Page 1

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu Godina 2.

Broj 12

februar 2011. udru`enje gra|ana

ekolo{ki e-magazin

ИЗВЕШТАЈ

за фебруар 2011.


5 10

2

АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА у јануару 2011. године ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за јануар 2011. године

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011.


К р а г у ј е в а ц

у

ф е б р у а р у 14 16 18 20 21

Предности Механизма чистог развоја Стратегија одрживог развоја Шумадије и Поморавља 2011-2021 Чистија производња Репарирани рачунари за Прву крагујевачку гимназију Рок за пререгистрацију удружења грађана

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011.

3


Извeштај за

2 0 1 1.

Institut za javno zdravqe Kragujevac 4

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011


АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА у фебруару 2011. године

СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ВАЗДУХА

У СУМПОР ДИОКСИД

АЗОТ ДИОКСИД

У току овог месеца, 24 часовне вредности сумпор диоксида месеца нису биле изнад законом дозвољених GVI 125 μg/m3. Максимална измерена вредност била је 35 μg/m3 02.02.2011. и измерена је на мерном месту О.Ш. Мирко Јовановић, насеље Аеродром.

ЧАЂ

У току оваог месеца, 24 часовне вредности азот диоксида (мерено на пет мерних места) нису биле изнад дозвољених GVI 85 μg/ m3. Максимално измерена вредност била је 71 μg/m3 од 14.-15.02.2011., на мерном месту насеље Пивара, док је граница толеранције 40 μg/m3.

У току овог месеца, 24 часовне вредности чађи нису биле изнад законом дозвољених GVI 50 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 39 μg/m3 од 04.–06.02.2011., на мерним местима индустријска зона «Чистоћа» и центар града Институт за јавно здравље , док је граница толеранције 25 μg/ m3.

Резултати испитивања концентрација SO2, чађи, NO2 (основне загађујуће материје) на подручју града Крагујевца у току фебруара 2011. године Локалне мерне станице за имисиона мерења (24 h мерења)

СРЕДЊА МЕСЕЧНА ВРЕДНОСТ

МАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ

SO2 μg/ m3

Чађ μg/ m3

NO2 μg/ m3

SO2 μg/ m3

Чађ μg/ m3

NO2 μg/ m3

Чистоћа

9

20

15

30

39

28

Илићево - обданиште

13

17

21

31

35

38

Институт за јавно здравље

14

21

45

27

39

63

О.Ш. «Мирко Јовановић»

20

16

23

35

32

37

Пивара – парк

14

23

35

32

35

71

БРОЈ ДАНА ИЗНАД ГВИ SO2 μg/ m3

Чађ μg/ m3

NO2 μg/ m3

*ГВИ (гранична вредност имисије) за SO2 за 24 часа

ГВИ

125 μg/m³

за SO2 за годину дана

50 μg/m³

за чађ за 24 часа, одн. за годину дана

50 μg/m³

за NO2 за 24 часа

85 μg/m³

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011

5


УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ

Резултати испитивања концентрација укупних таложних материја на подручју града Крагујевца у току фебруара 2011. године УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ

Растворне материје

Нерастворне материје

mg/m2/дан

g/m2/дан

g/m2/дан

Ул. Саве Ковачевића

348,18

159,32

188,86

Солитер "Y"

192,66

96,33

96,33

Железн. станица "Диорк"

478,04

180,21

297,83

Хитна помоћ

159,43

87,12

72,32

О.Ш. "Мирко Јовановић"

171,31

77,51

93,80

О.Ш. "Вук Караџић"

227,96

103,12

124,83

Илићево – дечје обданиште

273,82

145,19

128,62

Станово - Циглана

222,65

116,77

105,88

О.Ш."III Kрагујевачки батаљон"

112,48

64,45

48,02

Пивара код парка

389,27

147,05

242,22

Чистоћа Илићево

405,81

208,10

197,71

О.Ш. "Милутин и Драгиња Тодоровић"

349,73

139,52

210,21

УКУПНО

3331,34

1524,70

1806,64

Средња вредност

277,61

127,06

150,55

МЕРНО МЕСТО

Мерна јединица

МДК

6

за укупне таложне материје

450 mg / m2 / дан

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011.


