Page 1


РЕЧ ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ Драга децо, Желим да вас поздравим за Светог Саву – дан школе! У периоду између два броја вашег листа доста тога је учињено у смислу подизања квалитета, односно осавремењивања наставе. Издвојићу само неке, по мени, најважније новине. Оспособили смо теретану, и она је сада у функцији на задовољство свих њених корисника. Започето је опремање кабинета LCD телевизорима и интернетом. У плану је да обновимо фасаду школске зграде и да поставимо лепу ограду. Унутар школе, могу да кажем да сте добри и да није било већих проблема. Што се тиче учења, то би могло да буде и боље. Ово је последња година мог мандата, следеће школске године одлазим у пензију, тако да полако сумирам резултате свог рада. Разговор са директорим наше школе, Светозаром Козаровим водили: Данијел Кочи и Борис Радовановић VIII-2

РЕЧ ПЕДАГОГА ШКОЛЕ Новина у овој школској години је да је донет нов развојни план школе, за период 2012 – 2015. године. У школској 2012/13. години оријентација зацртана развојним планом је ОБЛАСТ. Међусобни односи ученик – наставник – родитељ, а приоритет је квалитетна комуникација на истој овој релацији. Један од задатака је био отварање сајта за родитеље као и “кутије” за родитеље. Отварање сајта за родитеље је омогућавање свакодневне комуникације са родитељима. Путем њега могу постављати сва питања везана за школу и/или проблеме свог детета, било коме (учитељу, наставнику, директору, педагогу, психологу, секретарици и др.). Информатичар у школи прослеђује питања на име наставника, а родитељи, путем сајта добијају одговоре тј. повратне информације било ког типа. Такође је предвиђено да родитељи доласком на индивидуалне консултације, у кутију за родитеље могу поставити питања под шифром и након неколико дана под истом шифром проналазе одговоре на постављено питање. Ученички парламент ове године чине следећи ученици VII и VIII разреда : VII-1 Миња Мацура и Огњен Јоргић VII-2 Александра Антанасијевић и Ђорђе Смиљанић VII-3 Леон Банчи

VIII-1 Марко Влакетић и Исидора Здравковић VIII-2 Анђела Хајду и Снежана Кнежевић VIII-3 Марија Јекић и Милица Петковић VIII-4 Моника Слифка

Школа је од ове године ушла у ГИЗ-ов пројекат професионалне оријентације и у оквиру њега формиран је вршњачки тим који ће узети учешће у делу едукације везане за ову област. Тим чине: Јекић Марија, Снежана Кнежевић, Хајду Анђела, Исидора Здравковић, Милица Петковић, Миња Мацура, Александра Антанасијевић и Маја Мишковић. Они ће да комуницирају са разним службама у граду као што су Канцеларија за младе, Национална служба за запошљавање и др. и да добијене информације прослеђују својим вршњацима. Школа је после дугог низа година успела да упосли психолога, који ће у свом раду да се посвети решавању проблема ученика. Ученике и родитеље, позивамо на сарадњу и коришћење услуга ове службе. Психолог се зове Јелена Обренов и њено радно време ће бити: уторак четвртак петак

преподне

понедељак среда

поподне

ТИМ ЗА БОРБУ ПРОТИВ НАСИЉА ове године чине следећи чланови: Светозар Козаров - директор школе Татјана Меселџија - проф. разредне наставе Миливоје Стевановић - проф. физичког васпитања Жолт Ђилвеси - проф. физичког васпитања Оливера Пепић - проф. географије Јелена Обренов - психолог Наташа Ћурчић - педагог Ваш педагог

2


ЗАБАВНО-ОБРАЗОВНИ КВИЗ „МЕКОТЕКА“ Дана 12.10.2012. године, екипа ученика четвртог разреда: Алекса Бандић, Стефан Обрадовић, Драгана Балаћ и Слободанка Јовановић је учествовала у забавно – образовном квизу „Мекотека“, у ресторану McDonald’s, у Новом Саду у пратњи учитељица Татјане Меселџије, Гордане Мицкоски и Едите Бачи. Ученици су одговарали на питања из школске лектире, природе и друштва, питања везана за рад McDonald’-са, као и сналажење у играма лоптом и другим вештинама. Присуствовала су три члана жирија и две водитељке. Екипа ученика наше школе је победила и пласирала се у финале. Ученици су добили интерактивну мапу света . Дана 23.10.2012. године, екипа ученика наше школе је победила у даљем такмичењу и освојила друго место. Такмичари су добили пригодне награде, а екипа ученика је за освојено друго место добила LCD телевизор. Ученици наше школе су се, поред показаног знања, дружили, забавили и упознали ученике других школа. Учитељице: Татјана Меселџија, Гордана Мицкоски и Едита Бачи

