Issuu on Google+

КЛИК


УВОД У „КЛИК“

3

ЛУДИ ПРЕДЛОЗИ УЧЕНИКА ЗА ИМЕ

4

СВИ СМО ПОСЕБНИ НА СВОЈ НАЧИН

6

РОДИТЕЉИ, ТУЦИТЕ СВОЈУ ДЕЦУ КАДА ПОЧНУ ДА ЛИЧЕ НА ВАС- Д. РАДОВИЋ 11 ПРИЧЕ И ПЕСМЕ УЧЕНИКА

14

НАШ КРАЈ, ЗАНИМЉИВИ СМО МИ

21

СА „КЛИКОМ“ У СВЕТ

22

„КЛИК“ У ШКОЛИ И ОКО ЊЕ

27

Десанка Коронсовац Весна Пешут Маја Николић 8-1

Александра Пантелић 7-3 Нађа Ивковић 8-4 Илина Крстић 6-2

Стана Ардала 6-2

2


Хиљаде лепих идеја роди се у нашим дечјим главама. Неке се памте, неке забораве, а неке треба записати, да буду траг

детињства. Одличан простор за то јесу школске новине. У њима ће трајати наши успеси, имена и младост.

Размишљали смо како да их зовемо, какво име да им дамо (што би рекао песник) и онда нам је кликнуло одједном: „Клик!“ Нека буде тако.

Нађа Ивковић 8-4

3


Тај дан 19.09.2013. био је по свему необичан. У ствари, није баш по

свему, али морам некако да почнем са причом. Било је необично само то, што се на тај дан на састанку Ђачког парламента расправљало о називу

школског часописа. Уф… расправљало … када ја говорим – расправљало, као неки деда причам, шта ми је? Свеједно, говорило се о називу за онај часопис, који је осмишљен. Било је ту свега и свачега. А,а,а… види колико је сати, почела ми серија, довршићу ово касније, за пола сата. Након једног дана…

Ево мене опет, колико времена је прошло….хм,… нема везе. Као што

рекох, ту је било свега И свачега, од оних најлуђих идеја, до оних, донекле нормални. Пазите ово сад:

* Злица- ко би часопис назвао Злица? То је као лик из неког цртаног

филма.

* Школске заврзламе – добро је, мада мало превише школски, имамо

школу да причамо о њој, али када се ради о часопису, треба да буде мало више, знате, онако опуштено.

* Смотал – смотаћу реченицу. ОК, мада фали нешто.

* Блицко – ха, ха, ха, ха...еха, ха...ха... у, плачем од смеха....Блицко...ха, ха, ха....Извињавам се, смејем се сваки пут кад прочитам или напишем реч: Блицко, ха, ха, ха…

* Шумски вир – ко је ово писао све луђи од луђег! Не пишемо ми часопис за веверице.

* Ђачке новости – рећићу вам једну новост: и ово је отпало такође.

* Ђачке новине – рећићу вам једну новину. Добро, ово је глупо, колико ћу још ово понављати. Превише подсећа на школу - ОУТ!

* Професионални школски лист – Јаој! Ко је ово писао гори је и од мене!

Па, заправо није. Мој назив била би нека најлуђа глупост, али,

ПРОФЕСИОНАЛНИ... Ко је у овој школи од нас ђака професионалан? Ето, ја

сам толико

непрофесионална

да

не

знам

ни

шта

значи

реч

професионално. Мало превише? ОК. А ни школски ни лист нису баш неке речи.

* Ластавица – хеј, овај је добар назив! За часопис за прваке.

* Школски дневник – дајте, људи, шта вас је више та школа спопала? 4


* Шаљива школа – требали су то име дати нашој школи, а не Свети Сава.

То име би јој скроз пристајало. Стварно, ми живимо од зезања.

* Дечије жеље - ... Дечије жеље..... Дечије жеље..... звучи као име неке дечије бајке, а не часописа.

* Школска забава – људи, људи, људи, а ја мислила да је не знам

правопис. Од када печи ШКОЛА и ЗАБАВА иду заједно? Сви лудимо ових дана.

* Будимо у току – веч јесмо, сви смо у току и знамо да је ово име безвезе. * Клик – свиђа ми се.

* Школа изблиза – УФ, довољно сам близу школе сваки дан. Верујте ми, не желим да се још зближимо.

Када бих вам рекла да су ово биле неке од нормалних понуда за име, не

бисте ми поверовали. Које су тек ненормалне? Сазнајмо. Знам да вам је

досадило, али ајде, ајде, брзо ћу да завршим. Читајте и плачите... ово су ненормални називи:

* Оловка- човече, оло... за не коментарисати. * Морава – ко би часопис назвао Морава?

* Мир Љубав – обавештавам вас... тренутно повраћам.

* Беле шишарке – Беле шишарке.. Шумски вир...Беле шишаке... Шумски вир...дајте са том шумом више.

* Корак по корак, звоно по звоно стижемо сада извештај нови – ово је..............глупо......

* Десте божјих заповести – да видимо, ово је добро..... ако пишем књигу

за веронауку.

* Црна хроника – Ево вам свима један савет: Ако не знаш шта да напишеш , немој ни писати!

* Машница – тако се зове куче од моје бабе.

Са 14 гласова изабран је Клик, а где ли су тих 14 гласова, немам појма, јер је у кутији само 1 Клик.

Постоји још много занимљивих (лудих) ствари о којима ће вас Клик

обавестити.

Које су то луде ствари? – питате се. Останите са Кликом и сазнајте....

П.С. Овај чланак написала је Александра Пантелић, звана...Пантела, познатија као......Панта Канта =D

5


Сви смо различити - Ивана Нико није исти. Постоје нека деца која воле да уче, а нека више воле да се играју напољу или да нешто тренирају.

Једна од мојих најбољих другарица је Ивана. Она има дугачку плаву

косу,са смеђим праменовима. Очи су јој крупне и плаве, а нос има мали и

округао. Зуби су јој бели, и када се насмеје образи јој постају црвени.

