Page 1

Projekat BEWMAN “Balkan E Waste Management Advocacy Network”


E- otpad u

Šumadiji Projekat BEWMAN “Balkan E Waste Management Advocacy Network”

Kragujevac 2011


OKRUŽNA KONFERENCIJA „E- OTPAD U ŠUMADIJI“ BEWMAN “Balkan E Waste Management Advocacy Network” Zorica Stevanović,

Centar za razvoj građanskog društva „Protekta“ iz Niša

4 

Projekat BEWMAN “Balkan E Waste Management Advocacy

Network”


E

lektronski otpad je nabrže rastući otpad na Zemlji i nema tendenciju usporavanja. Zbog toga je potrebno da se snage našeg društva usmere na smanjenje elektronskog otpada, odnosno njegovog pravilnog odlaganja i tretmana. Nepravilno postupanje sa tim otpadom predstavlja opasnost po životnu sredinu, pa se zbog toga klasifikuje kao opasan otpad. On sadrži supstance kao što su olovo, hrom, živa i ako se ovi metali neptravilno tretiraju i odlažu oni dospevaju u zemljište, vodu i vazduh i time direktno utiču na zdravlje ljudi. Zakoni su neadekvatni ili zastareli i nedovoljno se posvećuje pažnja zaštiti životne sredine i pravilnom tretmanu elektronskog otpada. Balkan je jedan od regiona gde je upravljanje elektronskim otpadom na vrlo niskom nivou. Ovakva situacija se nastavlja uprkos tvrdnjama vlada zemalja balkanskog regiona da preduzimaju određene aktivnosti zbog potrebe pristupanja Evropskoj uniji. Međutim, svi moraju da poštuiju standarde iz oblasti zaštite životnre sredine, pogotovo u oblasti upravljanja elektronskim otpadom. Ovim projektom obuhvaćene su četiri zemlje i to Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Srbija. Koristi od ovog projekta, osim zemalja koje su direktno uključene u projekat, da se omogući njihova priprema i spremnost da prate ali i da primenjuju sve standarde u ovoj oblasti koji su propisani od strane Evropske unije. Koristi će imati i zemlje koje planiraju da jednog dana pristupe Evropskoj uniji. S druge strane i sama Evropska unija prilikom prijema novih članova neće imati potrebe da se bavi problemom upravljanja elektronskim otpadom, jer su ti standardi već uključeni pre samog pristupanja Evropskoj uniji. Tehnički problemi za koje se mi nadamo da će biti rešeni, su očigledni i njihovo rešavanje uključuje podizanje kapaciteta nevladinog sektora kako bi se na kvalitetan i adekvatan način bavio problemom elektronskog otpada i njegovim skladištenjem.

Zatim, potrebno je više raditi na podizanju svesti građana i donosioca odluka o posledicama neadekvatnog i nestabilnog odlaganja i tretmana elektronskog otpada, formiranje regionalnih statističkih podataka i baza koje će nam obezbediti uvid u količinu elektronskog otpada koji postoji u ovom regionu. Naravno za sada je dosta teško doći do tih podataka jer ne postoji nikakva evidencija o količini elektronskog otpada na ovim prostorima. Potrebno je, takođe, stvaranje mreže i strukture na nacionalnom i regionalnom nivou u cilju rešavanja problema. Pronalaženje novih solucija je imperativ koji će nam omogućiti da utičemo na rešavanje ovog problema. Cilj je da se unaprede zakonski i institucionalni okviri koji će doprineti pravilnom rešavanju problema elektronskog otpada u zemljama koje su obuhvaćene ovim projektom. Ciljne grupe su i nevladin sektor koji ima izuzetno vašnu ulogu. Potrebno je da podržimo civilni sektor kako bi mogao da bude prepoznat kao bitan faktor u podizanju ekološke svesti. Ovo podrazumeva upoznavanje javnosti sa problemima, a to se odnosi na razne poslovne institucije, vladine institucije, medije i svakako građane. Aktivnosti koje su planirane projektom i koje su do sada sprovedene ili su u fazi sprovođenja, predviđaju formiranje nacionalne mreže nevladinih organizacija koje će se baviti zagovaranjem ideje o pravilnom upravljanju elektronskim otpadom. Mreža trenutno broji 13 članica na teritoriji Republike Srbije. Radi se o organizacijama iz 12 gradova i opština. Do sada je završeno istraživanje koje nam je omogućilo da steknemo uvid u aktuelnu situaciju otpada u Srbiji. To je obrađeno u saradnji sa šest organizacija. Zatim, tu je razvoj sajta koji koji će omogućiti da se promoviše prikupljanje računarske oprema koja bi dalje bila distribuirana ovlašćenim preduzećima koja se bave reciklažom kao i promocija BEWMAN mreže Srbije kroz socijalne mreže kao što je „Facebook“, odnosno formiranje „Facebook grupe“ koju možete posetiri na adresi: http://www.facebook.com/bewman?v=wall . Nepušački edukativni centar – RP

