__MAIN_TEXT__

Page 1

СТУДЕНТСКИ Година 2021 / број 21

ЛИСТ САВЕЗА СТУДЕНАТА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА


САДРЖАЈ 4

Директор: Никола Бојић Главни одговорни уредници: Јелена Ивановић, Јелена Шукало, Мила Зорић, Никола Видовић Маркетинг: Јелена Шукало, Јелена Ивановић Редакција: Адријана Марић, Александар Кекеровић, Андреј Тамамовић, Давид Кузмановић, Здравка Бибић, Јелена Шукало, Маја Ђуђић, Маја Илић, Милош Кузмановић, Наташа Дујаковић, Немања Адамовић, Немања Бабић, Никола Амиџић, Никола Видовић, Нина Козомара, Огњен Јанковић, Остоја Јањетовић, Сара Карановић, Стефан Росић и Жељана Аничић. Графичка обрада: Графид д.о.о. Бања Лука Адреса редакције: Мајке Југовића 4 78 000 Бања Лука Контакт: 051/430-010; ssef@ef.unibl.org Фебруар 2021. Тираж: 1200 примјерака

ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ: ПРОФ. ДР МИЛЕНКО КРАЈИШНИК 6 САВЕЗ СТУДЕНАТА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА 8 ЧОВЈЕК СА ПОГЛЕДОМ ВИЈЕК УНАПРИЈЕД 10 ИНТЕРВЈУ ДАРКО МИЛУНОВИЋ 13 ЕРАЗМУС+ ИСКУСТВО – УНИВЕРЗИТЕТ У ГРАНАДИ 16 ПОСТИГНУТ ТРГОВИНСКИ ДОГОВОР ИЗМЕЂУ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 19 КИНЕСКИ ПУТ СВИЛЕ 20 ЕРП СИСТЕМИ ,,SAP” VS. ,,ORACLE” 22 ТРЖИШТЕ НАФТЕ У ПАРАЛЕЛНОМ СВИЈЕТУ КОРОНА ВИРУСА 24 МЕКДОНАЛДС – НАЈВЕЋА ФРАНШИЗА НА СВИЈЕТУ 26 НАЈЦЈЕЊЕНИЈЕ СВЈЕТСКЕ КОМПАНИЈЕ У 2020. ГОДИНИ 28 РЕКЛАМА 30 УЛОГА СТАРТАПА НАСУПРОТ УЛОГЕ ДРЖАВЕ У РАЗВОЈУ НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ 32 КВИЗ ЕКОНОМИСТ 33 ВАЛУТНИ РАТ 35 КАКО ЈЕ ВИРУС КОРОНА ПРОМИЈЕНИО ДОМАЋУ ЕКОНОМИЈУ? 37 ЛЕГЕНДА О ИСЛАНДУ И ПРЕВАЗИЛАЖЕЊУ КРИЗЕ 40 ЕФЕКТИ ФЛУКТУИРАЈУЋЕГ ДЕВИЗНОГ КУРСА ДИНАРА У СРБИЈИ 42 ЕФЕКАТ СТАМПЕДА И ЕФЕКАТ СНОБА 44 ШТА ЈЕ КРИПТОВАЛУТА? 46 ,,POTCOIN” ДИГИТАЛНА ВАЛУТА 48 ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА 50 УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И БРЕГЗИТ 52 ЖИВОТНО ОСИГУРАЊЕ: ДОБРА ИНВЕСТИЦИЈА? 54 ЕДВАРД БЕРНАЈС И МАНИПУЛАЦИЈА МАСАМА 56 ЕКОНОМИЈА ЛУКСЕМБУРГА 58 СИМБОЛИ ВРИЈЕДНИ МИЛИОНЕ ДОЛАРА 60 УТИЦАЈ КОРОНАВИРУСА НА СВЈЕТСКУ ТРГОВИНУ И КУПОВИНУ НА ИНТЕРНЕТУ

Позивамо све заинтересоване студенте Економског факултета да се активно укључе у израду “СТУДЕНТСКОГ ЛИСТА ЕКОНОМИСТ“ За објављивање радова у “СТУДЕНТСКОМ ЛИСТУ ЕКОНОМИСТ“ потребно је сљедеће: • Радове достављати у канцеларију ССЕФ-а или на email: ssef@ef.unibl.org • Обим текста ограничен је на двије куцане стране (Word, font 10pt, spacing 1pt) • Текстове писати ћирилицом (изузев страних ријечи) • Наслови треба да буду јасни, са концизним поднасловима • Испод наслова треба да стоји име и презиме аутора текста и број индекса • Уз скраћенице и симболе обавезно приложити одговарајућа објашњења • Радови подлијежу рецензији и лекторисању • Радови који буду објављени у “СТУДЕНТСКОМ ЛИСТУ ЕКОНОМИСТ“ биће адекватно награђени.


ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ:

ПРОФ. ДР МИЛЕНКО КРАЈИШНИК У мају сте изабрани за новог декана ЕФБЛ. Да ли је ваше виђење факултета добило нову и другачију димензију, сада када сте на челу ове институције готово пола године? Из позиције декана се другачије и свеобухватније види стање на факултету, него из позиције професора. Професор води рачуна о својим предметима и студентима који изучавају те предмете, а декан мора да се брине о много више ствари. Тачније о свим студентима, свим запосленим, развоју факултета и његовом функционисању.

4

Можете ли нам открити ваше планове за даљи развој факултета? Наш факултет је једна од боље организованих чланица Универзитета, али има много ствари које треба унапређивати. Факултет треба и мора да буде водећи Економски факултет у Републици Српској али и у Босни и Херцеговини, те препознатљив у региону. Ми за то имамо потенцијала почевши од квалитета студената и наставног кадра, посебно младих колега, па до материјалнотехничких услова. Наравно, тај потенцијал треба искористити на прави начин. Студенти морају бити у фокусу рада и развоја факул-

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

тета и са садашњом ситуацијом нисам у потпуности задовољан. Факултет и све у њему и око њега, ту прије свега мислим на нас професоре, постоји због студената и њиховог образовања. Професор који није у стању да нешто научи од својих студената није достојан да им предаје. Настојаћемо да у наредном периоду достигнемо виши квалитет наставног процеса, више стандарде код академског напредовања, квалитетније завршне радове, виши ниво истраживачких радова и часописа Acta Economica, доступнијом литаратуру за истраживање како студентима, тако и наставном особљу и


на крају боље материјалне и техничке услове за рад и студирање. Све су то елементи који могу да се мање или више побољшају. Мишљења сам да ће у том процесу бити потребно и иновирати наставни план и програм, који би више био окренут темељним економским предметима и давао више компетенције нашим дипломцима, постдипломцима и докторантима. Пролазимо кроз један специфичан период, због пандемија ковида. Да ли сматрате да је факултет успјешно прошао кроз досадашње изазове? Период је веома специфичан и захтјеван са становишта организације наставног процеса. Захваљујући дисциплини и поштовању правила мислим да смо се до сада успјешно носили са пандемијом. Нисмо имали велики број заражених ни међу студентима, ни међу запосленим, а наставни процес се одвијао доста успјешно. Надам се да ће тако бити и у будућности и да ће ова невоља брзо постати прошлост. Како гледате на дигиталну трансформацију наставе која се интензивирала усљед пандемије? Да ли сматрате да ће се неке од тих пракси наставити и у будућности, када то буде само једна од могућности, а не нешто што се мора радити силом прилика? Дигитална трансформација и примјена нових технологија у свим областима, па и у високом образовању је неминовност. То је незаустављив процес. Пандемија је све то само убрзала. Сматрам да ће разни облици наставе, али и други послови на факултету уз примјену модерних технологија да се на-

ставе и у будућности. Наравно не треба заборавити да су и класичне методе незаобилазне. Студирање није само пренос информације или знања од професора суденту, већ много свеобухватнији процес. Студирање је живот младих људи у најљепшим годинама, искуства, савјети, дијељење брига и радости, осјећај успјеха, ношење са неуспјехом, нова познанства, дружења, љубави, позајмљивање књига, преписивање (иако је забрањено). Све то, на срећу, још не може у потпуности да се изводи “online”. С обзиром на то да долазите са катедре за међународну економију, да ли сматрате да ће доћи до смањења тензија између САД и Кине са промјеном политичког врха у САД? Мислим да је непредвидивост и више предузетнички, а мање државнички приступ одлазећег предсједника САД био један од фактора трговинског рата са Кином. Тај сукоб доноси штету и једнима и дугима, али и читавој свјетској економији. Очекујем да ће се тензије смањивати и да ће то позитивно утицати на међународну трговину и свјетски економски развој. Како гледате на утицај пандемије на свјетску трговину и економију уопште? Имате ли прогнозу када бисмо се могли вратити на ниво економске активности који смо имали прије пандемије у БиХ, али и на свјетском нивоу? Пандемија има веома негативне посљедице по економију свих земаља свијета. Свјетска трговина, без које нема економског развоја, је посебно погођена. Смањење

свјетске трговине се, у зависности од врсте робе и услуга, креће од 10 до 30 процената. Постоје разлике у појединим регионима али цијели свијет је погођен кризом, која би могла бити највећа до сада укључујући и Велику депресију 1929-33. и Свјетску економску кризу 2008. године. Ако се пандемија смири почетком наредне године БиХ би се до краја 2022. године могла вратити на ниво економске активности из 2019. године. Наравно, уз адекватне мјере економске политике. Свијет ће се опорављати различито од земље до земље при чему ће велике економије као Кина и развијене замље брже почети да се опорављају из више разлога. За крај, да ли имате још нешто што бисте жељели поручити студентима и будућим економистима? Учење није лак посао, али је исплатив. Знање је једина роба коју кад продате не останете без ње, већ је имате још више. Упорност је такође важна. Није срамота пасти, срамота је не устати. Будућим економистима могу да кажем да су за успјех у послу важне двије ствари. Поштење и мудрост. Поштење – да се поштује оно што је обећано, а мудрост – да се не обећава оно што се не може испоштовати. Драги студенти, желим вам добро здравље и успјех у сваком погледу. Волио бих да у ову зграду Економског факултета улазите са осмјехом и осјећајем радости, а не са страхом и тремом. Врата деканата су за вас увијек отворена. Интервју направљен у децембру 2020.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

