Issuu on Google+


Mađarski privrednik

Poštovani čitaoci! MAÐARSKI PRIVREDNIK je izdanje na srpskom jeziku grupe novina HID izdavačke kuće Feliciter Kiado iz Mađarske. Želja nam je, da u saradnji sa Nacionalnim uredom za ekonomske odnose sa inostranstvom (HITA), ljudima koji rade u priv­ rednoj diplomatiji, mađarsko-srpskom komorom, d.o.o. Mac-Line Hungary-jem i drugim organiza­ cijama dođemo u kontakt sa privrednicima iz više zemalja. Ove godine već drugi put izdajemo MAĐARSKI PRIVREDNIK povodom većih privrednih mani­ festacija u drugom polugodištu, za članove komore i druge rukovodioce firmi, poslovne ljude koje inte­ resuju Mađarska odnosno poslovni odnosi sa pre­ duzećima iz Mađarske. U ovoj publikaciji svoje pro­ iz­vode i usluge ponovo će predstaviti veliki broj firmi iz Mađarske. Možda ćete upravo Vi biti taj, koji će među njima naći odgovarajućeg, a možda i više po­ tencijalnih partnera koji su bliski vašoj delatnosti, i to u nadi dugoročnih i obostrano korisnih poslovnih odnosa. Nemojte oklevati! Ako nađete firmu, koja je interesantna za vas, pišite e-mail ili nazovite je telefo­ nom, povežite se s njima!

Veliki broj firmi, koje se predstavljaju u našoj publikaciji dokazuje da su preduzetnici iz Mađarske otvoreni za saradnju sa inostranstvom, imaju ozbiljne namere za uspostavljanje poslovnih veza i da očekuju javljanje potencijalnih partnera. Pored direktnih kontakata, radi stvaranja drugih mogućnosti, možete se obratiti izdavaču, savetnicima za ekonomska pitanja u mađarskoj diplomatiji koji rade u Vašoj zemlji, ili mađarsko-srpskoj komori. U MAÐARSKOM PRIVREDNIKU pored pred­ stavljanja preduzeća iz Mađarske naći ćete informa­ cije o nekoliko privrednih grana odnosno o stanju bilateralnih privrednih odnosa. U tim člancima naći ćete informacije, koje će Vas uveriti da su pred Vama povoljne mogućnosti i da ćete imati priliku za uspos­ tavljanje efikasnih poslovnih odnosa. Mađarska je zainteresovana da i dalje razvija priv­ redne odnose sa susednim i bliskim zemljama, tako i sa Vašom zemljom. Budite i Vi partner u tome! Uspešne poslove želi vam:

Deneš Kovač glavni urednik

MAĐARSKI PRIVREDNIK 2012 | Izdavač: ©Feliciter Kiadó Kft., Web: www.feliciter.net, www.feliciter.hu. E-mail: feliciter@felciter.hu Odgovorni izdavač: dr Judit Kovač (Kováts Judit) | Urednik: Deneš Kovač (Kováts Dénes) | Prevodilac: Tibor Mačai (Mácsai Tibor) | Saradnici: Emilia Cirjak (Czirják Emília), Žofia Danko (Dankó Zsófia), Maria Dulicki (Duliczki Mária) Katalin Katona, Anita Kotranji (Kotrányi Anita), Viktor Kovač (Kováts Viktor), Ildiko Sanji (Szanyi Ildikó), Silvia Teški (Teski Szilvia) | Grafika/dizajn: Šandor Talpaš (Talpas Sándor) | Štampa: Grafit Nyomda “R” Kft. | Sva prava su zadržana! 3


Mađarski privrednik

Strategija mađarske spoljne ekonomije Od 12 najvažnijih izvoznih tržišta Mađarske 11 čine članice Evropske unije. Imamo povoljan geografski položaj, i imamo veoma čvrste odnose sa tržištima balkanskih zemalja, a te zemlje čine veoma značajnu grupu država sa aspekta evropske stabilnosti. U strategiji mađarske spoljne ekonomije pored ovih odnosa, u skladu sa svetskim tendencijama važnu ulogu dobija i otvaranje prema istoku. O tome, i drugim važnim temama sledi naš intervju sa Balažem Hidvegijem, zamenikom državnog sekretara za spoljnu ekonomiju i međunarodne poslove Ministarstva nacionalne ekonomije.

– Koji su prioriteti u strategiji spoljne ekonomije Mađarske? – Osnovni ciljevi naše ekonomske politike jesu povećanje privrednog rasta i poboljšanje konkurent­ nosti, stvaranje novih radnih mesta, a paralelno s tim, povećanje rate zapošljavanja, koja je izuzetno niska u međunarodnom upoređenju. Ostvarivanjem tih ciljeva postiže se povećanje poreskih prihoda, po­ boljšava su stanje budžeta i ima pozitivan uticaj na smanjenje zaduženosti države. Osnovna funkcija spoljno-ekonomskih odnosa jeste doprinos ostvarivanju opštih ciljeva ekonomske po­ litike. To je naročito važno kada se mogućnosti rasta unutrašnje potrošnje – zbog raspoloživog obima ne bih ulazio u objašnjenje uticaja pojedinih faktora – za sada ograničene. Pored toga želim vas podsetiti, da ako se upoređuju odnosi izvoza i bruto domaćeg proizvoda, među članicama Evropske unije samo je Slovačka ispred Mađarske, što veoma dobro pokazuje odlučnu ulogu spoljno-ekonomskih odnosa u opštem

4

privrednom rastu. Podsećam Vas, da je 2011. godine izvoz Mađarske dostigao iznos od 80 milijardi evra, a suficit u izvozi iznosio je 7 milijar­ di evra. U ciljeve strategije spoljne ekonomije spada i to, da se izvoz udvostruči do kraja decenije u odnosu na 2010. godinu (što bi značio godišnji izvoz od oko 140–150 milijardi evra), da se duplira iznos kapitala koji dolazi u Mađarsku, odnosno kapitala, koji iz Mađarske odlazi u inostranstvo, prvenstveno u susedne zemlje, zatim da na planu izvoza osetno poraste aktivnost i učešće malih odnosno srednjih preduzeća.

„Otvaranje ka istoku“ – U pogledu strateških pravaca spoljne ekonomi­ je – pored daljeg razvoja naših privredno-trgovinskih odnosa i saradnje sa razvijenim industrijskim zeml­ jama i članicama Evropske unije – formulisali smo i program „otvaranja ka istoku“. Naglašavam, da od 12 najvažnijih izvoznih tržiš­ ta Mađarske 11 čine članice Evropske unije. Prvi u nizu je Nemačka, pošto je prošle godine 25% izvoza Mađarske otišlo u tu zemlju, slede sa učešćem od 5–6 posto zemlje, kao što je Rumunija, Austrija, Slovačka i Italija, zatim Francuska i Ujedinjeno kraljevstvo sa po 4–5%, a Poljska i Češka sa po 3–4%.


Mađarski privrednik

„Otvaranje ka istoku“ odgovara onoj, u Evropi sve rasprostranjenoj spoznaji, da faktore, koji utiču na dinamiku svetske ekonomije i svetske trgovi­ ne valja tražiti izvan Evrope, prvenstveno u Aziji. Slično drugim zapadno-evropskim zemljama, kao što su Nemačka i Austrija, i mi smo prepoznali značaj izvoznih tržišta u nadolazećim zemljama; među njima su brojne zemlje sa mnogo kapitala (Kina, Južna Koreja i druge), koje danas kao inves­ titori raspolažu sa ozbiljnim potencijalom, a to se u Mađarskoj ogleda u vidu preduzeća, koja imaju važnu ulogu u nacionalnoj ekonomiji Mađarske. Želim naglasiti, da „otvaranje ka istoku“ nije po­ java novijeg datuma, pošto se radi o višegodišnjem

procesu. Od 2004., ulaska naše zemlje u Evropsku uniju povećanje prometa u evropske zemlje, koje nisu članice EU, kao i u zemlje izvan Evrope iz godine u godinu nadmašuje dinamiku rasta ukupnog izvoza. Zahvaljujući tome između 2004. i 2011. u grupi zemalja „ostale Evropske zemlje“, u koju spada i Rusija i Ukrajina, kao i u vanevropskim zemljama njihov udeo u ukupnom izvozu Mađarske povećao se sa 8–9% na 11,5–12,5% ukupnog udela. Među zemljama, na koje se odnosi otvaranje ka istoku nalazimo pet takvih (Rusija, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Turska i Kina), u koje je izvoz Mađarske u 2011-toj godini nadmašio 1 milijardu evra, i njihov pojedinačni udeo u ukupnom izvozu Mađarske prelazi 1%. Istovremeno želim naglasiti, da bez obzira na postignuti rast proteklih godina, ak­ tuelna vlada Mađarske je prva takva vlada, koja je u glavne pravce spoljno-ekonomske strategije uključila i značaj aktivnosti prema zemljama, koje nisu članice Evropske uni­ je, a da je to činila ne samo rečima, već i donošenjem konkretnih mera. U većini zemalja, na koje se odnosi otvaranje ka istoku značajan privredni rast se ispoljava u širenju ulaganja i u razvoju tehničko-tehnološkog nivoa. Za nas je jasno, da u pogledu izvoza Mađarske u te zemlje dodatne mogućnosti izvoza se pružaju u izvozu investicionih dobara, između ostalog za energetiku i zaštitu okoline, a sve to dopunja­ vaju tržišne mogućnosti, koje se otvaraju pred industrijom hrane.