5


Do sada su završeni treninzi za trenere, čime je omogućen transfer znanja od strane Velike Britanije kao jednog od partnera ove mreže. Zatim, organizovana je obuka za pripadnike nacionalne mreže koji dolaze iz nevladinog sektora, kao i više javnih događaja i manifestacija. Cilj tih akcija je, pre svega, podizanje svesti kroz ukazivanje na problem koji je zaista veliki i sa kojim se niko još uvek ne suočava. Svi pokušavaju da ga prebace na neki viši nivo, odnosno da njihov nivo nije odgovoran. Imali smo radionice na kojima je ukazano na probleme na koje smo nailazili. Tokom našeg rada nastojali smo da prikažemo iskustva koja smo imali u dosadašnjem radu, a izradili smo i vodič u kome su kratko prikazane sve direktive koje postoje u Evropskoj uniji i koje su obavezne na planu zbrinjavanja elektronskog otpada. Takođe, biće organizovana regionalna konferencija koja će okupiti sve učesnike i partnere koji rade na ovom projektu kako bismo im prikazali primere dobre prakse iz Evropske unije. Nosioci projekta su fondacije iz Makedonije i Belike Britanije, a zatim Hrvatska, Bugarska kao i Centar za razvoj građanskog društva „Protekta“ iz Niša.

6 

Projekat BEWMAN “Balkan E Waste Management Advocacy

Network”


O

dbačeni uređaji bele tehnike, telefoni, dotrajali televizori, monitori, PC računari samo su deo električnog i elektronskog otpada koji je danas najbrže rastući otpad na svetu. Godišnji rast ove vrste otpada u svetu je pet odsto.

Specifičnost njegova kojom

ovog otpada je

složenost električni

i

brzina

aparati

i

elektronski uređaji zastarevaju i bivaju zamenjeni novim.

Naglo povećanje e-otpada i nepravilno postupanje sa njim predstavljaju opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Opasne supstance koje e- otpad sadrži dolaze u kontakt i šire se zemljištem, podzemnim i nadzemnim vodama i vazduhom putem dima sa deponija. Specifičnost ovog otpada je i njegova složenost i brzina kojom električni aparati i elektronski uređaji zastarevaju i bivaju zamenjenim novim. Mnoge supstance koje se nalaze u uređajima su toksične i kancerogene i mogu da utiču na zdravlje ljudi. Neke od najčešćih toksičnih materija koje su sastavni delovi svih uređaja su :

MATERIJA

ŠTA OŠTEĆUJE

Berilijum

Pluća (kancerogen)

Hrom

Pluća, DNK

Živa

Nervni sistem, bubrezi

Kadmijum

Bubrezi, kosti (kancerogen)

Trihloretilen

Jetra, bubrezi, imuni sistem

Brom

Rast, seksualni razvoj

Olovo

Mozak, nervi, fetus

Upravljanje e-otpadom je veoma važno i to možemo videti na primeru plastike iz e-otpada. Delovi plastike sardže brom koji kućne aparate čini otpornim na plamen. Skidanjem ovih plastičnih delova sa starih aparata, reciklažom i preradom u nove delove od plastike otrovni brom može biti sadržan u novoj ambalaži i biti poslat u lanac ishrane , ukoliko se nema kontrola nad tim procesom. U jedan kompijuter se danas ugrađuje i do 1000 različitih materijala. Nepušački edukativni centar – RP

7


Samo jedan kompijuterski čip sadrži 350 različitih materijala od kojih veliki broj ima toksično dejstvo.