Нижег је раста и буцкаста је. Највише воли да носи мајице кратких рукава

и спортске тренерке. Тренира фолклор у КУД-у Свети Сава. Почела је да

тренира пре пет година. Била је на пуно наступа и такмичења. Путовала је у Бугарску, где су имали фестивал. Неки концерти су се одржавали у

Бачкој Тополи, Суботици и у Ваљеву. Има пуно другова са фолклора. Ношња јој стоји лепо, а опанке увек добије најлепше од свих. Њу сам изабрала јер ми је другарица из забавишта.

Ардала Милица 4-2

Сви смо различити - Милица Јун месец је био кад сам се родила, а тога дана на свет је дошло још много дечака и девојчица. Живот нас води на различите стране, пружа нам различите могућности.

Ја волим одбојку и ја тренирам одбојку. Милица воли фолклор и она игра

фолклор. Ми не можемо да заменимо улоге, јер немамо љубав према

истом спорту. Када сам први пут видела своју другарицу Милицу у нашој

народној ношњи и са лепом фризуром на наступу, схватила сам да је она за фолклор способна. Милица је имала шест година када се уписала на фолклор и она још увек наступа са својом групом.

Желим јој успех и да се и даље бави фолклором,

јер на тај начин са

својом групом може да обиђе свет и упозна много различитих људи.

Није битно који спорт је у питању, битно је да спорт постоји у животу сваког детета.

Уна Тодоровић 4-2

6


Сви људи на планети су различити Људи се разликују по: висини, по боји очију, косе и још по многим другим карактеристикама. У овом саставу ћу описати моју другарицу Душицу.

Душица има кратку косу и мало је нижа од мене. Има браон оци и тренира одбојку. Душица је добар друг када ти треба помоћ, она је увек ту. Душица од слаткиша воли бомбоне, а од хране воли лазање и пицу.

Поп музику највише воли да слуша. Њена омиљена животиња је коњ. Воли да црта и највише црта коње. У свом дворишту има пса који је браон боје и зове се Лео. Моја најбоља другарица највише воли грожђје и јабуке, а од поврћа највише воли лубеницу и шаргарепу.

Душица има једну старију и једну млађу сестру, а ја имам само брата.

Ово су карактеристике моје другарице која је добар друг и ја је много

волим.

Оливера Коларов 4-2 Дуња Миловановић

Ја имам доста пријатеља који судобри ђаци и добри спортисти.

Од свих њих највише се истиче моја другарица Дуња. Она има: браон

очи, дужу браонкасту косу и буцкасте образе. Моја другарица Дуња тренира веома необчан спорт - гимнастику. Дуња је одлицан ђак и добар спортиста, веома је искрен пријатељ и због тога вам прочам о њој. Њена

племенитост је резултат напорног рада и упорности у жеље да буде у

свему најбоља. Она је једноставно савршена. Уз то, није уобразена и увек је спремна да помогне.

Волела бих да сви имате тако искреног пријатеља и да сте и сви ви тако искрени.

Јелена Вујаклија 4-2

7


По чему се познајемо Мој разред је 4-1. Има нас двадесет седморо, пола су дечаци, а пола девојчице.

Наш разред воли друштво, никога не одбацујемо. Сви много волимо

физичко и имамо добру учитељицу. Познати смо по математици, брзини,

фудбалу, гимнастици , сликању и писању састава и песама. Пре свега ћу да кажем да се сви међусобно дружимо и волимо. После школе се састајемо на игралиштима или у нечијој кући. Где год да идемо, сви нас знају као 4-1.

Желео бих, такође да опишем мог доброг друга Матеју Кецмана. Он је

сваке године био први на Мислиши, он је најбољи математичар. Ми смо стварно супер и не бих желео да нас раздвоје!

Никола Витас 4-1

Сви смо другачији – Уна Описаћу Вам једну особу којој се дивим.

Њено име је Уна. Она има дугу, браон косу, тамно зелене очи и бео тен.

Уна и ја идемо у исто одељење и идемо заједно на часове одбојке. Често се шалимо и смејемо причајући смешне ствари. Она је духовита и ведра

особа. Моја другарица је одлична ученица. Ужива да црта и веома је

талентована за то. Дивим се њеном дару и обожавам да гледам њене прекрасне радове. Код ње ми се допада и то што није свађалица. не оптерећује се модом, већ носи удобну одећу. Уна је искрена другарица. Ми се поверавамо једна другој.

Ја Уну издвајам од осталих другарица зато што има особине које су потребне за право пријатељство.

Душица Лукић 4-2

Одељење 8-3 У мом разреду има пуно надарених ученика који су успешни у разним

активностима. Свако је посебан на свој начин и сви подједнако желе да буду најбољи.

Биљана Митровић и Лука Павићевић су наши млади глумци који се

несебично труде и стално доказују. Гледајући представе у којима глуме 8


схватамо колико су они креативни. Биља, једна умиљата и надасве обична девојчица са лакоћом улази у улогу жене, мајке, краљице. У тим улогама она постаје горда, поносна и уздигнута жена која зна шта хоће и за шта се бори.

Лука који и иначе много прича, као створен је за глумца. Његови покрети који понекад делују и неспретно на сцени постају тачни и прецизни.

Његов глас се трансформише. Из оног промуклог својственог сваком

дечаку, прелази у тачан, одсечан и јак, баш онакав какав се и очекује да има владар кога одлично и глуми. Лука и Биља су својим радом и залагањем освојили низ награда у разним градовима широм Србије. Сваку школску представу наши глумци украсе на најлепши могући начин.

Бавећи се оним што воле и у чему уживају и Биља и Лука сазревају и као глумци и као добри другари. Мој разред се поноси њима.

Јелача Милица 8-3

Одељење 4-1 Наше одељење 4-1 је веома сложно и дружељубиво. Када бих издвојила

неке ученике то би били: Бранимир Станковић, Емилија Жежељ, Матеја Кецман и Теодора Миуцин.

Бранимира издвајам, јер добро ради гимнастику и гимнастичке вежбе.

Емилија је наса уметница због цртања и лепог писања песмица. Матеја је

наш одељенски старешина и наш познати атематичар. Сваке године је

освајао награде на математичком такмичењу Мислиша. Теодора пише изузетне саставе, било да су у питању измишљени или стварни доживљаји. Такође лепо црта.

