Page 1


M oj d ลฃ e p n i p a n kr e a s

Stela Prgomelja

MOJ DลขEPNI PANKREAS ลขivot sa insulinskom pumpom

Prvo izdanje

Beograd, 2006. g.

2


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Recenzija 1 Knjiga MOJ DŢEPNI PANKREAS – Ţivot sa insulinskom pumpom, autorke Stele Prgomelje, predstavlja najnoviji domet u edukaciji osoba sa dijabetesom koje koriste insulinsku pumpu. Autorka, i sama osoba sa dijabetesom tip 1, koja 5 godina koristi insulinsku pumpu, dala je svoj originalni doprinos razumevanju "matematike dijabetesa". Sa iskustvom osobe koja kao predsednik Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda pune 3 godine uĉestvuje u edukaciji osoba sa dijabetesom, umela je komplikovanu materiju da pribliţi ĉitaocu. Uvodni deo knjige odnosi se na prednosti insulinske pumpe u odnosu na druge vidove insulinske terapije. Sledi opis naĉina rada insulinske pumpe i šta je sve potrebno znati, a vezano za ishranu, da bi se insulinska terapija pravilno ordinirala. Pojasnila je osnovne pojmove, kao što su bazalna, bolusna i totalna dnevna doza insulina i kako se iste mogu prilagoditi trenutnom zdravstvenom stanju, aktivnostima i ţeljama vezanim za hranu. Izraĉunavanje indeksa insulinske osetljivosti i korektivne doze bolusnog insulina omogućava korisniku insulinske pumpe normalizaciju glikemije u svakodnevnim situacijama. Posebno su opisana specijalna stanja kada se insulinska terapija mora dodatno korigovati. Ova knjiga nikako ne osamostaljuje pojedinca da znaĉajno menja reţim insulinske terapije, bez konsultacije lekara. Ona olakšava komunikaciju sa lekarom prilikom donošenja zajedniĉkih odluka. U knjizi MOJ DŢEPNI PANKREAS pokazano je prvi put kako se insulinska terapija kroji prema merama pojedinca. Indeks insulinske osetljivosti i korektivne doze insulina su 3


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

neophodni za podešavanje ostalih oblika insulinske terapije, a ne samo insulinske terapije na pumpi. Razumevanje prilikom kupovine gotovih proizvoda i raĉunanja ugljenih hidrata neophodni su svim osobama koje imaju dijabetes. Stoga ova knjiga postaje dragocena svim osobama na insulinu, a ne samo onima na insulinskoj pumpi. Zahvaljujem se autorki, Steli Prgomelji, što je uloţila trud da svoja iskustva sa insulinskom pumpom pretoĉi u knjigu. Insulinska pumpa joj je, u najmanju ruku, poboljšala kvalitet ţivota sa dijabetesom. Nadam se da će ova knjiga mnoge mlade ohrabriti da se opredele za ovaj savremeni vid insulinske terapije.

Doc dr Teodora Beljić Ţivković Beograd, 2006. godine

4


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Recenzija 2 Knjiga MOJ DŢEPNI PANKREAS – Ţivot sa insulinskom pumpom, autorke Stele Prgomelje je pre svega namenjena mladim osobama sa tipom 1 dijabetesa koje ţele fleksibilan ţivot uz optimalnu kontrolu dijabetesa. Idejom, voljom, ali i izuzetnim radom i energijom sa kojom se svakodnevno posvećuje edukaciji osoba obolelih od dijabetesa Stela je uspela da sistematiĉno objasni sve prednosti ove vrste insulinske terapije, ali i kako da se praktiĉno u svakodnevnom ţivotu iskoriste prednosti tehnološkog napretka u terapiji ove bolesti. Ono što se provlaĉi kroz svaki deo ove knjige je ne samo korisno, jednostavno i razumljivo uputstvo osobama na ovoj vrsti intenzivirane insulinske terapije u razumevanju i tehniĉkom ovladavanju programima insulinske pumpe, već da poznavanje sopstvenih potreba, navika u ishrani, posebnih stanja koja zahtevaju korekciju doze insulina, izraĉunavanje ugljenohidratnih jedinica omogućava da dostignuti tehnološki napredak bude primenljiv bez opterećenja u svakodnevnom ţivotu i da istovremeno taj kvalitet ţivota znaĉajno i popravi. Stela kroz svoju knjigu ohrabruje osobe da se edukuju, napreduju u svojim veštinama koje su im neophodne da svoju bolest pravilno kontrolišu, da prate novine u terapiji dijabetesa, da ih bez straha, ali mudro primenjuju, uvek u konsultaciji sa lekarom. Oĉekujem da će Stela na ovaj naĉin navesti ĉitaoce, naroĉito mlade, da sa entuzijazmom prihvataju i ovladavaju postupcima ovog savremenog vida insulinske terapije, poboljšavajući kontrolu dijabetesa i unapreĊujući kvalitet svog ţivota. Asistent dr Aleksandra Jotić Beograd, 2006. godine 5


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Sadrţaj I Uvod  Insulinska pumpa  Prednosti insulinske pumpe u odnosu na penove (injekcije)  Najĉešća pitanja i odgovori II Početne pripreme  Da li je pumpa programirana kako treba?  Zašto i kada merimo glikemiju?  Odredite vaše dnevne potebe kalorija i ugljenih hidrata  Raĉunanje ugljenih hidrata  Šećerne (ugljeno-hidratne) jedinice  Vodiĉ za merenje namirnica uz pomoć šake  Glikemijski indeks III OdreĎivanje doza  Bazali i bolusi  Programiranje i testiranje vaše bazalne doze  Programiranje i testiranje vaših bolusa za pokrivanje ugljenih hidrata  Izraĉunavanje indeksa insulinske osetljivosti  Programiranje i testiranje vaših bolusa za pokrivanje visokog šećera  Izraĉunavanje korektivnog bolusa  Vrste bolusa pred obroke (sa primerima)  OdreĊivanje neiskorišćenog insulina  Kada treba da menjate vašu totalnu dnevnu dozu (TDD) IV Specijalna stanja  Insulinske reakcije - hipoglikemija  Veoma visoke glikemije (hiperglikemija) i ketoacidoza  Fiziĉka aktivnost  Ekstra ugljeni hidrati za fiziĉku aktivnost V Ugljeni hidrati  Zašto i kako brojimo ugljene hidrate?  Kupovina gotovih proizvoda VI Dodatak

6


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

 

Tabele namirnica belanĉevina Bibliografija

sa

visinom

ugljenih

hidrata,

masti

i

Dragi ĉitaoci, u našem okruţenju nije tako lako doći do pravih informacija koje moţete iskoristiti za dobro voĊenje dijabetesa. Internet jeste solidan izvor, ali nije dostupan svakome u bilo kom momentu. Šetajući centrom Beograda pre nekoliko godina, shvatila sam da u knjiţarama nema knjiga koji nude praktiĉna rešenja za nas koji nekoliko puta dnevno dajemo insulin (pogotovo za terapiju insulinskom pumpom), te sam rešila da nešto uradim po tom pitanju. Prvo sam 2002. godine napravila prvi domaći internet sajt o šećernoj bolesti (www.diabeta.net), a sada objavila i knjigu "Moj dţepni pankreas". I jedno i drugo zahtevalo je mnogo rada uz struĉnu literaturu, stranu i domaću, sate i sate provedene na internetu, razgovore sa raznim struĉnjacima, druţenja sa ostalim "slatkišima" i korisnicima insulinske pumpe u zemlji i svetu. TakoĊe su mi znaĉili i sastanci u Društvu za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda, koje vodim već tri godine. Ono što me je navelo da napišem ovu knjigu je ĉinjenica da mi je insulinska pumpa spasila ţivot i omogućila kvalitet kakav ranije nisam mogla ni da zamislim. Ţivim sa dijabetesom više od 30 godina i pamtim ona vremena kada smo svakodnevno iskuvavali staklene špriceve i umesto traĉica i aparata za merenje šećera u krvi imali omanju laboratoriju u svojim domovima. Najbolje rezultate u vezi sa insulinskom terapijom sam doţivela upravo sa pumpom, 7


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

koju nosim pet godina. U mom sluĉaju, komplikacije, koje su se javile kao posledica dugotrajnog "staţa" šećerne bolesti, uz pumpu su se zaustavile, a neke sam ĉak i pobedila! Već godinama se moj rezultat HbA1c kreće izmeĊu 6 i 6.5%. Neverovatno! Knjigu sam rešila da napišem bez iĉijeg nagovora, voĊena samo jednim ciljem: da prenesem moja najbolja i ujedno najvaţnija iskustva, koja će, nadam se, pomoći onima koji razmišljaju o toj vrsti terapije, ili je već koriste. Smatram da bi svaki korisnik insulinske pumpe trebalo da sazna kako da ovaj izvrsan tehniĉki izum iskoristi na najbolji mogući naĉin i sebi pruţi šansu za ţivot bez budućih komplikacija. Iako je ova knjiga uglavnom namenjena sadašnjim i budućim korisnicima insulinske pumpe, veoma je korisna i za ostale koji su na intenziviranoj insulinskoj terapiji, odnosno onima koji daju sebi insulin pred svaki obrok i pre odlaska na spavanje. I za jedne i za druge, veoma je vaţno da znaju kako da pravilno doziraju. Za to je neophodno poznavanje šećernih jedinica i brojanje ugljenih hidrata. Videćete da se sve uglavnom svodi na jednostavne matematiĉke operacije. U drugom delu knjige nalazi se i lista pojedinih namirnica sa vrednostima ugljenih hidrata, masti, belanĉevina i kalorija. Ova knjiga će vam pomoći da dopunite svoje znanje o onome što vam je potrebno za pravilnu kontrolu dijabetesa i da to primenjujete jednako lako kao kada obavljate liĉnu higijenu. Iskreno vaša, Stela Prgomelja predsednik Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda 8


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

april 2006. g.

I

Uvod

Kada ljudi pomisle na šećernu bolest prva asocijacija je ishrana, odnosno staro pravilo da je zabranjeno jesti slatko. MeĊutim, do danas se mnogo toga promenilo i pravila više nisu tako stroga, ali su zato sloţenija. Ta pravila su sledeća: 1. jedite raznovrsnu hranu, 2. smanjite masnoće i proteine na razumnu meru, 3. odrţavajte balans izmeĊu ugljenih hidrata, insulina i fiziĉke aktivnosti. Prva dva pravila se odnose na pravilnu ishranu uopšte i preporuĉuju se svima koji vode raĉuna o svom zdravlju. Treće pravilo predstavlja najveći deo kontrole glikemije u odnosu na ishranu. Polovina dnevne doze insulina uĉestvuje u apsorpciji unetih ugljenih hidrata iz hrane. Druga polovina doze je neophodna za nesmetano sprovoĊenje ostalih hemijskih procesa u organizmu i uglavnom se ne menja iz dana u dan. Bilo da se ubrizgava putem penova ili insulinske pumpe, insulin mora da zadovolji tri uslova. Insulin mora:

9


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

1. pokriti osnovnu potrebu organizma za insulinom. To znaĉi da omogući organizmu da: - koristi glukozu iz jetre za vreme kada nema obroka, - kontroliše protok masti u organizmu, - balansira luĉenje odreĊenih hormona iz krvi, - omogući prenos odreĊenih amino-kiselina u ćelije, itd.; 2. pokriti ugljene hidrate iz obroka; 3. vratiti povremeno visoke glikemije na normalan nivo. Za bilo koji od ova tri uslova potrebno je veoma precizno doziranje, koje nije moguće sprovesti u potpunosti, osim ukoliko ne koristite insulinsku pumpu. Insulinska pumpa Insulinska pumpa se sastoji od rezervoara (najĉešće u

obliku plastiĉnog šprica od 3 ml, tj. 300 i.j.) napunjenog brzodelujućim insulinom, malom pumpom koja radi na baterije i kompjuterskog ĉipa, koji omogućava 24-ĉasovno automatsko ubrizgavanje odreĊene koliĉine insulina u tkivo. Kompletan aparat je obliku plastiĉne kutijice veliĉine pejdţera i teţi manje od 100 grama. Otporna je na padove i većinu udaraca, a u poslednje vreme postoje modeli koji su i

10


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

vodootporni. Na trţištu postoji nekoliko modela insulinskih pumpi, moja je marke MiniMed 508. Kako to izgleda u praksi? Ubrizgavanje insulina u tkivo vrši se putem tankog plastiĉnog (teflonskog) katetera duţine 60 cm, koji na svom kraju ima plastiĉnu kanilu (cevĉicu), kroz koju insulin prolazi. Kanila je neosetna za svakodnevno nošenje, a za njeno postavljanje u tkivo postoji automatski injektor sa opru gom.

Na slici: automatski injektor

Kanila, duţine 9 mm (za odrasle) ili 6 mm (za decu), je smeštena ispod koţe, uglavnom u podruĉje abdomena, ali se moţe nositi i na butini i ostalim podruĉjima. Bez auto injektora, njeno postavljanje je sliĉno davanju klasiĉne injekcije.

11


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Na slici: privremeno skidanje katetera

Gde da plasirate infuzioni set?

Mesta za plasirajne infuzionog seta

Predeo abdomena je najpovoljnije podruĉje i omogućuje najbrţu i kontinualnu apsorpciju insulina u odnosu na ostala podruĉja, naroĉito nakon bavljenja fiziĉkom aktivnošću. Moţete da zamislite sat nacrtan na vašem stomaku i da menjate mesta uboda tako što ćete ih rotirati na 12 sati, pa na 3 sata, i tako dalje.

12


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Vizualizujte slovo "M" ili "W" na svom stomaku. Plasirajte infuzioni set samo na jednoj strani. Poĉnite od prve taĉke i završite na poslednjoj. Pokušajte da izvršite pet uboda na ovaj naĉin na istoj strani, kako biste omogućili da se druga strana stomaka "odmori" i zaceli do sledećeg korišćenja. Dok bockate jednu stanu, drugu maţite "Hepalpan" kremom ili nekom drugom, već prema preporukama lekara.

Infuzioni set (špric i kateter) se menja u proseku na svaka 3 dana, kako bi se nivo glikemije odrţavao u optimalnom opsegu i spreĉile infekcije.   

Izbegavajte predeo oko pregiba struka Izbegavajte oblast gde odeća moţe da iritira mesto uboda Ubod u predelu bikinija i "malog stomaka" moţe biti veoma neprijatan

13


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

 

Mesta gde imate oţiljke ili gde su ostali tragovi u tkivu od prethodnih davanja injekcija insulina izbegavajte u razmaku od 3-5 cm Rastojanje od pupka treba da bude bar 3 cm Neki korisnici plasiranju infuzioni set u predeo oko kukova. Ako to ĉinite, vodite raĉuna o tome da kateter bude plasiran u masno, a ne u mišićno tkivo Ukoliko se mnogo znojite i bojite se da vam se kateter ne odlepi sa stomaka, pre plasiranja novog katetera naprskajte koţu "Rexona" dezodoransom ili sliĉnim antiperspirantom. Nakon prskanja, obrišite koţu suvim komadićem vate ili papirnom maramicom i nastavite sa uobiĉajenim postupkom plasiranja katetera

Princip rada insulinske pumpe Insulinska pumpa je osmišljena tako da automatski ubrizgava insulin u tkivo u toku 24 ĉasa prema jedinstvenim potrebama za svakog korisnika ponaosob. Programiranje pumpe prema potrebama organizma se vrši u specijalizovanim ustanovama pod budnom pratnjom lekara. Mala koliĉina insulina (od 0.5 do 2.0 i.j.) se ubrizgava svakog sata i naziva se "bazalna doza". Ova doza odrţava šećer u ţeljenom nivou izmeĊu obroka i tokom noći. Pre uzimanja obroka korisnik će pritiskom na postojeće dugmiće isprogramirati pumpu da ubrizga bolus, odnosno dodatnu koliĉinu insulina potrebnu za taj obrok.

