Issuu on Google+

Environmental Management Center Serbia

broj 7 ● oktobar 2012. godine

Nebojša Redžić, načelnik odeljenja Nacionalnog registra izvora zagađivanja u Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije

IZVEŠTAVANJE O STANJU ŽIVOTNE SREDINE NE TREBA POSMATRATI KAO TROŠAK VEĆ KAO INVESTICIJU

Korisnici TEAMS-a istovremeno ispunjavaju sve obaveze izveštavanja prema Agenciji DRUGA RADIONICA ZA SVIH DESET KLIJENATA NA PROJEKTU U ARANĐELOVCU


I N T E R V J U

„Efikasna saradnja Odeljenja Nacionalnog registra Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije je ostvarena i sa EMC projektom jer smo nekoliko puta u sklopu zajedničkih aktivnosti informisali predstavnike industrije o njihovim obavezama ali i mogućnostima unapređenja i uštede u procesima proizvodnje uvođenjem sistematizacije u njihov proces izveštavanja u oblasti životne sredine.“

Nebojša Redžić, načelnik odeljenja Nacionalnog registra izvora zagađivanja u Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije

IZVEŠTAVANJE O STANJU ŽIVOTNE SREDINE NE TREBA POSMATRATI KAO TROŠAK VEĆÇ KAO INVESTICIJU U oviru Nacionalnog registra se prikupljaju podaci koji su neophodni za izveštavanje u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama izveštavanja, konvencijama i ugovorima iz oblasti zaštite životne sredine, koje je Republika Srbija do sada ratifikovala ili potpisala Poštovani gopodine Redžić, da li bi mogli da objasnite šta je Nacionalni registar izvora zagađivanja? Nacionalni registar izvora zagađivanja predstavlja registar informacija i podataka o zagađivačima životne sredine i predstavlja osnovu za identifikaciju i monitoring izvora zagađivanja životne sredine. On predstavlja proizvod partnerskog odnosa privrednih subjekata i Agencije kao državnog organa ovlašćenog za uspostavljanje i vođenje Nacionalnog registra izvora zagađivanja (NRIZ). Prema utvrđenim metodologijama, propisanim u nizu podzakonskih akata, proizilaze obaveze preduzeća da dostavljaju određene podatke u formi izveštaja Agenciji za zaštitu životne sredine. Treba naglasiti da NRIZ nije jednokratan posao, već predstavlja proces koji se obnavlja svake godine. Šta obuhvata Nacionalni registar izvora zagađivanja? zagađujućih materija i mestu njihovog ispuštanja, tretmana i odlaganja. Pored već navedenih podataka, u oviru Nacionalnog registra se prikupljaju podaci koji su neophodni za izveštavanje u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama izveštavanja, konvencijama i ugovorima iz oblasti zaštite životne sredine, koje je Republika Srbija do sada ratifikovala ili potpisala. Ovaj registar se zasniva na zakonima donetim 2004 i 2009. godine i odgovarajućim podzakonskim aktima i predstavlja poseban informacioni podsistem Informacionog sistema životne sredine koji se vodi u Agenciji za zaštitu životne sredine. Najšire gledano, Nacionalni registar izvora zagađivanja je registar sistematizovanih informacija i podataka o izvorima zagađivanja životne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za prečišćavanje, tokovima otpada i

2

Zašto se uspostavljaju ovakvi registri? Ovakav tip registra, postoji u svakoj zemlji Evrope u sličnom obliku i uspostavlja se u cilju zadovoljenja rastućih potreba državnih organa, i šire zajednice, za informacijama o izvorima i količinama zagađujućih materija emitovanih životnu sredinu. U Evropskoj Uniji njegovo formiranje je, kao i u Srbiji, obavezno, ali je državama članicama ostavljeno da ga formiraju svaka na svoj način. To se pre svega odnosi na formiranje takozvanog PRTR registra.

broj 7

Intervju vodila:

Jelena Tripković

Jedan od razloga uspešnosti implementacije i primene ovakvih registara u sektorskim politikama koje obuhvataju i zaštitu životne sredine je da donosi koristi ne samo državnim organima nego i industriji koja dostavlja podatke, ali i pojedincima, nevladinim organizacijama i široj javnosti. Nacionalni registar omogućava analizu velikog broja informacija koje pomažu državnim organima da odgovore na pitanja kao što su: • Ko generiše i ispušta potencijalno opasne materije? • Koji polutanti se ispuštaju? • Koje količine se ispuštaju i u kom vremenu? • U koje medije životne sredine se polutanti ispuštaju? • Koje količine svake supstance odlaze u vazduh vodu ili zemljište? • Koja je geografska distribucija emitovanih polutanata? Dobijanjem ovih informacija iz registra značajno se poboljšava sposobnost državnih organa da prepoznaju najveće probleme i da u tom smeru formulišu ostvarljive strategije upravljanja životnom sredinom. Kakva je korist predstavnika industrije od ovih registara? U početku su preduzeća u Evropi samostalno inicirala izveštavanje o životnoj sredini koje je imalo za cilj, pre svega, da pokaže da ona nisu izvori zagađujućih materija za koje ih je javnost često optuživala. Rukovodstva tih preduzeća su pored toga, ustanovila da emitovane zagađujuće materije nisu samo problem zagađivanja, nego i izvor izgubljenih novčanih sredstava zbog čega se sve češće izveštava i o značajnim uštedama kao rezultatu inicijativa o čistijoj proizvodnji ili korišćenju recikliranih materijala, prethodno razmatranih kao otpad. Kao posledica sistematskog prikupljanja podataka o emisijama na izvoru, preduzeća su sama inicirala tehničko-tehnološke promene, kao što je korišćenje alternativnih goriva i hemikalija, poboljšanje kontrole korišćenja hemikalija, povećanje efikasnosti opreme, poboljšanje u industrijskom procesu i smanjenje emisije iz tačkastih izvora i slučajne emisije. Predstavnici najvećih preduzeća u svetu su prepoznali ove registre kao alat u identifikaciji oštećenja na industrijskim postrojenjima, curenja i drugih neefikasnosti, koje dovode do emisije, što pokazuje da registar može da posluži kao značajna osnova za programe prevencije zagađenja u industriji. On ima potencijal da omogući prikupljanja potrebnih podataka za implementaciju standarda serije ISO 14000 ili EMAS-a. Njime se može podstaći saradnja i transfer tehnologija između preduzeća iz iste privredne grane. Registar takođe može da posluži i kao mehanizam za bolju komunikaciju i odnose između preduzeća i lokalnih zajednica, pomaže uspostavljanju poverenja i pouzdanosti u preduzeće od strane članova zajednice, poslovnih partnera i lokalnih nevladinih organizacija. Podaci iz velikih industrijskih zemalja su pokazali da je dobro informisana javnost dobar partner državnim organima i industriji u donošenju odluka o životnoj sredini, a dobro informisani radnici mogu da preduzmu mere da zaštite sebe, okolno stanovništvo i životnu sredinu.