ТЕШКИ МЕТАЛИ Концентрације тешких метала (олова, цинка и кадмијума) из седиментатора мерене су на четири мерна места и нису биле у фебруару изнад ГВИ вредности. Резултати испитивања концентрација тешких метала из седиментатора на испитиваним локацијама за град Крагујевац у току фебруара 2011. године ЛОКАЦИЈА

ОЛОВО

КАДМИЈУМ

ЦИНК

ГВИ

250 μg/m2/дан

5 μg/m2/дан

400 μg/m2/дан

3,79

0,21

34,53

13,51

0,17

33,97

Пивара код парка

5,13

0,32

36,28

Станово Циглана

7,01

5,01

23,01

УКУПНО

29,43

5,72

127,80

Средња вредност

7,36

1,43

31,95

Ул. Саве Ковачевића Железничка станица «Диорк»

ТЕШКИ МЕТАЛИ

у суспендованим честицама Концентрације тешких метала (олова, цинка, кадмијума) у суспендованим честицама у фебруару 2011. године, мерене су на четири мерна места на раскрсницама у трајању од седам дана месечно. Измерене концентрације праћених тешких метала биле су испод GVI на праћеним локацијама..

Тешки метали у суспендованим честицама, за месец фебруар 2011. године

GVI

ОЛОВО

КАДМИЈУМ

1 μg/m3

0.01 μg/m3 Средња месечна вредност

Макс. вредност

<0,003

0,233

0,263

<0,003

<0,003

0,144

0,178

0,17

<0,003

<0,003

0,095

0,121

0,09

<0,003

<0,003

0,032

0,042

Средња месечна вредност

Макс. вредност

0,15

<0,003

0,13

0,18

Средња медицинска школа

0,14

Мала вага

0,06

Средња месечна вредност

Макс. вредност

Институт за јавно здравље

0,11

Аутобуска станица

ЛОКАЦИЈА

ЦИНК

Број дана изнад ГВИ

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

Број дана изнад ГВИ

februar 2011.

Број дана изнад ГВИ

7


ФОРМАЛДЕХИД, АЗОТ ДИОКСИД, ЧАЂ, ОЛОВО И БЕНЗЕН – имисиона мерења пореклом из саобраћаја У фебруару 2011. године на раскрсницама: у центру, код медицинске школе, на малој ваги и код аутобуске станице мерене су концентрације горе наведених аерополутанаса. 1. Концентрација бензена била је у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за бензен је 5 μg/m3, граница толеранције 3, а измерене су вредности до од 0,5 μg/ m3(09.02.2011.) на мерном месту центар града, Институт за јавно здравље. 2. Концентрације формалдехида биле су у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за формалдехид је 100 μg/m3, а измерене су вредности до 15,6 μg/m3(01.02.2011.) на мерном месту раскрсница код аутобуске станице. 3. Концентрације чађи нису биле у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за чађ је 50 μg/m3, а измерене су вредности до 54 μg/m3 (04.02.2011.) на мерном месту раскрсница – Мала вага. На овом мерном месту било је у фебруару укупно 2 дана са вредностима изнад GVI. 4. Концентрације азот диоксида на раскрсницама (четири мерна места) нису биле изнад законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за азот диоксид је 85 μg/m3, а измерена је максимална вредност на мерном месту раскрсница код аутобуске станице од 83 μg/m3 (08.02.2011.).