14


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Insulinska pumpa najĉešće nije automatska, kako se misli, odnosno ne ubrizgava sama potrebnu koliĉinu insulina u smislu "imitiranja" pravog pankreasa. U svetu se vrše ubrzane pripreme buduće insulinske pumpe koja će to i omogućiti. Za sada, korisnik i dalje, u skladu sa instrukcijama lekara, visine glikemije i vrste namirnica u obrocima, mora sam da odreĊuje doze. A tu na red dolazi ono najvaţnije – postati samostalan! Prednosti insulinske pumpe u odnosu na injekcije Kada ste na injekcijama (penovima), najĉešće je srednje dugodelujući insulin deo vaše svakodnevne terapije (npr. Insulatard® ). Apsorpcija ove vrste insulina je vrlo nepredvidiva. U stvari, takav insulin ima varijabilnost od ĉak 52%! Ovo je osnovni razlog što se vaš šećer menja iz dana u dan i ono zbog ĉega ljudi na injekcijama ne mogu da drţe svoj šećer pod dobrom kontrolom. Sa injekcijama (penovima) postoje samo dva naĉina kontrole šećerne bolesti:

15


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

a) da ţivite po strogom rasporedu, dajete uvek iste doze insulina, jedete uvek u isto vreme, unosite uvek istu koliĉinu ugljenih hidrata i kontrolišete fiziĉku aktivnost. Varijacije u visini šećera se i dalje javljaju, ali je stanje uglavnom stabilno. Terapija se najĉešće sastoji od davanja insulina u dve ili više doza; b) da ţivite fleksibilnijim naĉinom ţivota, ali da stalno menjate visinu i broj doza po potrebi. MeĊutim, intenzivirana insulinska terapija će uvek biti problematiĉna kada treba odrediti visinu potrebne doze za ceo dan. Kada koristite penove, najĉešće upotrebljavate dve vrste insulina koji imaju razliĉito vreme delovanja. Kratkodelujući (npr. Actrapid®, NovoRapid® ) će posluţiti da pokrije obroke, a dugodelujući (npr. Insulatard®, Lantus ® ) će biti aktivan u duţem vremenskom periodu, kada ne jedete, ili dok spavate. Brzina i vreme delovanja srednje dugodelujućih insulina je nejednaka i ne manifestuje se uvek u isto doba dana ili noći. Dejstvo najviše zavisi od vaše fiziĉke aktivnosti, ili ako je tkivo zagrejano usled vrućine, tople kupke ili boravka u sauni. Da bi spreĉili varijacije u delovanju insulina, farmaceuti su proizveli dugodelujuće insulinske analoge koji u jednakoj meri odrţavaju nivo glikemije u toku 24 ĉasa (mada duţina dejstva varira od osobe do osobe). MeĊutim, i sa ovako "mirnim" 24-ĉasovnim insulinom dolazi do lošije regulacije glikemije ukoliko se pomera vreme davanja insulina (što se najĉešće dogaĊa vikendom). TakoĊe, ovakav insulin ĉesto ne odgovara osobama sa "fenomenom zore" (kada u 16


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

periodu od 02 do 06.00 ĉasova dolazi do velikih oscilacija u vrednostima glikemije), onima koji se ne bude uvek u isto vreme, ili rade u smenama. Insulinska pumpa koristi iskljuĉivo brzodelujući insulin (Actrapid® , Velosulin®, NovoRapid® ), ĉije je dejstvo mnogo predvidivije od dugodelujućeg insulina. Njegova varijabilnost je manja od 3%! Kakva razlika! I to deluje. Pankreas luĉi samo brzodelujući insulin. Zato se za pumpe koristi brzodelujući insulin. Pumpa bez prekida i veoma precizno ubrizgava insulin u mikro-jedinicama. Dat putem injekcije, insulin ostaje u potkoţnom tkivu u vidu malog bazena. Vaš nivo aktivnosti direktno utiĉe na to kada će taj insulin ući u vaš krvotok. Ukoliko samo sedite za stolom, ta koliĉina će ući u vaš organizam mnogo sporije. Ali, ako odete u šetnju ili na dţoging, insulin će poĉeti da deluje mnogo brţe. Ovo ĉini dobru kontrolu šećera putem injekcija još teţom. Pumpa stalno ubrizgava po malo insulina (kao pankreas), tako da ne postoji prekid u njegovoj apsorpciji. Moţete da jedete kada hoćete. Vi, a ne vaše injekcije, odluĉujete kada ćete jesti. Moţete jesti kada ste stvarno gladni, moţete preskoĉiti ili odloţiti obrok za kasnije ukoliko niste gladni. Moţete pojesti jedno parĉe pite više ako ţelite - sa pumpom to regulišete bez problema, ako nauĉite kako da primenjujete pravila. Ţivite normalan ţivot! Nema više injekcija, nema strogog rasporeda obroka, nema iznenaĊujućih insulinskih reakcija!

17


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Ljudi sa dijabetesom se odlučuju za insulinsku pumpu zbog:  

      

slobodnog naĉina ţivota, poboljšanja vrednosti HbA1c (glikoziliranog hemoglobina, tj. proseĉne vrednosti šećera u prethodna tri meseca), generalno mnogo bolje kontrole glikemije, fleksibilnosti u vremenu uzimanja i koliĉini obroka, reĊih i mnogo lakših hipoglikemija, mogućnosti za bavljenje fiziĉkom aktivnošću bez gubitka dobre kontrole glikemije, dobre kontrole tokom putovanja, obavljanja poslova koji zahtevaju razliĉita radna vremena, "mirnog sna" (kako njih samih tako i ukućana).

Lekari preporučuju insulinsku pumpu zbog: 

    

prevazilaţenja "fenomena zore" (kada u periodu od 02.00 do 06.00 ĉ. dolazi do velikih odstupanja u vrednostima glikemije), smanjenja hipoglikemije, poboljšanja prepoznavanja hipoglikemije, spreĉavanja, usporavanja i zaustavljanja daljih komplikacija, poboljšanja kontrole osoba sa dijabetesom tokom razvoja u adolescenciji, smanjivanja skokova i padova glikemije kod tzv. "krtog" dijabetesa,

18


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

  

preciznog doziranja, naroĉito vaţnog kod dece i osoba koje imaju rezistenciju na insulin, kontrole dijabetesa neposredno pre, tokom trudnoće i u periodu dojenja, poboljšanja kontrole kod dijabetesne gastropatije ili pareze ţeluca.

Najčešća pitanja u vezi pumpe A sada - praktiĉna strana! Ovde ćete naći odgovore na mnoga pitanja ljudi koji razmišljaju o korišćenju insulinske pumpe, kao na primer: kako izgleda biti "zakaĉen" za nešto sve vreme, da li pumpa zahteva specijalno ĉuvanje i rukovanje, šta ako ispustim ili pokvasim pumpu, šta ako mi se pokvari pumpa, kako da nosim pumpu, gde ću drţati pumpu dok spavam, mogu li da plivam i da se kupam, šta prilikom intimnosti? Kako izgleda biti "zakačen" za nešto sve vreme? Isto kao kad se navikavate na nešto novo, npr. burmu ili novu tašnu. Navikavanje na pumpu traje oko mesec dana. Postoje malo "nezgodni" trenuci, na primer kada se tuširate, oblaĉite ili kada isprobavate garderobu u nekoj prodavnici. Da bi ovakve rutinske radnje bile kao i obiĉno, postoji plastiĉni "diskonektor" na samom kateteru, koji vam omogućava da se otkaĉite od pumpe i budete kraće vreme bez nje. Da li pumpa zahteva specijalno čuvanje i rukovanje? Pumpa je osmišljena tako da bude trajna (garancija 5 godina) i osloboĊena nekog specijalnog rukovanja. Alarm 19


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

vas obaveštava da je vreme da promenite baterije. Jedino taj deo gde su baterije mora uvek biti ĉist i bez prašine, pa ćete ga povremeno oĉistiti ĉetkicom. Većina korisnika ĉuva pumpu u njenoj originalnoj koţnoj futroli, da bi je zaštitila od svakodnevnih rizika - ogrebotina, znoja, prljavštine, prašine i sliĉno. Da biste oĉistili pumpu, dovoljno je da je prebrišete mekom tkaninom potopljenom u rastvor blagog sapuna. Nikakva dodatna nega nije potrebna. Ne postoje delovi koji bi trebalo da se menjaju ili posebne provere njenih funkcija. Pumpa sadrţi razliĉite ugraĊene sis teme, koji vas na vreme obaveštavaju ukoliko nešto nije u redu. Šta ako ispustim pumpu? Pumpa je otporna na većinu udaraca i situacija koje se dešavaju svakodnevno. Ali, koliko god da ste obazrivi, moţe se desiti da vam pumpa padne na pod. Ukoliko se to dogodi, proverite da li je sve u redu sa ekranom, kao i sa infuzionim setom. Sledećih 24 ĉasa obratićete paţnju na to da li pumpa pravilno odgovara na pritiskanje dugmića i ispisivanje odgovarajućih podataka na ekranu. Šta ako pokvasim pumpu? Najnoviji modeli pumpe su vodootporni, tako da sa njima moţete plivati ili roniti do dubine od 20 metara. Na toj dubini, pumpa je vodootporna 30 minuta. Većini ostalih modela, koji nisu vodootporni, najĉešće ne smeta ukoliko sluĉajno upadnu u umivaonik ili sudoperu, ili ako se desi da se neplanski naĊete u bazenu, jezeru i tome sliĉno. U takvim sluĉajevima, proverite infuzioni set (da nije voda ušla) i osušite sve kompletno. Nikako nemojte koristiti fen, već pustite da se pumpa osuši prirodnim putem. To 20


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

moţe da potraje od nekoliko sati do nekoliko dana, u zavisnosti koja koliĉina vode je bila u pitanju. Ukoliko ste ipak zabrinuti za stanje pumpe ili se ona "ĉudno" ponaša, odmah se obratite vašem ordinirajućem lekaru ili lokalnom predstavniku proizvoĊaĉa pumpe. Kako ću znati da li pumpa radi? Na ekranu je uvek ispisano vreme ili ime proizvoĊaĉa. Za sve ostale sluĉajeve pumpa ima odgovarajuće alarme, kao npr. ako ne isporuĉuje insulin, ako su slabe baterije, ako je rezervoar prazan i tome sliĉno. UgraĊeni infracrveni detektor prati rad motora, a sigurnosne provere pumpa sama izvršava iz minuta u minut. Ukoliko sami ţelite da izvršite proveru, u Upustvu za rukovanje je objašnjeno kako da izvršite test.

Šta ako mi se pokvari pumpa? U sluĉaju da sumnjate u ispravnost pumpe, odmah pozovite vašeg lekara ili lokalnog predstavnika proizvoĊaĉa pumpe. Ukoliko je potrebna popravka, on će vas obavestiti kako to da sprovedete, a druga pumpa za privremeno korišćenje će vam biti dostavljena u najkraćem mogućem roku. Uvek morate imati rezervnu opciju da moţete dati insulin putem "penkala", za svaki sluĉaj. Da li će mi smetati kateter? Kateter, odnosno infuzioni set, omogućava potpuni komfor. Ukoliko vam smeta kateter, proverite da mesto uboda nije crveno ili iritirano. Infuzioni setovi sa plastiĉnom kanilom su

21


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

bezbolni, krajnje fleksibilni i omogućavaju sve pokrete bez ograniĉenja. Većina korisnika postavlja kateter u predeo abdomena, iako se moţe staviti i na butinu, ili nadlakticu, ili iznad sedalnog dela. Predeo abdomena pruţa najbolju apsorpciju insulina. Ţene najĉešće koriste donji deo abdomena, a muškarci gornji. Razmišljala sam zašto je to tako i došla do zakljuĉka da je maljavost najverovatniji razlog. Moţete eksperimentisati, kako biste odredili predeo na telu koji vama najviše odgovara. Vaţno je da izbegavate košĉate delove, predeo ispod pojasa ili mesta koja mogu biti iritirana odećom. Šta ako zaboravim koliko sam insulina programirao/la? Pumpa pamti ubrizgane boluse pred obroke, zajedno sa datumom i vremenom. Ovo je veoma praktiĉno ukoliko niste bili aţurni po pitanju voĊenja svakodnevnih beleški, ili pri pronalaţenju uzroka kod neobjašnjivog skoka/pada šećera u krvi. Da li će mi zdravstveno osiguranje pokriti troškove za nabavku pumpe? Odgovor na ovo pitanje moţete potraţiti od vašeg lekara, kao i u nadleţnom Zavodu za zaštitu zdravlja. Insulinska pumpa spada u medicinska pomagala. Postoji pravilnik u kome su odreĊeni kriterijumi za dobijanje insulinske pumpe. Kako da nosim pumpu? Na ovo pitanje ima onoliko odgovora koliko i korisnika insulinske pumpe. Pošto je pumpa mala, moţete je potpuno 22


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

sakriti gde god hoćete. Vi odluĉujete gde ćete je nositi - u dţepu, zakaĉenu za brushalter, o pojasu i sliĉno. Neki korisnici vole da im je pumpa vidljiva, što je lakše za svakodnevno programiranje. To se postiţe korišćenjem "štipaljke", kojom se ona lako zakaĉi za pojas (sliĉno pejdţeru). Ukoliko ne ţelim da se vidi, ja pumpi skinem "štipaljku" i stavim je u donji veš, što je priliĉno praktiĉno jer uglavnom nosim pantalone. Osim toga (iako retko), mogu da iskoristim daljinski upravljaĉ kako bih ubrizgala bolus. Daljinski upravljaĉ podseća na privezak za alarm automobila. Gde ću drţati pumpu dok spavam? Odgovor je: "Gde god vam najviše odgovara". Neki korisnici je drţe pored sebe u krevetu, neki ispod jastuka, neki je zakaĉe za pojas na pidţami, ili gaćice. Ja pumpu noću nosim zakaĉenu za sredinu pojasa pidţame i "štipaljka" je sasvim ĉvrsto drţi na tom mestu, tako da mogu bez problema da spavam na boku. Mogu li da se kupam? Svakako da je potrebno da pumpu štitite od vode, jer je ona osetljiv instrument. MeĊutim, postoji nekoliko jednostavnih naĉina korišćenja pumpe za vreme kupanja u kadi ili tuširanja. Pošto koristite kateter sa diskonektorom, kupanje ili tuširanje ne predstavljaju problem. TakoĊe, postoji i posebna plastiĉna torbica za pumpu, koja se tokom tuširanja postavi oko vrata ili oko slavine. Kod kupanja u

23


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

kadi, pumpa moţe ostati i na podu, ukoliko je kateter dovoljno dugaĉak (110 cm). MeĊutim, torbica i dugaĉki kateteri obiĉno ne spadaju u standardnu opremu pumpe, već se moraju poruĉiti posebno. Da li mogu da plivam? Apsolutno. Kao i da se sunĉate, skijate na vodi i igrate košarku. Za plivanje, kateteri sa diskonektorom omogućavaju da za to vreme budete bez pumpe. Za ekstremne sportove kao što su planinarenje, padobranstvo, speleologija ili splavarenje, najbolje je da koristite specijalnu sportsku torbicu, koja štiti pumpu od udaraca i vode. Ova torbica je idealna za većinu sportova, ali kod igranja fudbala ili hokeja, najbolje je da privremeno skinete pumpu. I ova torbica takoĊe ne spada u standardnu opremu, već se poruĉuje posebno. Za vreme skijanja ili drugih zimskih sportova, drţaćete pumpu ispod svih slojeva garderobe, kako bi bila na toplom i sigurnom i kako se insulin ne bi zamrzao. Neki korisnici pribegavaju privremenom "vraćanju" na penove tokom letovanja, ali to zahteva dobre pripreme sa lekarom i pre i nakon godišnjeg odmora. Šta prilikom intimnosti? Mnogi korisnici pumpe su zabrinuti oko ovoga u poĉetku, ali shvate da to neće predstavljati prepreku u odnosima sa partnerom, ukoliko sa njim o tome popriĉaju. Ako ni jednom od vas ne smeta pumpa, ostavite je tu gde jeste. Mnoge pumpe su provele intimne trenutke bezbriţno "ugnjeţdene" 24


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

na pojasu za ĉarape, što je ipak popularnije meĊu ţenama, nego meĊu muškarcima. Dobar deo korisnika se odluĉuje za privremeno diskonektovanje sa pumpe za vreme intimnih trenutaka. Jednostavim "klik" odvrtanjem, pumpa i kateter mogu biti odloţeni i tako neće biti deo vaših intimnih momenata. Ukratko, sa insulinskom pumpom moţete obavljati sve ono što i sa injekcijama, ali i ono što biste ţeleli da radite u sluĉaju da nemate šećernu bolest.

25


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

II

Početne pripreme

Da biste imali idealnu kontrolu sa insulinskom pumpom, za poĉetak vam je potrebno da:  odliĉno poznajete šećerne jedinice, raĉunate ugljene hidrate i beleţite šta ste pojeli,  kontrolišete nivo glikemije ĉešće, beleţite vrednosti i hipoglikemije,  testirate da li su bazali i bolusi dobro podešeni,  nauĉite kako da uspostavite ravnoteţu izmeĊu bazala i bolusa prema odreĊenim modelima (objašnjenja ćete naći u ovoj knjizi),  nauĉite da koristite i primenjujete tehniĉka rešenja insulinske pumpe (za to postoji obuka). Proverite da li je pumpa programirana kako treba Trebaće vam izvesno vreme da sve nauĉite oko programiranja pumpe i da se uhodate. Ukoliko su vaši odgovori na sledeća pitanja potvrdni – vaša regulacija je idealna! Ali zato, za bilo koji negativan odgovor obavezna je detaljna konsultacija sa vašim endokrinologom! Evo na šta treba da obratite paţnju: Bazal preko noći Vaša glikemija je pred spavanje bila 4.4 - 6.7 mmol/l. Pojeli ste malu uţinu, ili niste ništa pojeli i otišli na spavanje. Da li je vaša glikemija ujutru u granicama normale? 26


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Bazal preko dana Ako vam je glikemija pred obrok bila 4.4 - 6.7 mmol/l, da li moţete da preskoĉite obrok (bez davanja bolusa, naravno) i da vam visina glikemije ostane ista ili ne padne više od 1.7 mmol/l u narednih 5 sati? Računanje ugljenih hidrata Da li moţete da odredite visinu ugljenih hidrata u vašem obroku, bilo putem raĉunanja ugljenih hidrata, bilo putem tablica zamene, ili nekog drugog dijetnog sistema? Doziranje za pokrivanje ugljenih hidrata Sa normalnom glikemijom pred obrok (4.4 - 6.7 mmol/l), da li znate koliko jedinica insulina ćete dati, tako da vam nivo glikemije ponovo bude na normali 4 sata kasnije? Doziranje za korekciju visoke glikemije Kada imate visok nivo šećera u krvi, da li znate koliko vam je dodatnih jedinica insulina potrebno da bi u naredna 4 sata bio vraćen na normalu? OdreĎivanje neiskorišćenog insulina Kada date dva ili više bolusa u razmaku od 3.5 sata, da li znate da odredite koliko je insulina još uvek ostalo aktivno, kako ne biste imali hipoglikemiju?