Koliko je važno upravljanje otpadom može se videti i na

primeru plastike iz e-otpada.

Delovi

od plastike sadrže

brom koji kućne aparate čini otpornim na plamen.

U Srbiji ne postoje tačni podaci o količinama eotpada koji se generiše tokom godine. Na osnovu okvirnih i slobodnih procena Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja jer preciznih podataka nema, na nivou države godišnje se proizvede 30 000 tona e- otpada, dok oko 40000 tona zaostalog otpada nalazi se uskladišteno u raznim skladištima ili deponovan na smetlištima i divljim deponijama. Količina novih e- proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržište Srbije je 85 600 tona. Pretpostavimo da svako domaćinstvo poseduje bar jednu peglu, jedan televizor i jedan fen, na teritoriji Šumadije ( Kragujevac, Aranđelovac, Topola, Batočina, Lapovo, Rekovac, Knić i Rača) u domaćinstvima ima minimum 3000 tona potencijalnog e- otpada.

E- otpad koji građani bacaju najčešće se odvozi i ostavlja na gradske deponije. Poseban problem je to što mašine za mlevenje u kamionima lome i drobe monitore i ekrane televizora tako da se otrovna prašina i staklo šire i zagađuju sve oko sebe. Od 200 tona smeća koliko se svakodnevno izruči na kragujevačku deponiju oko 10 tona čini opasni eotpad. Osnovni problemi su neorganizovanost prikupljanja i selekcije na nivou Srbije, neosposobljenost komunalnih preduzeća za postupanje sa e- otpadom, nedovoljno ili nikakvo znanje kod korisnika eopreme o štetnosti njenog odlaganja na deponije nakon upotrebe, veoma otežan izvoz selektiranog eotpada ka preduzećima u EU na dalju reciklažu. Kada je prošle godine rađeno na izradi LEAP-a za Kragujevac, urađena je i anketa o pravilnom ponašanju građana u odnosu na otpad. Samo 38 odsto građana ima ispravno ponašanje. Građanima su postavljena i pitanja u vezi e- otpada, 65 odsto ispitanih građana ostavlja svoje e- uređaje pored kontejnera, a ostali čuvaju na tavanima kao i pre 30 godina. Sakupljanje e- otpada u Kragujevcu svodi se samo na par akcija organizovanih u poslednjih par godina. E- otpad zahteva poseban pristup iz nekoliko razloga: • loš dizajn koji podrazumeva Ut o tim ku rad proizvodnju koja troši mnogo energije, a stan za otpa na do n ja o d tpad je ura ošenju dizajn bez razmišljanja o veku di LE a na terit o anket AP-a trajanja, često je jeftinije da orij u i gra u okv za Kra da K iru gu ragu procen jevac, se zameni nego da se jevc e a. Isp popravi, rav n

op ona →M šan je s a → I nje tan s 4 p ovn 0 → S ravn % ika o3 red Kra 8% nje guj 22% evc a

U Srbiji je zabranjen uvoz uo polovne e-opreme kako naša dno su n ao zemlja ne bi postala skladište tpa d polovne e- preme. Kod nas do pre neku godinu gotovo da i nije Kada je u pitanju elektronski i električni otpad postojala reciklažna industrija. 65% ispitanika je odgovorilo da svoje aparate ostavlja pored kontejnera, Jedino su Romi sakupljali a ostali ih čuvaju na tavanima kao i pre 30 godina. sirovine koje su imale određenu tržišnu vrednost. Danas • toksične materije koje je potrebno ukloniti iz postoje četiri registrovane firme koje se odbačenih uređaja pre reciklaže i odlaganja na bave reciklažom e- otpada. Reciklaža je zasnovana deponije, na ručnom rasklapanju uređaja na delove, selekciju • vredne i retke supstance koje se nalaze uređajima, na metale, plastiku i kablove koji se prerađuju ili šeme matičnih ploča sadrže najvrednije materijale, upućuju na dalju preradu u domaće kapacitete. Deo • loš menadžment jer je od sakupljenih 50 miliona neprerađenih delova se izvozi (monitori, štampane tona koliko je sakupljeno svetu u 2009. godini ploče...). samo je 13 odsto reciklirano.