Istaknuta pažnja – Pored otvaranja ka istoku naravno ne smemo zaboraviti na jačanje sposobnosti Mađarske u privlačenju kapitala i o podršci stranim ulagačima. Naši ciljevi su dvojaki. S jedne strane želimo hrabriti već prisutne partnere za nove investicije, da stečenu dobiti u našoj zemlji ulože u Mađarskoj. Želeli bismo postići, da veći investitori deo svojih istraži­ vačko-razvojnih delatnosti premeste u Mađarsku, odnosno da Mađarska za njih ne bude samo „produženi radni sto“. Da se u skladu sa svojim interesima i ciljevima uključe u ob­ razovanje mađarskih stručnjaka (kvalifikovanih radnika, tehničara i visokoobrazovanih 5


Mađarski privrednik

stručnjaka), i da se – ne u zadnjem redu – u značajnijoj meri okrenu ka domaćim malim i srednjim preduzećima, kao njihovim dobavljačima. S druge strane, želimo pridobiti i druga preduzeća, da hrabro ulažu u Mađarskoj, da iskoriste komparativne prednosti koje naša zemlja pruža kao ciljna zemlja potencijalnih investitora. Mnogi akteri mađarske privrede postali su učesnici procesa globalizacije putem svo­ jih dobavljačkih veza, koristeći pogodnosti, koje takvi odnosi nude, uz sučeljavanje sa izazovima u toj sferi. Velika preduzeća u Nemačkoj, prvenstveno u oblasti proizvodnje drumskih vozila – radi povećanja međunarodne konkurentnosti svoje delatnosti i svo­ jih proizvoda – u povećanoj meri su se okrenuli ka zemljama regiona, a među njima i ka mađarskoj privredi radi širenja svoje dobavljačke mreže. To znači dodatnu moguć­ nost zapošljavanja i izvoza prvenstveno malim i srednjim preduzećima – i kako sam već to spomenuo – to je povoljno i za državu sa aspekta rasta prihoda budžeta. Dobavljači omogućavaju uštede u troškovima ispitivanja udaljenih tržišta, a istovremeno je jasno da zahteve naručioca nije lako ispuniti, da naša preduzeća moraju se dokazati u ozbiljnoj tržišnoj utakmici. – U pogledu inostranih firmi koji su mogući i sa naše strane preferirani pravci i oblasti saradnje? – Rajner Briderle (Rainer Brüderle), raniji savezni ministar za ekonomiju i tehnologiju više puta je javno izjavio, da nemačka privreda i po međunarodnim procenama je uspela veoma brzo prevazići svetsku ekonomsku krizu, koja je nastala posle 2008. godine, jer je kod njih udeo i značaj industrijske aktivnosti u ukupnoj privredi mnogo viši, nego u broj­ nim zemljama Evropske unije. Ispravnost takvog stava potvrđuju i naša iskustva. Premijer Viktor Orban je u okviru svojih predavanja, koje je držao u proteklih 2 godine, redovno izjavio da – iako rado viđamo one ulagače, koji u Mađarskoj osnivaju preduzeća ili proši­ ruju svoja ulaganja – mi najviše preferiramo razne prerađivačke industrijske grane: proiz­ vodnja vozila, mašina i opreme, elektronika, zatim kako smo već spomenuli u vezi otva­ ranja ka istoku, oblast proizvodnje energenata i racionalizacije energetike, kao i tehnika, tehnologija u zaštiti okoline. 6

– Zašto je Mađarska dobra ciljna i partnerska zemlja? – Privlačni smo, jer imamo povoljan geografski položaj, i imamo veoma čvrste odnose sa balkanskim zemljama i njihovim tržištima, a te zemlje čine veoma značajnu grupu država sa aspekta evropske stabilnosti. Povoljni su uslovi u pogledu infrastrukture, mađarska radna snaga je uglavnom stručna, motivisana, i u po­ ređenju sa nivoom zapadnoevropskih zemalja konku­ rentni smo u pogledu zarada i troškova, koji optereću­ ju zarade. U sklopu ekonomske politike želimo jačati dijalog sa ulagačima i njihovim organizacijama, i želi­ mo više uzeti u obzir njihova iskustva i predloge. Raduje nas što se Nacionalni ured za spoljnu eko­ nomiju (HITA) bavi podrškom velikog broja novih investitora i vodi veću brigu o njima. A to je najbolji dokaz, da smo privlačna zemlja.


Mađarski privrednik

Mađarsko-srpski privredni odnosi Mađarska i Srbija se tradicionalno smatraju jednim od uzajamno naj­ važnijih političkih i privrednih partnera. To dokazuje, da su ugovorni odnosi ove dve zemlje uređeni, u toku proteklih nekoliko godina potpi­ sani su najvažniji sporazumi, koji regulišu bilateralne privredne odnose (npr. Sporazum o eliminisanju dvojnog oporezivanja, Sporazum o zaštiti ulaganja, Sporazum o privrednoj saradnji). Među preduzetnicima dve zemlje razvila se intenzivna saradnja, a zah­valjujući tome firme su stekle značajna iskustva, širok krug konta­ kata i mnogo informacija o privrednom okruženju jedne odnosno druge zemlje. To dokazuje i činjenica, da je 2011. godine Mađarska bio peti najveći izvoznik u Srbiju, a ispred nje su se nalazile samo takve privred­ ne velesile, kao što je Rusija, Nemačka, Italija i Kina.

Rastući izvoz Mađarske Vrednost izvoza Mađarske u Srbiju 2011. godine je porasla za 9,6% u odnosu na isti period prethod­ ne godine, a uvoz roba iz Srbije bio je za 8,9% veći u odnosu na 2010. Na osnovu podataka o među­ sobnoj spoljnoj trgovini u 2011. godini može se zaključiti, da je ublažavanjem uticaja finansijske i privredne krize došlo do povećanja prometa pro­ izvoda između dve zemlje, u kojem zahvaljujući dinamičnom rastu mađarskog izvoza Mađarska i dalje raspolaže sa značajnom aktivom. Na osnovu analize podataka za I polugodište 2012. vidi se, da izvoz Mađarske raste sličnim tempom kao i proš­ le godine, pošto je u prvih šest meseci ove godine

izvoz u Srbiju povećan je za 12,1% u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, u periodu januar – juni 2012. godine uvoz proizvoda iz Srbije smanjen je za 5,7%. Mađarska u ukupnom uvozu Srbije u prvih šest meseci 2012. godine učestvuje sa 4,8%, dok u Mađarsku odlazi 2,5% ukupnog izvoza Srbije. Direktna ulaganja iz Mađarske u Srbiji (FDI) 2011. godine iznosila su 68 miliona evra, čime je naša zemlja na spisku stranih investitora zauzela 8. mesto. To je značajan rast u odnosu na 2010. godinu, kada je naša zemlja sa 15 miliona evra ulaganja zauzela 14. mesto, a na osnovu svih ulaganja u periodu između 2005. i 2010. Mađarska se nalazi na 11. mestu stranih ula­ gača (282 miliona evra). Zadnje decenije direktna ulaganja iz Mađarska u Srbiji svake godine su višestruko nadmašivala kretanje kapitala u suprot­ nom pravcu. Nizak nivo ulaganja od strane preduzeća iz Srbije prvenstve­ no je rezultat nedostatka kapitala u srpskim firmama. Dok u Mađarskoj postoje takve firme, koje su značajne i u međunarodnom upoređenju (npr.

7


Mađarski privrednik

MOL, OTP, Richter Gedeon, itd.), i koje su u stanju realizovati značajna ulaganja u inostranstvu, u Srbiji malo je onih preduzeća, koja imaju toliki kapital, koji bi im omogućio izvoz kapitala velikih razmera.

Možemo biti dobavljači Preduzeća iz Mađarske prvenstveno mogu biti uspešna u izvozu onih proizvoda, kod kojih je Srbiji neophodan značajan uvoz. Takođe imaju dobre šanse za ulazak na tržište Srbije, odnosno mogu proširiti svoje poslovanje oni izvoznici iz Mađarske, koji se bave delatnostima, u ko­ jima je zadnjih nekoliko godina došlo do značajnijeg razvoja, odnosno realizovana su značajna inostrana ulaganja. Zahvaljujući ulaganjima u auto industriju Srbije, u skorije vreme može se povećati potražnja za auto delovima, proizvodima od obojenih metala kao i gumenih delova. FIAT je do sada uložio blizu milijardu evra u raniju fabriku Zastava, gde će – kako je planirano – 2012. godine započeti proiz­ vodnju novog modela kompaktnog vozila italijanske fabrike automobila. Nakon potpuno razrađene proizvodnje računaju na godišnju proizvodnju od 200 hiljada vozila. S obzirom, da u Srbiji još nije uspostavljena takva mreža dobavljača kao u Mađarskoj, a proizvođači auto delova u Mađar­ skoj imaju višegodišnja iskustva u u saradnji sa velikim međunarodnim fabrikama automobila, dobavljači iz Mađarske imaju dobre šanse da uspostave poslovnu saradnju sa fabrikom Fiata u Srbiji. U Srbiji su u fazi realizacije odnosno projektovanja brojni projekti za razvoj infrastrukture (npr. izgradnja autoputeva, gradnja raznih mre­ ža, ulaganja u energetiku i zaštitu okoline), koji takođe nude povoljne mogućnosti izvoznicima iz Mađarske. U poljoprivredi i prehrambenoj 8

proizvodnji mađarski izvoznici mogu biti uspešni prodajom savremenih tehnologija, poljoprivrednih mašina, semenske robe i hemijskih proiz­ voda. U uvozu Srbije poseban značaj imaju lekovi i farmaceutski proiz­ vodi, pa i u tom segmentu mogu da se poprave izvozni rezultati pre­ duzeća iz Mađarske. Od tih firmi „Richter Gedeon“ Z.a.d. već ima svoju kancelariju u Beogradu, ali svoje interesovanje su već ispoljile i druge farmaceutske firme iz Mađarske.