Na lokalnom i nacionalnom nivou zainteresovane strane su uočile da podaci iz registra mogu da učine prepoznatljivijim prioritete u upravljanju životnom sredinom. I mediji imaju koristi od pouzdanih podataka dostavljenih od državnih organa i industrije. Registar može da bude izvor značajnih informacija za vatrogasne službe, policiju, bolnice i druge službe koje učestvuju u odgovoru na akcidentne situacije. On je isto tako koristan i u obrazovanju i u naučnom radu. Nekoliko puta ste spomenuli termine PRTR protokol i PRTR registar, da li bi mogli da ih objasnite? PRTR je engleska skraćenica za Pollutant Release and Transfer Register, tj. Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci i predstavlja poseban međunarodni ugovor razvijen kao poseban protokol Arhuske konvencije. Arhuska konvencija čiji je pun naziv Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tiču životne sredine je međunarodni ugovor usvojen na Četvrtoj ministarskoj konferenciji održanoj 1998. godine u Arhusu (Danska). Radi se o novoj vrsti međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine koja prvi put i na detaljan i specifičan način povezuje oblasti životne sredine i ljudskih prava. U skladu sa odredbama ove konvencije, razrađeni su ključni elementi PRTR registra, njegov izgled, struktura i obim, kao i pravila vezana za prikupljanje i arhiviranje podataka, izveštavanje, procenu njihovog kvaliteta, javni pristup informacijama, poverljivost podataka i informacija, učešće javnosti u razvoju registra, međunarodna saradnja u ovoj oblasti, itd. Tada postojeća zajednica Srbija i Crna Gora je potpisala PRTR protokol 2003, koji je 2011. godine i ratifikovan. A PRTR registar u Srbiji? Početkom 2006. godine u Agenciji su započete aktivnosti na uspostavljanju ovog registra, što je uključilo i aktivnosti vezane za implementaciju ovog protokola u Republici Srbiji. 2007. godine je donet odgovarajući podzakonski akt, a 2010. godine je kroz izmene, u najvećoj meri, usklađen sa PRTR protokolom i zakonskom regulativom Evropske unije. Srbija je 2009. godine započela sa dostavljanjem podataka iz ovog registra Evropskoj Agenciji za životnu sredinu u Kopenhagenu i to na dobrovoljnoj bazi, što je pozitivno ocenjeno od strane Evropske komisije u svim njenim Izveštajima o napretku. Podaci za PRTR se, pre svega, prikupljaju iz tačkastih izvora zagađivanja odnosno fabričkih postrojenja, ali se u okviru Agencije tokom 2009. godine, započelo i sa prikupljanjem podataka i iz difuznih izvora, kao sto su poljoprivredne operacije i transport. Treba posebno naglasiti, da se u okviru ovog registra prikupljaju vrlo detaljni podaci iz približno 270 preduzeća, čiji izvori predstavljaju velike izvore zagađivanja – dimnjaci, ispusti u vode ili tlo, kao i sve vrste otpada koji se generišu u toku svakodnevnih aktivnosti. PRTR registar podrazumeva godišnju periodičnost prikupljanja podataka i informacija, čime se omogućuje prostorna i vremenska analiza distribucije zagađujućih materija.

NACIONALNI REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANJA Emsije u vazduh

Emisije u vode

Emisije u tlo

Upravljanje otpadom

Buka

PRTR

PRTR

PRTR

PRTR

IS monitoringa buke

Granične vrednosti emisija

Monitoring otpadnih voda

Komunalni otpad

Strateške karte buke

Velika postrojenja za sagorevanje

Nezavisni sistemi za prečišćavanje otpadnih voda

Industrijski otpad

VOC iz primene rastvarača

Urbani sistemi za prečišćavanje otpadnih voda

Ambalažni otpad

VOC iz procesa skladištenja i transporta goriva

Proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada

CLRTAP Baza, IIR, projekcije

Posebni tokovi otpada

Inventar uPOPs

Medicinski otpad

Inventar gasova staklene bašte Baza, NIR, projekcije

Opasni otpad

Šema za trgovinu emisijama

Sanitarne deponije

JKP deponije

Divlje deponije

Uvoz i izvoz otpada PCB uređaji i PCB otpad Registar izdatih dozvola Realizacija planova upravljanja otpadom

Treba naglasiti da se izveštavanje prema Nacionalnom registru od strane ovih preduzeća oslanja na niz drugih podzakonskih akata kojima je uređeno praćenje uticaja preduzeća i aktivnosti koje se odvijaju u njima na životnu sredinu. Primenom ovih podzakonskih akata se dobijaju podaci koji se dostavljaju Agenciji u formi izveštaja, odnosno od ove godine kroz informacioni sistem NRIZ. Kratko rečeno, preduzeće koje nije uradilo analizu ispuštenih dimnih gasova ili otpadnih voda, nije uradilo ništa na upravljanju otpadom, nema podatke koje treba da izvesti i tada nastaju problemi, jer je izveštavanje po zakonu obavezno. Agencija, u saradnji sa nacionalnim organizacijama (Privredna komora Srbije, Stalna konferencija gradova i opština, lokalne samouprave), ali i međunarodnim organizacijama, kao što je Regionalni Centar za životnu sredinu, OEBS i GIZ, radi na podizanju kapaciteta u preduzećima koja imaju obavezu prikupljanja podataka i izveštavanja u cilju dostavljanja što kvalitetnijih izveštaja prema Agenciji. To se pre svega odnosi na održavanje seminara, okruglih stolova, kao i izdavanje publikacija. Dve najnovije publikacije su Uputstva za određivanje količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh i vode, generisanog otpada sa farmi svinja i živine, kao i kopova uglja i kopova drugih mineralnih sirovina.

Koje su obaveze preduzeća prema Nacionalnom registru izvora zagađivanja? Obaveze izveštavanja od strane preduzeća koja predstavljaju izvore zagađivanja su definisane u Zakonu o zaštiti životne sredine, kao krovnom zakonu i nizu zakona koji iz njega proizilaze – Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o vazduhu itd. Sva pravna i fizička lica koja su operateri postrojenja koja predstavljaju izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužna su da o svom trošku, obavljaju monitoring emisija iz postrojenja kojim upravljaju. Pored toga, dužni su da učestvuju u troškovima merenja vezanih za kvalitet vazduha u zoni uticaja i prate druge uticaje svoje aktivnosti na stanje životne sredine. Veliki industrijski kompleksi i objekti od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave, moraju da obezbeđuju i meteorološka merenja. oktobar 2012. godine

3


U toku poslednje dve godine održano je preko 50 skupova namenjenih industriji, a za ovu godinu planirana su još četiri skupa. Efikasna saradnja Odeljenja Nacionalnog registra Agencije je u tom smislu ostvarena i sa EMC projektom jer smo nekoliko puta u sklopu zajedničkih aktivnosti informisali predstavnike industrije o njihovim obavezama ali i mogućnostima unapređenja i uštede u procesima proizvodnje uvođenjem sistematizacije u njihov proces izveštavanja u oblasti životne sredine. Na predstojećem treningu koji EMC organizuje krajem meseca, predstavnici industrije će imati priliku još jednom da prođu kroz zahteve Nacionalnog registra izvora zagađivanja i da se kroz praktičan rad pripreme za izradu godišnjeg izveštaja koji ih očekuje naredne godine.

Kako vi vidite projekat „Uspostavljanje Centra za upravljanje životnom sredinom u Srbiji“? „Uspostavljanje Centra za upravljanje životnom sredinom u Srbiji (EMC)“ je projekat finansiran od strane Vlade Kraljevine Norveške, koji se implementira u Agenciji. Do sada je u njegovu realizaciju uključeno 10 velikih preduzeća u državnom, društvenom i privatnom vlasništvu koja su prepoznala svoj uticaj na životnu sredinu i žele da ga reše na najefikasniji način.

Da li Agencija ima međunarodnu obavezu razmene podataka iz Nacionalnog registra? Tokom poslednjih godina prošloga veka sazrela je svest na međunarodnom planu da je jedan od prioritetnih problema čovečanstva potreba očuvanja, zaštite i unapređenja životne sredine i taj problem najčešće nije ograničen na teritoriju jedne zemlje. Zagađujuće materije koje nastaju u jednoj zemlji se mogu u atmosferi i vodotokovima prenositi na velike udaljenosti i svoj negativan uticaj ispoljiti na sasvim drugom delu zemljine kugle. Međunarodna zajednica je shvatila opasnost od zagađenja životne sredine na globalnom planu i potrebu za njenom adekvatnom, kvalitetnom i efikasnom zaštitom. Da bi se bilo kakve analize mogle napraviti na nekom globalnijem nivou, potrebni su podaci. Ti podaci se na nivou Evrope, razmenjuju pod okriljem Evropske Agencije za životnu sredinu – EEA i koriste se za izradu niza izveštaja na nivou Evrope, ali i na širem planu.