Моја школа - Моја репрезентација Моја школа – моја репрезентација је пројекат спортскозабавног карактера и намењен је ученицима од I до IV разреда. Пријављени ученици представљају своју основну школу на међународном такмичењу у кошарци, које се одржава у недељу, 16. децембра у једној од новосадских основних школа. Школски тим који представља своју основну школу, пролази кроз програм који обједињује: тренажну обуку и припрему ученика за кошаркашко такмичење – три тренинга (један тренинг недељно), тестирање моторичких способности и организовано такмичење школских репрезентација новосадских основних школа у кошарци. Програм траје четири недеље и реализује се у временском периоду од почетка средине новембра до средине децембра. Тренинзи се реализују у фискултурној сали наше школе, а спроводе их студенти завршне године Факултета за физичку културу, Универзитета у Новом Саду. Сваки такмичарско-школски тим у генерацији броји 10 чланова и представља репрезентацију школе. Учешће у програму је бесплатно. Реализатори пројекта: Факултет спорта и физичког васпитања-ДИФ, Град Нови Сад – Градска управа за спорт и омладину, ОШ „Свети Сава“ Руменка, Змајеве дечје игре, новосадски спортски савези и клубови, ОКК „Радивоје Кораћ“ Руменка. 3


ПЕСМА ЗА УЧИТЕЉИЦУ

ЕКОЛОШКА ПЕСМА   

Спасимо природу да нам буде чиста, Нека и она од среће заблиста. Спасимо њено здравље, помозимо јој да викне УРАААА! То је наша основна култура. Будите вредни еколози, радите сви у слози и ти, планети сад помози! Свако дрво кисеоник даје, помозимо да дрвеће траје. Када загађујемо природу, загађујемо и читаву планету. Зато вас молим − помозите сви на целом свету! Не бацајте отпад на све стране, поготово не ломите гране. Природа ће се свакако одужити, али ми то морамо заслужити!

Пошли смо у школу где ђаци чине реку, где дани брзо теку да научимо и ми бројку неку. Ни слова нам нису позната баш била, али све нас је научила учитељица наша, учитељица мила. Несташни, мали, радознали, учитељице, ми смо Вас пратили, слушали Ваш драги глас, постали сте звезда водиља за нас. Пуни разумеваља, стрпљења и све речи хвале имали сте увек за ђаке своје мале.

  Милена Ђокић III‐3    Победничка песма на конкурсу Покрета  горана Новог Сада за најлепшу пролећно‐ еколошку поруку, овом песмом отворена је  манифестација Новосадско пролеће 2012. 

И зато данас је посебан дан данас на Дан жена, Нека Вам буде као најлепши сан, и ми у том сну трајна успомена. Николина Попржен V-1

ЈЕСЕН Полако стиже у мој крај па тихо вене и Сунчев сјај и мирис цвета лагано се гаси док птица рој небо плаво краси. Кишна кап образ ми скваси, набујао поток, надошли таласи и ветар се јавља док лишће пада, све је пожутело некако сада. Старица с њиве ка дому креће, сутра ће опет буде ли среће, да киша стане с неба да пада и засја Сунце као некада. Дилеме нема јавља се јесен, томе је сведок овај кестен, крај мојих ногу на траву пада, граја утихла јесен је сада!

Александар Чордаров V-3

Николина Попржен V-1 4


СЛИКАРКА ЗИМА

ИСКРЕНО О СЕБИ Зовем се Нина. Имам 14 година. Идем у осми разред. Бити искрен када пишеш о себи није лако и не знам да ли ћу сада у томе успети. Свако од нас има право на своје мале тајне. Само мали број људи може да нас упозна боље и да зна какви смо. Сви кажу да смо сада у „осетљивим годинама“. Кад погледам око себе, свет ми изгледа мало другачије, или га ја другачије посматрам. Почињем да израстам у девојку. Понекад се без разлога разљутим и растужим, и могла бих да вичем да ме сви чују. Понекад ми је све смешно, па се по цео дан смејем. Срећна сам и своју срећу хоћу да поделим са другима. Упитам се „Зашто“? И не знам одговор. Некада по цео дан слушам тужне песме, сањам и маштам отворених очију. Имам осећај да ме нико не разуме, осим мојих другарица. Због тога с њима водим дуге телефонске разговоре, јер се и оне, као и ја, осећају непознато у, до јуче добро познатом свету. Одличан сам ученик, али ми све чешће иду на живце све те обавезе и одговорности. Трудим се да урадим све на време, али није лако. Живот је једно велико чудо. Ја сам срећна што сам део тог чуда, што умем да волим и што знам да воле и мене. Пубертет су преживели други, па ћу и ја.

Сликарка зима у ноћи нас прати, нема ништа друго цртеж ће нам дати. Лепа бела боја на прозору стоји, то нам сликарка зима прозоре сад боји. Свуд је бело наоколо стопило се све, само на прозору сијају звездице две. Миња Шеверов IV-2 РАСТАНАК СА УЧИТЕЉИЦОМ Четврти смо разред, а пети нас зове, сад морамо даље у победе нове. Ускоро ће јуни, лето је све ближе, растанак с’ учитељицом ускоро нам стиже. И све док нас је учила, чинило се само, цео свет се руши кад нешто не знамо.

Николина Гајин VIII-1

Нисмо знали тада да ценимо знање и све њене савете, лепо васпитање. Сад нас нешто стеже, свуда нека туга, јер губимо дивног учитеља, друга, пријатеља драгог, неког ко нас воли зато овај растанак неизмерно боли. Драга учитељице, заувек Вам хвала за велико знање што сте нам дали!

