Page 1


Srećnu Novu 2016. želi vam

GRAD ZRENJANIN


Odlična kafa, CEĐENI SOKOVI i ostalo: Ultra kafe, Renesansa, Vremeplov, Bridž, Lion Pub, Bašta mala. Dečija oprema: MILUPINO Škola računara: NIMIKO Elektro oprema: KUĆA SVETLA - RGB LIGHT Kozmeticki salon: BETTY BOOP PO ANKETI GRADSKOG PRESS Stomatološka ordinacija - dr RUŽIN SVETI SERAFIM O23 - dr Slavenka Petković CENTRA Optika - IVANICA - Preko puta glavne Bolnice Novi automobili: OPEL - ĆIRCOM Registracija vozila: AGENCIJA DANE Benzinke Pumpe: OMV - Zrenjanin Obezbeđenje: POLAR SECURITY Nameštaj: SALON NAMEŠTAJA SAN Ukusan roštilj: GRIL BJEKO Kvalitetno meso: MESARA NEŠA Burek, pite, pice... - BUREGDŽINICA OMLADINA Rezervni delovi, servis, auto pranje - OPTIMA Grejanje i vodovod - DARMATIC Turizam: MARCOS TRAVEL Turizam: GLOBO TOURS Okovi za nameštaj: BOR PROMET Cevi, limovi, flahovi: METALI VUJIČIĆ Legalizacija: BIRO STAMBOLIJA Šljunkara: BOKIĆ Kamenorezac: PALADIJUM

PREPORUKA ZA NAJBOLJE FIRME iz Zrenjanina

Izdavač: Kulturni centar Zrenjanina Urednik: Stevica Sokolov Lektor: Jovana Vasiljev Priprema: Studio Di Mano Štampa: Sitoprint CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 659+008(497.113 Zrenjanin) GRADSKI Press Centar / urednik Stevica Sokolov. - 2015, br. 2 (decembar)- .- Zrenjanin : Kulturni centar Zrenjanina, 2015- .- Ilustr.; 25cm Tromesečno. ISSN 2406-3231 = Gradski Press Centar COBISS.SR-ID 297947399

www.gradski.info

3


EVROPSKI PUT ZRENJANINA Piše: S. Sokolov Građani Zrenjanina i okoline svedoci su početka, ali i završetka manjih, većih i kapitalnih projekata na teritoriji cele Opštine Zrenjanin. Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić sa svojim stručnim timom odlučan je u nameri da našem gradu donese ekonomski, kulturni i sportski preporod. Evo i deset konkretnih pokazatelja zbog kojih je rad gradonačelnika u poslednjih godinu dana ocenjen čistom DESETKOM, ali pre svega gospodin Janjić je imao strepljenja da sasluša sugestije sugrađana i tako donese prioritetne odluke.

1. Novi trg u centru grada popločan i urađena zamena podzemnih instalacija. 2. Najuspešniji DANI PIVA do sada u tridesetogodišnjoj istoriji ove manifestacije, ugostili blizu pola miliona lljudi iz celog regiona. Na kraju godine gradonačelnik Čedomir Janjić primio je i zvanično prestižno priznanje ‘‘Beogradski pobednik” za najbolju ogranizaciju manifestacije na teritoriji Srbije u 2015. godini. Zrenjaninski DANI PIVA našli su se ispred Exita i Guče. 3. Novi sjaj Gimnazijske ulice i Kralja Petra. 4. Kulturna i obrazovna aktivnost je dominirala, a po broju i kvalitetu koncerata, pozorišnih predstava i zložbi ovoj 2015. godini može da parira jedino period dalekih godina od 1989. do 1991. 5. Dvanaest kilometara novih i renoviranih biciklističkih staza. 6. Na teritoriji grada i okolnih mesta asfaltirano je preko 80 km puteva. 7. Posle 40 godina potpisan ugovor za izgradnju FABRIKE ZAA PREČIŠĆAVANJE VODE 8. Nove kružne raskrsnice su olakšale i ubrzale saobraćaj u gradu. 9. U poslednjih godinu dana veliki broj stranih ambasadora, ministara i drugih uvaženih ličnosti u radnim posetama je boravilo u našem gradu. 10. Na kraju jedan od najznačajnijih događaja je otvaranje AVIV PARKA - tržnog centra urađenog po savremenim evropskim standardima i prilagođenog potrebama Zrenjaninaca.


Novi sjaj Gimnazijske ulice

Brojne strane diplomate u poseti Zrenjaninu


Rejting najboljih sa istorijskom šansom

K

ada je pre više od godinu dana preuzeo funkciju prvog čoveka grada Zrenjanina, Čedomir Janjić se suočio sa dugogodišnjim problemima koji nisu rešavani. Hrabro se sa svojim saradnicima upustio u realizaciju manjih i većih projekata vitalnih za funkcionisanje grada. Građani su prepoznali dobronamernost i odlučnost, tako da su u anketi GPC rađenoj u poslednja tri meseca sa najvišim pozitivnim rejtingom ocenili rad gradonačelnika Čedomira Janjića. Stariji Zrenjaninci su u anketi komentarisali da ih 2015. podseća na period 60-tih godina prošlog veka kada je na čelu grada bio Voja Arsenov. Takođe ih podseća i na zlatni period kada se osećala pozitivna pokretačka atmosfera 80-tih sa Ljubom Gećinom kada je završena gradska magistrala, izgrađen nadvožnjak na Bagljašu, otvoren veliki broj novih fabrika i drugih institucija, grad je kompletno okrečen i renoviran, na međunarodnom sportskom i kulturnom aspektu smo bili u evropskom vrhu. Gradonačelnik Janjić upravo ima istorijsku šansu da uđe u red NABOLJIH jer su planovi za 2016. strateški i najznačajniji u poslednjih 50 godina: 1. Obilaznica oko grada sa novim putem ZR - BG i ZR - NS 2. Završetak fabrike za prečišćavanje vode 3 Završetak fekalne kanalizacije u naseljenim mestima. Rešavanjem ovih ključnih stvari Zrenjanin bi sigurno ušao u krug NAJPOŽELJNIJIH GRADOVA ZA ŽIVOT u ovom delu Evrope, a Čedomir Janjić bi bio svrstan u niz NAJBOLJIH prethodnika : Arsenov, Gećin, Janjić ...