5


САВЕЗ СТУДЕНАТА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА

С

авез студената Економског факултета (ССЕФ) основан је прије 28 година, 1992. године, са основним задатком побољшања студентског стандарда, заштите права студената и развоја студентског органи­ зовaња. Једина је организација студената на Економском факултету. Главни орган ССЕФ-а је скупшина која броји студенте са сваке године студија. Скупштином предсједава предсједник ССЕФ-а, којег бира сама скупштина већином гласова, а уз њега, у ужем руководству, се налази и потпредсједник и генерални секретар. Рад ССЕФ-а је подијељен на неколико комисија које чине његов извршни ниво а то су: АКТИВНОСТИ Од свог настанка до данас, ССЕФ је учествовао у многобројним пројектима и манифестацијама културног, образовног, спортског, забавног и

хуманитарног карактера. Посебно смо поносни на студентски часопис Економист. Часопис уређују наши студенти, који тако имају могућност да објаве своје радове из различитих области које се тичу економске науке. Од спортских активности ССЕФ-а ту су организација Универзитетских спортских игара, на којима се студенти нашег факултета такмиче и остварују запажене резултате, што потврђују многобројни пехари и медаље који красе витрине наших просторија. Једна од основних активности ССЕФ-а је и активан хуманитарни рад. ССЕФ је зачетник, организатор и учесник хуманитарних акција, кроз које смо помагали најугроженијим слојевима друштва. Савез студената Економског факултета је пуноправни члан Југословенске асоцијације студената Економског факултета (ЈАСЕФ-а). Ова асоцијација окупља представнике студената економије из свих универзитетских градова бив-

ше Југославије. Кроз активности ове асоцијације, ССЕФ је учествовао у многобројним пројектима, међународним размјенама студената, стручним конференцијама и семинарима. Уз то, ССЕФ је поносан организатор и учесник Економијаде, најмасовније манифестације спортско - забавног карактера, која сваке године окупља неколико хиљада студената из региона на једном мјесту. Ипак, главна сврха студентског организовања и постојања ССЕФ-а је очување и побољшање студентског стандарда, заштита права студената, како сада, тако и у будућности. Са руководством факултета, на челу са деканом, продеканима, професорима и осталим сарадницима, активно сарађујемо на унапређењу услова студирања, тако да сви студенти који имају било какве недоумице и проблеме, могу да нам се обрате за помоћ. САВЕЗ СТУДЕНАТА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА • Комисија за комерцијалне садржаје • Комисија за спорт • Комисија за маркетинг • Комисија за хуманитарни рад • Комисија за студентски стандард • Комисија за међународну сарадњу • Комисија за научно-истраживачки рад

6

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.


ИЗАЗОВИ И ПРИОРИТЕТИ У 2021. ГОДИНИ И у 2021. години Савез студената Економског факултета ће наставити вриједно да ради. Активности које су започете претходних година се настављају, али, исто тако, пред нама је да покушамо реализовати и неке нове идеје. Овдје је такође, битно напоменути, да је главна сврха студентског организовања и постојања ССЕФ-а очување и побољшање студентског стандарда, заштита права студената, како сада, тако и у будућности. Са руководством факултета, на челу са деканом, продеканима, професорима и осталим сарадницима, активно сарађујемо на унапређењу услова студирања, тако да сви сту-

денти који имају било какве идеје, приједлоге, критике, недоумице и проблеме, могу да нам се обрате или у канцеларији ССЕФ-а или путем друштвених мрежа. ШТА ЈЕ ОБИЉЕЖИЛО 2020-ТУ? Поред активности које ССЕФ успјешно реализује већ дужи низ година, у 2020. години, дошло је до појаве Корона вируса која је изазвала велике потешкоће у реализацији активности које традиционално реализујемо. Активности које смо реализовали у 2020-тој години су: ХХ јубиларно издање часописа «Економист» , учешће чланова ССЕФ-а на међународној конференцији «Заштита финансијских интереса ЕУ» у организацији Министар-

ства за европске интеграције и међународну сарадњу у Влади Републике Српске, снимање промотивног видеа «Зашто уписати Економски факултет», организовање едукативне радионице на тему « Ментално и физички снажно, једнако је важно», учешће на меморијалном турниру «Студентска бригада 2020» Година је завршена једном лијепом хуманитарном акцијом на коју смо посебно поносни. ССЕФ је иницирао прикупљање пакетића за удружење „Дајте нам шансу – Звјездице“. Одзив студената са нашег факултета је био одличан и успјели смо да обрадујемо велики број малишана за новогодишње празнике.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

7


ЧОВЈЕК СА ПОГЛЕДОМ ВИЈЕК УНАПРИЈЕД

Никола Видовић

,, А овај простор је шкрт када треба да изнедри човека са мисијом, човека даровитог, који може да види бар један век у напред. Зато се овде стално страда, живи се стихијски, примитивно и сви непрестано страдамо. Ах... Балкан.” Ријечи су ово Петра Костића, које у филму ,,Балканска правила” изговара доајен српског глумишта, велики Данило Бата Стојковић. Заиста, тешко је пронаћи боље ријечи које би описале трагедију нас, балканских народа, од монолога чији дио управо наведох. Човјек са мисијом, даровит, са погледом бар један вијек унапријед овдје је риједак као Халејева комета. Мучнину изазива чињеница да такви и када се појаве, често бивају несхваћени, а када оду на други свијет, недовољно поштовани. Ово је прича о једном таквом човјеку. Човјеку чије име се мало помиње, а на чији бисмо помен требали устати и стати мирно. Ако знамо да је неко издао први уџбеник економије на српском језику; реформисао и модернизовао порески систем Србије; поставио темеље монетарног система Србије и стоји иза стварања динара; створио прву кредитну институцију у Србији (претечу Народне банке); реформисао високо образовање и створио Велику школу (која је каснија постала Универзитет у Београду); увео природне и техничке програме у средње

школе, те први у школски програм код Срба увео умјетност кроз ликовно и музичко васпитање, и све то урадио средином 19. вијека у тек ослобођеној Србији - за њега бисмо сигурно могли рећи да је то човјек са мисијом, човјек даровит, који је видио бар један вијек унапријед. Тај човјек је Константин - Коста Цукућ (по оцу Лазаревић). Животни пут великана српске економске мисли почиње у Краљеву 1826. године. Из Србије у потрази за знањем одлази у Беч, а затим и на Хајделберг, најсјајнији брилијант у круни њемачког високог образовања. Ту стиче докторат, али још битније, ту га је огријао пламен европског класичног либерализма који у то вријеме букти на старом континенту. Коста Цукић се формира на идејама Адама Смита, Жана Батиста Сеја, Лока и других, а затим их прилагођава српском контексту и постаје једним од очева либерализима међу Србима. Интензивно чита и пише о тржишту, слободи и конкуренцији - идејама тада новим не само у његовој Србији, већ и у цијелој Европи. Још тада препознаје значај конкуренције, па касније пише: ,,Кад један посао више њих раде, природно је да сваки од њих тежи што пре и што више да прода и да тиме што пре и што више неке ползе1 од своје радње повуче. Ова тежња се зове економно суревњивање, економ-

1 Полза је стари српски израз за корист, добробит 2 Коста Цукић, Државне економије 1, Београд, 1851. 3 Коста Цукић, Државне економије 1, Београд, 1851

8

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

Коста Цукић, портрет из часописа Зора, Беч

ско стециште или конкуренција.”2 У истом дјелу он говори и о улози државе у економији за шта каже: ,,Да сама влада са својим капиталом таква предузеће оснује и даље о свом трошку води никако није саветно, јер влада, као познати рђав економ, не треба у економске спекулације да се упушта”.3 1848. се враћа у Србију из Хајделберга и постаје професор на Лицеју (прва виша школа у Србији) гдје предаје предмете политичка економија, финансије, наука о трговини и економска политика. Након само три године, Цукић постаје ректор Лицеја. Сам Лицеј је касније, као министар просвјете и вјерских дјела претворио у Ве-


лику школу из које ће 1905. настати београдски унивезитет. За вријеме свог професорског стажа, фрустриран чињеницом да не постоји уџбеник економије на српском језику који би његови студенти могли да користе, пише ,, Народну економију”, први од три тома своје књиге ,,Државне економије”. Други том носи назив ,, Финансије” док је ,, Економна полиција” био наслов трећег тома. Коста Цукић се није зауставио на професури. Своја теоријска разматрања, али и она његових учитеља практично је почео да провјерава од 1861. када постаје попечитељ4 финансија. Влада, коју је предводио Илија Гарашанин, била је један вид данашњег концепта ,, експертске владе” јер је окупљала најумније људе из својих области, па не чуди то што је и Коста Цукић своје мјесто пронашао у њој. Изузетно амбициозан, понекад нереалан и често несхваћен од стране савременика, Коста Цукић је поставио темеље савремене српске економије. Попут доброг домаћина, државне финансије водио је конзервативно, режући све беспотребне трошкове, при чему је сваки пут смањивао и своју сопствену плату. Сваки пут би проналазио новац за амбициозне и нимало јефтине планове за национално ослобођење. Зато је био један од најближих сарадника кнеза Михаила Обреновића. Више пута је реформисао и модернизовао порески систем, уводио у то вријеме веома иновативно прогресивно опорезивање, а основао је и Одјељење државне статистике које је пратило макроекономске показатеље српске привреде.