Татјана Коларски V-1

Душица Петровић IV-2

5


МОЈА БАКА Свако има неког коме може да каже све, кога много воли и са ким проводи доста времена. Такав члан моје породице је моја бака Катица. Њена смеђа коса, смеђе очи, њене наочаре и прслук, који увек носи, најбоље је описују. Помало сувим и храпавим рукама нежно и често ме помилује. Бака воли да шета и чита разне књиге. Посебно је привлаче ручни радови као што су: хеклање и плетење. Када направи неки нови рад, мени се чини као да ће сваког тренутка лик искочити. Изгледа као жив. Она је вредна и то схватим сваки пут када ме изненади мојим омиљеним колачима. Веома је брижна. Кад год ми је торба тешка, њој није проблем да дође пред школу и понесе је. Досетљива је и мудра. Увек ми помогне око домаћег задатка. Бака би дала свој живот за сестру и мене, а ми је волимо до Месеца и назад па још једном толико. Колико год описивала своју баку, не би било довољно да заиста искажем њену доброту и љубав према целој породици.

МОЈА МАМА Од целе породице највише волим маму. Она има црну косу, очи боје кестена и увек је насмејана. Моја мама је нежна, добра, скромна, позитивна, весела. Ако имам проблем, мама ме посаветује. Када тата и брат негде оду, мама и ја правимо журку. Тада ми мама дозволи да радим свашта. Свако вече нас две пијемо топлу чоколаду и гледамо филмове. Често ми долазе другарице у посету, па их моја мама лепо угости. Када мора да сређује кућу, ја јој увек помогнем тако што обришем прашину, побришем паркет, покупим веш, променим постељину и тако брже урадимо посао. Много је вредна, уколико нешто заборави, када је на послу, она ме назове и причамо свашта. Када имам контролни или писмени, она ме бодри и држи ми песнице. Сваког викенда заједно правимо торте и кифлице са џемом и еурокремом. Поносна сам на своју маму јер је најлепша и најбоља на целом свету.

Наташа Алимпијевић V-3

Јована Станић V-3

Александра Брајковић V-3 Миона Вуковић V-1 6


КАКО СЕ ВОЛЕ БАКА И ДЕКА

МОЈ ДЕДА

Свако дете на овоме свету, има своју малу планету. Своју тајну, своју цаку али што нема још коју баку. Једна да им кува, друга да их чува. Трећа да домаћи пише, четврта да их разуме више. Пета да их воли до неба, а друге још даље ако треба. Али деца воле и деке, када их шетају поред реке. И причају приче које једна на другу личе. Што се мене тиче, све су то само приче. И да имам сто бака на овом свету, све их мењам за једног деку. Слободанка Јовановић IV-2

Очи смеђе коса седа, такав вам је МОЈ ДЕДА. Витак стас умиљат глас, сетно вас гледа МОЈ ДЕДА. Лепота у души у срце му гледа, ето, децо моја, КАКАВ ЈЕ МОЈ ДЕДА. Миња Шеверов IV-2

ЗАБОРАВЉЕНЕ РУКОТВОРИНЕ У давна времена људи су организовали прела. Свако вече су ишли код другог домаћина. Жене су радиле ручне радове као што су ткање, плетење, вез и предење вуне. Да би се дошло до готовог производа од вуне, поступак је следећи: овца се прво ошиша и добијено руно се пере и суши. После сушења жене чешљају вуну. Чешљају је тако што прстима или гвозденом четком рашчешљавају вуну. Тако рашчешљана вуна ставља се на преслицу која се увезује канапом, а из вуне извлачимо једну нит коју добијемо вртењем прстију. Она се ставља на вретено. Са вретена се конац вуне мота у клупко које се може бојити разним бојама за вуну. Тако обојена вуна је спремна за плетење. Милан Вељковић V-2

БАКА И ДЕКА Мој деда најбоље сече дрва и мене и сестру до школе чува. Мој дека мене највише воли, а моја бака кува ручак најбољи. Моја бака сочну зимницу прави и цео дан се нечим бави. Моја бака мене највише воли и никада не закасни када сам ја у школи. И кад пада киша и кад сунце греје, ја пуно волим баку и деку и то ме увек насмеје. Василије Марић II-1 7


