Page 1

ZvonÄ?ica 1 Glorij@


EN BRAJS

IZMIREN DUG

Zvončica 2 Glorij@


Kada je Fejt ugledala predivnu kuću u kojoj je trebalo da provede naredna tri meseca, odmah se zaljubila u nju. Bila je izuzetno emotivna osoba, a ta kuća kao da je imala dušu koju joj je ulio arhitekta koji je bio njen tvorac. Bila je puna kontrasta i mnogo se razlikovala od većine kuća koje su svojim izgledom obično izazivale osećaj monotonije. Naročito su joj se dopali ogromni prozori kroz koje je ulazilo dovoljno sunčeve svetlosti i predivno cveće koje je raslo u izobilju u bašti. - Kuća mi se veoma dopada - rekla je svome rođaku Džefriju. - Kada mogu da se uselim? - upitala je. Na Džefrijevom okruglom dečačkom licu pojavio se osmeh. - Tipično je za tebe da reaguješ impulsivno bez mnogo razmišljanja - konstatovao je. - Nisi još ni videla sobe na spratu. - Videću to kada raspakujem stvari. - Fejt, želim da budeš sigurna da ti se kuća dopada - rekao je Džefri i pomilovao je po obrazu. - Ne bih želeo da se pokaješ što si pristala da je iznajmiš. Uostalom, odlučila si da ostaneš ovde sama tri meseca. - Da. Rešila sam da neko vreme živim sama, jer je to jedini način da se na miru bavim pisanjem - objasnila mu je Fejt. - Samo se pitam da li bi vlasnik bio saglasan da mi ti izdaš njegovu kuću? - Siguran sam da ne bi imao ništa protiv - odgovorio joj je Džefri. Vlasnik u njoj stanuje samo zimi i dolazi ovamo samo povremeno. Više voli da neko stanuje u njegovoj kući nego da bude prazna. Obećao sam da ću voditi računa o svemu do novembra, ali mi je iznenada iskrsao posao u Vilmingtonu. Znaš i sama koliko mi je to važno, sestrice. Fejt je znala da treba da bude oprezna kada ima posla sa Džefrijem, ali je lepota kuće toliko opčinila da je želja da ostane u njoj preovladavala. Bez mnogo razmišljanja pristala je da potpiše ugovor o zakupu i da plaća hiljadu dolara zakupnine svakog meseca. - Ništa ne brini, Džefri. O svemu ću voditi računa - rekla mu je. - Da li želiš da prenoćiš ovde noćas? - Ne. Već sam nabavio karte, Fejt. Ti ćeš morati da požuriš do prodavnice. Frižider je prazan. - Požurio je da uzme svoj prtljag. Ni na pamet mu nije palo da se ponudi da pomogne Fejt da odnese gore svoje Zvončica 3 Glorij@


pakete. - Ključevi su ti na stolu. Želim ti prijatan boravak - rekao joj je pre nego što je otišao. - Nadam se da će sve biti u redu - odgovorila mu je Fejt. - Hvala ti, Džefri, što si mi pomogao da nađem ovu kuću. - Nema na čemu. Kada je konačno ostala sama, Fejt je počela da skakuće od sreće. Imala je dvadeset i pet godina, a još nikada nije imala prilike da živi sama. Sada joj se konačno ostvarilo nešto što je već odavno priželjkivala. Od današnjeg dana ona počinje novi život, svoju karijeru pisca. Fejt Venders, pisac romana. Kako to lepo zvuči, pomislila je zadovoljno. Odlučila je da odmah izvadi iz kofera svoj laptop i da pisanjem otplati hiljadu dolara mesečne zakupnine. Uzela je prtljag i hitrim koracima se uputila na sprat.

***

Fejt se vrlo brzo prilagodila novoj kući i novom načinu života. Ustajala je rano i svakog jutra bi sedela i uživala u tišini uz čašu soka i tost. Vrlo često je za ručak pripremala nešto na brzinu da bi joj ostalo što više vremena za pisanje. Popodne bi napravila pauzu i tada je plivala u bazenu i sunčala se, razmišljajući o nastavku svog romana. Imala je dobru pigmentaciju i koža joj je brzo dobijala lepu bakarnu boju. Setila se reči svoje majke: „Lepotu žene ne čine moda i šminka, nego lep ten i vitak stas." Fejt je bila svesna da ima lep ten i da nije loše građena, ali nije bila lepotica. Imala je duguljasto lice i prilično pune usne. Oči su joj bile krupnije nego što je smatrala da treba da budu naspram njenog lica i nisu bile ni plave ni zelene kao kod većine članova njene porodice, nego smeđe. Kada je bila u pubertetu pokušavala je da ispravi svoje kovrdže, ali je kasnije od toga odustala, na veliko zadovoljstvo svoje majke. Čak je bila zadovoljna što joj je kosa prirodno kovrdžava i ne mora da troši dragoceno vreme na odlaske u frizerske salone. Uz oblik njenog lica veoma lepo je pristajala kratka kovrdžava kosa.

Zvončica 4 Glorij@


Posle pauze, Fejt bi se ponovo vratila pisanju i predano bi radila sve do večere. Posle toga bi sedela u bašti i čitala ili uživala u predivnom cveću. Pre nego što bi otišla na spavanje, Fejt je uvek zaključavala vrata. Nije se plašila nikoga, nego je to jednostavno činila iz nekog osećaja dužnosti prema vlasniku kuće. Bilo joj je lepo u tom prostoru i svaki dan joj je bio ispunjen. Uveče bi zaspala zadovoljna, sa nadom da će joj novi dan doneti i nova uzbuđenja.

***

Bio je mrtav umoran i veoma srećan što je konačno stigao kući. Prvi put nakon šest meseci, Vinston je sebi mogao da dozvoli luksuz da spava u svom krevetu. Proveo je jednu dugu hladnu zimu u Norveškoj i bilo mu je dosta svega. Jedva je čekao da oseti topao vetar i da se nađe u svom domu. Vinston je nestrpljivo otvorio vrata, upalio svetlo i sa puno radosti posmatrao sve oko sebe. Konačno je stigao! Mnogo je voleo svoju kuću za koju je sam izradio nacrt i učestvovao u njenoj gradnji. Uredio je po svom ukusu i bila mu je lepa i veoma udobna. Odmah je primetio da nije sve onako kako je ostalo kada je on otišao. Neko je premestio kinesku vazu pored prozora i stavio u nju irise. Namrštio se. Vinston je imao neverovatno dobru moć zapažanja i lako je primećivao svaku i najmanju pramenu. Poželeo je da popije nešto hladno, osvežavajuće, ali je ipak odlučio da prvo pogleda svoju spavaću sobu. Kada je otvorio vrata, zastao je iznenađen. Polako je spustio na pod kofer i prišao krevetu. Na njemu je bila posteljina, a toaletni sto je bio pun nekih bočica. Osećali su se razni mirisi ženskih parfema, losiona i drugih kozmetičkih preparata. Kada je bolje pogledao, primetio je žensko rublje na svome krevetu. Gospođa Henli? Ne, to je nemoguće. To je smešno. Ona sigurno ne nosi tako fino rublje. Osim toga, to je suviše mali broj za nju. Možda je kod Džefrija dolazila neka dama, pomislio je Vinston. On to nije zamerao svome prijatelju, ali nije morao svoju gošću dovesti u Vinstonovu Zvončica 5 Glorij@


spavaću sobu. A ta dama je mogla da spakuje svoje stvari i da ih ponese sa sobom. Vinston je nezadovoljno pogledao bočice na noćnom ormariću. Odlučio je da zamoli gospođu Henli da ih što pre skloni. Zatim je izašao iz sobe, rešen da razgleda i ostale prostorije u kući i vidi da li je sve u redu. Fejt se opustila u kadi punoj tople vode i tiho pevušila. Za nju je to bio kraj još jednog veoma uspešnog dana. Ideje su joj prosto navirale tako da joj je pisanje išlo brzo i lako. Fejt je odgovaralo da piše priču punu opasnosti i avantura. Njena glavna junakinja je bila savremena, pametna i jaka, ali i beskrajno romantična ličnost. Fejt nikad sebi ne bi dozvolila da piše o nekoj neinteligentnoj ženi koja ne ume da misli svojom glavom. Kad god bi razmišljala o svom glavnom junaku, morala je da se nasmeje. U njenim mislima on je bio tako jasno definisan da joj se često činilo da je živ i da je pored nje. Imao je divne senzualne usne koje bi uzbudile svaku ženu. A tek njegove plave oči! Sivkasto plave, uokvirene dugim trepavicama. Pogled mu je bio hladan kada bi povukao obarač, a topao i strastven kada je bio sa ženom. Sve žene bile su zaljubljene u Eliota Čensa. Fejt je bilo drago što se i sama pomalo zaljubila u njega. Zar to nije dokaz da je njegov lik uverljiv, razmišljala je praveći mehuriće u kadi. To je značilo da ga je dobro opisala. Sa velikim uzbuđenjem je pisala o njemu i uvek je jedva čekala da nastavi sa pisanjem. - Bestraga! Šta vi radite ovde? Fejt je otvorila oči. Osećala se kao da je neko probudio iz sna. Pred sobom je ugledala poznato lice iz svoje mašte. Eliot, pomislila je. Ali, on nije nosio odela i kravate. Ipak, Fejt je prepoznala onaj odlučan pogled koji je značio da je svakog trenutka mogao da padne u vatru. Gledala ga je iznenađeno. Kosa mu je bila malo kraća od Eliotove, a imao je i kratku bradu. Zatvorila je oči, a zatim ih je ponovo otvorila. Međutim, on je još uvek stajao ispred nje. Prišao joj je još bliže. - Da li ja to sanjam? - upitala je Fejt. Vinston je iznenađeno gledao. Pred njim se nalazila zgodna plavuša. U svakom slučaju, ona nije pripadala ovde. - Pobogu! Šta vi radite ovde? Ko ste vi? Zvončica 6 Glorij@


Njegov glas! Nebesa, to je bio tačno Eliotov glas. Fejt je protresla glavu ne bi li došla sebi. Ovaj čovek pred njom je ipak pripadao realnom svetu. Bez obzira koliko su njeni likovi bili uspešni, sigurno nisu mogli da ožive i da joj dođu u posetu. Morala je da se suoči sa činjenicom da se našla sama sa nepoznatim čovekom, i to u veoma delikatnim okolnostima. - Ko ste vi? - upitala ga je, trudeći se da on ne primeti lijen strah. - Na to pitanje vi treba da odgovorite meni - ljutito joj se obratio neznanac. - Ja sam Vinston Marlou. - Onaj poznati arhitekta? O, toliko se divim svemu što ste izgradili. Videla sam poslovni centar koji ste projektovali u Vilmingtonu i... - više ga se nije plašila. Samo se setila da je naga u kadi i to je zbunilo. Srećom, on ništa nije mogao da vidi pošto je voda bila puna pene. - Posebno mi se dopada što imate mnogo smisla za kombinovanje lepog i praktičnog rekla mu je kada se malo pribrala. - Hvala. A, sada... - Ali, šta vi radite ovde? Ponovo je iznenađeno pogledao. - To pitanje ja treba da postavim vama. Ovo je moja kuća! - Vaša kuća? - Počela je da trlja oči. - Vi ste onaj Vinston o kome mi je Džefri govorio? - upitala ga je. Laknulo joj je. - Pa, sad mi je sve jasno. U uglovima usana su joj se pojavile rupice kada se nasmešila. Vinston je to primetio. Ipak se potrudio da ne razmišlja o nebitnim stvarima. Morao je da istera stvari na čistinu. - Ja to ne bih mogao da kažem za sebe. Još jednom vam moram postaviti isto pitanje. Ko ste vi? - Izvinite što vam se nisam odmah predstavila. Ja sam Fejt. - On je iznenađeno pogledao, a ona se samo nasmešila i ispružila svoju mokru ruku. - Fejt Venders, Džefrijeva sestra od tetke. Pogledao je njenu ispruženu ruku, ali je nije prihvatio. Plašio se da bi je izvukao iz kade koliko je bio ljut. - A sada mi objasnite, gospođice Venders, zbog čega sedite u mojoj kadi i spavate u mom krevetu? - Da li je to vaša soba? Izvinite. Džefri mi nije rekao koju sobu smem da uzmem, pa sam se opredelila za onu koja mi se najviše dopada. Znate, Džefri je otputovao. Zvončica 7 Glorij@


- Baš me briga gde se on nalazi - Vinston je uvek bio strpljiv. Bar je on tako smatrao. Sada je otkrio da i on može da bude izveden iz takta. Želim da znam šta vi radite u mojoj kući. - Ja sam je iznajmila do Džeirija. Zar on nije tražio od vas dozvolu da to učini? - Šta kažete? Fejt je htela da izađe iz kade. - Znate, ja se nisam nadala da bi neko mogao naići. Trebalo bi da se obučem - zbunjeno je rekla. - Dobro. Čekaću vas u kuhinji - odgovorio joj je Vinston. Odmahivala je glavom kada je izašao iz kupatila. - Čini mi se da je Džefri ponovo nešto zabrljao - promrmljala je. Vinston je sebi pripremio koktel i polako ga ispijao. Mnogi muškarci bi se obradovali da su bih u sličnoj situaciji kao on. Odgovaralo bi im da u svom kupatilu zateknu nagu ženu kako se kupa u kadi, i to bi odmah i iskoristili. Međutim, Vinston se razlikovao do njih. - Gospođice Venders? Primetio je čim je ušla u kuhinju. Kosa joj je bila još pomalo mokra. Video je da ima izuzetno duge noge koje su već preplanule na suncu. Kovrdžava kosa joj je uokvirivala lice na kome su najviše dolazile do izražaja krupne tamne oči. Smeškala se i oko usana su joj se ponovo pojavile one rupice. Vinstonu su se posebno dopale. Njen osmeh je obarao s nogu. - Čini mi se da ćemo morati da porazgovaramo o postupku vašeg brata - primetio je Vinston. - O Džefriju - smireno je rekla. Odlučila je da se ne uzrujava. Nije želela da rizikuje da se Vinston naljuti i da je zajedno sa stvarima izbaci iz kuće. - Gde ste se vas dvojica upoznali? - Preko jednog zajedničkog prijatelja. - Vinston je napravio grimasu. Palo mu je na pamet da će o ovome morati da porazgovara i sa Amandom. - Morao sam da otputujem poslovno u Norvešku i da ostanem tamo šest meseci. Bio mi je potreban neko ko bi se starao o mojoj kući. Preporučili su mi Džefrija. Prihvatio sam ponudu pošto poznajem i njegovu tetku... Martinu Preskot. - Ona je rođena sestra moje majke na njenom licu se pojavio dvosmislen osmeh. - Divna žena. Njen komentar je bio prilično neubedljiv. No, Vinston je odlučio da mu ne pridaje važnost. - Radio sam sa Martinom na obnavljanju jednog Zvončica 8 Glorij@


projekta u Vilimigtonu. S obzirom da sam je poznavao, odlučio sam da čuvanje svoje kuće poverim Džefriju. - Mislila sam da ste mu vi iznajmili kuću - rekla mu je Fejt. - Ni govora. Da li vam je on to rekao? - upitao je Vinston. Odlučio je da joj kaže da odmah napusti njegovu kuću čim sa njom završi ovaj razgovor. Želeo je da što pre ostane sam i da legne u krevet, - Mislim da će biti najbolje da vam ispričam sve od početka konstatovala je Fejt. - Da li bih mogla i ja da dobijem jedno piće? - upitala ga je. Malo mu je trebalo da se obrecne na nju. Ipak mu to dobro vaspitanje nije dozvolilo. Ništa joj nije odgovorio. Samo je priredio i za nju jedan koktel i pružio joj je čašu. - Voleo bih da mi sve ispričate u što kraćim crtama. - Dobro - otpila je gutljaj pića. - Džefri mi je telefonirao prošle nedelje. čuo je od nekoga da tražim neko mirno mesto gde bih mogla da stanujem i radim nekoliko meseci. Znate, ja sam pisac - ponosno je izjavila, ali on na to ništa nije rekao. - Džefri mi je ponudio ovu kuću. Smatrao je da će mi ona u potpunosti odgovarati. Tada mi je rekao da je i on iznajmio od svog prijatelja i opisao mi je kako izgleda. Jedva sam čekala da je vidim. Odmah mi se dopala. Svaki detalj na njoj je tako brižljivo i uspešno smišljen. Da nisam bila u toj meri očarana lepotom prostora, verujem da bih prepoznala vaš stil. Studirala sam nekoliko semestara arhitekturu. Vinston je iznenađeno pogledao. - Da se vratimo na prvobitnu temu našeg razgovora o vašem bratu Džefriju - rekao je potom. - Zovem se Fejt - rekla mu je smeškajući se. - Dakle, meni se ova kuća odmah u toj meri dopala da nisam mnogo razmišljala. Džefri mi je rekao da mora da ide u Vilmington poslovno i da mu odgovara da neko ostane ovde pošto je obećao vlasniku da će voditi o svemu računa do njegovog povratka. Pretpostavljam da ovu divnu kuću ne koristite samo zimi, zar ne? - Ne. Ja stalno živim ovde, osim kada povremeno moram da otputujem poslovno. Sa Džefrijem sam se dogovorio da on boravi ovde dok se ja ne vratim. Telefonirao sam tmi pre dve nedelje da mu javim da se vraćam. Trebalo je da javi gospođi Henli i da joj ostavi svoju novu adresu. Zvončica 9 Glorij@


- Nije mi spomenuo gospođu Henli - primetila je Fejt. - To je moja domaćica. - Nisam imala pojma da ona postoji. - Posle onoga što sam do sada čuo od vas, to me ni najmanje ne iznenađuje. - Ali, ja sam potpisala ugovor i platila sam najamninu za tri meseca unapred i uz to još i osiguranje. - To je vaš problem. - Vinston je odlučio da ne bude sentimentalan prema njoj. - Nažalost, vi niste potpisali ugovor sa vlasnikom kuće. - Ja sam mislila da mi je Džefri izdao kuću sa vašim odobrenjem. On ume da podvali ljudima. Ovoga puta je izgleda podvalio i meni i vama. Međutim, sigurno postoji način da sve ovo nekako izgladimo. Što se tiče tri hiljade dolara... - Tri hiljade? - iznenadio se Vinston. - Da li je moguće da ste mu toliko platili? - Meni se činilo da ova kuća vredi toliko. No, glavni problem nije u novcu.. Sada ne znam šta da radim. Kako da se snađem u ovoj situaciji? - Kako to mislite? - Pa ja sam iznajmila vašu kuću, a vi ste se vratili - objasnila mu je Fejt. - To je savim jednostavno. Mogu da vam preporučim nekoliko odličnih hotela - ponudio joj je svoju pomoć. Nasmešila se. Nije sumnjala u to da bi je Vinston vrlo lako smestio u neki dobar hotel. Ali ona nije imala nameru da ode iz ove lepe kuće. Da je Vinston pažljivije pogledao, zaključio bi da se u njenim tamnosmeđim očima ogleda odlučnost. - To bi rešilo vaš deo problema, ali ne i moj. Ja imam primerak potpisanog ugovora i potvrdu da sam platila najamninu - rekla je Fejt. - To što vi imate je običan nevažeći papir. - Ne znam baš. Da li ste nekada izučavali pravo? Znate, ja sam studirala pravo... - Pravo? - Da. Sasvim kratko. Ali sam naučila toliko da znam da me ne možete tek tako izbaciti. Sigurna sam da možemo naći neko daleko bolje rešenje nego da se tužakamo po sudovima. Verujem da ste veoma umorni - rekla Zvončica 10 Glorij@


je blago. - Možda bi bilo najbolje da se prvo dobro odmorite i ispavate. Posle toga možemo o svemu smirenije da razgovaramo sutra, zar ne? Vinstonu se sve više činilo da Fejt ima neke sličnosti sa njenim bratom Džefrijem. Pogledao je na sat. Već je prošla ponoć. Zaista nije bilo korektno da je izbaci na ulicu. Najgore od svega je bilo što je i on sam bio već toliko umoran da je sve video duplo i nije bio u stanju da objektivno rasuđuje. Odlučio je da sve ostavi kako jeste do sledećeg dana. - Dajem vam dvadeset i četiri časa, gospođice Venders. Mislim da je to dovoljno. - Znala sam da ste vi razuman čovek - rekla mu je smešeći se. - Zašto ne pođete na spavanje? Ja ću zaključati vrata. - Vi ste zauzeli moj krevet. - Molim? - Vaše stvari se nalaze u mojoj spavaćoj sobi - objasnio joj je vinston. - Pa, ako vam je to toliko važno, mogu sve svoje stvari da sklonim još večeras. - Nije važno - rekao joj je Vinston. Na trenutke mu se činilo da je sve što mu se dešava samo san i da će se sutra ujutro probuditi i konstatovati da je u njegovoj kući sve po starom. - Mogu jednu noć da prespavam i u gostinskoj sobi - pristao je. - Odlična ideja. Zaista delujete veoma umorno. Lepo spavajte. Osvetiće se Džefriju zbog ovoga, odlučila je. Ipak, morala je da prizna da je ovo bila najkomičnija stvar koja joj se dogodila u poslednjih nekoliko meseci.