Први динари са ликом кнеза Михаила Обреновића

Управу фондова, прву кредитну институцију у Србији основао је 1862. године, а иста ће касније прерасти у Народну банку Србије. Уопште, урадио је много за развој банкарског система, чему свједочи и чињеница да је за његово вријеме основана и прва комерцијална банка у Србији. Свој највећи допринос дао је 1868. године када кнез потписује Закон о ковању српске монете, чиме је успостављен савремени српски новац под називом динар. Осим што је био сјајан министар финансија, Коста Цукић није био ништа лошији министар просвјете. У Србију је донио позитивну праксу којој је сам свједочио у Њемачкој и Аустрији. У то вријеме ријетко учен човјек, обновио је рад Друштва српске словесности под именом Српско учено друштво, претече данашње САНУ. Извршио је реформе основних школа, гимназија и богословија. Оснивао је реалке, а дух либерализма, чији је он истински био представник у тада сељачкој земљи, најбоље се огледа у чињеници да је још у 19. вијеку установио женску вишу школу и тако створио обрисе родне равноправности у српском образовању.

О значају Косте Цукића свједочи изјава његовог савременика, такође признатог економисте, Чедомиља Миљатовића који каже сљедеће: ,,Сви ми, више или мање тек смо плевили на финансијској њиви коју је раскрчио и дубоко поорао, здравим семеном и поштеног лица засејао Коста Цукић.” И заиста, када се сагледају све ствари које је Коста Цукић урадио, а нарочито када се има у виду вријеме и мјесто у којем је делао, немогуће је не одати почаст једном оваквом великану српске економске и уопште друштвене мисли. Зато разочарава запостављеност лика и дјела Косте Цукића, нарочито међу економистима. Болна је неправда коју таквом игноранцијом њему наносимо. Наша је дужност да у будућности исправимо ту неправду. Наша је дужност да у будућности баштинимо његов лик и дјело, али прије свега, будемо достојни носиоци његових идеја. Зато што је Константин Коста Цукић засигурно човјек са мисијом, човјек даровит, који је видио барем један вијек унапријед, онај кога шкрти Балкан ријетко даје, како је то рекао Бата Стојковић.

4 Влада Србије се у то вријеме називала попечитељство, а министри попечитељи.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

9


ИНТЕРВЈУ ДАРКО МИЛУНОВИЋ

Након краћег одсуства са факултета због обавеза у Електропривреди, поново сте за катедром. Да ли вам је недостајао рад са студентима? Наравно да ми је недостајао. По завршетку студија сам, када је запослење у питању, имао само једну жељу, а то је да радим на Факултету. Управо је то било једно од оставрења мојих снова, када сам постао асистент те 2008. године. Радећи на Економском факултету, али и другим факултетима Универзитета у Бањој Луци преко десет година, још више сам заволио овај позив. Дешавало се да, усљед низа обавеза које сам имао, прилично уморан дођем на наставу, а да се са наставе потпуно одморан

10

враћам. Тако нешто се може десити само када волите посао који радите, односно то је доказ велике љубави према овом позиву. На крају, велика сатисфакција ми је и то што сам у студентским анкетама, мање – више све ове године, увијек био или најбоље оцијењен асистент или један од најбољих. Све ово у једну руку показује да ми је посао са студентима недостајао. Сада сам опет ту. Имате тек 36 година, а већ је иза вас богато радно искуство на којем би многи позавидјели. Који од послова који сте до сада обављали је био најтежи, у погледу енергије коју је исцрпљивао? У овом сегменту бих искључио из конкуренције рад на Универ-

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

зитету, не зато што сматрам да је то лако радити, напротив, већ зато што питање упућује на то да се одлучим за неки други посао, којим сам се бавио до сада. Дефинитивно је то тренутна позиција, извршни директор за економско – финансијске послове у Електропривреди Републике Српске. Разлози су бројни, а ја ћу навести само неке од њих. У питању је највећи послодавац у Републици Српској, па је изузетна одговорност бити у Управи холдинга. Из угла економско – финансијских послова нема комплекснијег предузећа, јер само у систему Електропривреде имамо више од 10 зависних предузећа (5 производних, 5 дистрибутивних, истраживачко – развојни центар...). Можете само да замислите колико


су комплексни консолидовани биланси. Изазов већи за једног економисту можда и не постоји, када је Република Српска у питању. Довољно је узети приходе овог предузећа и све је јасно. Више стотина милиона КМ годишње су приходи ЕРС-а. Такође, Електропривреда је носилац развоја Републике Српске. Поред тога, сједиште је у Требињу, а велики дио важних активности се дешава у Бања Луци, па је и та дислоцираност такође врло исцрпљујућа за некога ко живи овдје, а много времена проводи у Требињу. Морам да нагласим да је Требиње најљепши мали град, али пут до Требиња је врло дуг и напоран. Све ово набројано троши много енергије, али истовремено изазов који носи овај посао и функција коју тренутно обављам надјача све то. Тренутно вршите дужност извршног директора за економско финансијске послове у Електропривреди Републике Српске. Шта је највећи изазов у компанији која је највећи послодавац у Српској и запошљава око девет хиљада радника? Изазова је јако много, неке од њих сам и поменуо горе, али једна

ствар је јако важна и њу желим да нагласим. То је да Електропривреда увози и извози електричну енергију, тј. појављује се на берзама у регији као активан трговац струјом. У вези са тим, доношење одлука о купопродаји је изузетно важно и тражи огромно знање и осјећај за аналитику, статистику и прогнозирање будућности. Такође, као неко ко је доминантно извозник струје (нпр, када је просјечна хидрологија, ЕРС извози преко 30% произведене струје), на тржишту имамо јако добру позицију. Ипак двије ствари нас онемогућавају да остварујемо у континуитету добре резултате, под претпоставком да нема непредвиђених околности које су обиљежиле претходне двије године (хаварија у Дубровнику, коронавирус, изузетно лоша хидрологија). То су прво велики број запослених (изнад реалних потреба) што оптерећује расходовну страну друге стране, и друго, цијена струје, која је најнижа у регији, што значајно лимитира приходовну страну. Очување животне средине је све актуелније питање, нарочито међу младима. Енергетски сектор је ту један од главних стејкхолдера. Шта

Електропривреда РС ради по том питању? Електропривреда је на овом пољу изузетно активна. Иако није у мом ресору овај сегмент, желим нагласити да од скоро имамо и посебну дирекцију у предузећу која се бави искључиво овим пословима. Ради се о Дирекцији за обновљиве изворе енергије. Данас у систему има преко 70 произвођача из обновљивих извора, а који имају подстицај од државе. Све ово указује на чињеницу се улога производње струје из обновљивих извора на вријеме препознала као важан сегмент у систему заштите животне средине. Да ли је зелена енергија и економија уопште будућност ка којој и студенти Економског факултета треба да се окрену? Често нам развијеније Европске земље служе као примјер како да се у погледу атрактивности појединих занимања оријентишемо у будућности. Управо је у најразвијенијим државама овај сегмент све боље позициониран и има тренд растуће популарности из године у годину. На овај начин сам одговорио на питање да ли се студенти требају окретати ка овом

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

11


дијелу. Наравно, то никако не значи да је овај сегмент најважнији, чак мислим и да није, али је чињеница да из године у годину привлачи све већу пажњу и значај. Врло важан сегмент за доношење било каквих одлука су бројке, односно статистика, а баш бројке показују да расте број запослених у овом сектору, да су инвестиције у континуитету у порасту, да се лакше добијају кредити за финансирање пројеката из тзв. зелене економије итд. Значи, мој коначан одговор је да студенти не смију занемарити ову област економије, али да при томе уважавају своје афинитете и компетенције. Електропривреда тренутно пролази кроз реформе ради рационалнијег пословања? Можете ли нам рећи нешто више о томе? Данас су у току највећи реорганизациони процеси, који се више година, па чак и више од једне деценије најављују, а тек сада су дошли на дневни ред. Вјероватно је тек садашња Управа смогла храбрости за тако крупне кораке. Прво, одвајају се дистрибуција и снабдијевање. Тачније, дистрибутивна предузећа од ове године неће бити снабдјевачи, већ искључиво дистрибутер. Реформе се припремају и у производним предузећима. Друго, у претходном периоду је у електро дистрибутивним предузећим кроз стимулативне отпремнине смањен број запослених за преко 800 радника у свих 5 предузећа. Само по основу личног дохотка уштеде су око 1.5 милиона КМ мјесечно. Иако су ови подухвати ЕРС коштали преко 30 милиона, јасно је да се за мање од двије године исплати улагање у отпремнине и тако се стварају претпоставке да

12

све дистрибуције буду потпуно стабилна предузећа. У поступку реструктурирања су укључени најбољи регионални консултанти, па је вјероватноћа успјешног завршетка посла веома висока. С обзиром на то да имате увид у један огроман систем какав је ЕРС и који има запослене разних профила, какав бисте савјет дали студентима у вези са каријером? Које су то вјештине и знања потребна младим људина, и за Електропривреду али и тржиште рада у цјелини? Енергетика је само један од сегмената. Искрен да будем, највећу ширину до сада ми је дао посао у кабинету Предсједника Владе Републике Српске. Наиме, у периоду од 2014 – 2018. године сам био савјетник за економска питања Предсједнице Владе, госпође Жељке Цвијановић, и то без конкуренције сматрам најљепшим дијелом своје каријере. Разлог зашто имам овакво мишљење је због тога што сам имао привилегију да радим и сарађујем са тако једном способном и паметном женом. Особом која ме учинила много бољим него што сам то био до тада, јер сам управо ту спознао које су кључне компетенције за младог човјека. Најважнија ствар је правилна организација времена и избјегавање површности у послу. Овдје не говорим о томе да је знање стечено током школовања, затим добре радне навике, као и склоност ка економији важна ствар, то је само и искључиво претпоставка за успјех у раду. Бар када говоримо о студентима Економије.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

Шта бисте поручили садашњим студентима, будућим економистима? Када говоримо о савјету везаном за каријеру, не могу а да не споменем ствар која је једнако важна као све претходно, а то је да се воли оно што се ради. То не значи да емоција према неком позиву треба да превлада нека рационалне разлоге, али је за успјешну каријеру изузетно важна ствар. Студенти прије свега треба да спознају себе, тачније своје врлине и мане, како би се са већим самопоуздање позиционирали сутра на тржишту рада. Врло је важно што сам увијек знао шта знам, а шта не знам да радим и на основу тога сам многе одлуке доносио. Осим тога, треба да анализирају и прате трендове у вези са тим који сегменти економије су данас атрактивнији од других. Нешто што је било „ИН“ прије десетак година не мора да буде и данас. Конкретно, раније поменута зелена економијa прије деценију или двије није имала ни приближно важно мјесто као што има сада. За крај, моја порука студентима је да буду стрпљиви, да не троше енергију на ствари на које не могу да утичу (да не исправљају „криве Дрине“), већ да сву снагу усмјере чинећи себе бољим. Само је знање ресурс који вам нико не може узети, па је улагање у знање, по мом мишљењу, најозбиљнији искорак напријед. Рад је јако важан, али студенти не смију ни да забораве да тек имају двадесетак година, па треба да се понашају у складу са својим годинама. Надам се да ће знати да надокнаде неке изгубљене ствари, првенствено из друштвеног живота, из 2020. године, проузроковане пандемијом корона вируса.