СЛИКА ДЕТИЊСТВА КОЈУ НОСИМ У СЕБИ Нежни зраци сунца миловали су ми поспано лице, а раздрагане птичице певушиле су веселу песму. Будим се и уживам у јутарњој чаролији. „Добро јутро, унучићи моји мали“, говорио је наш деда, када је ушао у кућу и донео малог белог пса. Одмах сам га загрлила, а моја сестра ми је истог часа пришла и почела да га мази. Истрчале смо напоље, а он нас је у стопу пратио. Играле смо се са њим скоро цео дан, а када је деда упитао како да се зове, рекла сам: „Дугменце!“. Желела сам то име због његових дивних црних очију, али нико се није сложио. Сели смо сво троје и размишљали, а затим смо у исто време рекли: „Леси!“. Наставили смо да се играмо и нисмо ни приметили да је Сунце већ одавно уснуло, а Месец и звезде украсили небо. Мама и тата су нас звали да уђемо, јер је већ било касно. Када смо кренуле у кућу, Леси нас је шапом зауставио и погледао својим црним очима, као да је хтео да нам пожели лаку ноћ. Сада је Леси већ одрастао пас, али знам да и он као и ја никада неће заборавити онај дан када сам у његовим очима видела нешто магично. Николина Попржен V-1 TESTVÉRHÁBORÚ A CSALÁDUNKBAN A testvéremet Katának hívják. Hat évvel fiatalabb nálam. Néha egészen jóban vagyunk, de ha valamelyikünknek rossz kedve van, nem kíméljük egymást. Legjobban az szokott zavarni, hogy sokkal fiatalabb nálam, mégis nagyobbnak képzeli magát. Az egyetlen, amit csinálni tud, az a nyafogás. Nincs olyan nap, amikor ő nem nyafog. Ha nézzük a kedvenc sorozatunkat, és ha ilyenkor nem az övé az egész ágy, akkor kiveri a hisztit. A szüleink legtöbbször neki adnak igazat, mert ő a kisebb. Ez engem nagyon idegesít. Ha nálam van valamelyik barátnőm, Kata bent van a szobámban, és zavar minket. Nem tudjuk megbeszélni a titkainkat. Anyu ilyenkor azt mondja, hogy legalább tíz percet legyen bent, azután meg majd ő lefoglalja. Ebből a tíz percből fél óra szokott lenni! Néha szinte annyira marjuk egymást, hogy anyu elküld bennünket aludni TV-nézés helyett. És Kata sírással mindent elér. Vannak esetek, amikor úgy odaütnék neki, hogy a földön kötne ki. Akkor viszont anyu megtiltaná a kimenőmet. Veszekedéseink ellenéire Kata meg én nagyon szeretjük egymást. Hiszem azt, hogy ha Kata nagyobb lesz, jobban ki fogunk jönni egymással. Bancsi Noémi VII-3 8


A VÁGÓHÍDON JÁRTAM

Hosszú idő után visszatértem a régi Vágóhídra, hogy felidézhessem azt a sok emléket e szép vasárnap délután. Beléptem a hatalmas és rozsdás ajtón. Semmit sem változott. A falakon ott lógtak a poros és pókhálóval átfont vaskampók. Még mindig látszódtak a falba vésett rajzok. A bikák, a csődörök, a kárókatonák és a különféle vizimadarak mind ott voltak. Az ajtó mellett egy – egy dühöngő bika nézett vissza rám. A nap már lemenőben volt. Gondoltam egyet és felkapaszkodtam a vaskampók segítségével a gerendáig. A nap egy pillanat alatt fellobantotta a Vágóhíd falait, erősen tűző sugaraival. Olyan volt, mintha meggyulladt volna az egész, pedig csak a lemenő nap világított be az ablakon. Eszembe jutott, hogy régen ilyenkor üvöltöttünk olyan nagyokat. Elszántam magam, és üvölteni keztem. Majd visszagondoltam, hogy ilyenkor lépett be a Kocsmáros. Reménykedtem, hogy belép és majd most megüti a guta, ha engem itt talál. De nem jött. Lemásztam a kampókon, még egyszer végignéztem a rajzokat és elindultam kifelé. A hatalmas ajtóból még visszanéztem egyszer, majd szép lassan becsuktam az ajtót. Sietve indultam el haza, nehogy elragadjanak a gyermekkori emlékek. Jó érzés volt újra a Vágóhíd gerendáin üvölteni és megnézni a csodálatos rajzokat. Egyszer újra eljövök ide, és egy rövid időre ismét gyermekké válok. Szlifka Mónika VIII-4 PÉLDAKÉPEM

Gyermekkorom óta sok példaképem volt. A mostani példaképem sokban különbözik tőlem, őt mutatom be. Ő Patyi Éva. Második unokatestvérek vagyunk. Tizenhat éves, július harmicadikán született Szabadkán. Olyan magas, mint én, hosszú, hullámos szőke haja van és nagyon szép zöld szeme. Sovány, de ugyanakkor erős is. Szereti a sportot, főleg az evezést, amit már kilenc-tíz éve edz. Mivel Palicson élnek, keveset találkozunk, de tartjuk a kapcsolatot, és mikor eljönnek hozzánk, sokat beszélgetünk és nevetünk. Azért választottam őt példaképemnek, mert vicces, kedves, okos, vannak céljai, amiket el is ér, mindig vidám és nem hátrál meg a nehézségek elől. Talpraesett és találékony minden helyzetben. Közös bennünk az, hogy mind a ketten kissé őrültek vagyunk, de csakis jó értelemben. Olyan dolgokat is elmondhatok neki, amit másnak nem. Megbízható és mindig segít, ha bajban vagyok. Lehet, hogy kicsit furcsa, hogy a rokonom a példaképem, mivel sok embernek hírességek vagy gazdag emberek a példaképei, de nekem ő a minta. Számomra nagyon fontos és érdekes személy. Olyan szeretnék lenni, mint ő, mert nagyon szeretem. Szerintem mindekinek meg kell találnia a példaképét, akire felnéz és akit tisztel. Szlifka Mónika VIII-4 9


