Page 1

Данас сам се изгубио. Дошао сам кући из школе врло уморан,

ИнтерКУЛтурне НОВОСТИ јул/авг/септ/окт 2011

Б РОЈ 2

У ОВОМ БРОЈУ :

Уз Тену и Ђила на Обедској бари

9

Свет интекултуре

2

Први тренинг контакт особа

10

Данци баш знају да се проводе

3

Сарадња са Колективом Позитивом

10

Први дани у Београду

4

Вести из ЕФИЛ-а

11

Звезде су вечерас створене за нас

5

У Португалу!

12

Викенд у Бечеју

6

Из целог света у Карлсруе

13

Дан интеркултурног дијалога

7

Летња школа језика у Каселу

14

Осетили смо се као група ентузијаста

8

Бразил!

15

Стефано и Лука

Нора из Финске првих дана у Београду


Свет ИнтерКУЛтуре Јесен је доба у коме се, у Интеркултурином годишњем циклусу, догађа највише, или нам се тако бар чини – мноштво активности и амбициозних планова за остатак године. Јесен нам је посебно значајна и због тога што Интеркултура почетком новембра обележава своју годишњицу. Сви ученици на размени и њихова браћа и сестре домаћини позвани су на културни викенд у Београду од 3. до 6. новембра, током којег ће обићи знаменитости Београда, посетити Етнографски музеј и Музеј Николе Тесле, гледати позоришне представе и дружити се са домаћинима и волонтерима Интеркултуре. Посебан догађај, на који су позвани сви пријатељи Интеркултуре и којим ће се викенд завршити, биће Интеркултурина рођенданска забава у недељу, 6. новембра. Иако најзначајнији, ово није једини викенд за ученике на размени ове јесени. Први је одржан у Бечеју од 22. до 25. септембра, а наредни ће бити у Сомбору од 24. до 27. новембра, када ћемо се опростити од Луке Ћарамеле, учесника тромесечног програма из Италије. Викенди су прилика да се ученици на размени друже, међусобно размене искуства, упознају различите градове и у њима стекну нове пријатеље, чиме се употпуњује њихово интеркултурно искуство. Они су истовремено прилика за домаћине да из прве руке сазнају о

програмима размене. Током јесени чека нас још занимљивих активности, као што су обука нових волонтера, представљањe Интеркултуре у школама, дружење са ученицима и породицама који желе да учествују у програмима размене. Коначно ће, неосетно, јесен прећи у зиму, а најважнији зимски догађај је свакако полугодишњи камп за ученике на размени у фебруару, на којем ће нам се, као и прошле године, придружити ученица из Немачке која ову годину проводи у Босни и Херцеговини. На обуци нових волонтера и полугодишњем кампу, као и у свим нашим активностима, посебну пажњу посветићемо образовном аспекту програма размене, како би наши волонтери и ученици на размени имали јасну представу о томе да су програми размене средство које им помаже да стекну интеркултурна знања и вештине. Ивана Газикаловић Павловић

