Vakcine

AUTOR: NIKOLA BOŠKOVIĆ

Šta su zapravo vakcine? Vakcinacija je proces kojim se stimuliše protektivni stečeni imunski odgovor na mikroorganizme izlaganjem nepatogenim formama tih mikroorganizama ili njihovim komponentama. Vakcine sadrže antigene mikroorganizama. Antigen može biti u formi živog atenuisanog (avirulentnog) mikroorganizma, mrtvog mikroorganizma, inaktivisanog toksina, prečišćenih makromolekularnih komponenti mikroorganizama ili plazmid koji sadrži kompletnu DNK koja kodira antigen mikroorganizma. Stimulacijom humoralnog imuniteta vakcinacija dovodi do aktivacije naivnih B limfocita i njihove diferencijacije u dugoživeće plazma ćelije i memorijske ćelije. Neke od plazma ćelija migriraju u kostnu srž i žive u kostnoj srži, gde nastavljaju da produkuju antitela godinama nakon što je antigen eliminisan. Kako su otkrivene vakcine? Edvard Džener (Edward Jenner), seoski lekar u Engleskoj, 1796. godine je izvršio prvu vakcinaciju. Lokalno stanovništvo je pričalo da mlekarice ne obolevaju od malih boginja ali su na rukama imale pustule od boginja dobijenih od krava. Preneo je gnoj sa tih pustula šestogodišnjem dečaku i šest nedelja kasnije je pokušao da ga inficira malim boginjama ali dečak se nije razboleo. Na osnovu 12 ovakvih eksperimenata i 16 sličnih slučajeva zabeleženih u istoriji, 1798. publikovao je rad pod naslovom: „Inquiry into the Causes and Effects of the Variolae Vaccine“. Sam naziv vakcina potiče od latinske reči vacca što znači krava.

Francuski hemičar Luj Paster je 1885. godine na sličan način razvio nešto što je nazvao vakcinom protiv besnila. Njemu dugujemo zahvalnost za današnju definicju vakcina: suspenzija živih (obično oslabljenih) ili inaktiviranih mikroorganizama (npr bakterija ili virusa) ili njihove frakcije koje se primenjuju da indukuju imunitet da bi sprečile infektivnu bolest ili njene sekvele.

Da li su vakcine štetne? Kao i svaki lek i vakcine imaju svoja neželjena dejstva. Ali nijedno relevantno istraživanje nije povezalo MMR vakcinu sa pojavom autizma kod dece.

U 21. veku smo možda navikli da smo retko bolesni ali to je uravo usled lekova, vakcina, higijene i bolje ishrane. Tifus, velike boginje, tuberkuloza, veliki kašalj, difterija, tetanus - od ovih bolesti se nekada umiralo. Možda je potrebno podsetiti se? U svakom slučaju preporučujem film Variola vera, a za ljubitelje naučne fantastike roman Besnilo od Borislava Pekića.

Literatura i preporuke za čitanje:

Abbas AK, Lichtman AH, Pillai S (2013) Osnovna imunologija, četvrto izdanje. Data status, Beograd, str 1-13

Arsenović Ranin N, Stojić Vukanić Z, Bufan B (2012) Metode u imunologiji i imunohemiji. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str 6-14

Milenković M, Arsenović Ranin N (2013) Opšta i specijalna bakteriologija. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str 211-222

http://www.rfzo.rs/download/ zakoni/zakon_zastita_od_zaraznih_ bolesti.pdf

http://content.healthaffairs.org/content/24/3/611.full

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/ portalnews/prava-istina-o-vakcinama/