Page 1

Ivan Lovrenović

Isus u Ahmićima kronike – razgovori – eseji (2010 – 2014)

SYNOPSIS, Sarajevo – Zagreb, 2015.


Sadržaj ZAZIV.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Daleko je zemlja Bosna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

FILOSOFIJA ČARŠIJE.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Kapilarni nacionalizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Govor latentnoga rasizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Jubileji zaborava i razdora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Razlaz s HNV-om BiH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Otvoreno pismo Hrvatskom narodnom vijeću Bosne i Hercegovine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 O kulturnoj autonomiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Institucionalna a ne teritorijalna autonomija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Otišao je fra Luka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 SDP-ova Hrvatska na Drini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Pamćenje i nepamćenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Populacija: ratni zločinci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Studeni bosanski novembar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Hrvatsko pitanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Treći modus hrvatske politike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Hrvati između Hercegovine i Bosne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Hrvatski entitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Tuđman i bosanski Hrvati.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Hercegovinizirano hrvatstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 O Markušiću, kvislingu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Kronika najavljene smrti .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 »Normalni« šovinizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

5


Politika onirizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Alijin amanet Bosne Turskoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Vučići iz Čipuljićā. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Filosofija čaršije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Isus u Ahmićima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Zabetonirane istine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Podmetanja i prešućivanja u Oslobođenju.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Patriotizam kao ideologija mržnje .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Nedorasli narod pred glasačkom kutijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

BOSANSKI KRIŽ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Unutarnja zemlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Srednji vijek nije lijek. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Ahdnama u svome kontekstu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Bosanska kultura? Piši jedan, pamti tri!.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Bosanski križ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Prvi ezan s Ferhadije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Zagledani u vlastitu povijest. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Prilog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Biblija na bosanskom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 Srpsko Sarajevo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Uknuli i jauknuli Srbi, i svi čestiti Hrvati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 Jedan pisac, jedna pjesma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 Viskovićev četnik Jergović.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Koncept irfan. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 Živi Ilija Ladin. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 Semezdin Mehmedinović. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 Midhat Begić i književnost Bosne i Hercegovine danas.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

6


Andrićev paradoks o šutnji.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 Smisao govorenja i smisao šutnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 Andrić – nelagoda hrvatske kulture. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 Andrić u vili Arko. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 Kopile ovjenčano Nobelom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 Zlatko Ugljen, ili o porijeklu ljepote. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Zulfikar Džumhur – sablja i gomila.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 Kulturni identitet Bosne i Hercegovine?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 Napomena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276 Bilješka o piscu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Index imena.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279

7


Daleko je zemlja Bosna Davno nekad, u predtelevizijsko doba, u kući se slušao radio, ostavljajući ti slobodu da uz njega gledaš i radiš što god drugo hoćeš. U obilju raznovrsnih muzičkih emisija, koje su »radnim ljudima i građanima« i »zbratimljenim narodima« pružale iluziju ljepšega života, redovito su išle »pjesme i igre naroda Jugoslavije«. (Usput: kakvi su to samo bili muzički urednici! Omogućavali su ti uvid i užitak u cijelome poznatom muzičkom kozmosu od Amalije Rodrigues do Ksenije Cicvarić, od Harryja Belafontea do Georgesa Brassensa, i od Correlija do Bacha, od Vivaldija do Mozarta, Chopina, Stravinskoga... dok još nisi mogao ni sanjati o vlastitome gramofonu i pločama.) U jednoj takvoj emisiji čuo si, samo tada i nikad više ali zapamtio zauvijek, prelijepu melankoličnu međimursku: »Daleko je zemlja Bosna, još je dalje moja draga...« Zapisao si tada: Bosna kao metafora »daljine neprebolne«, kraja fantastičnoga i dalekog i nepoznatog, u koji se stiže preko mitskih sedam mora, te je pitanje postoji li ta zemlja uopće. Ono što je tada bila lirska slika u imaginaciji anonimnoga (»kolektivnog«) međimurskog pjesnika, danas sve više postaje politička stvarnost: sve je dalje zemlja Bosna, doista. Dalje od sebe same, od izgledā da bude uspostavljena kao politička i društvena zajednica s kako-tako koherentnim državno-političkim identitetom. I od samoga svojega imena Bosna sve je dalja. Notorno je poznato, i otužno bi bilo ovdje detaljno rekapitulirati, kako se sve do danas to ime ustrajno unižava i uništava od strane najprije srpskih a od nekoga doba sve pomamnije i od hrvatskih nacio11