ЕРАЗМУС+ ИСКУСТВО – УНИВЕРЗИТЕТ У ГРАНАДИ

М

оје име је Милош Кузмановић и редован сам студент четврте године Економског факултета. Други семестар треће године стидија сам провео на Еразмус+ међународној размјени на Универзитету у Гранади. Упркос цјелок упној ситуацији са пандемијом корона вируса успио сам реализовати своју размјену и остао сам у Шпанији од средине фебруара до краја јула мјесеца. Моје размишљање о одласку на размјену је започело веома давно, већ при упису прве године факултета. Много волим да путујем и упознајем друге културе, те сам нешто попут овог пројекта сматрао идеалном приликом за себе. Морам признати да на са-

мом почетку студија нисам знао много о том како функционише програм Еразмус+. Желио бих да будућим студентима који су заинтересовани за овај и сличне програме приближим исте, те да заједно разбијемо предрасуде које се тичу живота у иностранству и студирања на страним језицима. С обзиром на моју велику жељу да покушам студирати на неком универзитету ван БиХ, врло брзо сам пронашао полазнике програма претходних година. Игром случаја, један од пријатеља је учестовао у чак два програма размјене и много ми је помогао и олакшао комплетан процес пријаве. Управо из тог разлога и ја желим да пренесем своје искуство будућим студентима који су заинтересовни

за обављање размјене на неком од партнерских универзитета. Конкурс за пријаву се објављује на сајту Универзитета у Бањој Луци у рубрици Новости/Стипендије и програми коју треба да пратите уколико не желите да пропустите неку од прилика које се нуде. Када је ријеч о размјени у зимском семестру, конкурс се обично објављује у фебруару или марту мјесецу док се за размјену у љетном семестру конкурс расписује најчешће у октобру или новембру. Основни услов за конкурисање јесте да имате преко 60 ЕЦТС бодова, што би значило да се већ студенти друге године могу пријавити на конкурс. С обзиром на то да сам ишао у љетном семестру, процес за пријаве почео је у октобру мјесецу слањем потребне документације. Након одређеног периода, добио сам рјешење да сам номинован од стране нашег универзитета, а та номинација је послана заједно са мојом документацијом Универзитету у Гранади који је требало да потврди пријем и провјери да ли испуњавам све услове за размјену. Врло битан критеријум јесте и међународно признат сертификат о познавању страног језика. Конкретно у мом случају, био је то ТОЕФЛ сертификат који сам добио два мјесеца пред почетак размјене. Уколико немате сертификат о познавању страног језика, могуће је пријавити се и бити изабран за полазника размјене али је ваш одлазак условљен достављањем

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

13


сертификата до самог почетка размјене. Неки универзитети чак не захтијевају официјалне сертификате, већ је могуће аплицирати са потврдама које издају школе страних језика. Оне су јефтиније и лакше за добијање, али вам свакако морају гарантовати да имате познавање одређеног језика најмање на нивоу Б1. Многи универзитети нуде студирање на језику земље у коју идете, али и на енглеском језику. У Шпанији сам студирао на енглеском. Уколико сте већ изабрани, морате контактирати амбасаду земље у који идете да би знали шта вам је потребно од докумената за добијање студентске визе у трајању од 6 мјесеци. Стипендија коју добијате покрива трошкове живота, смјештаја и превоза. Најчешће се студенти брину око питања смјештаја. Постоји велики број сајтова и агенција које помажу студентима у проналаску смјештаја. Студентски домови су такође једна од опција, али их студенти ријетко бирају с обзиром да су широм Европе прилично скупи. Најчешћи избор јесу станови које дијелите са другим студентима, у већини случајева са другим Еразмус студентима. То је веома добро јер одмах по доласку на одређену дестинацију стичете пријатеље што ће вам свакако помоћи у сналажењу у новој средини. Велико је богатство када имате пријатеље широм свијета и данассутра када кренете негдје на пут имате кога позвати да вас проведе и да вам покаже неке од највећих градова свијета. Многи од њих ме данас зову да их посјетим у Прагу, Кијеву, Бечу, Риму, Паризу, Хјустону, Мексико ситију, Чивави и тако у недоглед. То је оно на че-

14

му ћу увијек бити захвалан и оно што ми је ова размјена омогућила. То су људи. То су прелијепа искуства и дани проведени са њима. То су моји пријатељи и то су познанства која ћу заувијек имати и која ми нико не може одузети. Наиме, након што сам стигао у Гранаду, до почетка ванредне ситуације сам провео 4 седмице на факултету. Након тога је веома брзо, чак у року од 3 дана организован систем онлајн наставе с обзиром на погоршање епидемиолошке ситуације у Шпанији. И те 4 седмице физички проведене на факултету су биле сасвим довољне да схватим о каквој установи је ријеч. Универзитет у Гранади и Факултет економских наука који сам похађао је оставио велики утисак на мене. Почев од самог приступа професора и комплетног запосленог особља према студентима, слободе која се студентима даје, па до услова који само подстичу студента да се усавршава и надограђује своја знања из дана у дан, самим уласком на факултет. Организација наставе и поштовање студентског времена су били на веома високом нивоу. Нешто што ме заиста изненадило јесте однос професора према студентима, тј. један другарски однос који се са сваким новим сусретом у учионици подиже на један виши ниво. Велики број расправа у којима се мишљења студената усвајају и користе у даљем наставном процесу као добри начини рјешавања неких проблема или добри начини посматрања одређених појава. Управо та интеракција на часовима је нешто што је константно одржавало позитивну атмосферу на часовима, који су некада трајали и по 2 сата, а да студент

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

не осјети замореност или досаду. Сматрам да је основни разлог за то јер учесници часа осјећају битност свог присуства, посебно знајући да неко од мишљења студената може бити врло уважено и на неки начин уврштено у даљем наставном процесу. Посебно је у економији, којом се бавимо, важно имати свој став о кретању различитих појава и разним спољним и свакодневним утицајима на економске активности. Управо је такав начин рада примјењиван, те у погледу наставе и организације, не бих могао наћи замјерке бар за тај краћи период проведен на самом факултету. Настава је извођена на заиста високом нивоу уз употребу најсавременије технологије. Предавања су углавном пратила реална дешавања у економији, из којих су врло често узимани примјери приликом обраде одређеног градива. С обзиром на то да сам једини студент са бањалучког универзитета који је ове године обављао размјену у Гранади, нисам знао шта да очекујем када дођем у Гранаду. Наравно, прије самог доласка сам ријешио питање смјештаја и неких основних ствари, али сам и контактирао студенте наших комшијских земаља и они су ми поред мојих цимера, постали први пријатељи у Гранади. Искуство које сам стицао ме је у великој мјери промијенило и учинило отворенијом и зрелијом особом. Из дана у дан сам упознавао нове људе, различите културе и све више схватао суштину овог пројекта. Окружен до тада непознатим људима, у потпуно непознатом граду, приморан си да изађеш из своје зоне комфора и да се прилагодиш ситуацији у којој се налазиш. Неким људима је


тешко замислити, али такви тренуци у великој мјери обликују и формирају вашу личност. Људи у Гранади или у Андалузији уопште, су врло љубазни и нисам имао нити једно непријатно искуство. Без обзира на то што сам се у почетку врло мало служио шпанским језиком, када год бих имао неке проблеме или нејасноће, обични пролазници би налазили начина да ми помогну. Временом сам се ослободио одређених предрасуда које су с почетка могле представљати кочнице. Много позитивне енергије коју шире како људи, те сунце које већим дијелом године не напушта Гранаду, учиниће да се потпуно препустите новој средини. Мјесец мај је у великој мјери донио побољшање ситуације када је у питању епидемиолошка ситуација, па су и мјере које су биле на снази дале већу слободу и могућност путовања. С почетка само у регији провинције Гранада, а касније и у покрајини Андалузија. То ми је омогућило да посјетим бројне градове и осјетим прави дух југа Шпаније. Имао сам прилику више пута боравити у Малаги и Кадизу, а успио сам посјетити и мјеста као што су Кордоба, Херез, Марбеља итд. Одушевио сам се покрајином Алгарве, и југом Португалије, градовима Портимао, Фаро, Албуфеира. Посљедња станица пред полазак кући је била божанствена Барселона која је била прилично пуста, али ништа мање лијепа као и онда када је преплављена туристима. Када посматрам одређене временске оквире у животу, Еразмус искуство, као један такав, је у највећој мјери допринијело развоју моје личности. Људи које сам упознао су значајно утицали

