2 minute read
Carpe diem
AUTORKA: TEODORA MARINKOVIĆ
Kročivši u farmaceutske vode, većini studenata može na prvi pogled da se učini da je fakultet vrlo posesivan i da želi pažnju i vreme studenata isključivo i samo za sebe, koristeći se iscrpljujućim rasporedom i velikom količinom novih saznanja. Ipak, ta saznanja su konkretna, praktična (koliko god nam se ponekad činilo da nisu), i predstavljaju uslov za razvoj veština neophodnih u kasnijem bavljenju farmacijom.
Advertisement
Jedan filozof je davno rekao da je pravo znanje u stvari ono koje je beskorisno i ne služi ničemu, nema praktičnu primenu. To je naravno u potpunoj suprotnosti sa našim današnjim shvatanjima o znanju, jer savremeni čovek teži utilitarnosti; ali ne bi trebalo da tako bude u potpunosti. Osvrnimo se na vekove koji su prethodili ovom našem. Osim što su u izuzetnoj meri doprineli razvoju hemije i savlađivanju bolesti i raznih pošasti, farmaceuti su intenzivno radili i na promovisanju kulture i obrazovanja. Oni su se trudili da stvore što bolje uslove za napredak, i ta namera je vrlo plemenita. Ono čemu svaki čovek treba da teži, bilo da je farmaceut, inženjer ili umetnik, jeste da svojim sklonostima unapređuje sebe i okolinu srazmerno svojim mogućnostima. U tome mu mogu pomoći šarenila festivala, raznolikost izložbi, sajmova, predavanja u kulturnim centrima; gledanje filmova kao što su Dead poets society, The theory of everything, serija Breaking bad (ovo nikako u vreme ispitnog roka!); čitanje, pa makar i stranice dnevno, recimo knjige Slika Dorijana Greja. U Narodnom pozorištu se igra fantastična Velika drama (Vuk Kostić je u glumačkoj postavi!), vredna svakog sata; poseta SKC-u, makar jednom mesečno, naročito ako predavanje drži Centar za promociju nauke. Svaki novi dožvljaj ostavlja svoj trag u svesti mladog uma, ma koliko sitno i beznačajno on delovao. Postati aktivan učesnik u životu jeste najviši cilj od svih, jer iskonska potreba čoveka je da ostavi trag, i (budućim) farmaceutima ta potreba ima velike predispozicije da bude zadovoljena.
Najveća je šteta protraćiti sopstveno postojanje u spavanju i korisnom radu. Naravno, ne treba se potpuno odati ni samo uživanjima. Neka slobodno vreme bude ispunjeno hobijima, strastima, kafenisanjem, dočekivanjem zore, novim ljudima, promenama. Carpe diem.