nalista. To katkad prelazi u maničnu opsjednutost, pa se iz firme Lučić&Raspudić može čuti kako Bosne zapravo nikada nije ni bilo, a ako je i bilo, bolje bi bilo da nije, jer je to s Bosnom uvijek bila paklena antihrvatska rabota, a oni koji za Bosnu imaju nekih zasluga, poput bosanskih franjevaca, nisu nego kvislinzi, narodni i nacionalni izdajnici od stoljeća petnaestog do danas. Svaku, makar tek bezazleno kolokvijalnu upotrebu imena Bosna, etnonima Bosanac, pridjeva bosanski itd., ovi mrki prijeki suci osuđuju kao perfidnu antihrvatsku zavjeru, politički zločin prvoga reda. Kao Bosanac, nisam manje Hrvat zato što nisam samo Hrvat – zbog toga aksiomatski jednostavnog samoodređenja kod ovakvih sam davno zaradio budalastu etiketu izdajnika i otpadnika. Prošao je u bosanskoj javnosti sasvim nezapaženo, a više je nego poučan i otrežnjujući plaidoyer za Bosnu i Hercegovinu koji je onomad Aleksandru Trifunoviću, uredniku banjalučkoga web‑portala Бyka, iznio tadašnji petrovačko-bihaćki a odnedavno tuz­lanski vladika Hrizostom: »Republika Srpska lijepo zvuči, ali čim se srpski narod odrekao Bosne i Hercegovine, odrekao se i svog naslijeđa u njoj. Nomen est omen. Meni je žao što je paljansko rukovodstvo napravilo toliku grešku na štetu srpskog naroda, jer time su oduzeli pravo srpskom naroda da kaže da je Bosna i Hercegovina jednako njegova kao i drugih naroda u BiH. Oni nisu mogli da uđu u dubinu toga o čemu ja govorim. Nisu znali šta znači odreći se onoga što je suština, a to je Bosna i Hercegovina. Istorijska, geografska, politička, kulturna sredina u kojoj smo mi živjeli kao narod, jednako sa drugim narodima u Bosni i Hercegovini.« A o toj historijskoj, geografskoj, političkoj i kulturnoj sredini Ivo Andrić izrazio se ovako: »Ja bih Bosnu nazvao duhovnom domovinom, a kad nekom kraju date takvo ime, sve ste priznali!« I još: »Sve moje je iz Bosne.« Srpski i hrvatski bosnofobi, kojima ovakvi diferencirani argumenti i slobodni način mišljenja i osjećanja, naravno, ne znače 12


ništa, jer njima argumenti duha i razuma inače ne znače ništa, neprijemčivi su za bilo kakvu ideju o relativnosti ili fluidnosti kolektivnih identiteta, kojoj je Bosna upravo ogledni primjer. Tako će aktualni gazda Republike Srpske (Milorad Dodik) javno izgovoriti, zagrcnut od sreće i ponosa, da je za njega »najviša vrijednost to što je Srbin«. Kao da o njima govori Georges Devereux kada, još tridesetih godina XX vijeka, piše: »Normalni i stvarno odrasli ljudi ne pridaju prekomjerno značenje svojemu etničkom identitetu (...) Česta sklonost ljudi da se pozivaju na svoj etnički ili klasni identitet – upotrebljavajući ga kao poštapalicu – neosporan je pokazatelj raspada jedinog valjanog značenja identiteta: činjenice da je čovjek različit.« No, tu nije kraj. Odricanje od Bosne, od bosanskoga imena i identiteta, naizgled neočekivano ali zapravo zakonomjerno, stiglo je i do svoje valjda posljednje tačke – do Bošnjaka. U pripremama za popis stanovništva još jedanput se pokazalo na egzemplaran način kako je logika nacionalizma gvozdeno neumitna i jednostavna, svugdje i uvijek ista. Prvi put od osamostaljenja Bosne i Hercegovine 1990. godine iz svih bošnjačkih nacionalnih institucija – političkih, državnih, vjerskih, kulturnih, akademskih, te od istaknutih pojedinaca u spektru od krajnjih desničara do samoproglašenog korifeja građanske ljevice Z. Lagumdžije, čuo se jednoglasan stav i ultimativna uputa sunarodnicima kako se na popisu imaju »izjasniti«: bosansko ime i identitet suprotstavljeni su bošnjačkome imenu i identitetu kao najveća opasnost, čak perfidna podvala od strane »onih koji rade na uništavanju Bošnjaka«, a od naročito nadahnutih tumača moglo se je čuti čak i da je bosanska identitetna opcija »nastavak genocida nad Bošnjacima«. Alija Izetbegović, koji se nije stidio priznati da »do podne misli jedno, a od podne drugo«, jer je, valjda, znao da samo ograničeni ljudi uvijek misle isto i jednako, amanetio je pred smrt, prije svega Bošnjacima, da bi za dobro Bosne i Hercegovine »svi trebali biti 13