2


ДАНЦИ БАШ ЗНАЈУ ДА СЕ ПРОВОДЕ Аница на једногодишнјој размени у Данској Хмм...моји досадашњи утисци са размене... Ја сам, иначе, у Данској. Као прво, огромна промена! Све је другачије! Још од првог дана од када сам стигла овде, изненађује ме околина– има много више зеленила, а куће су грађене у сасвим различитом стилу од оних на које сам навикла. Овакве слатке кућице сам до сада виђала само по сликовницама, а сада је одједном све око мене као из неке бајке. Школа је исто преслатка, гледа на залив. У Србији нема мора, па ми је чудно да видим море тако често, поготово из учионице! Али, иако је мало хладно за купање, дивно је и шетати се и уживати на морској обали. Живим око двадесет километара од града где идем у школу. На селу. Испрва сам мислила да ће ми бити тешко да се навикнем на другачији стил живота, али ваљда сам погрешила, добро ми иде. Трудим се да помогнем кад код могу, а то значи да сам досад цепала дрва, хранила коње и краве, закуцавала даске, скупљала сламу, чистила кокошињац, итд. Да не помињем да сваки дан скупљам јаја. Неко би можда помислио да ми и није тако сјајно чим толико радим, али мени је баш занимљиво, а и мојој данској породици је драго због тога. Они су дивни. Маму и тату се трудим да тако и зовем, иако ми је чудно. Имам брата који је моје годиште, Густава. Он иде у школу за фармере, воли да иде у лов, а баш је пре три дана и положио возачки. Сад поред поред трактора може да вози и кола и мотор. Имам и две сестре. Марлена има шеснаест година и понаша се баш зрело. Она је исто авантуриста као и ја и баш се лепо слажемо. Пре неки дан смо логоровале у дворишту, тачније запалиле смо ватру па смо пекле виршле и хлеб, баш је уживанција кад је хладно да седиш поред ватре. И идемо у шопинг заједно. Поносна сам на себе што издржавам њене шопинг туре, јер то не може свако. А најмлађа од свих је Амелија. Она има једанаест година. Слатко је имати млађу сестру. Често кувамо нешто заједно, слушамо музику или се голицамо. Ту је и пас Купер, кога сви у породици обожавају. Трудим се да причам дански што више, иако уопште није лако. Већину ствари и не могу најправилније да изговорим. Али упркос томе сви ми кажу да ми добро иде, а ја сам тако срећна кад то чујем, јер онда знам да се мој труд исплатио. Мислим да је глупо провести годину дана у страној земљи а не научити језик, а и чим научиш језик све ти постаје много лакше. Моји другови из школе ми помажу и испрваљају кад нешто погрешно кажем, а често и умиру од смеха. Што се њих тиче, јесу затворенији у почетку, али сваким даном осећам да је све лакше причати, шалити се и смејати се с њима, па ми то даје снагу. Наравно, моји другари из Србије ми много недостају, али увек сам свесна да овом годином много више добијам него што губим. Да, храна! Свиђа ми се данска храна. Имају хиљаду неких јела и те познате данске торте и колаче, њих обожавам. Рећи ћу само да морам да тренирам доста! И изласци су им супер! Баш сам се одушевила, Данци баш знају да се проводе. Доста и пију, али то ми не смета. Некад је прелепо, некад је тешко, али увек кажем себи да морам бити јака. Трудим се да се конценришем на садашњи тренутак и искористим све шансе које ми се пружају, јер у противном бих се после кајала. Зато уживам у овој години, пробам нове ствари и надам се да ћу једног дана када се вратим, моћи да кажем како сам провела једну луду и незаборавну годину! Аница Римац

3

Н а ш и у ч е н и ц и у с в е т у


ПРВИ ДАНИ У БЕОГРАДУ Оријентација по доласку Волонтери Интеркултуре дочекали су и другу генерацију ученика који ће провести ову школску годину у Србији. Ученици су дошли у петак, 19. августа и имали тродневну оријентацију у Дому за ученике Јелица Миловановић у Крунској улици, у Београду. Волонтери Немања Станчић и Иван Миленковић дочекали су ученике на аеродрому и одвезли их до Дома, а волонтерке Емилија Гагрчин и Јована Филиповић су заједно са ученицима боравиле у Дому тако да су им биле доступне током целог дана. Имали смо и госта, волонтера из Турске, Буру Абдулаолуа , који је и сам учествовао у радионицама и допринео нашој организацији. Ученици су имали разне радионице : међусобно упознавање, енерџајзере, часове српског језика које је држао волонтер Марко Боројевић, увод у то шта их све чека у предстојећој години као и вечерњу шетњу Београдом са волонтеркама Дуњом Карановић, Дуњом Живановић и Милицом Вранић. Потрудили смо се да их кроз игру и многобројне радионице припремимо за даљи боравак у Србији у породицама. У недељу, 21. августа, у свечаној сали Дома, породице су дошле по наше ученике из Русије, Италије, Парагваја, Мексика, Немачке, Финске, са Новог Зеланда и Тајланда, да би их повели у своје домове у Београду, Зајечару, Неготину, Ивањици, Лесковцу, Бечеју и Зрењанину. Радио Телевизија Србије такође је присуствовала и направила кратак прилог о овом догађају, који је објавила у дневним вестима. Ово је још један успешан подухват Интеркултуре Србије и заиста смо поносни због одличне организације. Ученицима сада престоји једна дуга година у нашој земљи у којој ће научити наш језик, културу, обичаје и што је најважније, стећи искуства и пријатељства за цео живот. Милица Вранић

4

С т р а у н и С р у б ч и е ј н и и ц и


ЗВЕЗДЕ СУ ВЕЧЕРАС СТВОРЕНЕ ЗА НАС Италијански ученик на размени у Србији Данас сам се изгубио.

себе него пут за повратак кући.

Дошао сам кући из школе врло уморан, бескрајни летњи дани учинили су да заборавим како је ужасно устајати рано ујутру. Оставио сам ранац на поду, затворио врата своје собе и заспао. После само пар минута зраци умирућег сунца обасјали су мој сан. Пробудио сам се и пришао прозору и у огољеној светлости видео сам како сунце почиње да тоне. Било је толико лепо да сам знао да чак и ако бих затворио очи и даље бих то видео.