Mogućnosti ulaganja Srbija pruža brojne beneficije stranim ulagačima radi pospešivanja in­ vesticija. To su prvenstveno nepovratna sredstva, i znače oslobađanje od poreza ili poreske olakšice za određeni vremenski period. Iznos nepov­ ratnih sredstava zavisi od vrednosti ulaganja, od broja novostvorenih radnih mesta, od lokacije ulaganja i industrijske grane, a mogu iznositi i 10.000 EUR/novo radno mesto. Srbija najviše podržava ulaganja u izvozno orijentisane privredne grane (auto industrija, elektronika, IKT). Kao najpovoljniju mogućnost ulaganja


Mađarski privrednik

svakako treba spomenuti poljoprivredu i prehrambe­ nu industriju, pošto Srbija – a naročito Vojvodina – na tom planu ima izvanredne mogućnosti. U zemlji ima ukupno 5.734.000 ha poljoprivrednog zemljišta, na ko­ jem se proizvodi pšenica, kukuruz, suncokret i soja, ali je značajna grana i voćarstvo. Srbija uglavnom izvozi sveže poljoprivredne proiz­ vode, pa zbog toga strane investitore željno očekuju u prerađivačkoj i prehrambenoj industriji. Takođe valja istaći i oblast energetike, pošto u Srbiji stalno raste potrošnja energije, što zahteva ulaganja u moderni­ zaciju, u izgradnju planiranih gasovoda i poveziva­nje energetskih sistema, a to znači ozbiljan potencijal za ulagače iz Mađarske. Narodna skupština Srbije je 2011. usvojila novi zakon o energetici, što je jedan od najvažnijih koraka u pravcu liberalizacije tržišta energetike u Srbiji. U sklopu pravne harmonizacije sa legislativom EU, zakon će – uz izvesna ograničenja – omogućiti pristup gasovodima i elektroenergetskom sistemu novim firmama, koje su zainteresovane za to tržište u pružanju energetskih usluga. U Srbiji pos­ toje brojne mogućnosti za ulaganja u zaštitu okoli­ ne. Preduzeća iz Mađarske imaju bogato iskustvo na planu ekoloških investicija (izgradnja kanalizacije, deponija otpada, izgradnji prečistača otpadnih voda), a napretkom procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji biće sve izraženije potrebe za takvim investi­

cijama. Srbija ima značajne potencijale obnovljive energije, što je prema procenama ekvivalentno 4,3 miliona tona/godina nafte. Najveći deo toga otpada na energiju iz biomase (2,7 miliona t/god.), ali posto­ je značajne rezerve i u energetskom potencijalu voda (0,6 miliona t/god.), sunčeve energije (0,6 miliona t/ god.), u geotermalnoj energiji (0,2 miliona t/god.) i u energiji vetrova (0,2 miliona t/god.). Na planu ulaganja u turizam Srbije preduzeća iz Mađarske takođe imaju povoljne izglede. To naročito važi za banjski turizam, u kojem mađarska preduzeća imaju značajna iskustva iu 2011. godini bilo je izraže­ no interesovanje ulagača iz Mađarske.

pospešivanja ulaganja, kao i nala­ ženje izvora finansiranja za inves­ titore iz Mađarske, koji su zainte­ resovani za ulaganja u Srbiji.

Kancelarija u Beogradu Ekonomska kancelarija Mađarske u Beogradu poma­ že pojavljivanje mađarskih firmi na tržištu Srbije. Sa naše strane izvoznicima iz Mađarske najčešće pruža­ mo usluge sastavljanja spiskova srpskih preduzeća, potencijalnih partnera, prenošenje informacija o mo­ gućnostima osnivanja preduzeća u Srbiji, slanje infor­ macija o carinskim tarifama Srbije za razne proizvo­ de, kao i provera pouzdanosti poslovnog partnera iz Srbije. Među naše zadatke takođe spada i obezbeđe­ nje tržišnih informacija, informacija o investicionim potencijalima, o podršci, koju Srbija pruža sa ciljem

Dusko Karagics (Duško Karagić) Šef Ekonomske kancelarije Ambasade Mađarske, Beograd 11000 Beograd, Braničevska 13/3 Tel.: 00-381-11-344-7046 Faks: 00-381-11-344-7169 E-mail: ecohunoffice@beocity.net 9


Mađarski privrednik

Grade se veze Glavni prioritet Mađarsko-srpske trovinske i industrijske komore (MSTIK) je izgradnja prekograničnih poslovnih veza između Mađarske i Srbije, pos­ većujući posebnu pažnju malim i srednjim preduzećima. Dalje se razvija i jača sistem mera. U prvom polugodištu ove godine komora je učestvovala u realizaciji brojnih priredbi, u nastavku ćemo sumirati te aktivnosti. Mađarsko-srpska trgovinska i industrij­ ska komora je u saradnji sa SIEPA-om iz Srbije, Zemaljskim savezom proizvođača auto delova Mađarske (MAJOSZ) i Eko­ nomskim kancelarijama u Budimpešti i u Beogradu 30. marta je u Beogradu u sklopu Međunarodne izložbe vozila „BEOTRUCK“ organizovala stručnu konferenciju i susret privrednika, na kojoj su učestvovali i brojni izlagači iz Mađarske. Cilj ove priredbe je bio, da se mađarskim i srpskim privrednicima pruže informacije i da se doprinese uspostav­ ljanju poslovnih odnosa u oblasti proizvodnje auti delova, kao i da se stručnjaci upoznaju sa programom FIAT-a u Srbiji. Nakon stručnih predavanja bilo je B2B poslovnih susreta i razgovora, na kojima su razgovarale pojedine firme iz Mađarske i Srbije, upoznali su poten­ cijalne partnere sa proizvodima, delatnostima, kojima se bave, a sve u cilju uspostavljanja zajedničkih poslovnih veza. Na Međunarodnom sajmu građevinarstva SEEBBE u Beogradu kao prateća ma­ nifestacija izložbe mađarskih preduzeća, čije je prisustvo podržavao Nacionalni ured za spoljnu ekonomiju (HITA), 26. aprila održan je Stručni dan u organizaciji komore. U iz­ gradnji sajamskih štandova, kao i u organizaciji Stručnog dana pomogao je Mac-Line Hungary Kft. Cilj ove priredbe je bio, da se mađarska i srpska preduzeća informišu o moguć­ 10

nostima stručne saradnje i u oblasti inovacija i da se doprinese uspostavljanju novih veza u građevinarstvu i proizvodnji građevinskog materijala. Prema proce­ nama učesnika manifestacija u stručnom pogledu do­ nela je puno novih informacija i inventivna rešenja. Na Novosadskom međunarodnom poljopriv­ rednom sajmu, koji je održan od 17. maja, MSTIK se trudila – u saradnji sa HITA-om – da i u pogle­ du sadržaja i u pogledu uslova obezbedi takav nivo, s kojim su se prethodnih godina mogli sresti njihove članice, kao i učesnici sajma. Trgovinska i industrijska komora županije Čongrad je za zainteresovane pre­ duzetnike obezbedio poseban autobus iz Segedina. Savetovanje je otvorio Ratko Filipović, predsednik Privredne Komore Vojvodine. Mikloš Jojart, pot­ predsednik MSTIK je govorio o ciljevima komore: da one, koji žele sklapati poslove u Srbiji, upoznaju sa lokalnim privrednim okruženjem, i da im pomognu u uspostavljanju uzajamno uspešne saradnje. Karolj Kermeci, zamenik direktora Tisacoop-a iz Kanjiže, firme koja se specijalizovala za plasman prehram­ benih proizvoda iz Mađarske kao i pravih hungari­ kuma predstavio je delatnost tog preduzeća. Duško Karagič, šef Ekonomske kancelarije Mađarske u Be­ ogradu u svom predavanju bavio se poslovnim mo­ gućnostima, koje se u Srbiji nude malim i srednjim preduzećima iz Mađarske.


Mađarski privrednik

Peter Škapinjec, načelnik odeljenja Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju je predstavio HITA, a za­ tim i Poslovnu mrežu regije Karpata, koja ima za cilj da olakša širenje poslovnih aktivnosti malih i srednjih preduzeća na prostorima Karpatskog basena. Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komo­ ra je 31. maja u Budimpešti održala Godišnju skup­ štinu, na kojoj je analizirana 2011. godina, a donete su i odluke o planovima za 2012. godinu, kao i o per­ sonalnim promenama. Krištof Satmari je zbog zauze­ tosti na poslu dao ostavku na funkciju predsednika, a članovi Skupštine su izabrali novog predsednika, Lasla Kovača. Međunarodni i regionalni sajam privrede u Subotici je otvoren 6. juna. Na Sajmu komora je imala poslovni-informativni štand, a učestvovala je u reali­

zaciji Evropskog dana zaštite potrošača. 7. juna je održana „uobičajena“ stručna konferen­ cija: B2B je praćen s velikim interesovanjem u Kongresnom centru Hotela Galleria. Mikloš Jojart je pozdravio prisutne, a zatim je Ištvan Vagač, načelnik odeljenja Ministarstva nacio­ nalne ekonomije izneo detalje Plana „Wekerle“, što je zapravo strategija razvoja mađarske privrede za Karpatski basen. Duško Karagič, šef Ekonomske kancelarije Ambasade Mađar­ ske u Beogradu je informisao prisutne sa privrednim pokazateljima Srbije, a zatim je go­ vorio o raznim programima te zemlje za podsticaj investicija. Nakon toga dr Karolj Kasaš, potpredsednik Regionalne Privredne Komore u Subotici održao je predavanje o prekogra­ ničnoj saradnji malih i srednjih preduzeća, a Laslo Kovač, predsednik MSTIK je govorio o aktivnostima Mađarsko-srpske industrijske i trgovinske komore. Nandor Zemnicki, glavni savetnik Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju predstavio je rad ovog ureda, koji ima za zadatak, da s jedne strane pruža podršku spoljno-ekonomskim aktivnostima malih i srednjih preduzeća, a s druge strane da podstiče ulaganja stranih firmi u Mađarskoj. Đerđ Terek direktor i osnivač Elzett Certa d.o.o-a u Subotici govorio je o decenijskim iskustvima ulaganja i poslovanja u Vojvodini, a Laslo Zanoc, teritorijalni direktor UniCredit Banke je upoznao prisutne s mogućnostima davanja finansijskih garancija za susedne zemlje. Pred­ stavnici više MSP koji su zainteresovani za tržište Srbije, direktno ili indirektno izrazili interesovanje za poslovne mogućnosti u Srbiji. Od strane MSP u Srbiji bilo je interesovanja u više oblasti: dopuna tonera, predstavljanje stranih firmi, zakup industrijskih hala, itd. Nakon višemesečnog usaglašavanja i pregovaranja – uz saradnju komore – iz Banata može započeti izvoz inovativnih prehrambenih proizvoda u Mađarsku, a kupac je jedna firma iz Budimpešte.