Environmental Enviromental ManagementCenter Center Management Serbia Serbia

Ovaj Centar će u budućnosti pružati usluge preduzećima koja imaju postrojenja ili obavljaju aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Uticaj proizvodnje na životnu sredinu i društvo postaje od vitalnog značaja za dokumentaciju i poslovno upravljanje. Vodeća preduzeća su prepoznala svoju korporativnu odgovornost, tako da životna sredina postaje integralni deo njihove poslovne strategije. Izveštavanje o stanju životne sredine ne treba posmatrati kao trošak već kao investiciju, jer je očigledno da veliki investitori, a pre svega međunarodni donatori sve više insistiraju i postavljaju sve veće zahteve za adekvatnijom zaštitom životne sredine. Ispunjenje ovih zahteva i postupanje u skladu sa ekološki odgovornim poslovanjem svakako doprinosi boljoj reputaciji i privrednih subjekata i naše zemlje. Pomoć koju će pružati Centar odnosi se na izveštavanje vezano za životnu sredinu preko njihovog softvera TEAMS za izveštavanje o održivosti. To uključuje i pomoć donosiocima odluka kroz obezbeđenje relevantnih podataka i informacija potrebnih za kvalitetno odlučivanje. Na ovaj način, preduzeća imaju višestruke koristi kroz olakšanu kontrolu ekološkog statusa, odnosno pouzdano određivanje obima zagađenja i kroz kvalitetno izveštavanje prema državnim organima i organima lokalnih samouprava, zainteresovanim stranama, pa čak i za potrebe tržišta. Nalazi Centra za upravljanje životnom sredinom su i osnova za upravljanje kvotama u trgovini emisijama gasova staklene bašte, sertifikaciju u pogledu EMAS i ISO 14001 standarda i poboljšanja eko - efikasnosti. EEA POKRIVENOST · Kosovo pod UNSCR 1244/99

Zemlje članice

Zemlje saradnice

Srbija je pridruženi član EEA, zajedno sa svim zemljama Zapadnog Balkana i preko Agencije za zaštitu životne sredine, kao kompetentnog državnog organa, aktivno učestvuje u svim aktivnostima EEA. Da li to znači da su podaci iz Nacionalnog registra javni? Vrlo je značajno da je u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine i drugim zakonima, kao i međunarodnim obavezama, obezbeđena javnost podataka i informacija, koje moraju biti dostupne svim zainteresovanim stranama. Svako ko je tražio podatke iz Nacionalnog registra bez obzira na potrebe, dobio ih je u najkraćem mogućem roku, uz jedno ograničenje koje je propisano i zakonom i odnosi se na poverljivost podataka koji mogu biti poslovna tajna preduzeća – proizvodi, sirovine, goriva koji se koriste u preduzeću i sl. Ti podaci nisu dostupni. Agencija ih koristi isključivo u procesu provere kvaliteta dostavljenih podataka. Podatke traže pojedinci za potrebe izrade seminarskih, diplomskih radova i doktorskih disertacija, ali i drugi državni organi i organizacije, kao i lokalne samouprave ili profesionalne organizacije za izradu planskih dokumenata, strategija i sl.

4

broj 7

Kako se prikupljaju podaci u Odeljenju Nacionalnog registra izvora zagađivanja? U okviru Agencije se razvijaju dva Informaciona sistema. Jedan zovemo NRIZ, drugi TEAMS. Prvi – NRIZ, razvijan je samostalno u Agenciji, a drugi, TEAMS, razvijan je uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške u okviru već pomenutog projekta „Uspostavljanje Centra za upravljanje životnom sredinom u Srbiji (EMC)“. Između njih postoje sličnosti, ali i veoma velike razlike u nameni kao i u načinu prikupljanja i obrade podataka. Informacioni sistem NRIZ je namenjen preduzećima koja žele na jednostavan način da ispune svoje obaveze izveštavanja prema Agenciji. Oni imaju zakonsku obavezu da jednom godišnje, do 31. marta tekuće godine, dostave podatke iz prethodne godine o emitovanim količinama zagađujućih materija u vazduh, vode i tlo, kao i o upravljanju otpadom i proizvodima. Prva faza razvoja Informacionog sistema NRIZ je uspešno završena i obuhvatila je: PRTR registar, upravljanje otpadom, emisije u vazduh, proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada i ambalažu i ambalažni otpad. U drugoj fazi, koja je sada u fazi planiranja, biće obuhvaćene obaveze kao što su otpadne vode, lako isparljive organske materije, PCB uređaji i PCB otpad, ali će se izvršiti povećanje funkcionalnosti celog


sistema u smislu dostupnosti podataka široj javnosti, kao i kolegama iz drugih ministarstava kojima su podaci iz Nacionalnog registra neophodni u radu. Ovde primenjeni sistem dostavljanja podataka se pokazao vrlo uspešnim i prihvaćen je od strane preduzeća koja imaju obavezu izveštavanja jer je kroz njega, od puštanja u rad februara meseca do danas, podatke dostavilo oko 2600 preduzeća sa oko 3500 obrazaca. Ovaj sistem je vrlo sličan sistemu koji se koristi u razmeni podataka sa EEA. Drugi informacioni sistem, TEAMS je softversko okruženje namenjeno preduzećima koja žele da na dnevnoj ili nedeljnoj bazi prate uticaje svojih aktivnosti na životnu sredinu.

Prva preduzeća je potrebno informisati, što se i čini na različite načine. Preduzećima iz druge grupe je potrebna pomoć da uspostave sistem prikupljanja podataka za izveštavanje, popune podatke u informacionom sistemu ili dostave izveštaj. Brojna uputstva su objavljena na internet stranici Agencije vezana za pomoć pri proračunima, popunjavanje podataka, određivanje kodova i sl. Isto tako, zaposleni u Odeljenju pomažu i putem telefona, elektronske pošte, a mnogi su došli i u prostorije Agencije i direktno dobili odgovore na svoja pitanja.

Merenja su ključna. Ako nešto ne možemo izmeriti, ne možemo ga ni kontrolisati. Ako ne možemo kontrolisati, ne možemo upravljati njime. Ako ne možemo upravljati njime, ne možemo ga ni poboljšavati. H. Džejms Herington (H. James Harrington), jedan od vodećih stručnjaka za restruktuiranje poslovnih procesa

To je okruženje koje se naziva „Green accounting”, odnosno, „ekološko računovodstvo“ i predstavlja važno oruđe za uspostavljanje održivog odnosa preduzećeprirodno okruženje. Primenom ovog softvera dobijaju se podaci koji ukazuju na nivo uticaja aktivnosti koji se odvijaju u nekom preduzeću na životnu sredinu i iskorišćenje prirodnih resursa. Pored toga, obezbeđuju se i podaci neophodni za obračun troškova svih vrsta naknada za zagađivanje ili degradaciju resursa, stavljanje proizvoda od posebnog značaja na tržište Republike Srbije itd. Treba napomenuti da korisnici TEAMS-a istovremeno ispunjavaju sve obaveze izveštavanja prema Agenciji i nemaju potrebu da dostavljaju podatke kroz NRIZ. Sa kakvim teškoćama se susrećete u Odeljenju Nacionalnog registra? Teškoća pri implementaciji ovako složenog sistema svakako da ima, ali svakako ih pre treba zvati izazovima. Mora se u svakom slučaju naglasiti da je izveštavanje obavezno. Najznačajniji izazov su česte promene u listama preduzeća koja treba da dostave izveštaje u Nacionalni registar, što je posledica promena u privredi. Dešava se da preduzeća menjaju ime ili vlasnike - zabeležili smo i primer da je jedno od njih promenilo vlasnika čak sedam puta za tri godine. Takođe preduzeća menjaju i aktivnosti, pa se jedne godine nađu na listi a druge ne. Ono što se nažalost takođe dešava je i da preduzeća smanje svoje kapacitete, a neka bankrotiraju i propadaju. Analizom mehanizma dostavljanja podataka u proteklom periodu utvrdili smo da u suštini postoje tri vrste preduzeća: • Preduzeća koja nisu informisana da su doneta podzakonska akta i da je uvedena obaveza godišnjeg izveštavanja, • Preduzeća ne umeju da popune tražene obrasce, • Preduzeća ne žele da popune dostavljene obrasce ili dostavljaju nepotpune ili pogrešno popunjene podatke.