Окренуо сам се и угледао свој одраз у излогу. Уперио сам апарат и, да бих се сећао овог дана, притиснуо дугме. Видевши слику присетио сам се да сам ужасан фотограф, светлост блица прекривала ми је лице.

Изненада сам одлучио да одем на Калемегдан да мало сликам. Узео сам апарат и изашао на улицу. Шетао сам ка станици аутобуса 26 и у нестајућој светлости приметио сам да сенке почињу да се одвајају од предмета којима припадају да би се састале све заједно у најдубљој ноћи. Неколико минута сам чекао аутобус и док сам седао, Иги Поп је у мојим ушима почео да пева ''Путника''. Баш као главни лик ове песме, и ја сам посматрао лепоту света кроз прозор. Осетио сам се слободно јер је једино што је представљало границу мом животу био хоризонт. Плесао сам са тим мислима о слободи, када сам крајичком ока угледао типичне жуте јакне контролора. Завукао сам руку у џеп, али једино што сам нашао били су оловка и рачун. Извукао сам се из ове ситуације на најлакши могући начин, он је ушао, ја сам изашао. Погледао сам око себе и схватио да немам појма где се налазим. Мало сам се уплашио, али сам одлучио да се уздам у себе. Извадио сам апарат и почео да шетам: понекад је боље наћи 5

Наставио сам да шетам улицама које никада нисам видео и које вероватно никада више нећу видети, не знајући куда идем и корак по корак, кривину по кривину, стигао сам на Трг Републике, а моје очи су коначно угледале нешто познато. Био сам срећан као мало дете. Отишао сам до најближе аутобуске станице и приметио уз велики ентузијазам да је то станица аутобуса 26. Погледао сам на сат: лутао сам скоро сат времена. Одлучио сам да се вратим кући, отишао до киоска и купио карту. Изгубити се у Београду једном у току дана било је више него довољно. Аутобус је дошао после десет минута, а ја сам поништио карту и сео. Загледан у небо схватио сам да је захваљујући овом искуству Београд постао мој град. Наслонио сам се и затворио очи а након тридесет минута поново сам био у свом крају. Ниједан контролор ми није прегледао карту. Залазак сунца се ближио крају и сунце се више није видело иако је део неба и даље био црвен, а сви моји страхови су, баш као и сунце, полако бледели. Лука Ћарамела


ВИКЕНД У БЕЧЕЈУ Оријентација у Бечеју трајала je од 22. до 25. септембра. Та четири дана, међутим, прошла су веома брзо и неприметно и нису нам давала никаквог знака да се неумитно троше. Расположење ученика на размени није опало ни за један трен, сви смо били очарани прелепим градом какав је Бечеј. Наша волонтерка, професорка Светлана Ковачев, организовала је културни програм где се доста научило, дружило и где се наравно уживало. Породице које су нас угостиле у Бечеју биле су гостољубиве, топле, пажљиве и бринуле се о новим укућанима као о својим. Ученици су присуствовали часовима у гимназији. Истог дана поподне учествовали су у ликовној радионици где су показивали свој уметнички таленат. За оне који нису били расположени да показују свој уметнички гениј ту је била спремна кошаркашка лопта, дресеви, професор са пиштаљком и празан терен који је мамио. Увече је одржана презентација o Интеркултури ученицима, који су помно слушали, а на крају су се ученици на размени представили и испраћени аплаузом показали своје скривене вокалне таленте. Одржана је званична оријентација и радионица са ученицима на размени и са породицама које су угостиле ученике, укључујући и породице из Бечеја. Поподне смо сви заједно имали једну лекцију из фолклора, где су нам показали прелепе веште, меке и брзе покрете српског фолклора што се ученицима на размени веома допало. У граду смо посетили једну велику српску православну цркву која датира из прве половине 19. века и чији је олтар насликао Урош Предић, један од највећих српских сликара реализма. Посетили смо и центар Бечеја, околину града и наравно свака породица је појединачно показала својим гостима различите знаменитости. Ученици су се растали са градом и не осетивши да су тамо били читава четири дана. Жељно ишчекују следећу оријентацију и наравно следећу посету својим другарима и прелепом бачком граду који се ослања на мирну Тису . Стефан Убипариповић Алина у Лековцу Моја мама и ја седеле смо у соби гледајући ТВ, када нам је пажњу привукао прилог о Интеркултури. Деца из различитих делова света причала су о утисцима на крају свог једногодишњег боравка у Србији. Сви су били одушевљени – како деца, тако и породице чији чланови су ова деца постала у протеклих 10 месеци. Ми смо авантуристички настројена породица и спремни смо да увек испробамо нешто ново. Тако смо се и одлучили на овај корак – да будемо прва породица са југа Србије која ће угостити неко дете из иностранства! Истог дана послали смо комплетну пријаву мада нисмо очекивали позив, који је заправо уследио одмах сутрадан. Понудили су нам да угостимо осамнаестогодишњу Алину Маклакову из Русије. Нисмо много размишљали, те смо у кратком року доставили одговор да смо спремни да Алина дође код нас у августу. Сви у Лесковцу били су фасцинирани нашом одлуком јер се то до сада није дешавало у нашем граду. Неизвесност је расла из дана у дан, али није било потребе за тим, јер када смо се први пут срели са њом, били смо одушевљени! У наредних неколико дана забављали смо се, обилазили град и учили Алину спрски. Сада, после скоро два месеца осећамо се као да је познајемо много дуже. Задовољни смо и срећни што је она сада члан наше породице, а нарочито ја, јер ћу заувек имати “сестру“ у Русији.