Rešavanje hipoglikemije

27


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Kada imate nizak nivo šećera u krvi, da li moţete da prepoznate hipoglikemiju i rešavate je tako da Vam kasnije šećer ne prelazi 8.3 mmol/l? Doziranje za fizičku aktivnost Kada se bavite fiziĉkom aktivnošću, da li moţete da izbegnete ozbiljne reakcije i odrţavate vaš šećer u nivou od 3.9 - 8.3 mmol/l? Samokontrola je obavezna!

Zašto je potrebno da merimo glikemiju… … pre doručka? Ovaj rezultat vam daje informaciju kako će vam biti tokom dana i da li je bazalna doza dobro "pokrila" buĊenje. Ukoliko je šećer izjutra na normali, lakše vam je da ga do kraja dana drţite pod kontrolom. … pre ručka ili večere? Ovaj rezultat vam govori da li ste dobro dozirali pred doruĉak ili ruĉak. … pre odlaska na spavanje? Ovaj rezulat vam daje informaciju da li ste dobro dozirali pre veĉere i dozvoljava vam da mirno spavate. … dva sata posle obroka? Ovo je najbrţi naĉin da saznate da li ste pokrili ugljene hidrate iz obroka i dozvoljava vam da pravite korekciju doze, ako je visok šećer ili ako imate hipoglikemije. 28


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

… ponekad u 2 sata noću? Ovaj test pomaţe da se spreĉe hipoglikemije u toku noći, govori vam da li je bazalna doza prevelika ili premala, pokazuje da li patite od "fenomena zore", pa vam je šećer izjutra visok.

Izračunajte vaše dnevne potrebe kalorija i ugljenih hidrata Hrana koju konzumiramo sadrţi ugljene hidrate, masti i proteine kao izvore energije, kao i odreĊene vitamine i minerale. Ugljeni hidrati imaju najveći udeo u visini šećera u krvi. Masna hrana, ukoliko se stalno konzumira, moţe dovesti do gojaznosti, srĉanih oboljenja i visokog pritiska. MeĊutim, masti nemaju toliko veliki udeo u visini šećera u krvi. Proteini takoĊe igraju malu ulogu u svakodnevnoj kontroli glikemije. Polovina proteina koju konzumiramo se tek posle nekoliko ĉasova pretvara u ugljene hidrate. Proteini ĉine 1020% ukupnih kalorija, tako da predstavljaju samo 10% u totalnoj kontroli glikemije. MeĊutim, ukoliko je proteinski obrok obilan i iznosi više od 300 grama, to je već koliĉina koja utiĉe na porast šećera u krvi. Da bismo odredili uticaj ugljenih hidrata na nivo šećera u krvi, koristimo ili tablice zamene, ili brojimo ugljene hidrate i kalorije. Brojanje ugljenih hidrata nam pomaţe da veoma precizno odredimo koliko će svaki obrok pojedinaĉno imati uticaja na nivo šećera u krvi i omogućuje da unetu hranu 29


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

izbalansiramo sa insulinom i/ili fiziĉkom aktivnošću. Bolja kontrola glikemje se postiţe ako znamo koliko ugljenih hidrata ima namirnica koju konzumiramo. Kontrola takoĊe zavisi i od toga koliko brzo odreĊena hrana podiţe nivo šećera u krvi, odnosno koliko iznosi njen glikemijski indeks, o ĉemu ćete imati prilike da ĉitate u ovoj knjizi. Gde se nalaze ugljeni hidrati? Zdrava ishrana podrazumeva prisustvo 50-60% ugljenih hidrata u dnevnom obroku. Oni se nalaze u:        

skrobu (hleb, testo, ţitarice) voću povrću krtolama (sve vrste krompira) pivu, vinu i nekim alkoholnim pićima desertima i slatkišima većini mleĉnih proizvoda "-oza" hrani, kao što su saharoza, fruktoza i maltoza

Prvi korak: izračunajte "idealnu" teţinu Normalna telesna teţina je usklaĊena teţina tela sa visinom za osobu koja u odgovarajućem dobu. To je ujedno i najprikladnija teţina tela za odgovarajuću osobu, pa se naziva i idealnom teţinom tela. Postoje razni naĉini za obraĉunavanje teţine tela (TT), ali je najjednostavniji postupak ako se od visine tela (V) izraţene u centrimetrima 30


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

oduzme konstanta (K), koja za ţene iznosi 110, a za muškarce 105. Izraĉunavanje "idealne" telesne teţine: TT = V - 110 (ţene) TT = V - 105 (muškarci) Ovako obraĉunata telesna teţina ima svojih nedostataka, ali je vrlo blizu potrebne ili idealne teţine tela. Drugi korak: izračunajte koliko kalorija dnevno Potrebno je pridrţavati se 3 pravila:   

izbalansirana ishrana: 65% ugljenih hidrata, 15% belanĉevina, 20% masti; tri glavna obroka ili, još bolje, 5-6 manjih obroka; izraĉunati dnevni kalorijski unos: sadašnja telesna teţina x broj kcal kako je prikazano u sledećoj tabeli:

pothranjeni (mršavi)

normalna telesna masa u kg x 30 kcal

normalno uhranjeni

normalna telesna masa u kg x 25 kcal

gojazni

normalna telesna masa u kg x 18 kcal

Ukoliko postoje povećane energetske potrebe organizma u posebnim stanjima, kao što su: grip, temperatura, trudnoća, rast i razvoj deteta i sl., dodaje se 300 - 500 kcal (1260 2100 kJ).

31


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Treći korak: dnevno

izračunjte

koliko

ugljenih

hidrata

a) Potrebno je da znate koliko kilograma iznosi vaša "idealna", t.j. ciljna teţina, o ĉemu ste ĉitali na prethodnim stranama. b) Izraĉunajte dnevne kalorijske potrebe na sledeći naĉin: ________________ x _______________ = ________________ ciljna teţina

kalorijski faktor

dnevni unos kalorija

c) Vaše dnevne potrebe ugljenih hidrata iznosiće: _________________ : 8 = _______________ dnevni unos kalorija

grama UH dnevno

(Primer: odrasla, normalno uhranjena osoba, "idealne" teţine od 67 kg, imaće dnevnu potrebu od 1675 kalorija, odnosno 209 gr UH). Savet: Konsultujte svog lekara za specifiĉne zahteve! Šećerne jedinice (ili ugljeno-hidratne jedinice) Kako bi se olakšao i uprostio postupak sastavljanja jelovnika za osobe sa dijabetesom - uvedeno je raĉunanje. Raĉunanje zamenjuje merenje hrane vagom. Pošto se 60% potreba dobija iz ugljenih hidrata, potrebno je upoznati ugljenohidratnu, odnosno, šećernu jedinicu. Treba znati raĉunati koliko svaki obrok ima šećernih jedinica, kalorija, glikemijskog indeksa, itd. U poĉetku teško, dok se ne 32


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

nauĉi. Kada budete usavršili ovu laku matematiĉku raĉunicu, posmatraćete tanjir kao zbir šećernih jedinica, a ne kao šarenilo namirnica.

Šta je šećerna (ugljeno-hidratna) jedinica? Šećerna jedinica je osnovna mera za snalaţenje u ishrani osoba sa dijabetesom.

1 šećerna jedinica = 12 grama ugljenih hidrata (48 kcal / 201.6 kJ)

Koliko pojedine namirnice sadrţe šećernih jedinica uĉi se vizuelno. Tanka kriška hleba, jedna šolja mleka, plastiĉna ĉaša jogurta, jedna srednja jabuka, kruška, krompir, pola kukuruza ili kroasana, 4 šljive, pola banane, 4 kockice ĉokolade i drugo sadrţe jednu šećernu jedinicu. Mleko i mleĉni proizvodi sadrţe šećerne jednice, ali meso, riba i jaja ne sadrţe. Optimalan unos šećernih jedinica tokom dana zbir doruĉak uţina ruĉak uţina veĉera uţina normalno uhranjeni

14

3

1

5

1

3

1

gojazni

10

2

1

3

1

2

1

pothranjeni

18

4

1

7

1

4

1

33


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

(mršavi)

Merna jedinica za svaku grupu namirnica: Hleb i zamene za hleb = 1 kriška hleba (25 gr) Mleko i zamene za mleko = 1 šolja (250 ml) Meso i zamene za meso = 30 grama Voće = 1 mala jabuka sa korom (110 gr) Povrće A = nema mere Povrće B = 200 gr Mast i zamene za mast = 1 kašiĉica

Naravoučenije Jedna jedinica mleka, hleba, voća i povrća grupe B sadrţi istu koliĉinu ugljenih hidrata. Praktiĉno, sledeće koliĉine namirnica mogu da zamenjuju jedna drugu: 1 kriška hleba = 20 grama nekuvanih rezanaca = 1 jabuka = 15 grama pirinča = 90 grama neoljuštene banane = 1 krompir od 80 grama = 250 ml mleka. Dakle, svi oni sadrţe istu koliĉinu ugljenih hidrata = 12 grama. Uneti kao hrana podiţu šećer u krvi, uglavnom do istog nivoa.

34


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

36


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

37


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

38


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

39


Vodič za merenje namirnica uz pomoć šake Pomoći će vam u situacijama kada niste u prilici da izmerite namirnice, ili to inaĉe ne radite:


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Glikemijski indeks Glikemijski indeks oznaĉava koliko brzo odreĊena hrana podiţe nivo šećera u krvi. Što je veći glikemjski indeks, to nivo šećera brţe raste. Ovde ćemo nabrojati pojedine vrste namirnica i njihov glikemijski indeks u odnosu na glukozu koja ima vrednost 100: Peciva

Pahuljice i kaše

Pića

Krekeri

francuski baget 95 lepinja za hamburger 61 pita 57

kornflejks 83

graham 74

musli, obiĉni 54 ovsena kaša 48

sok od jabuke 40 sok od grejpfruta 48 gazirani sokovi 65

pizza sa sirom 60

kaĉamak 83

Ċus 46

tanki dvopek 72

crni hleb 49

Mlečni proizvodi

sok od ananasa 46

Čorbe / povrće

kisela testa 54

ĉokoladno mleko 35

Voće

kukuruz 56

raţano pecivo 64

sladoled vanila 60

jabuka 38

paradajz ĉorba 38

belo pecivo 70

milk šejk vanila 50 mleko 30

kajsija 57

smrznuti grašak 47 Krtola

pšeniĉno pecivo 68 Mahunasto povrće

banana 56

pirinĉani 80 raţeni 68

sojino mleko 31

trešnje 22

prţeni krompirići 75

peĉeno 44

voćni jogurt 36

grejpfrut 25

kuvani beli krompir 63

kuvano 33

obiĉan jogurt

groţĊe 46

peĉeni crveni

42


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

kuvan pasulj 29

14 Šećeri

krompir 93 pire od krompira 70 Slatkiši i grickalice

pasulj iz konzerve 52

fruktoza 22

pomorandţa 43 breskva 42

kuvano soĉivo 27

med 62

ananas 66

ĉokolada 49

kuvana soja 16

maltoza 105

šljiva 39

mini kroasan 67

Testenina

kristalni šećer 64

kruška 58

ĉips 56

dinja 65

vafli od vanile 77 kukuruzni ĉips 72

makaroni 46 špagete 44

43


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

III

ODREĐIVANJE DOZA

Koliko grama ugljenih hidrata "pokriva" jedna jedinica insulina? Da bi se odredila potrebna doza koja će "pokriti" obrok, moraju se odliĉno poznavati šećerne jedinice i visine ugljenih hidrata namirnica koje će se konzumirati. Iako vam je lekar dao potrebne informacije, ipak je za praktiĉan ţivot sa dijabetesom potrebno i da sami prepoznajete potrebe vašeg organizma, stalno merite šećer u krvi i primenite malo matematike. OdreĎivanje doze na insulinskoj pumpi Da biste mogli da poĉnete sa uţivanjem u svakom obroku, neophodan uslov je da su vam dobro isprogramirane bazalne doze. Stoga, ĉešće kontrolišite šećer u krvi, menjajte bazalnu dozu prema potrebama vašeg organizma i budite stalno u kontaktu sa svojim lekarom! Bazalna doza ne treba da bude uvek ista, jer ni vaš ţivot nije stalno isti. Ukoliko se neke stvari bitno menjaju tokom odreĊenih dana u nedelji, promenite bazalnu dozu

44


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

tako da bude primerena tim danima. Primer: tokom nedelje mnogo radite uz puno stresa i vaš bazal mora biti podešen tako da prati svakodnevni brzi ritam ţivota. Vrlo je verovatno da vam takav program ne odgovara preko vikenda, ili tokom prehlade, dok ste na godišnjem odmoru, zimovanju i tome sliĉno. Mnoge ţene pred poĉetak menstrualnog ciklusa imaju povećanu potrebu za insulinom. Stalno praćenje i eventualna promena bazalne doze je neophodna ukoliko mršavite ili se gojite, ili tokom smene godišnjih doba. Stoga primenjujte program koji najviše odgovara vašoj trenutnoj situaciji i stalno merite šećer kako biste mogli adekvatno da reagujete. Kako da proverite da li je Vaša bazalna doza dobra? Da biste mogli da preskaĉete obroke, jedete kasno bez bojazni i precizno dozirate za pokrivanje ugljenih hidrata, vaša bazalna doza mora biti dobro programirana. To proveravate tako što ĉesto merite šećer u razliĉito doba dana i noći i u tim periodima ne jedete ništa. Kako da testirate bazalnu dozu Test

Noćni bazal

Pripreme

Kada merite šećer

Šta radite sa rezultatom

Poĉnite najmanje 3.5 sata pošto ste dali zadnji bolus pred

1. pred odlazak na spavanje

Doza je dobra ako Vam šećer nije pao za više od 1.6 mmol/l tokom 8 sati

2. u 02.00 ĉ.

45


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Dnevni bazal, prvi deo

Dnevni bazal, drugi deo

obrok, kada vam je šećer pred spavanje 5.6-8.3 mmol/l

3. kada se probudite

spavanja. Ako Vaš šećer raste, malo povećajte bazal i ponovite test. Ako šećer pada više od 1.6 mmol/l, smanjite bazal i ponovite test. Ako je rezultat dobar, ponovite test da biste bili sigurni.

Poĉnite kada vam je šećer izmeĊu 5.6 i 8.3 mmol/l po ustajanju. Preskoĉite doruĉak i nemojte davati bolus i poĉnite test

Izmerite šećer odmah, i potom na svaki sat u narednih 5 sati

Doza je dobra ako vam šećer nije pao za više od 1.6 mmol/l tokom 5 sati gladovanja. Ako šećer pada više od 1.6 mmol/l, smanjite bazal i ponovite test. Ako je rezultat dobar, ponovite test da biste bili sigurni.

Poĉnite kada je vaš šećer izmeĊu 5.6 i 8.3 mmol/l pre ruĉka.

Izmerite šećer odmah i na svaki sat u narednih 5 sati

Isto kao gore

46


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Preskoĉite ruĉak i nemojte davati bolus i poĉnite test

Dnevni bazal, treći deo

Poĉnite kada je vaš šećer izmeĊu 5.6 i 8.3 mmol/l pre veĉere. Preskoĉite veĉeru i nemojte davati bolus i poĉnite test

Izmerite šećer odmah i na svaki sat u narednih 5 sati

Isto kao gore

Prekinite testiranje i jedite ukoliko imate hipoglikemiju. Dajte sebi bolus i prekinite testiranje ukoliko vaš šećer prelazi 10.0 mmol/l. Vreme testiranja moţe biti različito u odnosu na vaš normalan raspored. Nikad ne verujte rezultatima iz prvog testiranja (osim ukoliko je bazal potpuno pogrešno programiran). Uvek ponovite test još jednom, pre nego što pravite izmene!

Kako da izračunate dozu pred obrok? Prvo saznajte koliko iznosi vaš odnos jedne insulinske jedinice na jedan gram ugljenih hidrata: Ukoliko je vaša totalna dnevna doza insulina (TDD*):

Vaš odnos 1 insulinske jedinice / 1 gr UH je:

16 jedinica

1 i.j. / 31 gr UH

18 jedinica

1 i.j. / 28 gr UH

47


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s 20 jedinica

1 i.j. / 25 gr UH

22 jedinice

1 i.j / 23 gr UH

24 jedinice

1 i.j. / 21 gr UH

26 jedinica

1 i.j. / 19 gr UH

28 jedinica

1 i.j. / 18 gr UH

30 jedinica

1 i.j. / 17 gr UH

32 jedinice

1 i.j. / 15 gr UH

36 jedinica

1 i.j. / 14 gr UH

40 jedinica

1 i.j. / 12 gr UH

44 jedinice

1 i.j. / 11 gr UH

48 jedinica

1 i.j. / 10 gr UH

52 jedinice

1 i.j. / 10 gr UH

56 jedinica

1 i.j. / 9 gr UH

60 jedinica

1 i.j. / 8 gr UH

65 jedinica

1 i.j. / 8 gr UH

70 jedinica

1 i.j. / 7 gr UH

75 jedinica

1 i.j. / 7 gr UH

80 jedinica

1 i.j. / 6 gr UH

90 jedinica

1 i.j. / 6 gr UH

100 jedinica

1 i.j. / 5 gr UH

* Totalna dnevna doza je zbir bazalnih i bolusnih doza, odnosno celokupan iznos jedinica insulina za 24 sata koju vam je odredio lekar. Broj koji označava vaš odnos je onaj kojim ćete deliti ukupne ugljene hidrate iz obroka, a rezultat koji dobijete biće broj jedinica koji ćete sebi ubrizgati.