***

Sutradan ujutro kada se probudio, Vinstonu je odmah bilo jasno da prethodne noći nije sanjao da nije sam. Ovoga puta se osećao kao da je gost u sopstvenoj kući. Odlučio je da uopšte ne otvara kofer i da ne raspakuje stvari sve dok ne uspe da uđe u svoju sobu. Fejt Venders je bila u pravu što se tiče jedne stvari. Osećao se mnogo bolje nakon prospavane noći. Trudeći se da ostane što pribraniji, pokušao je da se seti svega što mu se desilo od trenutka kada je prekoračio prag kuće prethodne večeri. Zvončica 11 Glorij@


Činilo mu se da je ispao budala što odmah nije izbacio tu damu. Uostalom, to se još dalo ispraviti. Vinston je ustao i obukao se. Više bi mu prijalo da je mogao da bude u svojoj pidžami, da ode u kupatilo i istušira se, a zatim da se ogrne bademantilom. Ali, za to nisu postojali uslovi. Dok je silazio niz stepenice, osetio je prijatan miris. Kafa. Nasmešio se. Odmah zatim se namrštio, setivši se ko je skuvao kafu. Odlučnim korakom je krenuo prema kuhinji. Još nešto je zamirisalo. Slanina? Da, svakako je to bila slanina. Ona se očigledno osećala kao kod svoje kuće. Iz kuhinje se čula i muzika, tako glasna da je cela kuća odzvanjala. Vinston je ušao u kuhinju spreman za napad. - Dobro jutro - pozdravila ga je Fejt. Kuhinja je bila osvetljena sunčevim zracima, a njeno lice je bilo ozareno osmehom. Kada je on ušao, utišala je radio, ali ga nije isključila. - Nisam znala koliko dugo ćete spavati. Procenila sam da vi ne spadate u ljude koji dugo spavaju, pa sam odlučda da pripremim doručak. Ustala sam rano ujutro da bih kupila sve sveže. - Nije mu dozvolila da dođe do reči. - Sedite. Odmah ću vam doneti kafu. - Gospođice Venders... - Zovite me Fejt, molim vas. Da li želite šlaga? - Ne. Nas dvoje smo sinoć prekinuli jedan veoma značajan razgovor. Možda bismo sada mogli da ga okončamo - podsetio je Vinston. - Svakako. Nadam se da će vam se dopasti kako sam ispekla slaninu rekla mu je dok mu je servirala doručak. - Mnogo sam razmišljala o svemu, Vinstone. Mislim da mi je sinula jedna dobra ideja kao rešenje. Nadam se da ste dobro spavali. - Odlično sam spavao - odgovorio joj je. - Moja majka obično kaže da čovek najbolje spava kod svoje kuće. Ja se u tom pogledu uopšte ne slažem s njom. Mogu da spavam gde god da se zateknem. Da li želite da vam donesem novine? - Ne - odgovorio joj je. Polako je ispijao kafu i činilo mu se da nikad u životu nije pio bolju. Vinston je odlučio da se ne uzrujava, nego da se prvo dobro najede. Posle toga će već lako da izađe sa njom na kraj. - Koliko dugo ste u mojoj kući? - Samo nekoliko dana. Kako vam se dopadaju palačinke? Zvončica 12 Glorij@


- Veoma su ukusne. Zar vi nećete jesti? - Prvo ću uzeti malo slanine. Da li vi umete da kuvate? - Samo ako mi neko da uputstva za pripremanje nekog jela. - Ja umem dobro da kuvam - pohvalila se Fejt. - Pretpostavljam da ste to naučili u nekom ekskluzivnom restoranu. - Kako ste to pogodili? Radila sam šest meseci u jednom restoranu. Međutim, u pripremanju hrane mnogo mi znači to što volim da eksperimentišem. Znate, kuvanje može biti isto tako veliki izazov kao i bilo koji drugi posao. Što se Vinstona ticalo, za njega bi se svaki pokušaj da nešto skuva završavao neuspehom. - Ta gospođa Henli koju ste mi spominjali, da li ona dolazi svakog dana da vam kuva i pospremi kuću? - Ne. Dolazi samo jednom nedeljno. Tada mi pospremi kuću, obavi kupovinu i ispeče neke kolače. Zbog čega me to pitate? - Zato što ima neke veza sa rešenjem kog sam se setila. To bi u potpunosti rešilo vaš problem. - Hoćete da kažete, vaš problem - ispravio je. - Svejedno. Shvatite kako hoćete. Pitam se da h ste vi pošten čovek, Vinstone. Da li kod vas mogu računati na fer plej? Vinston se odjednom izgubio apetit. - Šta smerate? - Ja sam platila tri hiljade dolara za najamninu i u principu smatram da imam pravo da stanujem ovde tri meseca. - Za to je kriv vaš brat. Zašto ga ne tužite? Sigurno biste dobili spor predložio joj je Vinston. - U mojoj porodici nije običaj da se porodični problemi rešavaju na takav način. Ja ću se sa Džefrijem obračunati kada on to najmanje bude očekivao. Vinstonu se veoma dopala njena odlučnost. - Želim vam puno uspeha u tome, ali ne bih hteo da budem umešan u vaše porodične razmirice. - Ovoga puta se sve ovo i vas tiče. Radi se o vašoj kući. Da li želite još da jedete? - Ne, hvala - odgovorio joj je. - Gospođice... Fejt... moram biti otvoren sa vama. - Odlučio je da ne odstupi od onoga što je naumio. - Vratio sam Zvončica 13 Glorij@


se iz Evrope veoma umoran posle veoma napornog posla. Sada ću imati nekoliko nedelja odmora. Nameravam da ih provedem u svojoj kući sam. - Šta ste radili u Norveškoj? - Molim? - Šta ste gradili u Norveškoj? - Jedan kompleks koji služi za zabavu. Mi smo ponovo skrenuli sa glavne teme razgovora. Izvinite, ali vam moram reći da se ne osoćam nimalo krivim zbog situacije u kojoj ste se našli. - To mi je sasvim jasno - rekla mu je Fejt i potapšala ga po ruci. Zatim mu je sipala još malo kafe. - Volela bih da mi jednom prilikom ispričate nešto više o tom kompleksu koji ste gradili u Norveškoj. Stvar je u tome, Vinstone... - napravila je pauzu dok je sipala sebi kafu da se naše želje podudaraju i mi bismo sasvim lepo mogli da živimo pod istim krovom narednih nekoliko meseci. Oboje smo planirali da budemo nekoliko meseci sami i da se posvetimo onome što nas najviše zanima. Džefri nas je prešao. Da li volite orijentalnu kuhinju? Vinston je osetio da gubi tlo pod nogama. Trudio se da ipak ostane što pribraniji. - Zaboga, kakve to veze ima sa našim problemom? - To ima veze sa mojom idejom na koji način da resimo problem. Važno mi je da znam kakvu hranu jedete. Što se mene tiče, ja mogu da jedem sve, ali to nije slučaj sa svim ljudima. - Zašto mi otvoreno ne kažete šta imate na umu? - Ako se složite sa mojim predlogom oboje ćemo imati ono što želimo. Ovo je velika kuća i u njoj ima mesta za nas oboje. Mogla bih vam biti od koristi. Srela sam mnogo ljudi i mislim da umem da se postavim zavisno od ličnosti sa kojom kontaktiram. - Teško mi je da u to poverujem. - Verujte da vam ne bih smetala. Toliko sam zaokupljena pisanjem romana da bih bila gotovo neprimetna u ovoj kući. Skoro ceo dan provodim pišući. Trenutno je pisanje romana za mene najvažnija stvar u životu. Jednom prilikom vam mogu nešto više reći o tome. - Bilo bi mi drago. - Dopada mi se vaš osećaj za humor, Vinstone. Trudite se da vas on nikada ne napusti. To da je životu potpuniji smisao. - Mi smo ponovo skrenuli razgovor - upozorio ju je Vinston. - Ova kuća - Vinstonu je odjednom postalo jasno da ona prosto pleni svojim knipnim smeđim očima. Bilo je nečeg neobičnog u njima. Te oči su Zvončica 14 Glorij@


Vinstona pridobile da je sluša i gleda dok je žarko želeo da zapuši uši i pobegne od nje. - Šta je sa ovom kućom? - U njoj ima nečeg neodoljivo privlačnog. Onoga trenutka kada sam kročila u nju, imala sam utisak da prosto lebdim. Za mene novac ne predstavlja problem, pošto potičem iz imućne porodice, mogu da iznajmim šta god mi se dopadne. Atmosfera u ovoj kući je u toj meri uticala na moje raspoloženje da sam pisala roman sa neobičnom lakoćom. S obzirom na to, ja sam spremna na neke kompromise. - Vi ste spremni na kompromise - polako je ponovio za njom Vinston. - To je divno. Uselili ste se u moju kuću bez mog znanja i sada mi svečano izjavljujete da ste spremni na kompromise. - Ja mislim da je to pošteno. - Na njenom liu se pojavio široki osmeh. - Vi ne umete da kuvate, a ja umem. Ja bih kuvala za nas oboje i time bih vam bila od koristi - ponudila je Fejt. Vinstonu se to činilo prihvatljivim. - Velikodušno od vas, ali meni nije potrebna kuvarica, a ni cimerka. - Otkud znate, kad to još nikada niste iskusili? - Meni je potreban mir - odlučno je izjavio Vinston. - Svakako. Nas dvoje se možemo lepo nagoditi. Ja neću uznemiravati vas, a vi nećete uznemiravati mene. Vinstone... - nagnula se prema njemu i položila ruku preko njegove u želji da bude što ubedljivija. – Meni je jasno da vi nemate razloga da mi činite bilo kakve ustupke, ali verujte mi, mnogo mi je stalo do toga da napišem taj roman. - Ako pokušavate da kod mene izazovete osećaj krivice što ne želim da doprinesem stvaranju jednog velikog američkog romana... - Niste u pravu što tako govorite. To mi nije palo ni na pamet. Ja vas samo molim da mi pružite šansu. Potrebno mi je samo nekoliko nedelja. Obećavam vam da ću odmah otići ako vam budem smetala. - Iskreno rečeno, poznajem vas samo nekoliko časova i već mi je i to previše - odgovorio joj je. Fejt je osetila po njegovom tonu da će uspeti u svojoj nameri da ga odobrovolji i pridobije da pristane da ona ostane kod njega. Uz to, primetila je da je pojeo sve palačinke. Zvončica 15 Glorij@


- Razmislite o mom predlogu, Vinstone. Nećete ništa morati da radite u kući dok sam ja ovde - rekla mu je. - Ali, ja želim da se vratim u svoju spavaću sobu - izjavio je Vinston. - To se podrazumeva - odgovorila mu je Fejt. - Upozoravam vas da ću, ukoliko negde nađem neku vašu stvar u kući gde joj nije mesto, bez ikakve diskusije tražiti da se isehte. - Slažem se. Samo bih vas molila da mi dozvolite da plivam u bazenu. - Dogovoreno - rekao joj je Vinston i Fejt je ispružila ruku da se rukuje s njim. - Verujte mi da biste zažalili da ste mi naredili da odem od vas - primetila je. Vinston je hteo da joj se suprotstavi, ali je uhvatio sebe kako drži njenu ruku u svojoj. Ruka joj je bila tako mala i meka, ali je njen stisak ipak bio čvrst. - Idem da se okupam - rekao joj je. - Odlična ideja. Šta želite da vam pripremim za ručak? - upitala ga je Fejt. - Neka to bude iznenađenje - odgovorio joj je. Fejt je hitrim koracima otišla u kuhinju.

***

Ponašam se kao da sam izgubio razum, razmišljao je. Vinston Marlou, čovek stabilnih shvatanja, iz stare ugledne i bogate porodice, trideset i dvogodišnji renomirani arhitekta, pristaje da sa njim u njegovoj kući živi jedna veoma neobična, nepoznata žena. Verovatno nije bio pri zdravoj pameti kada je zbog doručka i njenog očaravajućeg osmeha pristao da ostane kod njega u kući. On je u stvari pristao da ona ostane samo dve nedelje. Toliko će svakako izdržati, a onda će je poslati da ide svojim putem, što je odmah i trebalo da učini. Vinston je odlučio da proveri Fejtin identitet. Telefonirao je njenoj tetki Martini. Ona mu je potvrdila da je Fejt njena rođaka. Vinston joj je ispričao kako je Fejt dospela u njegovu kuću. Martina je hvalila devojku i izrazila je nadu da će mu se ona svideti. To mu se nimalo nije dopalo. U toku celog dana se uzalud trudio da ne razmišlja o dugonogoj devojci sa čarobnim osmehom. Zvončica 16 Glorij@


Fejt je sedela za pisaćim stolom i radila. Vinston joj nije ni padao na pamet. U stvari, ona ga je poistovetila sa svojim glavnim junakom Eliotom Čensom. Njen roman je izvanredno napredovao. Još nikada nije radila nešto sa toliko lakoće. Pre nego što je počela da piše roman, Fejt se bavila raznim interesantnim stvarima. Pohađala je kurs za fotografisanje, zatim časove plesa i bavila se grnčarijom, ali je imala utisak da je tek sada našla sebe, da je pisanje romana ono pravo. Pokazalo se da joj je svako životno iskustvo bilo dragoceno i da joj je dobro došlo. U pisanju je nalazila smisao svog života. Nije smela da dozvoli da je u tome pokoleba stav njenih prijatelja i rodbine koji su je smatrali ekscentričnom. Veliki američki roman! Fejt se nasmešila kada se setila šta joj je rekao Vinston. Ne, to neće biti veliki američki roman, ali bi mogla da bude rado čitana knjiga. U svakom slučaju, Fejt nikada ranije nije toliko uživala u poslu koji je radila. Pisanje romana joj je predstavljalo veliko zadovoljstvo. Zažmurila je i počela da razmišlja o svom glavnom junaku i istog trenutka se setila Vinstona. On je iznenađujuće mnogo ličio na Eliota. Fejt je verovala da je to sudbina. Vinston je bio čovek konzervativnih shvatanja. Bio je uveren da ume dobro da organizuje stvari i da je praktičan. Fejt je imala utisak da on o sebi nije razmišljao kao o umetniku, a ona je bila uverena da je posedovao umetničku žicu. Posebno je cenila kod njega što je sve radio po prethodno brižljivo razrađenom planu, i to baš zbog toga što to njoj nikako nije polazilo za rukom. Vinston je tačno znao šta želi da postigne i umeo je da dođe do svog cilja. Njegova pojava je bila prijatan prizor za oko. Smešak na njegovom licu je uvek bio neusiljen. Fejt se trudila da što češće od njega izmami taj dopadljivi osmeh. To nije bilo nimalo teško. Vinston je očigledno bio dobroćudan. Zaključila je da je i dobar čovek, jer inače bije još prve večeri naterao da ode iz njegove kuće. Zbog toga joj je bio naročito drag i odlučila je da se potrudi da mu ugodi, a da mu pritom što manje smeta. Bila je sigurna da će se njih dvoje veoma lepo slagati u nekoliko narednih meseci. U stvari, Fejt je odgovaralo što ima društvo. Nije volela da bude potpuno sama. Zvončica 17 Glorij@


Dopadali su joj se njegova uzdržanost i sarkazam u granicama koje je diktiralo njegovo dobro vaspitanje. Bilo joj je jasno da žarko želi da se oslobodi njenog društva, ali čvrsto je odlučila da roman napiše po svaku cenu. Imala je utisak da to može da učini samo u Vinstonovoj kući. Trudiće se da mu što manje smeta i da mu pripremi što bolje obroke. Fejt je pogledala na sat. Morala je da prekine sa pisanjem. Bilo je vreme da pripremi večeru. Tiho je pevušila dok je išla u kuhinju. Vinston je sedeo pored bazena i čitao. Toliko se udubio u čitanje da je potpuno zaboravio da postoji Fejt Venders. Čuo je njeno pevušenje dok je silazila niz stepenice, ali ga je jednostavno ignorisao. Drago mu je bilo što je prestao da se uzbuđuje zbog nje. Odlučio je da je tretira kao običnu kućnu pomoćnicu. Odjednom je osetio prijatan miris hrane koji se širio iz kuhinje, i to ga nije ostavilo ravnodušnim. Ona je ponovo uključila radio. Glasno. Odlučio je da joj skrene pažnju da to ne čini. Da li je to miris pečene piletine, pitao se. Odložio je časopis koji je čitao i krenuo u kuhinju. Dva puta joj se obratio pre nego što ga je ona čula. - Samo još nekoliko minuta i večera će biti gotova - rekla mu je. - Da li želite da popijete malo vina? - Ne. Želim da isključite radio - rekao joj je. - Molim? - Isključite... - Vinston je povikao. Odlučnim korakom je prišao radiju i sam ga je isključio. - Da li vam je jasno da ovo šteti čoveku? Kako možete da trpite toliku buku? - Ja volim da slušam glasnu muziku, naročito dok kuvam. Muzika za mene predstavlja veliku inspiraciju - odgovorila mu je Fejt. - Nabavite slušalice - predložio joj je. - Izvinite, mislila sam da volite muziku. U svakoj prostoriji se nalaze zvučnici. Kako ste se proveli danas? Da li ste imali prijatan dan? Nadam se da ste uspeh da se odmorite od puta. - Sve je u redu - odgovorio joj je. - Drago mi je. Nadam se da će vam se dopasti kineski specijalitet koji sam vam večeras pripremila. Dobila sam recept od jednog svog prijatelja koji radi u kineskom restoranu. - Sipala mu je čašu vina. - Najbolje će biti da odmah večeramo. Sve što sam pripremila servira se toplo. Zvončica 18 Glorij@


Vinstonu nimalo nije prijalo njeno prisustvo. Ipak je seo za sto. Bio je gladan i morao je da jede. Imao je utisak da nju niko ne može da spreči da sprovede ono što je naumila. Bila je neverovatno samouverena. U tom pogledu se mora nešto preduzeti, pomislio je Vinston. - Danas sam razgovarao sa vašom tetkom - saopštio joj je Vinston. - Stvarno? Da li vam je dala dobre preporuke za mene? - Uglavnom dobre - odgovorio joj je Vinston. - Što ste tražili to ste i dobili - rekla mu je Fejt i nastavila mirno da večera. - Kako to mislite? - upitao je Vinston. - Moji rođaci će sada tačno biti obavešteni o svemu i iskonstruisaće razne priče u vezi sa mojim boravkom u vašoj kući. Ja ni za šta ne odgovaram - objasnila mu je Fejt. - Nije mi još uvek jasno o čemu se radi. - Biće izmišljena priča o venčanju - objasnila mu je Fejt. - Prestanite s tim! Kakvo venčanje? - Ja to nemam na umu, a ni vi, ali moja tetka Martina će svašta izmisliti. Sigurna sam da je jedva čekala da završi razgovor sa vama i da svima razglasi novost da ćemo se nas dvoje uskoro venčati. Nikada mi njeni postupci nisu bili jasni. Ohladiće vam se piletina, Vinstone upozorila ga je. - Nisam dao nikakvog povoda vašoj tetki da pomisli da između nas postoji bilo šta - objasnio joj je Vinston. - To mi je jasno. Mojoj tetki će biti dovoljno da joj kažete da živim u vašoj kući. - Objasnio sam joj da je došlo do nesporazuma. - Ne brinite, ja neću ništa tražiti od vas - pokušala je da ga umiri Fejt. - S kakvim pravom biste mogli da zahtevate od mene bilo šta? - Smirite se. Ne dozvolite da vam to pokvari apetit. Ja sam u stanju da izađem na kraj sa članovima svoje porodice. Da li mi dozvoljavate da vam postavim jedno intimno pitanje? - Što da ne? - Da li imate devojku? Dopao joj se način kako je pogledao. Bilo je nečeg naročitog u njegovim čelično sivim očima. Zvončica 19 Glorij@


Vinston je preturio u glavi nekoliko odgovora pre nego što je odlučio da joj iskreno odgovori. - Ne! - To nije dobro. Bilo bi bolje da imate nekoga. Mogla bih vas preporučiti jednoj mojoj prijateljici. Vinston je počeo da se smeje. - To mi ni najmanje ne bi odgovaralo rekao je. Fejt nije računala na to da će joj se njegov smeh toliko dopasti. - Da li želite još malo piletine? - upitala ga je. - Uzeću sam - odgovorio joj je. Oboje su istovremeno ispružili ruke da uzmu njegov tanjir i prsti su im se dodirnuli. Zatim su oboje istovremeno ustali od stola i glave su im se sudarile. Uhvatio je za ruke da bi je zaustavio da ne izgubi ravnotežu. Ovoga puta se nijedno od njih dvoje nije nasmešilo ni izvinilo onom drugom. Fejt je osetila da joj srce ubrzano kuca. To je ni najmanje nije iznenadilo. Jedino je iznenadila dubina emocija koje su je obuzele. Osećala se kao da je provela ceo život čekajući taj trenutak. Uvek će se sećati dodira njegovih ruku i topline njegovog tela, kao i iznenađenog i sumnjičavog pogleda koji joj je uputio, zatim one tišine koja je odjednom zavladala. Šta se to sa njim dešava? To je bila Vinstonova prva misao. Stiskao je njene ruke jače nego što je bilo potrebno. Oči su joj bile tako krupne i pitome. Pitao se da li je glupo što mu se učinilo da je u njima pročitao iskrenost. Primetio je da joj se zaustavio dah. A možda se sve to samo njemu dešavalo. Jedno mu je bilo jasno: da je neizmerno želi. Sve je to potrajalo samo trenutak, ali je žudnja koju je osetio bila veoma snažna. Već sledećeg trenutka su oboje ustuknuli, kao da su se opekli na neočekivanom plamenu. Fejt se nakašljala, a Vinston je duboko uzdahnuo.