6

Дина Станковић


ДАН ИНТЕРКУЛТУРНОГ ДИЈАЛОГА Ове године у пет средњих школа у Србији које су примиле стране ученике на размени, 29. септембар није био обичан дан. Обележиле су га АФС мајице, балони и материјали, јер су у њима ученици, волонтери Интеркултуре и страни ученици на размени обележили Дан интеркултурног дијалога учествујући у радионицама и презентацијама о интеркултурном учењу. Циљ Интеркултуре био је да на овај начин ученицима и школама у Србији приближи програме размене и подстакне их да се у њих укључе.

Иван Павловић, Иван Миленковић и Милош Јовановић, који су ученицима испричали своје искуство и одговарали на њиховa питања везана за живот у другој земљи и култури. Страни ученици су за остале ученике припремили мали квиз и презентацију о својој земљи и кроз неке нове информације их ближе упознали са својом културом, а волонтери су ученицима испричали како могу да учествују у програмима размене и шта све за себе могу да пронађу у Интеркултури.

Дан интеркултурног дијалога обележен је у Гимназији у Ивањици, београдским гимназијама - Петој, Дванаестој и Десетој, као и у Другој економској школи. Интеркултурин тим чинили су волонтери Бојана Илић, Немања Станчић, Стефан Убипариповић, Дејана Кнежевић, Неда Живановић, Андреа Милевчић, Дуња Карановић, Марија Симић, Вукица Караџић и Дуња Живановић. Придружили су им се и страни ученици на размени, као и повратници с програма Ања Групковић,

Честитамо свим волонтерима и ученицима на успешно обављеном задатку и верујемо да су као један велики и добар тим допринели промоцији идеје интеркултурног дијалога и учења међу српским средњошколцима.

7

Дуња Живановић


ОСЕТИЛИ СМО СЕ КАО ГРУПА ЕНТУЗИЈАСТА

Први семинар за професоре у Чачку Семинар за професоре одржан је 18. септембра у Чачку, у просторијама школе језика Нуклеус . По ведром и прохладном дану скупило се петнаестак професора из Чачка, Ивањице и Горњег Милановца. Председница Ивана Газикаловић Павловић и волонтерка Габријела Римац, професорима су приближиле рад Интеркултуре: организацију, принципе и вредности за које се залажемо. У опуштеном разговору после радионица професори су Ивану и Габријелу могли да питају све што их занима у вези са смештањем страних ученика у наше породице и слањем српских ученика у иностранство. Било је техничких и организационих питања, али будући да смо били у друштву професора који раде у средњим школама и гимназијама, на дневни ред је спонтано дошла и анализа нашег школског система, односно све његове предности и мане. Причало се како помоћи деци на размени да савладају наш план и програм. До детаља се разматрало о томе на који начин би требало припремити школе за пријем страних ученика, како обезбедити подршку директора и заинтересовати колеге за додатни ангажман око ученика на размени. После неког времена осећали смо се као група ентузијаста која жели да наше школе претвори у место на коме деца неће само учити, бубати, већ стицати и нека другачија знања и вештине које имају много више

везе са светом у коме живе. Школа у којој ће се неговати култура и интеркултуралност, толеранција и поштовање према различитостима, пријатељство и блискост... После много лепих полетних идеја (на којима би нам позавидело и Министарство просвете) дошло је до фазе отрежњења и повратка у реалност: закључили смо да се процес овакве трансформације у нашој средини врло полако одвија, али и да га је уз упорно ангажовање професора могуће неговати и развијати. Закључили смо такође да можемо у свакој школи у Србији да пронађемо бар једног професора који прихвата идеје Интеркултуре и који ће бити спреман да се у својој средини залаже да се оне даље развијају и примењују. Семинари за професоре у разним градовима Србије један су од најбитнијих начина за информисање о Интеркултури и за промовисање њених вредности. Наши волонтери трудиће се да оваквих семинара буде што више. Габријела Римац