Сем тога наша учитељица је веома добра, као и сви наши ученици. Волим мој разред и не желим да се икада растанемо.

Хелена Тасић 4-1

Мина Милановић - Анштајн број 2 На нашем свету постоји много паметних људи као што су Ајнштајн, Исак

Њутн, Никола Тесла и многи други, али на крају постоји и Мина

Милановић. Она је најпаметнији и најбољи ђак у нашем разреду, а

вероватно и у школи. Она је једна тиха и повучена особа, али само у

школи.

9


Заправо скоро нико не зна каква је она ван школе. Многи тврде да она сатима седи за књигом,али нису у праву. Она у ствари само има добро

памћење. Њен мозак је као једна велика свеска у коју пише нове лекције.

Кући понови можда једном или двапут. Али не успе баш све да запамти на пример када се вратила из Грчке није се сетила у ком је граду била.

Али зато њено цртање.... Она црта прелепе ликове као из бајки. На

часовима уживам да је гледам како црта. Такође има прелеп глас, само што се мало стиди да пева.

Али, као и сви људи на овом свету, и она има мане. Мада те њене мане понекад изгледају слатко и забавно. На пример одбојка јој није јача страна као и брзина. Могла би врло брзо да реши неки математички

задатак, али да трчи, то већ не. Можда она и не изгледа толико забавно, али у ствари и јесте врло забавна. Ја и она се увек лепо дружимо и забављамо. Није она толико повучена у стварности. Она само живи живот на свој начин.

Вреди имати једну такву другарицу у коју имаш потпуно поверење.. :)

Јевтић Марија 7-1

10


Како постати добар родитељ Ја се зовем Бојана и имам 10 година. Идем у четврти разред. Овај период

мог живота се зове детињство. Моји родитељи, а и сви одрасли кажу да је то најсрећнији и најбезбрижнији део у животу.

Али, понекад то није тако. Често чујем да понека деца немају свој дом, немају шта да једу, нека су и злостављана. Увек после такве приче почнем

да размишљам шта бих ја радила да сам родитељ. Узор су ми сви одрасли који своју децу уче лепом понашању. Када бих ја била родитељ

са својом децом бих развијала другарски однос. Учила би их да имају разумевања за своје вршњаке и да увек помогну ономе коме је помоћ потребна. Да никада не очекују услугу за своју помоћ. Учила би их као

што су и мене родитељи учили да је важан образ и искрено срце. Увек ме родитељи подсећају да је лако изгубити образ, али и да га је тешко

сачувати. Тако да бих и ја своју децу увек подсећала на то, јер само тако ћемо израсти у здраву, васпитану и толерантну особе. Своју улогу

родитеља бих сматрала успешно оствареном, када би и моја деца успела своју децу да васпитају као што су и мене моји родитељи васпитали.

Главна мисао сваког родитеља треба да гласи: „Одело не чини човека, већ

његова дела!“

Бојана Марковић 4-2 Како постати добар родитељ – Николина

Родитељ каквог сва деца треба да имају, је родитељ који ће свом детету

поклонити много пажње и љубави.

Добар родитељ увек треба да саслуша своје дете, чак иако оно није у праву.

Ако неко некад нема времена за своје дете, може то да надокнади.

11


Родитељ није добар ако само свом детету купује играчке, већ треба да нађе времена да се са својим дететом

игра, одведе га у парк или у

шетњу.

Има још много тога што родитељ може да уради за своје дете, али најважније је да га учи, да буде поштен човек.

Николина Лазић 4-1

Како постати добар родитељ - Дуња Бити родитељ уме да буде тешко, а и лако. Све зависи од родитеља, деце и односа између њих.

Понекад када су деца безобразна родитељи умеју да буду строги, а кад су добри родитељи могу да буду још бољи. Бити родитељ је посао који

нема радно време, он захтева да си стално са децом. Добар родитељ

може да постане свако, за то је важно да волиш своје дете. Дете можеш да учиш, да га васпитаваш, да га образујеш, а највише да га чујеш. Деца

понекад говоре и кад не говоре, мораш да их чујеш и кад их не чујеш. То

значи да родитељи осећају када су деца тужна или срећна. Постати добар родитељ значи пуно разговорати са дететом и имати пуно поверења у дете.

Бити добар родитељ значи да увек волиш своје дете без обзира на све.

Дуња Миловановић 4-2

Родитељи Дана 10. октобра 2013. одржане су

трибина, односно предавање о

насиљу међу вршњацима у нашој школи. Свесна да је данас у нашој школи ово превелики проблем, отишла сам. Села сам и слушала.

Највише смо се фокусирали на компјутерско малтретирање. Преко

електронске поште, друштвених мрежа, сајтова, итд. За најбољи савет,

када нас неко угњетава или уопште, имамо проблеме (са школом, пријатељима, љубављу...), било је то да одмах причамо са родитељима.

Сложила сам се, јер ипак они имају доста искуства и могу много да нам помогну. Када су дискусија и питања почели, дошло је до разговора о наслиним игрицама и филмовима. Родитељи сви су одмах рекли да је то

главни узрок лошег понашања међу децом, а моја другарица и ја се

нисмо сложиле. Пошто ја патим од врло лоше особине, а то је стидљивост 12


и ужасан сам тремарош, моја другарица није имала проблем да каже оно што мисли, гласно. На томе сам јој увек завидила.

Дигла је руку, и поносно устала, спремна да каже оно што има, али...и она има своју лошу особину, замуцкивање и филозофирање које је често наводи да скроз скрене са теме. Она изговори реченицу сличну овој:

"Понекад деца, играју такве игре да би се испразнила, да би се

испразнили од свог тог беса." У том тренутку, жена, добаци коментар који мене разгневи, а који је гласио овако: "Узми метлу, посчисти лишће,

па ћеш да видиш како ћеш да се испразниш од беса." Стиснутих усана покушала сам да се не издерем, да не устанем и почнем да урлам без питања за реч, нисам то урадила, али мисли су ми брзо навирале. Прво

сам се наљутила што су сви родитељи у ствари поступили погрешно,

заправо, понашали су се као глупави тинејџери, исмејавајући моју другарицу, уместо да јој неко објасни зашто није управу. Па зато смо сви

ту, зар не?! Да смањимо овај проблем, да научимо нешто, а како то да урадимо, кад ни ви ово не разумете, који сте ту "надлежни"?!

