definisan je jedan farmaceut na 200 bolesničkih kreveta. Savremenu ulogu bolničkog farmaceuta, koja podrazumeva obavljanje različitih farmaceutskih usluga u bolnici, nije moguće obaviti sa jednim ili sa dva farmaceuta, koliko u proseku radi u svakoj bolnici u Srbiji. Bolnički farmaceuti su prepoznali ovaj problem i predložili da neophodan broj bolničkih farmaceuta treba definisati shodno uslugama koje bolnički farmaceuti izvršavaju u okviru svoje bolnice. U tu svrhu su sve svoje usluge koje izvršavaju ili koje bi trebalo da izvršavaju a shodno viziji razvoja bol-

»

Najčešći problemi i nedostatci koji su anketom utvrđeni jesu: • Nedovoljan broj bolničkih farmaceuta, • Neadekvatan prostor u kome se nalazi bolnička apoteka kao i loša tehnička podrška, • Bolnički farmaceut nije uključen u proces pripreme leka za administriranje, • Saradnja sa drugim zdravstvenim profesionalcima je nepotpuna, • Ne postoji komunikacija sa pacijentom

ničke farmacije, definisali i sistematizovali. osnovnoj delatnosti, Sekcija u kontinuitetu već više od 8 go-

Pored rešavanja organizacionih problema, neophodno je da se paralelno radi i na podizanju nivoa obaveznog znanja i praktičnih veština kojima bolnički farmaceut mora da vlada Za razliku od zemalja koje imaju razvijenu bolničku farmaciju, u kojima je obuka i specijalizacija iz bolničke farmacije obavezna, kod nas ovakva specijalizacija ne postoji. Srbija nije jedina zemlja u kojoj bolnički farmaceut nema obavezu da završi specijalizaciju iz bolničke farmacije nakon završenog fakulteta. Radi usklađivanja sa evropskim standardima, bolnički farmaceuti su dali predlog mera gde se navodi da je, pored potrebe za razvojem poslediplomskih programa obuke i specijalizacije iz bolničke farmacije na našim fakultetima, neophodno da se i u nastavni program dodiplomske nastave uvrste sadržaji vezani za rad farmaceuta u bolnicama.

Pronalaženje optimalnih zakonskih i profesionalnih rešenja o položaju i uslovima rada bolničkih farmaceuta, bolnički farmaceuti ostvaruju preko svog strukovnog udruženja, Sekcije za bolničku farmaciju Saveza farmaceutskih udruženja Srbije (SFUS). Osnovna delatnost Sekcije jeste organizovanje stručnih seminara i obuka za sticanje novih znanja i veština koji imaju za cilj da viziju savremene bolničke farmacije u svetu, implementiraju u praksu bolničkih farmaceuta u Srbiji. Takođe, Sekcija preko svojih predstavnika u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije i u Farmaceutskoj komori Srbije zastupa interese bolničke farmacije. Sekcija trenutno broji oko 180 članova. Shodno svojoj

dina, sprovodi veliki broj različitih aktivnosti. U tom periodu je organizovano na destine stručnih sastanaka čije su teme bile posvećene kako kontinuiranoj medicinskoj edukaciji tako i problemima vezanim za zakonske i organizacione probleme bolničkih farmaceuta. Pored toga članovi Sekcije su prošli važne obuke za sticanje novih znanja i veština u zemlji a veoma značajna su učešća na međunarodnim kongresima, simpozijumima i posete kolegama iz zemalja EU.