8

С е м и н а р и у С р б и ј и


УЗ ТЕНУ И ЂИЛА НА ОБЕДСКОЈ БАРИ Први тренинг волонтера Од 7. до 9. октобра одржан је самит волонтера Интеркултуре у Обедској бари. Самит је окупио повратнике са претходног годишњег програма размене, нове волонтере, као и искусне и активне волонтере Интеркултуре. Самит је имао врло разноврстан садржај: повратници су имали ре-оријентацију после програма, а заједно са новим волонтерима учили су о основама АФС-а, Интеркултуре и волонтирања. Заједно су вежбали и држање презентација пред врло захтевном публиком. Наши активни волонтери радили су на вештинама комуникације, активном слушању и ефективном преношењу порука. Заједно смо правили планове за предстојећи период имамо спремне тимове за разне догађаје који нам предстоје. Планови су јако добри, а календар активности густ, па ћемо бити јако срећни да нам се у томе придруже и волонтери који нису били на самиту. Марија Колунџија и Милена Миладиновић из Интеркултуре биле су задужене за организацију самита и његов програм. Њима су се прикључила и два страна тренера - Тенa из Немачке и Ђилo из Италије, захваљујући подршци ЕФИЛ-а и АФС Италије. Њихове радионице биле су корисне и интересантне за све учеснике и значајно су допринеле доброј атмосфери на самиту. Велико хвала свима који су учествовали у самиту, Интеркултура је поносна на вас! Видимо се и следеће године! Милена Миладиновић

- Шта мислите о организацији у Интеркултури? Тена: Не може се поредити са немачким AФС-ом јер је наша организација огромна. Ви сте у посебној ситуацији јер нешто градите, овде људи морају много више да раде, пожртвованији су. У Немачкој волонтер почиње са неким малим задатком, да буде саветник можда, а и ако он неће да ради, увек има неко други. Ђило: Не може се поредити ни са италијанском по величини, али Интеркултура ме је подсетила на то да је и АФС у Италији почео у једној дневној соби пре много година! Шалим се, али треба да будете поносни јер правите историју. Били сте на првом самиту волонтера и сетићете се тога за десет година и рећи – ја сам био тамо! -Да ли сте већ знали неке Србе пре него што сте дошли овде? Тена: Нисам. Али била сам у Словенији и Хрватској, а недостајала ми је још једна земља на карти бивше Југолавије. Мислила сам да људи овде стално праве журке и да много пију. Схватила сам да се овде све врти око хране. Ђило: Не. Нисам знао скоро ништа о Србији пре него што сам дошао. Нисам имао чак ни предрасуде. Нисам хтео да се распитујем превише и кренем са предрасудама. Хтео сам једноставно да дођем и доживим. - Како вам се свиђа Србија сада? Тена: Допада ми се ваша земља. Ђило: Уживао сам и осећао сам се веома добродошло. Чак сам размишљао да ли да дођем јер имам пуно обавеза, али сада ми је јако драго да сам ипак дошао! Наишао сам на доста темпераментних људи. Не знам да ли је то до АФС-а, Србије или појединаца, али био сам тиме одушевљен.

9


ПРВИ ТРЕНИНГ КОНТАКТ ОСОБА Ове године друга генерација ученика из целог света проводи своју годину на размени у Србији. По утисцима прошлогодишњих ученика, потврдили смо се као добри домаћини. Трудили смо се да им годину на размени учинимо незаборавном, а намеравамо да одржимо ту традицију и ове године. До сада су се ствари у Интеркултури увек кретале набоље јер је Интеркултура организација која учи из сопственог искуства и која увек покушава да унапреди свој рад. Тако смо ове године увели две значајне новине – направили смо Приручник за контакт особе u почетком септембра одржали обуку за контакт особе.

располагању уколико сами осете потребу за подршком. У другом делу се кроз разговор и одигравање могућих проблемских ситуација долазило да различитих идеја и начина на које контакт особа може ефикасно реаговати и помоћи ученику и породици да се лакше прилагоде једни другима, превазиђу евентуалне неспоразуме и науче да боље разумеју једни друге, а тиме што квалитетније искористе тренутке које проводе заједно.