АЗОТДИОКСИД

ЧАЂ

100 μg/m3

5 μg/m3

85 μg/m3

50 μg/m3

Средња месечна вредност

Макс. вредност

Аутобуска станица

8,8

Средња медицинска школа

Мала вага

0,2

0,5

45

63

21

39

15,6

59

83

45

48

5,1

4,6

45

72

47

50

3,1

4,1

30

38

48

54

Број дана изнад ГВИ

Макс. вредност

3,9

8

Средња месечна вредност

2,6

Бр.дана изнад ГВИ

Макс. вредност

Институт за јавно здравље

Број дана изнад ГВИ

ЛОКАЦИЈА

Средња месечна вредност

ГВИ

Макс. вредност

БЕНЗЕН

Средња месечна вредност

ФОРМАЛДЕХИД

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011.

Број дана изнад ГВИ

Имисија органских и неорганских материја пореклом од саобраћаја за месец фебруар 2011. године


ЗАКЉУЧАК У фебруару 2011. године у Крагујевцу је регистровано оптерећење ваздуха посматраним полутансима појединачно у односу на дозвољене вредности. Од мерених аерополутанаса доминирала је чађ. Посматрано према мерним локацијама раскрсница на Малој ваги и центар града код саобраћајца биле су по питању квалитета ваздуха најоптерећеније локације, превасходно због саобраћаја, односно измерених вредности за чађ које су биле изнад граница толеранције и азотових оксида са вредностима изнад граница толеранције.

ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ

КРАТКОРОЧНЕ МЕРЕ Редовно прање и чишћење улица и тротоара у урбаном делу града, посебно део града око аутобуске станице и самом центру (влажно прање).

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

Смањивати број индивидуалних ложишта на чврста горива (дрво, угаљ), рад енергана система централног даљинског грејања изменити; наставити увођење гасификације. Озелењавање јавних површина (стварањем мини паркова). Смањити фреквентност саобраћаја у градском језгру тако што ће се забранити саобраћај за тешке камионе. .

februar 2011.

9


ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за месец фебруар 2011. године

М

ерење и елаборирање нивоа комуналне буке у фебруару 2011. године спроведено је у Крагујевцу дана 28.02. и 01.03.2011. године на задатом мерном месту, одређивањем еквивалентног нивоа буке за дан и ноћ.

Мерење буке у животној средини извршено је у складу са следећим прописима: Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 54/92), Мерење буке у животној средини JUS U.Ј6.090. 1992, Акустичко зонирање простора SRPS U.Ј.6 205 2007, Закон о заштити од буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 36/09). Метеоролошки услови током мерења У мерним интервалима углавном на свим локацијама временске прилике нису могле да угрозе веродостојност мерења.

Метеоролошки подaци за месец фебруар 2011. године Микроклиматска мерења

Дневне мерне серије

Време мерења

08 - 10 h

13 – 15 h

18 – 20 h

23 – 01 h

04 – 06 h

Брзина ветра (m/s)

0

0

0

0

0

Тем п е р а т ур а ( C )

0

2

-2

-3

-4

85

84

89

78

76

1001

1001

1002

1002

1002

Релативна влажност % Атмосферски притисак (mbar)

10

Ноћне мерне серије

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011.


Методологија Одређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према прописаној методологији. Мерење нивоа буке вршено је прецизним импулсним мерачем нивоа звука NORSONIC тип NOR 118. За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет.

Пре одређивања нивоа комуналне буке, одређивани су микроклиматски услови, који су од значаја за меродавност резултата: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, ваздушни притисак и брзина ветра добијени су од локалне хидрометеоролошке станице, која је у саставу Републичког хидрометеоролошког завода

Мерење буке у комуналној средини извршено је на висини од 1,2m до 1,5m од површине терена, на удаљености најмање 3,5m од зидова објеката. Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 до 2m од фасаде. Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и тешких моторних возила.

РЕЗУЛТАТИ Локација

Опис потенцијалних извора буке

Опис локација Мерно место је паркинг простор испред амбуланте у правцу улице. Околни простор чине приземне стамбене јединице, стамбена зона.

