En brajs izmireni dug

Fejt je duboko uzdahnula. Nije se nadala da će joj Vinston dozvoliti toliku bhskost. Sada je bio trenutak da to iskoristi i da mu se približi. Ako je za sada samo želi, i to je dovoljno za početak. Neka mu bude.

Ona nije mogla da ga voli više nego što ga je već volela. Tako je mislila u prvo vreme, ali je postepeno postala svesna činjenice da ga svakim danom voli sve više.

Dok su razgledavsli plan, Fejt mu se postepeno približavala. Prvo se njena ruka našla na njegovoj, zatim je stavila ruku na njegovo rame i sela na naslon njegove stolice. - Ova zgrada će biti pravo remek-delo prokomentarisala je.

- Nadam se - rekao je i pogledao je. Smešila mu se. Bila mu je neverovatno blizu, na dohvat ruke. - Fejt, ovako više ne možemo da nastavimo.

- U potpunost se slažem s tobom. - U tren oka se našla u njegovom krilu.

- Šta to radiš? - Umesto da se naljuti na nju, blago joj se smešio.

- U pravu si. Ovako više ne ide. Oboje ćemo poludeti. To ne smemo sebi dozvoliti, zar ne?

- Ne bi trebalo.

- Ne. I zato ću ja prekinuti s tim.

- S čim ćeš prekinuti? - Uhvatio je njenu ruku kada je počela da mu otkopčava košulju.

- Prekinuću s tom neizvesnošću i silnim pretpostavkama. - Ne obazirući se na njegovu ruku, nastavila je da otkopčava košulju. - Ja preuzimam svu odgovornost na sebe. Ti ne treba da brineš ni o čemu, Vinstone.

- O čemu ti to govoriš, Fejt? - Šta to, dođavola, smeraš?

- Postupam onako kako mislim da je najbolje, Vinstone - odgovorila mu je i počela je strasno da ga ljubi. - Nema svrhe da mi se opireš, znaš!

Ja sam vrlo odlučna žena.

- To mi je jasno. Fejt, pobogu, bolje bi bilo da o svemu ovome malo porazgovaramo - ponovo je pokušao da je ubedi.

- Nema više razgovora. - Počela je da ga ljubi po vratu. - Ja te želim, Vinstone, i vodiceš sa mnom ljubav hteo to ili ne.

- Ne misliš valjda ozbiljno?

Zvončica 57 Glorij@