80 km asfaltiranih puteva u 2015.


Novi zrenjaninski Trg lepši od nekih glavnih trgova velikih evropskih gradova

Novi glavni trg u Zrenjaninu ima travnjak, a imaće i drvorede...

Glavni trg u Drezdenu dnevno obiđe više hiljada turista, skoro da i nema zelenu površinu...

Glavni trg u Luksemburgu oskudno ozelenjen... 7


Planovi za narednu godinu SAOBRAĆAJNICE U NAŠEM GRADU U 2016. godini biće probijen put kroz Pupinovu ulicu, koji će izlaziti na sredinu Tepličke i saobraćaj će biti ubrzan.

U 2016. godini biće izgrađeno još novih kružnih raskrsnica...


Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin

Kristina Salapura - direktor

PSS Zrenjanin je u ovoj godini ostvarila dobre rezultate poslovanja. U proizvodnoj 2014/2015 godini na 92 hektara ostvareni su zadovoljavajući rezultati. Prosečni prinosi su bili : pšenica 7 t/ha, suncokret 3,5 t/ha, kukuruz 8 t/ha.

Na oglednom voćnjaku obavlja se integralna proizvodnja jabuka i kajsija. Ove 2015.godine ogledni voćnjak je proširen sadnjom 500 sadnica različitih sorti kajsija, tako da sada voćnjak pokriva površinu od 4,5 hektara. Po prvi put od podizanja 2012. godine vršena je berba kajsija. Kompletan rod jabuke je distribuiran klasteru „Carska bašta“. Kako je Grad Zrenjanin prepoznao važnost ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, i ove godine su poljoprivredni proizvođači mogli da urade u službi besplatnu agrohemijsku analizu zemljišta za ukupno 4000 uzoraka. Ističem da se značaj agrohemijske analize ogleda u pravilnom unošenju organskih i mineralnih materija čija je količina i odnos hraniva u direktnoj proporciji sa prinosom koji naravno prati i kvalitet. Samim tim, ne dolazi do prekomernog i nekotrolisanog unošenja nutrijenata koji izazivaju niz štetnih posledica po gajene biljke, štete na zagađenje zemljišta, podzemnih voda, rečnih tokova, a ni štete na ljudsko zdravlje. Služba aktivno učestvuje u sprovođenju savetodavnih poslova, programa FADN, Prognozno-izveštajnim poslovima, Programu mera Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, edukacijama...

Sve najbolje u 2016. godini želi Vam Poljoprivredna stručna služba - Zrenjanin


Nova pijaca - na proleće Ilija Mandić, direktor JKP “ Pijace i parkinzi”, iako mlad, uspeo je da za kratko vreme uradi velike projekte i unapredi rad preduzeća.

10


Po anketi Gradskog press centra, građani su Mandića veoma visoko rangirali, a evo i zbog čega: Posle nove pijace na Bagljašu i renoviranja Glavne pijace, na red dolazi i pijaca na 4. julu. U 2015. godini glavni cilj je izgradnja nove pijace u ulici Jug Bogdana po savremenim svetskim standardima i svakodnevnim radom na tezgama. Vrednost ovog projekta je oko 30 miliona dinara. Protekle dve godine povećan je prihod od pijace za 15,6% u odnosu na raniji period. Smanjen je broj zaposlenih u kolektivu za 5%. Uskoro se očekuje renoviranje velikog parking prostora u Karadžićevoj ulici, a predviđen je i Fast parking. U narednom periodu trudićemo se da centar aktuelnosti različitog spektra usmerimo na pijacu, po ugledu na Ljubljanu, Beč, Berlin i druge svetske metropole. Preduzeće JKP “ Pijace i parkinzi” upravlja svojim lokalima čija je zauzetost 100%, a i naplata je takođe 100% što je za svaku pohvalu. Ovo ugledno preduzeće je i član udruženja ‘‘Pijaca Srbije’’, a na Skupštini je Ilija Mandić izabran za predsednika Nadzornog odbora na nivou Srbije. S. Sokolov

11


Velika briga o deci i ženama Julija Bobek, direktorica zrenjaninskog Centra za socijalni rad, agilnim i sistematskim radom za kratko vreme je unapredila rad ove ugledne Ustanove. Centar za socijalni rad Grada Zrenjanina je u tekućoj 2015. godini nastavio sa podizanjem nivoa usluga iz oblasti socijalne zaštite. I u ovoj godini Grad Zrenjanin kao osnivač Centra opredelio je u budžetu sredstva za: jednokratne pomoći, kupovinu ogreva, toplih obroka u narodnoj kuhinji kao i za ostala prava predviđena Odlukom o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti. Pored postojećih prava u ovoj godini uvedeno je novo pravo na produženo stanovanje u zaštićenim uslovima. Centar za socijalni rad je zaključkom Komisije za stambena pitanja Grada Zrenjanina dobio stan na korišćenje na period od 5 godina u kojem će stanovati žene i deca žrtve nasilja u porodici, nakon izlaska iz Sigurne kuće. Centar je u tekućoj godini zahvaljujući razumevanju i podršci gradske vlasti na čelu sa gradonačelnikom Janjićem, poboljšao uslove rada svojih radnika dobijanjem novih 5 kancelarija i adaptiranjem celokupnog prostora.