За контакт особе изабрали смо људе који су старији од ученика на размени и који ће управо својим животним искуством и зрелошћу бити поузданији и осетљивији за Циљ обуке био је да представи и разјасни све видљиве и оне мање видљиве ствари зашто је контакт особа један од које се ученику и породици дешавају. најактивнијих учесника у програму размене: веза између ученика, породице и Марија Колунџија АФС-а. У првом делу обуке детаљно смо пролазили кроз задатке и обавезе контакт особе, начине и форме писања месечног извештаја и ресурса који им стоје на

САРАДЊА СА КОЛЕКТИВОМ ПОЗИТИВОМ Презентација Интеркултуре Уз мото ''Не маштај о свету, доживи га!'' волонтери Интеркултуре су у суботу 24.септембра одржали презентацију о својој организацији у оквиру пројекта Колектива Позитива. Колектив Позитив чини група младих људи, који желе да промовишу неформалне видове образовања и активизам младих. Четири суботе за редом двадесетак средњошколаца проводило је свој викенд са Колективом Позитивом, учећи, али пре свега информишући се о разним организацијама о којима можда нису чули, али које би могле да их заинтересују. Ови средњошколци били су веома заинтересовани за волонтирање, размене, желели су да буду активни, али били су премало информисани о томе којим то организацијама могу да се прикључе и на који начин да допринесу. 10

наставак >>


Презентацију смо држали ми, волонтери, Иван Миленковић и Бојана Илић. На почетку смо представили саму Интеркултуру, затим причали о својим искуствима а после тога смо имали радионице. Успехом презентације веома смо задовољни, али мислим да треба пре свега да се захвалимо ученицима који су нашу презентацију активно слушали, прекидали питањима и заиста се интересовали, не давши нам да завршимо чувеним:''Да ли неко има питање? Нико? Па добро, то би онда било то од нас.'' На почетку смо Иван и ја напоменули као и увек ''Слободно нас прекините ако имате неко питање.'' И заиста јесу. Њихова питања била су веома конкретна: како да будете у другој земљи ако не знате језик, да ли може да се оде после четврте године на размену, како се може пријавити да се буде волонтер Интеркултуре, који су задаци волонтера...

Било нам је веома драго да радимо са људима којима смо могли да помогнемо у њиховим интересовањима, а посебно што смо их упознали са скоро једином организацијом која у Србији може да им омогући годишњу размену у средњој школи, а једину која има тако велики избор земаља. Многима је било жао, чак и чудно што за Интеркултуру нису чули раније, јер би јој се раније прикључили и учествовали у њеним програмима, али један од наших највећих задатака тренутно и јесте упознавање младих са нашом организацијом. А ова презентација заиста је било једно веома позитивно искуство јер смо се обраћали правим људима. У име Интеркултуре могу да се захвалим Колективу Позитиву на позитивним младим људима које је окупио, а очекујем да ћемо неке од њих видети и као будуће волонтере и чланове у Интеркултури. Бојана Илић

ВЕСТИ ИЗ ЕФИЛА Интеркултура је овог пута веома запажена и од стране ЕФИЛ-а: у октобарском броју се нашао извештај о тренингу волонтера на Обедској бари почетком октобра, као и викенд за ученике на размени који се одржао у Бечеју крајем септембра. Најјачи утисак изгледа да је оставило то што је телевизија снимала цео догађај, а Лука из Италије је рекао ''Једна од најбољих ствари када сте ученик на размени у Србији је да се појавите на телевизији барем једном месечно''. Дан интеркултурног дијалога, 29.септембар, обележен је и код нас презентацијама у школама, али и у свим осталим АФС организацијама. Организовано је и такмичење за најоригиналније и најбоље представљање овог дана. У конкуренцији између Катаније са Сицилије, Марибора, Риге, Истанбула, Хамбурга, Рима, Прага итд.победила је Катаниија са Сицилије! Они су на градском тргу организовали слагање огромне слагалице која представља Сицилију, као место састајања различитих култура. У овом догађају учествовало је 200 ђака, АФС волонтера, ученика на размени и домаћина. Догађај је био подржан и од стране Уницеф-а. Добили смо нови задатак за следећу годину- обележити Дан интреркултурног дијалога још оригиналније!