ЛЕПО ЈЕ ИМАТИ ПРИЈАТЕЉА Пријатељство је нешто веома лепо и драгоцено; најбољи пријатељ је увек ту када ти затреба да те теши, и саветује. Имам много другарица које ми пуно значе, али једна је посебна. Зове се Наташа. С њом сам се упознала када сам ишла у вртић и од тада смо нераздвојне. Она има дугу плаву косу и плаво – зелене очи, веома је добра, комуникативна, воли да се дружи и прави је пријатељ. Има мало мана, а много врлина. Мана јој је то што се брзо наљути и свима верује, а онда често буде повређена. У слободно време возимо ролере, бицикл, идемо да шетамо. Иако је она старија од мене две године и кренула је у средњу школу, ми се и даље дружимо и никада се нисмо посвађале. Када је ишла у основну школу, није била добар ђак, али то не значи да се с неким ко је лошији ђак не треба дружити. Она је увек била ту за мене, а наравно, и ја за њу. Пред Ускрс се моја сестра посекла, тачније ја сам је посекла, али не намерно. Тога дана ми се све срушило. Док су моји мама и тата били са сестром у болници, јер су морали да јој оперишу прст, она је била уз мене. Мама ју је позвала телефоном и питала да ли би могла да буде са мном док су они у болници, а она је наравно пристала. О нашем пријатељству би се могла написати цела књига, иако смо на почетку. Једноставно, ми смо као сестре, увек смо ту једна за другу, увек заједно и у добру и у злу. Захвална сам Богу што је створио једно прелепо, предобро биће јер на овом свету мало је оваквих људи. Велике куће, новац, скупи аутомобили се никада не могу поредити са правим пријатељством јер оно вечно траје, наравно, ако је право, искрено и нераскидиво као наше.

Згоњанин Александра VII-1

ЛЕПО ЈЕ ИМАТИ ПРИЈАТЕЉА Окружена сам добрим пријатељима, који ме чине веселом, срећном и насмејаном. Другарица којој могу све да кажем и од које не кријем ништа је Дејана. Дејана је моја најбоља другарица. Доста времена проводим са њом и то ме испуњава. Њу сам упознала у обданишту када смо имали три године. Од тада смо почеле да се играмо, дружимо и посећујемо једна другу. Уз њу сам порасла и уз њу растем. Дејана је нижа од мене, има плаве очи као море и плаву свилену косу која лепрша док се креће. Највише ми се свиђају њене пегице и обрашћићи који су стално црвени. Она је веселе и шаљиве природе. Када сам тужна, увек ме насмеје и развесели. Искрена је према мени и даје ми савете који су корисни. Воли да се нашали на мој рачун у друштву, што ме некад засмејава. Она је заљубљиве природе јер кад год види неког лепог дечака, она се заљуби и остави овог првог. Доста времена проводи крај компјутера, а то се мени не свиђа јер кад је питам да идемо да шетамо до канала, или до центра, она неће и каже да је уморна. Треба имати правог пријатеља јер имаш коме да верујеш и коме да се повериш. Пријатељство је по мени најважније од свега и зато се трудим да га задржим. Антанасијевић Александра VII-2 10


ЗАБОРАВЉЕНЕ ЈЕЗИКУ

УСНУЛО  ЈУТРО         Једног  дана  јутро  се  случајно  успавало  и  није изашло.        Један  мали  дечак  се  пробудио  у  пет  ујутро. Зачудио се што нема још јутра, био је  велики  мрак.  Кроз  прозор  је  гледао  кад  ће  то јутро. Чуо је цвркут птица,  ал̒ опет нема  јутра. Касније се играо са сенком тако што је  од  руку  правио  животиње.  Заносно  је  гледао  нежне  птице  које  су  биле  тужне.  Птице  су  тајанствено,  али  тужно  певале.  Његова  свиленкаста  пиџама  је  била  јако  топла па је заспао, али се убрзо пробудио и  видео  је  да  сија  сунце.  Очаравајуће  је  гледао;  зеленкаста  трава  је  лепо  сијала,  плавичасто небо је имао беле облачиће.       Предивна  мелодија  се  чула  у  дечаковој  соби,  а  он  није  знао  одакле  долази.  Отворио је прозор и схватио да се мелодија  чула са дрвета, а то је био цвркут птица.     Марина Селак IV‐2 