Како онда ВИ који исмевате неког, да васпитате вашу децу да то не раде?

Ирина Ковачевић 7-4

13


Пут од школе до куће Јуче, када сам се враћао кући из школе, видео сам много лепих призора у природи, које је приредила неуморна и занимљива јесен.

Свуда је било расуто шарено опало лишће. Дувао је ветар и падала је киша. Голо дрвеће је кисло и туговало, јер га је његово дивно, шарено лишће напуштало.

Природа је сва била у жутој, наранџастој и црвенкастој боји. Једва се

понегде видела зелена боја. Сунце се скривало иза облака и није хтело да нас огреје, а и када би покушало, облаци му не би дали.

Иако је било хладно, ветровито и облачно,бојама и зрелим плодовима, који вире из дворишта, јесен је улепшала све.

Ковачевић Лазар 3-6

Јесен у мом крају Стигли су хладни и ветровити дани. Ишла сам уобичајеним путем према

школи. Тог јутра тај пут је изгледао другачије. Прекрило га је опало

шарено лишће. Погледала сам према крошњи липе. Приметила сам да жути листић тужно пада са дугогодишње липе. Придружио се својим

пријатељима на мокрој земљи. У оголелој крошњи дрвета зачуо се чудан жагор накострешених и нестрпљивих врабаца који о нечему расправљају.

Било је прохладно јутро, па сам пружила кораке, у жељи да што пре стигнем у учионицу да се угрејем.

Миланов Јелена 3-6

14


Јесен Пожутело лишће и голе гране, стиже нам јесен

и доноси хладније дане. Кад ветар дуне и лишће носи, осетим капи кише

у својој тршавој коси. Грожђе је зрело и лепо мирише, црно и бело вири

кроз шарено лишће. Сада је јесен, а проћи ће и она, доћи ће зима и

време свећица и лампиона.

Ђурђевић Јована 3-6

15


Јесен

Одељење 3-1 Наше место Моје место Нова Пазова се зове, то је место које сва деца воле. Волим и ја Пазову своју,

у срцу је носим и њоме се поносим. Никад је нећу заборавити ја, јер Пазова ми је најмилија.

Грујић Сара 3-6

16


Мој сан Сан је један важан део човека. Када сањамо пустимо машти на вољу. Сви

ми бисмо волели да ружне снове што пре заборавимо, али то је један веома тежак задатак. Сада ћу вам описати један мој занимљив сан.

Дошла сам у једну веома необичну замљу. Са једне стране била је пуна

цвећа, лептирића и великог зеленог тепиха. На дрвећу је расла чоколада, коју су мала деца брала пењући се на дрвеће. Трчали су по парку, клацкали се на високим клацкалицама, љуљали се на луљашкама, возали се на рингишпилима. Чуо се смех, вриштање, а понекад и плач мале деце.

Друга страна земље била је пуна пацова, змија, слепих мишева. Све је било мрачно и црно. Ту је био и један велики камен. Морала сам да

изаберем у који део да одем. Размишљала сам. Интересовало ме шта се

налази у том камену. Гледала сам га са свих страна, све док нисам нашла једну рупу. Тада сам одлучила да останем у тамнијем делу и страшнијем

делу земље. Некако сам се увукла кроз рупу и била сам сва прљава и

прашњава. Нашла сам се у тунелу кроз који сам ишла једно петнаест

минута. Кроз тунел су гмизале змије, а гуштери су трчали ка да се играју.

Мишеви су цијукали, а ја сам уплашена стигла до једног уклетог дворишта на коме је стајала табла са натписом: ''КО ЈЕДНОМ УЂЕ,ВИШЕ НЕ ИЗЛАЗИ!'' То ми је био знак да не улазим, али била сам радознала.

Одлучила сам да уђем и када сам отворила врата, ветар ме је одувао до једне веома страшне куће. Врата су се отварала и ја сам ушла дршћући.

Било је много црних врата и одједном се испред мене створио дух који ми је дао папир на коме је писало:''Ја сам твој најбољи друг. Уђи у просторију где на вратима пише број 13.''

Попела сам се на други спрат и имала сам шта да видим. Чувари тог

спрата, два лава су у устима носили по два човека. Уплашила сам се и почела да трчим све док нисам нашла врата број 13. Ушла сам и тамо је

био мој највећи непријатељ - Озес.

Почео је да се смеје из свег гласа, а мени су лиле сузе. Хтела сам да

побегнем, али ме је упозорио и рекао да онај знак напољу није он ставио

и да је лажан. Било ми је пуно лакше, али сам почела да га ударам. Руке

су ми пролазиле кроз други део његовог тела. Он се све јаче смејао и схватила сам да њега то голица. Сетила сам се да њега умирују играчке, а

у џепу сам имала једног малог медицу. Дала сам му га. Озес се заиграо и ако је већ био велики. Брзо сам изашла не слутећи шта ме све чека

17


напољу. Она два лава чувара ме нису приметила. Тражила сам онај тунел и после дужег времена успела сам.

Упознала сам се са једном змијом. Питала ме је да ли хоћу да ме повезе

уз тунел. Пристала сам не размишљајући шта све може да ми се деси. На

пола пута ме је одбацила и поново сам се нашла на крају пута. Лутала сам и лутала све док нисам наишла на једног ванземаљца. Питала сам га где се налази лепши део земље. Показао ми је пут, али чим сам стигла неко ми је говорио: ''Устај,мораш у школу!''

Пробудила сам се и питала маму да ли могу још да спавам, јер је тек сада

почео занимљив део сна. Није ме ни погледала. А ја сам се сетила да би

могала да сањам нешто друго.

Ово је био један од мојих веома занимљивих, а уједно и страшних снова.

Волела бих да ми остане у сећању.