на формирање мишљења о различитости култура, те важности уважавања и поштовања свачијег идентитета. Заиста, био је то период који ме је инспирисао и уопштено проширио моје погледе на свијет. Поред свега тога, ово је био један од најбољих начина да усавршим енглески језик, али и научим нови страни, односно шпански језик. На крају овог искуства, потпуно је јасно да сам одушевљен Еразмус+ пројектом и да бих сваком студенту препоручио да се пријави уколико жели да упозна одређену земљу и њену културу, начин живота, језик и још много тога. Ова прилика вам пружа могућност студирања на најпрестижнијим

универзитетима у Европи, а поред тога и велики број путовања, с обзиром на то да је комплетан пројекат покривен и стипеднијом коју добијају студенти полазници размјене. Савјетовао бих све да се не боје изазова као што је сналажење у непознатој земљи, јер такав изазов је уствари шанса коју ћете пропустити само ако се не пријавите. Ово је био мој први Еразмус и незаборавно животно искуство које бих свакако поновио безброј пута. Искрено се надам и вјерујем да ћу имати прилику да се поново пријавим, а то довољно говори и другим заинтересованим студентима каква је моја порука коју упућујем њима.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

15


ПОСТИГНУТ ТРГОВИНСКИ ДОГОВОР ИЗМЕЂУ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Никола Амиџић лука о референдуму је уздрмала

В

елика Британија и Европска унија споразумјеле су се о њиховим будућим трговинским односима. Почетак ове саге базира се на резултатима референдума из 2016. године о изласку Британије из највеће и најсложеније регионалне економске интеграције, Европске уније. Овим споразумом се утврђују основе за много дубље везе, али се жели и ограничити страх од најгорих економских поремећаја. Да подсјетимо, референдум је одржан 23. јуна 2016. године, на којем је изгласан излазак Велике Британије из ЕУ са нешто испод 52% гласова подршке и резултат референдума се разликовао по конститутивним државама које чине Велику Британију. Енглеска и Велс су већином гласали за излазак из ЕУ док су Шкотска, Сјеверна Ирска и Гибралтар гласали за останак. Споразумом се приводи крају одисеја која је започела референдумом 2016. године који је побиједио због кампање која је критиковала Европску унију као недемократску и удаљену, али и тежила да заустави слободно кретање имиграната из ЕУ. Од-

16

британску политику и коштала је посла двојицу конзервативних премијера, Дејвида Камерона, који је поднио оставку 2016. године након што се резултат референдума окренуо против њега и Терезу Меј, која је дала отказ три године касније, након што није успјела да преко Парламента добије своју верзију споразума о повлачењу. Британија је легално и политички напустила трговински блок 31. јануара 2020. године, али је наставила да „игра како свирају“ правила Европске уније све до краја 2020. године, током транзиционог периода који је оставио вријеме за трговинске преговоре. Генерално, чланство Британије у ЕУ је предмет јавних дебата још од самог придруживања Европској економској заједници 1973. године, када су заједно са њом ушле Данска и Ирска. Договор, који долази само неколико дана прије крајњег рока смирује најгоре страхове од великог економског поремећаја у наредним седмицама, док се Британија одмара од свог највећег трговинског партнера, али и истовремено бори против пандемије COVID-19.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

Њемачка и Француска су поздравиле споразум, што се може тумачити као да ће га двије највеће економије ЕУ вјероватно подржати када лидери формално потпишу споразум сљедеће недјеље. Споразумом, који је резултат вишемјесечних напетих преговора и који ће ступити на снагу 1. јануара 2021. године дефинишу се услови много удаљенијег односа између Британије и ЕУ, него што је то данас. Такође, овај споразум има много дубље коријене ако напоменемо да обиљежава прекретницу пројекта Брегзит и да нам указује на то колико ће чврсто Британија остати повезана са ЕУ након што је гласала за излазак из блока у јуну 2016. године. На крају 2020. године, Британија ће формално напустити и јединствено тржиште ЕУ, њену зону заједничке регулације, али и царинску унију. Такозвани касни споразум оставља само неколико недеља времена предузећима која се баве размјеном, и која у суми имају годишњи промет близу једног билиона евра, за прилагођавање групи нових правила која дефинишу трговање. Према условима споразума, свака од страна ће наставити да тргује без


царина, али обим докумената које ће извозници и увозници морати прибавити приликом спољнотрговинског пословања у великој мјери ће се повећати. Зауставиће се слободан проток радника између двије економије и трговина услугама биће значајно смањена. Огромни финансијски центар, као што је Лондон, више неће имати загарантован приступ европским тржиштима. Споразум даје Британији значајну слободу да одступи од прописа ЕУ и потпише споразуме о слободној трговини са земљама попут САД-а. Будући да све има своју цијену, па тако и споразум без царина, Велика Британија је истакла да неће озбиљно нарушавати стандарде ЕУ по питањима као што су рад и животна средина и да ће задржати слична ограничења у погледу субвенционисања приватног сектора1. Према споразуму, ако ЕУ у будућности укине своје регулаторне стандарде, а Велика Британија то не учини, ЕУ би могла изрећи казне одговарајућим британским секторима, наравно, уколико се економска штета настала због разилажења у правилима може доказати. Што се тиче правног аспекта овог споразума, формално га морају ратификовати европски и британски парламент, а лидери потписати прије краја 2020. године. Главни градови оба блока инсистирали су на томе да им треба времена да прочешљају текст прије него

што га одобре. Посланици из ЕУ наглашавају да је прекасно за састанак прије почетка 2021. године, тако да ће влада ЕУ можда морати привремено одобрити споразум и сачекати одобрење Европског парламента у новој години. Како се ближио крај године, тако се представници преговарачких страна повећавали број телефонских позива, а главна препрека су и даље бука права из области риболова. Преговори су закључени цјенкањем у посљедњем тренутку око дозвољеног улова рибе у водама Велике Британије током наредних пет и по година, у зависности од тога о којој риби је ријеч. Неуспјех закључивања споразума прије 1. јануара 2021. године резултирао би аутоматским наметањем царина за основну робу као што су храна и лијекови. Недостатак договора такође би појачао стратешке тензије на Ирском острву, стварајући страх да би тамошњи мир могао бити угрожен. У овом контексту неопходно је нагласити термин „бекстоп“, који се односи на питање граничне контроле између Републике Ирске, која ће остати унутар ЕУ, и Сјеверне Ирске која са Брегзитом излази из Уније. Такозвани „бекстоп“ на граници Сјеверне Ирске је био кључна тачка спорења у вријеме преговора, а тај термин се односи на избјегавање „тврде“ границе на Ирском острву. У Лондо-

1 Члан 92. Уговора из Рима (1957) уводи законску регулативу у област државне помоћи у ЕУ. Начело транспарентности прецизирају директиве Европске комисије 807/23 и 2000/52. Чл. 84 Римског уговора дефинише изузетке од забране државне помоћи.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

17


ну и у Бриселу челници желе да избјегну враћање класичне границе између двије Ирске, јер би то угрозило споразум из 1998. године (Good Friday Agreement). Ко м п р о м и с г о с п од и на Џонсона, у наставку придржавања широких регулаторних стандарда ЕУ, могао би и даље да изазове потешкоће међу некима из његове Конзервативне странке који су жељели одлучнији раскид са ЕУ. Главна опозициона партија, Лабуристичка, вјероватно ће подржати договор или ће се суздржати приликом изјашњавања, како не би сносила терет потенцијалног неуспјеха овог споразума, што значи да су мале шансе да ће било која опозициона странка оспорити ратификацију Велике Британије. Споразум који има више од 2.000 страница, укључујући анексе, детаљно описује како ће двије економије међусобно дјеловати по питањима која се крећу од безбједносне сарадње, па све до права из области риболова. Споразум ће резултовати већим „трењем“ у трговини, што га чини ријетким експериментом у деглобализацији свијета. Познати економисти, Николас Бар, Адам Посен, Џон ван Ринен и Паникос Димитриадис очекују да ће Брегзит британску економију знатно више угушити, него што је то чинила Европска унија, укључујући и хипотетичку ситуацију у којој би ове двије стране вршиле трговину у складу са правилима Свјетске трговинске организације. Пре-

ма званичној статистици, 43%2 британског извоза у 2019. отишло је у ЕУ, што је чини највећим извозним тржиштем у земљи. На самом почетку је споменуто да је чланство Британије у ЕУ било предмет честих расправа. То јесте тачно, а велики дио тих расправа се односио на чињеницу да Британија има миноран аграрни сектор који је из фоднова подршке Заједничкој пољопривредној политици повлачио мале подстицаје, па је расло незадовољство расподјелом буџета. Са друге стране Британија је традиционално увозила велике количине пољопривредних производа и хране, и наплаћивала велике царине. Конкретно Велика Британија је за 1973. годину платила 60 милиона фунти више у односу на примитке из заједничког буџета3. Договор, у вези ове проблематике, постигнут је у Фонтенблоу (1984), редукцијом неких цијена и квота у пољопривреди, и тако је смањен нето допринос Британије заједничком буџету. Владе и компаније са обје стране Ламанша потрошиле су милијарде евра на припрему административних захтјева које ће учесници у спољној трговини, чак и уз договор, морати да испуне, први пут послије скоро пола вијека. Преговарачи који заступају Европску унију су забринути због чињенице да ће Британија задржати повољан приступ блоку, а истовремено ће смањити трошкове извозницима кршењем

2 https://www.statista.com/topics/3126/brexit-and-eu-trade/ 3 Поповић Г. Економија Европске уније, 2016., стр 271. 4 https://www.bbc.com/news/business-53395560

18

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

прописа. У међувремену, Велика Британија је тражила независност од прописа и закона ЕУ, али и флексибилност да управља својим пословима у будућности. Британске компаније које увозе и извозе у ЕУ ће морати сваке године да попуне додатних 200 милиона царинских декларација, према процјенама владе Велике Британије4. За сада је непознато како ће господин Џонсон и наредне британске владе користити ову „новооткривену“ слободу од правила ЕУ. Велики обим својих активности британска влада усмјерава на преговоре са Турском, Јапаном, Канадом, Швајцарском и Норвешком, земљама које нису чланице Уније, што се може сматрати као велики трошак како финансијски тако и временски уколико се ти исти преговори не заврше успјешно по Британију. За ЕУ, разговори представљају затварање процеса Брегзита и признавање Британије као економског конкурента, а не партнера. Експерти из самог врха Европске уније се надају да овај споразум са Великом Британијом јасно наглашава државама чланицама уније зашто останак у „европској елити“ доноси значајније економске користи у односу на трошкове. Исти људи су мишљења да би споразум могао да изглади односе како нова америчка администрација ступа на функцију, олакшавајући Британији и Унији заједнички рад на јачању трансатланских односа који су тестирани током Трампове администрације.