8 

Projekat BEWMAN “Balkan E Waste Management Advocacy

Network”


Dve su važne direktive donešene koje se tiču e- otpada. Jedna je WEEE direktiva (Waste of Electrical and Electric Equipment) koja teži da poboljša upravljanje e- otpadom i da podstakne proizvođače da proizvode uređaje imajući u planu njihovu reciklažu. Ključni deo je da su proizvođači odgovorni za troškove vezane za sakupljanje, tretman i reciklažu uređaja. Druga direktiva je ROHS direktiva (Restricted of Hasardous Substances) i ona dopunjuje WEEE direktivu ograničenjem količina potencijalno opasnih materijala koji mogu biti sadržani u proizvodima.

Kada govorimo o e- otpadu brojni su problemi u Srbiji, pre svega nepoštovanje postojeće zakonske regulative, malo kompanija radi na sakupljanju eotpada, konzumeri nemaju kulturu recikliranja i malo poznavanje teme. Osnov za sakupljanje, sortiranje i demontažu e- otpada treba da bude postojeća komunalna infrastruktura. Da bi se to postiglo mora da se prilagodi veći deo infrastrukture, da se obezbede posebni kontejneri za e- otpad na dostupnim mestima za potrošače. Efikasan sistem sakupljanja zavisi od dostupnih i efikasnih lokacija za sakupljanje i adekvatnih i doslednih informacija za korisnike. .

Nepušački edukativni centar – RP

9


OKRUŽNA KONFERENCIJA „E- OTPAD U ŠUMADIJI“

Dr Bogdan Nedić,

profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu

10 

Projekat BEWMAN “Balkan E Waste Management Advocacy

Network”


R

epublika Srbija ima zakone koji su usklađeni sa zakonima Evropske unije, ali njima nije definisano kako poslovati i kako raditi, što je vrlo bitno. Naime, naše zakonodavstvo nije usmereno ka izgrađivanju sakupljačke mreže. Po našim zakonima i uredbama predviđeno je da se sakupljanjem sekundarnih sirovina i njihovom reciklažom bave ovlašćena preduzeća koja imaju ozbiljne kapacitete, odnosno raspolažu odgovarajućom trehnologijom i imaju različite sertifikate, počev od transporta i skladištenja do obučenosti ljudi za bavljenje određenom delatnošću.

nemate dobit po važećem zakonodavstvu. Zbog toga je potrebno posebnu pažnju dati razvoju sakupljačke mreže. Postoji različiti broj modela za sakupljanje. I svuda oni funkcionišu. Nije u jednoj zemlji samo jedan model nije dao zadovoljavajuće rezultate. To je razlog što se veći broj njih primenjuje, ali je jedan model dominantan. Svuda postoje akcije tipa očistimo svoj grad ili regiju. Ove akcije mogu da budu veće ili manje pa se često organizuju na nivou škole ili mesne zajednice. Dakle, takve akcije traba da postoje i moraju da budu kvalitetno osmišljene počev od opštinskih struktura koje se time bave, preko nevladinog sektora do komunalnih preduzeća. U te akcije uvek mora da bude uključen i neko od krajnjih prerađivača.