Dalji planovi MSTIK za 2012. Do kraja godine komora organizuje brojne programe. Krajem avgusta na Sajmu INICOOP u Zrenjaninu u okviru Stručnog dana organizuje poslovni forum i susret privrednika (B2B), a komora će imati i svoj štand za informacije. Cilj je da se regija srednjeg Banata 11


Mađarski privrednik

upozna sa mogućnostima u Mađarskoj, zatim da se snime potrebe preduzetnika iz Zrenjanina, koje će MSTIK preneti akterima na mađarskom tržištu. Kao nastavak učešća na martovskom Međuna­ rodnom sajmu vozila BEOTRUCK u Beogradu u septembru u Sekešfehervaru komora organi­ zuje stručnu konferenciju i susret privrednika, kako bi omogućio nastup proizvođača auto de­ lova iz Mađarske na tržištima Srbije. Preduzeći­ ma, koje interesuju mogućnosti uključenja u auto industriju Srbije, Trgovinska i industrijska komora županije Fejer će dostaviti infor­ macije o konferenciji, na kojoj će, prema prethodnim konsultacijama učestvovati između ostalog i Zemaljski savez proizvođača auto delova Mađarske (MAJOSZ). U informisanju zainteresovanih preduzeća iz Srbije organizatori računaju na pomoć regionalnih privrednih komora iz Vojvodine, kao i Ambasade Srbije. Pored potencijalno zaintereso­ vanih firmi na ovu konferenciju biće pozvani i proizvođači auto delova odnosno dobavljači iz Srbije, koji su zainteresovani za uspostavljanje poslovnih odnosa sa mađarskim firmama, predstavnici FIAT-a, kao i Savez proizvođača auto delova Srbije. Važan prioritet je iniciranje raz­ govora sa predstavnicima Fabrike automobila FIAT o tome, na koji na­ čin mogu mađarska preduzeća postati direktni ili indirektni dobavljači auto delova u Srbiji. Nakon konferencije, ako bude interesovanja, biće omogućeno i predstavljanje proizvoda, kao i za manje prezentacije po­ jedinih preduzeća. Radi snimanja poslovnih mogućnosti u Srbiji – uz učešće partnera – ove godine biće organizovana najmanje dva rodšo-a u organizaciji MSTIK, prema planovima u Debrecinu i u Đeru. Na ovim forumima 12

privrednici će dobiti merodavne tržišne informacije u vezi Srbije, o propisima o osnivanju firme, o mogućnostima ulaganja, o privatiza­ ciji, o poreskim i drugim propisima, kao i o mogućnostima nalaženja partnerskih preduzeća. Predavači će biti čelnici lokalnih komora, kao i rukovodioci poznatih preduzeća, koji imaju i praktična iskustva, pa zainteresovanim preduzetnicima korisne informacije mogu preneti iz prve ruke. Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora će pred­ staviti svoje aktivnosti, kao i novoformiranu Poslovnu mrežu Karpat­ ske regije.

IPA projekti pred ciljem U okviru IPA pre­ kograničnog progra­ ma Mađarska-Srbija, u sklopu projekta IN­ NOINFO Mađarsko­ -srpska trgovinska i industrijska komora je u saradnji sa lokalnom samoupravom opštine Mali Iđoš uspostavio informacioni portal i informativni preduzetnički centar za preduzeća iz Mađarske i Srbije. Cilj portala i centra je da u pograničnim regijama po­ mogne stvaranje, funkcionisanje i saradnju preduzeća. Trajanje projekta je 12 meseci, od novembra 2011. do oktobra 2012. Otvarajuća konferencija je održana u Segedinu 23. februara 2012., pred velikim auditorijumom. Na konferenciji, koja je trajala blizu 3 sata,


Mađarski privrednik

pored predavanja čelnika, održana su i takva konkretna stručna preda­ vanja, i obavljene su konsultacije, koja su stvorila osnovu za pokretanje projekta i zacrtala glavne pravce realizacije. Od strane medija ispoljeno je veliko interesovanje, a članci i video snimci tog skupa mogu se naći na stranici www.mszkik.hu pod menijem InnoInfo. Napredak i neposredni rezultati projekta: • Na InnoInfo portalu za preduzetnike iz Mađarske i Srbije, preduzet­ nici mogu urediti svoj klijentski sajt. Završena je razrada program­ skog softvera portala InnoInfo, a nakon kupovine servera softver je instaliran i stavljen u funkciju. • Nakon pokretanja informacionog portala InnoInfo biće izrađen pro­ fil/web stranica 100 srpskih i mađarskih preduzeća, sa osnovnim in­ formacijama o preduzeću, opisom delatnosti, a omogućava i to, da preduzeća uzajamno ocenjuju kvalitet njihovih usluga i da pretražuju podatke poslovnih partnera. • U okviru projekta u Malom Iđošu biće izgrađen preduzetnički in­ formativni centar, a radovi na adaptaciji kancelarije već su završeni. Sledeći korak biće nabavka sredstava za rad kancelarije, a u sklopu toga biće opremljen informativna tačka i sala za konferencije (koja će služiti kao edukativni centar). • Nakon formiranja regionalnog edukativnog centra, u okviru projekta planirana je ECDL edukacija za računare i EBCL edukacija privred­ nog karaktera za ukupno 32 preduzetnika iz Malog Iđoša i okoline. • O InnoInfo informacionom portalu biće snimljen dokumentarni film, jedan kratak PR film, sačiniće se jedna višejezična brošura, i biće objavljene brojne informacije u medijima za preduzetnike iz pogra­ nične regije.

Glavni cilj pro­ jekta „Gate to Eu­ rope“ u okviru IPA prekograničnog programa Mađar­ ska-Srbija je izrada studija izvodlji­ vosti industrijskih parkova, koji bi se osnovali u Opštini Subotica i u Tompi, na mađarskoj stra­ ni granice. Projekat Gate to Europe re­ alizuju: Mađarsko­ -srpska trgovinska i industrijska ko­ mora, Regionalna Privredna Komora u Subotici i Trgo­ vinska i industrijska komora županije Čongrad. Trajanje projekta je 12 meseci, od decembra 2011. do kraja novembra 2012. Otvarajuća konferencija projekta je održana 26. januara 2012. godi­ ne u Tompi uz prisustvo predstavnika trgovinskih i industrijskih komo­ ra dve zemlje, nadležni diplomatskih predstavništava iz Budimpešte i Beograda, stručnjaci odeljenja za razvoj preduzetništva u Karpatskom 13


Mađarski privrednik

basenu Ministarstva nacionalne ekonomije, zatim preduzetnici i ru­ kovodioci firmi, koje su zainteresovane za ovu investiciju. Napredak i neposredni rezultati projekta: Započeta je izrada stručnih studija za pripremu formiranja industrijskih parkova (analiza situacije, vlasničkih odnosa, tržišnih mogućnosti, in­ vesticionih namera; kompleksna studija izvodljivosti i ekonomičnosti; analiza pravnog okruženja; marketinški plan; tehnička studija, koja služi kao osnova za projektovanje industrijskih parkova), eksperti su učestvo­ vali u brojnim radionicama za usaglašavanje. po dve studije (na srpskoj i mađarskoj strani) o analizi situacije i tehničke studije će biti završene do sredine septembra 2012., a planira se završetak po jedne studije na nivou projekta o marketingu, izvodljivosti i ekonomičnosti do kraja ok­ tobra 2012. U okviru projekta osnovaće se i jedna prekogranična organizacije, koja će se baviti koordinacijom aktivnosti oko razvoja industrijskih par­

14

kova, i koja će garantovati korišćenje studija izrađenih u sklopu projekta, kao i praktičnu realizaciju predloga eksperata. Prekograničnoj saradnji i regionalnom razvoju doprinosi i time, što će u toj organizaciji i Subotica i Tompa imati svoje predstavnike, a time saradnja sa partnerima može biti redovna i efikasnija. Popularizacija ideje projekta obezbediće se održavanjem otvarajuće i zatvarajuće konferencije, funkcionisanjem jednog sajta, izdavanjem tri brošure i izradom dva filma. Web stranica je izrađena i dostupna je putem sledećeg linka: www.gatetoeurope.info. PR filmovi se izrađuju, a brošure će biti gotove za završnu konferenciju.

Poslovna kancelarija u Subotici U saradnji Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju (HITA), Mađar­ ske trgovinske i industrijske komore (MTIK) i Ministarstva nacionalne


Mađarski privrednik

ekonomije (MNE) ostvaruje se Poslovna mreža karpatske regije od 11 kancelarija. Cilj izgradnje Poslovne mreže karpatske regije je da u oblasti privrede međusobno približi zemlje iz Istočne i Srednje Evrope i da time pomog­ ne uspostavljanju poslovnih veza malih i srednjih preduzeća. U Rumu­ niji, Slovačkoj, Ukrajini, Hrvatskoj, Sloveniji i u Srbiji radiće kancelarije u ukupno 11 gradova. U Subotici i u Novom Sadu preuzeće funkciju sadašnjih predstavništava MSTIK u nekom proširenom obliku uz pri­ menu jedinstvenih stručnih principa i sistema podrške. Njihovim radom će upravljati, odnosno koordinirati i organizovati MSTIK. Kancelarija Poslovne mreže karpatskog basena u Subotici je otvorena 5. jula 2012. Tom prilikom Laslo Kovač, predsednik MSTIK je izjavio: žele da pomognu međusobnom nalaženju onih preduzeća, koja se žele širiti iz Mađarske ka Srbiji i obratno. Usluge ovih kancelarija između ostalog obuhvaćaju: nalaženje part­ nera, posredovanje, informisanje o mogućnostima investiranja, o kon­ kretnim mogućnostima izvoza, o javnim nabavkama i o privatizaciji, na­ laženje moguće dobavljačke saradnje, informisanje o spoljnoj ekonomiji i o propisima, izrada analiza, praćenje konkursa, pomoć pri osnivanju preduzeća, stvaranje baze podataka. Prema otvaranju kancelarije svoju zainteresovanost su izrazili i pred­ stavnici Regionalne Privredne Komore u Subotici i lokalne samouprave grada Subotice, i obe organizacije su izrazile svoju spremnost za sarad­ nju. Šef kancelarije je Kristina Lošonc, a njen asistent je Livia Mentuš.