11


У ПОРТУГАЛУ! Летњи самит волонтера У јулу ове године, одржан је Летњи самит у Португалу, у еко-кампу Змар. Ако су организатори желели да нам приреде празник у овом лепом амбијенту – успели су. Змар се налази на југу Португала, око триста километара од Лисабона а близу прелепог летовалишта на Атлантском океану, Замбујере. Није га лако пронаћи, али када успете, нашли сте се у малом земаљском рају. Велико пространство кампа са дрвеним кућама асоцира на наша етно села. Спољашња једноставност не обећава лепу и функционалну Волонтери Интеркултуре са Паулом Клаесом унутрашњост. Једну кућу са две спаваће собе, малом кухињом и дневном собом делило је пет волонтера из различитих земаља учесница. Камп je имаo пет звездица, што је значило велики комфор, ресторан са изузетно укусном и разновсрном храном, прес центар, неколико салона за одмор и забаву, велике беле шаторе за рад веома оригиналног дизајна, базене и теретану. Услови су и део успешног рада, али ипак успех гарантују заинтересовани волонтери и добро изабран тим тренера. Теме изабране по свом садржају и актуелности пажљиво су праћене од стране волонтера. Посебан квалитет овом раду дала је могућност да сваки волонтер на задату тему покаже своје знање и креативност. Било је и такмичарског духа: ко ће се боље снаћи и представити свој пројекат, што је дало још једну позитивну димензију овом скупу.

Некада је креативност прерастала у необичне интелектуалне и забавне игре, што је разбијало монотонију и едукативни аспект овог догађаја. А после рада долазиле су вечери, које ћемо памтити по базару хране, португалској вечери плеса, упознавању Португала на округлим столовима где су домаћини без официјелног приступа успели да нам представе Португал у историјској, политичкој, спортској и музичкој сфери. Посебан доживљај био је одлазак у португалско село, где су волонтери кречили, сликали и кували са мештанима. Рад је по завршетку дана крунисам лепим музичким програмом локалне музичке групе и богатом вечером за нас госте као и за мештане села. Организација је у свим сегментима била изузетно добра и може да послужи као образац који треба следити. Знање, пријатељство, забава, виђење са старим пријатељима, сусрет са новим – то је оно што ће сви учесници понети са собом у мислима, задржати у сећању и желети да се све настави у Литванији, која је домаћин следећег Летњег самита. Наше представнице на самиту у Португалу, Тања Дабић и Вукица Караџић имале су срећу, задовољство и радост да ово доживе и пренесу своје утиске. Захвалност oрганизаторима из Лисабона, Португала. Срећно до сусрета у Литванији! Вукица Караџић 12

С е м и н а р и у и н о с т р а н с т в у


ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА У КАРЛСРУЕ Летња академија о интеркултурном искуству

Летња академија о интеркултурном искуству одржана је у Карлсруеу, малом граду на југозападу Немачке од 1. до 12. августа 2011. године. Као волонтер Интеркултуре, добила сам прилику да учествујем у програму и стекнем незаборавно искуство, упознам много дивних људи и проведем две недеље учећи о интеркултурној комуникацији, али и примењујући oва знања у свакодневном дружењу са осталим учесницима семинара. Сам семинар био је конципиран тако да се у две недеље похађају два курса, где сам ја слушала предавања и учествовала у радионицама o интеркултурној комуникацији, а затим и о интеркултурним конфликтима. Многобројна знања која сам стекла су како корисна, тако и занимљива, а предавачи, који су велики стручњаци у овим областима, потрудили су се да своја предавања прилагоде нама, младим људима из свих делова света, како бисмо схватили на најбољи могући начин значај интеркултурног учења и прилагођавања, али и начине решавања конфликата, уколико до њих дође.

организатори, АФС Немачка и Meђународни универзитет у Карлсруеу потрудили су се да за учеснике организују бројне активности. Тако смо, осим биоскопских вечери на отвореном, традиционалне немачке вечере у немачким породицама и сталних излазака на најзанимљивија места Карлсруеа, имали и прилику да посетимо Стразбур и Хајделберг, као и куглашки центар и центар за планинарење у оближњем граду.

Ипак, по мом мишљењу, најзанимљивији и најлепши део читавог двонедељног искуства јесу људи које сам имала прилике да упознам и са њима живим све време трајања семинара. Од укупно седамдесетак учесника, било је људи из свих крајева света: Бразил, Чиле, Аргентина, САД, Немачка, Египат, Јужна Кореја, Кина, Индија, Француска, Шпанија... Свакако је то онај део који ће свако од нас најдуже памтити, а Летња академија била је и одличан начин да се интеркултурно искуство доживи и стекну Осим главног дела програма, нова пријатељства. предавања која смо похађали и након Марија Симић којих смо добили и сертификате,