Стана Ардала 6-2

Мој сан – бити било ко, било где… Снови су врло битни за човека. У њима можеш да будеш шта год

пожелиш. Можеш бити: вила, принцеза, принц, краљ. Можеш бити патуљак мали или неустрашиви змај. Али ја ћу вам испричати мој сан.

Једног лепог и сунчаног дана доселила сам се са родитељима у Лондон.

Тамо смо купили велику кућу у којој ћемо да живимо. Мој тата је отворио своју фирму сладоледа у којој је радила и моја мама. Уписали су ме у

школу. Тамо сам упознала нове пријатеље. Најпре сам се спријатељила са Оксом и Тифани. Оне су ми биле најбоље приљатељице.

Једног дана Окса И Тифани су ме позвале да ми открију једну тајну, али

да не смем никоме да је откријем. Окса ми је испричала како је она

принцеза земље вештица која се зове Недођија. И како су њу и њене родитеље протерали најбољи пријатељи Мерлин и његова породица.

Окса ми је рекла да је Мерлин умро, али да његов наследник или још горе наследница хоће да уништи Недодјију. Такође ми је рекла да јој

требају две земљанке (њене пријатељице) да јој помогну да се врати у

своју земљу и да поврати титулу принцеза. Пристала сам, исто као и

Тифани. Само, најгоре од свега је било то што сам морала да слажем родитеље. Рекла сам им да ћу преспавати код Оксе,и да це Тифани бити

тамо. Дозволил су ми. (Пошто у Недођији један земаљски дан траје као

18


једна година, имачемо времена.) Када сам дошла код Оксе, позвала ме је у своју собу. Упитала ме је да ли сам спремна за пут. Рекла сам да јесам.

Само је пуцнула прстима и испред нас се створио велики вир. Ускочиле смо у њега. Одједном смо се нашле на великој планини. Није било

ничега. Када смо се попеле на врх планине, окруживала нас је пустош. Тифани је бризнула у плач. Није могла да верује како је једна земља уништена. (Пошто је она већ била ту, и ово место је било прелепо.)

Окса је рекла да је то због чаробњака који су јој преузели власт, они нису

имали моћ обнављања. Рекла је да је та моћ наследна и да она одржава Недодјију у животу.

Али када је краљевска породица протерана, сав живот је нестао. Упитале смо је како јој ми можемо помоћи. Окса је рекла да би она вратила власт мора да узме розе кристал Недођије, да би је он препознао као праву наследницу недођиске круне. Али,

постоји један проблем. Тај кристал

сакривен је у мрачној шуми где има пуно вукодлака, демона, једнорога и злих вештица. Сакривен је у дворцу тајни. Он препознаје само истину. И, ако неко каже да је

наследник, а није,

буде убијен. Зато Окси и

требају две пријатељице, да јој помогну да нађе

дворац и узме кристал. Док смо шетали ка шуми прошла сам Тифани и упитала је да ли јој је

нешто сумњиво. Мислила сам на то, ако је она заиста права наследница, шта ћемо јој ми? Осим

ако Окса лаже и зна ко је наследник, па хоће да

га уништи. Тифани и ја смо мало размишљале и

дошле до закључка да је нека од нас две наследница. Али,која?

Одлучиле смо да засад ћутимо, и видимо шта ће се десити. Када смо стигли испред дворца, Окса је рекла да ми кренемо прве, што ми је било

чудно. Тифани је ушла прва, док је улазила приметила сам да је један мали кристалчичић на вратима засветлео. Али то се није деслио кад смо Окса и ја улазиле. Било је мрачно и прашњаво, другим речима стварно језиво. Одједном Окса се зауставила и рекла Тифани

и мени да је

сачекамо да нешто погледа. Пошто је дуго није било, одлучила сам да је

потражим. Када сам дошла до неких врата, чула сам разговор Оксе и неког непознатог. Колико сам разумела, Окса покушава да сазна да ли смо Тифани и ја наследнице. Када сам то чула сетила сам се да је из једе

19


собе допирала роза светлост. Кренула сам да трчим ходницима, док

нисам стигла до врата из којих је допирала блага розикаста светлост.

Отворила сам их. Тамо је стајала Тифани поред кристала. Викнула сам јој да га узме. Кад је кренула да дохвати кристал он се распрснуо у милион

делова. Окренула сам се и угледала Оксу са руком високо уздигнутом иза себе и киселим осмехом на лицу. Тада ми се све вратило!

Сјајни кристал на вратима који сија за Тифани, тајни разговор Оксе, наводни спас Недођије. Окса не жели да спасе Недођију, већ да је

уништи! Зато што је она Мерлонова наследница. Такође Тифани је наследница краљевске породице. Али , сада је кристал уништен и нема више спаса Недођији.

Бризнула сам у плач а, Окса се само смејала. Када је подигла руку према мени и изговорила чини. Бум! Пала сам са кревета.

Када сам се смирила и схватила да је све ово само сан, била сам у исто

време и срећна и тужна. Тужна зато што нисам успела да обавим задатак и спасем Недођију (овај пут). А срећна зато што земља Недођија, свет из моје маште, никад неће нестати.

Ово је све од мене засад. Али, овај мој сан је доказ да у сновима можеш

бити било ко, било где.

Анђела Керечки 6-2 Порука за одрасле

Одрасли немојте бацати смеће, Јер вас нико волети неће. Чувајте нам околину, И гајите траву фину.

Вода бистра нека тече, Да је пије мало мече.

Сунце нека сија сјајно,

Нека цвеће буде бајно. Матеја Кецман 4-1

20


Нова Пазова, место у ком живим Нова Пазова је варошица у коју сам дошла као дете од две и по године.

Тада сам била мала, нисам разликовала места, али сада знам да је Нова Пазова много лепо место и не би желела да одем из њега.

Овде имам пуно другара и идем у трећи разред Основне школе „Растко Немањић – Свети Сава“. У школи имам сјајну учитељицу.

Нова Пазова није велики град, али има готово све што треба да има једно

савремено насеље. Ту је велики број продавница, пошта ,банке, школа, дом здравља, вртић и друго. У њој безбрижно живим, играм се и идем на фолклор.