РЕЧИ

У

СРПСКОМ

Много волем дедине приче о животу на селу. Приповедао ми је једаред да је његов деда, увече, кад се унуци спреме на корзо и игранку, са левчом на рамену чекао у заседи, ако би било потребе да бије неког безобразног бекрију. Кад се пробуди, прво се ‘вато за фраклић, ваља се, то је медецина. Имао је деда коња Селима и кобилу Розу, Заметне коње, чим кера залаје, они знају да деда иде да их преже. Док деда у гувно уђе, они су већ из штале изашли, стали сваки на своје место уз руду и дрвчаник и чекали деду да им стави штрангу и кајасе. И баба је на конак изашла и меће храну у цегер. Леба, сланине од горника, парадајза и ракије. Воде и не треба. Ондак деда убаци у кола ујaке, мотике и ашове, отвори велику капију до улице и викне: „Ха, Селиме, ха, Роза!“. Ономад је деда био здраво болестан, ал’ каже да га је баба излечила оном бундеваром што развлачи. Најбоље воле ону без ништа, ал’ може и са вишњама. Волем ја деду, и дедино село и Тису. И виноград волем и онај багрем испред куће. И широке шорове и јендеке. Онај бунар стари у којем се најбоље ‘ладе слатке и мирисне лубенице. Нешто памтим, нешто ми је деда приповедао, сад немам кад да вам причам. А кад опричам, и ви ћете да волете.

HA NEKEM VARÁZSKRÉTÁM LENNE Távirányítós helikopterrel játszanék. Továbbá azt kívánnám, hogy két hörcsögöm legyen, amelyeket úgy neveznék, hogy Pöcök és Pici.

Јелена Барашин VIII-1

Varga Viktor I-3 Lerajzolnék egy vidámparkot. Olyan nagyot és szépet, amilyet Budapesten láttam pár évvel ezelőtt. Ebben a vidámparkban lenne egy hatalmas hullámvasút, sokféle körhinta és csúszda. Mindennap elmennék oda játszani a barátaimmal. Rápóti Dániel II-3 Azt kívánnám, hogy legyen útlevelem, és Magyarországra mennék. Egy szakállat varázsolnék, és a szakállal bölcs ember lennék. Azt kívánnám, hogy legyen egy macim, és vele aludnék. Azt kívánnám, hogy legyen egy kétéves fiú testvérem, és vele tudnék játszani.

Алекса Лукач V-2

Kovács Szilárd II-3 11


БЕБА НА КРИЛИМА ОРЛА Једном давно, преко седам гора и седам мора, живели су краљ и краљица. Они су правили велику прославу у част рођења своје кћери Луне. Недалеко одатле још једно краљевство славило је, али овога пута у част принчевог рођења. Краљ и краљица тог краљевства позвали су злу вилу, али она је грешком промашила краљевство и отишла у оно друго, где се родила принцеза Луна. Цело славље добро се одвијало, док зла вила није ушла. Сви су ућутали. „Добар дан“ – рече зла вила „Ја сам дошла да видим прелепог принца, прича се да је он лепши од свих“ Краљица и краљ се с чуђењем погледаше, па краљица рече: „Извините, али наше дете је девојчица“ Зла вила скоро пуче од беса и рече: „Лагали сте! Због тога ћете бити кажњени!“ Сви у дворцу занемеше од страха, а краљ одједном рече: „Зла вило, ми Вас нисмо...“ „Доста!“ - прекиде га зла вила. - „Послаћу свог ловца да у ноћи украде вашу кћер и одведе је у шуму да је убије!“ Чим то изговори, нестаде, а краљ и краљица су већ те ноћи поставили стражу око замка како би заштитили своју принцезу. Међутим, вила их је слагала, није послала ловца него се претвори у мушицу, улете кроз прозор замка и баш када се краљ окрену краљици, она оте бебу и нестане у ноћи. Када су затекли празну колевку, они падну у плач као и цела палата. Зла вила однесе бебу далеко у шуму где ју је чекао ловац. Она му је рекла да убије принцезу, а када се врати вили у двор да јој каже да је обавио посао. Вила је затим отишла . То је све гледао орао и баш када се ловац спремао, да изврши наређење, орао полети и зграби бебу. Ловац не желећи да буде кажњен слаже вилу и рече јој да је извршио наредбу. Вест о отетој принцези ширила се по целој земљи. Стиже тако и до краљевства у ком су живели краљ и краљица који су позвали вилу. Нико није знао да принцеза одраста код орла на планини где ветар дува као да хоће да одува свако биће које му стане на пут. Када принцези дође седамнаест година, орао јој рече: „Драга моја птичице, ја ти нисам права мама“. Девојка занеме од чуда. Орао јој све исприча и о ловцу и о злој вили. Све то посматрала је мачка зле виле, па брже – боље отрча да све што је чула исприча господарици. Када ова то чује занеме од ужаса, баци ловца у тамницу и посла слуге да ухвате девојку. Баш као што је вила и мислила, принцеза је кренула у шуму да тражи родитеље. Слуге ухватише принцезу, али пошто се туда шетао онај исти принц, он је угледа, извади мач и крене на њих, а они брзо побегоше вилином двору. Принц и принцеза се упознаше, а принцеза му рече све о себи. Овај се досети да је то она иста принцеза која је како су причали отета и убијена, па је одведе њеном двору. Када су краљ и краљица угледали своју кћер, били су толико срећни да се не може описати, па су решили да је удају за храброг младића. Свадба је била красна, али одједном се ту појави вила. Узела је принцезу и рекла: „Сада ћу да урадим оно што сам желела свих седамнаест година!“ Чим то изговори, улети онај исти орао и зграби је. Од тада нико више није чуо за њу, а двоје младих живело је срећно до краја живота. Видите ли да на крају увек победи добро и немојте никад судити пре него што не сазнате тачно шта се стварно десило. Николина Попржен V-1 12


