Школски лист "Школско звоно", Број 7

БЕБА НА КРИЛИМА ОРЛА Једном давно, преко седам гора и седам мора, живели су краљ и краљица. Они су правили велику прославу у част рођења своје кћери Луне. Недалеко одатле још једно краљевство славило је, али овога пута у част принчевог рођења. Краљ и краљица тог краљевства позвали су злу вилу, али она је грешком промашила краљевство и отишла у оно друго, где се родила принцеза Луна. Цело славље добро се одвијало, док зла вила није ушла. Сви су ућутали. „Добар дан“ – рече зла вила „Ја сам дошла да видим прелепог принца, прича се да је он лепши од свих“ Краљица и краљ се с чуђењем погледаше, па краљица рече: „Извините, али наше дете је девојчица“ Зла вила скоро пуче од беса и рече: „Лагали сте! Због тога ћете бити кажњени!“ Сви у дворцу занемеше од страха, а краљ одједном рече: „Зла вило, ми Вас нисмо...“ „Доста!“ - прекиде га зла вила. - „Послаћу свог ловца да у ноћи украде вашу кћер и одведе је у шуму да је убије!“ Чим то изговори, нестаде, а краљ и краљица су већ те ноћи поставили стражу око замка како би заштитили своју принцезу. Међутим, вила их је слагала, није послала ловца него се претвори у мушицу, улете кроз прозор замка и баш када се краљ окрену краљици, она оте бебу и нестане у ноћи. Када су затекли празну колевку, они падну у плач као и цела палата. Зла вила однесе бебу далеко у шуму где ју је чекао ловац. Она му је рекла да убије принцезу, а када се врати вили у двор да јој каже да је обавио посао. Вила је затим отишла . То је све гледао орао и баш када се ловац спремао, да изврши наређење, орао полети и зграби бебу. Ловац не желећи да буде кажњен слаже вилу и рече јој да је извршио наредбу. Вест о отетој принцези ширила се по целој земљи. Стиже тако и до краљевства у ком су живели краљ и краљица који су позвали вилу. Нико није знао да принцеза одраста код орла на планини где ветар дува као да хоће да одува свако биће које му стане на пут. Када принцези дође седамнаест година, орао јој рече: „Драга моја птичице, ја ти нисам права мама“. Девојка занеме од чуда. Орао јој све исприча и о ловцу и о злој вили. Све то посматрала је мачка зле виле, па брже – боље отрча да све што је чула исприча господарици. Када ова то чује занеме од ужаса, баци ловца у тамницу и посла слуге да ухвате девојку. Баш као што је вила и мислила, принцеза је кренула у шуму да тражи родитеље. Слуге ухватише принцезу, али пошто се туда шетао онај исти принц, он је угледа, извади мач и крене на њих, а они брзо побегоше вилином двору. Принц и принцеза се упознаше, а принцеза му рече све о себи. Овај се досети да је то она иста принцеза која је како су причали отета и убијена, па је одведе њеном двору. Када су краљ и краљица угледали своју кћер, били су толико срећни да се не може описати, па су решили да је удају за храброг младића. Свадба је била красна, али одједном се ту појави вила. Узела је принцезу и рекла: „Сада ћу да урадим оно што сам желела свих седамнаест година!“ Чим то изговори, улети онај исти орао и зграби је. Од тада нико више није чуо за њу, а двоје младих живело је срећно до краја живота. Видите ли да на крају увек победи добро и немојте никад судити пре него што не сазнате тачно шта се стварно десило. Николина Попржен V-1 12