КИНЕСКИ ПУТ СВИЛЕ

Остоја Јањетовић

Р

епублика Кина је најмногољуднија земља свијета. Њен годишњи економски раст од око 10% ставио ју је у топ 5 свјетских привреда. Цијело свјетско господарство постаје све више зависно о кинеском привредном саставу. Реформе које је спровео Денг Сјаопинг 1987. године омогућиле су да изразито сиромашна, затворена, планска привреда постане највећи ствјетски извозник и најатрактивнија земља за страна улагања. Суфицит платног биланса и текућег рачуна, стопа раста, прилив страних директних инвестиција, стопе штедње су у највишим љествицама. Кина је 2013. године започела највећи економски и инфраструктурни пројекат икада виђен до сада – Нови пут свиле. Овај Пут свиле као модеран путни, трговински и економски коридор пролазио би кроз Кину, Монголију, Русију, Бјелорусију, Пољску и Њемачку, укупном дужином од 13 000 km, стварајући економску зону која се простире преко трећине обима Земље. План укључује изградњу брзих пруга, путеве и аутопутеве, мреже за пренос и дистрибуцију енергије и мреже оптичких каблова. Градови и луке дуж ове руте ће забиљежити огроман економски развој. Када буде завршен овај „пут“, повезиваће: Европу, Азију и Африку. Овај ланац инфраструктурних пројеката створиће највећи економски коридор, који покрива популацију од 4,4 милијарди људи и економије вриједне укупно око 21 000 милијарди долара. Идеју о овом пројекту први пут је споменуо 2013. године

предсједник Кине Си Ђинпинг. Он је, наредне године, најавио покретање Азијске међународне банке за инфраструктуру (АИИБ), у коју Кина улаже 47 милијарди долара, у оквиру финансијског плана пројекта. До сада се за овај пројекат пријавило 58 земаља, од којих је 12 земаља чланице НАТО-а. Поред тога, Кина планира да уложи најмање 62 милијарде долара у три своје банке како би помогла остварењу овог пројекта. САД су, након неуспјелих покушаја да убиједе савезнике да са Кином не оснивају АИИБ, сада промјенили курс и тврде да су увијек подржавали овај пројекат, иако је јавна тајна да су се томе противили. Очекује се да ће за овај пројекат бити потребне деценије, а трошкови ће нарасти и на хиљаде милијарди долара, али имаће огроман значај за свјетску економију и трговину. Трансформацију од изразито неразвијене пољопривредне земље до друге економије свијета, са тенденцијом да преузме лидерску позицију, Кина дугује економским реформама које је спровео Денг Сјаопинг. Почевши од најважније

реформе, пољопривреде, преко индустрије, па све до спољне трговине. Постепено увођење реформи обезбједило је напредак земље у посљедње три деценије. Постала је и једна од водећих земаља увозница, при чему се највише увозе материјали и сировине. Развио се приватни сектор, иако државна предузећа и даље остају доминантна. Нагли развој Кине која у трговинској утакмици користи све дозвољене, али и неке недозвољене радње, изазива отпор САД-а и ЕУ који су заједнички поднијели пријаву на кинеско понашање према њиховом тржишту. Стварање констатно слабе националне валуте јуана изазива сталну предност према конкуренцији. Догађања у свијету економије иду на руку дјеловању Кине. Ускоро би могли имати једног снажног играча са социјалистичком филозофијом новог типа, повезану са капиталским саставом, који ће засигурно прихватити многе од неразвијених земаља. Кина би ускоро могла да престигне главног конкурента, САД, и тиме објави нови трговински рат.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

19


ЕРП СИСТЕМИ ,,SAP” VS. ,,ORACLE”

У

веома динамичном и све компликованијем пословном окружењу, пословни субјекти покушавају на све начине да се издвоје од конкуренције и заузму већи дио тржишта. У борби за опстанак и развој, предузећа су све склонија кориштењу различитих софтвера који ће им помоћи у тој мисији. Тежња да се оставри што конзистентнији ситем, који наравно доноси већу добит, остварила се кроз употребу ЕРП (Enterprise Resource Planning) система у по слов ању. Е РП сис тем представља пословно рјешење (софтвер) које предузећу омогућава да управља пословним процесима и врши координацију појединачних пословних јединица, као што су набавка материјала, контрола магацина, продаја, финансије, односи с купцима и слично. Као што то обично бива, скоро сви познати произвођачи софтвера су понудили своја рјешења када су у питању ЕРП системи, те из тог разлога на тржишту имамо различите врсте софтвера који су прилагођени различитим начинима пословања. Програми се могу наћи у ,,open-source”

20

пакетима, као и комерцијалним верзијама. Два највећа ривала када су у питању комерцијални ЕРП системи су ,,SAP” и Oracle који своје ЕРП системе заснивају на клауд технологији. Када говоримо о ,,SAP”-у као водећем произвођачу, треба истаћи да се њихова понуда састоји из неколико софтвера, од којих је водећи ,,SAP S / 4HANA”, а слиједе га ,,Business One” и ,,Business All-inOne”. Њихов најпознатији производ је ,,SAP S / 4HANA”, који се заснива на повезаности елемената система (Internet of things) и на великом броју података који су доступни на увид у сваком тренутку и у реалном времену, чиме се омогућава боље планирање, предвиђање и симулирање различитих ситуација. ,,SAP Business One” пружа свеобухватне могућности управљања пословањем за мала и средња, док се ,,SAP Business All-in-One” користи за подршку средњим и великим предузећима. Оба производа пружају интегрисану подршку финансијама, продаји, производњи, ланцима снабдјевања и осталим пословним процесима. Ова три ЕРП производа првенствено користе произвођачи и дистрибутери,

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

Наташа Дујаковић, али су примјену нашли и у другим областима као што су медицина и тржиште некретнина. Oracle, као други најпознатији произвођач, нуди свој софтвер под једноставним називом ,,Oracle Cloud ERP” (раније ,,Oracle Fusion”) који педставља интегрисани пакет пословних модула који одговарају различитим ЕРП функцијама у зависности од потреба корисника. Овај пакет се састоји из различитих производа који покривају основне пословне процесе, а то су ,,Oracle Financials Cloud, Oracle Procurement Cloud, Oracle Risk Management Cloud, Oracle EPM Cloud и Oracle SCM Cloud”. ,,Oracle ERP Cloud” се може прилагодити разним предузећима и компанијама средње величине, те се користи у сектору финансија, производње, маркетинга, консталтинга итд. На питање: „Који ЕРП систем је бољи?” не може се једноставно одговорити, јер је потребно сагледати више карактеристика и у зависности од врсте посла којим се предузеће бави донијети закључак. С аспекта кориштења ЕРП софтвера, постоје три модела, а то су локални ЕРП, ЕРП заснован на клауду, те хибридни модел. ,,SAP Business One”, као и ,,Oracle Cloud ERP” су платформе првенствено засноване на клауду, што значи да се фунцијама може приступити било гдје, на различитим уређајима, те да се информације могу размјењивати на локацијама широм свијета. За разлику од Oracle Cloud ERP, ,,SAP” производи су доступни и са локал-


ном импелементацијом. У зависности од потреба корисника може се прилагодити и хибридни модел, који представља комбинацију локалног и клауд модела. Због наведених карактеристика, можемо рећи да у овој категорији предност има ,,SAP”. Цијена, као један од кључних аспеката при избору ЕРП зависи од различитих фактора, укључујући потребну функционалност, очекивау подршку, потребе за имплементацијом и обуком, преференције примјене, активне промоције, годишњи приход и број корисника. Сходно томе, циjене ,,SAP” и ,,Oracle” рjешења могу се значајно разликовати. Такође, добављачи ЕРП-а претплаћени су на софтвер као услугу (software-as-a-service), што значи да се плаћања врше континуирано по мјесецима или години. Цијeне ,,SAP S / 4HANA” првенствено зависе од тога да ли се користи локални модел или опцију засновану на клауду. Трошкови ,,SAP Business One” и ,,Business Allin-One” заснивају се на броју корисника. Већина предузећа средње величине може очекивати да ће потрошити на десетине хиљада долара током прве 3 године употребе. Ово је потврдило више од 65% корисника ,,SAP Business One” система. ,,Oracle Cloud ERP” има