2.

Насеље Пивара, сквер

Мерно место је травната површина мини парка. Околни простор чине високо растиње и једноспратни стамбени објекти.

3.

О.Ш. Вук Караџић

Мерно место је двориште школе. Околни простор чине улица са једне и једноспратни објекти са друге.

4.

Насеље Белошевац, црква

Мерно место је травната површина дворишта цркве. Околни простор чине стамбене јединице са једне и локално гробље са друге стране.

Насеље Бресница, млин Славија

Мерно место је паркинг простор испред млина, у правцу улице Јована Ристића на растојању од око 20 метара. Околни простор чине једноспратни стамбени објекти. Зона становања.

Железничка станица

Мерно место је паркинг простор испред станице, у правцу улице Браће Пољаковић.

1.

5.

6.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011.

На свим мерним местима буку прави саобраћај, лака и тешка возила.

Насеље Пивара, амбуланта бр.3

11


Приказ мерења комуналне буке у три дневна и два ноћна интервала

Дневне мерне серије

Ноћне мерне серије

08-10 h

13-15 h

18-20 h

Највиши дневни дозвољени нивои

23-01 h

04-06 h

Највиши ноћни дозвољени нивои

1. О.Ш. "Вукашин Марковић"

52

56

53

55

50

47

45

2. Обданиште "Бубамара"

42

59

48

55

32

38

45

3. Солитер Y

60

60

54

55

55

43

45

4. Насеље Виногради

54

56

50

55

52

47

45

5. Музеј 21. октобар

56

62

57

65

55

47

55

6. Раскрсница код Великог парка

51

52

53

65

43

44

55

М Е Р Н А М Е СТА

КРИТЕРИЈУМИ ДОЗВОЉЕНИХ НИВОА БУКЕ Критеријуми дозвољених нивоа буке могу се сагледавати са два аспекта: А) Као дозвољени ниво буке у dВ (А), сагледавајући средину у којој човек борави (за извор буке изван зграда) дању 40 dВ, ноћу 35 dВ Тумачење према Службеном гласнику Републике Србије 54/92, Закон о заштити од буке у животној средини (“Сл. Гласник РС”, бр. 36/2009) и према JUS U.J6. 090 1992 Б) Као највиши дозвољени ниво спољашње буке Leq у dВ(А)

ЗАКЉУЧАК У зони становања мерна места број од 1 до 4 измерена су мања прекорачења нивоа буке дању и нешто виша ноћу осим на мерном месту 2. У зони градског центра, поред великих раскрсница...на мерним местима 5 и 6 овог месеца нису измерена су прекорачења нивоа буке дању, а ни ноћу. Пргкорачење еквивалентног иивоа буке у Крагујевцу на посматраним локацијама овог месеца билоје током дана до 5 dB (А), а током ноћи до 10 dB(А). Локација где је измерен највиши ниво буке у фебруару 2011. године, од 62 dB мерно место 5 – млин “Славија”. У фебруару 2011. године најнижи ноћни ниво буке од 32 dB је измерен на мерном месту број 2, Пивара сквер. У односу на дозвољене нивое буке за дан и ноћ, сагледавајући средину у којој човек борави (за изворе буке изван зграда), ноћни термини мерења у Крагујевцу имали су просечно измерени ниво буке од 46 dB, што је 31 % више од дозвољеног, а дневни су имали просечно измерени ниво буке од 54 dB, што је 35 % еише од дозвољеног (тумачење под А).

12

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011.


Мерно место

РЕЗУЛТАТИ МЕРЕЊА Намена простора: Чисто стамбено подручје дању 55 dB, ноћу 45 dВ.