***

Fejt je sedela za pisaćim stolom i razmišljala o Eliotu i Neli, glavnim junacima svoje ljubavne priče. Njih dvoje su bih dva sasvim različita sveta. On je bio prestupnik, spreman i da ubije ako treba, a ona je bila Zvončica 20 Glorij@


osamnaestogodišnja devojka bez ikakvog iskustva. Fejt je odlučila da u svom romanu pokaže kako ljubav može da izmeni ljude. Svoje junake će postepeno transformisati i oni će se nadopunjavati, činiće jedno drugom ustupke i ostaće uvek zajedno vezani svojim osećanjima. Tim junacima će se dogoditi ono što je želela da se njoj dogodi jednog dana. Njena najveća želja je bila da nekoga iskreno zavoli i da joj on na isti način uzvrati. Želela je iskrenu i strasnu ljubav, koja se ne bi ugasila do kraja života. Tako je Fejt pišući svoj roman, sve vreme razmišljala i o svojoj sudbini. Fejt nije želela da izabranik njenog srca bude savršen. Ne samo zbog toga što bi to bilo dosadno, nego i zbog toga što je bila svesna da ni sama nije savršena. Nadala se da će jednog dana i ona sresti čoveka svog života i da neće ostati sama i celoga života pisati o ljubavnim doživljajima likova iz knjiga. Kada je razmišljala o Vinstonu, nije bila u stanju da nađe odgovarajuće izraze da bi ga opisala kao ličnost i izrazila svoje mišljenje o njemu. Bio je veoma privlačan. U tom pogledu bi se s njom složile sve žene. Međutim, ono što je osetila kada je držao za ruku, verovatno ne bi osetila svaka. Toliko ga je želela u tom trenutku kao da su se već odavno poznavali. Znala sam da ćeš doći i čekala sam te, kao da je govorio neki njen unutrašnji glas. Ni on nije ostao ravnodušan. Fejt je to primetila. Možda je došao do istog saznanja i osetio isto što i ona. Bilo joj je jasno da mu se to nimalo nije dopalo, jer ju je naredna dva dana izbegavao. Bez obzira na sve, Fejt je smatrala da nije lepo od njega što je isplovio na svom čamcu i otišao na jednodnevni izlet, a nju nije pozvao. Možda je imao potrebe da dobro razmisli o svemu pre nego što ispolji svoja osećanja prema njoj. Uostalom, on spada u ljude koji brižljivo planiraju svaki svoj korak. Nema razloga da bude zabrinut zbog mene, razmišljala je Fejt. Nije joj ni na pamet padalo da flertuje sa jednim tako zatvorenim čovekom kao što je Vinston. Imala je ona i pametnija posla. Bila je okupirana pisanjem. Zvončica 21 Glorij@


Ipak je pogledala na sat i konstatovala da je vreme za večeru, a on se još uvek nije vratio. Njegov problem, pomislila je. Ona je pristala da mu kuva, ali ne i da provodi ceo dan u kuhinji. Kada dođe kući, neka sam sebi pripremi večeru. Čulo se brujanje motornog čamca i Fejt je prišla prozoru. Uzdahnula je kada je čamac prošao. Lagala je sebe da Vinston nije uspeo da zaokupi njene misli. Uopšte joj nije bilo žao što je nije pozvao da pođe s njim. Zanimao ju je samo kao ličnost i analizirala ga je kao što bi to činila sa nekim junakom svoga romana. Šta je vredelo što se njoj dopao njegov osmeh kada se distancirao od nje. Te njegove lepe oči samo bi na trenutak bile pune strastvenog žara, da bi već sledećeg trenutka imala utisak da joj se sve samo pričinjavalo. I on je bio jedan od ljudi kakve je svakodnevno sretala, okupiran svojim poslom i planovima. To što je bio usamljeniji od drugih nije bio njen problem. Njena dužnost nije da ga izvlači iz osame i da ga nauči da se opusti i uživa. To je ono za čim sam čeznuo, pomislio je Vinston dok je plovio. Mir i tišina. Nije morao da razmišlja o poslovnim sastancima, nedostatku sirovina i inspektorima. Sunce i voda. Ništa više mu nije bilo potrebno i nije hteo ni o čemu da razmišlja. Čudilo ga je što se ranije nije setio da sedne u čamac i isplovi. Primio je onu devojku na stan, ali to ne znači da mora da sedi zbog nje ceo dan kod kuće. On prema njoj nema nikakve obaveze. Morao je da prizna sebi da mu ona nije neprijatna. Pridržava se dogovora. Veći deo dana bi prošao, a da se njih dvoje nisu ni sreli. Viđali su se jedino u kuhinji. Na njeno tipkanje na laptopu se toliko navikao da mu ono više nije ni najmanje smetalo. Primetio je da je veoma uporna u svom radu. Morao je da prizna da ona ima veliki broj dobrih osobina, ali su mu mnoge stvari kod nje smetale. Na primer, govorila je brzo i glasno, a njemu je više odgovarala tiha i konstruktuvna konverzacija. Kada bi sa njom razgovarao o vremenskim prilikama, ona bi svaki put zaključila razgovor sa napomenom da se izvesno vreme bavila meteorologijom i da voli miris kiše. Ko bi bio u stanju da sledi tako brz tok misli? Zvončica 22 Glorij@


Imao je utisak da mu čita misli. Dešavalo mu se da poželi da popije nešto hladno i ode u kuhinju. Zatekao bi je kako mu baš tada priprema neki hladan napitak. Premda mu još nije rekla da se bavila i psihologijom, osećao se neprijatno. Ona je uvek bila opuštena, a kod njega je ta njena opuštenost stvarala osećaj još veće napetosti. Uvek je imala na sebi šore i neku široku majicu. Nije se šminkala i nije imala frizuru. Delovala mu je neuredno. On je voleo negovanu ženu koja strogo vodi računa o sebi. Nije mu bilo jasno zbog čega ne može da prestane da razmišlja o jednoj, za njegove pojmove, nezreloj devojci koja ga nije ničim privlačila, osim svojim osmehom. Bez obzira što je gotovo tokom celog dana nije viđao, nije mogla da ostane neprimećena. Vinston je morao sebi da prizna da je ona interesantna osoba. U poslednjih nekoliko godina nije doživeo ništa zanimljivo. Bio je potpuno zaokupljen poslom koji je zaista voleo. Njegova zaokupljenost projektovanjem nije ni slučajno značila da ga ne interesuju žene. Međutim, još nije upoznao nijednu zbog koje je bio u stanju da ostane budan celu noć, kao što mu se to dešavalo kada je radio neki od svojih planova. Nikada ni o jednoj ženi nije mnogo razmišljao, osim o Fejt. Posle svakog razgovora s njom, dugo bi razmišljao o svemu što mu je rekla. Morao je priznati da nikada nije jeo bolje pripremljenu hranu nego od kada mu ona kuva. Kakav osmeh, razmišljao je Vinston dok je polako plovio. Njene oči su bile tako krupne i tamne, ali su dobijale poseban sjaj kada bi se nasmešila. Vinston se setio svog uzbuđenja kada je uhvatio njene ruke. To je bilo nešto trenutno, prolazno. Nije verovao u ljubav na prvi pogled. Nije bio čovek takvog kova. Bez obzira šta je on osećao tada, u pitanju je bilo nešto prolazno. Vinston je bio gotovo siguran da ne oseća ništa ozbiljnije prema toj devojci, osim što ga ona fizički na neki način privlači. Učinilo mu se da mu u ušima odzvanja njen smeh. Kao da se smeje njegovim razmišljanjima. Odlučio je da krene kući. Zvončica 23 Glorij@


Već se spustio mrak kada je Fejt čula brujanje motora njegovog čamca. U toku poslednja dva časa je sve vreme prisluškivala ne bi h čula taj zvuk. Laknulo joj je kada se to konačno desilo. Pošto se Vinston dugo nije vraćao, pomišljala je da mu se možda nešto desilo, neki nesrećan slučaj. Sada, pošto se vratio, poželela je da ga poljubi od sreće. Dvanaest časova je bio odsutan, pomislila je dok je plivala u bazenu. Nije htela sebi da prizna koliko je bila zabrinuta za njega. Uostalom, ima toliko posla i nema vremena da razmišlja o njemu. Nije imala pravo ni da se ljuti na njega što nije i nju pozvao. Mogao je da čini što je hteo. Bio je slobodan i prema njoj nije imao nikakvih obaveza. Odlučila je da mu ništa ne govori o tome. - Trenirate li za Olimpijske igre? - upitao je Vinston. Stajao je pored bazena, samo nekoliko koraka udaljen od nje i u ruci je držao čašu pića. Fejt je obrisala oči i iznenađeno ga pogledala. Imao je na sebi tesno pripijene kratke pantalone i majicu. Sve je na njemu bilo besprekorno. Kao da je izašao iz kutije, pomislila je Fejt. To je Vinston Marlou. - Nisam primetila kada ste se vratili - slagala je. - Trudio sam se da ne ostanem suviše dugo - rekao joj je Vinston. Primetio je da je ona uvređena, i to mu je pričinjavalo zadovoljstvo. Kako ste vi proveli dan? - upitao je. - Imala sam pune ruke posla - odgovorila mu je. Nije joj se dopadao način na koji se smeškao. Delovao je tajanstveno. Možda je tako bolje, pomislila je. Bilo bi suviše dosadno kada bi muškarac i žena u svakom trenutku tačno znali šta onaj drugi misli i smera. - Nadam se da ste se vi lepo proveli - rekla mu je. - Malo sam se opustio. - Iznenada je osetio neodoljivu želju da i on skoči u bazen. Voda je sigurno hladna i prijao bi mu dodir vode i njene meke kože. Fejt ga je pažljivo posmatrala dok je plivala. Bilo joj je jasno da Vinston spada u ljude koji teško uspevaju da se opuste, Nasmešila mu se. Sve mu je oprostila. - Da li želite da vam pripremim omlet? - Molim? - zbunjeno je upitao, prenuvši se iz svojih misli. Zagledao se u njen oskudan kostim koji se presijavao na vodi pod dejstvom sunčevih zraka. Zvončica 24 Glorij@


- Da li ste gladni? Mogla bih vam pripremiti omlet. - Ne, hvala. - Otpio je gutljaj pića da bi pročistio grlo.- Zahladnelo je dodao je. - To i sama osećam - odgovorila mu je i izašla iz vode. Bila je tako krhka da je bilo prosto neverovatno da je izdržala da pliva tako dugo. Kapljice vode su delovale kao neka dekoracija na njenom telu obasjanom zracima zalazećeg sunca. - Zaboravila sam da ponesem peškir - slegnula je ramenima, a zatim je počela da se trese. Vinston je skrenuo pogled. Nije mu bilo lako da se obuzda i ne priđe joj, skine sa nje te dve krpice i povuče je da zajedno sa njim ponovo skoči u bazen. - Trebalo bi da uđem - obratio joj se kada se malo pribrao. - Imam nešto zanimljivo za čitanje. - I ja mnogo čitam ovih dana - rekla mu je. - Poneću ovu čašu unutra dodala je i krenula prema njemu, Vinston je bio očaran kapljicama vode koje su blistale u njenoj kosi i na njenim trepavicama. Oboje su istovremeno posegnuli za čašom i prsti su im se dodirnuli. Vinston je osetio da je to kod nje izazavalo isto uzbuđenje kao i kod njega. Znači, i ona oseča isto. Sada je bio gotovo ubeđen da mu se ni prvi put sve nije samo pričinjavalo. U želji da izbegne da do bilo čega dođe između njih dvoje, ustuknuo je i povukao je ruku. Isto to je učinila i Fejt. Čaša samo što nije pala sa stola. Oboje su je zgrabili istovremeno i stajali su tako držeći je između sebe. Ovo je u nekoj drugoj prilici moglo biti smešno, pomislila je Fejt. Ali ovoga puta je uspela samo kiselo da se nasmeši. U njegovim očima je čitala njegovu želju. Žudnju, vrelu i opasnu i punu iskušenja. Nakon što je pustila času, Fejt je uzdahnula s olakšanjem. - Bolje bi bilo da smo to sada prebrinuli - rekla mu je. - Šta da smo prebrinuli? - Pa, poljubac. To je bar jednostavno. Vi se pitate kako bi bilo da se poljubimo, a i ja se isto pitam - objasnila mu je kvaseći svoje usne. - Zar ne mislite da bi bilo bolje da prekinemo s tom neizvesnošću? Vinston je ponovo pustio čašu i pažljivo je posmatrao. U njenom predlogu nije bilo ni trunke romantike. Zvučao je čisto logički. Vinstonu se to dopalo. - Vi to posmatrate sa čisto pragmatične tačke gledišta konstatovao je. Zvončica 25 Glorij@


- Mislim da je to ponekad dobro. Ponekad čovek o nečemu mašta, a nakon što mu se to ostvari, uviđa da to nije ono što je zamišljao i prestaje da mu pridaje tako veliku važnost. U svojoj mašti čovek često pretera. Meni se to često dešava. Vi niste tip muškarca koji se meni dopada. Verujem da ni ja nisam vaš tip žene. Prema tome, za nas ne postoji nikakva opasnost od jednog običnog poljupca. - Ne, vi zaista niste moj tip žene - odgovorio joj je Vinston. - Prema tome, možemo lepo da se poljubimo, a zatim i dalje da se ponašamo onako kako smo se nagodili - smireno mu je rekla Fejt. Vinston je na trenutak pomislio da mu se ona ruga. Govorila je o tom poljupcu kao da je bilo reč o nečem svakidašnjem. Videćemo, pomislio je. Da je bila opreznija, pročitala bi nameru u njegovom pogledu, koji je sve jasno govorio. Ali, kada je na to obratila pažnju, već je bilo kasno. Njegova ruka se našla na njenom vratu. Zavukao je prste ispod njene vlažne kose. Iznenadio je način na koji joj je prišao. Nije od njega očekivala takvu slobodu. Neki unutrašnji glas kao da joj je govorio da ustukne, ali ga Fejt nije poslušala. Nije navikla da se lako povlači. Prišla je bliže Vinstonu i visoko podigla glavu. Očekivala je nešto toplo, prijatno i sasvim obično. Međutim, to joj nije bilo prvi put da joj se desi nešto neočekivano. Vatromet! To je bila prva asocijacija koja se javila kod nje kada su se njegove usne našle na njenim. Njeno mumlanje nije bilo u znak protesta, nego izraz iznenađenja i zadovoljstva. Taj osećaj zadovoljstva joj je toliko prijao da se slobodno prepustila njegovom zagrljaju i poljupcu, potpuno se utopivši u njega. Spustio se mrak i postajalo je sve hladnije, ali njena koža je gorela dok je stajala pripijena uz Vinstona. Prvo je osećala na svom telu njegovu košulju, a zatim milovanje njegovih ruku. To je dugo čekala. Prošao je dugi niz godina u iščekivanju da doživi ovaj trenutak. Upravo ovakav. Nasuprot njoj, Vinston je prestao da razmišlja o bilo čemu. Ona je bila tako egzotična. Na osnovu njenog izgleda i ponašanja nije mogao ni da nasluti da će mu sa njom biti tako lepo. Osećao se kao da mu ona pruža melem bez koga ne bi mogao da preživi. Zvončica 26 Glorij@


Nije ni mislio da će je tako privući sebi i tako čvrsto zagrliti i milovati. Jednostavno je izgubio kontrolu nad svojim postupcima i što je duže milovao, sve manje je bio svestan onoga što čini. Kada je počeo da je miluje po leđima, osetio je kako drhti. Osetio je sve jaču žudnju i njegove usne su se ponovo našle na njenim. Ovoga puta je njegov poljubac bio još strastveniji. Njene usne su istom merom prihvatile njegove. Srce mu je zaigralo od uzbuđenja. Privila se uz njega. Njen poljubac je bio vreo, a telo tako meko. Za Vinstona je sve to predstavljalo preveliko iskušenje. Fejt je bila sigurna da ove trenutke nikada neće zaboraviti. Sve će pamtiti do najsitnijih detalja. Njeni prsti su bili isprepleteni u njegovoj gustoj kosi. Na usnama joj se pojavio blagi smešak i njihove usne su se razdvojile. Nimalo nije osećala grizu savesti što se tako slobodno ponašala prema Vinstonu. Duboko je uzdahnula. - Volim iznenađenja - prošaptala je. Vinston se setio da to nije slučaj sa njim. On nije voleo iznenađenja. Pustio je iz zagrljaja, odolevši želji da je miluje po kosi. Ljutilo ga je što mu je to teško padalo. Izgleda da se njegove želje i namere nisu slagale. - Pa, sada smo zadovoljni svoju radoznalost i ne bi trebalo da nas muče problemi koji su nas do sada mučili. Očekivao je da će se ona naljutiti na njega. U njenim očima je primetio čudan blesak i uvredenost. Ali već u sledećem trenutku na njenom licu nije bilo ni traga ljutnje. - Ne budi u to toliko siguran, Vinstone - rekla mu je smireno i umesto da bude gruba prema njemu, pomilovala ga je po obrazu. Zatim je brzim korakom ušla u kuću.

***

Zaslužio je da mu stavim otrov u omlet, pomislila je Fejt. Tako bi pravda bila zadovoljena. Fejt je smatrala da čovek ne sme biti slabić i da ne sme dozvoliti da mu drugi ljudi čine nepravdu, a da im on uvek prašta. Smatrala je da svakome treba uzvratiti istom merom. Odlučila je da Vinstonu vrati milo za drago. Zvončica 27 Glorij@


On je bio hladan kao kamen, delovao je kao da je bio potpuno bezosećajan čovek. Ipak, Fejt u to nije mogla da veruje. Na njenu nesreću, pročitala ga je i bilo joj je jasno da nije ni izbliza onakav kakav deluje. Možda je bio krut, ali ni u kom slučaju bezosećajan. Sve su to ipak samo nagađanja, prošlo joj je kroz glavu. Možda joj je taj poljubac zavrteo mozak. Bilo joj je jasno da ni vinston nije ostao ravnodušan. Odlučila je da se potrudi da još više probudi njegova osećanja i da ga natera da zbog toga neizmerno pati. Ona je u stanju da podnese da je neko odbije, ubeđivala je sebe. Čovek mora da se navikava na poraze i da se preko njih kali i stekne dovoljno snage da se izbori za ono do čega mu je stalo. Fejt nije očekivala da muškarci kleče pred njom. Ni na pamet joj nije padalo da bi Vinston posle jednog poljupca trebalo da bude smrtno zaljubljen u nju. U jedno je ipak bila sigurna. Između njih dvoje se dešava nešto nesvakidašnje i čudesno lepo. On nema pravo da sve to odbaci tako hladno slegnuvši ramenima. Fejt se pogledala u ogledalu. Šteta što nije bila neka lepotica koja bi se neodoljivo dopala Vinstonu. Bilo joj je jasno da svoj fizički izgled nikako ne može da promeni. Međutim, ima načina da Vinstona Marloua, tog naizgled hladnog čoveka, pridobije i pripitomi.

***

Čula je kada je ušao u kuhinju, ali se nije odmah okrenula prema njemu. Prvi put je toga jutra diskretno našmirikala lice. Kada ga je pogledala, primetila je da loše izgleda. Odmah joj je bilo jasno da je i on proveo celu noć prevrćući se po krevetu. Jedva je izdržala da se glasno ne nasmeje. Samo jedan poljubac i ponovo će sve biti po starom? Najradije bi je izudarao. Ništa više u njegovoj kući nije teklo normalno otkad je dozvolio da ona ostane kod njega. Zadnji put je osetio toliko žudnju još kad je bio tinejdžer bez ikakvog seksualnog iskustva i kada je njegova mašta bila daleko iznad njegovih mogućnosti. Sada, pošto je već znao kako bi mu bilo sa Fejt, proveo je celu noć na golemim mukama. Zvončica 28 Glorij@


- Dobro jutro, Vinstone. Da li si za kafu? Samo je klimnuo glavom. - Izvoli. Topla i sveza, upravo onakva kakvu ti voliš - obratila mu se umilnim glasom. - Za pet minuta će i doručak biti na stolu. Vinstonu se učinilo da ona nikada nije izgledala lepše nego tog jutra. Ili je to možda bio samo plod njegove mašte? Kako je samo postizala da joj koža uvek deluje tako sveže? Poželeo je da ponovo oseti tu meku kožu pod svojim prstima. Kosa joj je uvek prirodno padala bez obzira da li je radila po kući ili dremala na Vinstonovom kauču. Vinston se smeo zakleti da nikada ranije nije video nekoga tako živahnog i veselog ujutro. Tim pre ga je nerviralo što je Fejt izgledala tako sveže, dok se on osećao kao da ga je neko namerno mučio cele protekle noći. Nije uspeo da se kontroliše, njegov pogled se zaustavio na njenim usnama, koje su se sjajile kao kada je on prestao da ih ljubi. - Gospođa Henli će danas doći - rekao joj je. - Divno! Stvari se vraćaju na svoje mesto. Sve teče kao i ranije - rekla mu je Fejt. - Da li si planirao da dođeš kući na ručak? - Ceo dan ću provesti kod kuće - odgovorio joj je. - Treba da obavim nekoliko važnih telefonskih razgovora. - Odlično. Pobrinuću se da spremim nešto lepo - okrenula se prema njemu i zabrinuto ga je pogledala. - Znaš da izgledaš nekako iscrpljeno, Vinstone. Da li si loše spavao? - Imao sam posla oko sređivanja dokumentacije - odgovorio je. Nije želeo da ona nasluti šta ga je mučilo. - Naporno radiš i to te čini umornim i napetim. Malo bavljenja jogom bi ti dobro došlo - primetila je Fejt. - Malo relaksacije nikome ne škodi. - Mene posao relaksira - odgovorio je. - To je pogrešno ubeđenje. Mnogi misle kao ti. Činjenica je da posao odvlači pažnju od problema koje čovek ima, ali nikada ne može da relaksira, veruj mi. Dok je to govorila, Fejt je počela da ga masira po vratu i ramenima. Bilo joj je drago kada je primetila kako on reaguje na njene dodire. Potrebna ti je jedna zaista dobra masaža - rekla mu je, ne prestajući da ga masira. - Masaža uz tihu muziku bi ti pomogla da zaspiš kao novorođenče. Zvončica 29 Glorij@


- Dobro se osećam - jedva je uspeo da izgovori Vinston. Imao je utisak da iz njenih prstiju zrači neka natprirodna energija. - Ja nikada nisam napet - rekao joj je. Fejt se namrštila. Možda on zaista veruje u ono što govori. S obzirom da on nikada nije bio opušten, za njega je stanje napetosti bilo sasvim normalno. - Znam iz iskustva da masaža pomaže svakome da se opusti - rekla je Vinstonu. - Imam jedno fino ulje za masažu. Lars kaže da je ono kao najdelotvorniji melem - dodala je. - Lars? - Šta ga se tiče ko je taj Lars, pitao se Vinston dok se predavao njenoj masaži. - On je moj maser iz Norveške. Vidiš, imam i ja neke veze sa Norveškom, a ne samo ti, slavni arhitekto. Od njega sam naučila tehniku masiranja. - Tek tako sam pitao - rekao je Vinston, a Fejt je okrenula glavu na drugu stranu da on ne bi primetio kako se smeje. Bože, ko bi pomislio da on ima tako snažne mišiće? Nije ih mogao steći dok je crtao planove ili vodio poslovne razgovore sa svojim saradnicima i poslovnim partnerima. Njene ruke su klizile preko njegovih ramena. - Divno si građen - priznala mu je. Što je mnogo mnogo je, pomislio je Vinston. Još jedan stisak tih njenih dugačkih prstiju i on neće moći da se uzdrži da nešto ne učini. Okrenuo se prema njoj i uhvatio je za ruke. - Šta to radiš, dođavola? Fejt nije marila što joj srce ubrzano kuca. Bio je to na neki način veoma prijatan osećaj. Ipak, ne sme da izgubi iz vida da, pre svega, mora da se osveti Vinstonu. - Samo pokušavam da ti pomognem da se malo opustiš, Vinstone. Kada je čovek nervozan, to škodi varenju - smireno mu je odgovorila. - Ni najmanje nisam nervozan i nemoj stalno da mi govoriš o tome ljutito joj se obratio. - Izvini! Dopada mi se taj tvoj pogled. Taj pogled koji govori da prvo treba nešto da preduzmem, a pitanja da ostavim za kasnije - objasnila mu je Fejt. - Budi oprezna, Fejt. Zasad si ovde na probi. Ponašaj se mudro i prestani s tom igrom - upozorio je Vinston. Zvončica 30 Glorij@


- Sa kakvom igrom? - smeškala se iznenađeno Fejt. - Nemam pojma o čemu govoriš - hladno je izjavila. - Čime si to namazala usne? - Žene ponekad upotrebljavaju ruž za usne. Zar ti se to ne dopada? - Nečim si namazala i kapke - primetila je, ne odgovorivši na njeno pitanje. - Da li zakon ove države zabranjuje da se žene šminkaju? Ne misliš valjda, Vuistone, da želim da te zavedem? - smeškala se. - Nadam se da jedan tako odrastao i zreo muškarac, kao što si ti, lako može da odoli svakom iskušenju. - Dopao joj se način na koji su njegove oči menjale boju iz svetlije u tamniju nijansu kada bi se uzbudio. - Ukoliko te moje namazane usne uznemiravaju, ne moram više nikada da stavim ruž. Da li će ti to odgovarati? On se odjednom uozbujio i u očima mu se pojavio onaj čudni sjaj. Fejt je predosećala neku opasnost i srce je počelo ubrzano da joj kuca. Osećala se kao da je Eliot, glavni junak njenog romana, držao u nju uperen pištolj. Ovoga puta stvari se neće zaustaviti samo na jednom poljupcu. Biće onako kako to vinston bude želeo. Neće joj više pomoći pokušaji da ga šarmira svojim osmehom. Kada se na ulaznim vratima oglasilo zvono, nijedno od njih dvoje se nije ni pokrenulo. Fejt je bila svesna da je zvono spasio. U nekoj drugoj situaciji sigurno bi pukla od smeha, ali ovoga puta za to nije imala snage. - Verovatno je stigla gospođa Henli - radosno je izjavila. - Ako mi pustiš ruku, Vinstone, otići ću da joj otvorim vrata, a ti bi mogao da završiš sa doručkom. Pustio je njenu ruku, ali posle jedne sekunde koja joj se činila neverovatno dugom, jer je u trenutku pomislila da se on uopšte neće obazirati na zvono i da će učiniti ono što je nameravao. Fejt je to pročitala u njegovim očima. Ništa joj nije rekao, samo se okrenuo prema stolu. Njegov problem je bio u tome što više nije imao apetita. Osetio je da bi mu najviše prijalo jedno žestoko piće. Fejt je izašla iz kuhinje. Doručak mu se sasvim ohladio, pomislila je. Tako mu i treba. Susret između gospođe Henli i Fejt bio je veoma srdačan. Zvončica 31 Glorij@