мало другачију структуру цијена. Основна платформа почиње од 175 америчких долара мјесечно по кориснику. Додатне финансијске контроле су доступне за додатних 80 долара мјесечно по кориснику и тада се контрола приступа обезбјеђује за додатних 150 долара мјесечно по кориснику. С аспекта коштања софтвера, можемо рећи да пакети сличних карактеристика имају и сличну цијену, те да значајну педност у цијени не оставрује ниједан произвођач. Када говоримо о величини организације, и ,,Oracle” и ,,SAP” нуде ЕРП рјешења за различите величине предузећа, од фриленсера до глобалних предузећа. ,,Oracle Cloud ERP” је углавном намијењен предузећима средње величине и корпорацијама. Mогу ga користити и мала предузећа, али је у том случају прикладнији Oracle NetSuite. ,,SAP S / 4HANA” је првенствено намијењен оним предузећима која имају глобално присуство. Поред тога, ,,SAP”ов софтвер ,,Business One” популаран је међу малим и средњим предузећима, док је ,,Business All In One” такође намијењен великим предузећима. Битно је напоменути да имплементација ЕРП-а може потрајати. Што је организација већа и што има више објеката широм свијета, биће потребно дуже вријеме за успостављање система. Велика предузећа ће можда морати чекати мјесецима да би се ЕРП платформа у потпуности интегрисала. Закључно, можемо рећи да je ,,SAP” погоднији за развијене и велике компаније, док је ,,Oracle” можда погоднији за компаније које још увијек расту и којима је потребно прилагодљиво рјешење. ,,SAP” и ,,Oracle” ЕРП производе може користити скоро сва-

ка индустрија која се може замислити. Сви они укључују функције за ,,front-office” и ,,back-office” пословне процесе. Међутим, главне апликације укључене у сваку нуде различите погодности за различите врсте предузећа. ,,SAP” ЕРП рјешења често користе произвођачке и дистрибутивне компаније са великом потребом за финансијским, рачуноводственим или алатима за менаџмент људских ресурса. Исто важи и за ,,Oracle”, иако се он предлаже индустријама које се у великој мјери ослањају на базе података. Софтвер је невјероватно флексибилан, због чега је платформа популарна код свих, од произвођача до консултантских агенција, здравствених организација и финансијских институција. Стога, у овој категорији дефинитивну предност има ,,Oracle”. ,,SAP” и ,,Oracle” ЕРП производи имају своје предности и недостатке. Одабир зависи од тачних пословних потреба, величине компаније, па чак и индустрије. ,,SAP” производе обично користе произвођачи на нивоу предузећа, док је ,,Oracle” погоднији за предузећа и компаније средње величине у било којој области. Ипак, ниједна платформа нема апсолутну предност у односу на остале без узимања у обзир тренутних пословних процеса једног предузећа.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

21


ТРЖИШТЕ НАФТЕ У ПАРАЛЕЛНОМ СВИЈЕТУ КОРОНА ВИРУСА

З

она сумрака; паралелни универзум; бизарно пишу свјетски медији поводом незабиљеженог догађаја у историји да цијена америчке нафте буде негативна, али указују да тај инцидент, мада посљедица техничких особености трговања нафтом, показује дубину разарања који корона вирус наноси свјетској привреди. ПРЕПУНА СКЛАДИШТА У мјесецу априлу је дошло до бизарног преокрета на тржишту, пошто су неки трговци плаћали купцима да им узму нафту, што је први пут у историји да нафта има негативну цијену. Такав невјероватан пад у минус од преко 30 долара по барелу је посљедица ћуди нафтног тржишта, али и хаоса у индустрији нафте

22

док пандемија COVID-19 разара свјетску привреду. Почетком године нафта је имала вриједност изнад 60 долара по барелу, али је у мјесецу априлу вриједност била 20 долара по барелу. Потражња за нафтом је крахирала упркос недавном договору Саудијске Арабије, Русије и других држава да смање производњу, указујући да у свијету понестаје мјеста да се смјести сва нафта која наставља да се црпи на нивоу од око 100 милиона барела дневно. Рафинерије не желе да прерађују нафту у бензин, дизел и друге производе, пошто мало људи користи возила, док је међународна трговина нагло пала, па се, нафта држи на баржама и свакаквим другим мјестима које компаније могу наћи. Усљед тога, један од бољих дијелова нафтног

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

Немања Адамовић

бизниса ових дана је посједовање танкера за складиштење нафте. Енергетски стручњаци кажу да је у свијету попуњено 60 посто од укупног капацитета складишта нафте од 6,8 милијарди барела, али у кључном складишту за испоруке америчке нафте у Кушингу у Оклахоми од око 80 милиона барела простора само је 21 милион слободан. Затварање нафтних поља и њихово поново покретање може захтијевати скупо ангажовање додатних радника и опреме, а нека поља и не успијевају увијек да врате производњу на претходни ниво. КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО НЕГАТИВНЕ ЦИЈЕНЕ Стручњаци оцјењују да је незабљежен одлазак цијена на негативне нивое најбоље разумјети као особине трговања с такозваним фјучерсима, односно терминским уговорима који налажу испоруку робе на одређени датум. Цијене нафте о којима се извјештава сваког дана с тржишта су заправо цијене нафте у одређеној будућности везане за фјучерсе, а негативна цијена забиљежена у мјесецу априлу је везана за мајске уговоре којима истиче рок и важила је само за америчку референтну нафту ВТИ (WTI- West Texas Intermediate).


Трговци с таквим уговорима нису могли да пронађу купце, зато што нико није могао да преузме нафту пошто нема гдје да је смјести. Ипак, стручњаци упозоравају да негативна цијена нафте можда јесте једнократни проблем али да потврђује да предстоје проблеми како криза COVID-19 уништава свјетску потражњу за енергентима, мада се не очекује да ће негативне цијене бити нешто нормално. С друге стране, цијена горива на пумпама нису директно повезене с цијеном сирове нафте, тако да, купци горива за своје аутомобиле неће осјетити велике флуктуације на тржиштима. Поред тога, велики дио цијена горива одлази на различите намете и трошкове мимо основне цијене сирове нафте. ЈЕДИНСТВЕНИ ДОГАЂАЈ ИЛИ ЕКСТРЕМНИ ИНЦИДЕНТ Фјучерси нафте ВТИ су деценијама основна мјера америчке нафтне индустрије која је прошла кроз успоне и падове, ратове и финансијске кризе, али ниједан догађај се не може поредити с оним што се десило у априлу када је америчка нафта са 17,85 долара по барелу отишла на минус 37,63 долара по барелу. Падом цијена тржиште је ушло у паралелни универзум, објашњавајући да се, с једне стране, одлазак цијена у минус може сматрати само екстремним инцидентом у вријеме када су се трговци припремали за истицање уговара за мајске испоруке. Тржиште је у осталим сегментима било нормално - фјучерси за нафту Брент, која је референта нафта за Европу у Лондону, имали су нагли пад, али су и даље би-

ли на изнад 25 долара по барелу у понедјељак, док је ВТИ за јунску испоруку продавана за 20 долара по барелу. Али негативне цијене су такође указале на фундаменталну истину о тржишту нафте у доба корона вируса: најважнија свјетска роба брзо губи вриједност како хронична преснабдјевеност оптерећује резервоаре, нафтоводе и супертанкере с огромним капацитетима. Цијене нафте ће покренути дефлациони талас широм глобалне привреде, компликујући посао централним банкама које покушавају да одрже своје привреде док пандемија наставља да парализује пословање и путовања широм свијета, те да би колапс цијена могао да поново исцрта глобалну мапу док петродржаве попут Русије и Саудијске Арабије, које су доживјеле препород у посљедњих 20 година захваљујући нафтним приходима, доживљавају смањење утицаја. ПРОБЛЕМ ЗА СВЕ Негативне цијене нафте су проблем за Саудијску Арабију и Русију, које су нешто прије пада цијена договориле највеће координисано смањење производње нафте у историји, као и за америчког предсједника Доналда Трампа, који је тражио такав договор, указујући да је њихова немоћ у суочавању с колапсом потрошње била јасно видљива.

Упркос гласинама делегата у Организацији земаља извозница нафте (ОПЕК) о дубљим и бржим резовима, као и новим разговорима на челу са Саудијском Арабијом и Русијом у ОПЕК плусу, то вјероватно неће помоћи, пошто, ни да се преполове испоруке из ОПЕК-а, неће доћи до повећања капацитета складишта у Кушингу који је познат као свијетска раскрсница нафтовода. Одлазак цијена у минус је проблем и за САД које су се заложиле за заштиту америчког нафтног сектора после снажног лобирања шефова те индустрије, указујући да је амерички предсједник, договор свјетских произвођача назвао “великим договором за све”. Америчка влада располаже неким мјерама, укључују тражење већих резова у ОПЕК-у, увођење тарифа на страну нафту, ослобађање складишних капацитета укључујући Стратешке нафтне резерве, плаћање произвођачима да не пумпају нафту или повећање финансијске подршке нафтним компанијама. С друге стране, нафта Брент је боље заштићена јер се црпи у мору, чиме је њено складиштење мањи проблем све док трговци могу унајмити супертанкере. Нафта је ушла у зону сумрака, тако да незабиљежени колапс цијена показује и смањени утицај ОПЕК-а. Нафтни картел више нема моћ коју је некада имао, чак и када се тој групи придружи Русија, тако да цијена нафте ће евентуално почети да расту, али не због Трамповог застрашивања нити због договора Москве и Ријада, већ због много снажније силе: механизма цијена.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

23


МЕКДОНАЛДС – НАЈВЕЋА ФРАНШИЗА НА СВИЈЕТУ Ф

Маја Ђуђић

раншиза се веома често корис ти као по словна с тратегија . На основу истраживања, корисници франшизе у 95% случајева боље и успјешније послују и послије пет година, него у случајевима када предузетник започиње самостални посао. Облик је пословања када фирма (давалац франшизе) даје своје трговачко име односно бренд и начин пословања одређеној особи (кориснику франшизе) и који мора да поштује услове уговора од стране даваоца франшизе. То је заправо споразум између двије стране гдје корисник добија право да продаје производ или услугу користећи се марком и пословањем фирме која је покренула тај производ. Купац франшизе мора платити одређену накнаду за право кориштења те мора плаћати мјесечне провизије. ИСТОРИЈА НАЈВЕЋЕ ФРАНШИЗЕ СВИЈЕТА Мекдоналдс је највећи свјетски ланац ресторана брзе хране. Браћа Ричард Џејмс звани Дик и Маурис Џејмс звани Mек 1940. у Сан Бернардину у Калифорнији отворили су ресторан брзе хране, а највише на значају дали су на две ствари; брзина и постојаност. То би значило да хамбургери и кромпирићи што прије морају доћи до купца, а сваки оброк мора бити исти и окусом и обликом.