Kakvi su planovi u narednom periodu Odeljenja za Nacionalni registar čiji ste vi načelnik? Sve obaveze prikupljanja podataka i izveštavanja još uvek nisu pokrivene u celini, ali u skladu sa raspoloživim ljudskim i materijalnim kapacitetima, zaposleni u Odeljenju za Nacionalni registar izvora zagađivanja, razvijaju jedan po jedan segment, jedan po jedan izveštaj. Kao primer, ove godine je dostavljen kompletan Izveštaj u skladu sa Konvencijom o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima sa podacima od 2000. do 2010. godine. U junu mesecu je od strane Sekretarijata Konvencije urađena revizija ovog izveštaja i on je vrlo pozitivno ocenjen. Za narednu godinu je predviđena izrada ovog izveštaja za period 1990 – 2012, čime će u potpunosti ova obaveza biti ispunjena. Poseban izazov predstavljaju nove i sve složenije obaveze izveštavanja koje se razvijaju u Evropskoj Uniji. Kao što je svima poznato, u razvoju zakonodavstva životne sredine EU nema ništa slučajno i drastično inovativno. Planiranje se vrši za deset, pa i dvadeset godina unapred i svako unapređivanje zakonske regulative zasniva se na detaljnoj analizi prethodno stečenih iskustava. Jasno je da Srbija kao zemlja koja želi da postane članica EU, ima mnogo manje vremena za ovakve pripreme za razliku od drugih zemalja u procesu pristupanja. Naš cilj je ostvarivanje obima i kvaliteta izveštavanja u skladu sa zahtevima celokupnog zakonodavstva EU, ali i drugih međunarodnih obaveza, vezanih za izvore zagađivanja, uzimajući u obzir, pre svega, ljudske i materijalne kapacitete Odeljenja za Nacionalni registar izvora zagađivanja.

Najkomplikovanija situacija je kad su u pitanju preduzeća iz treće grupe i na njih se gubi najviše vremena i energije, ali srećom njih nema mnogo. Ukoliko se podaci ne dostave ili se dostave nepotpuni ili netačni podaci, onemogućen je unos podataka u informacioni sistem, što za posledicu ima nemogućnost daljih proračuna na nivou Republike Srbije i dobijanja relevantnih informacija. Kao negativan primer može se navesti dostavljanje podataka o komunalnom otpadu iz pojedinih lokalnih zajednica podaci se izražavaju u kubnim metrima, broju kretanja kamiona, tzv. šihti, broju ispražnjenih kontejnera, kanti itd, a jedina dozvoljena jedinica je tona. Ovakvi podaci se, naravno ne mogu iskoristiti za unos u informacioni sistem, niti za proračune. Za rešavanje prikazanih problema, ponekad nam je Nebojša Redžić se obraća učesnicima radionice u neophodna pomoć Aranđelovcu Sektora za kontrolu i nadzor Ministarstva sa kojima imamo odličnu U drugim zemljama, pa i zemljama iz saradnju u čijoj je nadležnosti, između okruženja, za ispunjavanje svih obaveza, ostalog, praćenje sprovođenja zakona zadataka i aktivnosti iz ove oblasti, angažovani u preduzećima. Tu spadaju podizanje su mnogo značajniji kapaciteti, naročito kapaciteta i edukacija zaposlenih, ljudski, nego što je slučaj kod nas. kontrola samo-monitoringa i na kraju ono Najvažnija aktivnost u narednom periodu najnepopularnije su mere prinude. je vezana za ispunjavanje obaveza dostavljanja Primenom svih navedenih mehanizama podataka o emisijama gasova staklene bašte. od edukacije do mera prinude, Agencija Ovo je, siguran sam, jedno od najsloženijih prikupi više od 90 % izveštaja. Naravno još izveštavanja i zbog svoje povezanosti sa drugim uvek se javljaju neke manjkavosti, ali sam izveštavanjima zahteva vrlo pažljivo planiranje. siguran da će se i one u narednom periodu Moja su očekivanja da ćemo to u celini ostvariti uspešno prevazići. u toku 2013. godine. oktobar 2012. godine

5


IZVEŠTAVANJE ZA PRTR REGISTAR

Dostavljanje podataka za Nacionalni registar je obavezno za sva privredna društva, kao i druga pravna lica i preduzetnike, koja predstavljaju izvore zagađivanja različitih delatnosti. Tekst pripremio:

Nebojša Redžić

I

zveštavanje prema PRTR Registru je propisano Pravilnikom o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka (Sl. glasnik RS, br. 91/2010). Ovaj registar se vodi u Agenciji za zaštitu životne sredine. Izveštavanje se oslanja na ispunjavanje obaveza iz drugih podzakonskih akata kojima je regulisano praćenje uticaja na životnu sredinu preduzeća i aktivnosti koje se odvijaju u njima. Podaci dobijeni na ovaj način se dostavljaju Agenciji u formi izveštaja, odnosno od ove godine kroz informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja (NRIZ). Kratko rečeno, preduzeće koje nije uradilo analizu ispuštenih dimnih gasova, otpadnih voda ili nije uradilo ništa na upravljanju otpadom, nema potrebne podatke i tada nastaju problemi, jer je izveštavanje po zakonu obavezno. Dostavljanje podataka za Nacionalni registar je obavezno za sva privredna društva, kao i druga pravna lica i preduzetnike, koja predstavljaju izvore zagađivanja različitih delatnosti datih u Prilogu br. 1. – Lista 1: Spisak delatnosti i minimalne granične vrednosti za izveštavanje za Nacionalni registar izvora zagađivanja. Lokalni registar sadrži podatke koje dostavljaju privredna društva, kao i druga pravna lica i preduzetnici, koja predstavljaju izvore zagađivanja različitih delatnosti, datih u Prilogu br. 1. – Lista 2: Spisak delatnosti i minimalne granične vrednosti za izveštavanje za Lokalne registre izvora zagađivanja. Ova preduzeća su podeljena u devet kategorija: 1. Energetski sektor, 2. Proizvodnja i prerada metala, 3. Mineralna industrija, 4. Hemijska industrija, 5. Upravljanje otpadom i otpadnim vodama, 6. Proizvodnja papira i proizvoda od drveta i prerada, 7. Intenzivna proizvodnja stoke i ribarstvo, 8. Životinjski i biljni proizvodi iz prehrambenog sektora i 9. Ostale delatnosti.

6

broj 7

Važno je naglasiti da se dostavljaju podaci o tačno određenim zagađujućim materijama koje se emituju u vazduh i vode, karakterističnim za svaku vrstu proizvodnje posebno. Spisak zagađujućih materija koje se prema vrstama industrije emituju u vazduh je dat u Prilogu 3. a u vode u Prilogu 4. Pravilnika. Dostavljanje podataka se vrši u okviru 5 tematskih celina, odnosno 5 obrazaca i to: 1. 2. 3. 4. 5.

Opšti podaci o preduzeću, Emisije u vazduh, Emisije u vode, Emisije u tlo, Upravljanje otpadom.