www.csr-zrenjanin.org.rs


www.ultracaffe.rs


16


Crtice iz prošlosti Zrenjanina Piše: Filip Krčmar

JEVREJI U NAŠEM GRADU

U

dugom i turbulentnom istorijskom razvoju Grada Zrenjanina jednu od najzapaženijih uloga odigrala je lokalna jevrejska zajednica. Njeni članovi dali su nemerljiv i trajan doprinos ovdašnjem političkom, društvenom i kulturnom životu kao trgovci, fabrikanti, ugostitelji, advokati, književnici, muzičari, prosvetni radnici, ali, uprkos tome, ova zajednica je neopravdano utonula u zaborav. Nekada najuglednije jevrejske porodice Velikog Bečkereka i Petrovgrada: Ekštajn, Gutman, Dajč, Mangold, Frajnd, Ajzenšteter, Klajn, Rozenfeld, Grinbaum, Levi, Lihtental i ostale, iščezle su iz kolektivnog sećanja Zrenjaninaca. Zaboravu se najviše odupire velelepna sinagoga, remek-delo čuvenog mađarskog arhitekte Lipota Baumhorna (1860–1932), koja je podignuta 1896, a srušena 1941. godine, na samom početku fašističke okupacije. Prvi Jevreji u nekadašnjem Bečkereku javljaju se sredinom XVIII veka, da bi krajem istog stoleća već imali svoju posebnu opštinu. Od tada je jevrejska zajednica beležila konstantan uspon, koji je tekao uporedo sa usponom i procvatom samog grada; najizraženiji je bio tokom poslednje dve decenije XIX veka, kada je Veliki Bečkerek prolazio kroz svoje zlatno doba. U to vreme je današnji centar grada bio načičkan jevrejskim radnjama i lokalima, a Jevrejska ulica dobila popularan narodni naziv „Čivutski sokak”. Prvi svetski rat doveo je do tektonskih poremećaja u političkim, privrednim i društvenim odnosima, ali je jevrejska zajednica u Velikom Bečkereku nastavila da prosperira i u međuratnoj jugoslovenskoj državi, prilagodivši se novonastalim okolnostima. Na svom vrhuncu, brojala je više od 1200 duša, koje su na tragičan način nestale u vihoru Drugog svetskog rata. Tako je jevrejska zajednica, koja je toliko puno dala Velikom Bečkereku i Petrovgradu, prestala da postoji.             Ipak, tragova o njenom postojanju, brojnosti i bogatstvu danas ima više nego što bi se u prvi mah moglo pomisliti. U Zrenjaninu je 1994. 18

godine revitalizovana Jevrejska opština, koja danas broji oko 150 članova. Pored redovnog praznovanja jevrejskih blagdana: Hanuke, Roš Hašane (jevrejske Nove godine), Pesaha i dr., obeležavanja Svetskog dana sećanja na žrtve Holokausta (27. januar) i godišnjice deportacije petrovgradskih Jevreja (17. avgust), Opština organizuje i brojna druga kulturna dešavanja (izložbe, koncerte, priredbe, susrete itd.). U Istorijskom arhivu Zrenjanin danas se čuva bogata i raznovrsna arhivska, bibliotekarska i fotografska građa koja svedoči o nekadašnjoj jevrejskoj zajednici. Stare novine od pre sto i više godina prepune su raznih oglasa jevrejskih trgovaca, zanatlija i preduzetnika, pa se tako npr. može čitati da 1883. godine Ignac Levi iznajmljuje magacin u podrumu Sinagoge; Adolf Finkenštajn preporučuje rum i liker iz svoje tvornice alkohola, a Bernard Klajn, osim brašna, nudi svojim sugrađanima i delikatese poput erdeljskih lešnika, bosanskih šljiva i kandiranog voća. Pregršt sličnih primera postoji i u međuratnoj štampi, iz kojih se vidi i odnos ovdašnjeg jevrejskog i nejevrejskog stanovništva: Martin Gros, vlasnik hotela i restoracije „Beograd” želi svojim pravovernim Jevrejima srećnu Novu 1932. godinu, ali isto tako, svim svojim pravoslavnim mušterijama želi srećne Uskršnje praznike. Te iste godine, Jevrejsko omladinsko društvo u Velikom Bečkereku poziva građanstvo na Purimbal sa maskama, a porodična pekara „Ekštajn i sin”, osnovana davne 1882. godine, otvara lokal u ulici Kralja Aleksandra. Jedna od najistaknutijih ličnosti lokalne jevrejske zajednice u ovom periodu bio je Viktor Elek, direktor velikobečkerečke šećerane, koji je 1941. stradao kao prva žrtva fašističkog terora u našem gradu. Osim brojnih pisanih, ostalo je očuvano i dosta zanimljivih materijalnih izvora o ovdašnjim Jevrejima. Pojedini delovi Sinagoge – poput vrata i vitraža – nalaze se u Jevrejskoj opštini Zrenjanin, dok se spomen-ploče koje su činile sastavni deo njene fasade čuvaju u Narodnom muzeju


Velikobečkerečka sinagoga

Zrenjanina. Na mestu gde se nekada nalazila Sinagoga, danas je postavljeno odgovarajuće spomen-obeležje. Međutim, svakako najupečatljiviji trag naših nekadašnjih sugrađana Jevreja je njihovo spomen-groblje, čija istorija izražava svu veličinu tragedije koja ih je pratila. Formirano još početkom 19. veka u blizini nekadašnje fabrike šećera, ono je u međuratnom periodu premešteno pored mesta na kom je kasnije podignuta Glavna autobuska stanica u Zrenjaninu. Nakon što je jevrejska zajednica nestala u Drugom svetskom ratu, groblje je prestalo da se koristi za sahranjivanje i vremenom je u potpunosti zapušteno. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, uz velike kontroverze i skandale ono je premešteno na parcelu reformatsko-evangelističkog groblja, gde se i danas nalazi. Preseljenje je bilo propraćeno velikom aferom krađe skupocenih nadgrobnih spomenika od mermera, izostankom izrade projektne dokumentacije i nemarnim