„ДОБРЕ“ И „ЛОШЕ“ БАКТЕРИЈЕ Почетком 20. века руски бактериолог др Илија Мечњиков био је први научник који је уочио позитиван ефекат бактерија млечне киселине на људско здравље. Утврдио је да становништво Бугарске има, за то доба, невероватно дуг животни век, а тај феномен приписао је учесталом конзумирању јогурта и сличних производа. Мечњиков је сматрао да патогене бактерије у цревима полако трују организам стварајући токсине, а то је могуће спречити уношењем ферментираних млечних производа који садрже бактерије млечне киселине. Трагом његових закључака, истраживања су наставили и други научници да би 1930. године дошло до својеврсне кулминације када је поборник превентивне медицине – Минору Широта изоловао бактерију из рода Lactobacillus, способну да преживи прелазак кроз дигестивни систем. То откриће убрзо је довело до комерцијалне примене бактерије у производњи једног ферментираног млечног напитка који је достигао изванредан тржишни успех. Права револуција истраживања и примене бактерија у прехрамбеној индустрији наступила је након Другог светског рата, а данас та тема привлачи изузетно велики број научника. Реч пробиотик, којом се означавају „корисне“ бактерије, најчешће из групе бактерија млечног врења, у употреби је тек од шездесетих година прошлог века. Упркос релативно кратком веку модерног пробиотичког концепта, данас су пробиотици у жаришту интереса научника. Експлозија научног интереса одразила се на ширу примену пробиотика, те се данас на сваком кораку сусрећемо са прехрамбеним производима који садрже корисне бактерије. Ставимо ли у однос број ћелија и број бактерија у људском организму, закључићемо да смо више бактерије него људи! Наиме, сви ми носимо у нашим цревима око 1014 живих бактерија, а наша флора тежи невероватних 1,3–2 kg . Можда звучи застрашујуће, али напротив, многе од тих бактерија су нам потребне и корисне. Бактерије које живе у нашим цревима грубо можемо поделити на оне „добре“ или корисне и „лоше“ или патогене. Ове две групе бактерија су у сталној међуигри, а њихова равнотежа одређује бројне функције у дигестивном систему и утиче на здравље целокупног организма. Корисне бактерије својим метаболизмом стварају неповољне услове за раст патогених микроорганизама, помажу нам да из хране добијемо све важне хранљиве материје и енергију, а одговорне су и за синтезу витамина К и неких витамина из В групе. Сматра се да повољна равнотежа интестиналне микрофлоре игра важну улогу у развоју и одржавању снажног имунолошког система. Интестинална микрофлора често је одговорна за развој болести. Особе које су подвргнуте терапији антибиотицима имају смањен број позитивних или „добрих“ бактерија у цревној микрофлори. Стога се уз терапију антибиотицима неретко препоручују ферментирани млечни производи који садрже „добре“ бактерије или пробиотике. Поремећај равнотеже интестиналне микрофлоре може бити последица и бројних других утицаја из окружења и физиолошких чињеница. Стрес, неуравнотежена исхрана, неки лекови (нарочито антибиотици) и повишена телесна температура могу да узрокују поремећај равнотеже интестиналне микрофлоре. Дисбаланс интестиналне микрофлоре огледа се у ниском броју корисних бактерија и високом броју патогених организама што може да проузрокује аутоимунолошке болести и гастроитестиналне поремећаје који утичу на здравље целог организма. Пробиотици у функционалним прехрамбеним производима Због раста популарности, са пробиотицима се сусрећемо у све већем броју прехрамбених и фармацеутских производа, на пример, као додатак млечним производима за одојчад, производима за болеснике, пиву, напицима за спортисте, а доступни су и у лиофилизираном облику у капсулама. Спектар производа у које се додају пробиотици све је шири, па је тако забележен додатак пробиотика и у сокове, сир, житарице за доручак.