Konstantno unapređivanje kvaliteta saradnje sa kolegama izvan Srbije Sekcija za bolničku farmaciju je od 2007. god postala redovan član Evropskog udruženja bolničkih farmaceuta (EAHP). Od tada, članovi Sekcije zvanično učestvuju na svim događanjima koje organizuje ovo udruženje a koji imaju za cilj da se kroz inicijativna istraživanja i obrazovne programe omogući dalji napredak bolničke farmacije kao i uspešnija integracija u zdravstveni sistem svake zemlje. Shodno sve većoj i kvalitetnijoj saradnji sa EAHP-om, Sekcija za bolničku farmaciju će preko Saveza farmaceutskih udruženja Srbije biti domaćin sledećeg EAHP akademskog seminara koji će se održati od 20. do 22.05.2011. god u Beogradu. Teme ovog seminara su: „Bolnički farmaceut kao deo Komisije za lekove” i „Bezbednost pacijenta: Uloga bolničkog farmaceuta u upravljanju rizicima” Celokupna dosadašnja aktivnost kao i rezultati koji su postignuti treba da budu obaveza i podsticaj za budući profesionalni razvoj bolničke farmacije u Srbiji. Potreba za profesionalnim usavršavanjem, dobro definisani i ostvarljivi ciljevi kao i lična želja i angažovanje svakog pojedinca od velike su pomoći u promovisanju vrednosti profesije bolničkog farmaceuta kako na radnom mestu tako i u društvu uopšte, a u cilju pružanja kvalitetne usluge pacijentima. maj 2011.

21


KONFERENCIJE

INFORMATIZACIJA SVIH DOMOVA ZDRAVLJA U SRBIJI

E-ZDRAVLJE 2015 U okviru projekta „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou” – DILS Ministarstva zdravlja Republike Srbije, u Beogradu je 15. aprila 2011. godine održana konferencija “Uvođenje informacionog sistema u primarnu zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji“ Tekst: Estela Gaković Ranisavljević

vodno izlaganje na konferenciji održali su ministar zdravlja Zoran Stanković, specijalista za zdravstveni sektor Kancelarije Svetske banke u Beogradu Ana Holt i direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije Aleksandar Vuksanović i svi su se saglasili da je uvođenje integrisanog zdravstvenog sistema neophodno kako bi usluge u zdravstvu, a pre svega u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, bile kvalitetnije i efikasnije. Skupu su prisustvovali predstavnici nacionalnih i međunarodnih zdravstvenih institucija, domova zdravlja i lokalnih samouprava.

U

e-ZDRAVLJE 2015 – Informatizacija svih domova zdravlja u Srbiji

macija, efikasnost i optimalna upotrebljivost zdravstvenih podataka – kazala je Nevena Karanović i dodala – iako smo još uvek daleko od idelne slike kako bi trebalo da funkcioniše ovaj sistem, to ne znači da treba da odustanemo i da ne radimo na postizanju boljih uslova, a za sve ovo potrebno nam je vreme i strpljenje. Do PROJEKAT sada je napravljena strategija, izPRUŽANjE UNAPREĐENIH USLUGA rađeni su standardi, rad na infraNA LOKALNOM NIVOU strukturi će se uskoro završiti, a planirano je da se Nacionalni zdravstveni portal završi do 2013. i do 2015. godine integrisani zdravstveni sistem. U skladu sa strateškim opredeljenjem Ministarstva zdravlja i implementacijom dokumenta “e-Zdravlje2015” aktivno se radi na daljem razvoju informacionog zdravstvenog sistema za primarnu zdravstvenu zaštitu. – zaključila je državni sekretar Mi-

Državni sekretar Ministarstva zdravlja, Nevena Karanović predstavila je okupljenima projekat e-ZDRAVLJE 2015 koji obuhvata program rada, razvoja i organizacije integrisanog informacionog zdravstvenog sistema. Sa radom na ovom projektu počelo se još 2003. godine po ugledu na smernice koje je

nistarstva zdravlja.