Opšti podaci o preduzeću su dati u obrascu 1. i obuhvataju informacije vezane za administrativne podatke o preduzeću i postrojenjima koji predstavljaju izvore zagađivanja, utrošenim sirovinama i gorivima, kao i proizvodima iz postrojenja. Podaci o emisijama u vazduh iz obrasca 2. uključuju podatke o izvorima zagađivanja, podacima o radu izvora, podaci o korišćenim gorivima, kao i podatke o bilansu i načinu određivanja emisija zagađujućih materija. Emisije u vode se dostavljaju na obrascu 3. i obuhvataju sledeće podatke: podatke o ispustu i sistemu za prečišćavanje otpadnih voda, podatke o bilansu

emisija zagađujućih materija i podatke o recipijentu. Za opštinska javno komunalna preduzeća postoje dodatna pitanja vezana za vodovodni i kanalizacioni sistem. U obrascu 4. se dostavljaju podaci o emisijama u tlo ukoliko se u upravljanju otpadom koriste metode odlaganja D2 – Izlaganje otpada procesima u zemljištu (npr. biodegradacija tečnog otpada ili muljeva u zemljištu) i D3 – Duboko ubrizgavanje (npr. deponovanje vrsta otpada koje se pumpama mogu ubrizgavati u bunare, napuštene rudnike soli ili prirodne depoe). Liste otpada D i R čine sastavni deo Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada. Podaci o upravljanju otpadom (opasnim i neopasnim), iz obrasca 5. vezani su za vrste i klasifikacije otpada, količine proizvedenog, odnosno generisanog otpada, kao i način upravljanja tim otpadom. Količine emitovanih zagađujućih materija koji se dostavljaju za registre mogu biti dobijeni merenjem, proračunom ili inženjerskom procenom. Merenja, odnosno matematički metodi i inženjerska procena moraju biti u skladu sa relevantnim nacionalnim, evropskim i međunarodnim uputstvima i standardima. Od ove godine svi obveznici imaju obavezu dostavljanja podataka kroz informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja, najkasnije do 31. marta tekuće godine sa podacima za prethodnu godinu.


IZVEŠTAVANJE O EMISIJAMA U VAZDUH Zbog svoje složenosti i raznolikosti tema vezanih za emisije zagađujućih materija u vazduh i izveštavanje je složeno i propisano je nizom Zakonskih i podzakonskih akata. Tekst pripremila:

Dijana Čvoro

Izveštavanje u skladu sa ovom uredbom se vrši na osnovu člana 58. Zakona o zaštiti vazduha. Izveštaj o merenju emisija se dostavlja: • za kontinualna merenja - jednom u tri meseca i to u roku od 15 dana od isteka tromesečja • za povremena merenja - u roku od 30 dana od dana izvršenog merenja. Izveštaj o godišnjem bilansu emisija dostavlja se Agenciji za zaštitu životne sredine do 31. janura tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu u papirnoj i elektronskoj formi. Uredba

o listi industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se

kontroliše emisija isparljivih organskih jedinjenja pri određenoj potrošnji rastvarača i ukupnim dozvoljenim emisijama, kao i šemi za smanjenje emisija

Pravilnik Nacionalnog

registra izvora zagađivanja

(NRIZ)

Izveštavanje u skladu sa Pravilnikom o Nacionalnom i lokalnom registru izvora zagađivanja je dato u posebnom poglavlju vezanom za PRTR izveštavanje. Uredba

o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (Sl. glasnik RS, br. 71/10, 06/11-ispravka) doneta je na osnovu člana 41. i člana 42. Zakona o zaštiti vazduha i njome su propisane: • • • •

Granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora; Način, postupak, učestalost i metodologija merenja emisija zagađujućih materija; Postupak vrednovanja rezultata merenja; Sadržaj Izveštaja o izvršenim merenjima emisije kao i način dostavljanja podataka i dr.

• Ovom uredbom obuhvaćane su sledeće zagađujuće materije:

Ukupne praškaste materije Praškaste neorganske materije

Zagađujuće materije

Neorganske gasovite materije

Razvrstane u klase štetnosti (I-IV)

Organske materije

Izražene kao ukupan ugljenik

Kancerogene materije

Razvrstane u klase štetnosti (I-III)

Operater koji ne vrši samostalno kontinualno merenje emisije, dužan je da vrši povremeno merenje emisije dva puta godišnje. Operater koji vrši samostalno kontinualno merenje emisije, dužan je da vrši povremeno merenje emisije u cilju kontrole mernih uređaja jednom godišnje. Merenje emisija zagađujućih materija može se obavljati kontinualno ili kao pojedinačno merenje. Garancijsko merenje

Povremeno merenje Pojedinačno merenje Merenje emisija zagađujućih materija

Kontrolno merenje Kontinualno merenje Posebno merenje

Ovom Uredbom propisuje se lista industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se kontroliše emisija isparljivih organskih materija, kao i šeme za smanjenje emisija ovih materija (Sl. glasnik RS, br. 100/2011). Doneta na osnovu člana 45. stav 2. Zakona o zaštiti vazduha, a njena primena počinje od 1. januara 2013. godine. U Prilogu 2. Ove Uredbe definisana je lista aktivnosti u kojima se koriste organski rastvarači, kao što su štampanje, bojenje i zaštita vozila, hemijsko čišćenje, proizvodnja farmaceutskih proizvoda, obuće i sl. Postrojenja imaju obavezu izveštavanja: • nova mala i srednja postrojenja - najkasnije dva meseca pre puštanja u rad • postojeća postrojenja - za svaku aktivnost u kojoj se prelazi granica potrošnje rastvarača koja je navedena u Prilogu 2. ove uredbe. Usklađenost sa zahtevima ove Uredbe postrojenja mogu postići primenom propisanih graničnih vrednosti emisija ili primenom šeme za smanjenje emisija. Izveštavanje u skladu sa Uredbom se vrši u skaldu sa formom izveštaja datom u Prilogu 3. Uredbe.

Pravilnik

o tehničkim merama i zahtevima koji se odnose na

dozvoljene emisione faktore za isparljiva organska jedinjenja koja potiču iz procesa skladištenja i transporta benzina

Ovim pravilnikom (Sl. glasnik RS, br.01/2012) propisuju se tehničke mere i zahtevi koji se odnose na dozvoljene emisione faktore za isparljiva organska jedinjenja za skladištne, utovarne i istovarne instalacije na terminalima i za pokretne rezervoare, utovarne i istovarne instalacije u maloprodajnim objektima. Pravilnik je donet na osnovu člana 44. stav 2. Zakona o zaštiti vazduha, a njegova primena počinje od 1. januara 2013. godine. Podaci o vrsti i broju rezervoara za skladištenje benzina na terminalima i o benzinskim stanicama dostavljaju se Agenciji za zaštitu životne sredine na obrascima A i B iz Priloga 5. ovog pravilnika.

IZVEŠTAVANJE O EMISIJAMA U VODU Netretirane komunalne i industrijske otpadne vode predstavljaju ključne izvore zagađenja voda u Republici Srbiji. Tekst pripremila:

Lidija Mihailović Netretirane komunalne i industrijske otpadne vode predstavljaju ključne izvore zagađenja voda u Republici Srbiji. Mali je procenat komunalnih i industrijskih otpadnih voda koje se tretiraju pre ispuštanja u recipijent. Osnov za izveštavanje Agencije o komunalnim i industrijskim otpadnim vodama i emisijama u vode, zasniva se prema Pravilniku o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivnja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka. U poglavlju o izveštavanju za PRTR registar izveštavanje o emisijama u vode je detaljnije objašnjeno. oktobar 2012. godine

7


Zakon o vodama (Sl. glasnik RS, br. 30/2010) predstavlja osnov za uspostavljanje sistema praćenja sadržaja zagađujućih materija u otpadnim vodama i izveštavanja harmonizovanog sa zahtevima evropskog zakonodavstva. Zakon o vodama u članu 99. nalaže obavezu merenja količine i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, kao i izveštavanje o emitovanim količinama zagađujućih materija. Pravilnik koji će biti donet dodatno će unaprediti dostavljanje podataka i podići ih na viši nivo.