Enterijer sinagoge

ophođenjem prema posmrtnim ostacima. U proleće i leto 2013. godine, autor ovih redova je zajedno sa još trojicom kolega istoričara (Aleksandrom Stefanovim, Aleksandrom Radlovačkim i Tihomirom Bogovićem), uz znanje i odobrenje Jevrejske opštine Zrenjanin započeo rad na opsežnom istraživanju Jevrejskog spomen-groblja. Tokom višemesečnog rada, popisano je i sistematizovano preko 600 nadgrobnih spomenika, sa imenima i prezimenima sahranjenih Jevreja, epitafima (pretežno na nemačkom i mađarskom jeziku) i drugim posebnim obeležjima. Istraživanje na terenu dopunjeno je pronalaženjem već pomenute građe u Istorijskom arhivu Zrenjanin, na osnovu čega je napisan i odgovarajući naučni prilog koji čeka objavljivanje u Zborniku Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu. Rezultati istraživanja Jevrejskog spomen-groblja u Zrenjaninu u međuvremenu su prezentovani zrenjaninskoj javnosti, na predavanju održanom u Narodnom muzeju Zrenjanin 29. aprila 2015. pod nazivom Grobovi koji putuju. Osnovna ideja iza ovog poduhvata bila je da se više i bolje osvetli zaboravljena istorija Jevreja u našem gradu; istorija čije su istaknute ličnosti, ustanove, događaji i graditeljska baština trajno i nepovratno utkali sebe u današnji Zrenjanin. Ovaj grad im to definitivno i duguje. 19


San

salon nameštaja

Srećni Božićni i novogodišnji praznici

Cara Dušana 33 023/515-161 Zrenjanin 023/565-163 www.sannamestaj.co.rs 063/514-187


21


J

edinstvenost Kulturnog centra Zrenjanina u odnosu na druge ustanove kulture u gradu se ogleda u različitosti vrsta programa koje organizujemo. Pored organizacije pozorišnih, filmskih, muzičkih, izložbenih, dečijih, tribinskih i drugih sadržaja, značajna je i saradnja sa nevladinim sektorom, obrazovnim ustanovama, inostranim ambasadama i ustanovama kulture u gradu i šire. Na godišnjem nivou organizujemo preko 300 raznorodnih programa. Većinu njih realizujemo u našem objektu, koji zauzima površinu od 5 000m², ali deo programa se u našoj organizaciji izvodi i u drugim kulturnim institucijama, na otvorenom prostoru i u Baroknoj sali Gradske kuće. Pored osnovne delatnosti, koja podrazumeva organizaciju kulturnih događaja i izdavačku delatnost, Kulturni centar nudi mogućnost iznajmljivanja prostora za seminare, simpozijume, konferencije, promocije ili privatne zabave. Takođe, mnoge škole plesa, škole glume, folklorni ansambli i pevačke grupe svoje časove organizuju pod krovom naše kuće. Pri Kulturnom centru deluje i Gradski dečiji hor, kao i folklorni ansambl. Sa ponosom ističemo da je u prvoj polovini 2015. godine našu Ustanovu posetilo preko 60 000 posetioca. Izložba fotografija Klaudija Bagalija „Beograd/ Buenos Ajres“ otvorena je u petak, 30. oktobra u Holu Kulturnog centra. Klaudio Bagalio rođen je u Buenos Ajresu (Argentina) krajem šezdesetih godina. Od malena je razvio posebnu sklonost prema arhitekturi i estetici u kombinaciji sa elementima prirode koji su preovlađivali u njegovoj porodičnoj kući u predgrađu. Ovaj zaljubljenik u Buenos Ajres pre šest godina stigao je u Beograd i počeo da fotografiše Beograd koji osvaja svojom lepotom koja je ponekad skrivena, a ponekad neprimećena. Izložba je organizovana u saradnji sa Ambasadom Republike Argentine u Beogradu. Izložbu je otvorio ambasador Republike Argentine u Srbiji Nj.E. Rikardo F. Fernandes.

Koncert tradicionalne indijske muzike Velika sala Kulturnog centra 3. septembar 2015.

Fotografija Jovana Njegovića Drndaka

22

Povodom obeležavanja 69. po redu Dana indijske nezavisnosti - Kulturni centar Zrenjanina u saradnji sa Ambasadom Indije i Indijskim savetom za kulturnu saradnju u četvrtak, 3. septembra u Velikoj sali Kulturnog centra organizovao je koncert Indijske tradicionalne muzike.


Kulturni centar Zrenjanina je institucija koja je u poslednje tri godine napredovala velikom brzinom. Sva dešavanja podsetila su Zrenjanince na ZLATNI PERIOD osamdesetih godina prošlog veka, kada je DOM MLADOSTI bio kultno mesto u “Gradu na Begeju”.

Šesti Festival stripa – ‘‘STRIPOLIS’’ - održan je u Zrenjaninu od 17. do 19. septembra 2015. godine. Svečano otvaranje Festivala četvrtak, 17. 9. 2015. u holu Kulturnog centra Zrenjanina. Promocija novog broja časopisa autorskog i internacionalnog stripa, veliki broj izložbenih postavki, radionica i razgovara na temu stripa održano je na više lokacija u gradu uz prisustvo velikog broja eminentnih strip autora.

Predstava

‘‘ČIKAŠKE PERVERZIJE’’ Velika sala Kulturnog centra 12. decembar 2015.

23


Pozorišna predstava „Dobri ujkica“ Velika scena Kulturnog centra Zrenjanina 16. 10. 2015. uloge: /Nebojša Ljubišić, Jelisaveta Seka Sablić, Tamara Dragičević/ Foto: Bojan Stanulov – Studio 66

KULTURNI CENTAR


Tribina „U potrazi za smislom: Šta saopštavamo drugima“ akademika dr Vladete Jerotića u organizaciji HO „Svetosavlje“, uz podršku Kulturnog centra, posetilo je preko 700 posetilaca.

Rođen је 2. avgusta 1924. godine u Beogradu. Istaknuti je srpski   lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut, književnik i akademik SANU od 1984. godine. U novembru je održao predavanje u prepunoj Velikoj sali Kulturnog Centra. Evo nekih od njegovih citata:

Dok je žena trudna, potrebno je od prvog dana maziti stomak i govoriti nežne reči trudnici jer beba

u stomaku sve to oseti, a kasnije od 5-6 meseca i čuje.