dala Evropska unija, a koje se između ostalog odnose na usvajanje nacionalne politike i izradu odgovarajućih zakonskih okvira. Dokument e-ZDRAVLJE 2015 pripremila je posebna ra-

projekat “Pružanje unapređenja usluga na lokalnom nivou” koji Vlada Republike Srbije realizuje iz sredstava kredita Svetske banke, a ukupna vrednost sredstava zajma iznosi 32 mi-

dna grupa u okviru Ministarstva zdravlja koja je imala poseban zadatak da izradi standarde koji će biti opšti i primenljivi kako bi pomogli zdravstvenim ustanovama pri izboru softvera i kako bi se izbegao monopol samo jednog softverskog

liona evra. Projekat se realizuje u periodu od početka 2009. do kraja 2012. godine. Projekat realizuju tri resorna ministarstva: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo rada i socijalne politike. Ministarstvo zdravlja je

sistema. Pored stvaranja potpuno integrisanog zdravstvenog sistema, jedan od ciljeva jeste i stvaranje uslova za održivost finansira-

dobilo 12,5 miliona evra za realizaciju ovog projekta, od čega je za softver izdvojeno 1,2 miliona evra i 5,1 milion evra za hardver za svih 158 domova zdravlja u Srbiji, zavode za zdrav-

nja ovog sistema, ali i zadovoljenje principa kao što su očuvanje privatnosti ličnih dokumenata, visok kvalitet zdravstvenih infor-

stvenu zaštitu studenata u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i za Gradski zavod za gerontologiju u Beogradu. Osno-

46

maj 2011.

Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou Projektni administrator DILS-a, Tatjana Bajić predstavila je


vni cilj ovog projekta odnosi se na jačanje kapaciteta ustanova u sektorima zdravstva, prosvete i socijalne zaštite na lo-

Većina sertifikovanih softvera je na putu da dobije “EUROREC SEAL”, evropski sertifikat za zdravstvene informa-

kalnom nivou, kako bi se korisnicima pružila pristupačnija, delotvornija i kvalitetnija usluga. Pomoću različitih parametara koji su uzeti u obzir odlu-

cione sisteme. Sertifikovani softver omogućiće primenu elektronskih zdravstvenih kartona u svim domovima zdravlja. Obuka zaposlenih i uvođenje softvera u rad u domovima

čeno je da u ovom projektu učestvuju 42 doma zdravlja.

IT koordinator DILS i RZSDF, Nada Teodosijević iznela je

zdravlja i ustanovama primarne zdravstvene zaštite studenata i starih lica biće obavljena do aprila 2012. godine. Značajan deo sredstava zajma biće dodeljen u vidu grantova lokalnim samoupravama i ustanovama. Vrednost gran-

dosadašnje rezultate procesa informatizacije zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite. Proces nabavke softvera i hardvera u okviru DILS projek-

ta za svaki dom zdravlja je u skladu sa unapred definisanim kriterijumima, zasnovana na veličini doma zdravlja, zatečenom stanju u smislu potrebe za uvođenjem novog softvera ili una-

ta sprovodi se kroz dva odvojena postupka uz kontrolne mehanizme Svetske banke koji se primenjuju u procedurama tenderskih nabavki. Posao nabavke hardvera poveren je konzorcijumu INTEC

pređenjem već postojećeg sistema. Dosadašnje učešće lokalnih samouprava u finansiranju ZS iznosilo je do 30%.

Primeri iz prakse

d.o.o, Orion telekom d.o.o, Logo d.o.o, BSS d.o.o. & MMC Mikros d.o.o , a rok za isporuku je kraj ove godine. Za sve ustanove primarne zdravstvene zaštite biće nabavljeno 209 servera, 5.275 računara, 2.650 štampača, 1.312 bar-kod čitača i 3.250 čitača kartica, dok će se instaliranom računarskom mrežom sa centralnim zgradama povezati 1.800 udaljenih zdravstvenih stanica i ambulanti. Domovima zdravlja dodeljena su finansijska sredstva u vrednosti od 1,2 miliona evra za nezavisno sprovođenje nabavke sertifikovanog softvera, koja je u toku. Za sada je sertifikovano osam, a u toku je sertifikacija još 17 softvera od kojih se nekoliko koristi u ustanovama primarne zdravstvene zaštite.