- Ja sam Fejt Venders i Vinston me je primio da stanujem kod njega nekoliko nedelja, pošto nije uspeo da me izbaci - obavestilaje Fejt stariju gospođu, koja se od srca nasmejala. Zatim je pozvala da doručkuje sa njom i Vinstonom. Gospođa Henli je provela celo prepodne u spremanju. Njeno koračanje i zujanje usisivača ni najmanje nije smetalo Fejt u pisanju. Bila je oduševljena što je u potpunosti uspevala da se koncentriše. Kada je Vinston ušao, ona je i dalje sedela za stolom i jela svoju salatu. Slušala je glasnu muziku i usput i sama polako pevušila. - Da li bi popio kafu? - Može - prihvatio je Vinston. Pažljivo je posmatrao. Teško je odolevao da joj ne priđe. Samo jedan njen pogrešan korak i on neće uspeti da joj odoli. U to je bio sasvim siguran. - Moraću da se poslužim tvojim telefonom - rekla je Fejt Vinstonu. - Uredu! U razgovoru ih je prekinula gospođa Henli koja je ušla. Fejt je pozvala da im se pridruži, što je Vinstona u velikoj meri iznenadilo, a Fejt je bila iznenađena što on nikada ranije sa svojom kućnom pomoćnicom nije razgovarao ni o čemu drugom, osim o poslu. Fejt je nagađala da je gospođa Henli udovica ili razvedena. - Gospođa Henli je sama. Mislim da je veoma teško ženi da sama odgaja decu - rekla je Vinstonu. - Da li si ti nekada o tome razmišljao? - O čemu? - O tome da bi mogao da zasnuješ porodicu. Ja rado maštam o porodici i deci. Iznenađuje me što ti nisi oženjen, Vinstone. Imam utisak da spadaš u konzervativno vaspitane ljude. - U stanju sam da osetim kada neko želi namerno da me uvredi ljutito joj je rekao. - Svakako - rekla mu je i ovlaš dodirnula njegovo lice svojim prstima. - Nije mi jasno zbog čega je uvredljivo reći da je neko tradicionalnih nazora. Toga čovek nikako ne treba da se stidi. Ja tu tvoju osobinu zaista cenim, Vinstone. Kada naiđe prava žena, ona će to zaista znati da ceni i biće joj lepo sa tobom. Obuhvatio je oko struka pre nego što je uspela da se odmakne od njega. - Da li ti je nekada neko već razbio nos? Zvončica 32 Glorij@


- Do sada mi se to nije desilo. Da li želiš da se tučeš sa mnom? ushićeno ga je upitala. - Da pokušamo. Pre nego što je Fejt uspela da se izvuče, on je seo na stolicu i povukao je za sobom na krilo. Već sledećeg trenutka su njegove usne bile čvrsto pripijene uz njene. Nije mu bilo jasno zbog čega je tako postupio. On je, u stvari, imao želju da je dobro ispraši. Druga je stvar što on nikad ne bi dozvolio sebi da istuče ženu. Zato je mogao sebi da dozvoli da je poljubi. Otkuda mu je samo palo na pamet da će poljubac biti najbolji način da joj se osveti? Nije se branila, ali po njenom držanju je zaključio da je iznenadio svojim postupkom. Međutim, ni on nije bio ništa manje iznenađen od nje. Nikada se ranije nije na taj način ponašao ni prema jednoj ženi. Izgarao je od želje za njom. Ona ga je naprosto očarala. Nikada ranije nije prišao nijednoj ženi tako spontano, bez razmišljanja. Fejt je uzdisala dok je Vinston strasno ljubio. Život je ponekad tako nepredvidiv, pomislio je. Sama sam tražila ovo, razmišljala je Fejt. I nije imala ništa protiv što je do ovoga i došlo. Potpuno mu se predala, tako da je zaboravila na svoju želju da mu se osveti. Njegove usne su bile divne, tople, uzdrhtale i tako strastvene. Upravo o takvom poljupcu je oduvek i maštala. Predala mu se dušom i telom. Vinston bi mogao da bude onaj pravi koji bi je voleo i prihvatio. Fejt nije bila nimalo naivna. Nije morao ništa da joj govori da bi osetila kakav je čovek i šta oseća prema njoj. Ovo što se između njih dešava je nešto nesvakidašnje. Mnogi ljudi su spremni da čekaju celog života da bi doživeh ovako nešto, ali nisu uspeh da dočekaju. Svesna toga, Fejt je čvrsto zagrlila Vinstona, spremna da mu pruži sve što ima. U tome je ništa nije moglo pokolebati. Vinston je bio svestan da se sa njim nešto neobično dešava. Bez obzira na žudnju, koja ga je prosto opila, bio je svestan ogromne promene kod sebe. Dok je ljubio Fejt i držao je u zagrljaju, za njega nije postojalo ništa sem njih dvoje i tog predivnog osećanja koje ga je prožimalo. Ranije mu se nikada nije dešavalo da uopšte ne razmišlja o Zvončica 33 Glorij@


budućnosti. Uvek je sve unapred planirao. Ali, sada je bio u stanju samo da razmišlja o tome koliko žeh Fejt. Vinstonu je bilo jasno da gubi kontrolu nad svojim postupcima i to ga je prilično plašilo. Ipak je privlačio sve bliže ka sebi i osećao je kako tone u njen zagrljaj i gubi se dok je strasno ljubi. Vinston je pokušao da se otrgne iz bujice erotskih osećanja koja su ga tako snažno obuzela. Možda je bilo krajnje vreme da se zaustavi pre nego što ode predaleko. Odgurnuo je od sebe, trudeći se da se ne pokoleba. Odlučio je da ne popusti svojoj želji. Plašio se samo da se ona ne nasmeje. Najteže mu je padalo da odoli njenom osmehu. Znao je da bi za njega bilo najbolje da joj kaže da spakuje stvari i ode od njega. Ali nije imao snage da to učini. Bez obzira što je ubeđivao sebe da bi bilo najbolje da ona ode iz njegovog života, on to, u stvari, nije želeo. - Vinstone - uzbuđeno mu je rekla. Zaljubila se u njega. To je bilo očigledno po tonu kojim mu se obraćala. Stavila je ruku na njegov obraz. - Mogh bismo dati gospođi Henli slobodan dan. Želim da budem sama sa tobom. Vinstonu je zastala reč u grlu. Bio je zbunjen onim što je čuo od nje i sopstvenom željom. Nikada ranije nije upoznao ženu koja bi tako otvoreno govorila o svojim osećanjima. Ona mu je prosto terala strah u kosti. Morao je malo da razmisli i da se smiri pre nego što joj odgovori. Nije hteo da dozvoli da ona primeti po njegovom drhtavom glasu koliko je uzbuđen. - Čini mi se da malo preteruješ - rekao joj je i pustio je iz zagrljaja, kao da mu taj poljubac nije ništa značio. Tek kada je više nije držao u naručju, Vinston je primetio koliko mu je topline doneo taj zagrljaj. Mislim da će za nas oboje biti bolje da među nama sve ostane onako kako smo se prvobitno dogovorili. Zar moram da te podsećam na to? Fejt je prebledela. Vinstonu je bilo jasno da je otišao predaleko u želji da se ogradi.

***

Zvončica 34 Glorij@


- Fejt, ja to nisam mislio baš tako kao što si ti možda shvatila. Možda se nisam dobro izrazio. - Nisi tako mislio? Dobro. Svejedno mi je. - Bila je neverovatno iznenađena što je njegova izjava toliko pogodila. Oduvek je sanjarila o tome da će se zaljubiti u nekoga slepo i da će se sa njim voleti strasno, bez rezerve. Vinstonov postupak je razočarao. Znači, to je ljubav, pomislila je. Tako se oseća žena koja se zaljubi. - Fejt, slušaj... - Ne, ne želim ništa da čujem. - Kada mu se nasmešila, Vinston je primetio koliko je ona prirodna. - Nema potrebe da mi bilo šta objašnjavaš, Vinstone. To je bio samo moj predlog. Ja treba da se izvinim što sam bila tako nametljiva. - Pobogu! Ne želim da mi se izvinjavaš. - Ne? Odlično! Bojim se da bih počela da mucam. Najbolje će biti da se vratim na posao, ali pre toga još nešto moram da uradim. - Fejt je sasvim smireno uzela svoju šoljicu sa kafom i prosula je ostatak kafe u njegovo krilo. - Videćemo se za vreme večere - rekla mu je. Fejt se sva predala poslu. Toliko se udubila u pisanje da uopšte nije obraćala pažnju na gospođu Henli kada je ušla u sobu da promeni posteljinu i obriše prašinu. Činilo joj se da bi svakog trenutka mogla da zaplače. To je ljutilo. Pitala se kako je Vinston mogao biti tako bezosećajan. Kako je mogao da pomisli da mu ona nudi jedno popod ne u krevetu? A kako je ona mogla da bude toliko glupa da pomisli da se zaljubila u njega? Za ljubav je potrebno dvoje. Fejt je to dobro znala. Zar i sama nije pisala o takvoj ljubavi? Ali ta ljubav o kojoj je pisala u svom romanu nije se rodila posle samo jednog poljupca. Bilo je potrebno dosta vremena da se ona razvije. Kada je Fejt prestala da tipka na lap-topu, gospođa Henli se počela raspitivati o njenom zanimanju. Fejt joj je rekla da je počela da piše roman i stara gospođa se zainteresovala za njeno pisanje. Rekla joj je da i ona voli da čita posle napornog dana i da bi rado pročitala i Fejtin roman kada bude završen. - Lepo se zabavljam dok pišem - rekla je Fejt gospođi Henli. - Ni sama ne znam šta ću raditi kada završim. - Počećete da pišete nešto novo - konstatovala je gospođa Henli. Zvončica 35 Glorij@


U pravu je, pomislila je Fejt. U životu sve treba pokušati bez obzira na ishod. Ponekad se uspe, a ponekad ne. Čovek se mora navići i na poraze. Fejt se nasmešila. Najbolje će biti da to ima u vidu kako u odnosu na svoje pisanje tako i u odnosu na Vinstona.

***

Vinston je bio ljut na samog sebe, ali mu je bilo ipak jednostavnije da svu krivicu prebaci na Fejt. Nije hteo da je poljubi. Navela ga je da to učini. Ako tako nastavi, ona će u kratkom roku od njega napraviti nestrpljivog napasnika sa preterano izraženim seksualnim prohtevima. Vinston je ranije uvek bio veoma sređen. U poslu je bio u velikoj meri perfekcionista, ali to nije bio razlog da ga njegovi saradnici ne vole. Prema ženama se odnosio s dužnim poštovanjem i u svojim odnosima sa njima uvek je znao da postavi granicu. Ni u čemu nije preterivao. Možda je Vinston bio pomalo staromodan, ali on je navikao da prvi priđe ženi. Ovoga puta ga je najviše brinulo to što mu je taj poljubac u kuhinji značio daleko više nego što je želeo. Fejt je u njemu pokrenula nešto što ga je plašilo. To je prelazilo okvire njegovih životnih planova. Naučio je od svoga oca da žene treba da poštuje i da prema njima pažljivo postupa. Uvek je prema njima bio džentlmen. Vodio je računa da ne da je prazna obećanja za koja je unapred znao da ih neće ispuniti. Zbog toga mu je bilo jednostavno da sa svakom svojom prijateljicom i posle rastanka ostane u dobrim odnosima. Kako bi se on i Fejt mogli rastati kao prijatelji, kada se još nisu ni spijateljili? U svakom slučaju, kada bi između njega i Fejt i došlo do nečega, eventualni prekid nikako ne bi protekao glatko i bezbolno. Kraj bi bio isto tako nelogičan i eksplozivan kao što je bio i početak. Vinstonu se nisu dopadale impulsivne osobe. One su ga dekoncentrisale. Za prvo vreme mu je bilo potrebno malo mira i odmora da bi skupio dovoljno snage da nastavi sa svojim poslom. Otkad se vratio iz Norveške, još nije uspeo da se odmori. Zvončica 36 Glorij@


Jasno mu je bilo da je za to sam kriv. Tešilo ga je to što je njegovoj nezvanoj gošći ostalo samo još nedelju dana boravka u njegovoj kući. Tako su se njih dvoje dogovorili. Kada jednom ode od njega, lako će je zaboraviti. Odlučio je da malo pliva u bazenu i da se osveži. Dok je prolazio pored Fejtine sobe, čuo je njen zvonki smeh. Taj smeh bi ga uvek razoružao. Govorila je sa nekim telefonom i glasno se smejala. - Tetka, odakle ti ta ideja? - držala je slušalicu čvrsto ramenom dok je lakirala nokte. - Naravno da se ne ljutim na Džefrija. Zašto bih se ljutila na njega? Kuća je predivna. Upravo onakva o kakvoj sam oduvek sanjala, a Vinston, njen vlasnik je fantastičan. Ne, tetka, divno se slažemo. On voli samoću, tako da svako živi svoj život. Ja mu samo kuvam. Počeo je malo da se goji. Vinston se automatski uhvatio za stomak. - Ne može biti slađi. Sasvim se lepo slažemo. On me podsećana ujaka Džekoba. Ovoga puta se Vinston uhvatio za glavu. - Drago mi je što sam te uverila da nemaš razloga da brineš. Htela sam da telefoniram i Džefriju, ali nisam znala gde se nalazi - nastavila je Fejt. Vinston je pomislio da će Fejt završiti razgovor i hteo je da krene, ali ona je nastavila da govori. Slušao je još malo njen razgovor, a zatim je ušao i dao joj do znanja da je čuo o čemu je pričala. Nije izdržao da joj ne prigovori što je rekla svojoj tetki da je on počeo da se goji i što ga je uporedila sa svojim ujakom. - Pa... - rekla mu je smešeći se i gledajući ga pravo u oči. - Možda je trebalo da joj kažem da si vrlo privlačan muškarac. Hteo je da joj odgovori istom merom, ali je ipak odustao. Izvinjavam se što sam slušao tvoj razgovor - rekao joj je, Fejt ga je nežno gledala. - Prihvatam tvoje izvinjenje. Da li se slažeš da počnemo iz početka, Vinstone? To je bilo lako za Fejt. Ona je u svemu bila veoma jednostavna i spontana. - Da, pristajem - odgovorio joj je. - Dobro - rekla mu je i ustala sa stolice. Vinston je uhvatio sebe kako zuri u njene noge. Pružila mu je ruku. - Znači, sada smo prijatelji? Zvončica 37 Glorij@


Vinston je znao da bi joj mogao navesti više razloga zbog čega nisu mogli biti prijatelji, ali joj je ipak pružio ruku. - Da, prijatelji. Da li želiš da plivamo zajedno? - Da - odgovorila mu je, želeći da ga poljubi. Međutim, umesto toga samo mu se nasmešila. - Sačekaj samo nekoliko minuta da se presvučeni - rekla mu je. Nije morao dugo da je čeka. Uskoro su se oboje našli u bazenu. - Veoma brzo plivaš - primetio je Vinston. - Uglavnom - odgovorila mu je. - Mnogo mi se dopada tvoj bazen. Pretpostavljam da često plivaš u njemu. - Ne stižem. Kao mlađi, aktivno sam trenirao plivanje. - To me ni najmanje ne iznenađuje. I sama sam trenirala - rekla je Fejt. - Zatim sam se zaljubila u trenera, Harisa - zatvorila je oči i uzdahnula. - Posle toga više nisam uspevala da se koncentrišem na treninzima. Imala sam samo petnaest godina, a Haris je imao dvadeset i pet. Maštala sam o udaji za njega. Međutim, njega su zanimali samo moji rezultati. Uvek sam veoma dobro plivala leđno. - Jedini problem je bio u tome što su njega interesovali samo tvoji rezultati u leđnom plivanju, zar ne? - podrugljivo je primetio Vinston. - U pravu si. Jednom prilikom sam se napravila da se davim da bih skrenula na sebe Harisovu pažnju. Maštala sam o tome da me on spase i da mi pruži prvu pomoć disanjem usta na usta. Nisam imala pojma da je toga dana moj otac došao da me posmatra. On me je izvukao iz bazena i izgrdio me je pred svima. Svi su pomislili da je bio uzrujan zbog toga što se uplašio za mene. Međutim, on me je suviše dobro poznavao i pročitao me je. Više mi nije dozvolio da treniram plivanje. Učlanio me je u teniski klub i pobrinuo se da za trenera imam ženu. - Izgleda da je tvoj otac mudar čovek. - Veoma je oštrouman. Teško ga je prevariti, a sam bog mi je svedok koliko puta sam pokušala - rekla je Fejt uzdahnuvši. - Čini mi se da si veoma bliska sa članovima svoje porodice. - I suviše sam vezana za njih., i to je razlog što se trudim da ponekad odem od njih i da se osamostalim. Da sam poslušala svoga oca, sada bih Zvončica 38 Glorij@


bila udata za čoveka kog mi je on izabrao i gajila bih već svoju decu. Da li imaš nekog svog ovde u blizini? - Ne. Fejt je bilo jasno da je načela nezgodu temu. - Da li želiš da se trkamo? - upitala ga je. - Gde? - S jednog na drugi kraj bazena. Bila je sasvim blizu njega i Vinston je poželeo da je poljubi. Ipak je bolje bilo da se trka sa njom. - Dobro - rekao joj je. Fejt je veoma dobro plivala, ali je Vinston ipak pobedio. - U odličnoj si kondiciji, Vinstone - primetila je. - I ti također - rekao joj je, jedva uspevajući da dođe do daha. - Sledeći put neću dozvoliti da me pobediš. - Ponovo ću te pobediti - uveravao je. - Možda - rekla mu je, ne skidajući pogled s njegovih ramena i ruku. Svaka žena bi se zagledala u njih, pomislila je. A Vinston se zagledao u njenu vlažnu kovrdžavu kosu, koja je na šarmantan način uokvirivala njeno lice. - Kako igraš tenis? - Prilično dobro. - Mogli bismo da odigramo nekoliko partija - predložila je smešeći se. Zatim je sela na ivicu bazena i počela da klati nogama. - Dopadaš mi se, Vinstone. Zaista mi se dopadaš. - Mislim da se i ti meni dopadaš - nije mogao da joj odoli i da ne uzvrati osmehom. Isto kao što nije mogao da je ne gleda kada je bila u njegovoj blizini. Jednostavno je plenila svojom pojavom. Ponekad je njeno spontano ponašanje delovalo na njega šokantno, ali, sve u svemu, prijalo mu je njeno društvo. Pre nego što je postao svestan šta radi, Vinston je počeo da joj sklanja pramen kose iza uha. Ranije mu se nije dešavalo da tako spontano prilazi nekoj ženi. Istog trenutka kada su njegovi prsti dotakli njen obraz, znao je da je napravio još jednu veliku grešku. Već sledećeg trenutka se setio da treba da vodi računa o tome da tu devojku uopšte ne poznaje. Upravo kada se spremao da povuče ruku, Fejt se nagnula prema njemu i prinela njegove prste svojim usnama tako spontano da ga je taj postupak prosto zapanjio. Zvončica 39 Glorij@


- Vinstone, da li u tvom životu postoji neka žena o kojoj bi ja trebala da znam? Nije joj se suprotstavio, mada je bio svestan da je to trebalo da učini. Njegovi prsti su jednostavno prihvatili njene. - Kako to misliš? - Rekao si mi da nisi vezan ni za jednu ženu. Ipak se pitam da li imam konkurenciju. Ne bih imala ništa protiv. Volim da se borim za nekoga do koga mi je stalo - objasnila je Fejt. U njegovom životu nije postojala ozbiljna veza. A i da je postojala, sigurno bi je potpuno zaboravio u Fejtinom prisustvu. - Fejt, imam utisak da ideš suviše daleko. - Stvarno? - pomerila se. Njene usne su bile veoma blizu njegovih. Ipak je odlučila da ne prenagli. - Šta misliš, koliko će ti vremena trebati da me stigneš? - upitala ga je. Njegove ruke su se iznenada našle na njenom licu. Počeo je da se znoji. Nije mu bilo lako da joj priđe, iako je bila voljna da ga prihvati. Uostalom, oboje su bili odrasli i svesni svega. A što je bilo najvažnije, ništa joj nije obećao. Bez obzira na to što mu je ona ponudila svoje usne i drhtala u njegovom zagrljaju, ne opirući mu se ni najmanje, Vinston je znao da sve ovo sa Fejt neće biti nimalo jednostavno. - Mislim da još za sada nisam spreman - rekao joj je i položio je na prostirku kraj bazena. - Onda zaboravi šta sam ti rekla - zagrlila ga je. Dugo je čekala da ga sretne. Nije znala kako bi mu objasnila da ima utisak da je celog života čekala baš njega. Želela ga je i bila je spremna da usliši tu svoju želju. Još dok je bila devojčica, znala je da će u njenom životu za nju biti važansamo jedan čovek. Da ga nije srela, bila je spremna da celog života ostane sama. Fejt nikada nije verovala da bi se mogla dva puta istinski zaljubiti. Sad je taj čovek bio pored nje. Njegove usne su bile na njenim, a njegovo telo je grejalo njeno. Za nju više ništa nije bilo važno. Njen životni san je bio ostvaren. Želela je da odmah doživi ono o čemu je sanjala. Šaputala je njegovo ime u želji da je prihvati. Ona se na neki način razlikovala od drugih žena. Vinston je toga bio svestan. I ranije je imao prilike da poželi neku ženu, ali ne tako kako je poželeo Fejt. Ona ga je privlačila na čudan, neodoljiv način. Prema njoj je Zvončica 40 Glorij@


osećao nežnost, strast, strah i čežnju. Imao je osećaj da ga je napustio intelekt i da je sav obuzet osećanjima. Možda je ona samo jedna od mnogih privlačnih žena, pomislio je Vinston. Želeo je da je to tako. Ali je istovremeno bio duboko svestan da je za njega ona bila posebno privlačna i da mu je značila daleko više nego što je želeo. I on se postepeno gubio u njenom prisustvu. Navikao je da uvek brižljivo planira svaki korak u svom životu. Ovo što mu se dešavalo smatrao je velikom nepravdom. Zar da jedna žena sve to promeni? Za njega bi bilo najbolje da ipak sve ovo prekine na vreme dok još nije suviše kasno. Iako mu je to palo teže nego što je mislio, pustio je Fejt iz zagrljaja. Zraci zalazećeg sunca su se prelamali u njenoj kosi koja se presijavala u bezbroj nijansi smeđe boje. Kosa joj je bila tako meka i gusta, lepa poput njenih, blagih očiju. Nije uspeo da odoli da je još jednom ne pomiluje po licu. - Bilo bi bolje da uđemo. Fejt se prosto topila od sreće. Vinston je sad mogao da traži od nje šta god hoće i ona ne bi ga odbila. Ljubav ne zna za granice. Fejt je pokušavala da se vrati na zemlju. Da je mogla da bira, ona bi se odlučila da zauvek ostane u njegovom zagrljaju. Međutim, bilo joj je jasno da joj on nije rekao da uđu u kuću da bi nastavili gde su stali, nego da bi okončali s tim. Zatvorila je oči spremna da podnese bolno saznanje. - Ti idi. Ja ću se još malo sunčati. - Fejt. Otvorila je oči. Vinston se iznenadio njenom strpljenju. Okrenuo se i brzim koracima krenuo, jer je znao da njena blizina predstavlja za njega preveliko iskušenje. - Ne volim da se upuštam u nešto neizvesno - rekao joj je. Uzdahnula je. - Šteta, Vinstone. Nemaš pojma šta propuštaš zbog toga - rekla mu je. - Ali se na taj način manje izlažem mogućnosti da pogrešim. Ne volim da grešim. - Da li smatraš da bih te ja mogla navesti na to? - razočarano ga je upitala. Zvončica 41 Glorij@