Надам се да ће добити још лепши изглед изградњом великог, зеленилом богатог, парка који јој тренутно недостаје.

Много је волим и срећна сам што сам једна од њених становника.

Бекоња Анђела 3-6

Нова Пазова, место у ком живим

Место у ком живим зове се Нова Пазова. Налази се у равници Војводине.

Недалеко од ње тече велика река Дунав, а и простире се главни град Београд.

Прелепа Фрушка Гора, становницима Нове Пазове, представља излетиште, место где викендима, када је лепо време, одлазе породично.

У моје место су се доселили људи из других крајева наше земље. Недалеко

од моје куће налази се војни аеродром где стално лете

авиони.У Новој Пазови има пуно продавница, ресторана, неколико

банака, ли само једна школа која се зове Основна школа „Растко Немањић – Свети Сава“. Ту су и библиотека и биоскоп. Немамо парк о коме ми деца сањамо као о месту где би се дружили, возили ролере.

И поред тога ја пуно волим моје место, јер ту живим, учим и играм се са својим другарима.

Стојановић Наташа 3-6

21


Доживљаји са излета У суботу 14.9.2013, смо имали прилику да са наставницама Добрилом,

Десом и Љубицом посетимо музеј Николе Тесле, Бео зоо-врт и Калемегданску тврђаву.

Нове поставке у музеју и експерименти са електричном енергијом, нису никога оставили равнодушним, како су сви имали прилику да држе

светлосне "сабље", виде прву машину на даљинско управљање и велику збирку експоната укључујући пепео самог Николе Тесле у златној кугли у

одвојеном делу музеја.

Након посете музеју, направили смо кратку паузу за ручак и отишли у Мек

Доналдс у близини Улице кнеза Михајла. Продужили смо најпосећенијом улицом Београда и убрзо стигли до Калемегдана. Неки су се одлучили за

вожњу на Аутодрому и на Панорами, а неки за Бео зоо-врт, лавиринт

испуњен звуковима дивљег и питомог животињског света. Једна од највећих атракција зоолошког врта сигурно су били крокодил Муја,

најстарији живи крокодил на свету (дошао у врт 12.9.1937), и мајмуни који су својом дреком и лупањем привукли пажњу посетилаца. Али мајмуску публику је привукао ученик 7-1, коме су мајмуни показали своју дружељубивост и смисао за хумор пљунувши га у лице.

За крај су се најхрабрији отиснули у истраживање Калемегданске тврђаве са чије се висине могао надгледати цео Београд, који као да је помно пратио и Победник, трофеј Првог Балканског рата.

Кристна Бајић 7-4

Путовање, дружење и фолклор На пут смо кренули 9. јула. Дестинација нам је био град Несебар, хотел Hawaii. Сви смо били јако узбуђени. У аутобусу смо сви певали, играли и шалили се. Иако је пут био јако дугачак, нама то није кварило расположење.

Када смо стигли тамо јако срдачно су нас дочекали и угостили. Хотел је

био јако пријатан, испред је био велики базен. Након што смо се сместили у собе, кренули смо на плажу која је била недалеко од нашег

22


хотела. Плажа је била пешчана, море није било много слано. Одмах поред плаже су биле многобројне продавнице, палачинкарнице, бутици, ресторани...

Посетили смо Стари град. Било је јако занимљиво. Улице су биле уске са

кућама од камена, али неке су биле и од дрвета. Пут је био од камена и

нераван. На улицама су биле многобројне продавнице сувенира у којима су се могли наћи магнети, разни украси и још много тога.

На дан концерта смо се раније вратили са плаже да бисмо се спремили.

Сви су били у урби. Правиле су се фризуре девојке су се шмикале,

пеглала носња све је било ужурбано.И спред хотела нас је чекао аутобус.

Концерт је био у Сунчевом Брегу. Тамо су била деца из разних земаља: Грузије, Грцке, Словеније, Румуније.... На концерту смо играли Кобисницу

и Срем. Људи су били одушевљени нашим ношњама и тражили су да се

сликају са нама. Концерт се завршио касно увече и сви смо били уморни.

Када само дошли у хотел отишли смо у своје собе и мислили су да спавамо. Међутим неколико нас се скупило у једну собу и причали смо.

Претпоследњи дан смо били на плажи. Некима се није ишло, али сви смо

се предомислили. Море је било узбуркано и сви смо улетели у воду. Таласи су нас потапали, али нама је то било занимљиво. Када смо изашли из воде затрпавали смо се у песку....

По повратку свима нам је било жао сто се враћамо кући...У аутобу су неки јели, играли игрице, а неки и преспавали пола пута. Када смо дошли у

Београда, сви смо били на ногама и чекали само да стигнемо кући. Након сто смо ушли у Нову Пазову, сви смо аплаудирали за нас и за све оне који су били са нама на овом путовању. На станици су нас чекали родитељи којима смо махали и са нестрпљењем чекали да се поздравимо.

Ово путовање нам је свима веома брзо прошло, али је било једно од

најзанимљивијих и најлепших, јер смо били са друштвом. Памтићемо га по лепим догађајима и заувек ће нам остати у сећању...

ПС. Надам се да це следеће путовање бити путовање у Грузију, јер ми

знамо зашто

Николина Ђурић 7-1

Ања Владушић 7-7

23


Обилазак Мокре Горе Ја ћу вам сада описати своје путовање на Мокру Гору.

Мокра Гора се налази између планина Златибор и Тара. Позната је по пророцима Тарабићима, Дрвенграду и Шарганској осмици.

Кренуо сам да видим шта је то о чему сви причају. Чим сам се спустио у ту

долину био сам изненађен лепим пределима, речицама, путем који иде кроз шуму која је мирисала. На моменте се могао видети Дрвенград. Изгледао је као велика дрвена макета, са великим дрвеним зидовима около.