48


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Primer podele ugljenih hidrata tokom dana Primer 1: Obilan doruĉak i ruĉak, umerena veĉera, veĉernja uţina Primer 2: Umeren doruĉak, ĉeste uţine Primer 3: Ugljenih hidrati ravnomerno rasporeĊeni tokom dana Vrsta obroka

Primer 1

Primer 2

Primer 3

Doruĉak Prepodnevna uţina

75 gr

30 gr 15 gr

75 gr

Ruĉak

70 gr

45 gr

75 gr

Popodnevna uţina Veĉera

40 gr

30 gr 75 gr

75 gr

Veĉernja uţina

40 gr

30 gr

Primer podele ugljenih hidrata je baziran prema dijeti od 225 gr UH dnevno. Ako je odnos neke osobe 1 i.j. : 12 gr UH , prema ovom primeru će za ruĉak od 75 gr UH dati 6.3 jedinice insulina (75 : 12 = 6.25). Neka druga osoba, sa odnosom 1 i.j. : 16 gr UH će za ovaj isti ruĉak dati 4.7 jedinica insulina (75 : 16 = 4.68). Jednom kada izraĉunate koliko vam je potrebno ugljenih hidrata tokom dana, napravite sebi plan kako ćete ih rasporediti po obrocima: Doruĉak _______ gr UH Uţina _______ gr UH Ruĉak _______ gr UH Uţina _______ gr UH Veĉera _______ gr UH Uţina _______ gr UH

49


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Moj primer: ja sam ţenska osoba normalne uhranjenosti i telesne teţine od 67 kg, proseĉne fiziĉke aktivnosti i bavim se kancelarijskim poslom. Moj dnevni unos kalorija iznosi 1675 kcal, odnosno 209 gr UH (1675 : 8 = 209). Moja totalna doza insulina za 24 sata je 44 jedinice, a odnos je 1 i.j. na 11 gr UH. Za ruĉak od 60 gr UH, pripremila sam sledeće: teletinu (0 gr UH = 2 šećerne jedinice mesa = 60 gr) ** krompir (36 gr UH = 3 šećerne jedinice hleba = 300 gr) * grašak (6 gr UH = 1/2 šećerne jedinice povrća B = 100 gr) * šargarepu (6 gr UH = 1/2 šećerne jedinice povrća B = 100 gr) * salatu od sveţeg paradajza, paprike i krastavaca (0 gr UH = povrće A, koliĉina po ţelji) **  1/2 banane (12 gr UH = 1 šećerna jedinica voća = 50 gr) *  1 šećernu jedinicu masti saĉinjavaće ulje za pripremu obroka (0 gr UH = 1 kašiĉica ili 5 ml) **     

* treba insulin ** ne treba insulin

Pred obrok, za "pokrivanje" ovakvog ruĉka izraĉunavam dozu i sebi ubrizgam sledeći bolus: 60 gr UH : 11 (moj odnos) = 5.5 jedinica insulina (insulinom "pokrivam" samo ugljene hidrate)

Zadatak: Koliko bi iznosila vaša doza za obrok od 60 gr UH?

Ili, sledeći primer: Šetala sam gradom i poţelela kokice. Jedna kesica (otprilike 3 šolje) ovakve namirnice sadrţi 12 gr UH. Za

50


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

jednu kesicu kokica ja dajem bolus od 1.1 i.j. (12 : 11 = 1.1). ili: Poruĉujem CheeseBurger (30.0 gr UH) i veliki MilkShake (55.6 gr UH). Biće mi potrebna doza od 7.8 i.j. (85.6 : 11 = 7.8) Savet: tabelu vaše dijete, kao i tablicu šećernih jedinica, moţete da zalepite na friţider ili negde u kuhinji da vam budu "na oku". Znaci da niste dozirali na odgovarajući način: a) Premalo insulina – nivo šećera je OK pred obrok, ali nakon njega raste i ne spušta se do narednog obroka (ili do odlaska na spavanje), b) Previše insulina - nivo šećera je OK pred obrok, ali se brzo spušta u roku od 1 do 4 sata nakon obroka. Kako da proverite da li dobro dozirate? Prema savetima svetskih lekara: ukoliko je vaš šećer pre obroka bio na normali (oko 6.0 mmol/l), doziranje moţete smatrati uspešnim ako se 5 sati posle obroka vrati na normalu, ukoliko ste na terapiji kratkodelujućim insulinom (npr. Actrapid ®, Velosulin ® ), odnosno 3½ sata

51


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

nakon obroka, ukoliko ste na terapiji ® brzodelujućim/rapidnim insulinom (npr. NovoRapid ). Savet za roditelje koje imaju dete sa insulinskom pumpom: Kod dece se dešava da ne pojedu sve što ste planirali. Stoga je najbolje da pred obrok detetu ubrizgate polovinu izraĉunate doze. Zašto? Zato što, ako dete ne pojede sve spreĉićete hipoglikemiju, a ukoliko bude poslušno - lako ćete dodati ostatak potrebnog insulina. Ni jedno doziranje, pa ni ovo, ne moţe biti idealno, ali je najpribliţnije potrebama za insulinom u odnosu na obroke. Od mnogih individualnih faktora, kao što su naĉin ţivota, starosna dob, fiziĉka kondicija, globalno stanje organizma, vrsta profesije i sliĉno, će zavisiti i visina šećera u krvi. Koliko jedna jedinica sniţava nivo šećera u krvi? Sledeće formule i raĉunice se odnose na terapiju kako korisnika insulinske pumpe, tako i onih koji putem "penkala" sebi daju 4 i više doza insulina tokom dana. Primenjuju se za izraĉunavanje doze NovoRapida® ili Actrapida® potrebnih za "pokrivanje" obroka ili "vraćanje" visoke glikemije na ţeljeni nivo. Indeks insulinske osetljivosti oznaĉava za koliko mmol/l će jedna jedinica brzodelujućeg ili kratkodelujućeg insulina

52


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

sniziti vaš nivo glikemije. U zavisnosti od vrste insulina, menja se formula za izraĉunavanje ovog indeksa. Korektivna doza će vam biti potrebna ukoliko je vaš trenutni nivo glikemije viši od normalnog. Korektivna doza se moţe dati bez konzumiranja hrane, dakle samo za spuštanje glikemije, ili se moţe dodati bolusu pred obrok kada vam je šećer visok, a treba da jedete. Izračunavanje indeksa insulinske osetljivosti Da biste zapoĉeli raĉunicu, morate znati kolika je vaša totalna dnevna doza (TDD), odnosno zbir svih doza insulina za 24 sata o kojoj ste ĉitali na prethodnim stranama. Osobe koje koriste insulinsku pumpu će sabrati sve bazalne i bolusne doze, a oni koji koriste "penkala" će sabrati sve doze kratkodelujućeg i dugodelujućeg insulina. Ukoliko primate NovoRapid®, formula za izraĉunavanje indeksa insulinske osetljivosti je sledeća: 100 ____ = indeks insulinske osetljivosti TDD Ukoliko primate Actrapid® ili Velosulin®, formula za izraĉunavanje indeksa insulinske osetljivosti je: 80 ____ = indeks insulinske osetljivosti TDD 53


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Primer za NovoRapid ®: imamo osobu ĉija je ukupna doza na insulinskoj pumpi (TDD) 25 jedinica NovoRapida ® za 24 sata (bazali + bolusi). Njen indeks raĉunamo na sledeći naĉin: 100 _____ = 4 mmol/l 25

Dakle, jedna jedinica NovoRapida ® će sniziti šećer za 4 mmol/l. Drugim reĉima, indeks insulinske osetljivosti je 4. Isti primer, ali za Actrapid ® i Velosulin®: 80 _____ = 3.2 mmol/l 25 Jedna jedinica Actrapida ® ili Velosulina®, će sniziti šećer za 3.2 mmol/l. Drugim reĉima, indeks insulinske osetljivosti je 3.2.

ZADATAK: Koliko iznosi vaš indeks insulinske osetljivosti? Izračunavanje korektivne doze Jednom prilikom glikemija mi je bila 13.8 mmol/l, a trebalo je da je "vratim" na 5.5 mmol/l. Htela sam da dodam

54


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

odreĊeni broj jedinica insulina, ali nisam znala koliko?! Bojala sam se da ne preteram i izazovem hipoglikemiju! Ova formula mi je pomogla: izmerena visina glikemije – ţeljena visina glikemije __________________________________________ = korektivni bolus indeks insulinke osetljivosti

Moj indeks insulinske osetljivosti iznosi 2.3. Raĉunam na sledeći naĉin: 13.8 – 5.5

8.3

_________ = ____ = 3.6 2.3

2.3

Dodala sam 3.6 jedinice insulina da bih "vratila" šećer na normalu. Ili, trebalo je da ruĉam, ali mi je glikemija bila 9.8 mmol/l umesto 5.5 mmol/l. Koliko mi je potrebno da dodam insulina na bolus za obrok? Raĉunam po istom principu: 9.8 – 5.5

4.3

_________= ____ = 2.0 2.3

2.3

Dodala sam još 2.0 jedinice insulina na bolus i pristupila obroku.

55


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

ZADATAK: Koliko ćete insulina dodati sebi za korekciju, ako vam je trenutno glikemija npr. 8.3 mmol/l, a ţelite da bude 6.0 mmol/l?

Vrste bolusa pred obroke Moja insulinska pumpa je marke Medtronic MiniMed i omogućuje tri razliĉite vrste bolusa pred obroke. 1. Normal Bolus Namena:  Za obroke koji sadrţe uglavnom ugljene hidrate.

2. Dual Wave Bolus (Normal + Square Wave) Namena:  Za obroke koji sadrţe ugljene hidrate, proteine i masti (većina obroka!). Mnogi korisnici ove pumpe su iskusili poboljšanje regulacije glikemije tako što 50% bolusa daju odmah ("NOW"), a 50% u periodu od 1 do 2 sata ("SQUARED").

56


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

3. Square Wave Bolus Namena:  Za obroke sa mnogo masti (jer masti usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata)  Za obroke koji se sporije vare usled gastropareze  Za obroke iz više delova koji se konzumiraju u duţem vremenskom intervalu (1 do 2 sata), t.j. za bankete, prijeme i sl. Square Wave bolus se moţe programirati tako da ubrizgava insulin u jednakim koliĉinama u toku odreĊenog vremenskog perioda, od 30 minuta do 8 ĉasova. Moţe se takoĊe nazvati i "produţeni bolus". Ja ga zovem "svadbarski" ili "slavski" bolus. TakoĊe, odliĉan mi je za grickanje kokica uz film.

57


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Primeri koje boluse upotrebiti za različite obroke Koji bolus da upotrebite ako jedete: 1. Piletinu i mali peĉeni krompir, jabuku za desert

Normal Bolus (Normalni)

2. Cezar salatu sa Cezar prelivom, piletinu i mali peĉeni krompir, jabuku za desert

Napomena: Prelivi za salatu sadrţe mnogo masti i uticaće na vašu apsorpciju glukoze. Dual Wave bolus (Kombinovani)

3. Mešano meso, mešano povrće, pirinaĉ, salata, voće i bezalkoholno piće Square Wave bolus (Produţeni)

58


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Napomena: Square Wave bolus ubrizgava insulin u odnosu na naĉin na koji jedete. Najĉešće ga koriste osobe koje sporije vare, ili za produţene obroke (slave, svadbe i sl.).

OdreĎivanje neiskorišćenog insulina

OdreĊivanje neiskorišćenog insulina vam pomaţe da predvidite koliko jedinica NovoRapida ® ili Actrapida ®, Velosulina ® iz prethodnih bolusa je još uvek aktivno u vašem organizmu. Većini ljudi NovoRapid ® poĉinje da deluje 5-15 minuta nakon davanja bolusa, maksimum dejstva dostiţe u roku od 1,5 sata, a prestaje da deluje posle 3,5 sati. Bolus Actrapida ® ili Velosulina ® poĉinje sa dejstvom 30 minuta nakon davanja, maksimum dejstva dostiţe 2-3 sata kasnije, a prestaje da deluje posle 5-6 sati. Iz ovih poznatih krivulja aktivnosti mi moţemo odrediti koliĉinu neiskorišćenog insulina.  

Za NovoRapid®, 30% bolusa se iskorišćava na svakih sat vremena od momenta davanja. Za Actrapid® i Velosulin ®, 20% bolusa se iskorišćava na svakih sat vremena od momenta davanja.

59


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Insulinska aktivnost u toku 1, 2, 3 i 4 časa od momenta davanja bolusa NovoRapida

®

Jedinice NovoRapida

Koliĉina originalnog bolusa

®

preostale

1h

nakon: 2h 3h

4h

1 jedinica

0.7

0.4

0.1

0

2 jedinice 3 jedinice

1.4 2.1

0.8 1.2

0.2 0.3

0 0

4 jedinice

2.8

1.6

0.4

0

5 jedinica

3.5

2.0

0.5

0

6 jedinica 7 jedinica

4.2 4.9

2.4 2.8

0.6 0.7

0 0

8 jedinica

5.6

3.2

0.8

0

9 jedinica 10 jedinica

6.3 7.0

3.6 4.0

0.9 1.0

0 0

NovoRapida

®

Insulinska aktivnost u toku 1, 2, 3, 4 i 5 časova od momenta davanja bolusa Actrapida Koliĉina originalnog bolusa Actapida ®

®

®

ili Velosulina

Jedinice Actrapida

ili

®

®

ili Velosulina

®

preostale nakon: 1h

2h

3h

4h

5h

1 jedinica

0.8

0.6

0.4

0.2

0

2 jedinice

1.6

1.2

0.8

0.4

0

3 jedinice 4 jedinice

2.4 3.2

1.8 2.4

1.2 1.6

0.6 0.8

0 0

5 jedinica

4.0

3.0

2.0

1.0

0

6 jedinica

4.8

3.6

2.4

1.2

0

7 jedinica 8 jedinica

5.6 6.4

4.2 4.8

2.8 3.2

1.4 1.6

0 0

9 jedinica

7.2

5.4

3.6

1.8

0

10 jedinica

8.0

6.0

4.0

2.0

0

Velosulina

60


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Savremene insulinske pumpe iz generacije Paradigm ® imaju mogućnost samostalnog izraĉunavanja doze u odnosu na broj ugljenih hidrata i visinu glikemije (tzv. "Bolus Wizard"). Ukratko, ako unesete sve potrebne parametre, pumpa moţe sama da vam izraĉuna dozu insulina, kao i koliko je aktivnog insulina u organizmu još preostalo od momenta prethodnog ubrizgavanja.

Paradigm 712

61


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Kada treba da menjate Vašu totalnu dnevnu dozu (TDD) 1. Kada se menja vaš nivo fiziĉke aktivnosti 2. Kod promena u telesnoj teţini 3. Kada se menjaju vremenske prilike, godišnja doba ili vazdušni pritisak (iz ravnice na planinu i obratno) 4. Kod ţena, u predmenstrualnom periodu 5. Za vreme bolesti 6. Tokom stresa 7. Kada se koriste odreĊeni lekovi 8. Kod oboljenja štitaste ţlezde 9. Kod gastropareze (problema sa varenjem) U svakom sluĉaju, promene u visini totalne dnevne doze radite u saradnji sa vašim endokrinologom, zasnovane na rezultatima glikemije i vašim zapaţanjima, o kojima ćete zajedno diskutovati i napraviti detaljan plan.

62


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

IV

SPECIJALNA STANJA

Hipoglikemija Hipoglikemija, ili pad šećera u krvi, nastaje najĉešće iz sledećih razloga:  Kada je dato previše insulina,  Kada je bolus dat za pokrivanje obroka, ali je obrok kasnio, izostao, ili bio prekinut,  Kada se daju veliki ili ĉesti bolusi za sniţavanje visokog šećera,  Nakon konzumiranja alkohonih pića,  Za vreme ili nakon fiziĉke aktivnosti,  Na odmoru, kada je koliĉina stresa smanjena, a aktivnost najĉešće povećana. Najčešći simptomi i znaci za prepoznavanje hipoglikemije su:         

zbunjenost utisak klonulosti ili nesvestice smanjena orijentacija lupanje srca trnjenje usne ili jezika zamućen vid osećaj gladi teturanje znojenje

63


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

      

drhtanje crvenilo ili bledilo koţe nesigurnost strah glavobolja arogantno ponašanje preterane emotivne reakcije

Prvo pravilo za dobru kontrolu dijabetesa je: ZAUSTAVI HIPOGLIKEMIJU! Kada su ovakve insulinske reakcije ĉeste i jake, potrebna je izmena u bazalima i/ili bolusima. Nakon smanjenja vaše totalne dnevne doze (TDD), kontrola bi trebalo da se poboljša. Dobar start je da smanjite TDD za 10%. Noćne hipoglikemije Noćne hipoglikemije su veoma specifiĉne. Polovina ukupnih hipoglikemija se dešava noću. Za vreme spavanja, rani znaci hipoglikemije ostaju neprimetni i nedovoljno jaki da bi vas probudili. Ukoliko se u toku noći probudite sa nekim od dole navedenih simptoma, odmah izmerite glikemiju. Simptomi noćne hipoglikemije mogu biti sledeći:    

noćne more buĊenje uz uznemirenost ili jako lupanje srca mokra odeća, posteljina ili jastuk nemir i nemogućnost da se vratite na spavanje

64


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

buĊenje uz osećaj da nešto nije u redu

Simptomi sledećeg jutra koji ukazuju na noćnu hipoglikemiju:    

buĊenje uz glavobolju ili "mutna glava" neobiĉno visoka glikemija posle doruĉka ili pre ruĉka malo prisustvo acetona, ali ne i šećera u jutarnjem urinu loša memorija pojedinih reĉi ili imena

Ukoliko imate bilo koji od ovih simptoma, merenje glikemije u 2.00 ili 3.00 ĉasa nekoliko noći uzastopce moţe vam pomoći da identifikujete i korigujete ovaj problem. Preduzmite akcije kako se ovakve situacije ne bi ponavljale. Šta učiniti kada imate hipoglikemiju? 1. Prvo, ne paniĉite i nemojte se prejesti! 2. Uzmite 15-20 grama brzih ugljenih hidrata (šećer, med, ĉaša soka i sl.). Meni najĉešće pomaţe jedna ĉokoladna bananica! 3. Izraĉunajte koliko još imate do sledećeg obroka i da li će vam trebati dodatna koliĉina ugljenih hidrata sa proteinima (proteini će usporiti nagli porast glikemije). Ako da, pojedite još par krekera sa sirom, ili pola jabuke i malo sira ili popijte šolju mleka nakon unošenja brzih ugljenih hidrata 4. Proverite da li je još uvek aktivan insulin iz poslednjeg bolusa (poglavlje "OdreĊivanje

65


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

neiskorišćenog insulina"). Pojedite dodatnu koliĉinu ugljenih hidrata za pokrivanje eventualno još uvek aktivnog insulina 5. Proverite glikemiju ponovo nakon 30 minuta da biste bili sigurni da je porasla. Ponovite postupak od drugog koraka ukoliko je potrebno. 6. Saĉekajte 30 do 45 minuta, nakon što se nivo glikemije stabilizovao, ukoliko ćete voziti automobil ili upravljati nekim drugim ureĊajem. Kako da sprečite hipoglikemiju?   