13


ЛЕТЊА ШКОЛА ЈЕЗИКА У КАСЕЛУ

Лета 2011. године, тачније од 24. Организоване су јула до 20. августа, одржан је посете оближњим интензивни курс немачког језика односно летња градовима као и организацијама које се баве школа немачког језика у Каселу. радом са младим људима. На крају је одржана презентација организација у којима волонтирају Курс је организовала позната међународна учесници. Тако је одржана и презентација о организација Савет Европе. Интеркултури. Савет Европе је послао конкурс свим Учесници су имали још један пројекат на коме су организацијама које се истичу у раду са младим радили од почетка боравка у Немачкој, а који је људима. за циљ имао да унапреди живот младих у Конкурс је стигао и на адресу Интеркултуре која Каселу. је проследила детаљна упутства својим Волонтер Интеркултуре је учествовао у пројекту волонтерима за пријаве. који је назван ''Касел у вашем ранцу", који За пријаву је било потребно написати представља мапу и брошуру са свим културним, мотивационо писмо и навести претходно спортским, забавним и осталим активностима волонтерско искуство, које ће оправдати које би заинтересовале младе. учествовање на овом курсу. Наравно, предуслов Резултат читавог програма је упознавање, је био солидно познавање немачког језика. истраживање Немачке и учење језика, бројна Међутим, постојао је један проблем - за читав пријатељства, сарадња са члановима разних курс намењено је било само 24 места, а организација, позитивно промовисање АФС-а и пристигао је неколико пута већи број пријава. Интеркултуре, и представљање Србије осталим Интеркултура се као и до сада показала врло народима... једно прелепо искуство. успешном. Жири Савета Европе је од великог Саветујем свима да се што више пријављују на броја пријављених организација изабрао све конкурсе и програме које нуди АФС и волонтера Интеркултуре. Интеркултура, и да негују и унапређују свој Интензивни курс немачког језика се одржавао у интеркултурни дар за дијалог. Каселу, у савезној покрајини Хесен (Немачка је подељена на 16 оваквих покрајина). Касел је град са око две стотине хиљада становника и богатом историјском прошлости. Савет Европе је унапред припремио опширан програм који се није састојао само од похађања интензивног курса немачког језика. Сваког дана су се одржавале радионице од којих су кључне теме биле: интеркултурни дијалог, људска права и тимски рад, тако да се могло научити и чути мноштво потребних савета и правила. 14

Стефан Убипариповић


БРАЗИЛ! Волонтер Интеркултуре на шестомесечној размени волонтера у Бразилу Бразил! Стигао сам 6. октобра ујутру после двадесет сати Одисеје преко Будимпеште и Франкфурта. Први утисак врућина и огроман аеродром. После причљивог таксисте који је закључио да сам Словак сместио сам се у хостелчић у коме ћу бити наредних шест месеци. Собица два са два у делу града који није превише опасан. Иако огроман град, Рио одаје утисак огромне ботаничке баште јер се усред града издижу брда која су обрасла тропским дрвећем и углавном су ненасељена. Дрвеће дуж улица је пуно неких шарених птица и понегде мајмуна. Усред града! Копакабана, Ипанема, Санта Тереза (некада фавела а сада преуређена за туристе), Глорија и наравно Фламенго који носи назив истоименог фудбалског клуба у који се сви куну. И у нашег Дејана Петковића Рамба, наравно, који је играо за овај клуб а који је овде легенда. У АФС Бразилу ради око двадесет људи. Сви су јако пријатни, врло емотивни и отворени, толико да ми то понекад иде на живце. Љубе се са сваким два пута, и кад се сретну и кад се растају. Без обзира колико се често виђају. Ићи ћу следећег викенда на север Бразила где ћу на њиховој националној конвенцији представити Србију и Интеркултуру у шумадијској ношњи. Хвала на реквизитима за плажу, искористио сам их на Ипанеми као што можете видети на слици. Немања Станчић

До следећег марта! До тада очекују нас рођендан Интеркултуре и културни викенд у Београду у новембру, као и викенд за ученике на размени у Сомбору крајем новембра и обука нових волонтера.

Интеркултура

3-6 нов.културни викенд у Београду

Ул. Ломина 26

6.нов. рођендан Интеркултуре

11000 Београд, Србија

24-27 нов. Викенд у Сомбору Тренинг нових волонтера Фебруар: полугодишњи камп, селекција кандидата за 2012-13

Ивана Газикаловић Павловић Председница Интеркултуре Интернет адреса: ivana.pavlovic@afs.org

Март: мини размена за стране ученике

Teл: +38164 3567 971

Пронађите нас на www.afs.org.rs

Уређују: Марија Колунџија, Тања Дабић, Бојана Илић

15

ИнтерКУЛтурне новости  

Број 2, Интеркултура Србија

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you