Kada to svedemo na praksu i zapitamo se gde možemo neispravan fen, peglu, televizor, frižider ili računar da odložimo, dolazimo ⟲ NE K I PR ⤸ Za OBLE do saznanja da niko od nas to ne zna, kons MI U k a SRBIJ r egula ⤸ Sa I⟲ pa čak to ne znaju ni komunalna m t i v o a Srbij neko i rad liko i na s kom ⤸ Ve preduzeća. ak p l

Od velikog značaja je otvaranje reciklažnih dvorišta ili reciklažnih centara. uplja anij se na ika koli nju e a u lazi u čina Za sada niko po važećoj -otpa ⤸K da dom e-otpa on z u a d ć m i a n zakonskoj regulativi nema e s t r ⤸M vima i nem alo p aju k ozna mogućnost da se organizovano ultur vanj u rec e tem ikl i r e time bavi. Da bi to neko radio, anja on mora da ima licencirane kapacitete i ljude koji su obučeni za ovaj posao i da ima opremu za ta poslovanje sa elektronskim otpadom. Mora da poseduje odgovarajući magacinski onda prostor, kao i posebno vozilo koje može taj da uradimo otpad da prevozi. U toj oblasti naša regulativa je prestroga u mnogim segmentima. U Srbiji, za sada, elektronskim imamo samo četiri registrovane firme za bavljenje otpadom elektronskim otpadom. S obzirom da kod nas tog otpada ima mnogo, posebno u velikim sistemima, Svaki dobronameran građanin će taj otpad firme koje se bave reciklažom zainteresovane su staviti pored kontejnera, jer zna da to ne sme da da sklope ugovor sa tim velikim preduzećima kao odloži u kontejner. Upravo ovde je najveća šansa što su NIS, Elektroprivreda Srbije, JAT, železnice, nevladinog sektora da se kroz razne aktivnosti utiče opštinske uprave, bolnice i mnoge druge. na izgradnju novih zakona i podzakonskih akata i ostalih dokumenata kako bi se neki od modela, koji Istovremeno, mali imaoci kućnih aparata i uređaja već postoje u Republici Irskoj ili u Holandiji, ovde su u drugom planu i do sada firme koje se bave mogli da sprovode. reciklažom nisu nalazile interes da priđu i građanima kako bi i kod njih rešavali taj problem. Na Mašinskom Komunalna preduzeća jedina imaju izgrađenu fakultetu u Kragujevcu imali smo, kod Ministarstva infrastrukturu i kapacitete pa bi, s tim u vezi, najlakše za nauku i tehnologiju dva projekta u kojima smo se mogla da se uključe u poslovanje sa elektronskim bavili reciklažom elektronskog otpada. Prvi projekat otpadom. Međutim, zbog čega nije tako? Da bi se odnosio se na identifikaciju vrsta i količina otpada. komunalna preduzeća uključila u ovaj posao potrebna Na osnovu dobijenih podataka iz anketa koje smo su određena finansijska sredstva. Sakupljanjem pre tri godine vršili na teritoriji cele Srbije, zaključili PET ambalaže komunalnim preduzećima donosi smo da se kod nas nalazi preko 50.000 jedinica određenu dobit, kao, na primer, u Kragujevcu gde rashodovanih računara, odnosno onih koji su bili nije baš mala dobit. Ali, od elektronskog otpada vi van upotrebe. Danas je ta količina mnogo veća.

Š

?

Nepušački edukativni centar – RP

11


Ako uzmemo u obzir da se samo četiri firme bave reciklažom elektronskog otpada možemo zaključiti da je reciklažom obuhvaćeno samo oko 10 odsto računara. Jedno vreme se mislilo da u računarima ima zlata. U njima nema zlata. Ukoliko je zlata u elektronskom otpadu i bilo, onda se moglo naći u starim telefonskim centralama, pre svega. Takođe, bilo ga je u vojnoj opremi, dakle svi konektori su bili pozlaćeni, a bilo ga je i u određenim elektronskim komponentama. To je bilo do pre nekih 10 do 15 godina. Sva oprema koja je kasnije izrađena sadrži toliko male količine zlata da je to zanemarljivo.

Šta se danas radi?