IZVEŠTAVANJE O UPRAVLJANJU OTPADOM

Članom 75. Zakona o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/2009 i 88/2010) regulisana je obaveza vođenja dnevne evidencije o otpadu i godišnje izveštavanje.

Tekst pripremila:

Ljiljana Đorđević

IZVEŠTAVANJE O EMISIJAMA U TLO

Tekst pripremila:

Lidija Mihailović

Prikupljanje i dostavljanje podataka o emisijama zagađujućih materija u tlo, zasniva se na Pravilniku o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivnja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka.

Za potrebe registara prikupljaju se podaci o otpadu koji se odlaže u ili na tlo, a da bi pravilno popunili odgovarajući obrazac potrebno je prvo odrediti indeksni broj otpada iz Kataloga otpada, koji je sastavni deo Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (Sl. glasnik RS, br. 56/2010). Za svaki izvor emisija zagađujućih materija na/u tlo, popunjava se poseban obrazac. U poglavlju o izveštavanju za PRTR registar, izveštavanje o emisijama u tlo je detaljnije objašnjeno.

8

U

Agenciji je razvijen sistem izveštavanja koji omogućava praćenje tokova svih vrsta otpada od generisanja do prerade ili deponovanja. Donošenjem i implementacijom odgovarajućih zakona i podzakonskih akata postiglo se bolje izveštavanje u cilju dobijanja što kvalitetnije baze podataka koja bi doprinela boljem upravljanju otpadom na svim nivoima u Republici Srbiji. Preduzeća koja izveštavaju u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za izradu Nacionalnog i Lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka (Sl. glasnik RS, br. 91/2010), izveštavaju na Obrascu 5 kada usled njihovih aktivnosti stvaraju otpad. Članom 75. Zakona o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/2009 i 88/2010) regulisana je obaveza vođenja dnevne evidencije o otpadu i godišnje izveštavanje. Naime, proizvođač i vlasnik otpada, izuzev domaćinstva, dužan je da vodi i čuva dnevnu evidenciju o otpadu i dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji u skladu sa Pravilnikom o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu (Sl. glasnik RS, br. 95/2010). Izveštaj sadrži podatke o: vrsti, količini, poreklu, karakterizaciji i klasifikaciji, sastavu, skladištenju, transportu, uvozu, izvozu, tretmanu i odlaganju nastalog otpada, kao i otpada primljenog u postrojenje za upravljanje otpadom.

broj 7

Oznaka

Naziv obrasca godišnjeg

obrasca

izveštaja

Na slici je dat prikaz ko su obveznici dostavljanja izveštaja Agenciji.

U tabeli je dat prikaz obrazaca koji se dostavljaju u skladu sa Pravilnikom o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu.

Ko popunjava obrazac

GIO1

Godišnji izveštaj o upravljanju otpadom proizvođača otpada

Proizvođači otpada za generisani otpad/ Operateri postrojenja za ponovno iskorišćenje otpada za rezidualni otpad

GIO2

Godišnji izveštaj o upravljanju otpadom operatera postrojenja za odlaganje otpada

Operateri postrojenja za odlaganje otpada za sakupljeni i odloženi otpad

GIO3

Godišnji izveštaj o upravljanju otpadom operatera postrojenja za ponovno iskorišćenje otpada

Operateri postrojenja za ponovno iskorišćenje otpada za prikupljeni i prerađeni otpad

GIO4

Godišnji izveštaj o upravljanju otpadom izvoznika otpada

Izvoznici otpada za izvezene količine otpada

GIO5

Godišnji izveštaj o upravljanju otpadom uvoznika otpada

Uvoznici otpada za uvezene količine otpada

KOM1

Godišnji izveštaj o upravljanju komunalnim otpadom

Javno komunalna preduzeća


Ustanove u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi i životinja dostavljaju na obrascu GIO1 podatke o proizvedenom otpadu, a ukoliko poseduju postrojenja za tretman izveštavaju Agenciju i o količinama preuzetog i tretiranog medicinskog otpada na obrascu GIO3. Podatke o komunalnom otpadu dostavljaju javno komunalna preduzeća iz lokalnih zajednica. Da bi se nivo izveštavanja o komunalnom otpadu poboljšao donet je i Pravilnik o metodologiji za prikupljanje podataka o sastavu i količini komunalnog otpada na teritoriji jedinica lokalne samouprave (Sl. glasnik RS, br. 61/2010) koji precizno definiše metodologiju prikupljanja podataka o komunalnom otpadu.

IZVEŠTAVANJE O AMBALAŽI I AMBALAŽNOM OTPADU

Preduzeća koja proizvode ili upravljaju ambalažom i ambalažnim otpadom imaju obavezu da u svom radu postupaju u skladu sa odredbama Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu i odgovarajućim podzakonskim aktima, i o tome dostavljaju godišnje izveštaje nadležnim organima.

Tekst pripremila:

Ivana Marković

Baza podataka izdatih dozvola za upravljanje otpadom

Na osnovu podataka koje šalju organi nadležni za izdavanje dozvola za upravljanje otpadom iz Registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom i dozvolama za uvoz, izvoz i tranzit otpada, koje izdaju u skladu sa članom 76. Zakona o upravljanju otpadom, Agencija vodi i ažurira bazu podataka. Ova baza prvenstveno ima cilj da se izvrši sistematizacija podataka o vrstama dozvole za upravljanje otpadom i da podaci o izdatim dozvolama budu dostupni javnosti. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, nadležni organ izdaje dozvolu i podatke iz registra dozvola dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine. Agencija vodi bazu podataka o izdatim dozvolama za upravljanje otpadom. Baza sadrži podatke o vrsti dozvole, osnovne podatke o operateru koji poseduje dozvolu, roku važnosti, vrsti i količini otpada, izmene i dopune. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, nadležni organ Autonomne pokrajine Vojvodina, Gradske i Opštinske uprave, dostavile su Agenciji 1162 dozvole za upravljanje otpadom. Od ovog broja 404 dozvole je izdato u 2010. godini, dok je 2011. godine broj izdatih dozvola znatno veći i iznosi 758 dozvola. Najveći broj dozvola izdato je za sakupljanje i transport otpada, 942 dozvole. Dozvolu za sladištenje i tretman poseduje 356 preduzeća, dok za odlaganje otpada dozvolu ima 23 preduzeća. Određen broj preduzeća poseduje integralnu dozvolu za obavljanje više delatnosti.

U

pravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom definisano je Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu (Sl. glasnik RS, br. 36/2009). Kriterijumi za određivanje šta može biti ambalaža dati su u Pravilniku o kriterijumima za određivanje šta može biti ambalaža, sa primerima za primenu kriterijuma i listi srpskih standarda koji se odnose na osnovne zahteve koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet (Sl. glasnik RS, br. 70/2009). Preduzeća koja proizvode ili upravljaju ambalažom i ambalažnim otpadom imaju obavezu da u svom radu postupaju u skladu sa odredbama Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu i odgovarajućim podzakonskim aktima, i o tome dostavljaju godišnje izveštaje nadležnim organima. Izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu regulisano je članom 39. i 40. Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Na osnovu člana 39. proizvođač, uvoznik, paker/punilac i isporučilac ambalaže kao i pravno lice koje samostalno upravlja svojim ambalažnim otpadom, dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom u prethodnoj godini, bez obzira na količine stavljene na tržište. Na osnovu člana 40. operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom dostavljaju Agenciji Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom u toku prethodne godine. Proizvođač, uvoznik, paker/punilac i isporučilac, ambalažnim otpadom mogu upravljati na tri načina: • Da prenese svoje obaveze na operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom u skladu sa članom 24. Zakona i da dostavi godišnji Izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine. • Da obezbedi sopstveno upravljanje ambalažnim otpadom u skladu sa članom 25. i 26. i