Ukoliko ste zainteresovani za razvoj mađarsko-srpskih privrednih odnosa, ako tražite partnera ili su Vam potrebne informacije koristite jednu od navedenih kontakata: Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora 6722 Szeged, Párizsi krt. 8-12. Telefon: +36/70/45-222-33 E-mail: info@mszkik.hu Kancelarija Poslovne mreže karpatskog basena u Subotici rePRezenters d.o.o. Korzo 7/b, Subotica Tel./Fax: +381/24-521-551 E-mail: krisztina.losonc@crbnetwork.eu Kancelarija Poslovne mreže karpatskog basena u Novom Sadu Narodnog Fronta 10, Novi Sad Tel.: +381/21-480-20-67 Faks: +381-21-466-300 E-mail: mstik-mszkik-ns@rpkns.com

15


Mađarski privrednik Mađarska i Crna Gora

Aktivni bilateralni odnosi Odnosi između Mađarske i Crne Gore tradicionalno su rašireni, ne po­ stoje problemi, postoji uzajamna blagonaklonost među našim zemlja­ ma. U saradnji Mađarske i Crne Gore najjača oblast jeste privreda, zah­ valjujući naročito mađarskim ulaganjima, koja igraju odlučujuću ulogu u privredi Crne Gore. Mađarska je među prvima, 12. juna 2006. priznala novu, nezavisnu državu, a nakon toga među našim zemljama uspostavljeni su diplo­ matski odnosi na ambasadorskom nivou. Naša zemlja od 18. decembra 2003. ima Počasni konzulat u naselju Zelenika, u blizini grada Herceg Novog, na čijem je čelu počasni konzul, Čaba Mađar.

Niz susreta I trenutno se vodi intenzivan bilateralni dijalog na visokom nivou: u 2012. godini prilikom posete premijera Igora Lukšića Budimpešti pot­ pisan je Sporazum o privilegovanom partnerstvu između dve zemlje, a još istog meseca Podgoricu je posetio Peter Polt, vrhovni tužilac, a zatim i zamenik premijera, Tibor Navračić. Pre toga Đerđ Matolči, ministar za nacionalnu ekonomiju pozvao je u Budimpeštu Milorada Katnića, ministra finansija. Prilikom njihovih poseta čelnici iz Crne Gore sreli su se sa predstavnicima mađarskih preduzeća, koja su već prisutna u Crnoj Gori, ili su zainteresovana za tu zemlju. Crna Gora ove godine započinje pregovore o pridruživanju Evrop­ skoj uniji. To će stvoriti dodatne mogućnosti za intenziviranje bilate­ ralnih privrednih odnosa. Radne grupe Mađarsko-crnogorske mešovite komisije za privredu – čija će se sledeća sednica prema očekivanjima održati u Budimpešti početkom 2013. godine – zajedno rade u oblastima politike stanova­ 16

nja, građevinarstva, turizma, komunalne infrastrukture i upravljanja okolinom.

Izraženo investiciono prisustvo Crna Gora nam je u regiji Zapadnog Balkana važan spoljno-ekonomski partner, prvenstveno kao ciljna zemlja izvoza mađarskog kapitala, od­ nosno kao prirodan prostor izgradnje tržišta za MSP. U Crnoj Gori je naša zemlja sa 405 miliona evra FDI treći naj­ značajniji investitor. Proteklih godina dinamično je raslo ulaganje mađarskog kapitala u Crnoj Gori: CKB, koja je u vlasništvu OTP-a, jeste najveća banka u Crnoj Gori, Telekom Mađarske je prisutan kroz udeo stečeno u Crnogorskom Telecomu, a Hunguest Hotels je kupio vlasnička prava jednog primorskog hotela u Herceg Novom.


Mađarski privrednik

Kretanje robnog prometa između Mađarske i Crne Gore (u milionima EUR) Uz podršku Nacionalnog ureda za spoljnu eko­ nomiju (HITA) u toku godine na više sajmova mogu učestvovati mađarske firme, koje žele ući na tržište ove balkanske zemlje, odnosno žele razvijati već pos­ tojeću poslovnu saradnju. U proleće 2012. imali su priliku za zajednički nastup na Sajmu hrane u Budvi, a zatim i na Sajmu ekologije. U toku jeseni na Sajmu građevinarstva računa se na uobičajeno izraženo pri­ sustvo izlagača iz Mađarske. Pored razvoja poslovnih odnosa među preduzeći­ ma, postoje mogućnosti i za proširivanje saradnje među institucijama. Od njih svakako treba istaći, da je u toku razrada teksta međudržavnog sporazuma o naučno-tehnološkoj saradnji. Očekuje se potpisivanje ovog dokumenta u toku godine. Početkom jula 2007. u Herceg Novom osnovan je Mađarsko-crnogorski poslovni savet uz učešće firmi iz Mađarske i Crne Gore, koje su najvažnije sa aspek­ ta saradnje dve zemlje. Oktobra 2010. u zajedničkoj organizaciji Saveza džoint venčur (zajednički po­ duhvat) i ekonomskog savetnika u Podgorici realizo­ van je program Balkanska ekspedicija, koji je imao za cilj, da izvidi tržišne mogućnosti naših malih i sred­ njih preduzeća u Crnoj Gori odnosno u regionu. U Crnoj Gori naročito visoko cene naše poslovne od­ nose i izraženo ulagačko prisustvo Mađarske. Naša budu­ ća saradnja prvenstveno zavisi od toga, da li ce Mađarska moći da zadrži svoje privredne pozicije u Crnoj Gori.

Izvor: KSH Usled uticaja svetske ekonomske krize naš izvoz je 2009. opao za 40% (na 27,7 miliona evra), dok je naš uvoz više nego udvostručen. Ranija značajna mađarska aktiva počela se topiti. 2010. godine promet roba se povećavao: naš izvoz je sa rastom od 19,4% povećan na 33,1 miliona evra, a izvoz je više nego duplira i porastao je na 27,3 miliona evra, uz dalje smanjenje aktive na mađarskoj strani. 2011. godine promet roba je povećan za 39%, dosti­ gavši 83,4 miliona evra. Od toga je naš izvoz od 34,3 miliona evra pokazao rast od skromnih 4%, a naš uvoz je skočio na 49,1 milion evra, i opet se skoro duplirao (+81%). Posle dugo vremena saldo robnog prometa prešlo je u mađarsku pasivu, čiji je iznos do kraja godine dostigao 15 miliona evra. Crna Gora je na našem spisku izvoza 2011. godine na 66. mesto, na listi uvoza je na 49. mestu, a u pogledu ukupnog prometa robe je na 59. mestu. Struktura mađarskog izvoza je savremena, 92% čine grupe proizvoda sa visokom dodatom vrednošću. 10 najvećih stavaka izvoza iz Mađarske su: putnička vozila (12,9 miliona evra), 17


Mađarski privrednik

lekovi (3,8 miliona evra), telekomunikaciona oprema (3,6 miliona), hrana (2,2 miliona), električne mašine (2,15 miliona), hemikalije za domaćinstva (1,5 milio­ na), mašine za industriju (1,2 miliona), proizvodi od guma (940 hiljada evra), proizvodi od metala (940 hi­ ljada), nameštaj i proizvodi od drveta (690 hiljada). Skoro celokupan naš uvoz (98%) otpada na uvoz obojenih metala (aluminija). Ostale stavke su boksit, metalurški proizvodi, pojedini uređaji za telekomu­ nikaciju, drumska vozila, povrće i voće. U izuzetno značajnom skoku našeg uvoza iz Crne Gore već go­ dinama istaknutu ulogu igra sve veći uvoz aluminija i proizvoda od aluminija.

Dalje perspektive, mogućnosti

Ervin Sel regionalni ekonomski savetnik Regionalna ekonomska kancelarija Ambasada Mađarske 81000 Podgorica, Kralja Nikole 104. Tel.: +382-20-602-880 +382-20-602-910 Faks: +382-20-625-243 E-mail: podgorica@hita.hu 18

Crna Gora sa svojim relativno povoljnim poslovnim okruženjem, niskim nivoom troškova i poreza, eko­ nomskom politikom koja je u službi ulaganja i na­ pretkom integracionih procesa zemlje može postati jedna od regionalnih baza mađarskih preduzeća. To potvrđuju i iskustva više preduzeća iz Mađarske, koje rade u toj zemlji. Tržište Crne Gore je otvore­ no za strana ulaganja, izvoz mađarskog nouhau-a, tehnologije i robe može biti i nadalje uspešan u re­ gionu. U razvoju privredne saradnje posebnu ulogu može imati razvoj sistema institucionalnih odnosa, uspostavljanje naučno-istraživačke saradnje.

Mogućnosti: • Saradnja u oblasti građevinarstva, politike sta­ novanja i prostornog uređenja: energetski efikas­ no obnavljanje stambenog fonda Crne Gore; pro­ jekti u cilju povećanja tehničkog i bezbednosnog nivoa građevinarstva, podizanje nivoa certifikacije u proizvodnji građevinskog materijala, uspostav­ ljanje twinning programa u građevinarstvu. • Komunalna infrastruktura, upravljanje oko­ linom, upravljanje otpadom i otpadnim vo­ dama: Započinje se saradnja na planu odla­ ganja opasnog otpada, rekultivacije deponija otpada, zatim na reviziji plana upravljanja ot­ padom Crne Gore. Učešće mađarskih firmi na tenderima u Crnoj Gori, koji budu raspisani u oblasti upravljanja otpadnim vodama, odnosno izgradnje tih objekata i kanalizacije. • Saradnja u oblasti energetike, u istraživan­ ju nafte i zemnog gasa: Uspostaviti saradnju u proizvodnji naftinih derivata, u gasnoj i u elek­ troprivredi, kao i u korišćenju obnovljivih izvora energije. Uključivanje Mađarske u izgradnju mini hidrocentrala, izvoz energetske opreme. • Saradnja u oblasti ulaganja u turizam, dalje uključivanje u razvoj hotelijerstva. • Razmena iskustava i transfer tehnologije u šumarstvu i u stočarstvu.