U drugom delu konferencije direktori tri DZ (Voždovac, Kraljevo i Inđija) preneli su svoje iskustvo korišćenja informacionih sistema. Iako su u početku imali otpor, zaposleni u DZ Kraljevo su nakon implementiranja IS u svoj rad rekli da troše manje vremena na traženje podataka, da sada imaju više ciljeve i stimulisani su jer imaju bolji uvid u svoj rad. Iz podataka koje su prikupili zaključili su da pacijente ne interesuje kako je došlo do poboljšanja zdravstvene usluge, jedino im je bitno da dobiju brzu i dobru uslugu. – kazala je direktorka DZ Kraljevo, Mirjana Krčevinac i istakla da je DZ Kraljevo jedan od prvih akreditovanih domova zdravlja u pilot projektu.

Dosadašnji rezultati

Na zahtev pacijenta, čitalaca časopisa Apoteka, u pripremi je prvo izdanje Beogradskog adresara apoteka u tiražu od 20 000 primeraka. Izlazak se planira za septembar 2011. Obuhvata prikaz lokacija privatnih i državnih apoteka na svih 17 beogradskih opština (mapa), adrese, telefone i radno vreme... U okviru publikacije biće prikazani i Domovi zdravlja, privatne ordinacije i klinike, laboratorije kao i spisak dežurnih ustanova. Pozivamo Vas da učestvujete u ovoj publikaciji. Ponuda sa uslovima učešća nalazi se na sajtu www.bbsoft.rs/adresar/ Za pristup prijavi apoteke unesite kod – adresar2011 – Sve sugestije, predloge kao i uputstvo za prijavu i učešće možete dobiti na 011/2675-266. Prijave se primaju do 01.07.2011. godine. Verujemo da ćete nam svojim učešćem pomoći da pacijentima obezbedimo tačnu i pouzdanu informaciju i omogućimo još bolju dostupnost Vaših usluga.

Palmira Toljatija 5/I, 11070 Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2676-664 • www.bbsoft.rs; e-mail: office@bbsoft.rs maj 2011.

47


IZRADA LEKOVA

IZRADA LEKOVA STARA JE KOLIKO I ČOVEKOVA POTREBA ZA LEČENJEM

POTREBA ZA IZRADOM LEKOVA U BOLNIČKOJ APOTECI Apoteke su bile osnovni izvor lekova sve do šezdesetih godina prošlog veka, kada je došlo do naglog procvata farmaceutske industrije Tekst: Dipl.farm.spec. Maja Ribar Služba za farmaceutsku delatnost i snabdevanje KCS

ki broj, na primer kožnih oboljenja problem je kako ih i čime lečiti ),

zrada lekova u apotekama je bio način na koji su farmaceuti omogućavali lekarima propisivanje i davanje terapije koja najbolje odgovara potrebama pacijenta. Na nivou apoteke izrađivali su se, a kako podaci govore i danas je velika potreba da se izrađuju, lekovi širokog opsega do-

• lek nije registrovan u odgovarajućem obliku ili jačini (neonatologija, pedijatrija, gerijatrija; pacijent ne može da proguta tabletu ili kapsulu; psihijatrijski pacijenti ili pa-

za/koncentracija i kombinacija. Razlog tome je i tendencija da se kod sve većeg broja ljudi javljaju jedinstveni zdravstveni problemi koji se ne mogu rešiti komercijalno dostupnim lekovima (jer ih industrija ne proizvodi) tako da izrađeni lek preo-

cijenti bez svesti), • pacijent je alergičan na neku komponentu leka (obično je reč o konzervansu, boji ili aromi ali to može biti i neki drugi ekscipijens).

I

staje kao jedina opcija. Činjenica je da pored velikog broja industrijskih lekova, i danas, u 21. veku, i dalje postoji velika potreba za izradom lekova u apoteci, za šta ima više razloga: • na tržištu nije registrovan neophodni lek (što je za veli36

maj 2011.