dostavi godišnji Izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine. • Da dostavi godišnji Izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine i plati naknadu koju će mu propisati Ministarstvo na osnovu dostavljenog Izveštaja, u skladu sa Uredbom o kriterijumima za obračun naknade za ambalažu ili upakovan proizvod i oslobađanje od plaćanja naknade, obvezncima plaćanja, visini naknade, kao i o načinu obračunavanja i plaćanja naknade (Sl. glasnik RS, br. 8/10). U cilju efikasnijeg upravljanja ovom vrstom otpada usvojen je Pravilnik o obrascima izveštaja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom (Sl. glasnik RS, broj 21/2010) kojim je propisan izgled izveštaja koji se dostavljaju. U Pravilniku je dat sadržaj oba izveštaja: • Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom koji sastavlja proizvođač, uvoznik, paker/punilac, isporučilac i krajnji korisnik dostavlja se na Obrascu 1. • Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom koji sastavlja operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom dostavlja se na Obrascu 2. Na osnovu prikupljenih podataka u Agenciji za zaštitu životne sredine se vode baze podataka i izgrađuje informacioni sistem o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom kao podsistem informacionog sistema životne sredine Republike Srbije u cilju praćenja ovih tokova otpada, nadzora nad primenom propisa, izrade izveštaja i proračun indikatora na nacionalnom i međunarodnom nivou. Na osnovu ovih podataka, izrađuje se godišnji Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažni otpadom, donose se i strateška dokumenta i planovi, kao i ocene primenjenih mera na području upravljanja otpadom. oktobar 2012. godine

9


IZVEŠTAVANJE O POSEBNIM TOKOVIMA OTPADA

Obavezu izveštavanja prema Agenciji za zaštitu životne sredine imaju sva pravna i fizička lica koja prvi put stavljaju (proizvođači i uvoznici proizvoda) na tržište Republike Srbije proizvode koji su definisani uredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

Č

lanom 5. Zakona o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/09) definisani su posebni tokovi otpada koji predstavljaju kretanja otpada (istrošenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od električnih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju. U poglavlju 7. Istog Zakona, Upravljanje posebnim tokovima otpada, u članovima od 47. do 58. propisuje načine upravljanja pojedinim posebnim tokovima otpada. Istim članovima je propisana obaveza izveštavanja vlasnika ovih vrsta otpada i dostavljanja odgovarajućih podataka Agenciji za zaštitu životne sredine. Uredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade (Sl. glasnik RS, br. 54/10), utvrđuju se: • proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, • obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, način i rokovi dostavljanja godišnjeg izveštaja, • obveznici plaćanja naknade, kriterijumi za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. Izveštava se za sledeće grupe posebnih tokova otpada: • gume jesu gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i dr.), poljoprivrednih i građevinskih mašina, prikolica, letelica, vučenih mašina, drugih mašina i uređaja i ostali slični proizvodi, nakon završetka životnog ciklusa, koje vlasnik odbacuje ili namerava da odbaci zbog oštećenja, istrošenosti ili drugih razloga; • proizvodi koji sadrže azbest jesu azbestni cement ili proizvodi od azbestnog cementa, azbestni frikcioni proizvodi, azbestni filteri, azbestni tekstil, azbestni papir i karton, azbestni zaptivači, azbestni ambalažni materijali, azbestni materijal za ojačanja, azbestne podne obloge i azbestna punila; • baterije ili akumulatori jeste svaki izvor električne energije proizvedene pretvaranjem hemijske energije, a koji može da se sastoji od jedne ili više primarnih baterijskih ćelija (koje se ne mogu puniti) ili jedne ili više sekundarnih baterijskih ćelija (koje se mogu puniti); • ulja jesu sva mineralna i sintetička ulja i maziva, kao i sva jestiva ulja; • električni i elektronski proizvodi jesu proizvodi čiji rad zavisi od električne

10

broj 7

struje ili elektromagnetnih polja, kao i proizvodi namenjeni za proizvodnju, prenos i merenje struje i elektromagnetnih polja, za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu struju i 1500 V za jednosmernu struju; • vozila (obaveza izveštanja od 2013. godine) jeste svako vozilo kategorije M1 (motorno vozilo za prevoz putnika - putničko vozilo koje, osim sedišta vozača ima još najviše osam sedišta) ili N1 (motorno vozilo za prevoz tereta - teretno vozilo čija najveća dozvoljena masa nije veća od 3,5 t), motorno vozilo sa tri točka, osim motornih tricikala (kategorija L5 - teški tricikl) i njihovi neupotrebljivi ili odbačeni delovi. Obavezu izveštavanja prema Agenciji za zaštitu životne sredine imaju sva pravna i fizička lica koja prvi put stavljaju (proizvođači i uvoznici proizvoda) na tržište Republike Srbije proizvode koji su definisani uredbom

Tekst pripremila:

Nada Misajlovski

o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Obveznici izveštavanja dužni su da vode dnevnu evidenciju na obrascima dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda (Obrazac 1), koji su propisani uredbom. Dnevna evidencija se vodi svakodnevno za svaki proizvod posebno. Ovi obrasci se ne dostavljaju Agenciji već se na osnovu njih izrađuje godišnji izveštaj. Godišnji izveštaj o stavljanju proizvoda po vrstama na tržište Republike Srbije (Obrazac 2), propisan je uredbom. Ovaj izveštaj je deo informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja. Kroz ovu aplikaciju dostavljaju se i godišnji izveštaji za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Rok za predaju izveštaja je 31. mart tekuće godine sa izveštajima za prethodnu godinu.


INFORMACIONI SISTEM NACIONALNOG REGISTRA IZVORA ZAGAĐÁIVANJA

Tekst pripremila:

Gordana Brajović

Sistem omogućava da kompanije koje su u zakonskoj

obavezi da izveštavaju Agenciju po bilo kom osnovu mogu da smanje i olakšaju pripremu zakonom obaveznih godišnjih obrazaca.

A

gencija za zaštitu životne sredine je na svom sajtu www.sepa.gov.rs/ nriz/prva postavila novi informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja (NRIZ). Ovaj sistem omogućava da kompanije koje su u zakonskoj obavezi da izveštavaju Agenciju po bilo kom osnovu mogu da smanje i olakšaju pripremu zakonom obaveznih godišnjih obrazaca. Informacionom sistemu se pristupa preko portala Nacionalnog izvora zagađivanja, gde je moguće na jednostavan način izvršiti registraciju firme kao i poslati godišnji izveštaj. Na portalu je postavljeno i uputstvo za rad za pristup portalu i rad sa aplikacijom koje može da se preuzme na lokaciji www.sepa.gov.rs/nriz/uputstvo.

Šta omogućava portal Nacionalnog registra izvora zagađivanja (NRIZ)? • • •

• •

Portal omogućava da kompanije koje su u zakonskoj obavezi za godišnje izveštavanje, mogu da: Prijave osnovne podatke o kompaniji, postrojenjima i izvorima zagađivanja, Preuzmu instalacione verzije korisničke aplikacije za popunjavanje i štampanje obrazaca kao i datoteku sa pripremljenim podacima o kompaniji čime se smanjuje i olakšava priprema zakonom obaveznih godišnjih obrazaca, Pošalju datoteke sa popunjenim godišnjim obrascima i validacijom podataka, U svakom trenutku imaju istorijski pregled prijavljenih godišnjih izveštaja i podataka.

Kako se prijaviti i dostaviti izveštaj?

Uspostavljanjem ovakve, centralizovane, evidencije postiže se efikasnije izveštavanje prema Agenciji za zaštitu životne sredine, a ujedno se olakšava svako naredno izveštavanje kompanije koja je već evidentirana u registru, jer ne postoji obaveza ponovnog unosa matičnih podataka, već samo ažuriranja promena koje su se desile u toku izveštajne godine.