Mađarski privrednik Mađarska i Makedonija

Mala preduzeća u prvom planu Za Mađarsku Makedonija je u oblasti ula­ ganja i trgovine jedno je od važnih, perspek­ tivnih tržišta jugoistočne Evrope, i Make­ doniju smatramo i nadalje perspektivnim partnerom. Sa tom zemljom naša država održava tra­ dicionalno dobre odnose, pa je u proteklom periodu održano više susreta na visokom nivou. Od njih svakako treba istaći, da je u prvoj polovini 2011. godine Skoplje posetio premijer Viktor Orban. U njegovoj pratnji bilo je više privrednika, koji su vodili prego­ vore sa relevantnim firmama iz Makedonije. U jesen ove godine očekuje se uzvratna pose­ ta premijera Makedonije, koja će se upriličiti u Budimpešti. Pre toga, u proleće 2012. u Bu­ dimpešti je boravio Đorđe Ivanov, predsed­ nik Makedonije, a Skoplju je učinio posetu Janoš Martonji, ministar inostranih poslova Mađarske. 2011. je potpisan Sporazum o privrednoj saradnji sa Makedonijom, koji je u međuvre­ menu i stupio na snagu. Početkom sledeće godine, kako se očekuje, sazvaće se sednica Mađarsko-makedonske mešovite privredne komisije. Imenovani su koopredsednici. Pri­ prema osnivačke sednice je u toku, a održaće se najverovatnije u Budimpešti.

Kretanje prometa robe između Mađarske i Makedonije (u milionima EUR)

Izvor: KSH

Ostvarena ulaganja Sa Mađarske strane u protekle dve decenije realizovano je jedno značajnije ulaganje, inves­ ticija Mađarskog Telekoma u 2001., međutim nisu usledili koraci sličnog značaja. Bilo je ne­ koliko manjih ulaganja, na čijem čelu se nalazi osnivanje Pogona Fornetti 2009. godine u vred­ nosti od milion evra. Gro mađarskih ulaganja i danas čini investicija u telekomunikacije od pre 10 godina, ali i uz to naša zemlja se smatra trećim najvećim investitorem u Makedoniji.

Prema podacima Narodne banke Mađar­ ske FDI kapital iz Mađarske u Makedoniji početkom 2010. iznosio je 446 miliona evra. Mađarska želi da zadrži i proširi svoju ulagač­ ku ulogu u Makedoniji. Proteklih godina bila su karakteristična ula­ ganja od strane malih i srednjih preduzeća u vrednosti od nekoliko stotina hiljada do 1,5 miliona evra (manji proizvodni pogoni, distri­ butivni centri, npr. Fornetti, Masterplast, itd.). Navedene firme imaju kćerke firme u južnoslo­ 19


Mađarski privrednik

venskoj regiji, koje dobro funkcionišu, a koristeći njihovo poznavanje terena investicije se uglavnom realizuju putem njih. Makedonija je za Mađarsku važno izvozno tržište u jugois­ točnoj Evropi. Najvažniji proizvodi, koje se izvoze iz Mađarske: mašine i uređaji, drumska vozila, te­ lekomunikacije, uređaji za snimanje i reprodukciju zvuka, električne mašine i uređaji, in­ strumenti, sirovina za plastičnu industriju. Izvoze se još: proizvodi od gume, papir, karton, tekstilna vlakna, tkanine, tekstilni proizvodi, gvožđe i čelik, kancelarijske mašine i oprema za mašinsku obradu podataka, a u oblasti prehrambene industrije mlečni proizvodi, jaja, žitarice i proizvodi od žitarica, drugi prehrambeni proizvodi, ulje životinjskog i biljnog porekla, mast, vosak, zatim lekovi i farmaceutski proizvodi.

20

U uvozu Mađarske značajnu stavku predstavljaju povrće i voće, kao i metalurški proizvodi. Mađarska je do jeseni 2008. permanentno poveća­ vala svoj izvoz na tržište Makedonije, i zahvaljujući tome promet roba je učetvorostručen u periodu od 2005. do 2008. Zbog svetske ekonomske krize 2009. naš izvoz je smanjen za 20%, a uvoz je opao za oko 35%. 2010. je mađarski izvoz praktično stagnirao, ali je ipak bio značajan: iznosio je 103 miliona evra. Naš uvoz je znatno porastao, ali volumen dolaska robe iz Makedo­ nije je bio mali, iznosio je svega 6 miliona evra. U 2011. godini vidi se lagana konsolidacija prometa robe: naš izvoz je veći za 2,4% i iznosio je 105,5 miliona evra, a naš uvoz je veći za 8,6%, a vrednost iznosi 6,8 miliona evra. I dalje je značajna mađarska aktiva, koja je poršle godine iznosila 98,7 miliona evra. 2011. Makedonija je na spisku trgovinskih partnera Mađarske u izvozu zauzela je 52., a u uvozu 68. mesto. Gledajući ukupan promet Makedonija je na 56. mestu. Struktura mađarskog izvoza je savremena, 93% (2011) čine grupe proizvoda sa visokom dodatom vrednošću. U našem izvozu poljoprivreda i prehram­ beni proizvodi učestvuju sa blizu 5%. 10 najvećih stavaka izvoza iz Mađarske su: putnička vozila (31,1 miliona evra), telekomunikaciona oprema, uređaji za snimanje i reprodukciju zvuka (14,1 milion), tekstilni proizvodi (8,8 miliona), lekovi (7,8 miliona evra), me­ talurški proizvodi i proizvodi od čelika (5,4 miliona),


Mađarski privrednik

prehrambeni proizvodi (5,2 miliona), električne ma­ šine (5 miliona), proizvodi od plastike i sirovina za industriju plastike (4,6 miliona), proizvodi od guma (3,6 miliona), industrijske mašine (2,5 miliona). Naš uvoz je relativno diversifikovan: najveći udeo čine prerađevine (37%) i prehrambeni proizvodi (35%). Na mašine i transportna sredstva otpada 19%, a 9% čine sirovine. Najvažnije stavke u našem uvozu su: povrće i voće (2,0 miliona), metalurški proizvodi (1,9 miliona), veštačka đubriva (575 hiljada evra), te­ lekomunikacioni uređaji (445 hiljada), električne ma­ šine (430 hiljada).

Rastuće interesovanje Mađarskim firmama sajmovi i izložbe u Skoplju pružaju povoljne mogućnosti za predstavljanje. Zah­ valjujući podršci Nacionalnog ureda za spoljnu eko­ nomiju (HITA) početkom ove godine firme iz Mađar­ ske su mogle učestvovati na Sajmu građevinarstva u

Skoplju. Firme su se redom povoljno izjasnile o učešću, svojim kućama su se vratili bogatiji povoljnim utiscima. Očekuje se, da će preduzeća iz Mađarske imati prilike, da apliciraju na konkursima za podršku njihovom učešću na jesenjim sajmovima Tehnoma odnosno Agrofood. Proteklih godina smo se trudili, da jačamo veze između malih i srednjih preduzeća, a u sklopu tih napora održano je nekoliko foruma privrednika, najčešće povodom značajnijih izložbi u Skoplju (Tehnoma, Agrofood), a u jesen 2010. delegacija Saveza džoint venčur vodila je konsultacije sa partnerima iz Makedonije o pospešivanju trgovinskog prometa između dve zemlje. Može se očekivati intenziviranje saradnje među trgovinskim komorama dve zemlje. Po­ sebno je veliki rezultat i značajan korak koji je učinjen od strane Trovinske i industrijske komore Mađarske, osnivanjem sekcije Zapadnog Balkana, koja ima za zadatak, da dalje razvija privrednu-komercijalnu saradnju sa tom regijom. Novoosnovana sekcija je zacrta­ la za cilj pomoć mađarskim firmama za nastup na tržištima ove regije (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Kosovo), a radom sekcije rukovodi Atila Galamboš, direktor firme Communautrade Europe Kft-a. Istaknute oblasti saradnje mogu biti: građevinarstvo, energetika, komunalna infrastruk­ tura i upravljanje okolinom, elektrotehnika, prehrambena industrija i poljoprivreda. Sa mađarske strane nudimo naša iskustva o pripremama za članstvo u Evropskoj uniji, a naročito na planu razvoja malih i srednjih preduzeća. Važno je napomenuti značaj spo­ razuma o saradnji, koji će uskoro potpisati komore i agencije za ulaganja Mađarske i Makedonije. Ervin Sel regionalni ekonomski savetnik Regionalna ekonomska kancelarija Ambasada Mađarske 81000 Podgorica, Kralja Nikole 104. Tel.: +382-20-602-880 • +382-20-602-910 • Faks: +382-20-625-243 • E-mail: podgorica@hita.hu 21


Mađarski privrednik

Delovi svetske baštine

Agtelek

Ponekad možda ne cenimo dovoljno svoja blaga, prirodno ili građevinsko nas­ ledstvo. Možda jer su tu u našoj blizini, navikli smo se na njih, smatramo ih prirodnim. Spisak Svetske baštine Uneska usmerava pažnju na one vrednosti, koje se nalaze u Mađarskoj i koje su važne ne samo za nas, nego i za čitavo čovečanstvo, celokupnu kulturu sveta, koje treba prikazivati i sačuvati. Navešćemo samo neke od njih, nadajući se da ćemo privući vašu pažnju.