 

Ĉesto merite glikemiju Pojedite obroke i uţine za koje ste dali bolus Brojite ugljene hidrate u svakom obroku i zatim ispravno dozirajte vaš bolus, ukljuĉujuĉi i korekciju za trenutnu visinu glikemije Budite oprezni kada pijete alkoholna pića. Pijanstvo i hipoglikemija imaju dosta toga zajedniĉkog. Velika koliĉina alkohola blokira normalno luĉenje glukoze iz jetre, što će lako dovesti do hipoglikemije (ĉak i 6-8 sati nakon konzumiranja alkohola) Neka vaše ciljne glikemije budu u rasponu od 5.6 do 8.3 mmol/l ukoliko patite od ĉestih hipoglikemija Nauĉite kako da iskoristite rezultate vaših merenja kako biste korigovali koliĉinu insulina i ugljenih hidrata. Npr. ako vam se hipoglikemija dešava u popodnevnim ĉasovima, pomoći će vam ili popodnevna uţina, ili manji bolus za ruĉak, ili manja bazalna doza u toku popodneva

66


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Merite glikemiju pre, za vreme i nakon fiziĉke aktivnosti. Fiziĉka aktivnost moţe smanjiti nivo glikemije za narednih 36 sati! Uvek merite glikemiju pre upravljanja automobilom i za vreme dugih voţnji

Hiperglikemija i ketoacidoza Hiperglikemija, ili povišen šećer u krvi, je najlakši stepen neposredne opasnosti za zdravlje, a štetno deluje na krvne sudove, tkiva i organe ukoliko je prisutna duţe vreme. Ona je znak loše regulisane šećerne bolesti i nastaje zbog:   

nedovoljne doze insulina nepridrţavanja ili neredovnog korišćenja terapije prisustva neke druge bolesti ili infekcije

Hiperglikemija je odraz nedovoljnog preraĊivanja (metabolisanja) šećera u krvi u uslovima sa kojima organizam raspolaţe. U nemogućnosti da iskoristi šećer iz krvi za svoje redovne potrebe, organizam troši svoje masne rezerve, pa osoba slabi, odnosno gubi na telesnoj teţini. Angaţovanje sopstvenih rezervi masti dovodi do nagomilavanja acetona (ketona), tj. produkata nastalih preraĊivanjem masti, koji su štetni za zdravlje. Postepeno razvijanje hiperglikemije moţe da bude bez znakova i simptoma za ovu pojavu, a njen nagli razvoj dovodi do pojaĉanog ţeĊanja i povećanog mokrenja.

67


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Proverite ketone (aceton) ako:  imate neoĉekivano visoku vrednost glikemije  vam je glikemija iznad 16.7 mmol/l  imate "slatkast, voćni" zadah  imate bolove u abdominalnom delu  vam se javi muĉnina ili povraćanje  ubrzano ili teško dišete Ukoliko su ketoni u redu 1. 2.

3.

4.

Ukoliko ketoni nisu u redu

Dajte Normal bolus putem pumpe Proverite glikemiju ponovo nakon sat vremena. Ako vam je šećer i dalje visok, primenite proceduru iz desne kolone Ukoliko je glikemija manja nakon sat vremena, ponovite merenje u narednih sat-dva i izraĉunajte da li imate još uvek aktivnog insulina, kako biste mogli da odredite visinu korektivnog bolusa Ako vam je šećer i dalje visok, ili se pojave ketoni, pozovite lekara i pratite proceduru iz desne kolone

1.

2.

3.

68

Ketoni su ili znak da imate problem u dotoku insulina iz vaše pumpe, ili su znak neke infekcije i bolesti. Ukoliko i malo sumnjate u neku bolest, pozovite lekara. Korigujte visok šećer davanjem insulina INJEKCIJOM, tj. PENOM. Biće vam potrebno više insulina nego obiĉno, naroĉito ako su ketoni bili prisutni nekoliko sati, ili ukoliko bolest uzrokuje problem. Pijte dosta teĉnosti da biste korigovali dehidraciju. U ovom periodu morate uzimati minimum 2 litre teĉnosti dnevno, najĉešće u vidu nezaslaĊenog ĉaja ili mineralne vode.


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s 4.

5.

6.

7.

8.

Promenite infuzioni set i rezervoar i plasirajte kateter na novo mesto. Proverite glikemiju za dva sata. Ukoliko nije manja, odmah pozovite lekara! Ako vam je glikemija niţa nakon dva sata, izraĉunajte da li imate još uvek aktivnog insulina, kako biste mogli da odredite visinu korektivnog bolusa Ako vam je šećer i dalje visok, ili vam se muĉnina pogorša, pozovite lekara! Ukoliko poĉnete da povraćate, odmah poĊite u bolnicu!

Izračunavanje korektivne doze ukoliko su prisutni i visok šećer i ketoni: Doza za korekciju visokog šećera u krvi kada postoji i prisustvo ketona (acetona) je veća, jer je više insulina potrebno da bi se šećer "vratio" na normalu. Formula je sledeća: izmereni nivo glikemije – ţeljeni nivo glikemije --------------------------------------------------------- X 1.5 = korektivni bolus faktor insulinske osetljivosti

69


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Moj primer korektivnog bolusa za ketone: 19.2 – 6.0 ___________ X 1.5 = 8.6 (moj korektivni bolus za ketone) 2.3

Fizička aktivnost Jednostavan naĉin da odrţite vašu glikemiju pod kontrolom dok veţbate je da uzmete dodatnu koliĉinu ugljenih hidrata. Ovaj metod pomaţe u većini sluĉajeva prilikom bavljenja fiziĉkom aktivnošću u trajanju manjem od 45 minuta. Glikemija

Kako šećer i insulin utiču na metabolizam

Uticaj na performanse

Previše insulina i nedovoljno glukoze u ćelijama

Umor, loša performansa

Efikasan protok energije

Maksimalna performansa

> 10.0 mmol/l

Glukoza teţe prodire u mišićne ćelije, ako je nivo insulina nizak, ali će pasti ukoliko je insulin OK

Performansa moţe biti smanjena

> 13.8 mmol/l

Ukoliko je nivo insulina OK, glukoza će pasti

Slabija performansa, ali je OK veţbati

> 13.8 mmol/l

Ukoliko je PREMALO insulina, glikemija će porasti

Umor, loša performansa. Proveriti ketone i uzeti ekstra dozu insulina pre veţbe

< 3.6 mmol/l

3.6 – 10.0

Za vreme fiziĉke aktivnosti, dobro je kod sebe imati "zalogaje" brzodelujućih ugljenih hidrata koji će smanjiti

70


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

rizik od hipoglikemije, ili je ublaţiti. Budite oprezni kod intenzivnih aktivnosti za koje niste pripremljeni. Splavarenje, aktivni izleti u prirodu, skijanje, veliko spremanje kuće, teţak rad u bašti, pa ĉak i pranje kola mogu inicirati brz pad šećera u krvi, jer takve stvari ne radite svaki dan. Ukoliko privremeno skidate pumpu tokom fiziĉke aktivnosti, obavezno prvo proverite glikemiju pre i posle skidanja. Izraĉunajte dodatnu dozu insulina ukoliko je glikemija viša, ili pojedite nešto ukoliko vam je glikemija niţa od ţeljene. Ukoliko ne skidate pumpu, za neke aktivnosti će vam biti dovoljno da aktivirate "Temporary Basal Rate", odnosno privremenu bazalnu dozu, koja će biti nešto niţa od uobiĉajene i trajati onoliko dugo koliko i vaša aktivnost. Najĉešće se privremena bazalna doza podešava jedan sat pre poĉetka, a završava jedan sat nakon fiziĉke aktivnosti. Posavetujte se sa vašim lekarom oko ovih podešavanja. Vaša liĉna iskustva u istim ili sliĉnim situacijama će vam pomoći u pravilnom odabiru izmena. Ĉesta merenja i voĊenje dnevnika su od velike pomoći prilikom aktivnosti u kojima uĉestvujete povremeno, ili kada ţelite da saznate kretanja vaših glikemija pre, za vreme i nakon bavljenja omiljenim sportom. Dodatni ugljeni hidrati za fizičku aktivnost Jednostavan naĉin da odrţite glikemiju pod kontrolom dok veţbate je da pojedete onoliko dodatnih ugljenih

71


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

hidrata koliko ćete potrošiti tokom bavljenja nekom fiziĉkom aktivnošću. Ovu koliĉinu pojedite tokom i nakon fiziĉke aktivnosti. Pretpostavka je da vam je šećer u ţeljenim granicama. Da biste saznali koliko će vam otprilike dodatnih grama ugljenih hidrata biti potrebno, pogledajte tabelu: Koliko grama ugljenih hidrata je maksimalno potrebno za jedan sat fizičke aktivnosti Teţina Aktivnost 50 kg 75 kg 100 kg Košarka umereno energiĉno

35 59

42 66

59 74

20 35 60 95 122

27 48 83 130 168

34 61 105 165 214

17 28 45

25 43 65

33 57 83

Obedovanje

6

8

10

Rukomet Preskakanje konopca 80/min

59 73

88 109

117 145

Planinarenje

60

90

120

Kreĉenje

21

31

42

Skupljanje lišća

19

28

38

Biciklizam 9.7 km/h 16.0 km/h 22.5 km/h 29.0 km/h 32.0 km/h Ples umereno energiĉno Kopanje

72


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Trĉanje 8 km/h 13 km/h 16 km/h

45 96 126

68 145 189

90 190 252

Rad sa lopatom

31

45

57

Klizanje umereno energiĉno

25 67

34 92

43 117

Skijanje pri brzini 8 km/h nizbrdo na vodi

76 52 42

105 72 58

133 92 74

Fudbal

45

67

89

Plivanje spori kraul brzi kraul

41 69

56 95

71 121

Tenis umereno energiĉno

28 59

41 88

55 117

Odbojka umereno energiĉno

23 59

34 88

45 117

Šetnja 5 km/h 7 km/h

15 30

22 45

29 59

Normalan nivo glikemije za vreme i nakon fizičke aktivnosti pokazuje da je postignut idealan balans izmeĎu doze insulina, unosa ugljenih hidrata i iskorišćenja glukoze i masti kao izvora energije.

73


U sledećoj tabeli prikazan je primer unosa dodatnih ugljenih hidarata i korekcije bazala i bolusa za fiziĉku aktivnost: Ugljeni hidrati, korekcije bolusa i bazala za balansiranje fizičke aktivnosti za osobu teţine 50 kg Intenzitet fizičke aktivnosti Lagana Trajanje fizičke aktivnosti

Umerena

Dodatni ugljeni hidrati

Bolus

Bazal

15 min

+0 gr

Normalan

30 min 45 min

+10 gr +18 gr

Normalan -10%

60 min

+25 gr

90 min

+38 gr

120 min 240 min

+50 gr +80 gr

Intenzivna

Dodatni ugljeni hidrati

Bolus

Bazal

Dodatni ugljeni hidrati

Bolus

Bazal

Normalan

+0 gr

Normalan

Normalan

+20 gr

-10%

Normalan

Normalan Normalan

+20 gr +30 gr

-10% -20%

Normalan Normalan

+40 gr +50 gr

-20% -30%

Normalan Normalan

-15%

Normalan

+40 gr

-30%

Normalan

+60 gr

-40%

-10%

-20%

Normalan

+55 gr

-45%

-20%

+90 gr

-50%

-20%

-30% -50%

Normalan - 10 %

+70 gr +120 gr

-60% -60%

-20% -20%

+110 gr +200 gr

-70% -70%

-30% -40%

Vaţno! Ovo su samo procene i vrednosti moraju biti izračunate za svakog korisnika ponaosob tokom testiranja. Dodatni ugljeni hidrati naznačeni u tabeli su procene količine za osobu teţine 50 kg. Ukoliko je u pitanju osoba od 100 kg, njene potrebe za dodatn im ugljenim hidratima će biti DUPLO veće! Ukoliko niste u dobroj fizičkoj kondiciji, moţe vam biti potrebno više ugljenih hidrata, a ukoliko ste u dobroj fizičkoj kondiciji, moţda će vam biti potrebna manja količina.

Za specifiĉne zahteve za smanjenjem bazala i/ili bolusa obavezno konsultujte vašeg endokrinologa!


V

UGLJENI HIDRATI

Zašto brojimo ugljene hidrate? Hrana koju svakodnevno konzumiramo se sastoji od tri glavna energetska sastojka: ugljenih hidrata, masti i proteina. Ugljeni hidrati su ti koji podiţu nivo šećera u krvi. Više od 90% jestivih ugljenih hidrata (skrob i šećeri) se pretvara u glukozu. Raĉunanje koliko grama ugljenih hidrata ima u pojedinoj namirnici direktno pokazuje koliko će vam ta namirnica povećati nivo šećera u krvi. Samim tim, znaćete koliko jedinica insulina je potrebno za tu namirnicu da bi i posle obroka vaš šećer ostao na normalnom nivou. Kako da računamo ugljene hidrate? Pakovane namirnice glavnom imaju nalepnicu ili proizvoĊaĉku specifikaciju sa nutritivnim podacima tog proizvoda. Ĉitajte ih - naroĉito podatak o visini ugljenih hidrata! Pošto uvrdite koliko u 100 gr nekog keksa ima ugljenih hidrata, biće vam jednostavno da izraĉunate i koliko vam je insulina potrebno za grickanje, recimo, 20 grama tog keksa. Kuvari koji sadrţe podatke za svaki recept su takoĊe izvrsno pomagalo u obraĉunavanju ugljenih hidrata.


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Ukoliko već nije navedeno kolika je vrednost po porciji, sami je odredite tako što broj totalnih ugljenih hidrata celog recepta podelite sa brojem porcija. Vaga vam pomaţe da odredite visinu ugljenih hidrata u voću, pekarskim proizvodima, pahuljicama i sliĉno. Obraĉunavanje se vrši pomoću merenja odreĊene namirnice i mnoţenja te teţine sa njenim ugljenohidratnim faktorom. Za pojedine namirnice ćete u ovoj knjizi naći ugljeno-hidratni faktor. Za podatke o namirnicama koje nisu navedene, moţete se obratiti nekom od nutricionista, ili vašem ordinirajućem lekaru. Primer: Merenje ugljenih hidrata za kuvane špagete Stavite na vagu koliĉinu kuvanih špageta koje ćete pojesti. Recimo da je vaša porcija teška 200 gr. Sa liste namirnica u ovoj knjizi nalazimo da je ugljeno-hidratni faktor za 100 grama špageta 26 (ili, jednostavnije 0.26), što znaĉi da 26% od ukupne teţine špageta ĉine ugljeni hidrati. Sada pomnoţite teţinu vaše porcije sa ugljenohidratnim faktorom: 200 x 0.26 = 52 grama ugljenih hidrata. Znaĉi, kada jedete 200 grama kuvanih špageta, unosite 52 grama ugljenih hidrata. Sada preostaje samo da sebi date onoliko insulina koliko vam je potrebno za 52 grama ugljenih hidrata. Kod insulinske pumpe Medtronic MiniMed, koja podrţava tri programa ubrizgavanja bolusa, za testa i neke vrste peciva se preporuĉuje korišćenje "Dual Bolus" (kombinovani bolus) funkcije, gde će 1/3 doze biti ubrizgana odmah, a ostatak u narednih 2-3 sata.