Ako žena često mužu prebacuje da je neveran i sumnja u njega, to je odbrambeni mehanizam, jer u stvari ta žena u dubini svoje duše čezne za prevarom svog partnera.

KULTNO MESTO Za predstavu poznatog trojca iz televizijske serije „Državni posao“, tražila se karta više. Foto: Bojan Stanulov.

25


26


OPTIKA

IVANICA ZA LEPŠI POGLED NA SVET

Besplatno određivanje dioptrije VELIKI IZBOR SVETSKIH BRENDOVA: Tony Morgan, Exess, Piave, Tabu, Amadeus, Cascada.... Izrada naočara na savremenim optičarskim kompjuterskim mašinama Zakazivanje termina: 023.510.009 Dr Vase Savića 36B Zrenjanin

27


Žarka Zrenjanina 16, Zrenjanin 023 567 418 023 515 113 office.darmatic@gmail.com

VELIKA UŠTEDA ENERGIJE I NOVCA

Toplotne pumpe VODA-VODA i VAZDUH-VODA i GASNI KONDENZACIONI KOTLOVI

28


GREJANJE - KLIME - TERMOIZOLACIJA VODOVOD - ALATI

KOMPLETNO IZVOĐENJE RADOVA ZA CENTRALNA GREJANJA

29


30


Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić priredio je prijem za rvača zrenjaninskog “Proletera” i reprezentacije Srbije Davora Štefaneka, osvajača bronzane medalje na Svetskom šampionatu u Las Vegasu, održanom od 6. do 13. septembra. Nakon osvojene titule svetskog prvaka u Uzbekistanu, Štefanek je uspeo da osvoji još jednu medalju i što je najznačajnije, obezbedio je vizu za učešće na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru sledeće godine, gde će predstavljati grad Zrenjanin i pokušati da osvoji neko odličje.


ZRENJANIN DO BERLINA

report er iz Be rlina: S . Sokolo v

32

Berlin, glavni grad Nemačke, ističe se bogatim kulturnim životom, sportskim i drugim najatraktivnijim svetskim dešavanjima, ali je pre svega centar političke i privredne moći Evrope.


U

pravo kontrasti između starih građevina i savremene arhitekture odlikuju ovaj grad. Znamenitosti Berlina govore o istoriji cele jedne nacije. Brandenburška kapija je simbol Berlina do koje se dolazi nepreglednim Bulevarom pored kojeg se nalazi i monumentalni spomen-kompleks posvećen ruskim oslobodiocima poginulim u Drugom svetskom ratu u borbi za Berlin. U glavnom gradu Nemačke nalaze se sve najznačajnije zgrade Vlade, a među njima i istorijski Rajhstag koji je sedište nemačkog parlamenta. Berlin je grad umetnosti i muzeja. Ima preko 170 muzeja, među njima i čuveno “Muzejsko ostrvo” koje prikazuju blaga čitavog

34

sveta. Čuveni Berlinski zid govori o istoriji jednog doba, a slike na istočnom delu zida su mnogo maštovitije i duhovnije od zapadnog dela. Nebrojene mogućnosti za šoping nude čuveni Kurfurstendam, elegantna ulica Fridrihštrase i originalni butici oko Hakešen Hofa. Berlin postavlja najnovije trendove u životnim stilovima, muzici i umetnosti. Inspirisani kreativnošću sve više umetnika iz celog sveta dolazi u Berlin. Grad živi 24 sata dnevno i jedinstven je po tome u Evropi. Po površini devet puta je veći od Pariza.


Petočlana grupa iz Zrenjanina sastavljena od privrednika, advokata i novinara boravila je u ovom gradu za vreme EP u košarci i zajedno sa našim ljudima iz Kragujevca i Šimanovaca bodrila Orlove u bajkovitoj “Mercedes Benz” dvorani koja prima 12000 ljudi. U berlinskoj Areni sva sedišta su kao fotelje, klimatizacija je aromatizovana i savršena a niko ni ne pomišlja na to da zapali cigaretu, kao što je to slučaj u beogradskoj Areni. U prestonici Evrope naši momci su igrali savršeno i atmosfera je bila idealna. Osećali smo se veoma ponosno kada smo se ispred zgrade Rajhstaga predstavili

da dolazimo iz Srbije. Tog dana je i premijer Aleksandar Vučić na najvišem državnom nivou razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, a već sledećeg dana je Zrenjaninka Ivana Španović osvojila zlatnu medalju na Olimpijskom stadionu u Berlinu u okviru svetske lige. Odlaskom za Lil u završnu fazu sve se promenilo, nekošarkaška atmosfera na fudbaslskom stadionu i francuski vazduh nisu prijali našoj ekspediciji. Sada su već svi okrenuti sledećem velikom cilju, a to je BITKA ZA OLIMPIJADU u RIO DE ŽENEIRU.

35


BORBA ZA PETU TITULU

Stonoteniski klub Banat juri petu titulu prvaka Srbije i jedan je od rekordera zrenjaninskog sporta.

ZRENJANIN, BRIGADIRA RISTIĆA 17, LOKAL 22, TEL 062.100.22.32

RADNO VREME: 10-20h, SUBOTA: 11-17h


Na studentskom stonoteniskom prvenstvu Evrope u Krakovu - Ilija Majstorović iz Zrenjanina osvojio je zlato i dokazao da je naša stonoteniska škola jedna od najboljih u Evropi. U Poljskoj je učestvovalo 1500 takmičara iz 15 zemalja.