Kod elektronskog otpada katodne cevi su do skoro bile nerešiv problem. Radi se o katodnim cevima koje se nalaze u televizorima i računarima. Kod nas firme „Jugo-impex“ i Seko trejd“ izdvajaju prednje i zadnje staklo, s tim što je prednje ekransko staklo sadrži male količine olova, dok zadnje staklo sadrži čak i preko 25 odsto olova. Olovno staklo za sada te firme lageruju kod nas, dok ekransko staklo ima tržište i može da se recilkira u firmama koje se bave preradom stakla.

Firma „Ekometal“ katodne cevi izvozi u Holandiju koja ima tehnologiju prerade jer iz njih izdvaja olovo i druge elemente koji odlaze na reciklažu. Ove dve firme može da dovede u nezavidnu situaciju zakonska odredba po kojoj olovno staklo i sav opasni otpad ne smeju da drže ji Srbi , ra u pljanje u t u skladištitu duže k stu aku . ei infra a za s otpada ošač itd. r a t n o l m p od godinu dana. e una va siste tričnog a za izvod kom o ek estim nje pro jeća ude osn tažu el m o t Dakle, za godinu a s m i n b Po je: za m upn emo a da dost sporta bno e treb anje i d a r t n dana morate naći o ir re, -otpad ja i tran ilo p sort e n uktu pun rastr nere za rikuplja to is f rešenje i nekome e n s i bi ap deo ntej Da veći ebne ko h sistem i t i ga predati, d s li ilago tii po osta ▶ Pr ezbedi razvoj o d n o sno b i t ▶ O ogući m ▶O izvesti.

Da pođemo od ove četiri firme. „Ekometal“ ima potpisane ugovore sa i nekoliko vodećih evropskih ljanje isi od: p v u a k z a as nja firmi za reciklažu određenih ta) z ike. kuplja a a k s e j b n m elemenata elektronskog siste ija (o ja za koris n c a a s k a o l aci otpada. To su, na prvom nih Efik efikas nih inform i h i mestu, štampane ploče, s tim ostupn ih i dosled D tn ∞ što sa njih sve komponente dekva A ∞ veće od 15 centimetara moraju biti skinute, a to su kondenzatori, trasformatori, ada e-otp htev). ljanje u formi: u ili na za p u k a hladnjaci i drugo. Cena jedne d u s e iš r e š n o r p io v s c ba da koje funk i ne, po ra upljanja) il sti tre ja ak tone štampanih ploča je od lne vla sakupljan (odvojeno i i mesta s a k o L a e v j d o n o k a t r e lj a p p m 0,3 do četiri evra, s tim da je v a š kroz " saku reciklažni ( rbside ▶ "Ke g systems" transport. Tako je firmi „Ekometal“, ili in ▶ "Br alo Ost ▶ nekoj drugoj, potrebno da iz naše zemlje transportuje najmanje od šest do osam „Famakom“ iz Loznice je vodeći naš proizvođač tona, s tim da ima obavezu da obavi demontažu, olova, rudnik olova nalazi se u Zajači, i zainteresovana baliranje kao i transtort do firme u inostranstvu u je za reciklažu elektronskog otpada u cilju dobijanja kojoj se vrši reciklaža štampanih ploča. Znači, ne olova, kao i za reciklažu baterija. Takođe, ta firma možemo da očekujemo da se od toga može zaraditi zainteresovan je za skladištenje ovog otpada, ali neki veliki novac. Pored „Ekometala“, tu su „Božić i trenutno nema tehnologiju za izdvajanje olova iz sinovi“ iz Omoljice kod Pančeva, zatim „Seko trejd“ tih delova. Sada se javlja zakonsko organičenje koje iz Beograda i „Jugoimpex“ iz Niša. To su četiri ne dozvoljava držanje ovih delova duže od godinu firme koje imaju dozvolu za bavljenje elektronskim dana, bez obzira što „Famakom“ planira da prvo otpadom. „Ekometal“ ima 40 zaposlenih i nalazi se u obezbedi dovoljne količine tog otpada kako bi, na Zvorniku i jedna je od najstarijih firmi koja se bavi osnovu toga, imao razloga da nabavi tehnologiju za reciklažom elektronskog otpada. izdvajanje olova i da ga, zatim, koristi.