76


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Kupovina gotovih proizvoda Na većini pakovanih namirnica u samouslugama moţete pronaći tabelu sa nutritivnim podacima. Izuzeci su mala pakovanja, proizvodi pravljeni u samoj prodavnici ili proizvodi malih proizvoĊaĉa. Kada ĉitate podatke sa pakovanja, obratite paţnju na sledeće: Koliĉina Podaci koji se nalaze na poleĊini pakovanja su najĉešće dati za koliĉinu od 100 grama. Ta koliĉina ĉesto nije i koliĉina koju ćete stvarno pojesti. Zato pravilno odredite koliko će navedenih podataka biti u vašem stvarnom obroku. Kalorije Namirnice koje sadrţe najviše 20 kalorija po porciji moţete konzumirati bez ograniĉenja (npr. ţvake i bombone bez šećera). Masti Pogledajte koliko ima masti u datoj koliĉini proizvoda. Namirnice koje sadrţe najviše 3 grama se smatraju nemasnom. So So ne utiĉe na nivo šećera u krvi. MeĊutim, mnogi ljudi tokom dana unose mnogo veće koliĉine soli nego što im je potrebno. Preporuĉena koliĉina soli je 2-3 grama na

77


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

dan. Ako patite od povišenog krvnog pritiska ili bubreţnih oboljenja, onda je ta koliĉina još manja. Ugljeni hidrati Na pakovanju najpre proĉitajte koliĉinu ugljenih hidrata, pre nego koliĉinu šećera! Ukoliko vas zanima samo koliko ima šećera, vrlo je verovatno da ćete iz upotrebe izbaciti namirnice kao što su sokovi ili mleko, misleći da u njihovom sastavu ima previše šećera. Sa druge strane, moţe se desiti da pojedete previše ovsenih pahuljica, muslija ili palente, koji ne sadrţe šećer, ali zato su bogati ugljenim hidratima! Oznaka "bez šećera" Proizvod sa ovom oznakom sadrţi manje od 0,5 grama šećera u porciji. MeĊutim, "bez šećera" ne znaĉi i "bez ugljenih hidrata"! Kašika brašna će nam podići šećer isto koliko i kašika šećera! Uzmite proizvod sa oznakom "bez šećera" ("dijetetski proizvod", "za dijabetiĉare") i standardni proizvod. Uporedite koliĉinu ugljenih hidrata kod jednog i kod drugog proizvoda i kupite onaj koji ima manje ugljenih hidrata. Namirnicama bez šećera nije u procesu proizvodnje dodat šećer i ne sadrţe sastojke sa visokim procentom šećera. MeĊutim, one ipak mogu sadrţati znaĉajnu koliĉinu ugljenih hidrata - zato proveravajte podatke na pakovanju! Oznaka "nemasni", ili "sa smanjenom koliĉinom masti"

78


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Namirnice kojima je smanjena koliĉina masti najĉešće sadrţe veću koliĉinu ugljenih hidrata, tako da ne mora da znaĉi da su bolje od standardnih proizvoda. UporeĊujte proizvode i kupujte one koji imaju bolji sastav. Dijetna vlakna Sadrţaj dijetnih vlakana koji moţemo pronaći na pojedinim specifikacijama proizvoda moţemo iskoristiti za smanjivanje potrebne doze insulina, jer ova vlakna ne utiĉu na nivo šećera u krvi. Potrebno ih je oduzeti od ukupne koliĉine ugljenih hidrata. Ugljeno-hidratni faktor nam daje informaciju koliki je procenat ugljenih hidrata u odnosu na teţinu te namirnice. Na primer, ukoliko ţelite da pojedete jabuku i ona teţi 100 grama, mnoţenjem sa njenim ugljenohidratnim faktorom (.13) doći ćete do podatka da takva jabuka sadrţi 13 gr ugljenih hidrata. Ugljeno–hidratni faktor pojedinih namirnica:

Gazirani sokovi

Bezalkoholna pića i napici .12

Ĉokoladno mleko Instant kafa

.11 .06

Mleko

.04

Sok od jabuke Sok od kajsije

.12 .12

Sok od borovnice Sok od groţĊa

.16 .16

Sok od grejpfruta

.07

Sok od pomoranĊţe

.10

Sok od papaje Sok od ananasa

.12 .14

79


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Sok od šljive Sok od paradajza

.19 .04 Alkoholna pića

Pivo, proseĉno Pivo, light

.04 .02

Šampanjac Likeri

.01 .30

Vino, suvo Vino, slatko

.04 .12 Hleb, peciva i ţitarice

Baget

.56

Hleb, obiĉan, beli

.53

Grisine Dvopek

.75 .26

Makaroni Krofna

.23 .45

Palaĉinke i galete prazne Pirinaĉ kuvani

.44 .24

Kifla Špageti obiĉni, prazni Tost

.60 .26 .70

Tortilja, kukuruzna Somun

.42 .58

Pšeniĉno brašno Kornflejks

.76 .84

Ovsena kaša Kombinovana jela

.10

Gulaš od junećeg mesa Burito Lazanja

.06 .24 .16

Makaroni sa sirom

.20

Pizza

.28

Salata od krompira Špageti sa sosom od mesa

.13 .15 Sendviči

Sendviĉ sa pilećom salatom Klub sendviĉ

.24 .13

Sendviĉ sa salatom od jaja

.22

Hot dog

.26

Sendviĉ sa salatom od tunjevine

.24 Grickalice

80


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Badem Indijski orah

.19 .26

Kukuruzni ĉips Graham kreker Okrugli krekeri

.57 .73 .67

Kreker raţani Slani krekeri

.50 .70

Munchmellow Mešano koštunjavo voće

.78 .18

Kikiriki Pistaći

.20 .19

Kokice

.78

Ĉips Prezle

.50 .75

Oljuštene semenke suncokreta Orasi

.19 .15 Povrće

Artiĉoka

.10

Asparagus Avokado Bambus

.04 .05 .05

Grašak, sirovi Grašak, kuvan

.07 .05

Pasulj Keleraba, kuvana

.21 .03

Brokoli Kupus, sirovi

.06 .05

Kupus, kuvani Kineski kupus, sirovi Kineski kupus, kuvani

.04 .03 .01

Šargarepa, sirova

.10

Šargarepa, kuvana

.07

Karfiol, sirovi Karfiol, kuvani

.05 .04

Celer Blitva, sirova Kukuruz u konzervi

.04 .05 .06

Kukuruz u zrnu, kuvani

.19

Kukuruz šećerac

.20

Krastavac Plavi patlidţan, kuvani

.03 .04

81


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Zelena salata Peĉurke

.03 .04

Crni luk Paškanat Paprika

.07 .18 .05

Krompir, peĉeni Krompir, kuvani

.21 .15

Pomfrit Bundeva

.34 .08

Radiĉ Kiseli kupus

.04 .04

Spanać

.04

Soja u zrnu Paradajz

.11 .05 Prelivi, sosovi i prilozi

Ĉili sos

.24

Holandski sos Sos od rena

.08 .10

Majonez Senf Masline

.02 .04 .04

Preliv za salatu od plavog sira Preliv za salatu "Cezar"

.07 .04

Soja sos Špageti sos

.10 .09

Slatko-kiseli sos Tartas sos

.45 .04

Paradajz pire Vorĉester sos

.19 .18 Voće

Jabuka

.13

Kajsija, sveţa

.13

Kajsija, kompot, nezaslaĊen Kajsija, kompot, zaslaĊen

.10 .14

Kajsija, suva Banana Borovnice

.60 .20 .12

Dinja

.08

Trešnje

.16

Višnje Višnje, kompot, nezaslaĊen

.14 .11

82


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Višnje, maraskino Urme, suve

.29 .67

Smokve, sveţe Smokve, suve Voćna salata – kompot, nezaslaĊen

.18 .62 .10

GroţĊe GroţĊe, suvo

.17 .77

Grejpfrut Limun

.10 .09

Limeta Mango

.10 .17

Nektarina

.17

Pomorandţa Papaja

.12 .10

Breskva, sveţa Breskva, kompot, nezaslaĊen

.10 .08

Breskva, kompot, zaslaĊen Kruška, sveţa

.12 .15

Kruška, kompot, nezaslaĊen Ananas, sveţ Ananas, kompot, nezaslaĊen

.09 .14 .10

Ananas, kompot, zaslaĊen Šljiva, sveţa

.15 .18

Šljiva, kompot, nezaslaĊen Šljiva, suva

.12 .91

Kompot od suvih šljiva, nezaslaĊen Jagode, sveţe

.67 .08

Mandarina Lubenica

.12 .06

83


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

VI

DODATAK - LISTA NAMIRNICA

Ovde ćete pronaći vrednosti ugljenih hidrata, kalorija, belanĉevina i masti za jedan deo namirnica koje nas okruţuju. To će vam olakšati raĉunanje vaše doze pred obrok ili uţinu, bilo da se hranite kod kuće, bilo da ţelite da izaĊete u restoran, ili pojedete nešto "na brzaka". ŢITO I PROIZVODI OD ŢITA biljne ţivotinjske ugljeni VRSTA NAMIRNICE ENERGIJA ENERGIJA masti belanĉevine belanĉevine hidrati (100 g) (kJ) (kcal) (g) (g) (g) (g) Bob suvi

1274

304

27

0

2.4

46.5

Graham (i hleb od punog zrna)

862

206

7

0

2

40

Grašak suvi

1297

310

22.1

0

1

56.6

Heljdina kaša

1148

346

8

0

2

74

Heljdino brašno

1148

346

10

0

2

72

Hleb kukuruzni ţuti domaći

920

220

4.7

0

8.8

31

Hleb mesani (pšenica+raţ)

962

230

14

0

2

39

Hleb pšeniĉni beli

979

234

8

0

2

46

Hleb pšeniĉni beli mleĉni

1000

239

9

0

3

44

Hleb pšeniĉni crni

929

222

8

0

2

43

Jeĉmena kaša

1506

360

7.9

0

1.7

83.6

Kokice (popcorn)

1573

376

13

0

4

72

Kukuruz u zrnu suvi

1456

348

8.9

0

3.9

72.2

84


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Kukuruzne pahuljice (cornflakes)

1539

368

8.6

0

1.6

85.1

Kukuruzno brašno (isklicano)

1514

362

8.7

0

0.8

78.1

Kukuruzno brašno ili krupica

1539

368

7.8

0

2.6

76.8

Makaroni

1464

350

12

0

2

71

Mrvice (ili dvopek beli hleb)

1481

354

11.6

0

1.9

77.5

Pasulj beli (tetovac)

1134

271

21.4

0

1.6

45.5

Pasulj šareni (trešnjevac)

1142

273

19.1

0

1.1

49.8

Pecivo (belo brašno)

1071

256

8

0

4

47

Pirinaĉ nepolirani

1397

334

7

0

2

72

Pirinaĉ polirani ili brašno

1460

349

7

0

1

78

Proso

1523

364

11

0

4

71

Pšenica u zrnu (mekane sorte)

1364

326

10.2

0

2

72

Pšenica u zrnu (tvrde sorte)

1389

332

12.7

0

2.5

70

Pšenicna krupica, griz

1393

333

11

0

1

70

Pšenicne klice

1201

287

27

0

11

20

Pšenicne mekinje

862

206

14.1

0

5.5

26.8

Pšenicno brašno (puno zrno)

1331

318

13.2

0

2

65.8

Pšenicno brašno belo

1464

350

9.8

0

1.2

80.1

Pšenicno brašno crno (85% eks)

1368

327

12.8

0

2

68.8

Pšenicno brašno polub. 72% eks

1410

337

11.3

0

1.2

74.8

Razeno brašno (100% eks )

1402

335

8.2

0

2

75.9

85


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Razeno brašno (60% eks)

1393

333

8

0

1

73

Slanutak suvi

1246

298

16.6

0

6.9

45.1

Soĉivo (suvo)

1272

304

23.8

0

1

53.2

Soja fermentiranamiso

862

206

13

0

6

25

Soja u zrnu

1787

427

38

0

19

26

Sojin sir – tofu

301

72

7.8

0

4.2

2.5

Sojino brašno (mast ekstrahir.)

1448

346

52

0

2

30

Sojino brašno punomasno

1925

460

37

0

24

24

Sojino mleko

159

38

3

0

2

2

Špageti

1582

378

13.6

0

1

84

Testenina bez jaja

1407

336

10.8

0

0.3

77.4

Testenina sa jajima

1541

368

13

0

2.4

78.6

Tost (belo brašno)

1243

297

9.6

0

1.7

64.9

Zob, ovas u zrnu

1288

308

6.9

0

6.5

55.5

Zobene, ovsene pahuljice

1558

372

8

0

7.5

72.8

MESO I MESNE PRERAĐEVINE VRSTA NAMIRNICE (100 g)

biljne ţivotinjske ugljeni ENERGIJA ENERGIJA belanĉevine belanĉevine masti hidrati (kJ) (kcal) (g) (g) (g) (g)

Govedina – butina

748

179

0

19.6

11.2

0

Govedina - kuk

1126

272

0

16.6

22.8

0

Govedina - prsa

1044

252

0

16.8

20.5

0

Govedina - rozbratna

1201

290

0

16

25.1

0

Govedina masna

1364

326

0

15.8

29.2

0

Govedina mršava

538

129

0

20.7

5.1

0

Govedina srednje masna

894

214

0

18.8

15.4

0

Jagnjetina - mršava

508

121

0

20

4.6

0

Jagnjetina masna

1167

279

0

18

23

0

86


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Jagnjetina srednje masna

883

211

0

19

15

0

Jare (prosek)

491

117

0

19.2

4.5

0

Konjsko meso srednje masno

462

110

0

20.9

2.8

0

Kozje meso

690

165

0

18.7

9.4

0

Kunić

728

174

0

21

10

0

Ovĉetina (prosek)

1226

293

0

17

25

0

Svinjetina masna

1552

371

0

14

35

0

Svinjetina mršava

674

161

0

20

9

0

Svinjetina srednje masna

1172

280

0

16

24

0

Teletina masna

853

204

0

18.1

14.6

0

Teletina mršava

473

113

0

21.3

3.1

0

Teletina srednje masna

670

160

0

19.1

9.3

0

Ćurka (belo meso )

559

134

0

22

4.9

0

Ćurka (cela, prosek)

598

143

0

20

7

0

Ćurka (crno meso – batak)

778

186

0

20.9

11.2

0

Fazan

602

144

0

24.3

5.2

0

Golub (mladi)

521

124

0

20.8

4.5

0.2

Golub (odrasli)

784

187

0

18.4

12.5

0.3

Guska (masna)

1481

354

0

16.4

31.5

0

Guska (srednje masna)

828

198

0

21.8

12.3

0

Jarebica

1038

248

0

35

12

0

Jelen i srna

519

124

0

22

4

0

Kokoš (cela, prosek)

777

186

0

21.5

11

0.2

Patka (samo meso)

510

122

0

19.7

4.8

0

Patka (srednje masna)

1427

341

0

20

29

0

Patka (tovljena)

1799

430

0

11.3

42.7

0

Patka divlja

975

233

0

21.1

15.8

0

Pile (belo meso bez kosti)

485

116

0

21.8

3.2

0

Divljaĉ

87


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Pile (celo, prosek)

962

230

0

17.6

17.7

0

Pile (crno meso-batak)

527

126

0

19.1

5.5

0

Prepelica

560

134

0

21.8

4.5

0

Zec divlji

523

125

0

20

5

0

Bubrezi goveĊi

360

86

0

15.7

2.6

0

Bubrezi jagnjeći

377

90

0

16.5

2.7

0

Bubrezi svinjski

377

90

0

16.3

2.7

0

Fileti goveĊi

443

106

0

16.1

4.6

0

Jetra goveĊa

683

163

0

21.1

7.8

2.2

Jetra pileća

536

128

0

22

4

1

Jetra svinjska

644

154

0

21.3

6.8

2.1

Jetra teleća

640

153

0

20.1

7.3

1.9

Jezik goveĊi (sirovi)

657

157

0

19

9

0

Koštana moţdina

3552

849

0

3.2

89.9

0

Krv

335

80

0

17.7

0.4

0.1

Mozak teleći ili jagnjeći

460

110

0

10.3

7.6

0

Pluća goveĊa

313

75

0

14

2.1

0

Slezina goveĊa

449

107

0

18.5

3.7

0

Srce goveĊe

452

108

0

18.9

3.6

0

Srce jagnjeće

498

119

0

17.1

5.6

0

Srce svinjsko

391

93

0

17

Ĉvarci

3113

744

0

26

71.2

0

Ĉvarci stišnjeni

2191

524

0

40.8

40

0

Jetrena pašteta

1360

325

0

14

29

2

Hamburger (od goveĊeg mesa)

1506

360

0

14

32

4

Viršle (govedina+svinjetina)

1339

320

0

11.1

28.9

2.2

Virsle (od pilećeg mesa)

1079

258

0

12.9

19.6

6.8

Kobasica (prosek)

1678

401

0

14

37

3

Ţivinsko meso Iznutrice

PreraĊevine od mesa

88


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Kobasice (govedina i svinjetina)

1648

394

0

14.2

37.4

0

Kobasice svinjske peĉenice

1512

361

0

14.3

33.8

0

Kobasice svinjske suve

2146

513

0

21.3

47.5

0

Koţice svinjske suve

2533

605

0

27

55.2

0.3

Krvavice

1590

380

0

14.8

34.4

1.2

Krvavice s kašom

1270

305

0

12.9

21.9

15

Mesni narezak (svinj. + goved.)

1414

338

0

13

30

4

Mesni narezak (svinjsko meso)

1774

424

0

12

40

4

Mortadela (svinjetina + govedina)

1736

415

0

13.9

39.9

0

Salama trajna (milanska i sl.)

1988

475

0

22.5

42.8

0

Salama trajna (svinj + goved.)