Vrste magistralnih lekova Magistralni lekovi mogu biti oficinalni i neoficinalni. Oficinalni magistralni lekovi su oni koji imaju monografiju u odgovarajućoj stručnoj literaturi – farmakopeja ili nacionalne for-


»

Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima iz 2004., odnosno 2010. godine razlikuje proizvodnju (industrija) i izradu lekova (galenski i magistralni lekovi). Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima iz 2010. godine u vezi sa izradom lekova uvodi i jednu opravdanu novinu, koja zabranjuje izradu leka ako na tržištu postoji registrovan lek istog sastava, što je odavno praksa u SAD i Evropi.

mule. To znači da je receptura ispitana po pitanju doze ili koncentracije, međusobne kompatibilnosti svih sastojaka i stabilnosti za kraći vremenski period u kome lek treba da bude utrošen. Nacionalne formule daju recepturu, tj. kompletan sastav leka, kao i način njegove izrade, a pojedine formule daju i opremu potrebnu za izradu leka, način ispitivanja kvaliteta leka i njegove stabilnosti (tj. određivanja roka trajanja), način primene i td. Očigledno je da postojanje nacionalnih formula obezbeđuje da se jedan isti lek uvek izrađuje na isti način, u bilo kom delu zemlje. Neoficinalni magistralni lekovi (“custom tailored” – “krojeni” prema potrebi pacijenta) su oni koji se propisuju za potrebe određenog pacijenta, tj. nemaju ustaljeni sastav, pa je na farmaceutu da proveri doze ili koncentracije, kompatibilnost sastojaka takvog leka, da proceni stabilnost, kao i da izvrši korekcije u recepturi kada je to potrebno, pre nego što lek izradi i izda pacijentu. Galenski lekovi su uvek oficinalni i oni najviše “liče” na industrijski lek. Oni se, naime, izrađuju u serijama, poštujući neke od smernica Dobre proizvođačke prakse, prolaze kontrolu kvaliteta i ispituju se na stabilnost u dužem vremenskom periodu (do 2 godine za pojedine lekove). Od industrijskih le-

U našoj zemlji su do 2008. godine bile na snazi Formulae magistrales et reagentia III, objavljene 1979. godine (Savez farmaceutskih društava Jugoslavije). Farmaceutsko društvo Srbije 2006. godine formiralo je radnu grupu za rad na novim nacionalnim formulama. Grupa se sastojala od 16 specijalista farmaceutske tehnologije, 1 magistra i 2 doktora nauka sa primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite i 2 doktora nauka sa Farmaceutskog fakulteta, kao stručnih urednika. Nakon dve godine rada izabrano je 216 monografija, kao i 13 tabelarnih priloga. Nove nacionalne formule objavljene su novembra 2008. godine pod nazivom Magistralne formule 2008. Međutim, lekovi specifični samo za bolničku primenu skoro uopšte nisu zastupljeni u Magistralnim formulama 2008. Ova činjenica ne izaziva veliko iznenađenje ako se zna da je u bolničkim apotekama u Srbiji izrada lekova i pored velike potrebe, čak i neophodnosti zbog svega prethodno navedenog, slabo zastupljena. Magistralna izrada je veoma retka, a galenska izrada postoji samo u tri bolnice: Klinički centar Srbije, Vojno–medicinska akademija i Kliničko–bolnički centar Zvezdara, sve tri u Beogradu.

Lekovi za bolničko lečenje – specifičnost koja ih isključuje? Kako su lekovi potrebni za bolničko lečenje pacijenata ipak specifični, ne čudi da su monografije takvih lekova u nacionalnim formulama retke ili uopšte ne postoje. U Nemačkoj je problem rešen na sledeći način: DAC–NRF kao nacionalne formule imaju novo izdanje svake godine, bez lekova specifičnih za sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite, ali bolnički farmaceuti imaju svoje formule – Formularium hospitale. Na nekoliko primera može se ilustrovati koliko je za zdrav-

kova razlikuju se po tome što se izrađuju u mnogo manjim serijama, koje nisu isplative za industrijsku proizvodnju.

stvenu zaštitu bilo koje zemlje neophodno da se lekovi izrađuju u uslovima bolničke apoteke.