1

Измерена бука, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 52 до 56 dB, ноћни од 47 до 50 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 139 / 14 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

2

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада прменљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 42 до 59 dB, ноћни од 32 до 38 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 22 / 0 тешких. Измерене дневне вредности ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

3

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 54 до 60 dB, ноћни од 43 до 55 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 143 / 5 тешких. Измерене дневне врдености НЕ ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

4

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 50 до 56 dB, а ноћни од 47 до 52 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 113 / 15 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

Намена простора: Градски центар, занатска, трговачка, административно-управна зона са становима, зоне дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница дању 65 dB, ноћу 55 dB

5

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке од 56 dB до 62 dB, ноћни од 47 до 55 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 375 / 22 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

6

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 51 до 53 dB, ноћни од 43 до 44 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 196 / 19 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

Тумачење меродавног нивоа спољне буке L Аeq, у dBА према стандарду SRPS ISO 1996 -1 Део 1: Основне величине и поступци SRPS ISO 1996 -2 Акустика – опис и и мерење буке животне средине – Део 2: Прикупљање података у вези са неменом земљишта.

Датим стандардима утврђује се начин акустичког зонирања простора према намени.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011.

13


у

К р а г у ј е в ц у

Ф Е Б Р У А Р

9. фебруар

14

Предности Механизма чистог развоја

М

инистарство животне средине и просторног планирања у сарадњи са Министарством животне средине, копна и мора Републике Италије и Службом за заштиту животне средине града Крагујевца, организовало је семинар на тему ”Могућности, добити и предности Механизма чистог развоја”. Предавачи су представници Министарства Републике Србије и Републике Италије, као и представници градова у којима су већ примењивани ови програми. Циљ семинара је представљање концепта пројеката Механизама чистог развоја Кјото протокола, добити које се остварују кроз њихову реализацију, али и конкретних пројектних докумената израђених у Републици Србији. До сада су одржана два тренинга за представнике Министарства, а у току су радионице по градовима и општинама Србије. У Крагујевцу су представљена два пројектна документа која су урађена за ПИК Бечеј и Општину Љубовија, а ради се о коришћењу биомасе. - Генерално је то прича о активностима министарства из области климатских промена које се раде са италијанским министарством, а посебан аспект заузимају пројекти који су ткз. пројекти механизма чистог развоја дефинисани Кјото протоколом. Они могу да допринесу лакшој имплементацији националног законодавства под повољнијим финансијским условима, а где – према речима Данијеле Божанић, шефа Одсека за климатске промене Министарства животне средине и просторног планирања, локалне заједнице више мање имају обавезу да спроведу то законодавство. Реализација пројектних активности подразумева повећање енергетске ефикасности, коришћење остатака у сектору пољопривреде и шумарства, депонијског гаса, а све кроз механизам чистог развоја.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011


Механизам чистог развоја је инструмент за пружање помоћи земљама у развоју у постизању одрживог развоја и промовисању еколошких инвестиција. Уз три презентације на семинару у Крагујевцу дат је одговор на питање шта Србија може да добије развојем и организовањем посла и производње која је чиста и штити животну средину.

- Анализом, у Србији смо идентификовали три природна ресурса која могу да се развијају, а везана су за чистију производњу, то су: производња биомасе, складиштење отпада и коришћење природног гаса, као могућност изградње и мини хидроцентралаистакао је Маурицио Ди Батиста, представник италијанске консултанске фирме Д’Апполониа, која већ пет година сарађује са италијанским Министарством и бави се Кјото протоколом. Примена пројекта Механизма чистог развоја доноси вишеструку корист за локалне заједнице, од развијања нових технологија, финансијске добити, повећања инфраструктуре, преко отварања нових радних места. Поред побољшања социјалног стандарда, здравствених услова, ту је и еколошка корист, бољи квалитет воде и ваздуха, ублажавање климатских промена и очување локалних ресурса. - Крагујевац је већ конкурисао са пројектом који се односио на сакупљање и коришћење депонијског гаса, са депоније у Јовановцу, али током годину и по дана због административних проблема то није учињено. Очекујем да ћемо током наредних месеци изабрати италијанску компанију која ће реализовати овај пројекат Механизма чистог развоја – рекао је Срђан Матовић, члан Градског већа за животну средину. Циљ овог пројекта је смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, уз помоћ побољшања енергетске ефикасности. Депонијски гас би се користио за производњу струје, топлотне енергије, а депоновани метан за покретање аутомобилских мотора. Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011