12 

Projekat BEWMAN “Balkan E Waste Management Advocacy

Network”


Moram da istaknem da je Srbija jedna od retkih zemalja koja ima rezerve litijuma koji se koristi za batrije mobilnih telefona odnosno za baterije izuzetno velikog kapacita u koje može da se skladišti veća količinu struje. S obzirom da je sve veća orijentacija na proizvodnju hibridni automobili, u budućnosti će se sve više koristiti litijumjonske baterije. O tome kada će doći do eksploatacije litijuma kod nas još uvek se ne zna. Po podacima Ujedinjenih nacija plan je da se u skorije vreme reciklažom dobija blizu 50 odsto litijuma od potrebnih količina. Na taj način će se sačuvati prirodni resursi. Da bi se proizvela mala količina rude litijuma, potrebno je uništiti čutava prostranstva. Zbog toga je vrlo značajna reciklaža svih proizvoda koji sadrže taj metal. S tim u vezi, nameće se potreba organizovanog pruikupljanja istrošenih baterija, kao i njihova reciklaža. U nekim tržnim centrima imamo prostor za odlaganja baterija od mobilnih telefona, a toga bi trebalo sve više da bude. Sada se nalazimo pred predlaganjem rešenja kako oformiti, odnosno kako osposobiti kapacitete za prikupljanje i reciklažu elektronskog otpada. Kapaciteti za preradu u ove četiri firme su su dovoljni da zadovolje potrebe u narednih nekoliko godina. Međutim, problem je, kako taj otpad prikupiti. Jedno od rešenja rešenja je otvaranje reciklažnog sabirnog centra. U „Ekometalu“ su stvoreni uslovi za otvaranje jednog centra namenjenog za prikupljanje elektronskog otpada kako od firmi tako i od pravnih lica, odnosno građanstva. Taj prostor se nalazi u Kragujevcu u Industrijskoj zoni. Opštinske strukture i komunalana preduzeća treba da nađu načine i

zajednički interes da ova četiri preduzeća otvaraju takva reciklažna dvorišta ili sabirne centre koji mogu da imaju određeni nivo prerade. Takvi reciklažni centri trebalo bi da budu snabdeveni kapacitima za demontažu, selekciju i preradu. Ukoliko to nije moguće, potrebno je da imaju mogućnost za privremeno skladištenje elektronskog otpada odakle bi se zatim transportovao u centre za reciklažu. Taj transport, ipak, neće biti tako jednostavan. Da bi se taj otpad prevezao do neke od firmi koja se nalazi u Vrdniku, Novom Sadu ili Nišu potrebno je obezbediti čitav niz papira i dozvola za prevoz odgovarajućim vozilom. Osim toga neophodno je transport elektronskog otpada najaviti kod Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Šta se reciklira? Pod elektronskim otpadom podrazumevamo sve kućne aparate i uređaje, a tu spadaju aparati za brijanje, fotoaparati mobilni telefoni, fenovi, pegle frižideri, zamrzivači, televizori, časovnici na baterije i drugo. Mnogi delovi od ovih uređaja imaju poseban tretman reciklaže. Ovde spadaju i nove štedljive sijalice i neonke koje sadrže živu. O njihovom zbrinjavanju posebno ne vodimo računa jer, za sada, uglavnom završavaju na gradskoj deponiji. Tako trajno zagađujemo podzemne vode, a kao što je poznato Kragujevac se nalazi na plitkim podzemnim vodama. Zato se u okviru rešavanja elektronskog otpada posebnu pažnju treba posvetiti neonkama i sijalicama sa živom. Nepušački edukativni centar – RP

13


Ova publikacija je realizovana u okviru projekta:

BEWMAN “Balkan E Waste Management Advocacy Network”. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Nepušačkog edukativnog centra – RP i ne mora da odražava stavove donatora.


E-otpad u Šumadiji  

Projekat BEWMAN “Balkan E Waste Management Advocacy Network”, Okružna konferencija „E- otpad u Šumadiji“

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you