malo više Bosanci a malo manje Bošnjaci, Srbi i Hrvati«. Potonjim dvojima to nije unišlo ni na jedno uho da bi, kao u poslovici, moglo izaći na drugo. Bošnjaci su, pak, dugo zavaravali i sebe i druge silajdžićevskim floskulama o »100% Bosni i Hercegovini« i lagumdžijskim parolama o »građanskoj Bosni i Hercegovini«. Sada su i ti posljednji velovi i koprene pali: Bosne i bosanstva sada se odriču svi. Ali, koji to svi? Naravno, ne govorim o pojedincima i ne generaliziram, nego: svi važni, svi etablirani i institucionalizirani, svi »konstitutivni«. Konačna složnost svih konstitutivnih u tom odricanju preseljuje Bosnu i bosanstvo na marginu, u političku i identitetnu ilegalu. No, ne treba žaliti, imaju dva dobra od toga. Prvo, politička scena je raščišćena od utvara i lažnih predstavljanja; od monopoliziranja ljubavi za Bosnu i bosanstvo kojim je bošnjačka elita profanirala jedno i drugo, i omrznula i Bosnu i bosanstvo svima kojima je ono nešto emocionalno i kulturalno značilo, a nisu bili pod nacionalno-vjersko-partijskim diktatom. Drugo, sada će se napokon biti moguće mirne duše vratiti svome »izvornom«, kompleksnom bosanstvu, kao marginalnom i alternativnom, većinski nepoželjnom, baš kakvo je bilo i jednom davno, na popisu 1971, kada ga nije bilo na popisnom listiću pa si se morao svađati s nesretnom popisivačicom, a ona te onda išla tužiti u općinski komitet Partije kao sumnjivoga i destruktivnog tipa... »Daleko je zemlja Bosna...« – baš bi bilo dobro ponovo čuti lijepu međimursku. Ne znam pamti li je itko? Internet šuti, ništa ne govori, pomislit ću da sam je izmislio, da te Bosne, tog milog fantoma, ni u pjesmi nema. 13. 10. 2013.

14


Napomena Većina tekstova uvrštenih u ovu knjigu prethodno je objavljena na internetskim adresama www.ivanlovrenovic.com, www. jergovic.com, www.autograf.hr, www.radiosarajevo.ba itd. Uz dijelove iz intervjua uvijek je naznačen izvor i ime intervjuista. Esej Bosanski križ preuzet je iz autorove knjige Bosanski križ, kršćanski nadgrobni spomenici iz razdoblja turske vlasti (Svjetlo riječi, Sarajevo 2010). Esej Kulturni identitet Bosne i Hercegovine? prerađeni je tekst predgovora iz autorove knjige Unutarnja zemlja, kratki pregled kulturne povijesti Bosne i Hercegovine (Synopsis, Sarajevo–Zagreb 2010). Esej Zlatko Ugljen, ili o porijeklu ljepote napisan je za Oris, časopis za arhitekturu i kulturu, Zagreb, br. 71/2011. Svi su tekstovi datirani, osim eseja Zulfikar Džumhur – sablja i gomila.

276


Bilješka o piscu Ivan Lovrenović rođen je 1943. u Zagrebu, odrastao i osnovno školovanje završio u Mrkonjić-Gradu. U Zagrebu je završio gim­ naziju i filozofski fakultet. Radio u Mrkonjić-Gradu kao gimnazijski profesor i u Sarajevu kao urednik. Od 1993. do 1997. godine u egzilu s obitelji (Zagreb, Berlin). Živi u Sarajevu. Objavio je dvadesetak knjiga proze, kulturnopovijesnih studija, eseja, kronika. Godine 2005. izašla su mu Izabrana djela u osam knjiga (Durieux, Zagreb). Knjiga o kulturnoj povijesti Bosne i Hercegovine (Unutarnja zemlja) objavljena mu je u prijevodima na njemački, engleski, madžarski i češki jezik. Za esej Ivo Andrić, paradoks o šutnji dobio je 2009. godine nagradu »Midhat Begić« bosanskohercegovačkoga centra PEN-a i časopisa Novi izraz. Za knjigu Nestali u stoljeću (Fraktura–Synopsis 2013) dobio je 2014. godine nagradu »Meša Selimović« koja se dodjeluje za najbolji roman u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji na književnim susretima »Cum grano salis« u Tuzli. U izdavačkoj kući Synopsis (Sarajevo–Zagreb) uređuje biblioteku Iz Bosne Srebrene – izabrani spisi bosanskih franjevaca.

277

Ivan Lovrenović | Isus u Ahmićima. Kronike – razgovori – eseji (2010 – 2014)  

Ono što sve ove tekstove (kronike, komentare, polemičke osvrte, razgovore, eseje), čini kompaktnom cjelinom jest tema kojom se Lovrenović či...

Ivan Lovrenović | Isus u Ahmićima. Kronike – razgovori – eseji (2010 – 2014)  

Ono što sve ove tekstove (kronike, komentare, polemičke osvrte, razgovore, eseje), čini kompaktnom cjelinom jest tema kojom se Lovrenović či...

Advertisement