Podrazumeva se da se magistralni i galenski lekovi izrađuju isključivo od supstanci farmakopejskog kvaliteta, tj. od supstanci istog kvaliteta kao i industrijski lekovi.

Prvi primer je rastvor potreban za preoperativno ili predijagnostičko čišćenje digestivnog trakta. U SAD–u je 1986. godine prvi put u svetu registrovan lek za čišćenje digestivnog trakta pod nazivom GoLytely®. Kasnije se po celom svetu javljaju lekovi sličnog sastava, koji u stručnoj literaturi do-

U bolničkim apotekama u Srbiji slabo zastupljena izrada galenskih lekova Konstantan rast potrebe za novim magistralnim i galenskim lekovima ne samo da stalno postoji, već nameće i potrebu da se nacionalne formule stalno revidiraju. U zemljama koje to sebi mogu da priušte (Nemačka, SAD) nacionalne formule se izdaju svake godine; u drugim zemljama izdaju se ređe (Belgija), a neke zemlje ih uopšte nemaju.

bijaju opšti naziv PEG–ELS (polyethylene glycol – electrolyte lavage solution). Gastroenterolozi su u svojoj stručnoj literaturi izneli činjenicu da čak u 75% slučajeva nije moguće sa sigurnošću postaviti dijagnozu karcinoma debelog creva ukoliko digestivni trakt nije kompletno očišćen. Pomenuti rastvor je već krajem 80–ih godina prošlog veka počeo da se izrađuje u Apoteci Kliničkog Centra Srbije – skoro 20 godina pre  maj 2011.

37


IZRADA LEKOVA

»

Koliko je važna izrada lekova na nivou apoteke govori i činjenica da je u Nemačkoj u periodu od 1995. do 1997. godine čak 48% propisanih topikalnih dermatoloških lekova bilo izrađeno, a ne industrijski proizvedeno. Procenjeno je da je u Nemačkoj 1998. godine (na oko 82 miliona stanovnika) izdato oko 25 miliona magistralnih lekova u apotekama samo na primarnom nivou zdravstvene zaštite, (EDQM Symposium, 2007) dok je u Holandiji 2005. godine (na oko 16,5 miliona stanovnika) izrađeno 6,4 miliona lekova (www.sfk.nl). Jasno je da je potreba za izradom lekova u apotekama u drastičnom porastu.

nego što je preparat tipa PEG–ELS prvi put registrovan u Srbiji, 2008. godine (Fortrans®). Samo ovaj primer jasno pokazuje ulogu, značaj i spremnost bolničke apoteke da brzo reaguje kada je potrebno i obezbedi neophodan lek koji će omogućiti pacijentu ili grupi pacijenata adekvatnu terapiju. Drugi primer je izrada rastvora za totalnu ili parcijalnu parenteralnu ishranu. Kada pacijent ne može da jede, ne bi trebalo da jede, ne želi da jede ili ne može da jede dovoljno, indikovana je primena parenteralne ishrane (parcijalne parenteralne ishrane – PPI, ili totalne parenteralne ishrane – TPI). Ovo su tipični primeri magistralnih lekova – za svakog pacijenta tim stručnjaka učestvuje u sastavljanju odgovarajućeg preparata (hirurg, gastroenterolog, anesteziolog, biohemičar, farmaceut, dijetetičar...). Na farmaceutu je da izvrši krajnje provere i da pažljivo izradi lek – zbog velikog broja komponenti moguće su razne interakcije, zbog čega je neophodno pridržavati se propisanog redosleda spajanja komponenti preparata. Treći primer su rastvori za perfuziju i prezervaciju. Rastvori za perfuziju i prezervaciju su sterilni i apirogeni rastvori velikih zapremina, koji nisu intravenske infuzije. Ne navode se u farmakopejama, a u bolničkoj praksi se koriste već 60 godina kod velikih hirurških zahvata na raznim organima (Cardioplegic, Collins), odnosno pri transplantacijama (Euro–Collins, HTK solutio, Celsior solution, University of Wisconsin solution). Osnove ovih rastvora mogu da se proizvedu industrijski, ali je neophodno da se pojedine komponente do38

maj 2011.