15


20. фебруар

Стратегија одрживог развоја Шумадије и Поморавља 2011-2021

У

организацији Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља, у Крагујевцу је одржан финални састанак Регионалног партнерског форума на изради Стратегије одрживог развоја Шумадије и Поморавља 2011 – 2021. Представљене су методологије целокупног стратешког процеса и резултата сваке од појединачне фазе у раду на изради финалног документа. Развој привреде и предузетништва, рурални развој, унапређење система културе и образовања, унапређење здравственог и социјалног система заштите, развој спорта и туризма, као и унапређење инфраструктуре и заштите животне средине, најважнији су циљеви Стратегије одрживог развоја Шумадије. На завршном састанку Регионалног партнерског форума, који је одржан са циљем да се верификују резултати рада на изради Стратегије, представљена је свака од појединачних фаза у раду на изради финалног документа. Сама чињеница да је Европска унија уложила у израду стратешких докумената, у изградњу регионалних развојних агенција говори о томе да је ова област веома важна. - Ми смо један сегмент завршили, Стратегију одрживог развоја Шумадије и Поморавља 2011 -2021, која је пред нама још кратко време у некаквој драфт верзији, а након усвајања од стране скупштине Регионалне агенције то постаје званични документ. Агенција је технички и финансијски подржана од стране великог Европског програма равномерног друштвено економског развоја али – према

16

речима Јасминке Луковић Јагличић директорке Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља, истовремено у наредне две године биће равномерно присутан и други Европски програм на националном нивоу, који ће се бавити овом проблематиком и пружаће техничку и финансијску подршку нашем министарству економије и регионалног развоја – истиче она.

Састанку су присуствовали и представници два програма Европске уније. Ради се о Регионалном друштвено економском програму развоја 2, који је давао подршку читавом процесу у току његовог трајања и РегПол програму ЕУ, који ће се први пут представити представницима регионалних стакехолдера са територије Шумадије и Поморавља.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011


- Сматрам да су ова конференција и састанак веома важни због тога што омогућава да се сви актери који су важни за овај део региона, седну заједно и договоре се шта је то што они сматрају да је пресудно за развој њихових заједничких интереса. Регионални друштвено економски програм развоја 2 који подржава министарство економије и регионалног развоја је пројекат који има велики утицај за развој целе земље – рекао је Шак Букхоут, из тима ЕУ за Подршку развоју регионалне политике, на националном нивоу. Крајњи резултат данашњег састанка биће презентација регионалних развојних програма пројектних идеја у оквиру њих, њихове вредности и будући кораци након усвајања регионалног стратешког документа. Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

-

Радим у програму техничке помоћи коју финансира делегација Европске уније и ми смо овде да анализирамо и увидимо који су то програми и капацитети свих организација које су битне да изнесу развој у овом делу Србије. Овде смо да бисмо развили добре пројекте, и дамо разлог свим донаторским организацијама које могу да учествују у подржавању пројеката, а да бисмо то успели морали бисмо да имамо добро развијене пројекте, како би финансирали и јавни и приватни сектор – истакао је Фред Милен, из Програма техничке помоћи ЕУ. Усвајање регионалног стратешког документа наступиће пошто Регионални форум верификује резултате састанка одржаног у Крагујевцу и предложи документ на усвајање Скупштини оснивача Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља.

februar 2011

17


21. фебруар

Чистија производња

Г

рад Крагујевац и Регионална привредна комора Крагујевац у сарадњи са Центром за чистију производњу Србије у сали Регионалне привредне коморе представницима јавних и приватних предузећа презентовали су пројекат “Чистија производња у сарадњи са локалном самоуправом“. О концепту чистије производње, пројекту, његовом значају и циљевима говорили су Бранко Дуњић, директор Центра за чистију производњу Србије, Бранка Вукадиновић из Центра за чистију производњу, Слободан Цветковић, Министарство животне средине и просторног планирања а испред града Крагујевца говорио је Срђан Матовић, члан Градског већа за животну средину, одрживи развој и сарадњу са удружењима.

