Imali smo sastanak u restoranu „Džek” u pet. Rezervisala sam sto da ne bismo morali da stojimo i tiskamo se pored šanka u popodnevnom špicu. Nameravala sam da naručim šampanjac i sa uživanjem posmatram Nikoloov srećan izraz lica kada mu saopštim veliku novost. Viđali smo se već godinu dana. To je bila godina romantičnih večera, obilja vina, filmova, koncerata i odličnog seksa. Svakog drugog vikenda sela bih srećna na voz i došla kod svog savršenog muškarca. Nekoliko puta je on došao kod mene u Veneciju i šetali smo uličicama, ljubeći se na svakom mostu kao klinci. Znala sam da postajemo pravi par. Onih dana, dugih i dosadnih, kada se nismo viđali, provodili smo vreme na skajpu, razmenjivali muziku i filmove, pričali jedno drugom kako smo proveli dan i razgovarali o seksu - prošlom, zamišljenom i budućem. Upoznao me je sa nekoliko svojih prijatelja i ja sam njega upoznala sa svojim najboljim prijateljicama koje su se preselile u Milano. S vremena na vreme smo zajedno odlazili na piće i on bi me zagrlio, poljubio u obraz i rekao: - Baš smo dobra ekipa, zar ne?! Jednoga dana smo sreli njegovog oca i on me je predstavio kao „svoju prijateljicu Rebeku”. Bila sam malo povređena, ali sam onda shvatila da je to delikatno pitanje, da su roditelji uvek vrlo osetljivi na ljubavni život svoje dece, da smo mi u suštini i odlični prijatelji te da ne treba to da prihvatim. Nasmešila sam se i - mada se oduvek gnušam braka - na trenutak sam poželela da mi taj stari gospodin postane svekar. To je bila burna godina. Bilo je svađa, nesporazuma, kratkih perioda kada se nismo viđali. Nikolo je bio strastven, uzdržan, preosetljiv i veliki samotnjak. Naučila sam da mu ostavljam prostor, da imam poverenja u njega, da ga nikada ne pitam šta je radio za vikend kada se nismo videli, kako ga ne bih gušila i pokazala da sam nesigurna ili ljubomorna. On je govorio da sam snažna, duhovita, ironična i sigurna u sebe, a ja sam mu retko pokazivala svoje brojne slabosti. Htela sam da budem pobednik, žena kakvu je očekivao i, možda, zasluživao. Jednom, dok smo se ljubili nakon vođenja ljubavi, rekao mi je: - Sviđa mi se tvoje meko telo. Ti imaš renesansnu lepotu. - Ta rečenica me je paralisala. Fizički izgled mi je i dalje bio slaba tačka, mada on nije propuštao priliku da mi kaže kako divno izgledam. Posle te izjave sam ustala, primoravajući sebe da se nasmešim, zatvorila se u kupatilo i plakala, gledajući se u ogledalo i priželjkujući da mu se mošnice iznenada sparuše. Onda sam se umila i mirno vratila u krevet. Ja sam pobednik, ja sam pobednik, ja sam pobednik... nikakav glupi komentar o mom fizičkom izgledu ne može da me baci u očaj, ponavljala sam kao mantru. Bila sam zaljubljena i sve sam mu praštala, čak i to što neke moje slabosti ne primećuje. U stvari, štitila sam ga od svojih mana, jer to je prava ljubav. Ponekad kada smo ručali ili večerali napolju, zabavljali smo se ocenjujući druge žene koje sede za stolovima oko nas. Ja sam davala ocene, a Nikolo je govorio da li bi im se udvarao ili ne. Jedne večeri, kada smo bili prilično pripiti, nešto mi je priznao. - Kad su očajne žene u pitanju, tu sam pravi maher - rekao mi je. - Svaka čast - odgovorila sam i počela da se smejem kao luda. Osetila sam se prozvanom.
10