daju neposredno pre upotrebe, pod aseptičnim uslovima, odnosno u bolničkoj apoteci. U razvijenim zemljama priprema citotoksične terapije je u domenu bolničkih farmaceuta – od prebacivanja tableta iz originalnog pakovanja u čašice (tako da medicinske sestre ne dolaze u kontakt sa lekom), preko razblaživanja intravenskih lekova pod aseptičnim uslovima, sve do konsultacija sa pacijentima.

Bolnički farmaceut neizostavan deo zdravstvenog tima na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite Činjenica je da je farmaceutska industrija, zbog svih mogućnosti koje ima, stub lečenja i izlečenja, ali upravo komercijalni aspekt, veličina i mnoga ograničenja kojima je izložena, ne ostavljaju joj dovoljno prostora da svojom proizvodnjom obuhvati sve lekove za sve pacijente i da brzo reaguje onda kada je to od presudnog značaja za izlečenje pacijenta. Iz svega navedenog jasan je zaključak da postojanje bolničke apoteke ne treba shvatiti kao konkurenciju farmaceutskoj industriji, već kao nephodnost zajedničkog postojanja i delanja sa farmaceutskom industrijom, a za dobrobit pacijenata na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite. Zadatak i misija bolničkih farmaceuta jeste omogućiti pružanje adekvatne savremene terapije što većem broju pacijenata, uz povećanje uspeha lečenja i procenta izlečenja, ali i uz značajno smanjenje troškova i dužine lečenja.


INTERVJU

DOM ZDRAVLJA INĐIJA

VAŠA I NAŠA KUĆA ZDRAVLJA Na konferenciji održanoj u Sava centru sa temom »Informatizacije domova zdravlja u Srbiji«, DZ Inđija je predstavljen kao dobar primer iz prakse korišćenja informacionih sistema. Tim povodom razgovarali smo sa direktorom DZ Inđija, Prim. dr med. Vasom Petrovićem. Tekst: Estela Gaković Ranisavljević

Uvođenje IT tehnologije

om zdravlja Inđija je od 2005. godine jedina ustanova u Republici Srbiji koja je pet uzastopnih godina dobila priznanje »Najbolji Dom zdravlja u Srbiji«.

D

U Domu zdravlja Inđija informacioni sistem je u upotrebi od 2005. godine. Inicijativa za uvođenje informacionog sistema na terito-

Kriterijumi za dodelu ovog priznanja jasno su definisani Pravilnikom o pokazateljima kvaliteta u primarnoj zdravstvenoj

riji AP Vojvodine potekla je od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku 2004. godine. Informacionim sistemom u

zaštiti (»Sl. gl. RS« br. 57/2007). Na osnovu tih kriterijuma i analiza Instituta za javno zdravlje Republike Srbije u obimnoj dokumentaciji (više od 100 strana) rangiraju se zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite u Republici Srbiji (158 domova zdravlja).

Vojvodini je obuhvaćeno 15 domova zdravlja, 785.000 stanovnika, 1.573 lekara i 1.008 ambulanti .- kazao je Vasa Petrović i dodao - opština Inđija broji oko 60.000 stanovnika, a u informacionom sistemu Doma zdravlja u Inđiji nalazi se 59.609 elektronskih kartona pacijenata. Ovim sistemom je obuhvaćena cen-

48

maj 2011.