Прво сам купио карту за Шарганску осмицу. Станица је изгледала као тада када је туда ишла главна пруга, само мало модерније. Овде има

фонтана, кафана, ресторан. Где год сам погледао били су људи, сви су сликали све што виде. У возу је све дрвено, седишта, прозорски оквири, врата. Воз је ишао полако. Пролазили смо кроз прелепе пределе, поред

водопада, цркве, кроз старе станице. После скоро два сата вожње опет смо били на станици и кренуо сам на брдо Мећавник, у Дрвенград. У Дрвенград се улази кроз велика дрвена врата. Унутра је цео мали град са

дрвеним брвнарама, стазама и са пуно зеленила. То је филмско етно село

које је направио Емир Кустурица. Ово село има галерију слика, биоскоп, библиотеку,

посластичарницу,

национални

ресторан

и

продавницу

сувенира. На неким брвнарама су називи улица, па сам тако лакше памтио где сам нешто видео.

У посластичарници сам јео домаћи колач и пио домаћи сок од

боровнице. Било је пуно људи, а ваздух је мирисао на борове. Видео сам

скулптуру Џонија Депа, а тада је гост била Моника Белучи, која уопште не личи на ону жену из филма. Кренуо сам кући и свратио у родну кућу

Милоша Тарабића, за кога сам чуо да је био највећи пророк. Кућа је јако

стара и све у њој је јако старо. Мени није било занимљиво.

Толико тога бих да опишем, али ми треба много простора, јер то што се тамо може видети је тешко описати.

Милош Думић 4-2

24


Лепоте Грчке После дуге школске године стигао је летњи распуст, једва сам чекала да

кренемо у Грчку. На море сам ишла са мамом, татом и млађим братом. Путовали смо мало дуже због гужве на граници. Целим путем је падала кишица, па смо брат и ја углавном спавали.

Пробудили смо се и угледали прелепо, плаво море, уживали смо, јер смо

се до хотела возили уз обалу. Из кола смо видели пуно паркова,са

тобоганима и љуљашкама,са пуно дрвећа,цвећа и зеленила. Када смо

стигли у хотел нисмо могли да дочекамо да одемо до огромне пешчане

плаже. Једва су нас мама и тата задржали, помогли смо им да изнесу

ствари из кола. Прво смо отишли у собу, и ту нас је одушевила велика

тераса са које се пружао прелеп поглед на море и базен. Отишли смо у

ресторан да ручамо, а ја сам их пожуривала, да бисмо што пре отишли на плажу. На брзину смо се пресвукли и кренули на купање.

Застао ми је дах од лепоте мора, на први поглед је било тиркизно, па све

што иде даље прелазило је у разне нијансе, од плаве до зелене. Толико је било бистро да се могао видети сваки каменчић, а тек мирис мора

помешан са боровином. Плажа је била дугачка са ситним песком и сламнатим сунцобранима, чинило ми се да сањам. У води је било пуно

малих рибица које су пливале око наших ногу, изгледало је као да хоће

да се играју са нама. Дан нам је брзо прошао. После вечере смо решили

да обиђемо град. Уранополис је мало, рибарско место са пуно

продавница, шарених излога, и разних ресторана. На све стране се могао чути и наш језик, чак су га и неки конобари знали. Тај град има и луку из

које испловљавају бродићи и иду ка Светој Гори. Има једну велику

тврђаву, на којој се налази велики торањ. Изгледао ми је као из бајке.

Нисам знала шта бих пре гледала, толико је све било лепо. Била сам тужна кад смо кренули назад у хотел, али морам признати да сам се уморила и једва чекала да склопим очи. Дани су нам брзо пролазили,

играли смо се у песку, пливали и ронили, а увече смо шетали крај мора. Заласци су били чаробни, изгледало је као да сунце урања у море.

Највећи утисак на мене је оставила посета манастиру Каково, ту се све

прави и производи, а потом се шаље у манастир Хиландар. Ту постоји и огроман рибњак у коме се узгајају сомови и шарани. Свуда око нас је владала тишина, чули су се само цврчци, чак смо и ми шапутали да не

бисмо реметили тај мир. У малој црквици смо запалили свеће и кренули 25


назад у хотел. Две недеље је брзо прошло и нашем одмору је нажалост дошао крај.

Препуни утисака кренули смо назад у Србију, и слободно ово летовање

могу назвати најлепшим. Лепо сам се одморила и спремна ушла у нову школску годину.

Сара Матовић 4-3

26


МУЗИЧКИ СВЕТ 8-1 Ученице осмог разреда, Нада Павловић и Бранислава Томић, постигле су

велики успех у музичкој култури. Поред свих активности што се тиче музике у нашој школи, оне похађају и Музичку школу „Коста Манојловић“ у Земуну.

Ове недеље смо се састали са њих две и попричали о свему томе.

Клик: Колико дуго се школујете у музичкој школи и шта свирате?

Брана и Нада: Школујемо се већ три године и свирамо кларинет. Клик: Како постижете све те обавезе?

Брана: Напорно је, али некако успевамо. Најважнија је добра подела времена.

Нада: Па... Напорно је, али све се може постићи ако се добро организујете.

Клик: Када и колико дуго вежбате?

Брана: Вежбам сваки дан, по сат, сат ипо времена. Нада: Сваки дан, по сат времена.

Клик: Када се јавила та љубав према музици?

Брана: Љубав према музици, јавила се одмалена. Одувек сам волела да певам. Увек сам трчкарала по кући, певајући нешто. Али ипак мислим, да

ми је љубав према музици пренео брат.

Нада: Музику волим одмалена. Ја сам прва генерација која се бави музиком у породици.

Клик: Зашто баш кларинет?

Брана: Када сам требала да одлучим који инструмент хоћу да свирам,

двоумила сам се између клавира и гитаре, али се испоставило да имам превише година за то. На крају сам се одлучила за кларинет, који ме је привукао највише због нежности свог звука.

Нада: Желела сам да свирам клавир, али била сам мало стара за тај инструмент. Тачније, касно сам дошла да се упишем. Свиђа ми се звук

кларинета и када научиш да свираш кларинет, већ си научио да свираш и саксофон и обоу.

Клик: Шта планирате после основне школе? Да ли ћете наставити да се 27


бавите музиком?

Брана: Ја планирам да упишем средњу музичку и да свирам у неком куд-

у. Поред тога ћу уписати соло певање и више се фокусирати на глас.