- Da! Moja najveća greška je bila što sam ti dozvolio da ostaneš kod mene. Ona ga je samo iznenađeno pogledala. - Da li to znači da želiš da mi daš do znanja da treba da odem odavde? - Ne - odgovorio joj je brzo. - Nemam snage da ti to kažem. Spustila je ruku na njegovo rame. - Zar je tako strašno što me želiš, Vinstone? - Navikao sam na to da ne moram imati sve što poželim. Namrštila se. - Znam. Ti si veoma osećajan. To mi se kod tebe veoma dopada. Sigurna sam da ću ti ipak jednog dana pripasti, jer između nas dvoje postoji nešto duboko, nesvakidašnje. Mislim da to oboje veoma dobro znamo. - Ja ne vodim ljubav sa svakom ženom koja mi se dopadne. - Raduje me što to čujem. Nadam se da ne misliš da ja spavam sa svakim muškarcem koji mi se dopadne? - Ne poznajem te dovoljno da bih to mogao znati - odgovorio joj je. - Lepo od tebe. - Dopalo joj se što je bio fer. - Mogli bismo eliminisati seks. To pomalo kvari svaki romantičan trenutak. Ja imam dvadeset i pet godina i više puta sam bila zaljubljena. Ništa joj nije rekao, samo je sagnuo glavu. - Znam da si iznenađen ovim što ti govorim. U mom životu su do sada bila dva muškarca. Sa jednim sam bila kada sam napunila dvadeset i prvu godinu, upravo za svoj rođendan. Posle toga sam se zaljubila u jednog zgodnog crnog momka. Vinston je sedeo i slušao je. Pitao se šta se njega tiče što je ona u životu bila zaljubljena i zbog čega je bio veoma ljubomoran. Gledao je dok su se sunčevi zraci prelamali na njenoj mekoj koži. Bila je veoma privlačna. - Vinstone, moram ti još nešto reći. Zaljubljena sam u tebe. Ali, uveravam te da nemaš razloga da brineš zbog toga. Rekla sam ti to zato što ne volim da se pretvaram. Sada ću poći u kuću i presvući ću se pre večere. Vinston je ostao sam kraj bazena. Još uvek je bio iznenađen Fejtinom spontanošću dok mu je saopštavala da je zaljubljena u njega. Rekla mu je to kao da mu govori nešto sasvim jednostavno, svakidašnje, a zatim se okrenula i otišla. Zvončica 42 Glorij@


Tako je to u životu. Možda je to sudbina. Možda je sve tako moralo da bude. Ona je zaljubljena u njega. Apsurdno! Kako to da njega to ni najmanje nije iznenadilo? S obzirom da je on bio škrt na rečima kada se radilo o izlivima osećanja, možda je ona morala da preuzme inicijativu. Vinston se pitao šta Fejt podrazumeva pod ljubavlju. Šta za nju znači ljubav? Možda je bila površna. I sama mu je rekla da se više puta zaljubila i prestajala da voli. Možda je i ovoga puta samo želela da doživi nešto uzbudljivo. Vinston je bio svestan da je na sve moguće načine tražio razlog da ostane hladan prema njoj. On nije bio željan avanture. Potajno je želeo da ona bude zaljubljena u njega duboko i iskreno. Ustao je i krenuo prema kući. Ova impulsivna žena mu nije dala mira. Unela je zbrku u njegov život. Mora da se pribere. Smešna je i sama pomisao da bi on mogao da bude zaljubljen u nju. Jedva poznaje tu ženu i ona je samo poremetila njegov mir. Mogla ga je privući samo njena fizička privlačnost. Međutim, nije mu stalo do toga da se zabavi s njom. Naporno je radio dok je bio u Evropi i bio mu je pre svega potreban odmor. Bestraga, on sam sebe laže. Vinston se ponovo vratio do bazena. Zurio je u vodu. Bio je ipak zaljubljen u nju. Ona ni u kom slučaju nije žena sa kojom je samo želeo da vodi ljubav i da zadovolji svoju žudnju. Uživao je da bude pored nje, da je drži za ruku i da sluša njen prijatan glas koji ga je prosto smirivao. Ipak, čovek ne može ostati ravnodušan prema ženi kao što je Fejt.

***

Fejt se nije stidela što je rekla Vinstonu šta oseća prema njemu, niti se kajala zbog toga. Spontano se zaljubila i smatrala je da se suštinski ne bi ništa promenilo da je to pokušala da sakrije od njega.

Zvončica 43 Glorij@


Bila je svesna da Vinston ne poseduje sve one osobine o kojima je ona maštala kada je razmišljala o izabraniku svoga srca. Međutim, to joj nije nimalo smetalo. On verovatno još nije siguran u svoja osećanja prema njoj. Fejt se smeškala dok je pripremala večeru. Vinston još nije bio svestan toga, ali bila je sigurna da je njemu potrebna žena poput nje. Razumnom i konzervativnom čoveku poput Vinstona bila je potrebna žena sa sasvim drugim osobinama. Njih dvoje bi se odlično dopunjavali. Vinston joj se baš zbog toga i dopadao što se mnogo razlikovao od nje. Fejt je smatrala da bi njih dvoje svakim danom bili sve prisniji i da bi se vremenom tako dobro poznavali da bi tačno znali šta onaj drugi misli. Vinston bi nastavio da radi svoj posao, a ona bi i dalje pisala i ponekad bi otputovala da pregovara sa izdavačima. Ponekad bi s njim pošla na službeni put i pomagla bi mu da postigne što uspešniju karijeru, ali bi istu podršku očekivala i od njega. Sve joj se to činilo tako jednostavnim. Jedino je morala da ima strpljenja da sačeka da i Vinston uvidi da je sve jednostavnije nego što je on mislio. Oglasio se telefon. Javila se izvesna Amanda Grant i rekla je da želi da razgovara sa Vinstonom. U momentu, Fejt je poželela da spusti slušalicu, ali to ipak nije učinila. - Sačekajte samo trenutak. Proveriću da li je kod kuće - rekla je. Vrnstonu je bilo neprijatno kada mu je Fejt saopštila ko ga zove. Fejt je otišla u kuhinju i nastavila da priprema večeru. Odlučila je da mnogo ne razmišlja o Amandi. Neka joj Vinston objasni zbog čega je ona kod njega u kući. Pustila je glasno muziku i počela i sama da pevuši. - Fejt - obratio joj se Vinston, koji je ušao u kuhinju. - Ja večeras izlazim. Za mene ne moraš da spremaš večeru. - Stvarno? Pitam se po koji put se Amanda razvodi? Izgleda da je ljubomorna, pomislio je Vinston. Možda je ovako bolje. Ona misli da između njega i Amande postoji nešto dublje. - Videćemo se kasnije - rekao je. . - Lepo se provedi - odvratila je Fejt. Odlučila je da nađe zaborav u pisanju. Zvončica 44 Glorij@


U svoj roman je unela novi lik, Lejni koja je bila oličenje Amande. To je bila vamp žena koja je okretala muškarce oko malog prsta. Oko ponoći Fejt je prestala da radi. Odlučila je da se okupa i da legne. U jedan sat, Vinston se još nije vratio. Ležala je u krevetu širom otvorenih očiju i gledala u tavanicu. Sama je kriva za sve. Zaljubila se u čoveka kome nimalo nije stalo do nje. Prvi put u životu je istinski patila zbog ljubavi. Ali ona ga zaista voli duboko i iskreno. Zato je odlučila da se lako ne preda i da istraje kao što je bila istrajna u odluci da napiše svoj prvi roman. Kao što nije nikome dozvolila da joj se meša u posao prilikom pisanja, tako neće dozvoliti nikome da se umeša između nje i Vinstona. Amanda Grant će imati jaku konkurenciju.

***

Prošlo je još sat vremena pre nego što se Vinston vratio. Nije odmah ušao. Sedeo je u kolima i pušio. Teško mu je padalo da uđe u sopstvenu kuću. Kada je stigao pred kuću, video je da je u njenoj sobi bila upaljena noćna lampa. Zatim je ugasila. Možda već spava. Vinston nije bio siguran da će moći da zaspi. Kako je samo želeo da ode kod nje i da se izgubi u njenom zagrljaju! Ničim nije mogao da objasni ono što prema njoj oseća. Pred njim je bila stalno njena slika dok su sedeli pred bazena. Sećao se njenog pogleda, kože koja se presijavala vlažna na suncu, glasa i osmeha. Zaljubljena sam u tebe. Da li je moguće da je njoj bilo tako jednostavno da to izgovori? Polako je počeo da je upoznaje i sada mu je bilo jasno da je za nju prirodno da bude zaljubljena. Ona smatra da je izjava ljubavi nešto tako prirodno kao disanje. Jedini problem je ovoga puta što je ona zaljubljena baš u njega. To je mogao iskoristiti bez imalo grize savesti. Slobodno je mogao da ode kod nje u sobu i dozvoli sebi ono za čim je danima žudeo. Zvončica 45 Glorij@


Ali nije mogao to da učini. Nikako nije mogao da zaboravi onaj njen poverljivi, čist i pitomi pogled. Bez obzira što je delovala kao da može mnogo da izdrži i da podnese svaki poraz, Vinston je znao da ona u ljubavi nije površna i da bi duboko patila kada joj ne bi bila uzvraćena istom merom. Dakle, kako da postupi prema njoj? Kada je odlučio da izađe sa Amandom, to je učinio svesno da bi se Fejt ohladila prema njemu. Međutim, kada je bio kod Amande, konstatovao je da sve vreme misli na Fejt. Amanda je bila njegova stara prijateljica. Poznavao je više od deset godina. Njih dvoje nikada nisu postali ljubavnici. Kada su bili zajedno, obično su razgovarali o njegovim putovanjima i njenim bračnim problemima. Ipak su oboje bih svesni da između njih postoji uzajamna privlačnost i da bi jednoga dana prijateljstvo moglao prerasti u nešto ozbiljnije. Amanda je bila razvedena, a i on je bio slobodan. Vinston je verovao da nikada neće sresti ženu koja bi mu više odgovarala od Amande Grant. Ipak je sve vreme razmišljao o tome kako bi se najradije vratio kod Fejt. Vinston je na rastanku samo poljubio Amandu u obraz. Vodio je računa da u toku večeri ne dođe između njih dvoje do većih intimnosti iako je goreo od želje da bude sa ženom. Bio je svestan da bi, ako bi vodio ljubav sa Amandom, sve vreme mislio na Fejt, a to bi bilo nepošteno. Ponašam se kao da mi se nešto poremetilo u glavi, pomislio je. Izašao je iz kola i ušao u kuću. Možda bi mu malo plivanja u bazenu pomoglo da zaspi. Fejt je čula kada su se vrata zatvorila i sela je u krevetu. Vinston? Nije čula brujanje motora. Već više od pola sata je osluškivala, ali ništa nije čula. Ponovo je osluškivala. Tišina. Uplašila se da je u kuću možda ušao neki provalnik. Odlučila je da ode dole i proveri. Da bi savladala strah, počela je tiho da zvižduće dok je išla iz sobe u sobu. U svakoj sobi je ostavila upaljeno svetio. Upravo kada je htela da upali svetio u kuhinji, čula je korake. Pažljivo je oslušnula i konstatovala da se neko nalazi u prostoriji za sunčanje. Uplašila se i otišla da uzme nešto što bi joj poslužilo za samoodbranu. Uspela je da zgrabi jedan tiganj. Kada se vratila, na njeno Zvončica 46 Glorij@


veliko iznenađenje, pred njom je stajao Vinston u kupaćim gaćicama. Ni on nije bio ništa manje iznenađen od nje. On je ustuknuo, a ona je ispustila tiganj uz glasan vrisak. - Šta to, pobogu, radiš? Čemu to šunjanje po kući usred noći? Fejt je počela glasno da se smeje. - Ja sam se pripremala da se odbranim od provalnika. - I, naravno, odlučila si da se odbraniš, koristeći tiganj. Fejt je nastavila da se smeje. - Izvini, uvek se ovako smejem kada sam preplašena. A sada mi objasni šta radiš u pola noći ovako oskudno odeven? - upitala je Fejt kada se malo smirila. - Šta imam da ti objašnjavam? U svojoj kući sam. - U pravu si. I veoma lepo izgledaš u tim gaćicama. Izvini što sam te uplašila. - Nisi me uopšte uplašila. Hteo sam malo da plivam, a zatim da popijem jedno piće - odgovorio joj je. - Sve mi je jasno - Fejt ga je ispitivački posmatrala. - Da li si se lepo proveo? - Da! Bilo mi je lepo - odgovorio je. Primetio je da ona ima na sebi samo kratku majicu. Trudio se da ne spušta pogled sa njenog lica, ali mu to nije najbolje polazilo za rukom. - Nemoj da te zadržavam. Slobodno idi i lezi. - Nema problema. Mogu te poslužiti pićem - rekla mu je. - Mogu se i sam poslužiti. - Stavio je svoju ruku na njenu da bi je sprečio da otvori ormar. - Ne znam zbog čega se ljutiš. Izvinila sam ti se. - Ne ljutim se. Pođi na spavanje, Fejt. - Uzbuđujem te - tiho mu je rekla i okrenula se prema njemu. Ispružila je ruku u želji da ga pomiluje po obrazu. - Divno! - dodala je ushićeno. - Da, uzbuđuješ me, ali to ni u kom slučaju nije divno. A sada stvarno pođi u krevet. - Da li želiš da pođeš i ti sa mnom? Iznenađeno je pogledao. - Zar ne misliš da malo preteruješ? - To je bio samo moj predlog. - Raznežila se pri pomisli kako bi joj bilo lepo s njim. - Vinstone, zar je za tebe tako neshvatljivo da te volim i da želim sa tobom da vodim ljubav? Zvončica 47 Glorij@


- Ono što ja u celoj ovoj stvari ne mogu da razumem, to je da neko može da se zaljubi u nekoga, a da ga poznaje tek nekoliko dana. Nije sve tako jednostavno, Fejt, kao što to tebi izgleda. - Ponekad jeste. - Setila se kako joj je bilo dok je Vinston ljubio. Vise nije uspevala da se koncentriše. - Izvini, ali ništa pametno mi ne pada na pamet. Samo razmišljam o tebi - priznala mu je. Vinston se osećao vrlo neprijatno. - Ako namemo otežavaš celu situaciju, moram ti priznati da u tome odlično uspevaš. - Pobrinuću se da ti olakšam situaciju - rekla mu je Fejt i približila mu se tako da su se njihova tela dodirivala. - Poljubi me, Vinstone. O tome dugo maštam, ali je stvarnost uvek lepša od mašte. Ništa ne može biti tako lepo kao tvoj poljubac. Hteo je da negoduje, ali je umesto toga ipak spustio svoje usne na njene. Svaki put je sve teže uspevao da joj odoli, Vinston je znao da neće uspeti u pokušajima da ostane veran svojim principima. Zamišljao je njeno meko i toplo telo ispod kratke majice koju je imala na sebi. Ona je bila spremna da mu cela pripadne. Fejt se prosto topila u njegovom zagrljaju. Ovoga puta Vinston nije imao vremena da razmišlja i kalkuliše. Sve je izgledalo tako jednostavno dok ga je Fejt milovala pripijena uz njega. Doživljavao je nešto novo, prijatno i očaravajuće. Ipak se osećao potpuno opušteno. Poželeo je da se potpuno stopi s njom i da budu jedno. To je bilo sasvim jednostavno. Njeno telo je izgaralo od žudnje za njim. Vinston nikada ni jednu ženu nije toliko strasno želeo. - Prestani. Smiri se. Uzdahnula je i otvorila oči. Vinston je imao utisak da neće dugo izdržati njen pogled. - Slušaj, ni sam ne znam zbog čega mi se sve ovo dešava. Ali, moramo na vreme prekinuti. Ne želim da te lažem da te ne želim. Ipak mislim da nisam spreman za nešto zbog čega bismo oboje mogli da zažalimo i da se osećamo neprijatno. - Zbog čega bismo mogli biti nesrećni ako bismo vodili ljubav? - Zato što bi se sve moglo na tome i završiti. - Stavio joj je ruku na rame. Ona je sva drhtala. Vinston nije bio siguran da i sam nije drhtao od uzbuđenja. - U mom životu za sada nema mesta za tebe, niti za bilo koju Zvončica 48 Glorij@


drugu ženu, Fejt. Ne želim da se vezujem. Pretpostavljam da ti to ne možeš da shvatiš. - Zaista ne mogu. - Nagnula se da ga poljubi u obraz. - Rastužilo bi me kad bih poverovala da ti to ozbiljno misliš. - Moraš mi verovati - rekao joj je Vinston, mada ni sam u to više nije bio uveren. - Posao stavljam uvek na prvo me sto. Jedna kratka prolazna veza sa tobom bi došla u obzir, ali meni je stalo do tebe, i to ne mogu sebi dozvoliti. Mislim da se ti ne bi zadovoljila onim što ti ja trenutno mogu pružiti. - To ne mora da bude kratka prolazna veza - rekla je Fejt. - Moglo bi se desiti da tako ispadne. O tome ti treba dobro da razmisliš, Fejt - trudio se da ostane smiren da bi mogao sve da joj objasni. - Za nekoliko nedelja putujem u Orlando. Posle toga idem u Čikago, a zatim ni sam ne znam kuda ću morati da odem. Puno odsustvujem od kuće, a to znači da ne mogu imati ovde nikoga prema kome imam nekih obaveza. Samo je klimnula glavom. - Pitam se zbog čega si tako čvrsto rešen da ni sa kim ne podeliš svoj život, da se držiš svojih principa? - Pažljivo ga je posmatrala. U njenom pogledu Vinston nije mogao da pročita ljutnju. Imao je osećaj da ga njen blagi pogled miluje. - To je veoma tužno, to je greh, ne prihvatiti nečiju ljubav samo da se ne bi poremetio sopstveni mir i ustaljeni životni tok. - Možda, ali tako ja živim. To sam sam odabrao. - Vinstonu je bilo jasno da je ovoga puta jako uvredio. To saznanje mu je bilo bolno. Moram ti reći da mi je veoma teško da te odbijem. Najlakše bi mi bilo kada ne bih osećao prema tebi ono što osećam. - Ja bih takođe volela da ne osećam prema tebi ništa - rekla je Fejt i oborila pogled. Kada ga je ponovo pogledala u njenim očima nije bilo ni traga ljutnje. - Ono što ti nikako ne možeš da shvatiš, to je da se ja nikada ne predajem. Veoma sam istrajna i tvrdoglava. Želim te, Vinstone, i bez obzira kako i kada, ti moraš biti moj. Kada se to desi, svi tvoji brižljivo smišljeni planovi će pasti u vodu, srusiće se kao kula od karata. - Privukla je njegovu glavu i strasno ga je poljubila. - Ti ćeš mi na kraju za sve biti zahvalan, jer niko te nikada neće voleti kao ja. Zatim ga je još jednom poljubila, ali ovoga puta nežno. - Ako si još uvek raspoložen da nešto popiješ, stavila sam ti čašu sveže limunade na sto. Laku noć. Zvončica 49 Glorij@


Posmatrao je dok je odlazila i imao je utisak da pred sobom vidi onu kulu od karata kako se ruši.