18

- Пројекат чистије производње бави се превентивном стратегијом заштите животне средине. Чистија производња је савремен приступ спречавању настајања загађења и представља део концепта одрживог развоја који води рачуна о ограничењу капацитета животне средине да прихвати одређену количину загађујућих материја, а први корак у хијерархији управљања отпадом је минимизација отпада. Зато је чистија производња дугорочна политика предузећа - рекао је Бранко Дуњић, директор Центра за чистију производњу Србије.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011


Јавним предузећима и приватним компанијама овај пројекат нуди не само еколошке аспекте већ и уштеде, а према речима директора Центра искуства је уштеда применом једне од опција која је и до 100 хиљада евра годишње, јер с једне стране компаније повећавају своју конкурентност, усклађују своје пословање са законом и чине добро за друштвену заједницу, а при том остварују значајну уштеду.

Пројекат “Чистија производња у сарадњи са локалном самоуправом“ је успешно реализован у Панчеву и Чачку. Према речима директора Центра у Панчеву је остварена уштеда од око 25 милиона еура на годишњем нивоу где је била укључена и Петрохемија која чини 80 одсто уштеде али и сва остала јавна предузећа а највећи показатељ да је пројекат исплатив је то што се у тим градовима наставља и ове године. Чистија производња представља превентивни приступ у заштити животне средине. Усвајањем пословања у склау са принципом чистије производње постижу се уштеде и користи на различите начине: рационалном употребом сировина, воде и енергије, смањењем трошкова производње, смањењем количине отпада и емисије, повећањем степена продуктивности и бољег квалитета живота. Чистија производња је кључни корак у постизању одрживог развоја.

- Данас презентујмо пројекат који је већ успешно реализован у Панчеву, тренутно спроводи у Чачку а ове године имплементација пројекта би требало да отпочне и у Крагујевцу. Циљ је да сва јавна комунална предузећа али и приватне компаније на територији града функционишу и у будућности више пажње посвете стању и очувању животне средине у нашем граду. Кроз многобројне активности пројекат ради на смањењу својих трошкова и на повећању своје конкурентности. На тај начин амбијент привреде у Крагујевцу био би много бољи него сада. Пројекат би делом био финансиран и из буџета града Крагујевца из Фонда за заштиту животне средине, а у зависности од заинтересованости крагујевачких јавних предузећа и приватних компанија, њихове спремности да учествују у реализацији, у наредних неколико месеци пројекат би могао да почне са реализацијом - истакао је Срђан Матовић, члан Градског већа. Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011

19


22. фебруар

Репарирани рачунари за Прву крагујевачку гимназију

У

присуству Срђана Матовића, члана Градског већа за животну средину, одрживи развој и сарадњу са удружењима представници рециклажног центра “Божић и синови“ уручили су репариране рачунаре директорки Прве крагујевачке гимназије, Славици Марковић. У питању је једанаест рачунара са лиценцираним Microsoft софтвером а један рачунар је уручен Удружењу за борбу против дијабета. - Сарадња са градом Крагујевцем траје већ неко време а започела је акцијом прикупљања електронског и електричног отпада пре пар месеци и ево данас доносимо крагујевачкој гимназији рачунаре са лиценцираним Microsoft - овим софтвером. Рачунари су донација СИЕПЕ, а на њима је снимљен Microsoft -ов софтвер, јер наша компанија, као рециклирани центар, једина у југоисточној Европи која поседује лиценцу и има могућност да на рефабриковане рачунаре сними Microsoft - ов софтвер али само непрофитним удружењима, академским установама и школама - рекао је Божидар Поткоњак, руководилац рециклажног центра електронског и електричног отпада компаније “Божић и синови“ из Панчева.