1902

454

0

27.4

38.3

0

Salama trajna (od svinjetine)

1944

465

0

34.5

36.3

0

Slanina suva masna

3268

781

0

4

85

0

Slanina suva masna

2117

506

0

14

50

0

Šunka dimljena soljena sušena

1816

434

0

22.8

38.1

0

Šunka dimljena kuvana 1724

412

0

21.1

36.4 0

Šunka mršava

642

153

0

28

4.6 0

Šunka mršava presovana

541

129

0

15.6

7.1 0.8

Vrat sušeni

1884

450

0

20.8

40.2 1.4

JAJA VRSTA NAMIRNICE (100 g)

ENERGIJA (kJ)

biljne ţivotinjske ENERGIJA belanĉevine belancevine (kcal) (g) (g)

ugljeni masti hidrati (g) (g)

Belance kokošje

184

44

0

11

0

0

Jaje ćureće

711

170

0

12.8

13.7

1.1

89


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Jaje gušĉije

789

188

0

13.8

14.4

1

Jaje kokošije celo

632

151

0

13

11

0

Jaje kokošije u prahu celo

2402

574

0

46

42

0

Jaje paĉije

777

186

0

12.8

13.7

1

Jaje prepelice

648

155

0

13.3

11.1

0

Ţumance kokošije sirovo

1510

361

0

16

33

0

RIBA biljne ţivotinjske ugljeni VRSTA NAMIRNICE ENERGIJA ENERGIJA belanĉevine belanĉevine masti hidrati (100 g) (kJ) (kcal) (g) (g) (g) (g) Bakalar

322

76

0

17.4

0.7

0

Bakalar suvi

1413

338

0

80

2

1.1

Cipal

532

127

0

15.8

6.8

0.8

Dagnja

276

66

0

12.1

1.9

2

Deverika

432

103

0

15

4.4

1

Gira

289

69

0

14.2

0.9

1.1

Grgeĉ

315

75

0

15.4

1.5

0

Haringa

970

234

0

16.8

18.5

0

Haringa dimljena (bez kosti)

883

211

0

22.2

12.9

0

Hobotnica

305

73

0

15.3

0.8

0.8

Inćun

371

89

0

16.8

2.4

0

Inćun konzervisani

732

175

0

19.2

10

0

Inćun slani

732

175

0

19.3

10.4

0

Iverak

330

79

0

16.7

0.8

0

Jastog

358

86

0

16.2

1.9

1

Jegulja

993

237

0

14.6

19.6

0.7

Jesetra

431

103

0

13.1

5.6

0.1

Kamenica (ostriga)

205

49

0

6

1

4

Kavijar granulirani

1096

262

0

26.9

15

3.3

Kirnja dubinska

522

125

0

15.6

6.7

0.6

90


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Kornjaĉa (zelena)

372

89

0

19.8

0.5

0

Kovaĉ

324

78

0

16.2

0.9

1.2

Kozica velika

380

91

0

18.1

0.8

1.5

Lignja

322

77

0

16

1

1

List

346

83

0

15.9

1.7

0.9

Losos

908

217

0

22.5

13.4

0

Lubin (brancin)

343

64

0

16.5

1.5

0.6

Manjić pegavi

518

124

0

15.7

6.8

0

Mrena

350

84

0

14

3.1

0.1

Murina

416

99

0

17.6

2.7

1.3

Oslić (tovar)

296

71

0

17

0.3

0.1

Ozimica (jezerski losos)

648

155

0

18.9

8.2

0

Palamida

400

96

0

19

1.8

1

Pas

333

80

0

16

1.2

1.3

Pastrmka kalifornijska

816

195

0

21.5

11.4

0

Pastrmka potoĉna

359

86

0

14.7

3

0

Puţ vinogradski (oĉišćeni)

314

75

0

15

0.8

2

Rak slatkovodni

296

71

0

13.6

0.6

2.9

Raţa

286

68

0

14.2

0.9

0.8

Šaran

531

127

0

15.8

6.8

0.7

Sardine konzervisane (samo riba)

906

217

0

23.7

13.6

0

Sardine konzervisane u ulju

1382

334

0

19.7

28.3

0

Sipa

301

72

0

14

1.4

0.8

Škampi

380

91

0

16.9

1.9

0.5

Škarpina

364

87

0

19.3

0.5

0

Skuša

770

184

0

19

12

0

Som

728

174

0

15.3

11.3

0

Srdela

412

98

0

17.4

3.2

0

Štuka

356

85

0

17.4

1.7

0

91


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Trlja blatarica

582

139

0

16

7.9

1.1

Trlja kamenjarka (barbun)

450

109

0

15.7

4.6

1.2

Tuna

943

226

0

21.5

15.5

0

Tuna konzervisana u ulju

1202

289

0

22.8

22

0

Tuna u aspiku

490

117

0

26.4

0.5

1.6

Ugor (gruj)

615

147

0

19.1

7.8

0.1

Ţablji bataci

305

73

0

16.4

0.3

0

Zubatac

323

77

0

17

1

0

MLEKO I MLEĈNI PROIZVODI VRSTA NAMIRNICE (100 g)

biljne ţivotinjske ugljeni ENERGIJA ENERGIJA belanĉevine belanĉevine masti hidrati (kJ) (kcal) (g) (g) (g) (g) Mleko

Mleko kozije

297

71

0

3.8

4.2

4.7

Mleko kravlje (1,8% m)

205

49

0

3.5

1.8

5

Mleko kravlje (33% m)

255

61

0

3.3

3.3

4.7

Mleko kravlje obrano

138

33

0

3.4

0.2

4.7

Mleko kravlje punomasno

268

64

0

3.3

3.7

4.7

Mleko obrano u prahu

1408

336

0

34.9

0.7

50.9

Mleko ovĉije

414

99

0

5.7

6.9

3.8

Mleko punom. evap. nezašeć.

561

134

0

6.8

7.5

10.1

Mleko punom. kondenz. zašeć.

1347

322

0

7.9

8.7

54.7

Mleko punom. u prahu

2009

480

0

26.3

25.1

39.8

Humano mleko

289

69

0

1.3

4.1

7.2

10

Mleĉni proizvodi Ĉokoladno mleko (punom.)

385

92

0

3

4

Jogurt (3,2% masti)

255

61

0

3.5

3.2

4.7

Jogurt voćni iz obranog mleka

414

99

0

4

1.1

18.6

92


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Kefir

251

60

0

3

4

3

Pavlaka kisela (10% m)

498

119

Pavlaka kisela (20% m)

862

206

0

3

10

4.5

0

2.8

20

3.9

Pavlaka kisela (30% m)

1226

Sladoled ml. krem (10% masti)

812

293

0

2.2

30

2.9

194

0

4

10

22

Sladoled mleĉni Surutka u prahu

644

154

0

3

6

22

1460

349

0

12.9

1.1

73.5

Surutka sveţa

109

26

0

0.9

0.3

5.1

Sirevi Camembert 45% m.

1188

284

0

25

20

1

Cheddar

1678

401

0

25

33

1

Edamer 40% m.

1443

345

0

30

25

0

Ementaler

1615

386

0

30

30

0

Gauda punomasni

1640

392

0

26

32

0

Gervais 60% m.

1766

422

0

20

38

0

Gorgonzola

1446

346

0

22

28.6

0

Mozzarella

936

224

0

19.9

16.1

0

Parmezan

1720

411

0

40

27

2

Roquefort

1502

359

0

19

31

1

Sir kravlji sveţi (cottage)

397

95

0

14

3

3

Sir kravlji sveţi (obrano mleko)

301

72

0

12.4

1

2.7

Sirni namaz 2O% m.

728

174

0

20

10

1

Sirni namaz 3O% m.

916

219

0

20

15

1

Sirni namaz 4O% m.

1050

251

0

19

19

1

MASNOĆE VRSTA NAMIRNICE (100 g)

biljne ţivotinjske ENERGIJA ENERGIJA belanĉevine belanĉevine (kJ) (kcal) (g) (g)

Loj goveĊi

3663

891

0

Loj ovĉiji

3732

892

Majonez

3063

732

Margarin slani

3054

730

93

ugljeni masti hidrati (g) (g)

0

99

0

0

0

98.5

0

0

0.1

80

2

0

0.1

81

0.1


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s (biljna+ţiv. mast) Margarin soft (od biljnih ulja)

3054

730

0.1

0

81

0

Maslac (neslani)

3142

751

0

1

83

0

Maslac (slani)

3142

751

0

1

83

0

Mast ćureća

3703

885

0

0

98.5

0

Mast gušĉija

3703

885

0

0

98.5

0

Mast kokošija

3703

885

0

0

98.5

0

Mast paĉija

3703

885

0

0

98.5

0

Mast svinjska nesoljena

3663

891

0

0

99

0

Slanina svinjska sirova bez koţe

3280

784

0

3.2

85.4

0

Slanina svinjska sirova soljena

3272

782

0

3.9

85

0

Tartar sos

2238

535

0

0

57.1

7

Ulje arašidovo (kikiriki)

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje bakalara (iz jetre)

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje bundevino

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje bundevino (20% bundeva)

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje kokosovo

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje kukuruznih klica

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje kukuruzno

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje maslinovo

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje pšeniĉnih klica

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje repicino

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje sojino

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje suncokretovo

3766

900

0

0

99.9

0

Ulje susamovo

3766

900

0

0

99.9

0

POVRĆE I PROIZVODI OD POVRĆA

94


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s VRSTA NAMIRNICE (100 g)

biljne ENERGIJA ENERGIJA belanĉevine (kJ) (kcal) (g)

ţivotinjske belanĉevine (g)

ugljeni masti hidrati (g) (g)

Artiĉoka (mladi cvetovi)

72

17

1.7

0

0.2

2.3

Bamija (mladi zeleni plodovi)

71

17

2

0

0.2

2.3

Blitva

50

12

1.3

0

0.1

1.5

Bob (mladi sirovi)

218

52

4.1

0

0

7.7

Boranija zelena (mlada)

76

18

2.1

0

0.1

2.4

Boranija zuta (zrela)

117

28

2

0

0

5

Brokola (vrhovi s cvetom)

104

25

3

0

0.4

2.5

Celer koren

96

23

1.9

0

0.1

3.8

Celer list

50

12

1

0

0

2

Cvekla

151

36

2

0

0

7

Cvekla (kuvana, konzervisana)

134

32

1.1

0

0.1

7

Endivija

44

10

0.9

0

0.3

1.1

Gljive sušene

614

147

11.8

0

4.6

15.6

Grašak zeleni (smrznuti)

222

53

5.7

0

0.4

7.5

Grašak zeleni (u zrnu)

280

67

5.8

0

0.4

10.6

Jelen gljiva (tartuf)

154

37

4.4

0

2

0.2

Karfiol (listovi i cvet)

54

13

1.9

0

0.1

1.5

Karfiol (samo cvet)

104

25

3.2

0

0.2

2.7

Keĉap

586

140

1

0

0

34

Keleraba

100

24

2

0

0

4

Kelj (glavica)

109

26

3.3

0

0.1

3.3

Kelj lisnati (raštika)

172

41

0

1

4

4

95


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Kelj papuĉar prokulica

109

26

4

0

0.1

2.7

Kiselica (samo listovi)

117

28

2.1

0

0.3

5

Komoraĉ (samo list)

113

27

1.5

0

0

5

Krastavci (sveţi, sirovi)

59

14

0.7

0

0.5

1.8

Krastavci kiseli

42

10

0.5

0

0.2

2

Krompir mladi

298

71

0.9

0

0.2

17.6

Krompir slatki

502

120

1

0

0

29

Krompir zreli

364

87

2.1

0

0.1

20.8

Kukuruz slatki mladi na klipu

531

127

4.1

0

2.4

23.7

Kupus (glavica) zeleni - zimski

91

22

2.8

0

0

2.8

Kupus (glavica) crveni

84

20

1.7

0

0.1

3.5

Kupus beli (glavica)

91

22

1.9

0

0.1

3.8

Kupus i repa kiseli

84

20

2

0

0.3

3

Kupus kineski

50

12

1

0

0

2

Kupus kiseli

50

12

2

0

0

1

Luk (mladi)

146

35

0.9

0

0

8.5

Luk beli

569

136

6

0

0

28

Luk crni

96

24

0.9

0

0

5.2

Maslaĉak – list

188

45

2.7

0

0.7

7.7

Paprika kisela

62

15

0.8

0

0.6

1.7

Paprika zelena

68

16

0.5

0

0.3

3.1

Paprika ţuta (mesnata)

92

22

0.2

0

0.3

5

Paradajz

60

14

0.9

0

0

2.8

Paradajz (konc. 10%)

163

39

1.7

0

0

7

Paradajz sok (konc. 28%-30%)

285

68

3

0

0

14

96


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Paštrnak

205

49

1.7

0

0

11.3

Pasulj mladi (sirovi)

461

110

6.4

0

0.6

20.7

Patlidţan

67

16

1.1

0

0.1

2.9

Peršun list

84

20

4

0

0

1

Povrtnica (crna rotkva)

117

28

2

0

0

5

Praziluk (beli deo)

133

32

2.1

0

0.1

6

Praziluk (celi)

117

28

2

0

0

5

Rabarbara

50

12

1

0

0

2

Radiĉ crveni

50

12

1.2

0

0

1.7

Radiĉ zeleni

99

24

1.8

0

0.5

3.2

Ren

247

59

4.5

0

0

11

Repa bela

84

20

0.8

0

0.3

3.8

Repa ţuta (keleraba)

88

21

1.1

0

0

4.3

Rotkvica crvena

62

15

1

0

0

2.8

Salata glavatica

50

12

1

0

0.4

1.2

Salata zelena

57

14

1.1

0

0.1

2.2

Spanać

50

12

2

0

0

1

Šampinjoni (uzgojeni)

68

16

2.3

0

0.4

1

Šargarepa

151

36

1

0

0

8

Špargle divlje

147

35

4.6

0

0.2

4

Špargle povrtne

90

22

3

0

0.1

2.3

Tikva (bucamirisaĉa)

63

15

0.6

0

0

3.4

Tikva muškatna ţuta

63

15

0.6

0

0

3.4

Tikvice zelene

61

15

1.3

0

0.1

2.3

Vlašac (listovi)

125

30

2

0

0

6

Vrganj

105

25

3.4

0

0.6

1.6

VOĆE I PROIZVODI OD VOĆA VRSTA NAMIRNICE

ENERGIJA ENERGIJA

97

biljne

ţivotinjske

ugljeni


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s (100g)

(kJ)

(kcal)

belanĉevine belanĉevine masti hidrati (g) (g) (g) (g)

Ananas

192

46

0.5

0

0

11.6

Avokado (mesnati deo)

527

126

2

0

10

7

Badem oljušteni suvi

2364

565

16.9

0

53.5

4.3

Banane

331

79

1.1

0

0.3

19.2

Borovnice

234

56

0.6

0

0.6

14.3

Breskva

155

37

0.6

0

0

9.1

Brusnice

63

15

0.4

0

0

3.5

Dinja (mesnati deo)

100

24

1

0

0

5.3

Dud

151

36

1.3

0

0

8.1

Dunja (mesnati deo)

105

25

0.3

0

0

6.3

Grejpfrut

117

28

0

0

0

7

GroţĊe belo

251

60

0.6

0

0

15.3

GroţĊe crno

224

54

0.5

0

0.1

13.5

GroţĊice (suvo groţĊe)

1029

246

1.1

0

0

64.4

Jabuka (cela)

167

40

0

0

0

10

Jabuka (mesnati deo)

192

46

0.3

0

0

11.9

Jagode

109

26

0.6

0

0

6.2

Kajsija

117

28

0.6

0

0

6.7

Kesten

711

170

2

0

2.7

36.6

Kikiriki prţeni slani

2385

570

24.3

0

49

8.6

Kikiriki sirovi neslani

2385

570

24.3

0

49

8.6

Kivi

167

40

1

0

0

9

Kokosov orah

1448

351

3.2

0

36

3.7

Kokosovo brašno zašećereno

2017

482

3.9

0

33

44

Kompot od ananasa

322

77

0.3

0

0

20.2

Kompot od bresaka

364

87

0.4

0

0

22.9

Kompot od kajsija

444

106

0.5

0

0

27.7

Kompot od krušaka

322

77

0.4

0

0

20

Kompot od šljiva

283

70

0.4

0

0

17

Kompot od trešanja ili višanja

236

78

0.4

0

0

19

Kruška (cela)

121

29

0.2

0

0

7.6

98


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Kruška (mesnati deo)

172

41

0.3

0

0

10.6

Kupine

121

29

1.3

0

0

6.4

Lešnik sirovi

1590

380

7.6

0

36

6.8

Lešnik suvi

2933

701

14

0

69

6

Limun

50

12

0

0

0

3

Lubenica (mesnati deo)

88

21

0.4

0

0

5.3

Maline

105

25

0.9

0

0

5.6

Mandarina

142

34

0.9

0

0

8

Mango (mesnati deo)

247

59

0.5

0

0

15.3

Masline zelene, slane konzer.

431

103

0.9

0

11

0

Mušmula (cela)

117

28

0.4

0

0.4

6.1

Mušmula (mesnati deo)

175

42

0.5

0

0

10.6

Nar

314

75

1

0

0.3

17

Nektarina

209

50

0.9

0

0

12.4

Ogrozd (zreli)

155

37

0.6

0

0

9.2

Orah sirovi

2196

529

10.6

0

51.5

5

Orah suvi

2715

649

15.8

0

61.4

8.8

Pomorandţa

146

35

0.8

0

0

8.5

Pomorandţa (crveno meso)

172

41

0.8

0

0.3

9.3

Ribizla bela

109

26

1.3

0

0

5.6

Ribizla crna

117

28

0.9

0

0

6.6

Ribizla crvena

88

21

1.1

0

0

4.4

Rogaĉ mleveni

1351

323

4.5

0

1.4

80.7

Semenke bundeve oljušt. sušene

2318

554

29

0

46

15

Semenke maka (sušene)

2289

547

16.7

0

43

23

Semenke suncokreta oljušt. suve

2343

560

24

0

47

20

Semenke susama oljušt. suve

2494

596

26

0

55

9.6

Šipak sušeni mleveni

711

170

4.5

0

1.5

79.2

Sirup od borovnica

1063

254

0

0

0

63.4

Sirup od jabuka

1008

241

0

0

0

60.3

Sirup od malina

1012

242

0

0

0

60.4

99


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Sirup od ribizli

1004

240

0

0

0

60.1

Sirup od višnje

1038

248

0

0

0

62

Šljiva

159

38

0.6

0

0

9.6

Šljive suve

674

161

2.4

0

0

40.1

Smokve sušene

891

213

3.6

0

0

52.9

Smokve zelene zrele

172

41

1.3

0

0

9.5

Sok od ananasa (konz.)