Уредништво 13


Da li ste znali??? ...да је до сада 12 астронаута крочило на Месец? ...да су једине две државе коју се учествовале на свим досадашњим Летњим олимпијским играма Аустралија и Грчка? ...да када је Андерс Целзијус предложио температурну скалу која је названа по њему тачка кључања воде била на 0 степени, али је то касније по његовој смрти промењено? ...да се Америка удаљава од Европе брзином од 7 центиметара на сваких сто година? ...да је језеро Никарагва једино слатководно језеро у свету у коме живе исте животиње као и у океану? ...да на Титану, Сатурновом месецу, један вулкан избацује лед уместо ужарене лаве? ...да је ураган „Денис“ подигао потопљени носач авиона дугачак 455 метара, око кога се образовао корални гребен? ...да је најмања временска јединица јотосекунда? ...да човек у просеку изговори око 31.500 речи дневно? ...да лоптица за голф има 336 јамица? ...да је вампир једина српска реч која се користи свуда у свету? ...да је најмлађи папа имао само 11 година? ...да руно једне овце може да има до 26 милиона влакана? ...да сваки човек дневно направи око 2,5 килограма ђубрета? ...да су највећи загађивачи атмосфере угљен диоксидом термоелектране и фабрике (око 56%), а потом следе приватна домаћинства (24%) и кола (20%)? ...да у свету постоји око 1,21 милијарди грла говеда? ...да удаљеност којом радиоталаси путују око Земље делимично зависи од броја сунчевих пега у датом тренутку? ...да голфска струја у себи има око 100 пута више воде него све реке на свету заједно? ...да таласи земљотреса пролазе кроз стене брзином од око 25.000 километара на час, а то је око 20 пута брже него брзина звука? ...да на Камчатки постоји преко 100 вулкана, а од тога је тридесетак још увек активно? ...да је професионални гутач ватре Тим Блек из Аустралије 19. јуна 2005. године успео за издува пламен 5,4 метра у даљину? ...пацови се толико много размножавају да један пар може за годину дана направити до 100.000 потомака. ...да када би људи смањили температуру океана за само 1°C,човечансатво би имало неисцрпне изворе енергије. ...да се државна застава Норвешке није мењала 700 година. ...да једна кашичица воде има онолико молекула колико Атлантски океан има кашичица воде. ... да ће особа која пуши једну кутију цигарета дневно у току године имати литар катрана у плућима ... да се у Србији годишње попуши 1600 тона дувана или преко 2400 цигарета по становнику ... да се Србија по броју пушача налази на трећем месту у Европи ... да је Ирска једина европска земља у којој нема змија? ... да је физички немогуће да свиња подигне главу и погледа у небо? ... да је цар Јован Ненад био самозвани српски цар, који је створио независну државу на подручју данашње Војводине 1526-1527. године?

Уредништво 14


РЕЗУЛТАТИ НАШИХ УЧЕНИКА СА ТАКМИЧЕЊА И СМОТРИ: ГЕОГРАФИЈА (наставница Оливера Пепић) Општинско такмичење: III место: Данијел Кочи VII-2

СРПСКИ ЈЕЗИК (наставница Мирјана Ковачевић) Општинско такмичење: I место: Татјана Дуковски VI-1 III место: Александра Антанасијевић VI-2

Окружно такмичење: III место: Данијел Кочи VII-2

Окружно такмичење: II место: Татјана Дуковски VI-1

МАТЕМАТИКА (наставница Валерија Војновић) Општинско такмичење: II место:Татјана Дуковски VI-1

СРПСКИ ЈЕЗИК (наставница Жељка Чолак) Општинско такмичење: III место: Сања Зељковић V-2

Окружно такмичење: II место: Татјана Дуковски VI-1

СРПСКИ ЈЕЗИК (наставница Ружица Головић) Општинско такмичење: II место: Зорана Бјелић V-3

МАТЕМАТИКА (наставница Радмила Инић Чучковић) Општинско такмичење: III место: Јелена Пепић VIII-1 I место: Галина Ћурчић V-1

ФИЗИКА (наставник Павле Вукадинов) Општинско такмичење: I место: Татјана Дуковски VI-1

МАТЕМАТИКА (учитељица Славица Кешански) Општинско такмичење: III место: Вељко Богдановић V-1

Окружно такмичење: II место: Татјана Дуковски VI-1

МАТЕМАТИКА (учитељица Татјана Меселџија) Такмичење „Мислиша“: III место: Алекса Бандић III-3

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ (наставник Жолт Ђилвеси) Nestle kup: II место: Моника Слифка VIII-4

„НОВОСАДСКО ПРОЛЕЋЕ“ НАЈЛЕПША ЕКОЛОШКА ПОРУКА (учитељица Татјана Меселџија) Победница конкурса: Милена Ђокић III-3

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ (наставник Миливоје Стевановић) Међународно такмичење: I место: Моника Слифка VIII-4 ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ Општинско такмичење: I место: Данијел Кочи VII-2 II место: Борис Радовановић VII-2

ИСТОРИЈА (наставник Милутин Дунић) Општинско такмичење: I место: Ненад Врховац V-3

Окружно такмичење: II место: Борис Радовановић VII-2 III место: Данијел Кочи VII-2

ХЕМИЈА (наставник Божо Ињац) Општинско такмичење: II место: Данијел Кочи VII-2 III место: Борис Радовановић VII-2

Општинско такмичење „Шта знаш о саобраћају“: III место: Вукашин Марић V-3

Издавaч: ОШ “Свети Сава”, Јована Јовановића Змаја 24, 21201 Руменка Директор: Светозар Козаров Уредништво (наставници): Едита Нађ, Мирјана Ковачевић, Жељка Чолак, Ружица Головић, Снежана Милорадов, Љупка Ерг, професори разредне наставе Е-издање школског листа можете преузети са: www.svsavarumenka.tk

15


Школски лист "Школско звоно", Број 7  

Школски лист "Школско звоно", Основна школа "Свети Сава" Руменка, Број 7

Advertisement