20

Једна у низу акција ове компаније која, према речима њених представника успешно сарађује са приватним и јавним сектором на територији читаве Србије, а намера је да се, бар када је град Крагујевац у питању, та сарадња и настави оваквим или сличним пројектима. - За гимназију је веома важно да је ушла у пројекат захваљујући граду Крагујевцу и Управи за заштиту животне средине. Свака могућност да се осавремени наставни процес у било ком облику и да се обнови школска опрема за нас је веома битна у оваквим условима - рекла је директорка Прве крагујевачке гимназије, Славица Марковић. Поред Прве крагујевачке гимназије, рачунар је добило и Удружење за борбу против дијабета.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011


22. фебруар

Рок за пререгистрацију удружења грађана

З

акон о удружењима који се примењује од октобра 2009. године предвидео је обавезу пререгистрације удружења грађана и невладиних организација која су регистрована на територији Републике Србије и одредио рок од 18 месеци. С обзиром на то, да рок за пререгистрацију истиче 21. априла и да је мали број удружења ту обавезу до сада испунио, Срђан Матовић, члан Градског већа за заштиту животне средине, одрживи развој и сарадњу са удружењима упутио је апел удружењима која су регистрована на територији града Крагујевца да ову обавезу обаве што пре и не чекају последњи рок да то учине.

Матовић је подсетио да се пререгистрација удружења може обавити у локалној канцеларији Агенције за привредне регистре која се налази у улици Николе Пашића број 6, у Крагујевцу, по процедури која је једноставна. Скупштина града Крагујевца је прошле године, прва у Србији, усвојила Стратегију развоја цивилног сектора која предвиђа, између осталог, отварање градске Канцеларије за сарадњу са цивилним сектором, успостављање Савета организација цивилног друштва као и расписивање конкурса за пројекте од јавног значаја.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

februar 2011

21


КГ еко билтен ( месечни билтен о стању животне средине у Крагујевцу)

је настао у сарадњи Службе за заштиту животне средине Града Крагујевца са Институтом за јавно здравље - Крагујевац, удружењем грађана “Стаклено звоно” и Архус центром - Крагујевац. Билтен ће излазити средином месеца, a садржај ће обухватити информације о квалитету животне средине, вести и догађаје за претходни месец.

ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗАДУЖЕН ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊИМА Др Срђан Матовић Трг Слободе 3 34000 Крагујевац

ГРАД КРАГУЈЕВАЦ ГРАДСКА УПРАВА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ, ИЗГРАДЊУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Начелница управе : Бојана Дивац

СЛУЖБА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Трг Слободе 3 034/306-178 www.kragujevac.rs мр Драган Маринковић, дипломирани биолог, шеф Службе за заштиту животне средине Драгана Мркаљ дипломирани биолог – еколог, самостални стручни сарадник Драгана Новаковић дипломирани хемичар, виши стручни сарадник Небојша Обрадовић дипломирани правник, самостални стручни сарадник

КГ ЕКО билтен

фебруар 2011. дванаести број је изашао 20. 09. 2011. године Издавач : Градска управа за просторно планирање, изградњу и заштиту животне средине – Служба за заштиту животне средине Уређује : Удружење “Стаклено звоно” Зорица Савић Бојан Ранковић Фотографије: Душко Ђорђевић, Бојан Ранковић

Билтен садржи податке преузете из извештаја Института за јавно здравље – Крагујевац

KG eko bilten 12  

Mesecni izvestaj o stanju zivote sredine za februar 2011. godine u gradu Kragujevcu

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you