***

Prirodno bi bilo da ga mrzi, ali Fejt to nikako nije mogla. Čak ni saznanje da je proveo noć sa drugom ženom i sa njom vodio ljubav, nije moglo da utiče na njena osećanja prema njemu. Bilo joj je jasno da njih dvoje pripadaju jedno drugom, bez obzira šta se desilo. Fejt je znala da bez obzira na Vinstonovu krutost u njegovom srcu postoji jedan nežan kutak koji pripada njoj. Uspela je da otkrije kod njega nešto što pre nje nijedna žena nije uspela. Ipak se pitala zbog čega se on kada mu je ona otkrila svoju naklonost i ljubav, okrenuo drugoj ženi, ženi koju nije bilo teško osvojiti? Fejt je od ranog jutra bila neraspoložena. Vinston je otišao pre nego što je ustala. Ostavio joj je samo kratku poruku da će ceo dan biti odsutan. Izgleda da u njegovom životu nema mesta za mene, razmišljala je. Pitala se da li misli da se ona šalila kada mu je rekla da će biti uporna. Ako je to pomislio, grdno se prevario. Pitala se zbog čega se Vinston toliko plaši da ispolji osećanja. Ona se nikada toga nije plašila. Radovala se kada je prema, nekome osećala nešto. Ne osećati ništa ni prema kome, za Fejt je značilo ne biti živ. Bila je sigurna da Vinston nije bezosećajan. Ali svaki put kada je došao u situaciju da svoja osećanja ispolji, postavljao je između njih ogradu, Fejt je znala da je on voli. Ali je isto tako dobro znala i to da će se on uporno boriti protiv svojih osećanja. Najviše je brinulo što je za nju svako njegovo novo odbijanje bilo sve bolnije. Bila je prema njemu otvorena, ali to nije urodilo plodom. Zatim je preuzela inicijativu i pokušala da mu prva priđe, ali ni to ništa nije značilo. Posle svega, bila je neodlučna šta da preduzme kao sledeći korak. Odlučila je da malo odrema. Radila je od ranog jutra i bila je pomalo umorna, a i neraspoložena. Već je skoro zadremala kada je čula zvono na ulaznim vratima. Kolebala se da li da se odazove. Možda je neka važna pošiljka za Vinstona, pomislila je i brzo je skočila iz kreveta. Zvončica 50 Glorij@


- Dolazim - viknula je i požurila niz stepenice. Širom je otvorila vrata i, na svoje veliko iznenađenje, ugledala je Amandu Grant koju je poznavala iz skandaloznih rubrika po časopisima. Današnji dan mi baš nimalo nije naklonjen, pomislila je Fejt. Naslonila se na vrata i nasmešila. - Dobar dan. Izvolite. - Dobar dan. Da li je Vinston kod kuće? - Žao mi je, ali on je negde izašao - odgovorila je Fejt, spremajući se da zatvori vrata. To bi ipak bilo grubo od nje. - Nije mi rekao kuda ide niti kada će se vratiti. Ali, ako želite, uđite i pričekajte ga - pozvala je Amandu predomislivši se. - Hvala - rekla joj je Amanda i ušla. Fejt je pažljivo posmatrala. Bila je veoma zgodna, negovana i izuzetno lepa i moderno odevena. - Nadam se da vam ne smetam - rekla joj je Amanda. - Ni najmanje - Fejt je uvela u dnevnu sobu. - Osećajte se kao kod kuće. - Vi ste verovatno Fejt, Džefrijeva rođaka - rekla je Amanda nakon što je sela. - U pravu ste. - Ja sam Amanda Grant, Vinstonova stara prijateljica. - Prepoznala sam vas po glasu - rekla joj je Fejt. Amanda se prijateljski smeškala dok su se rukovale. - Čime vas mogu poslužiti? Da li želite neko osvežavajuće piće ili možda kafu? - Fejt je odlučila da izigrava domaćicu. - Rado bih popila nešto hladno, ako vam nije teško da me poslužite. - Vi se samo smestite. Odmah ću vas poslužiti. Dok je pripremala posluženje, Fejt je sve vreme razmišljala o svom izgledu i upoređivala se sa Amandom. Dođavola sve, pomislila je. Ona je rešila da ostane kod kuće i da se malo opusti. Odlučila je da se ne presvlači zbog Vinstonove gošće. - Baš ste ljubazni - rekla joj je Amanda kada se vratila noseći tacnu. Želela sam da vas upoznam i da malo popričam sa vama. Vinston mi je rekao da pišete roman. - Rekao vam je? - Fejt je bila prijatno iznenađena. Ona je mislila da je Vinston potpuno zaboravio na nju. Međutim, on o njenom romanu nije pričao samo gospođi Henli nego i Amandi. Zvončica 51 Glorij@


- Da. Rekao mi je da ste veoma disciplinovani i odani svom poslu. To Vinston veoma ceni - odgovorila joj je Amanda. - To sam i sama primetila - rekla je Fejt. Setila se da bi mogla iskoristiti situaciju i reći Amandi da mora da radi. Mogla bi tada da ode u svoju sobu i da nastavi da se odmara onako kao Što je planirala pre nego što je Amanda stigla. - Pre svega, trebalo bi da vam se izvinim zbog nesporazuma do kog je došlo između vas i vašeg rođaka Džefrija. Ja sam nagovorila Džefrija da vam izda Vinstonovu kuću. Nisam znala da će Džefri to skupo i unapred da vam naplati - vajkala se Amanda. - Ništa vi ne brinite. Ja dobro poznajem Džefrija. Sama sam kriva što ga nisam pročitala - tešila je Fejt. - Osim toga, nema problema. Vinston i ja smo se lepo nagodili. - I Vinston mi je tako rekao. Čula sam od njega da odlično kuvate. - Da! - potvrdila je Fejt. Pitala se šta je sve Vinston smatrao potrebnim da saopšti Amandi u vezi s njom. - Ja sam uvek bila veoma loša kuvarica.- priznala je Amanda. - Da li je tačno da ste vi završili kurs kreativnog kuvanja? - Da - potvrdila je Fejt. I protiv svoje volje se prijateljski smeškala. Amanda joj je bila simpatična. - Da li mi dozvoljavate da prema vama budem otvorena, gospođice Venders ili Fejt? - Naravno. Zovite me Fejt. Ponekad se stvari dešavaju spontano. - Zamišljala sam vas drugačijom nego što jeste - iskreno je rekla Amanda. - Kakvom ste me zamišljali? - Uvek sam mislila da će Vinstona zainteresovati neka bezlična i dosadna žena. - Povucite reč ako ste mislili da kažete da je Vinston dosadan zanesenjak - rekla joj je Fejt. - On je beznadežan slučaj. Zar vam to nije poznato? - Ne. On to očigledno vešto skriva - žustro je odgovorila Fejt. - Meni je postalo jasno sinoć kada je bio kod mene. Nas dvoje smo samo bili dobri prijatelji. Sinoć mi je definitivno dao do znanja da ćemo to zauvek i ostati. Da sam na vašem mestu, umela bih to da cenim otvoreno joj je priznala Amanda. Zvončica 52 Glorij@


- Cenim vašu iskrenost, ali se pitam da li bi vam smetalo ako bih vas upitala zbog čega ste vas dvoje ostali samo dobri prijatelji? - To se i sama pitam. Možda je jedan od razloga taj što ja nikada nisam bila slobodna kada je Vinston bio kod kuće. A Vinston je uvek bio previše zaokupljen svojim poslom. - A sada vam moram priznati da ni ja vas nisam ovakvom zamišljala priznala je Fejt. - Mislila sam da spadate u strogo proračunate osobe, ledenog srca i da ste ovoga puta svoje planove usmerili prema čoveku do koga je meni stalo. Celu prošlu noć sam provela razmišljajući o vama. - Znači, nisam pogrešila kada sam pomislila da vam je stalo do Vinstona? - Zaljubljena sam u njega - priznala je Fejt. Amanda se nasmešila. - Njemu je zaista potreban neko, mada on toga nije svestan. - Znam. Potrudiću se da izabere mene. - Želim vam puno sreće. Moram vam priznati da nisam mislila da ću ovako razgovarati sa vama kada sam pošla ovamo. - Zbog čega ste se predomislili? - To što ste me pozvali da uđem i ponudili me pićem u trenutku kada ste poželeli da me pošaljete dođavola - odgovorila joj je Amanda. - A ja sam se toliko trudila da vi ne primetite kako se osećam. - Niste uspeli u tome, Fejt. Veoma vam je stalo do Vinstona, zar ne? - Jeste. Amanda je posavetovala Fejt da preuzme inicijativu što se tiče Vinstona. - To sam i nameravala da učinim - iskreno je priznala Fejt. - A vama bih mogla da preporučim jednog svog rođaka, univerzitetskog profesora koji nije ni nalik Džefriju - ponudila je Fejt. Amanda je počela glasno da se smeje. - O tome bismo mogle da razgovaramo za šest meseci. Potrebno mi je malo odmora. Kada se Vinston vratio kući, Fejt mu ništa nije rekla o tome da je posetila Amanda. Smatrala je da je tako bolje. Vistonu se nije dopadalo što ga je povratak kući činio srećnim. Ranije se radovao što se vraća u svoj mirni kutak, a sada se radovao zbog Fejt koja ga je tamo čekala. Zvončica 53 Glorij@


Iz kuhinje se čula muzika. Ovoga puta nije bila moderna, nego tiha klasika. Vinston je ušao u svoju radnu sobu da ostavi torbu. Skinuo je kravatu i pošao je prema kubinji. Odatle su kao i obično dopirali neki prijatni mirisi. Fejt ovoga puta nije imala na sebi šorc i majicu, nego lepršavu svilenu bluzu. Izgledala je veoma privlačno. Vinston je pomislio da bi za njega bilo najbolje da se okrene i pobegne što dalje od nje. Ipak je resio da joj se javi. - Zdravo, Fejt. Ona je osetila kada je on ušao u kuhinju, ali se pravila kao da se iznenadila kad ga je videla. - Zdravo! - Lepo je izgledao u svom elegantnom odelu. Prišla mu je i poljubila ga u obraz. - Kako si proveo dan? Stvarno nije znao šta da radi s njom. U jedno je bio siguran, njena dobrodošlica i poljubac su bili upravo ono što mu je bilo potrebno. To ga je brinulo. - Puno sam radio - odgovorio joj je. - Dobro. Pričaćeš mi, ali prvo bi mogao da popiješ malo vina. Verovatno si gladan. Samo malo strpljenja i večera će biti na stolu. Vinston je polako ispijao vino. Ona je sve brižljivo isplanirala, razmišljao je. I što je bilo najvažnije, uvek je uspevala da sprovede svoje planove. Rekla mu je da je sto postavila na terasi. Sve je bilo besprekorno. Sunce je bilo na zalasku i još se nije spustio mrak, a sa mora je dopirala svežina. - Nikada ti nisam zahvalio što mi pripremaš tako ukusnu hranu rekao je Vinston kada su seli za sto. - Nema potrebe da mi zahvaljuješ. Nagodili smo se da ću ja kuvati. To mi ne pada nimalo teško. Volim da jedem u društvu. Nikada ne bih sve ovo pripremala samo radi sebe. - Voleo bih da mi kažeš nešto o romanu koji pišeš - zamolio je Vinston. - Zaista te to zanima? - iznenadila se. - Da. Voleo bih da mi kažeš - o čemu se radi u tvom romanu. Ih ti možda ne želiš da pričaš o tome? Zvončica 54 Glorij@


- Ne da ne želim, samo sam uvek mislila da tebe to ne zanima. - Jasno mi je. Ja te nikada nisam pitao ništa u vezi s tim. Vinston je pažljivo slušao, komentarisao i postavljao joj pitanja. Posebno se interesovao za lik Eliota. - Eliot je osobenjak. On smatra da mu niko nije potreban i ništa ne želi u životu da deli ni sa kim. Zbog toga mu je teško da se skrasi najednom mestu i da prihvati Nelu - objašnjavala mu je Fejt. - Odlično - rekao joj je Vinston, pogledavši je značajno. Bilo joj je drago što je njemu jasna korelacija između Eliota i njega. - Da, ali Nela zna šta hoće. Kada je postala svesna da ga voli, odlučila je da ne popušta. Naravno, Lejni pokušava da joj ga preotme. - Lejni? - Da. Jedna žena na prilično lošem glasu. - I kako si rekla da se roman završava? - Dobro bi bilo da pobedi ljubav, ali još uvek nisam sigurna da će tako biti. - Zbog čega nisi sigurna? - Zato što u romanu može da dođe i do naglih obrta. Nikad se ne zna. Ni u životu se sve ne može predvideti. To život čini zanimljivim, a isto tako i pisanje. Međutim, bilo je jasno da je on ne shvata. - Verovatno je tebi teško da shvatiš, isto kao sto ja nikada ne bih mogla da budem uspešan arhitekta objasnila mu je. Osećao se kao da mu ona čita misli. U njegovom pozivu sve se unapred mora brižljivo isplanirati do najsitnijih detalja. - Ipak mislim da grešiš - rekao joj je posle dužeg razmišljanja. - Ti bi ipak mogla da budeš odličan arhitekta. Nasmešila mu se. - Ne verujem. Nije dovoljno samo razumetj nešto da bi se to radilo. U tvom pozivu treba dobro znati neke stvari i istovremeno biti i umetnik i praktičar, odnosno, treba povezati znanje i kreativnost. Pažljivo je posmatrao. Bio je zadovoljan onim što je čuo od nje. - Ti smatraš da imaš više smisla za pisanje i zato si odabrala da se time baviš, zar ne? - Tako je. Celog života sam razmišljala čime bih se bavila. Zelela sam da to bude nešto kreativno. Okušala sam se u mnogo čemu, ali verujem Zvončica 55 Glorij@


da sam ovoga puta na pravom putu. Možda to zvuči pomalo glupo u mojim godinama, ali nadam se da će se ovoga puta moji roditelji ponositi zbog mene. - To ne zvuči nimalo glupo. - Da li ti imaš žive roditelje, Vinstone? - Da. Oboje su veoma ponosni na ono što sam postigao u svojoj karijeri. - Tvoj otac nije arhitekta, zar ne? - Ne. On se bavi finansijama. - Interesantno. Moj otac je u istoj branši. Možda se poznaju. - Po tvom tonu zaključujem da voliš svog oca. - Da. Mnogo ga volim. Njegova velika želja je bila da me na neko vreme pošalje u Evropu. Smatra da bih se tamo naučila najlepšim manirima i da bi moj boravak u toj kultivisanoj sredini doprineo da se promenim kao osoba. - Meni se dopadaš ovakva kakva jesi. Iznenađeno ga je pogledala. - To je nešto najlepše što sam do sada čula od tebe. Vinstonu se učinilo da je čuo kako grmi. - Dobro bi bilo da sklonimo stvari sa stola i uđemo. Uskoro će kiša - rekao joj je. Dok su raspremale stol, razgovarale su o Vinstonovom poslu u Orlandu. Fejt se interesovala za poslovnu zgradu koju je Vinstonova kompanija trebalo da sagradi tamo. Želela je da pogleda nacrt plana. Vinston joj je pokazao nacrt i njoj se veoma dopao. Vinston je bio prijatno iznenađen njenim interesovanjem i poznavanjem arhitekture. Okrenuo se prema njoj. Njene rumene usne su bile veoma blizu njegovih. Ovoga puta je bio siguran da će čuti grmljavinu. Naglo se okrenuo prema svojim planovima i počeo da ih sklanja. - Volela bih još da vidim na koji način si rešio unutrašnjost zgrade. - Fejt... - Nije u redu da prekinemo posao na pola puta. Viston je klimnuo glavom i prišao svom radnom stolu. Nikada nije voleo da bude polovičan. Sve što je započeo, uvek bi i završio. Zvončica 56 Glorij@


Fejt je duboko uzdahnula. Nije se nadala da će joj Vinston dozvoliti toliku bhskost. Sada je bio trenutak da to iskoristi i da mu se približi. Ako je za sada samo želi, i to je dovoljno za početak. Neka mu bude. Ona nije mogla da ga voli više nego što ga je već volela. Tako je mislila u prvo vreme, ali je postepeno postala svesna činjenice da ga svakim danom voli sve više. Dok su razgledavsli plan, Fejt mu se postepeno približavala. Prvo se njena ruka našla na njegovoj, zatim je stavila ruku na njegovo rame i sela na naslon njegove stolice. - Ova zgrada će biti pravo remek-delo prokomentarisala je. - Nadam se - rekao je i pogledao je. Smešila mu se. Bila mu je neverovatno blizu, na dohvat ruke. - Fejt, ovako više ne možemo da nastavimo. - U potpunost se slažem s tobom. - U tren oka se našla u njegovom krilu. - Šta to radiš? - Umesto da se naljuti na nju, blago joj se smešio. - U pravu si. Ovako više ne ide. Oboje ćemo poludeti. To ne smemo sebi dozvoliti, zar ne? - Ne bi trebalo. - Ne. I zato ću ja prekinuti s tim. - S čim ćeš prekinuti? - Uhvatio je njenu ruku kada je počela da mu otkopčava košulju. - Prekinuću s tom neizvesnošću i silnim pretpostavkama. - Ne obazirući se na njegovu ruku, nastavila je da otkopčava košulju. - Ja preuzimam svu odgovornost na sebe. Ti ne treba da brineš ni o čemu, Vinstone. - O čemu ti to govoriš, Fejt? - Šta to, dođavola, smeraš? - Postupam onako kako mislim da je najbolje, Vinstone - odgovorila mu je i počela je strasno da ga ljubi. - Nema svrhe da mi se opireš, znaš! Ja sam vrlo odlučna žena. - To mi je jasno. Fejt, pobogu, bolje bi bilo da o svemu ovome malo porazgovaramo - ponovo je pokušao da je ubedi. - Nema više razgovora. - Počela je da ga ljubi po vratu. - Ja te želim, Vinstone, i vodiceš sa mnom ljubav hteo to ili ne. - Ne misliš valjda ozbiljno? Zvončica 57 Glorij@


- Najozbiljnije. Nećeš izaći iz ove sobe dok ne budeš moj, Vinstone. Bolje će biti da mi se ne opireš, inače... - rekla mu je i počela je brzo da skida sa sebe odeću. Vinston nije mogao da se pretvara da je ne želi. Bio je ganut načinom na koji mu je prišla. Rekla mu je da svu odgovornost preuzima na sebe. - Želim te - priznao joj je i pomilovao je po obrazu. - Pođimo gore! pozvao je. Nežno je poljubila njegovu ruku. - Ne želim da idem nigde. Želim odmah sada i upravo ovde da vodimo ljubav. - Ponovo je počela da ga ljubi strasno. Sva se pripila uz njega, a njene usne su se žedno obrušile na njegove. Vinston je bio svestan svog ubrzanog pulsa. Njene ruke su bile nemilosrdne. Strasno ga je milovala po ćelom telu i njegovo uzbuđenje je raslo. Nema oklevanja. Fejt kao da uopšte nije bila poznata ta reč. Bila je kao nalet oluje, vatrena i neobuzdana. Pored nje bi čovek mogao da izgori i za sva vremena nosi ožiljke, pomislio je Vinston. Ipak je čvrsto prigrlio, pokušavajući da koliko-toliko kontroliše svoje postupke. Ona ga je odvlačila daleko od svih granica ponašanja, koje je on sebi postavio, daleko od bilo kakvog racionalnog rezonovanja i konvencionalnih pravila. Primetio je da neujednačeno i ubrzano diše. Žudnja za njom je kod njega stvorila veliku napetost. Počeo je da skida sa nje donji veš u želji da oseti dodir njene meke kože. Nije više mogao da se uzdržava. Strasna želja je nadvladala razum. - Fejt - šaputao je njeno ime dok je ljubio po vratu, želeći je sve više. Da je mogao, potpuno bi se stopio s njom. - Fejt, sačekaj samo malo, molim te. Ali njene usne su ga i dalje strasno ljubile. Samo se nasmešila. Nestrpljivo je skidao s nje ostatak donjeg veša dok su se zagrljeni spuštali na pod. I ona je sa njega sve poskidala. Želela je da oseti njegovo nago telo na svom. Dok je ležala na tepihu, telo joj je gorelo ispod njegovog. Imala je osećaj kao da leti i više nije mogla da se kontroliše. Jedino je bila svesna toga da je i Vinston izgubljen u vremenu i prostoru, kao i ona. Zvončica 58 Glorij@


Njena ljubav i njegova žudnja su bili dovoljni da ih dovedu do vrhunca uživanja. Nisu im bile potrebne reči, niti bilo kakva obećanja. Čuli su se samo njihovi uzdasi zadovoljstva. Strasno su se voleli. Nisu imali vremena za blage poljupce i nežna milovanja. Dugo su čekali da budu zajedno. Napolju su sevale munje. Vinston je video Fejtino lice. Kada su se spojili, njene oči su bile širom otvorene. Savršeno! Ležali su opušteni i zadovoljni jedno pored drugog. Fejt se privila uz Vinstona dok joj je ta jedna jedina reč kolala po glavi. Nikada nešto tako lepo nije doživela. Još uvek je čula ubrzano kucanje njenog i njegovog srca, a njegov topli dah joj je grejao lice. Kiša je slabije padala, a grmljavina se preselila negde daleko. Oluja je prošla. Fejt je toliko volela Vinstona da bi nastavila da ga voli i da nisu vodili ljubav. Ali, morala je priznati sebi da nije ni mislila da bi joj s njim moglo biti toliko lepo. Vođenje ljubavi s njim je uticalo da se oslobodi napetosti, a istovremeno je ispunilo nekim do tada nepoznatim zadovoljstvom. Zagrlila ga je u želji da što duže uživaju u ovom prvom susretu njihovih tela. Ovako nešto se dešava samo jednom u životu, pomislila je Fejt. Vinston nije mogao da prepozna sebe. Još nikada nije bio tako strastan u toku ljubavne igre. Potpuno je bio izgubljen u vremenu i prostoru dok je sa Fejt vodio ljubav. Bio je siguran da mu ni sa jednom drugom ženom ne bi bilo tako kao sa njom. Prebacivao je sebi da je možda mogao biti malo nežniji prema njoj. Ali toliko se izgubio da nije bio uopšte u stanju da se kontroliše. Upravo to je Fejt želela da postigne kod njega. Nisu imali vremena za reči i pitanja. Imaće vremena i za razgovor, a tada će on morati da joj prizna da mu je bilo lepo s njom i da želi da se sve to ponovi. No, on još uvek nije bio spreman za trajnu vezu. - Fejt? Bio je dirnut nežnošću koju je pročitao u njenim očima. Prišla mu je i nežno ga poljubila u usta. U njemu se ponovo probudila želja da je uzme. Privukao je sebi. Zvončica 59 Glorij@


- Volim te, Vinstone. Nema potrebe da mi bilo šta kažeš. - Nežno ga je ljubila. - Ja jednostavno moram da ti kažem da želim stalno da vodim ljubav sa tobom. Nastavila je da ga miluje i ljubi. On je reagovao tako spontano da se i sam iznenadio. - Fejt, sačekaj malo. - Nemoj da se buniš - šaputala je. - Jednom sam te već zavela i mogu to sigurno da učinim ponovo. - Moramo da razgovaramo - rekao joj je i uhvatio je za ramena. - Imaćemo vremena da razgovaramo kada ostarimo. Nisam ti ni rekla da mi se tvoj tepih veoma dopada. - Moram ti priznati da sam ga i ja zavoleo - rekao joj je. - Fejt, ja ipak mislim da treba da porazgovaramo. - Slažem se s tobom. Upravo sada mi je palo nešto veoma ozbiljno na pamet. Zaboravila sam da te ponudim pitom od jabuka. Mogla bih da je odnesem gore i da je pojedemo u krevetu. - Dobro. - Da li želiš da legnemo u moj ili u tvoj krevet? - upitala ga je. - U moj - odgovorio joj je. Sledećeg jutra kada se probudila, Fejt se osećala veoma prijatno. Vinston je bio pored nje. Njega je pomalo zbunjivala novonastala situacija. Šta da radi sa njom? Bilo mu je jasno da mu je Fejt potrebna i da ne može bez nje, a još uvek nije bio spreman za trajniju vezu. Pitao se kako će izdržati bez nje kada bude na službenom putu. Sem toga, Vinston se pitao šta ona očekuje od njega. Bilo mu je jasno da ga voli, a i njemu je stalo do nje, ali nije želeo da joj kaže da i on nju voli. Nije želeo ništa da joj obećava. Dobro je znao da ljubav ne garantuje srećan i uspešan brak. Njegovi roditelji su bili u braku u kome više nije bilo nimalo ljubavi. Ali, Vinston se razlikovao od svog oca. On nije želeo da živi sa nekim koga ne voli. Njegovi pojmovi o braku i porodici su bih drugačiji. Verovatno je neuspeli brak njegovih roditelja bio glavni razlog što je toliko oklevao da joj priđe. Nije hteo da dopusti sebi da je zavoli, jer bi to značilo davanje izvesnih obećanja. Smatrao je da je Fejt zaslužila daleko više nego što je on u stanju da joj pruži. Zvončica 60 Glorij@


- Vistone, o čemu razmišljaš? - upitala ga je Fejt. - O tebi - odgovorio joj je. - Molim te, nemoj da žališ zbog onoga što se desilo među nama. To bi mi veoma teško palo. - Ni govora - rekao joj je i zagrlio je nežno. Milovao je nežno i ona mu se sva predala. - Molim te, Vinstone, da ni o čemu ne brineš. Jednostavno dozvoli da se sve između nas dešava spontano - rekla mu je i nasmešila mu se. Dok je ljubio njene usne, imao je utisak da na svetu ne postoji niko sem njih dvoje. Njena koža je bila meka poput satena i na svaki dodir bi uzdrhtala. Kada su se njegove usne našle na njenim grudima, osetio je ubrzano kucanje njenog srca. Fejt se osećala kao da je u bestežinskom stanju. A Vinston je bio pored nje da je prihvati i da poleti s njom u neslućene visine. Fejt je bila spremna da učini sve što bi Vinston zatražio od nje. On toga verovatno nije bio svestan. Vinstonu je jedino bilo jasno da se u njegovom stavu prema njoj nešto bitno izmenilo. Bio je spreman da je i da prima od nje, a isto tako i da je zaštiti. Ganulo ga je najviše što nije postavljala nikakve uslove i zato je želeo da joj pruži što više. Hteo je da joj ljubavna predigra pruži što više zadovoljstva. Dugo je nežno milovao. Jednog trenutka je poželeo da njeno telo prekrije svežim mirišljavim cvetovima, ali, nije ih imao pri ruci. Mogao joj je darovati samo sebe. Njoj je to bilo dovoljno, jer je upravo to želela. To se videlo po njenim razdvojenim usnama i raširenim rukama koje su ga prihvatile. Ni najlepši san se nije mogao uporediti sa lepotom doživljaja kada je Vinston milovao. Uzvraćala mu je istom merom. Oboje su imali utisak da izgaraju od zadovoljstva. Samo su se čuli njihovi uzdasi i šapat. Fejt je bila spremna da mu pruži sve bez postavljanja bilo kakvih uslova. Međutim, Vinston se iznenadio što se i on promenio i što je i sam bio spreman da se tako ponaša prema njoj. Njihova tela su se spojila u harmoničnom ritmu laganog valcera. Čuo se tihi uzdah. Zatim su se njihove usne nežno spojile. Pokreti njihovih Zvončica 61 Glorij@


tela su i dalje bih spori, a zatim sve brži i strasniji, sve dok ih njihove nežno sti nisu dovele do vrhunca. Igra se isto tako lagano i nežno završila kao što je i otpočela.