22

Mađarska je ponosna na činjenicu, da već raspolaže sa devet takvih lokacija, koje su dospele na spisak zaš­ tićenih vrednosti. A to su: • Agtelek (Pećine krša kod Agteleka i na Slovačkom kršu) • Budimpešta (obale Dunava sa brdima Gelert i Varheđ, Budimski kvart Tvrđave i put Andraši) • Pohod bušara u Mohaču • Jezero Ferte (kulturno područje Ferte-Neusiedler) • Holoke (Staro selo i njegova okolina) • Hortobađ (Nacionalni park Hortobađ i pustara) • Pečuj (Pečuj/starokatoličko groblje Sopianae) • Panonhalma (Hiljadugodišnja opatija benediktinaca u Panonhalmi i njegovo prirodno okruženje) • Tokaj-Heđalja (kulturno područje istorijskog vinogorja Tokajsko podbrđe)

Pećine krša kod Agteleka i na Slovačkom kršu Nacionalni park Agtelek je osnovan 1985. godine prvenstveno radi zaštite neživih prirodnih vrednos­ ti, površinskih oblika i pećina. 75% njegove površine pokriveno je listopadnim šumama. Čistine, livade i kamenjari, koji su razbacani kao mozaik stvaraju ži­ votni prostor mnogim vrednim biljkama, bogatom svetu insekata i za preko 220 vrsta ptica, koji žive na tim prostorima. Na relativno malom prostoru Nacionalnog parka (blizu 20 000 ha) nalazi se 200 manjih ili većih pećina. Najduža pećina ovog krša, ali i u čitavoj Mađarskoj je pećina Baradla, čija je dužina sa bočnim granama

ukupno 25 kilometara. Jedan deo, dužine 5,6 km na­ lazi se u Slovačkoj i poznat je po imenu Domica. Peći­ na je nastala u krečnjaku staroj 230 miliona godina iz vremena srednjeg trijasa. Početak stvaranja peći­ na se na osnovu geoloških podataka računa od pre 2 miliona godina. Voda potoka je dospela u pukotine krečnjaka, rastvarala i habala je kamen, stalno šireći pukotine i postepeno stvarajući sadašnje prolaze. Ka­ pajuća voda sadrži kreč, koji se taloži i stvara stalakti­ te i stalagmite najrazličitijih veličina, boja i oblika. Sve je to pokrenulo fantaziju istraživača i posetilaca. Tako su se rađali nazivi poput Zmajska glava, Tigar, Tastin jezik, Sala stubova ili Hala orijaša. Brojni arheološki nalazi dokazuju, da je i čovek iz pradoba poznavao, pa čak je i stanovao u Baradli.


Budimpešta

Mađarski privrednik

Za posetioce otvorena je hidrološki važna pećina Imrea Vaša, kao i Pećina mira, koja je pogodna za lečenje bolesti disajnih puteva. Pećine se mogu obići u turama, koje traju 1, 2, 5 ili 7 sati. Polazi se iz Agteleka i Jošvafea. U pećini Baradla postoji i Koncertna dvorana izvanredne akustike i izuzetne lepote, a kon­ certi klasične i zabavne muzike posetiocima pružaju poseban doživljaj. Na površini su obeležene turističke staze. U okviru ekoloških, botaničkih odnosno zo­ oloških tura posetioci se mogu upoznati sa vrednostima krša, važnim biljni staništima, tradicionalnim korišćenjem predela, seoskim načinom življenja, privređivanja, postoje spomenici industrije i kulture, a još uvek su živi i narodni običaji, tradicije i stari zanati. Između Agteleka i Jošvafea postoji školska

staza Baradla, dužine 7 kilometara, označena je žutom bojom i da bi se prešla, potrebno je otpr. 3 sata. Školska staza Tohonja – Kurislan oko Jošvafea dužine 9 kilometara može se preći za 6 sati. Staza njuškala, koja prikazuje prirodne vrednosti okoline Jošvafea označe­ na je narandžastom bojom i u interaktivnom obliku, kroz igru i zabavu pruža poseban do­ življaj prvenstveno porodicama i dečjim gru­ pama. Popularno odredište je školska staza Sadvar sa 12 stanica, koja se nalazi pored na­ selja Segliget. Prelazeći tu stazu posetioci će obići ostatke tvrđave Sadvar kao i životinjski svet okolnih šuma. Preporučeni izleti: Pored prirodnih vrednosti okolina pruža zanimljivosti iz sveta arheologije i kulturne is­ torije. U Rudabanji iz sloja lignita starog 10–12

miliona godina, izvađeni su ostaci predčoveka (Rudapithecus). Tu se nalazi i najznačajnija zbirka istorije rudarstva u Mađarskoj, Muzej ruda i minerala. Reformatska kasno gotička crkva sa tri lađe izgrađena je u XIV–XV veku. U dolinama skrivaju se mala naselja koja su sačuvala karakteristične forme sela sa jednom ulicom. Mnogi od njih su poznata po svojim crkvama. Crkva Salone i Tornasentandraša je iz XII veka. Ova druga je jedinstvena po tome, što ima ne jednu, već dve polukružne apside. Oni, koje interesuju narodni zanati, mogu posetiti u Hidvegardu tkačku radionicu „Fon­ čika“, a u Gemerselešu pogon za preradu vune, koji radi sa mašinama od blizu sto godina, kao i licidersku radionicu, gde se izrađuju i ukrasni predmeti.

Budimpešta – obale Dunava sa brdima Gelert i Varheđ, Budimski kvart Tvrđave i put Andraši Zgrade na obalama Dunava u Budimpešti jas­ no odražavaju razne periode iz istorije glavnog grada Mađarske. To je jedan od vidika istaknu­ te lepote u čitavom svetu. Deo svetske baštine na budimskom delu čine prostor između zgra­ da Tehničkog univerziteta i Lančanog mosta, 23


Mađarski privrednik

Kupalište Gelert, Kip slobode na brdu Gelert i Citadela, zatim zgrade budimske Tvrđave kao i obala Dunava do Margitovog mosta. Na peštan­ skoj strani zaštićen je Parlament, Ruzveltov trg na peštanskoj strani Lančanog mosta sa zgradama Mađarske akademije nauka i Grešemove palate. Budim je staro, koliko je i nastajanje Mađara na ovim prostori­ ma (896), ali njegov razvoj je započet u XIII veku, kada je kralj Bela IV radi zaštite od Tatara izgradio tvrđavu na brežuljku. Dvor se u Budim preselio 1347. godine, i tada je započeto proširenje tvrđave u palatu u gotičkom stilu. Za vreme vladavine kralja Matije to je postalo luksuzno renesansno mesto za stanovanje kralja. Grad je bio pod okupacijom Tu­ raka blizu vek i po, a oslobođen je 1686. godine. Opsada, koja je trajala tri meseca, nanela je značajne štete na tvrđavi i u gradu. Korišćenjem srednjovekovnih ruševina obnova je započeta u barok­ nom stilu. Sjedinjenjem Budima, Starog Budima i Pešte 1873. godine stvoren je Budimpešta i izgrađena je – kako to priliči – jedna nova, vele­ lepna reprezentativna kraljevska palata. Za vreme II svetskog rata i zgrada i kvart tvrđave pretrpeo je teška oštećenja. Nakod rašćišćavanja ruševina započeta su arheološka istra­ živanja, koja traju i dan danas, kao i obnavljanje srednjovekovnih os­ tataka. Preko puta, na peštanskoj strani stoji jedan od najlepših zgrada Parlamenta. Zgrada dugačka 268 metara, sa kupolom visine 96 metara i sa Dunavom ispred sebe predstavlja impozantnu sliku. Zgradi su mo­ guće grupne posete, a ta poseta nije interesantna samo zbog prelepih unutrašnjih prostorija, sjajnih zlatnih ukrasa, fresaka i skulptura po­ znatih umetnika toga vremena, kao i ukrašenih stepeništa. U zgradi se nalazi i hiljadugodišnja kruna prvog mađarskog kralja, Svetog Ištvana. Prvi kameni most koji je izgrađen preko Dunava u XIX veku na osnovu projekta engleskog inženjera Adama Klarka jeste Lančani most. 24

2002. godine na spisak Svetske baštine kao proširenje postojeće lokacije uveden je put Andraši i njegovo istorijsko okruženje, podzemna železni­ ca izgrađena povodom milenija kao i Trg heroja. Nastankom Budimpeš­ te u gradu je započet ogroman razvoj. Taj period se poklopio sa pripre­ mama za godišnjicu milenija osvajanja domovine. Prema jedinstvenom arhitektonskom konceptu tada je izgrađen put Andraši. Deonica prema sadašnjem centru oivičena je eklektičkim i neorenesansnim najamnim kućama na 3–4 sprata. Srednja deonica je šira; kolovoz je podeljen na tri dela, u sredini se nalazi šetalište između dva drvoreda. Dve strane su prvobitno bile popločane drvenim kockama, po kojima je mogao jahati gospodski svet. Treću deonicu čine najamne kuće sa baštama ispred, od­ nosno ređaju se veće vile izgrađene usred parkova. Od zgrada posebno se ističu Zgrada opere, institut za balet, stara Muzička akademija kao i zgrade na uglovima kružnog trga Kodalj. Kipovi na polukružnoj kolo­ nadi Trga heroja predstavljaju istaknute vladare i rukovodioce tokom istorije Mađara. Na dve strane trga jedan preko puta drugom stoje Mu­ zej lepih umetnosti i Muzej primenjenih umetnosti. Ispod aleje saobraća prva podzemna železnica na kontinentu. Preporučeni izleti: Kao prvo predlažemo obilazak zavijutka Dunava. Severno od Budim­ pešte obe obale Dunava nude bezbroj znamenitosti – pitoreskni krajo­ lici, brda koja mame na izlet i mnogo istorijskih i kulturnih spomeni­ ka, muzeja u malim gradovima ovoga kraja čekaju posetioce. Barokni kraljevski dvorac u Gedeleu je mesto, u kome je rado boravila kraljica Eržebet, popularna Sisi. U Rackevi se nalazi dvorac Savojai, a pored toga najznačajniji spomenik kulture jeste crkva u gotskom stilu, koja je osli­ kana prema ikonografiji Vizantije: to je jedina srednjovekovna pravo­ slavna crkva u Mađarskoj.