ŠKOLA STONOG TENISA ponedeljak, utorak, sreda, petak od 18:30 do 20 časova u Medisonu

37


38


39


40


SPECIJALISTIČKA INTERNISTIČKA ORDINACIJA

SVETI SERAFIM SAROVSKI

dr Slavenka Petković - Ćurić Član radne grupe Evropskih udruženja kardiologa za bolesti koronarne cirkulacije Subspecijalista kardiolog, aktivni član Udruženja koronarnih jedinica Srbije Član radne grupe za interventnu kardiologiju

Radno vreme: 9-12h i 16-20h subotom po zakazivanju nedelja je neradna

Tel: 023/52-41-00 Mob: 065/252-41-00 ordinacija@sarovski.rs

www.sv.serafim.sarovski.rs


Najnoviji filmski hitovi

42


u 2D i 3D tehnologiji

www.bioskopcinema.co.rs

BioskopCinemaZR


44


Milan Stambolija Vlasnik firme i pouzdan partner na Vašem putu do LEGALIZACIJE

45


REGIONALNI CENTAR ZA TALENTE ZRENJANIN Ideja o osnivanju centra za talentovane i nadarene učenike zrenjaninskih škola stara je nekoliko decenija. Bilo je više inicijativa za pokretanje ovakve ideje, ali one iz nekih razloga, uglavnom zbog nerazumevanja nadležnih službi, nisu zaživele. Novi pokušaj usledio je prošle, 2014. godine kada se u gradu Zrenjaninu obeležavala godina Mihajla Pupina i kada se kroz mnoštvo aktivnosti u kojoj su učestvovali kako učenici tako i njihovi nastavnici i profesori, ponovo pojavila dobra volja za osnivanjem Centra. Ovoga puta poslu se pristupilo krajnje ozbiljno, pa su na inicijalnom sastanku bili prisutni predstavnici Grada Zrenjanina, Školske uprave i predstavnici obrazovnih ustanova od osnovnih i srednjih škola do VTŠ strukovnih studija i TF ”Mihajlo Pupin”. Osnovana je radna grupa u kojoj je prof. dr Milorad Rančić bio zadužen za izradu elaborata o opravdanosti, nastavnik Miša Bracić za kontakte sa osnovnim i srednjim školama, a Robert Sabo za pripremu dokumentacije neophodne za osnivanje. Konačno u februaru 2015. osnovan je Regionalni centar za talente Zrenjanina sa ciljem da na jednom mestu okupi talentovanu i nadarenu decu i da im omogući dodatno obrazovanje iz prirodnih i društvenih nauka i umetnosti. Organi Centra su: Upravni odbor, koji čine ugledni ljudi iz raznih sfera javnog života i Naučno stručni savet koji čine eksperti iz raznih oblasti i koji praktično određuje aktivnosti Centra. Za direktora Regionalnog centra za talente Zrenjanin izabran je prof.dr Milorad Rančić. Za ovih nekoliko meseci urađeno je mnogo i za to su zaslužni svi okupljeni oko ove ideje. Od aktivnosti ćemo izdvojiti nastupe na Noći istraživača i sajmu INOCOOP gde su štandovi Centra bili među najposećenijima. Zahvaljujući udruženju ”Teslin toranj u Srbiji” i Pupinovom muzeju iz Idvora koji su nam ustupili svoje eksponate, formiran je mali putujući Muzej koji je obišao sve zrenjaninske osnovne škole u kojima su osim eksponata, organizovana predavanja o N. Tesli i M. Pupinu. Posetili smo Međunarodni astronommski kamp na Fruškoj Gori, sjajnu izložbu o Mihajlu Pupinu u Muzeju istorije Srbije kao i Muzej Nikole Tesle. Ipak, najvažnije aktivnosti usledile su ove jeseni kada su formirane dve grupe talentovanih učenika, jedne iz oblasti fizike, a druga iz

48


oblasti primenjene hemije, biologije i zaštite životne sredine. Predavači koji su angažovani u Centru rade po specijalnim programima koje je usvojilo Naučno nastavno veće Centra. Do kraja godine počeće sa radom grupa iz informatike kao i grupa za primenjenu elektroniku i robotiku. Regionalni centar za talente Zrenjanin ima ambiciozne planove tako da je želja da se već naredne godine proširi broj oblasti rada, da se organizuje bar jedan reprezentativni kamp za učenike kao i da naši učenici gostuju na drugim kampovima. Zahvaljujući razumevanju i podršci grada Zrenjanina, prostorije RCT Zrenjanin će nakon adaptacije Želja i cilj svih i opremanja, biti u Pupinovoj kući u naselju Mala Amerika u angažovanih ljudi oko Zrenjaninu. Pored rada sa učenicima, RCT Zrenjanin će ideje Centra za talente nije organizovati edukacije za nastavnike, profesore i roditelje, samo da se stvori novi naučni pa je tako nedavno održana tribina “Talentovano dete i pomladak, već pre svega da se naši kako raditi sa njim” na kojoj su pred prepunom Baroknom polaznici formiraju u kvalitetne ljude salom Skupštine grada, govorili najkompetentniji koji će sutra biti spremni da preuzmu stručnjaci iz oblasti razvojne psihologije prof. dr Ivan Ivić i odgovornost i daju pun doprinos prof. dr Ana Pešikan. u razvoju ne samo grada Zrenjanina već i čitavog regiona.

49


Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu

55 GODINA ŠKOLOVANJA INŽENJERA

U prostoru od 7000 kvadratnih metara nalaze se moderno oremljeni amfiteatri, učionice, više od 40 laboratorija, mašinski zavod, multimedijalne i računarske sale, internet klub, bogata biblioteka sa čitaonicom i drugi prateći prostori i sadržaji. Nastavu realizuju 33 nastavnika, od kojih je 24 doktora nauka koji su svoja naučna zvanja stekli na matičnim fakultetima.

50


Svi akreditovani studijski programi usaglašeni su sa sličnim evropskim programima. Studenti danas mogu da biraju između četiri studijska programa i deset modula, odnosno, usmerenja. Na tehnološkom inženjerstvu to su: prehrambena tehnologija, zaštita životne sredine, petrohemija, kozmetika i farmacija. Na mašinskom inženjerstvu su: proizvodno, procesno, poljoprivredno mašinstvo i automatsko upravljanje. Na inženjerskom menadžmentu su dva modula: krizni menadžment i računarstvo. Takođe i na tekstilnom inženjerstvu su dva modula: tekstilna konfekcija i modeliranje. Neki od ovih studijskih usmerenja su jedinstveni u našem obrazovnom okruženju. Direktor Prof. dr Milorad Rančić 51


BUREGDŽINICA OMLADINA

DOSTAVA NA ADRESU 060 033 52 62 060 363 55 53


burek, pecivo, pizze, sendviÄ?i...

vrhunskog ukusa preporuka za najbolji sladoled u gradu!