***

Vinston se brijao u kupatilu kada je Fejt širom otvorila vrata i ušla kod njega. - Gde si bila? - upitao je. Toga jutra Fejt nije bila pored njega kada se probudio. Nedostajala mu je. Jedva je uspeo da izdrži da ne krene da je traži po kući. Tek tri dana je prošlo otkad su njih dvoje postali ljubavnici, a on se osećao prosto izgubljenim kada nije bila pored njega. - Imala sam nekog posla. Dajem ti deset minuta da se spremiš i da dođeš dole - rekla mu je. - Kakve planove imaš, Fejt? - Ne postavljaj mi pitanja - odgovorila mu je i smešeći se izašla iz kupatila. - Vinstone, kasniš - viknula mu je Fejt iz kuhinje. - Dajem ti još pet minuta da se spremiš - dodala je. - Hoćeš li mi konačno reći o čemu se radi? - upitao je kada je ušao u kuhinju. - Već sam ti rekla da si kidnapovan - rekla mu je. Prišla mu je i uhvatila ga za ruku. - Ako pokušaš da pobegneš, ja ću se potruditi svim silama da te sprečim - dodala je naslanjajući lice na njegov vrat. - Šta ima za doručak? - upitao je. - Ovde možeš naći samo banane - rekla mu je, pokazujući na frižider. - Danas ćemo ići da se provedemo. Imali smo nekoliko napornih dana i veoma nam je potreban odmor. Planirala sam da pođemo na jednu dužu plovidbu tvojim čamcem. Neću ti dozvoliti da nađeš bilo kakav izgovor i da me odbiješ. - Izabrala si divan dan da me kidnapuješ - rekao joj je zadovoljno kada su isplovili. Fejt je isključila motor. - Šta to radiš? - upitao je Vinston. Zvončica 62 Glorij@


- Slušam. Oko njih je vladala savršena tišina, samo se čuo cvrkut ptica. - Uvek sam volela da idem na kampovanje - prisećala se Fejt. Obično bih povela za sobom jednog od svoje braće i... - Nisam znao da imaš braću. - Imam dva brata. Obojica će raditi u firmi kod oca, tako da se ja slobodno mogu baviti onim što meni odgovara. Teško bi mi padalo da moram da se bavim nekim zanimanjem po izboru mojih roditelja. Vinston se duboko zamislio. Njoj je bilo jasno da je lako moguće da je on imao problema sa svojim ocem da bi ga ubedio da ne žeh da ga nasledi u poslu. - Da li želiš ti da upravljaš? - upitala ga je Fejt. - Ne. Ti to odlično radiš. Dok su se vozili, sve vreme su razgovarali o mestima koja su posetili ili koja bi rado posetili. Kasno popodne su se ukotvili u jednom malom pristaništu. - Kuda idemo sada? - upitao je Vinston. - U kupovinu. - Šta ćemo kupiti? - Nemam ništa određeno. Možda nećemo kupiti ništa. No, u svakom slučaju, tebi su potrebne nove majice. - Veoma sam ti zahvalan što misliš na mene. - To činim sa velikim zadovoljstvom, dragi - rekla mu je i poljubila ga u obraz. Nakon što su obavili kupovinu, otišli su u poslastičarnicu i poručili sladoled. Oboje su bili opušteni i veoma raspoloženi. Istinski su uživali, iskoristivši na najbolji mogući način taj prelepi sunčani dan. Kasnije su još iznajmili bicikle i vozili su ih kraj obale. Vinston se opirao, ali ga je Fejt nagovorila. Nikada mu ni na pamet nije palo da bi vožnja biciklom mogla da bude tako prijatna. Fejt je uvek imala nove planove i bila je nepredvidiva. Vinstonu je u njenom društvu bilo toliko zabavno da ni jednog trenutka nije pomislio na posao. Vinston je zastao i Fejt je zaustavila bicikl. Okrenula se da vidi šta se s njim dešava. On joj je išao u susret noseći u ruci veliki narančasti balon. - Izvoli. Divno se slaže sa bojom tvoje odeće - rekao joj je. Zvončica 63 Glorij@


Fejt je bila toliko ganuta da su joj pošle suze na oči. - Hvala ti - rekla mu je. - Nema na čemu. - Volim te, Vinstone. - Možda me voliš - tiho joj je rekao. Šta da radi sa njom? Kako će se sve ovo završiti? Fejt je primetila zabrinuti izraz na njegovom licu. Uspela je da se uzdrži da ne uzdahne. Umesto toga ga je pomilovala po licu. Ima još vremena da on shvati neke stvari, pomislila je. Poljubio je u obraz. Bio je svestan da ga je zanela. Seli su na bicikle i krenuli su nazad prema pristaništu.

***

Fejt je stajala u vratima i posmatrala Vinstonova kola dok je odlazio. Mahnula mu je. Sve slabije se čulo brujanje motora pomešano sa dečjim glasovima iz komšiluka. Kako sve ovo prijatno zvuči, pomislila je Fejt naslonivši se na dovratak. Te glasove će i ona slušati svakog jutra. Pitala se da li se i udate žene osećaju tako prijatno kao ona dok ispraćaju svoje muževe na posao. Bilo je prijatno ispratiti voljenog čoveka sa saznanjem da će se za nekoliko sati ponovo vratiti kući. Ali ona nije bila Vinstonova supruga. Ne sme sebi da dozvoli da se zavarava i mašta. Nije sebi htela da dozvoli ni to da se žalosti zbog toga što Vinston nije bio spreman da se vezuje. Uostalom, kao da je to toliko važno! Kada se vrati, njih dvoje će biti srećni. Fejt nikada nije bila srećnija u životu. Znala je da je Vinstonu stalo do nje i pomirila se sa činjenicom da bi u slučaju da se ona i Vinston raziđu, zauvek mogla da živi srećna od uspomena na predivne dane koje provodi s njim. Primetila je da se Vinston drugačije ponaša nego ranije. Bio je veseliji i više se smejao. Ponašao se sasvim prirodno kada bi mu ona prišla. Izgleda da je prihvatio činjenicu da njih dvoje pripadaju jedno drugom. Zvončica 64 Glorij@


Fejt je odlučila da bude strpljiva. Nije ni sa kim ranije imala toliko strpljenja. Vinston je promenio. Sada je smatrala da čovek ipak mora osećati neku odgovornost i da to ne mora uvek predstavljati teret. Pored Vinstona se naučila i istrajnosti u sprovođenju planiranog. Prvi put je počela da strahuje da izdavači možda neće prihvatiti njen roman. Kolebala se dugo pre nego što je odlučila da pošalje elektronskom poštom svoj roman izdavaču. Plašila se mogućeg neuspeha, a ona je u pisanje uložila mnogo truda, sva se posvetila tome. Šta ako joj vrate roman? A svoje srce je poklonila Vinstonu. Plašila je pomisao da bi joj ga on mogao vratiti. To bi je potpuno slomilo. Na njenim obrazima su se pojavile suze. Fejt ih je brzo obrisala, žalosno uzdahnuvši. Čovek nikada ne treba da bude malodušan, pomislila je. Možda će na kraju sve ispasti dobro. Uvek se treba nadati najboljem. Provela je veliki deo prepodneva u razgovoru sa gospođom Henli. Kada je stara gospođa pošla kući, otišla je u radnu sobu, sela za pisaći sto i tu je zatekao Vinston kada se uveče vratio kući. Fejt se toliko udubila u pisanje da nije primetila kada je ušao. Posmatrao je kako ozbiljno radi i prvi put je shvatio da je i njen posao ozbiljan. Mesec dana je bila kod njega i za to kratko vreme je uspela potpuno da izmeni njegov život. Vinston je morao sebi da prizna da se zaljubio u nju, iako se protiv toga uporno borio. To nije bilo dobro za njega. Ljubav će ga naterati da joj obeća vernost, brak i porodicu. Ona to verovatno očekuje od njega. Šta ako joj od svega toga pruži samo jedno veliko razočaranje na kraju? Srećom, do polaska u Orlando mu je ostalo još dve nedelje. Međutim, i sada je imao toliko posla da je najveći deo dana provodio na radnom mestu. Da je nije zavoleo, Vinstonu bi bilo lako da se odluči kako da postupi prema Fejt. Polako joj je prišao i stavio je ruku na njeno rame. Ona je uplašeno skočila. - Izvini. Nisam hteo da te uplašim. - Mislila sam da ću umreti od straha. Nisam očekivala da ćeš se tako rano vratiti. Zvončica 65 Glorij@


- Nije rano. Već je šest sati. - Onda nije čudo što su mi se leđa ukočila. Počeo je da masira njena ramena. To je naučio od nje. - Koliko vremena si provela ovde? - Ne znam. Kako si ti proveo dan? Da li si umoran? - Kao i svaki radni dan. Ništa posebno - odgovorio joj je. - Vreme je da pođem u kuhinju i nešto pripremim za večeru. - Fejt, ne moraš da mi pripremaš večeru baš svako veče. - Tako smo se pogodili. Zatvorio je njena usta poljupcem. Kada je prestao da je ljubi u njenim očima je ugledao onaj pitomi pogled koji je toliko voleo. - Mislim da smo se mi odavno prestali pridržavati dogovora, zar ne? - Meni ne pada nimalo teško da ti kuvam, Vinstone. - Znam! - Ona nije imala pojma da je on imao na umu nešto sasvim drugo. Privukao je sebi i počeo je da je miluje i ljubi. - Predložio bih ti da za promenu ja pripremim večeru, ali sam u tome vrlo nevešt. Možda bi bilo bolje da poručim da nam nešto donesu iz restorana - predložio je Vinston. - Odlična ideja - složila se s njim. - Reći ću im da donesu večeru za sat vremena - rekao joj je i odneo je u krevet. - Ovo ti je još bolja ideja - rekla mu je i pripila se uz njega. Kasnije, kada je sunce već zašlo, njih dvoje su sedeli na terasi i pili vino posle večere. Ćutali su i uživali. Vođenje ljubavi ih je učinilo srećnim i zadovoljnim. Mesečina je obasjala terasu. Fejt je sedela sa ispruženim nogama i poluzatvorenim očima. Mogla je tako da sedi satima i da se ne pomeri. Kako bi bilo lepo ovako provesti ostatak života. - Znaš, Vinstone, razmišljam o nečemu. Uživao je dok je posmatrao opuštenu kako sedi obasjana mesečinom. Tog prizora će se uvek rado sećati. U to je bio siguran. - Da li me slušaš? - Ne. Gledam te. Ponekad si neodoljivo ljupka. Nasmešila mu se. - Ako nastaviš tako da mi deliš komplimente, neću uopšte biti u stanju da razmišljam - rekla mu je i uhvatila ga za ruku. - Zar moji komplimenti samo tako utiču na tebe? Zvončica 66 Glorij@


- Da li hoćeš da ti kažem o čemu razmišljam? - Ne znam. Nisam sigurna. - Imam dobru ideju. Mislim da bi trebalo da priredimo jednu sedeljku. - Sedeljku? - Da, kućnu zabavu. Nadam se da znaš šta se podrazumeva pod sedeljkom, Vinstone. Večera, piće, muzika, ples i druženje sa ljudima. - Znam to. - Vratio si se iz Evrope pre nekoliko nedelja, a još se nisi video ni sa jednim svojim prijateljem. Imaš prijatelje, zar ne? - Samo jednog ili dva. - Prosto neverovatno za poslovnog čoveka i stručnjaka tvog renomea - konstatovala je Fejt. - Uzeću tvoj imenik i pobrinuću se da pozovem sve značajnije ličnosti na zabavu. - Kada misliš da bi bilo najbolje da bude zabava? - upitao je Vinston. Znao je da nema svrhe da pokuša da je odvrati. - Da li ćemo imati dovoljno vremena da sve pripremimo? - Ništa ne brini, Vinstone. Ja u tome imam iskustva. Ako bi ti preuzeo na sebe da pozoveš ljude, ja bih se pobrinula za sve ostalo. - Neka bude kako ti kažeš - složio se sa njom Vinston. - E, sada bismo mogli da odemo i malo plivamo u bazenu - predložila je Fejt. - Dobro - sližio se Vinston. - Samo moram prvo da obučem svoje kupaće gaćice. - Kome su potrebne gaćice? - čudila se Fejt i skinula je sa sebe svu odeću. - Fejt... - Vinstone - uzviknula je Fejt, oponašajući njegov ton. - Jedno od najvećih zadovoljstava u životu je kupanje bez kupaćeg kostima. Vinston je ostao bez reči. Veoma se uzbudio kada je ona ostala naga. To ga je iznenadilo. Nije mu prvi put da je vidi nagu. Milovao je i poznavao svaki dehć njenog tela. Ipak, dok je posmatrao Fejt kako stoji pored bazena, obasjana mesečinom, bio je uzbuđen kao tinejdžer na svom prvom sastanku. Podigla se na prste i gipkim pokretima bacila u vodu. - Sada tek vidim koliko mi je ovakvo plivanje nedostajalo. Zvončica 67 Glorij@


Vinston je jedva uspevao da dođe do daha. Samo je odmahnuo glavom. Da joj se pridružio, ne bi bio u stanju da pliva. - U redu, Vinstone, nemoj da prenagliš. Prvo dobro razmisli zadirkivala ga je Fejt. - Dozvoli mi da dođem sebi. - Hajde, Vinstone, skini prvo košulju - bodrila ga je Fejt. Pokazaće on njoj! Skinuo je sa sebe košulju, zatim šorc i na kraju donji veš. - Ti se ničega ne stidiš - rekao joj je. - Ni najmanje - složila se s njim. - Skači, Vinstone! Zaronio je. - Predao si se - konstatovala je Fejt glasno se smejući. - U pravu si. - Da vidimo koliko brzo plivaš kada si nag. Da li možeš da me stigneš? Pokušao je da je stigne, ali to nije bilo nimalo jednostavno. - Vidi šta sam našao - rekao joj je i pravio se kao da nešto drži u ruci. To je privuklo njenu pažnju i uspeo je da je stigne. - Varalice. Hteo si da me prevariš - vikala je Fejt i uspela je u zadnjem trenutku da mu umakne. - Ima još nade za tebe, Vinstone - zadirkivala ga je. Ispužio je ruku i uspeo je da je uhvati. Sada je Fejt ostala bez reči. Želeo je više nego ikad ranije. Osećao se kao da bi svakog trenutka mogao eksplodirati. Njeno srce je kucalo tako jako kao da će iskočiti. Privukao je sebi i počeo strasno da je ljubi. Uzdisala je od zadovoljstva i polako se potpuno opustila, priljubivši se uz njega. Njihova ustreptala tela su drhtala sve jače. Fejt je osetila kako se leđima naslanja o zid bazena. Bila je spremna da mu pripadne. Njihova tela su se spojila. Fejt je osetila prijatnu malaksalost. Vinston je ponovo bio njen. Znala je da će biti njen. Mesečina je obasjavala njeno lice, ali ga Vinston nije video. Od prevelikog uživanja se izgubio. Osećao se kao da ga nose talasi.

***

Neki ljudi su rođeni da budu inventivni, a Fejt je bila jedna od njih. Ovoga puta je izmislila sedeljku da ne bi imala vremena da razmišlja o Zvončica 68 Glorij@


tome da joj je preostalo još samo nekoliko dana da bude zajedno sa Vinstonom. Naravno, nameravala je da se angažuje da ta zabava što bolje uspe. Po ceo dan je imala pune ruke posla. Insistirala je da sama pripremi svu hranu, ali je Vinston ipak angažovao i gospođu Henli. Ponekad se Fejt usred nekog posla setila da će Vinston uskoro otići i to bi je rastužilo. Nije mogla da veruje da on još uvek nije razmišljao o nekoj trajnijoj vezi s njom. Istina, nikada joj nije rekao da je voli, ali joj je to često dokazao delima. Često je zvao usred dana iz kancelarije samo da bi čuo njen glas. Donosio joj je često cveće. Milovao je i mazio i pre nego što bi vodili ljubav i posle. Ženi nisu potrebne reči, ako joj voljeni muškarac na delu pokaže da mu je stalo do nje i da je voli. Ipak, ponekad i izjava ljubavi znači veoma mnogo. Fejt je želela da čuje od Vinstona da je voli. Pokušavajući da se smiri, Fejt je ubeđivala samu sebe da treba da bude zadovoljna onim što ima. Odlučila je da se posebno svečano obuče i našminka za zabavu. Dugo se doterivala i na kraju bila zadovoljna svojim izgledom. Vinston je čekao dole i kada ju je ugledao, nije mogao da poveruje svojim očima. - Večeras mi se prvi put dešava da jedva čekam da se završi žurka koja još nije ni počela - rekao joj je i nežno je uhvatio ispod ruke. Fejt je to shvatila i kao kompliment i kao dokaz da mu je stalo do nje. Među gostima je Fejt upoznala Džerija Koldvela, Vinstonovog prijatelja. On joj se sam predstavio. - Moram priznati da Vinston ima savršen ukus - rekao je Džeri. - Imam utisak da ne oklevate nimalo. Veoma ste preduzimljivi - dodao je. - Ne volim da gubim vreme - iskreno je rekla Fejt. Džeriju se njena otvorenost dopala. - Da li imate nameru da ostanete ovde? - upitao je smeškajući se tajanstveno. - Da li ste upoznali Amandu Grant? - Da li vam je nekada neko rekao da ste tako providni da bi vas svako pročitao? - upitala ga je Fejt. - Da! Imam nameru da ostanem ovde duže odgovorila mu je na njegovo prvo pitanje. Zvončica 69 Glorij@


- Predlažem vam da pođemo do bara i nešto popijemo - obratio joj se Džeri, menjajući temu razgovora. Dok su stajali pored bara, Fejt nije primetila da ih Vinston sve vreme posmatra. Fejt i Džeri su se smejali, a Vinston je bio namršten. Vinston je ubeđivao sebe da je najgluplje na svetu biti ljubomoran. Ubeđivao je sebe da ni ovoga puta nije ljubomoran, samo pomalo sumnjičav. Možda joj Džeri više odgovara. Njih dvoje su slični po prirodi. Džeri je više ličio na Eliota, glavnog junaka Fejtinog romana. Mnoge žene su ga volele. Džeri je voleo brze automobile, izlaske i sve vidove zabave. Bio je sasvim suprotan Vinstonu. Vinston je sipao sebi piće, a zatim je pripalio cigaretu. Džeri je njegov najbolji prijatelj. A kakvo mesto Fejt zauzima u njegovom životu? Ljubavnica, prijateljica, drugarica. Bez obzira na to što je bilo između njih, Vinston nije imao pravo da je sputava da čini ono što želi. Nije imao pravo da od nje traži da mu bude verna. Dođavola, kako da nema pravo na to! Odjednom je prekinuo razgovor sa inženjerom sa kojim je bio u društvu i krenuo je prema Fejt. Kada joj je prišao, ona se smejala. Lice joj je bilo ozareno, a oči sjajne. - Vinstone, nisi mi rekao da imaš prijatelja koga se mnoge majke plaše zbog svojih kćerki - obratila mu se i spontano ga je uhvatila za ruku. - Zahvaljujem vam na komplimentu - rekao je Džeri. Zatim je popjo svu votku iz svoje čaše i nazdravio sa praznom čašom. - Već sam pohvalio tvoj ukus, stari druže - obratio se Vinstonu. - Hvala ti. Na terasi su postavljeni stolovi. Čudi me kako to nisi primetio - rekao mu je Vinston. - Nikada nije kasno - Džeri je namignuo Fejt i krenuo prema terasi. - Čini mi se da se prilično dugo zadržao u tvom društvu - primetio je Vinston kada je Džeri otišao. Širom je otvorila oči, a lice joj je ponovo ozario osmeh. - Baš lepo. To je u stvari divno. - Poljubila ga je nežno u obraz. - Ima žena koje ne vole posesivne muškarce. Sa mnom to nije slučaj. Ja volim kada muškarac želi ženu samo za sebe. Naravno, sve to u razumnim granicama. - Samo sam hteo da... Zvončica 70 Glorij@