222

53

0.4

0

0.1

13.4

Sok od borovnice

188

45

0.1

0

0

11.1

Sok od breskve

201

48

0.3

0

0

11.7

Sok od cvekle

151

36

1

0

0

8

Sok od grejpfruta (prirodni sveţi)

130

31

0.3

0

0

7.9

Sok od grejpfruta (zaslaĊ. konz.)

200

48

0.6

0

0.1

11.1

Sok od groţĊa (konzer.)

263

63

0.6

0

0.1

15

Sok od jabuke (konzer.)

197

47

0.1

0

0.1

11.7

Sok od kruške (konzer.)

209

50

0.4

0

0.1

12.9

Sok od limuna (prirodni sveţi)

142

34

0.4

0

0

8.3

Sok od mandarina (prir. sveţi)

180

43

0.5

0

0.2

10

Sok od paradajza (konzer. slani)

84

20

1

0

0

4

Sok od paradajza (prirodni sveţi)

84

20

1

0

0

4

Sok od pomorandze (prirodni sveţi)

188

45

0.7

0

0.2

10.4

Sok od pomorandţe (zaslaĊ. konzer.)

213

51

0.7

0

0.1

12.8

Trešnje

201

48

0.8

0

0.1

11.7

Urme sušene

1038

248

2

0

0

63.9

Višnje

173

41

0.8

0

0

10.2

ŠEĆERI I SLATKIŠI VRSTA NAMIRNICE (100 g)

biljne ţivotinjske ugljeni ENERGIJA ENERGIJA belanĉevine belanĉevine masti hidrati (kJ) (kcal) (g) (g) (g) (g)

100


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Biskvit - masni

1933

462

5

0

26

52

Biskvit obiĉni - nemasni

1469

351

8

0

3

73

Biskvit punjen dţemom

1264

302

4.2

0

4.9

64.2

Bombone tvrde obiĉne

1615

386

0

0

0

97

Bombone voćne

1222

292

0

0

0

73

Ĉokolada (prosek)

2142

512

5

0

32

51

Ĉokolada mleĉna

2209

528

9

0

32

51

Ĉokolada s lešnicima

2552

610

12

0

50

28

Ĉokoladne bombone

2050

490

5

0

22

68

Ĉokoladne bombone s likerom

1674

400

3

0

19

42

Ĉokoladni namaz - nutela

2234

534

7

0

30

59

Ĉok. "Milka" sa lešnikom DIET

2092

500

7,9

0

16

40

Ĉokolada za kuvanje

2234

534

27

0

27

61

Ĉokoladna torta (parĉe)

1757

420

Dţem

1091

261

0.6

0

0

69

Guma za ţvakanje (zaslaĊ.)

1172

280

0

0

0

70

Gumene bombone

1448

346

0.7

0

0

87.5

Kakao

1225

293

23.8

0

23.8

9.4

Kakao instant

1569

375

5

0

3

82

Keks petit beurre

1738

415

6

0

8.2

67.4

Keks s ĉokoladnim prelivom

2192

524

5.7

0

27.6 67.4

Krekeri (masni)

1946

465

8

0

17

70

Manchmallow

1372

328

2

0

0

80

Marmelada mešana

1091

261

0.1

0

0

69.5

Med vrcani

1339

320

0.4

0

0

80

Napolitanka Dijet Bambi

2029

485

9.4

0

Pepermint bomboni

1640

392

0

0

0

98

Piškote

1636

391

12

0

7

70

Prţeni badem u šećeru

1921

459

7.9

0

18.6

65

Puding u prahu - razliĉiti ukusi

1590

380

0

0

0

95

Puding u prahu - ukus ĉokolade

1561

373

1

0

2

90

Roler jagoda Bambi

2008

260

12

30

Sendviĉ keks Dijabet Bambi

1857

444

9.4

0

19.6 38.8

Slatko, proseĉno

1096

262

0.4

0

0.2

101

65

24.4 40.6

63


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Toffee karamel Bambi

2169

518.6

6.8

0

Šećer kristal

1674

400

0

0

0

99.9

Šećer smeĊi (delimiĉno raf.)

1590

380

0

0

0

95

Šećer u prahu

1590

380

0

0

0

95

Vafli

1837

439

7.1

0

15

73.5

Voćna salata (porcija)

334

80

15

Voćna torta (parĉe)

1589

380

35

Voćni ţele - u kocki (razni)

1084

259

6.1

0

28.6 58.5

0

Pekara Kada je u pitanju pekara, prednost je ta što moţete da saznate taĉnu teţinu peciva koje ćete pojesti. Ako ne kupujete na meru, traţite da vam izmere već gotov proizvod. Kako nije jednostavno precizno utvrditi visinu ugljenih hidrata, tu pomaţe jedna generalna raĉunica. Naime, svi pekarski proizvodi u proseku sadrţe 50% ugljenih hidrata. To, na primer, znaĉi da će Ċevrek koji teţi, recimo, 100 gr sadrţati 50 gr ugljenih hidrata (odnosno, skoro 4 šećerne jedinice). Ova raĉunica nije idealna, ali veoma dobro doĊe u situacijama kada koristimo pekarske proizvode i ne moţe se mnogo pogrešiti pri raĉunanju potrebne doze. Pri kupovini u pekari, vodite raĉuna o koliĉini masti koja je upotrebljena za spravljanje peciva (npr. lisnato testo), trudite se da je ima u najmanjoj mogućoj meri i adekvatno dozirajte.

102

62.5


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Ponešto iz domaće kuhinje Kombinovana hrana Vrsta namirnice

Ugljenih Energija Energija Kol/gr hidrata Masti Belančevina (kcal) (kJ)

Burek sa sirom

100

Burek sa sirom 100 gr i ĉaša kiselog mleka

300

38

Ĉorba od paradajza

250

15

Ĉorba od pasulja

250

15

Ĉorbast pasulj

250

32

Ćuretina sa boranijom

250

10

Ćuretina u sosu sa krompir pireom

330

30

Đuveĉ sa svinjskim butom

250

30

Grĉka salata

200

Hot dog u kifli Karfiol sa mrvicama

250

Knedle od jabuka, jedan komad

451

1886,984

537

2246,808

80

334,72

3

75

313,8

5

6

192

803,328

12

31

272

1138,048

10

5

320

1338,88

17

26

373

1560,632

13

10

12

188

786,592

15

5

8

225

941,4

16

3

6

113

472,792

8

1,25

1

49

205,016 702,912

34

21

Kornflejks (pola šolje) sa 200 ml mleka

217

25

4

9

168

Krompir pire

180

28

6

6

185

774,04

Krompir salata

200

21

5

4

141

589,944

Lazanja

240

30

10

310

1297,04

Leskovaĉka mućkalica

250

9

39

445

1861,88

Makaroni sa sirom

240

30

10

310

1297,04

Milkshake banane 50 gr i mleko 150 gr

200

23

1

5

115

481,16

Musaka sa mesom i struganim krompirom

250

33

14

29

370

1548,08

24

5

9

173

723,832

Pastrmka u foliji

180

1,5

22

46

391

1635,944

Pileća ĉorba

250

25

16

156

652,704

Pileća krilca na roštilju 3 komada

150

15

15

485

2029,24

Palaĉinke sa dţemom, 2 komada

103

28

20


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Pileća salata

100

8

5

9

195

815,88

Pileći paprikaš Pizza sa sirom

250

6

22

30

343

1435,112

180

30

10

310

1297,04

Pizza sa šunkom i sirom

180

30

12

10

377

1577,368

Plodovi mora sa pirinĉem

250

41

26

47

550

2301,2

112

468,608 2079,448

Pogaĉica 1 komad Pohovane paprike punjene sirom, 2 komada

21

22

36

497

Pohovani oslić

150

7,5

27

40

435

1820,04

Punjene paprike

250

22

12

25

294

1230,096

Rebra sa kiselim kupusom

250

13

45

40

618

2585,712

Restovan krompir

180

29

10

7

229

958,136

Rizoto sa školjkama

250

50

15

24

450

1882,8

Salata od cvekle sa renom

200

10

0

4

54

225,936

Salata od krompira sa blitvom

200

20

3

5

123

514,632

Salata od peĉenih paprika

200

10

5

4

100

418,4

Salata od rotkve sa šargarepom

200

16

3

4

104

435,136

Salata od tunjevine

100

8

5

9

195

815,88

Sendviĉ (2 kriške crnog hleba, šunka 30 gr, buter 5 gr i paradajz 100 g)

200

30

10

13

257

1075,288

Sladak kupus bez mesa

250

16

3

7

116

485,344

Sladak kupus sa ovĉetinom

250

20

12

36

330

1380,72

Šopska salata

200

15

5

10

143

598,312

Špageti milanez

180

54

7

13

313

1309,592

Špageti sa mesom

240

30

Španska pita, jedno parĉe Srpska gibanica guţvara, jedno parĉe

10

310

1297,04

13

9

10

171

715,464

30

10

20

293

1225,912

Srpska salata

200

14

5

5

119

497,896

Supa iz kesice

180

15

80

334,72

Svinjski ragu

250

8

18

26

298

1246,832

Tarator salata

200

4

2

3

45

188,28

Teleća natur šnicla

120

0

17

28

267

1117,128

Valdorf salata

200

5

30

2

298

1246,832

7,5

5,1

1,7

81

338,904

Vanilice, jedan komad

104


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Voćni jogurt - jagode 100 gr i jogurt 200 gr

300

27

1,5

8

149

623,416

Zaĉinjene peĉene paprike 2 kom. i parĉe hleba

230

20

5

5

142

594,128

Brza hrana

105


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s

Hrana za bebe Prednost je ta što proizvoĊaĉi gotove hrane za bebe imaju detaljnu deklaraciju na proizvodima. Ne bi trebalo da vam predstavlja problem da ustanovite kakvu će nutritivnu vrednost imati obrok vašeg mališana. Internacionalna kuhinja Kineska kuhinja

Kalorija

Masti

Ugljenih hidrata

940

60

50

30 65

1 2

4 5

Govedina sa brokolima, 450 gr Govedina u sosu od pasulja, 480 gr

650 530

30 33

31 17

Hrskavo prţena piletina, 230 gr Knedle sa jajima (noodles), kuvane, 1 šolja

485 200

33 3

12 42

Kolaĉić sreće (Fortune Cookie), 1 kom. Kombinacija povrća, 170 gr Piletina sa kikirikijem, 500 gr

25 250 685

-1 17 50

5 19 18

"Ĉau Mein" piletina/svinjetina, 680 gr Ĉista supa, 1 ćasa Dim Sum, 1 loptica

106


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Piletina sa limunom, 280 gr Pirinaĉ, obiĉan, 1 šolja, 140 gr

580 170

32 0

25 36

Prolećna rolnica, mala 40 gr Prolećna rolnica, srednja 80 gr Prolećna rolnica, veća 140 gr

100 200 350

7 12 15

10 20 33

Prţeni pirinaĉ, 1 šolja, 140 gr Slatko-kisela patka, 510 gr

320 1120

14 71

32 85

Slatko-kisela riba, 570 gr Slatko-kisela svinjetina, 510 gr

1160 950

58 50

106 92

Supa sa knedlama (noodles), 1 ćasa Supa sa piletinom i kukuruzom, 1 ćasa

100 150

3 8

12 8

55

3

4

Vonton, 1 kom.

Savet za osobe na terapiji "penkalom": ako ustanovite da vam je teško da sprovedete dobro doziranje za kinesku hranu, pokušajte da date 2 jedinice pre obroka. Zatim, posle završenog obroka sraĉunajte sve ugljene hidrate iz obroka i podelite taj iznos sa 12. Odmah po završetku jela dajte polovinu potrebne doze insulina, oduzimajući dve jedinice koje ste već dali. Saĉekajte 1 sat i dodajte preostalu polovinu doze. Neki ljudi saĉekaju i dva sata, pa onda daju preostalu polovinu. Korisnici Medtronic MiniMed insulinske pumpe za ovakvu vrstu obroka mogu da koriste kombinovani (Dual) ili p roduţeni (SquareWave) bolus. Kineska hrana sadrţi dosta skrivenih ugljenih hidrata i teško je iz prve pogoditi pravu dozu. Veţbajte i utvrdite koja opcija vama najviše odgovara! Ovo se moţe koristiti i za pizzu. Meksička kuhinja

Kalorija

Supa od pasulja, 1 porcija

200

3

Ugljenih hidrata 34

Buritos tako bel, pasulj, porcija Buritos tako bel, govedina, porcija

380 520

12 23

54 51

Ĉili, obiĉan, ¼ šolje

Masti

90

6

8

Ĉili kon karne, sa pasuljem, 1 šolja Ĉili kon karne, bez pasulja, 1 šolja

310

17

15

370

28

10

Ĉips od kukuruza, ½ šolje, 30 gr Empanada, mala, 1 kom.

160 230

10 10

17 28

Enĉilada, proseĉna

330

10

49

Fahitas, piletina

200

7

20

Gvakamole, 2 kašike Horĉata, 1 šolja, 250 ml

120 120

12 0,5

2 27

107


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Margarita sa tekilom Menudo, pola šolje

160 55

0 1,5

6 10

Naćos, tako bel, govedina Belgrande (tako bel) Del tako, obiĉan

430 740 390

24 39 23

43 83 39

Del tako, maĉo naćos Kvesadila, sir (tako bel)

1090 370

61 20

110 32

Prepeĉeni pasulj, ¾ šolje, 170 gr Tako, obiĉan

160 170

3 10

26 11

Tako piletina Tako salata sa salsom

180 280

5 16

23 17

15

0

3

70 150

1 8

14 18

Kalorija

Masti

Aloo Samosa (testo sa punjenjem od krompira), 120 gr svaki

150

12

Ugljenih hidrata 12

Kari sa mesom porcija Kari sa jajima paradajza, porcija

Tako sos, ¼ šolje Tortilja, preĉnika 15 cm, 1 kom. Tortilja ĉips, 30 gr Indijska kuhinja

i

krompirom,

600

40

23

i

sosom

od

250

23

7

Jagnjetina sa nanom na roštilju, porcija

560

28

5

Pileći pilav, porcija Hleb ĉapati/roti, kom.

700 60

53 -1

50 11

Dal (kaša od soĉiva), 1 šolja, bez ulja Kari sa mesom, paradajzom i krompirom, porcija

230

1

37

460

25

17

Imli ĉatni, 1 kašika Pilav sa jagnjetinom, porcija Masala sa junetinom paradajzom, u sosu, porcija

30 520 400

0 35 25

7 40 18

75 50

2 3

11 5

Kari sa svinjetinom, porcija

620

47

3

Kari od pasulja, porcija

400

17

56

Jagnjetina u sosu od jogurta, porcija

500

30

3

i

Nan, kom. 30 gr Papadum, 1 veliki

108


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Tanduri piletina – prsa, porcija Tanduri piletina – batak karabatak, porcija

13 17

5 6

Kalorija

Masti

Baklava 1 kom., 100 gr

400

21

Ugljenih hidrata 45

Kalamari prţeni, 1 šolja Galaktobureko, 1 kom. Kadaif, 1 kom.

300 360 350

13 15 11

17 48 56

Musaka, 250 gr

350

22

22

Suvlaki, kom. 60 gr

120

6

1

Punjeni paradajz, 2 kom. Taramo salata, 1 kašika

250 40

12 3

17 2

Pita sa sirom i jajima, 1 parĉe Tarator salata, 1 kašika Sarmice od listova vinove loze, 3 kom., 170 gr

350 20 200

26 1 5

31 1 13

Grčka kuhinja

i

260 300

Smrznuta gotova pizza Dr Oetker Quattro Formaggi

Koliĉina

Kalorija

Belanĉevina

Masti

100 gr

270 kcal 1129 J

11,4 g

14,3 g

Ugljenih hidrata 23,9 g

Quattro Staggioni

100 gr

8 g

15 g

21 g

Funghi

100 gr

251 kcal 1048 J 256 kcal 1068 J

6 gr

16 gr

22 gr

109


M oj d ţ e p n i p a n kr e a s Bibliografija 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

"Pumping Insulin", John Walsh, P.A., C.D.E. & Ruth Roberts, M.A. "Putting Your Diabetes On The Pump", American Diabetes Association Medtronic MiniMed "Carbohydrate Counting", Nathalie Haddad, MSc RD, Dr. Akel’s General Medical Clinic, Dubai, UAE The Medtronic MiniMed Certified Pump Trainer Manual "Zalogaj zdravlja, zalogaj uţivanja", Ass. dr Teodora Beljić, dr Saša Avakumović "Kuvar za dijabetiĉare", Mirjana Cvekić www.diabeta.net www.insulin-pumpers.org www.diabetes.org - American Diabetes Association www.childrenwithdiabetes.org www.mendosa.com www.calorieking.com www.studpol.co.yu/savetovalista/dijetetika

Podaci o autoru: Stela Prgomelja E-mail: stela@sezampro.yu Tel. +381 64 283-55-00

110

Moj džepni pankreas - život sa insulinskom pumpom  

Prvo izdanje knjige objavljeno 2006. godine Poučno za korisnike insulinske pumpe i one koji daju insulin 4 i više puta dnevno

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you