55


Restoran

BJEKO

PREPORUKA ZA VRHUNSKI ROŠTILJ

Nikole Pašića 23

023 549 339


NAPREDAK OPŠTINE ŽITIŠTE

Žitište zajedno sa 11 naseljenih mesta koje čine ovu Opštinu u poslednje dve godine doživelo je veliki privredni ali i kulturni preporod. Mitar Vučurević od kada je preuzeo funkiciju prvog čoveka, uspeo je da u najvećoj meri ostvari i pokrene projekte od životnog značaja za preko 17000 stanovnika koji žive u ovom delu Banata. Evo i konkretnih podataka: 1. Po projektu je u putnu infrastrukturu u 10 naseljenih mesta Opštine Žitište uloženo 2 miliona i 200 hiljada evra. 2. Opština Žitište je za završetak kanalske mreže u poslednje dve godine uložila preko 30 miliona dinara. 3. Crpna stanica za desnu polovinu sela iz pravca Zrenjanina je je završena. 4. Predškolska ustanova u Žitištu kompletno je renovirana. 5. Dom kulture u Žitištu renovira se kompletno u dve faze radova. Takođe su u planu zgrada Komiteta i zgrada MZ.

U Žitište se investiraju velika sredstva što će dovesti do mnogo boljih uslova za život

6. U Tordi je Lovački dom kompletno renoviran i opremljen sa 5 komfornih soba. 7. U Torku je urađena zgrada Mesne zajednice. 8. Kancelarija za prekograničnu saradnju sa Rumunijom zaposliće mlade iz Opštine Žitište. 9. Zgrada Mesne zajednice Banatsko Karađorđevo kompletno je renovirana. 10. Za završetak Pravoslavne crkve u Česteregu i Torku uloženo je 5,5 miliona dinara.

58


Житиште Žitište GLAVNI PLANOVI ZA 2016. godinu: 1. Projektna dokumetacija je gotova za vodovodnu mrežu za Ravni Topolovac i Hetin. 2. Mini fabrike vode će se graditi u selima cele Opštine. 3. Izgradnja 40 kilometara mreže fekalne kanalizacije po savremenim standardima počinje na proleće. 4. Deponija u Torku će pod hitno biti uklonjena i problem će se trajno rešti, a i sve divlje deponije će biti rešene uz pomoć države Srbije. 5. Srednjoškolci će i dalje dobijati besplatne autobuske karte. Svi stanovnici, radnici, intelektualci, učenici i sportisti koji postignu zapažene rezultate, kao i u prošloj godini dobiće novčane nagrade. 6. U Torku će se graditi Nacionalni muzej Rumuna - jedinstven u regionu. 7. Tender za saniciju lokalnih puteva cele teritorije Opštine Žitište.

SREĆNU NOVU 2016. GODINU ŽELI VAM

OPŠTINA

ŽITIŠTE

59


Tel: 023.524.878, 023.892.040 Fax: 023.525.432 Frankopanova 2, Zrenjanin Gotov beton Cement, Kreč Usluge: Separacija Multibat Prevoza, Šljunak, Pesak Gvožđe, Mreže Građevinskih Kamen Pletiva mašina, Opeka, Blokovi Žice, Ekseri Iskopa, Betonske cevi Kondor Rušenja...

prodaja: Cara Dušana 12, 023/515-203 prodaja i servis: Nikole Pašića 50, 023/525-523, 023/540-930 www.motodane.rs


NAJLEPŠI OSMEH I ŠARM ZRENJANINA

Konačno u Zrenjaninu Butici poznatih renomiranih brendova svetskih firmi, restorani, kafići, igraonice, bioskop, poslovnice, prehrambene prodavnice, tj. SVE NA JEDNOM MESTU po svetskim standardima...

www.gradski.info najnovije vesti i biznis lideri 63


Mali - veliki - budući šampioni

KK Petrovgrad

Fudbalska akademija Bambi letos je igrala u Zagrebu na Maksimiru protiv vršnjaka iz Dinama. Poslednji zvanični meč u Zrenjaninu Proleter je protiv Dinama odigrao pre 25 godina i pobedio na stadionu u Karađorđevom parku 3:1.

64


Čuvari tradicije

KUD ‘ Uroš Predić’’ iz Orlovata

Kulturni Centar “Svetozar Marković” iz Zrenjanina osnovan je 17. Januara 2012. godine na temeljima Kulturno Umetničkog Društva “Svetozar Marković” 65


PLIVAČKI KLUB PROLETER ZRENJANIN OBUKA PLIVANJA ŠKOLA PLIVANJA KOREKTIVNO PLIVANJE REKREATIVNO PLIVANJE TRENAŽNO PLIVANJE 023 543 379 063 598 828 svakog radnog dana 18-20h u kancelariji PK Proleter

F A C

CITIUS ALTIUS FORTIUS

FITNES KARDIO PROGRAM

Fitnes kardio program (rekreacija i relaksacija) za punoletne osobe. Gubitak suvišne telesne težine, funkcionalnost muskulature, povećanje kardiovaskularnih sposobnosti, rad na plivačkim tehnikama, relaksacija i detoksikacija u sauni... Prostor u kome se održava CAF program je teretana i sauna na gradskom bazenu.