Нада: Још размишљам, али свакако ћу наставити да се бавим музиком

кроз певање.

Клик: Да ли имате проблеме у школи због обавеза према музичкој? Брана: Углавном не. Мало је теже због учења, али сналазим се. Нада: Немам никаквих проблема.

Клик: Коју врсту музике слушате? Да ли имате неки омиљени бенд?

Брана: Немам одређену врсту, једноставно слушам оно што ми се свиди.

Обично ме привуче ритам или сам текст. Омиљени бенд ми је One Direction, а поред њих и женска група Little Mix.

Нада: Углавном ме привуче страна музика. Када слушам неку песму,

обратим пажњу на ритам, текст и глас самог певача. Омиљени бенд ми је такође One Direction и The Vamps.

Клик: Шта бисте препоручиле особама које хоће да упишу музичку школу?

Брана: Треба само да верујете у себе, да доста радите и пре свега да волите музику.

Нада: Пратите своје снове! :)

Разговор водила Маја Николић 8-1 Црвена звезда

Спортско друштво „Црвена звезда“ је основано 4. марта 1945. године. Покренула га је група спортских радника из Београда. Боје Црвене звезде

су црвена и бела, а навијачи се називају „Делије“. Такође, навијачки клуб Црвене звезде основан је 1989. године.

У оквиру спортског друштва постоје готово сви спортови (фудбал, кошарка, одбојка, тенис...). Најпознатији је фудбалски клуб, али је успешан и ватерполо клуб који је 2013. године постао светски првак.

Фудбалски клуб Црвена звезда је основан 1945. године. Од свог

оснивања, освојио је 25 шампионата и уједно је најпознатији и

најупешнији српски клуб икада. ФК Црвена звезда, 29. маја 1991. године постаје европски шампион у италијанском граду Барију. Исте године, 8. децембра, постаје и светски првак у Токију (Јапан). То је једини српски

фудбалски клуб у чијој се историји бележи титула светског првака.

Стадион Црвене звезде, „Маракана“, налази се у Београду, а капацитет 28


стадиона је 55 000 гледалаца. Маракана је највећи српски стадион који

повремено користи и репрезентација Србије. Најбољи светски тенисер,

Новак Ђоковић, члан је тениског клуба Црвена звезда, као и светски позната тенисерка Јелена Јанковић. Неки од ватрених Делија су и Иван Ивановић, Милан Калинић, Леонтина Вукомановић, Никола Ђуричко, Мирослав Илић, Мирка Васиљевић, Виктор Савић, Гордан Кицић, Никола Којо, Владо Георгиев и тако даље.

Сара Олујић 6-2

Резултати музичке анкете ученика петог разреда

29


30


Резултати музичке анкете ученика седмог разреда

31


+

Сазнајмо о књигама Ове године могу да се похвалим јединственим проналаском америчког

писца Џона Грина. Његову најпродаванију и најуспешнију књигу "У потрази за Аљаском", пронашла сам у нашој школској библиотеци. Узела сам је,али прво сам је недељу дана меркала, па коначно узела у руке.

Била сам очарана. Главни лик Мајлс Халтер, је управо уписао последњу

годину средње школе и живи у интернату далеко од куће. Књига се бави 32


новим познаствима, редњшколским смицалицама, добрим и лошим

навикама, смрћу и опроштајним речима, али нећу да одајем све. То је једна од оних књига коју не можете да спустите,а кад завршите, желите да је препоручите свима.

Џон Грин и његов брат, Хенк,заправо, имају и јутјуб канал (vlogbrothers),

који је препун занимљивих ствари и прича.

Ирина Ковачевић 7-4

Дечија недеља у Новој Пазови Школа „Растко Немањић - Свети Сава“ је од дана 7.10. до 11.102013. обележила Дечију недељу. Први дан је прочитан Проглас под слоганом: „Слушајте мама и тата, желим сестру или брата.“

Сазнали смо много тога о Конвенцији, кад ступа на снагу, кад је донет породични закон и шта све подразумева.

Уторак је одређен за писање састава - Поглед са наше стране и Како постати добар родитељ.

Среда је значајна по томе што су пети, шести, седми и осми разреди

сазнали много о репродуктивном здрављу, а први, други, трећи и четврти разред је имао омиљени час традиционалних игара. Врвело је од дечје радости и задовољства.

Четвртак је био дан за хуманитарне акције, па је била спроведена акција: Деца-деци, преко Црвеног крста. Предвече је било време за вршњачку едукацију и занимљиве теме.

И за петак смо оставили оно најлепше, а то су наши првачићи који су веома вешто цртали и сликали своје омиљене теме.

Прочитани су радови, које су читале ученице четвртог разреда уз присуство омиљеног Инфо канала који је све забележио.

Литерарна секција четвртог разреда

Рад школског хора Хор Основне школе „Растко Немањић - Свети Сава“ из Нове Пазове

учествује већ годинама на Покрајинској смотри музичког стваралаштва. Претходне школске године смотра је одржана у Бачкој Тополи, 11. маја

2013. године. На поменутој смотри освојили смо прву награду, односно право

учешћа

на

републичкој

смотри.

Републичка

смотра

хорова 33


основних школа одржана је у Новом Бечеју 1. јуна 2013. године. Хор је успешно интерпретирао одабрани репертоар и освојио је прву награду са 98 бодова.

За постигнути успех уследила је новчана награда која је уручена крајем

августа 2013. и награда Светлост, коју смо добили 18.октобра 2013. године. Обе награде обезбедила је Општина Стара Пазова.

И ове школске године хор је учествовао на Мини-Тини фестивалу у

Старој Пазови. Фестивал је одржан 19. октобра 2013. године.

Поред хора нашу школу су представљале

солисткиње:

Слађана Црнобрња 5-2 и

Јелена Миљевић 5-2 које су

освојиле трећу награду у

Мини категорији, затим Маријана Црнобрња

7-2 и Кристина Мишић 7-4 које су освојиле

специјалну награду за интерпретацију у Тини категорији. Пробе хора су понедељком и средом у 12.40

Милица Андрејевић

34


Klik 1 broj