Mađarski privrednik

U letnjoj žegi turisti se mogu osvežiti na jezeru Velence. Do njega se stiže autoputom M7 za nekih pola sata.

POHOD BUŠARA O nastanku pohoda bušara postoje dva objaš­ njenja – jedna je bliže onoj: rekla-kazala! Prema toj priči, kada su svirepi Turci oterali stanovnike ovog gradića, oni su se sakrili na drugoj obali Dunava, na Mohačkom ostrvu. Vreme je pro­ lazilo, i odjednom se pojavio jedan stari čovek, koji je proricao da će se uskoro završiti strada­ nja Mohačana, pošto će Turci pobeći iz grada. Stanovnici su se tako osokolili, da nedugo za­ tim jedne olujne noći, kada su navukli strašne maske, prešli su Dunav i klepetušama, drvenim oružjem pravili takvu galamu, da su okupatori

pobegli glavom bez obzira. Pos­ toji i druga priča, za koju postoji prihvatljivo objašnjenje, pošto prema tom verovanju ne radi se o običaju kojim su oterani Turci, već se radi o teranju zime, a to je običaj, koji su Šokci, stanovnici Mohača doneli sa sobom još sa Balkana. Pošto pohod bušara i dan danas traje od zadnjeg četvrtka poklada do dana pred pepelnice (dakle zadnjih šest dana poklada), a ceremonijal se umnogo­ me promenio: brojni elementi su postepeno nestali, a oni, koji su opstali, postali su spekta­ kularniji. Prva tri dana su pripala deci, koja su se odevena u krpe hodajući ulicama izrugivala polaznicima. Odrasli su se u zabavu uključili u nedelju – to je dan, koji je laicima dan „pohoda bušara“, o čemu i Dnevnik izveštava, a onda se zabava oduži do utorka u ponoć, a na tim zaba­ vama ljudi se opraštaju od zime i pozdravljaju proleće, koje je na pomolu. Pokladnoj nedelji danas se posvećuje mno­ go veća pažnja, nego ranije. Ovaj dan počinje prelaskom preko Dunava: deo bušara čamcima dolazi sa Mohačkog ostrva, kako bi se sreli sa ostalima na trgu, koji je nazvan Kolo prema muzici Šokaca.

Kako bušar postaje bušarom? Izokrenuta tanka bunda, slamom napunjene gaće, na koje se navuku šarene ženske čarape, a na noge se obuju opanci. Treba još i klepetuša, koja se veže za pojas. Ipak, najvažnija je maska, isklesana od vrbe, ofarbana krvlju životinja, a kukuljica je od ovčijeg krzna. Mnogi dolaze raznim prevozom: ima bušara, koji dolaze na konju, zapregama pa vozeći i „vražji točak“. Kada su se svi okupili, bu­ šari prelaze na glavni trg, gde počinju pokladne zabave uz učešće više desetina hiljada turista – sledećih nekoliko sati povorke uz ogromnu buku prolaze važnijim ulicama grada, plašeći odrasle i decu – ponekad ne na baš najfiniji na­ čin. Samo kasno popodne, predveče se vraćaju na glavni trg, gde oko ogromne lomače plešu, pevaju, izvode raznorazne nestašluke. Palje­ njem lomače se završava samo nedelja, a ne i pohod bušara – pa čak ni poklade. U utorak, kada su već turisti otišli kući, nastavlja se zabava: Mohačani paljenjem još jedne ogromne lomače i spaljivanjem simbola zime, jednog kovčega, opraštaju se od hladnog godišnjeg doba. Treba da vidimo tu spektakularnu povorku, treba da provedemo duže vreme među straš­ nim bušarima – i tek onda ćemo steći pravu sli­ ku o ovom šarenom narodnom običaju. Uživo je ono pravo! 25


Mađarski privrednik

26


Mađarski privrednik

27


Mađarski privrednik

28


Mađarski privrednik

29


Mađarski privrednik

30


Mađarski privrednik

31


Mađarski privrednik

32


Mađarski privrednik

33


Mađarski privrednik

34


Mađarski privrednik

35


Mađarski privrednik

36


Mađarski privrednik

37


Mađarski privrednik

38


Mađarski privrednik

39


Mađarski privrednik

40


Mađarski privrednik

41


Mađarski privrednik

Poslovne ponude firmi iz Mađarske Agromerkant Kft. Proizvodnja bilja i semenske robe. Proizvodi od frotira i sunđera. ................................. 39 A-lap Kft. Listovi za trakaste testere za drvnu industriju. ....................................................... 30 Alkimia Kft. Čišćenje i tehnologije čišćenja na majstorskom nivou. ................................. 40 Astero Kft. Proizvođači svežeg povrća i voća – javite se! ........................................................ 38 Baján Gumi Veliki izbor polovnih guma različitih dimenzija. .............................................. 35 Bálint Analitika Kft. Akreditovana laboratorija za sve analize. Certifikacija proizvoda. ............................................................................................................................... 43 Bánki-Sós Automatizálási Kft. Industrijska automatizacija, pogonska tehnika. ....................................................................... 32 Benedeczki Diesel Center Održavanje i popravka svih vrsta dizel pumpi. ............... 34 Civis Seed Kft. 30 vrsta semena zelenog graška. ........................................................................ 38 Czibere Kft. Štipaljke, karike, klizači i kuke za zavese, garnišne. ......................................... 28 Czigler & Czigler Kft. Brodski podovi, lamperije, elementi za drvene kućice. ......... 28 Dávid Ponyva Reklám Kft. Inovacije u proizvodnji cerada – jači i sigurniji materijali. .................................................. 33 Delta Kft. Prozori i vrata od drva, plastike i aluminija. ............................................................. 27 Delta Clean Kft. Industrijska sredstva za čišćenje - direktno od proizvođača! ............ 40 Deviskomp Kft. Solarni kolektori sa vakumskim cevima. ..................................................... 31 Dynea Hungary Kft. Proizvodnja lepkova i sredstva za drvnu industriju. ................... 27 Erdőgépker Kft. Vage za viljuškare, drobilice drva, kotlovi. ................................................. 32 Éden-Werk Kft. Velik izbor mlečnih karamela. .......................................................................... 39 Elmatit Kft. Samolepljive trake, folije za zaštitu površina. ...................................................... 39 ÉMSZ Gépszer Kft. Montaža tehnologije za mlinarsku industriju i za industriju stočne hrane. ................ 32 Fehérvári savanyúság Kiseli proizvoda iz Mađarske prema domaćoj recepturi. .......... 39 Fortuna Alfa Kft. Proizvodnja vijčane robe i spojnih elemenata! ...................................... 31 GEN-ORG Kft. Kapije i sistemi za kontrolu ulaza. .................................................................... 27 G-I Flex Kft. Alati za isecanje, izbijanje, savijanje i duboko izvlačenje. ............................ 41 Halaspack Bt. Štitnici ivica, papirne cevi, papirna burad, kombi kutije. .......................... 37 Hidrot Kft. Kosilice za kosine, mašine za održavanje parkova i za zimske službe. ..... 35 42

HM-Tech Kft. Sistemi za upravljanje industrijskih procesa. .................................................. 30 I.M-Plast Kft. Sve od plastike! ............................................................................................................. 36 Inczédy & Inczédy Kft. Jonizatori, uređaji za stvaranje elektrostatičkog naboja, otprašivači. ............................. 37 Jokonel Kft. Sredstva i pribor za držanje malih i sitnih životinja. ....................................... 41 Kapos Tenero Kft. Sveže i smrznuto meso. ................................................................................. 39 Kunplast-Karsai zRt. Prerada plastike, obrada metala, proizvodnja alata. ................... 30 Kuti Pet-Food Kft. Velik izbor sveže i smrznute hrane za životinje. ............................... 40 Materiál Szövetkezet Kvalitetne boje, lepkovi i zaptivni materijali. ................................ 26 Metcons Kft. Proizvodnja izduvnih sistema. ................................................................................ 35 Micra-Metripond Kft. Kolske vage, vage sa 4 segmenta, hibridne vage. ...................... 29 Multidruck Kft. Korišćenje geotermalne energije, bušenje sondi. .................................... 28 Pangus Gumi Kft. Sve što je potrebno za popravku guma. .................................................. 33 Péti Polietilén Zsák Kft. Streč folije, PE omotači, vreće, creva. ........................................ 37 Phoenix-Plast Bt. Proizvodnja folija za sve industrijske grane! .......................................... 36 Rastyl Kft. Pribor i materijal za cvećare, pene za ikebane, držači cveća. ......................... 36 Ritok Kft. Proizvodnja prozora i vrata sa kratkim rokovima! ................................................ 27 S-Elektroszinter Kft. Uređaji za farbanje i specijalne mašine. ........................................... 30 Siva-Mont Kft. A. SOLAR solarni moduli, mašinska oprema za građevine. ................ 26 Styron Kft. Plastične palete, sanduci, gajbe. ................................................................................. 28 Szegedi K &F Kft. Rashladni uređaji za domaćinstvo i industriju. ................................... 41 Szinmark Kft. Žive životinje, sveže i smrznuto meso. ............................................................. 38 Szűcs József Delovi za kamine, automobile, nameštaj i radijatore. ..................................... 32 Tilla-fa Bt. Kuće, vikendice, sporedne zgrade lake konstrukcije. ......................................... 26 Tóth Tibor Proizvodnja mašina na majstorskom nivou. .......................................................... 29 Uniferro Kft. Kotlovi, posude pod pritiskom, rezervoari. ...................................................... 31 Vaanco Bt. Ručni alati i alati za narezivanje. Aparati, pribor za zavarivanje. .................. 29 Vendesz Kft. Nova i polovna oprema za ugostiteljstvo. ........................................................... 41 Zal-Agro Zrt. Mađarsko-austrijska semenska roba, konzumni proizvodi i hrana za životinje. .......... 38 Z. V. G. Kft. Kotlovi, rezervoari, oprema. ........................................................................................ 31



Madarski Privrednik