Ceo proces izveštavanja ima pet faza.

Prvo

Potrebno je prijaviti kompaniju popunjavanjem osnovnih podataka. Nakon kontrole podataka u Agenciji korisnik će na E-mail dobiti korisničko ime i lozinku za pristup Informacionom sistemu Nacionalnog registra izvora zagađivanja.

Drugo

Unošenjem korisničkog imena i lozinke pristupa se portalu Nacionalnog registra izvora zagađivanja. Da bi se utvrdilo koje sve obaveze izveštavanja korisnik ima prema Agenciji za zaštitu životne sredine, potrebno je proći kroz UPITNIK koji omogućava da se utvrde sve obaveze izveštavanja prema Agenciji, pogledaju i dodatne informacije o registru. U toku rada korisnik će imati na portalu i neophodnu pomoć oko određivanja obaveznih obrazaca za godišnje izveštavanje. Prve tri oblasti izveštavanja podrazumevaju da preduzeće bar na jednoj lokaciji ima jedno ili više postrojenja (proizvodnih pogona) koji predstavljaju izvor zagađivanja. Ukoliko na jednoj lokaciji postoji više postrojenja, izveštava se kao jedna celina (kompleks). Izveštavanje “Ambalaža” i “Posebni tokovi otpada” ne podrazumevaju postrojenja za proizvodnju. Ukoliko korisnik dostavlja podatke samo za ove dve oblasti, na donje pitanje potrebno je klikniti na NE i biće preusmeren na njih. Na slici je data Osnovna shema unosa podataka upitnika u Informacioni sistem NRIZ. Tokom prethodnih godina utvrđena je lista preduzeća koja izveštavaju za NRIZ. Ova lista se svake godine menja, pa je potrebno pogledati da li se preduzeće već nalazi na preliminarnoj listi PRTR preduzeća Agencije za prethodnu godinu. Kao rezultat (Rekapitulacija obrazaca) dobiće se prikaz svih obrazaca koje je potrebno popuniti za godišnje izveštavanje prema Agenciji.

Treće

Nakon Upitnika, popunjavaju se Matični podaci. Napominjemo da se podaci unose samo jednom i ukoliko nije bilo promena u proizvodnim postrojenjima, iduće godine ovi podaci se automatski preuzimaju i popunjavaju.

Četvrto

Nakon popunjavanja svih matičnih podataka, na portalu NRIZ-a obezbeđeno je preuzimanje instalacione verzije aplikacije za unos obrazaca RIZ Formulari. Nakon preuzimanja (eng. download) aplikacije, njena instalacija je vrlo jednostavna. Pored aplikacije RIZ Formulari, korisnici treba da svake izveštajne godine preuzmu datoteku (tip datoteke je .RIZ) sa njihovim matičnim podacima i informacijama koje obrasce je potrebno da popune i dostave Agenciji. Nakon preuzimanja ove datoteke, potrebno je ovu datoteku otvoriti u aplikaciji RIZ Formulari, ažurirati i validirati potrebne obrasce i ponovo snimiti.

Peto

Snimljenu datoteku, nakon finalne kontrole i štampanja obrazaca, potrebno je poslati putem portala NRIZ. Slanjem izveštaja, sistem automatski vrši dodatnu proveru podataka i vrši upis godišnjeg izveštaja u bazu podataka NRIZ. Sve poslate izveštaje je moguće pregledati putem portala u svakom trenutku. Nakon provere prijavljenog godišnjeg izveštaja, odgovorne osobe Agencije za zaštitu životne sredine će poslati obaveštenje o prihvatanju izveštaja ili opis zahteva za korekciju prijavljenih podataka. Ovim se proces izveštavanja završava. oktobar 2012. godine

11


DRUGA RADIONICA ZA SVIH DESET KLIJENATA NA PROJEKTU U ARANĐÁELOVCU

Cilj okupljanja je da se predstavnicima partner - kompanija na projektu što efikasnije predstavi prilagođeno TEAMS softversko rešenje u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagađivanja.

S

Tekst pripremili:

vih deset klijenata - partnera na projektu su pozvani ispred Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije na predaju softverskog sistema i obuku za korišćenje istog, u hotel „Izvor“ u Aranđelovcu od 25. do 29. novembra i od 3. do 5. decembra 2012. godine. Cilj ovog okupljanja je da se predstavnicima partner - kompanija na projektu što efikasnije predstavi prilagođeno TEAMS softversko rešenje u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagađivanja. Radi postizanja najboljih rezultata obuke, tim Centra je oformio tri grupe partner - kompanija koje će učestvovati na radionici u tri odvojena termina – prva od 25. do 27. novembra, druga od 27. do 29. novembra i treća od 3. do 5. decembra 2012. Prvu grupu učesnika radionice čine prvi klijenti - partneri na EMC projektu privredno društvo za proizvodnju, preradu i transport uglja Rudarski basen „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac i privredno društvo za proizvodnju i preradu čelika "Železara Smederevo" d.o.o. Smederevo kao i Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“ Beograd. U drugoj grupi su sledeće četiri kompanije: „Sojaprotein“ a.d. Bečej, „Agroprodukt Šinković“ d.o.o. Bečej, „HIP – Petrohemija“ a.d. Pančevo i „Železnice Srbije“ a.d. Beograd. Treću grupu učesnika radionice u Aranđelovcu čine „Delta Agrar“ d.o.o. Beograd, „RTB Bor“ d.o.o. Bor i „Tigar“ AD Pirot. Razvojna grupa, kao i ceo tim Centra, je za sve tri grupe klijenata pripremila opsežan radni plan obuke kojim će biti obuhvaćeni modifikovani master podaci, praktičan rad u sistemu, transakcije, kao i izrada godišnjih izveštaja u skladu sa zahtevima Nacionalnog registra izvora zagađivanja. Prvog dana radionice, nakon protokolarnog dela, učesnici ce se upoznati kroz pet tematskih celina sa svakim izveštajem i obrascem koji je potrebno dostaviti Agenciji. Sistematski će biti obrađene transakacije i master podaci koji omogućavaju generisanje izveštaja do kraja prvog radnog dana. U toku drugog dana predstavićemo test primer za kompanije i svaki učesnik radionice će imati priliku da izvrši određeni deo unosa podataka (za vazduh, vodu, tlo, otpad itd). Uz praktičan

Jelena Tripković i Damir Oravec

Prva radionica za prve klijente-partnere na projektu u Aranđelovcu

rad, objasnićemo učesnicima kriterijume i uslove izveštavanja. Nakon unosa podataka sledi generisanje godišnjih izveštaja. Poseban deo obuke biće posvećen mogućnostima internog izveštavanja. Celokupan rad na radionici, praćen je sveobuhvatnim uputstvom za upotrebu TEAMS rešenja prilagođenog Nacionalnom

registru izvora zagađivanja. Kompanije - klijenti će na kraju finalne obuke i dobijanjem prilagođenog rešenja za klijente sa svim elementima, imati snažan i fleksibilan sistem za izveštavanje o životnoj sredini. Ovo će im pomoći da budu u skladu sa propisima EU i upravljaju podacima o životnoj sredini na transparentan, sledljiv i dosledan način.

Redaktorijum:

EMC bilten

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije Direktor Momčilo Živković

Milisav Pajević, novinar

Tel/faks:

011/2861 067

e-pošta:

office@emc-project.gov.rs

Bojan Ranković, dizajn i prelom

12

EMC tim

www.emc-project.gov.rs

broj 7

Jovan Pavlović, jpavlovic@emc-project.gov.rs Vesna Žikić, zamenik menadžera projekta , vzikic@emc-project.gov.rs Jelena Tripković, projektni službenik, jtripkovic@emc-project.gov.rs


EMC bilten broj 7