Integrisani IT sistem u DZ Inđija tralna zgrada u Inđiji i 10 udaljenih ambulanti, 93 lekara, 136 medicinskih tehničara i 116 radnih stanica. Na kraju treba da kažem, da su svi objekti povezani u jedinstven sistem 24 sata dnevno i 365 dana u godini. Proces uvođenja IT tehnologija u Domu zdravlja Inđija tekao je postepeno u toku prvih nekoliko meseci. Svi zaposleni su prošli ciljanu edukaciju iz IT tehnologija. Obuka za rad na računaru, upoznavanje sa programima i sertifikacija svih zaposlenih. U roku od tri meseca u Domu zdravlja Inđija svi zaposleni su obučeni, edukovani i sertifikovani iz oblasti informacionih tehnologija.

šnje lekova i medicinskog potrošnog materjala, optimizaciju resursa ustanove smanjenje protoka i obima potrošnje kancelarijskog materijala .- objasnio je direktor DZ Inđija Na osnovu ovih parametara jasno se ekonomski i finansijski može pokazati i dokazati za koje vreme se isplati uvođenje informacionog sistema u zdravstvene ustanove. Problem je jedino hronični nedostatak sredstava za nabavku kompletne informatičke opreme, a koja se praktično za 6 do 12 meseci isplati. Kvalitet ovog informacionog sistema dokazao se u 7 godina eksploatacije i 40 % populacije AP Vojvodine.

Kako Doživeti 100? Prednosti IT sistema u primarnoj zdravstvenoj ustanovi

U svakodnevnom životu naših sugrađana najvažnije je prome-

Iskustva Doma zdravlja Inđija u korišćenju jedinstvenog informacionog sistema pre svega su od velikog značaja za poboljšanje kvaliteta lečenja pacijenata, kvalitetnijeg rada lekara i medicinskog osoblja Doma zdravlja. Svi korisnici naših usluga osetili su

niti odnos prema sopstvenom zdravlju, pre svega ceniti ga i poštovati. Da bismo doživeli stotu, moramo se upitati šta svakodnevno činimo za očuvanje i unapređenje sopstvenog zdravlja. Zato smatram da je najvažnije poboljšati dva parametra koji će direktno doprineti da živimo duže i kvalitetnije.

prednosti IT sistema, pre svega u obimu i sadržaju rada zdravstvene ustanove koji je u pojedinim segmentima poboljšan 100%. Prednosti IT sistema u zdravstvenoj ustanovi primarne zdrav-

Prvi parametar je da promenimo svoje loše navike u ishrani, da uvedemo red u broj obroka u toku dana i ono što je najvažnije da smanjimo unos masti u organizam i povećamo količinu sve-

stvene zaštite jesu u tome što prvenstveno poboljšavaju kvalitet lečenja pacijenata i kvalitet rada medicinskog osoblja. Ostali benefiti IT sistema su standardizacija obrazaca i standardizacija izveštaja ka Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, ve-

žeg voća i povrća u svakodnevnoj ishrani. Drugi parametar je obavezna fizička aktivnost, povećati je obimom i sadržajem, a najmanje što možemo da uradimo da svaki dan prošetamo – prepešačimo najmanje 5 km. Na taj način ćemo

liki broj dostupnih izveštaja svakog segmenta poslovanja ustanove koji direktno utiču na kvalitetni rad menadžmenta ustanove. Kvalitetni rad menadžmenta ustanove ogleda se pre svega u ušte-

poboljšati kardio-vaskularni aparat, mišiće, tetive, kosti i zglobove. Najvažnije je istrajati, raditi redovno svaki dan. I siguran sam da ćemo, ako ova dva parametra budemo redovno ko-

dama u rada i poslovanju zdravstvene ustanove. Uštede se pre svega odnose na smanjenje troškova poslovanja, optimizaciju potro-

ristil,i živeti duže i kvalitetnije. – savetuje prim. dr med. Vasa Petrović. maj 2011.

49


bolnicka farmacija u srbiji danas