- Ne kvari mi ovaj lep doživljaj. - Ponovo ga je poljubila, a zatim ga je uhvatila ispod ruke. - Dobro, hoćemo li sve vreme stajati ovde ili ćemo poći na terasu da večeramo? Umirem od gladi. - U pravu si - složio se s njom. - Prvo treba da pojedemo ovu divnu hranu koju si pripremila, a posle ćemo razgovarati. Zabava je u potpunosti uspela. Sledećih nekoliko dana gosti su se telefonom zahvaljivali na lepo provedenoj večeri. Međutim, Fejt je sve više razmišljala o Vinstonovom skorom odlasku u Orlando i njihovom rastanku. Jednom prilikom je bila na jednoj košarkaškoj utakmici u Orlandu i grad joj se dopao, ali sada ga je mrzela. Do Vinstonovog polaska je ostalo još samo nekoliko sati, a njih dvoje se ni o čemu nisu dogovorili. On je nekoliko puta pokušavao da razgovara s njom, ali ona nije prihvatila razgovor. Ispala je kukavica, ali se plašila da će joj on reći da je između njih sve gotovo i želela je da to što više odgodi. Odlučila je da će, ako on kaže da je kraj, tražiti od njega da joj objasni zbog čega. Malo je zastala ispred vrata njegove sobe pre nego što je ušla. Vinston je prestao da pakuje svoje stvari. Činilo mu se da nikada nije imao teže trenutke u životu. - Da li želiš da ti pomognem? - upitala je. - Nema potrebe. Skoro sam sve spakovao. Klimnula je glavom i sela je na ivicu kreveta. - Nisi mi rekao koliko ćeš dugo biti odsutan. - To ti ne mogu reći, jer ni sam ne znam tačno - Vinstonu nikada ranije nije tako teško padalo pakovanje. - Verovatno ću se zadržati tri nedelje, a možda i četiri. Mogao bih da proverim to kada me ispratiš i tada bih ti tačno mogao reći. - Da li da te čekam ovde da se vratiš? To je ličilo na Fejt, da postavi takvo pitanje sasvim spontano. Želeo je da je moli da ostane, ali to nije učinio. - To od tebe zavisi - rekao je. - Ne slažem se sa tobom. Ti dobro znaš šta ja osećam prema tebi. Ništa nisam od tebe tajila ni jednog trenutka - ućutala je na trenutak, pitajući se kako nema malo više ponosa. - Sada bih ja želela da mi kažeš šta ti osećaš prema meni i šta želiš. Zvončica 71 Glorij@


Fejt se uozbiljila. Vinstonu je nedostajao onaj njen široki osmeh koji joj je stajao lepše nego nekim ženama najskupoceniji nakit. - Mnogo mi značiš, Fejt. - Imao je na umu reč ljubav, ali je nije mogao izgovoriti. - Pa? - gledala ga je širom otvorenih očiju. Vinston je izvadio još jednu košulju iz ormara. Tražio je prave reči da joj saopšti ono što je želeo. U toku poslednjih nekoliko časova samo je razmišljao o tome šta da joj kaže i šta da uradi. Najviše bi mu odgovaralo da i ona pođe s njim. - Nemam pravo da tražim od tebe da me ovde čekaš - rekao joj je. Želeo je da bude pošten prema njoj. Zabolela je njegova iskrenost. - Volela bih da mi kažeš šta želiš. Da h i dalje žehš miran život bez ikakvih komplikacija? Da li je on to želeo? To mu više nije zvučalo primamljivo kao ranije. Ne mogu da ti pružim ono što ti želiš - rekao joj je trudeći se da ostane smiren. - Ne mogu da ti obećam brak, porodicu i doživotnu vernost, jer ja u te stvari ne verujem, Fejt. Više volim da ti to kažem na vreme, makar ti to teško palo, nego da zbog toga ispaštaš celog života. Nije mu rekla ništa, plašeći se da mu ne kaže nešto zbog čega bi kasnije zažalila. Nije se ljutila na njega. Osetila je prema njemu sažaljenje. - Da li si imao tako ružno detinjstvo da to nikako ne možeš da zaboraviš? - upitala ga je. Bilo mu je neprijatno što ona dira u njegove stare rane. - To nema veze s nama - rekao je. - I te kako je važno. To oboje znamo - ustala je naglo. Bila je prilično uznemirena. - Vinstone, ne želim da ti kažem da mi duguješ objašnjenje, odnosno da mi bilo šta duguješ. Međutim, volela bih da znam razloge takvog tvog ponašanja i reagovanja prema meni. - Kada se moja majka udala za oca, najveća želja joj je bila da ostvari srećan i uspešan brak. - Nema u tome ničeg neobičnog - konstatovala je Fejt. - Naravno da nema. Ali problem je bio u tome što brak za moga oca nije značio ni približno tako puno kao za moju majku. Njemu je brak obezbedio materijalnu sigurnost, ugled u društvu, obrazovanu i brižnu suprugu koja se brinula o svemu, a on je i dalje živeo životom momka. - Znači, on nije voleo tvoju majku - zaključila je Fejt. - Njihov brak je bio sklopljen iz interesa. Zvončica 72 Glorij@


- Ne bih mogao reći da otac nije bio naklonjen majci. On jednostavno nije bio čovek koji je mogao puno da joj pruži. Bio je obuzet sobom, svojim poslom i karijerom. Nije mnogo pažnje posvećivao porodici. Kada sam se rodio, poklonio je mojoj majci smaragdnu ogrlicu zato što mu je rodila naslednika. Fejt je odlučila da ga ne prekida, nego da ga pažljivo sasluša. Sigurno će mu biti lakše kada joj poveri šta ga muči. - Moja majka je obožavala oca. Kao dete imao sam negovateljicu, dadilju i telohranitelja. Majka je bila opsednuta strahom da bi mi se nešto moglo dogoditi. Njen strah nije poticao od njene prevelike brige za mene, nego iz brige da bi se očevom nasledniku moglo nešto desiti. Ja sam za njih bio samo očev naslednik. - O, Vinstone, da nisi malo preterao? - pitala ga je Fejt. On je samo odmahnuo glavom. - Moja majka mi je to otvoreno rekla još kada sam imao deset godina, a jednom prilikom, kada se njen odnos prema ocu već promenio, rekla mi je još mnogo toga. Rastao sam bez roditelja. Retko sam ih viđao. Svako od njih je vodio svoj život. Moj otac je smatrao da je bilo dovoljno da odlazi na roditeljske sastanke i da mi drži predavanja o odgovornosti, obavezama i časti. Najveći problem je bio u tome što se na njegovom primeru nikako nisam mogao učiti. Vinston je polako ugasio cigaretu. Po pokretima njegovih prstiju se moglo primetiti da je bio veoma uznemiren. - Moj otac je imao ljubavnice. Majka je to znala i tolerisala mu je. Jednom prilikom mi je otac rekao da te svoje veze ne shvata ozbiljno. Smatrao je da čovek malo treba da se razonodi i da svaka promena dobro dođe kao malo osveženje. - Zar ti je tako rekao? - iznenađeno je upitala je Fejt. - Da. Tada sam imao šesnaest odina. On mi se često poveravao. U to vreme moja majka ga više nimalo nije volela. Nas troje smo živeli kao tri dobro vaspitana, učitiva stranca pod istim krovom. - Zbog čega nisi otišao da živiš kod dede i bake? - Baka tada već nije bila živa, a deda ništa nije znao o neuspelom braku mojih roditelja. Moja majka mu se nikada nije požalila. Deda bi se zgranuo da sam se pojavio kod njega sa željom da se preselim. Osim toga, moji roditelji ionako često nisu bih kod kuće, tako da sam imao na raspolaganju celu kuću. Niko mi nije smetao. Zvončica 73 Glorij@


To je razlog što toliko voli da bude osamljen, pomislila je Fejt. Sigurno ti je bilo veoma teško - rekla je Vinstonu. Fejt je u mislima upoređivala svoju porodicu sa njegovom. Ona je rasla u sasvim drugim okolnostima, u jednoj zdravoj porodičnoj atmosferi. Njena kuća je uvek bila puna radosti i smeha. - Vinstone, da li si nekada razgovarao sa svojim roditeljima o svojim problemima? - Samo jedanput. Smatrali su da sam nezahvalan za sve što čine za mene. Tada sam uvideo da ne vredi ići glavom kroz zid. Roditelje nisam mogao promeniti. Odlučio sam da krenem drugim putam. - Kojim putem? - Kompenzaciju sam tražio u radu, učenju i ličnim uspesima. Otac nije ni znao kada sam upisao arhitekturu. Kada je doznao, hteo je da prekinem studije i da krenem njegovim stopama. To je zahtevao od mene vrlo energično. Međutim, ja sam već imao osamnaest godina i dobro sam znao šta želim. Nisam mu dozvolio da utiče na mene. Bio sam još energičniji od njega. - Sazreo si - konstatovala je Fejt. - Najgore mi je bilo kada mi je majka rekla da me nije želela. Ja sam za nju samo bio sin njenog supruga koga više nije volela. - Pripalio je cigaretu. - Čak mi je rekla i da veruje da bi njen brak bio drugačiji da se ja nisam rodio. Da nije imala obaveze prema meni, mogla je da prati oca na njegovim putovanjima. Fejt je prebledela. Nije mogla da veruje da je majka mogla da bude tako surova prema svom detetu. - Oni nisu zaslužni da imaju sina kao što si ti. - Fejtine oči su se napunile suzama. Prišla je Vinstonu. - Odlučio sam da ne uzmem od svog oca ni centa za svoje školovanje. Na moju sreću, od dede sam nasledio dovoljno za školovanje, a sve ostalo sam kasnije sam stvorio - objasnio joj je Vinston. Fejt je žarko želela da mu priđe i da ga zagrli, ali je osećala da on nije želeo da ga ona u ovom trenutku na taj način teši. - Tvoji roditelji još uvek utiču na tok tvoga života - ljutitim tonom mu je rekla Fejt. - Njihov brak je bio grozan i po tome ti zaključuješ da svaki brak mora biti takav, zar ne? To je glupo. Zvončica 74 Glorij@


- Ne mora svaki brak biti takav, ali ja ne želim da živim u braku. Za mene je brak kao institucija besmislen - odgovorio joj je takođe ljutitim tonom. - Ne misliš valjda da ljudi od svojih roditelja nasleđuju samo fizičke osobine, Fejt? Moj otac je bio sebičan. Ja sam takođe sebičan. Samo što sam ja toga svestan i ne želim da moja supruga i deca zbog toga ispaštaju. To je razlika između mene i moga oca. - Takvo zaključivanje ti verovatno nazivaš logičkim, zar ne? - Fejt je izgubila strpljenje. - Gde bismo stigli kada bi deca nasledila sve osobine svojih roditelja! Naopako kad bi svako dete čiji je roditelj bio ubica i samo postalo ubica. - To je apsurdno. Preteruješ. - Ja preterujem? Ja govorim apsurdno? - ljutito ga je upitala Fejt. Bila je van sebe od besa. - Ja ću ti reći šta je apsurdno. Apsurdno je kada nekoga voliš i on ti uzvrati ljubav, a zatim te odbije, strahujući da sve možda neće ispasti savršeno. - Ja ne govorim ni o kakvoj savršenosti, Fejt. - Jasno je da si ti perfekcionista. Pravo je čudo što se ne zoveš Vinston Savršeni Marlou - i dalje se ljutila Fejt. - Odlično. Sada i sama vidiš da sam u pravu kada ti kažem da ja nisam podesan za bilo kakvu zajednicu. Ja sve volim unapred da isplaniram. Ne volim da mi se stvari dešavaju slučajno. U tom pogledu se nas dvoje bitno razlikujemo. Ti stvari ne uzimaš ozbiljno i zato te i ne pogađa ako ti nešto ne uspe. Pogledala ga je. Ovoga puta je njen pogled bio hladan. Uspela je da zadrži suze. Znala je da će gorko plakati kada ostane sama.. - Očekivala sam da ćeš mi to jednog dana reći. U nečemu ipak imaš pravo, Vinstone. Svet se sastoji iz dve grupe ljudi, brižnih i bezbrižnih. Ja sam bezbrižna i zadovoljna sam što je tako. Ali ne mislim da svi moraju biti kao ja ili da si ti manje vredan zbog toga što se u tom pogledu razlikuješ od mene. Vinston je tiho uzdahnuo. - Nisam imao nameru da te vređam. - Možda nisi, ali si me ipak uvredio. Nas dvoje se u nekim stvarima razlikujemo i mada smo oboje odrasli i verovatno spremni na neke kompromise, sasvim je sigurno da ćemo se i dalje po nečemu razlikovati. Nikada se nećemo u svemu složiti. Međutim, to ne menja činjenicu da te ja volim i da želim da provedem ostatak života sa tobom. - Prišla mu je Zvončica 75 Glorij@


sasvim blizu i stavila ruku na njegovo rame. - Sigurna sam, Vinstone, da ti nisi ni nalik svome ocu ili majci po njihovoj sebičnosti. Nemoj dozvoliti da oni razore našu sreću. Stavio je svoju ruku na njenu. - Da mi ne značiš tako mnogo, lakše bi mi bilo da rizikujem. Toliko mi je stalo do tebe da se bojim da bilo šta rizikujem. - Ti preteruješ - Fejt je osetila da neće moći da zaustavi suze. Pobogu, Vinstone, kako možeš da izdržiš da mi ni sada ne kažeš da me voliš? Okrenula se i istrčala iz sobe. Vinston je čuo kako su se ulazna vrata zalupila.

***

Vinston je veoma naporno radio u Orlandu, i postignuti rezultati su bih impresivni. Međutim, moglo se primetiti da je nezadovoljan. Uvek je bio neraspoložen, a ispod očiju su mu se urezali duboki podočnjaci. Njegovom prijatelju i saradniku Džeriju to nije moglo da promakne. Dugo je već poznavao Vinstona i slutio je da je razlog tako velike promené kod njega Fejt. Mislio je da su se posvađali. - Normalno je da se ljudi koji se vole ponekad i posvađaju - tešio je Vinstona. - Nije u pitanju svađa. Njena želja je bila da joj obećam brak, a ja to nisam mogao da učinim - objasnio mu je Vinston. - Nisi mogao? Mislim da bi bolje bilo da kažeš da nisi hteo. - Ovog puta, kada je u pitanju Fejt, zaista nisam mogao. Plašim se da joj ne bih mogao pružiti ono što ona očekuje od braka i porodice, a ne želim da je razočaram i da joj upropastim život. Ne želim da joj obećam nešto što nisam siguran da ću moći da ispunim. - Pa, u svakom slučaju, o tome sam treba da odlučiš - rekao mu je Džeri. - Ali, meni se čini da si vrlo nesrećan. No, ako je ne voliš... - Nisam rekao da je ne volim. - Ja ti samo govorim ono što mislim. Vinstone, ti si dobar čovek i odličan stručnjak, ali pored te žene bio bi još daleko bolji i uspešniji. Ona je i do sada puno učinila za tebe. Zvončica 76 Glorij@


- Znam. Stalno razmišljam šta bih ja mogao da učinim za nju. Kad bi od mene zavisilo, ja... - Šta to treba da zavisi od tebe? - Menije sada jasno da sam nesrećan bez nje, ali nisam siguran da ona ne bi bila srećnija bez mene. - Pretpostavljam da ti na to pitanje samo ona može dati pravi odgovor. Najbolje će biti da nabaviš avionsku kartu i da otputuješ do nje. - U pravu si. To ću odmah danas da učinim. - Pametno! - složio se sa njim Džeri. Vinstonu se zurilo da stigne kući. Bio je siguran da je Fejt tamo. Doduše, nije mu se javila kada je zvao telefonom, ali verovatno zato što je negde izašla. Nije mogao da veruje da je otišla zauvek. U dubini duše je osećao da, bez obzira na to šta je rekao Fejt i kako se prema njoj poneo, ona mora da ga čeka. Bio je siguran da će je naći kod kuće. Znao je da je ona veoma uporna i da se ne predaje lako. Neće valjda ovoga puta postupiti drugačije, mada on prema njoj baš i nije bio fer. Fejt mu je poklonila svu svoju ljubav, a on to nije znao da ceni. Odlučio je da joj to sada sve nadoknadi ako mu ona to dozvoli. Ali prevario se. Više nije bila u kući. To mu je bilo jasno istog trenutka kada je otvorio ulazna vrata. U kući je, kao nekad davno, vladala besprekorna tišina. Vinston je odjednom osetio usamljenost. Bio je ljut na samog sebe. Hitrim koracima je počeo da se penje uz stepenice, glasno dozivajući Fejt. U jednom trenutku se upitao kako je i mogao očekivati da će je naći kod kuće. Umorno se spustio na ivicu kreveta. U sobi se još uvek osećalo njeno prisustvo. Legao je na krevet, ali je znao da neće moći da zaspi bez nje. Dugo je razmišljao o njoj. Neću joj dozvoliti da tek tako ode od mene, pomislio je. Na kraju ga je umor toliko savladao da je ipak zaspao. Fejt se vratila u okrilje svoje porodice gde je uvek bila srećna. Svi su joj se veoma obradovali, a posebno njen otac. On je ipak primetio da je nešto tišti. - Fejt, zašto mi ne kažeš šta te muči? - upitao je. - Ovog proleća sam jednostavno sazrela i postala odrasla u pravom smislu te reči - odgovorila mu je Fejt. Zvončica 77 Glorij@


- A da b to ima veze sa čovekom u koga si se zaljubila? - Ima. Mnogo bi ti se dopao, oče. On je snažna ličnost, i suviše snažna. Ja mu se dopadam ovakva kakva jesam. Razlikuje se od mene. Uvek sve strogo isplanira i trudi se da kasnije sve teče po tom planu. - Fejt je duboko uzdahnula. - Osim toga, on je pravi džentlmen. Mislim da bi se i mami dopao. - Onda sam te pogrešno razumeo - konstatovao je Džeri. - Slušaj, Džeri, ja mislim da su ljudi zreli za brak kada imaju iste poglede i navike. Kada se dvoje u toj meri razlikuju kao Fejt i ja, tu ništa ne vredi ni pokušavati. Ona želi dom, porodicu i decu i sve ostalo što sa tim ide. Ja sam stalno na putu. Po nekoliko nedelja odsustvujem od kuće, a kada se vratim, želim da...- Vinston jednostavno nije znao šta bi rekao. Nekada je to dobro znao, ali sada su se stvari i kod njega izmenile. Više nije bio siguran da mu odgovara stari način života, - Slažem se da je to problem - rekao je Džeri. - Zaista nije lako kada čovek dugo mora da bude odvojen od voljene osobe. - Od mene ne bi bilo pošteno da tražim od nje da me tako dugo čeka rekao je Vinston. - Možda si u pravu. Možda je bolje da budeš stalno nesrećan, nego da rizikuješ i da budeš srećan s njom. Čini mi se da gubiš orijentaciju, stari druže. - Mali broj uspešnih brakova znam. Ali ljudi ih ipak sklapaju - glasno je razmišljao Vinston. - Verovatno za to postoje valjani razlozi - primetio je Džeri. - Možda ću iduće nedelje otići da je posetim. - Zapamti, Vinstone, kada žena pokloni ljubav čoveku, a on je ne prihvati, gotovo uvek se nađe neko drugi da to učini umesto njega. Da li bi ti voleo da te neko zameni kod Fejt? - Ne pričaj svašta, Džeri. - Pa, u čemu je onda problem, Fejt? - On još nije spreman da bude moj, a ja ne znam koliko dugo ću još moći da čekam da se on konačno odluči. - Da li želiš da ja razgovaram s njim? Fejt se nasmejala. - Razmisliću o tome, pa ću ti reći. U sobu je ušla i Fejtina majka. Ona je bila oduševljena što joj se vratila kćerka. Zvončica 78 Glorij@


Dok su njih troje čavrljali iznenada se oglasilo zvono na ulaznim vratima. Iznenađeno su se pogledali. Fejt je krenula prema vratima, ali je njena majka zaustavila. - Martin će otvoriti vrata, Fejt. Ti idi i očešljaj se. Kada je Martin najavio Vinstona Marloua, Fejt samo što mu nije poletela u susret, ali je njena majka ponovo zaustavila. - Ponašaj se kao dama - upozorila je. - Sedi ovde i čekaj. - Fejt - nežno joj se obratio Vinston. - Zdravo, Vinstone - rekla je jedva uspevajući da mu ne poleti u zagrljaj. - Nisam te očekivala - dodala je i pružila mu je ruku. - Izvini što ti nisam telefonirao da ću doći - rekao je zbunjeno. - Nije važno. Dođi da te upoznam sa svojim roditeljima - smirila ga je Fejt i predstavila ga ocu i majci. Kada je Vinston seo, Fejtin otac je poveo s njim razgovor o poslu. Iznenada, Vinston je ustao, uhvatio za ruku Fejt i poveo je prema terasi. Njeni roditelji su iznenađeno gledali za njima. Kada joj je rekao da se vratio iz Orlanda ranije nego što je trebalo, i to zbog nje, Fejt se zadovoljno smeškala i ponovo se jedva savladala da mu ne poleti u zagrljaj. - Znam da nisam imao prava da očekujem da ćeš me čekati kod kuće, ali sam to ipak priželjkivao. Kuća je bila prazna bez tebe. Ne mogu više bez tebe. Ti si kriva za to. Ne znam šta si učinila sa mnom. - To je stvarno strašno! Da li želiš da se vratim, Vinstone? - Da li treba da te molim da to učiniš? - Razmisliću. Zaslužio si da te malo mučim, ali nemam srca da to učinim - nasmešila mu se. - Ja nisam otišla od tebe, Vinstone - rekla mu je i zagrlila ga je. - Verovatno nisi otvarao plakare. - Zbog čega je to važno? - Da si otvorio plakare, video bi da su sve moje stvari tamo. Radosno je uhvatio za ruke. - Zašto si onda ovde? - Došla sam da vidim svoje roditelje i da im javim da je izdavač prihvatio moj roman. - I ja sam rešio da ti konačno kažem da ne mogu da živim bez tebe. Mislim da je vreme da nas dvoje zasnujemo porodicu. Ne znam kakav ću biti muž i otac, ali... Zvončica 79 Glorij@


Pomilovala ga je po usnama da ga ućutka. - Videćemo - rekla mu je nežno. - Ja ću i dalje ponekad morati da putujem poslovno, ali se nadam da ćeš ti biti voljna da me pratiš. - Samo pokušaj da mi to zabraniš! - A ti ćeš se pobrinuti da ne zaboravim da brak i porodica treba da budu na prvom mestu, zar ne? Naslonila je lice na njegov vrat. - Na to možeš slobodno da računaš. - Želim da ti kažem da se u mom životu sve izmenilo otkad sam te sreo. Kada bih te izgubio osećao bih se gore nego da sam ostao bez ruke ili noge. Potrebna si mi i želim da delim sve u životu sa tobom. Samo te molim da ostaneš takva kakva jesi. A sada možemo da pođemo našoj kući, Fejt! Volim te i ne želim da te izgubim, nikada više! KRAJ

By Glorij@

Zvončica 80 Glorij@

Profile for Tamara Miliv

En brajs izmireni dug  

En brajs izmireni dug  

Advertisement