nauka
VAKCINE Š
ta su zapravo vakcine? Vakci nacija je proces kojim se stimu liše protektivni stečeni imunski odgovor na mikroorganizme izlaga njem nepatogenim formama tih mikroorganizama ili njihovim kom ponentama. Vakcine sadrže antigene mikroorganizama. Antigen može biti u formi živog atenuisanog (aviru lentnog) mikroorganizma, mrtvog mikroorganizma, inaktivisanog toksi na, prečišćenih makromolekularnih komponenti mikroorganizama ili plazmid koji sadrži kompletnu DNK koja kodira antigen mikroorganizma. Stimulacijom humoralnog imunite ta vakcinacija dovodi do aktivacije naivnih B limfocita i njihove diferen cijacije u dugoživeće plazma ćelije i memorijske ćelije. Neke od plazma ćelija migriraju u kostnu srž i žive u kostnoj srži, gde nastavljaju da pro dukuju antitela godinama nakon što je antigen eliminisan. Kako su otkrivene vakcine? Edvard Džener (Edward Jenner), seoski lekar u Engleskoj, 1796. godine je izvršio prvu vakcinaciju. Lokalno stanovništvo je pričalo da mlekarice ne obolevaju od malih boginja ali su na rukama imale pustule od boginja dobijenih od krava. Preneo je gnoj sa tih pustula šestogodišnjem dečaku i šest nedelja kasnije je pokušao da ga inficira malim boginjama ali dečak se nije razboleo. Na osnovu 12 ovakvih eksperimenata i 16 sličnih
8
slučajeva zabeleženih u istoriji, 1798. publikovao je rad pod naslovom: „Inquiry into the Causes and Effects of the Variolae Vaccine“. Sam naziv vakcina potiče od latinske reči vacca što znači krava.
Literatura i preporuke za čitanje:
Francuski hemičar Luj Paster je 1885. godine na sličan način razvio nešto što je nazvao vakcinom protiv besnila. Njemu dugujemo zahvalnost za današnju definicju vakcina: sus penzija živih (obično oslabljenih) ili inaktiviranih mikroorganizama (npr bakterija ili virusa) ili njihove frakcije koje se primenjuju da indukuju imu nitet da bi sprečile infektivnu bolest ili njene sekvele.
Arsenović Ranin N, Stojić Vukanić Z, Bufan B (2012) Metode u imunologiji i imunohemiji. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str 6-14
Da li su vakcine štetne? Kao i svaki lek i vakcine imaju svoja neželjena dejstva. Ali nijedno relevantno is traživanje nije povezalo MMR vakci nu sa pojavom autizma kod dece.
http://www.rfzo.rs/download/ zakoni/zakon_zastita_od_zaraznih_ bolesti.pdf
U 21. veku smo možda navikli da smo retko bolesni ali to je uravo usled lekova, vakcina, higijene i bolje ishrane. Tifus, velike boginje, tuberkuloza, veliki kašalj, difterija, tetanus - od ovih bolesti se nekada umiralo. Možda je potrebno podseti ti se? U svakom slučaju preporuču jem film Variola vera, a za ljubitelje naučne fantastike roman Besnilo od Borislava Pekića.
http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/ portalnews/prava-istina-o-vakcina ma/
Nikola Bošković
Abbas AK, Lichtman AH, Pillai S (2013) Osnovna imunologija, četvrto izdanje. Data status, Beograd, str 1-13
Milenković M, Arsenović Ranin N (2013) Opšta i specijalna bakte riologija. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str 211-222
http://content.healthaffairs.org/con tent/24/3/611.full