KONTAKT TELEFON: 063 578 870 (Miša)

TERMIN 1:

ponedeljak 18h (trening, plivanje, sauna) sreda 18h (trening, plivanje, sauna) petak 18h (trening, plivanje, sauna) subota 10h (plivanje, sauna)

TERMIN 2:

ponedeljak 21h (trening, plivanje, sauna) utorak 21h (trening, plivanje, sauna) četvrtak 21h (trening, plivanje, sauna) subota 10h (plivanje, sauna)

PROJEKAT PRO-SOZ

(PK Proleter i JU Sportski objekti) 063 598 828 - biznis plivanje ujutru od 7h - dečiji vrtić (za decu od 4-5 godina) 66

- predškolski (za decu od 6 godina) - škola plivanja za odrasle 15+

www.pkproleter.org


OTIŠLO NETRAGOM

Izgubljeno graditeljsko nasleđe Zrenjanina

O

d 6. do 20. novembra, Izložbeni salon Istorijskog arhiva Zrenjanin bio je domaćin izložbe pod nazivom: ‘‘Otišlo netragom: Izgubljeno graditeljsko nasleđe Zrenjanina’’ posvećene spomenicima gradske kulturno-istorijske baštine koji su proteklih decenija porušeni u našem gradu. Autori izložbe, realizovane zahvaljujući podršci Grada Zrenjanina i u saradnji sa Istorijskim arhivom Zrenjanin, bili su istoričari Filip Krčmar i Aleksandar Radlovački, koji su obradili uvek aktuelnu i stalno prisutnu temu uništavanja lokalnih spomenika kulture. U okviru postavke predstavljena su nekadašnja kultna mesta u Zrenjaninu, između ostalih bioskop „Avala”, stari Dom omladine, i naravno čuvena Bečkerečka ćuprija (možda najpoznatiji izgubljeni simbol grada na Begeju). Prezentovani su kratkim istorijatima svakog ponaosob i podacima o njihovoj sudbini. Izložba polazi od konstatacije da je počev od šezdesetih godina prošlog veka pa do današnjih dana Grad Zrenjanin pretrpeo radikalne promene svog vizuelnog identiteta. U tim promenama nestao je i netragom otišao poduži niz starih zgrada i nekadašnjih gradskih simbola,

koje su decenijama do tad podizale generacije i generacije naših sugrađana. U posleratnim urbanističkim trendovima porušeni su objekti stari i više od stotinu godina, a to je posebno zanimljivo, jer su oni nosili naziv „kulturni prefiks”, a to su lutkarsko pozorište, Dom omladine, stara Gradska biblioteka, zgrada zrenjaninskog muzeja... Zrenjanin je jedan od retkih gradova


koji je srušio sopstvenu gradsku kuću (na čije mesto je došao kontroverzni Vodotoranj). Pritom je posebna pažnja skrenuta na današnje loše stanje kuća narodnih heroja i pripadnika NOB-a, kao i spomen-bista i drugih istorijskih obeležja. U pratećem katalogu podvučena je zanimljiva činjenica da je Zrenjanin u mirnodopskom periodu ekonomskog prosperiteta i uspona izgubio kulturne spomenike koji su preživeli dva svetska rata. Stoga je prilikom otvaranja izložbe ujedno istaknut i njen trostruki cilj da starijim generacijama Zrenjaninaca posluži kao podsetnik na neka srećnija vremena, mlađima kao poduka kako je njihov grad nekada izgledao, a svima zajedno – da se takvo uništavanje više nikada ne ponovi. Organizator izložbe ‘‘Otišlo netragom: Izgubljeno graditeljsko nasleđe Zrenjanina’’ bila je nevladina organizacija Zrenjanin Eksplorativa (skraćeno: Zreksplo), koja se bavi istraživanjem i popularizacijom zavičajne istorije našeg grada. Nju čine četvorica mladih istoričara: Filip Krčmar, Aleksandar Stefanov, Aleksandar Radlovački i Siniša Onjin i grafički dizajner Vuk Gurjanov. Kako sami kažu, odlučili su da se registruju kao nevladina organizacija kako bi lakše učestvovali

na konkursima u oblasti kulture, na koje se prijavljuju sa idejama i projektima u vezi sa temama iz istorije Zrenjanina. Po tome su jedna od retkih, ako ne i jedina „istoričarska” NVO u bliskom okruženju. Za kratko vreme koliko postoji (od septembra 2013), Zreksplo je pokrenuo „prvu zrenjaninsku internet-enciklopediju” (zrikipedia. com), snimio nekoliko kratkih emisija o prošlosti Zrenjanina u produkciji EBI TV i organizovao tri izložbe sa zavičajnom tematikom: Zrenjanin nekad i sad kroz fotografije (Kulturni centar Zrenjanin, oktobar 2014), Antifašistička tradicija u Zrenjaninu (Kulturni centar Zrenjanin, oktobar 2014) i Otišlo netragom: Izgubljeno graditeljsko nasleđe Zrenjanina (Izložbeni salon Istorijskog arhiva Zrenjanin, novembar 2015). Pokrenuta je i Fejsbuk stranica „Zrikipedija” na kojoj se može pronaći pregršt zanimljivih činjenica iz lokalne istorije, a već su na pomolu nove ideje za projekte u sledećoj godini.

69


Sa Vama i u najtežim trenucima...

pogrebna oprema

PALADIJUM Prodaja pogrebne opreme Izgradnja nadgrobnih spomenika Prevoz pokojnika • Refundacija troškova od PIO fonda • Refundacija troškova za primaoce socijalne pomoći • Za kupljenu pogrebnu opremu popust pri izradi spomenika • Besplatan prevoz do 50 kilometara • Prevoz na teritoriji cele Srbije, Crne Gore, BiH i Hrvatske

DEŽURNI TELEFONI OD 0-24h 064/14 73 463 i 065/437 46 31


Možete nas pronaći na sledećim adresama: Zrenjanin: Miletićeva 37 i dr Vase Savića 26 023 525 186 i 064 91 77 390 Orlovat: Ive Lole Ribara 6a, 023 873 528 i 065 437 46 31 Stajićevo: 023 3884 349 Tomaševac: 023 871 289 Botoš: 023 877 424

KAMENOREZAČKA RADNJA 023/873 528 i 065/437 46 31


Profile for Studio DIMANO

Gradski press centar informator broj 2 web  

Gradski press centar informator broj 2 web  

Advertisement