24

Велику пажњу је изазвало то што ручак добијете неколико секунди након што наручите. Ирској браћи није било примарно да се обогате него постепено ширење и развој бизниса у друге градове. Сањали су о томе да до 50.године живота зараде по милион долара. У међувремену почели су отварати франшизе и видјели су да нови власници ресторана не испуњавају њихове услове у погледу рецепата ни квалитета. Затим одустају од тога. Човјек који је то све покренуо је Крок Реј. Он је био трговачки путник који је био фасциниран идејом браће Дик (Ник Оферман) и Mека Mекдоналда (Џон Карол Ланч) о брзој припреми хамбургера. Крок је продавао миксере, а браћа Мекдоналд су наручили осам комада. Било му је чудно због наруџбе и помислио је за колико људи они миксаку милкшејкове? Одлучио је да их посјети, то је било 1955 године, 15 година након отварања ресторана. Власници су били веома педантни, стално су били присутни у кухињи и надгледали своје раднике. Уколико хамбургер не би био направљен тачно како треба, летио би у смеће. Исто тако је било и са кромпирићима, тачно се знало колико дуго треба да буду у врелом уљу. Крок је био шокиран када је дошао и видио дугачак ред испред њега, али су му рекли да се не брине јер све иде брзо. У то вријеме је Мекдоналдс био киоск у који се није улазило. Веома

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

брзо је добио свој хамбургер и изненадило га је то што није добио прибор за јело, ни столицу. Сјео је на клупу и почео да једе и схватио је да му је то најбољи хамбургер који је у свом животу пробао. Браћа Mекдоналд су одлучили да одају све своје тајне. Идеја Mек Mекдоналда била је та да кухиња мора да функционише тако да је све у сталном погону. Окупио је куваре на бетонском градилишту и кредом на поду нацртао план кухиње. На почетку кувари су се сударали и Дик је мијењао планове све док није довео до савршенства. Тачно се знало колико дуго се месо пече, колико капљица мајонезе и кечапа је потребно. Власници су на самом почетку поставили високе стандарде али нису имали у плану да прошире своје пословање. Али Крок је имао. Њему је на уму само била једна ријеч-франшиза. Договорили су се и потписали уговор да ће Крок моћи да шири ресторане али по строго утврђеним правилима и да високе постотке даје првобитним власницима. Први Мекдоналдс отворио је у Дес Плаинесу у Илноју и остао је активан и везан за њега до краја живота јер му је он већ првог дана донио неколико стотина долара зараде. Отварајући остале франшизе долазило је до проблема у погледу контроле над пословањем, јер су нови власници одступали од договора и правили мимо рецепта, уводили су своје производе. Смеће се налазило свуда, нису


се држали чистоће. Када је напокон довео све до усијања, зарада се показала проблемом. Браћа нису хтјела да смање свој постоток, нити да смање трошкове. Били су задовољни зарадом и нису хтјели да оспоравају квалитете. То се није свидјело Кроку те је дошло до идеје да кад има у плану да отвори ресторан најприје купи земљиште и да онда гради објекат. То му гарантује власништво. Имао је помоћника у томе и заједничким снагам су градили богатство. Тада су браћа видјели да им се њихово богатство измиче и да су немоћни. То је био почетак њиховог краја, али прави почетак за Мекдоналдс. Крок је 1961. године купио прву фирму за 2,7 милиона долара, када се порез одбио браћи је припао по милион. Они су тражили да им до краја живота припада 1,9 посто од укупне зараде, што Крок није хтио да потпише и никад се није држао договора. Дик Мекдоналд га је упитао зашто им није украо идеју и започео сам свој бизнис, одговорио је „ Зато што сам знао да је квака у имену. Мекдоналдс је звучало сјајном и ко би уопште хтио купити хамбургер да се ресторан зове „код Крока? “ Држао се њиховог начина прављења хамбургера и у сваком ресторану у Америци је морао да буде исти укус. Увео је и правило да сваком купцу буде враћен новац уколико се не испоштује његова наруџба и буде дуго чекао. Када је умро 1984. у 82. години живота, постојало је 7500 ресторана у Америци и стотине у страним земљама. Година прије његове смрти, годишњи промет износи више од 8 милијарди долара. Био је на попису 100 најутицајнијих људи ХХ вијека.

Данас је Мекдоналдсова франшиза водећа трговина намирницама са више од 35.000 ресторана који се налазе у више од 100 земаља. У Сједињеним Америчким Државама има скоро 13.000 Мекдоналдс концесија, преко 6.000 Мекдоналдс локација у власништву фирме и више од 17.000 франшиза изван САД-а. Мекдоналдс су ресторани који садрже: сендвиче (Big Mac, Royal Cheese, Cheeseburger,…), пилећи производи (McChicken, Chicken McNuggets, Wings), рибљи производи, кромпири, салате, топли напитци, кафе, десерти ( крофне, пита од јабука, корнет, пита са сладоледом, Mc Flurry). Једине земље које никада нису имале и немају Мекдоналдс-ове ресторане су Албанија и Ватикан. Начела на којима је Мекдоналдс изграђен могу се примјенити на било који посао или франшизу у свијету. Шта се може научити од Америчког гиганта? • Досљедност Гдје год да се налазите, једно је сигурно – када уђете у Мекдоналдс, на познатом сте терену и већ знате шта ће вас дочекати. Мени је више или мање исти у свијету, као и паковање и дизајн ентеријера. Основна вриједност ове франшизе јесте што строго прате пословне процедуре по питању услуга, квалитета и чистоће. Истраживања су показала да запослени у Мекдоналдсу показују много већу продуктивност. • Изградити бренд Мекдоналдс је урадио одлично посао када су у питању промоција и изградња бренда. Посебно је веома атрактиван слоган – I’m

Loving It и логом који подсјећа на „златне лукове“. Иако на тржишту постоји велики број производа који су бољи и здравији ипак је ова веза нераскидива. • Преузети ризик У почетку су у понуди били само хамбургери, помфрит, шејкови и безалкохолна пића. Међутим, с времена на вријеме су повећавали своју понуду новим прозводима и за сваки оброк нешто ново. Немају страх да преузму ризик и да изненаде купце новим асортиманима. • Прилагодити се укусу потрошача Mc Donald преузима ризик када је у питању задовољавање потреба и жеља потрошача. Највећи примјер десио се давне 1975. године када је Мекдоналдсов ресторан који је био смјештен у близини војне базе у Аризони, понудио ,,drive-through” опцију за војнике, јер им није било дозвољено напуштати возило док су у униформи. • Савршена ,,cross-selling” вјештина Када вас у Мекдоналдсу питају „Да ли желите и помфрит?“, у питању је унакрсна продаја, техника коју данас многи користе. Унакрсна продаја или ,,cross-selling” подразумијевају да уз производ који сте поручили, покушаће да продају или препоруче компатибилан производ. • Препознати и његовати талент Мекдоналдсови менаџери, чак њих 40%, су своје каријере започели у кухињи или на каси ресторана. Компаније зна да препозна таленат и да награди такве раднике бољим позицијама.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

25


НАЈЦЈЕЊЕНИЈЕ СВЈЕТСКЕ КОМПАНИЈЕ У 2020. ГОДИНИ Адријана Марић „SAUDI ARAMCO“ 1.685 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА Бави се производњом и прерадом нафте и плина. Након успјешног издавања акција на берзи, „Saudi Aramco” (Саудијска Арабијска нафтна компанија) постала је најскупља компанија на свијету. Званично је објавила своје финансијске извјештаје 2019. Убрзо након пуштања акција на берзу „Tadawul”, вриједност компаније скоро је достигла 1,9 билиона долара. Издаваним акцијама нафтни гигант је премашио сва очекивања. Кажу да ће „Saudi Aramco” скоро сав профит искористити за разнa спајања, куповине и ширење свог утицаја у свијету. Конкретно, компанија намјерава да постане лидер у производњи течног природног гаса. Данас се „Saudi Aramco” сматра једним од свјетских лидера у производњи и резервама нафте. Саудијска Арабијска нафтна компанија већ има подружнице у Кини, Јапану, Русији, Уједињеним Арапским Емиратима, САД-у, Великој Британији и другим земљама. Данас је компанија у власништву владе Саудијске Арабије. Главна канцеларија се налази у Дахрану. „MICROSOFT“ 1.359 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА Друга највриједнија компанија на свету је „Microsoft“.

26

Међународно познату корпорацију основао је 1975. године Бил Гejтс, који је до сада један од најбогатијих људи на свијету. Данас је „Microsoft” једна од водећих компанија и на тржишту софтвера за рачунаре. Издаје оперативни систем „Windows” нове генерације, скуп апликација за рад са документима који се зову „Microsoft Office” и многе друге софтверске програме. Поред тога, „Microsoft” производи сопствене мобилне уређаје и додатке, видео, аудио и канцеларијску опрему. Сједиште компаније је у Редмонду у Вашингтону, САД.

последњих година када је „Apple” свијету представио линију својих мобилних производа –„iPhone” паметних телефона и „iPad” таблета. Данас је асортиман његових производа широк и укључује паметне сатове, рачунаре и лаптопове, таблете и паметне телефоне и још много тога. Компанија има хиљаде канцеларија, продавница брендова и сервисних центара широм свијета са особљем од скоро 132.000 запослених. Сједиште „Аpple”-а је у Калифорнији, САД.

„АPPLE“ 1.286 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

Амазон је 7. јануара 2019. године први пут постао најскупља компанија на свијету претекавши свог конкурента – “Microsoft” . Данас се налази на четвртом мјесту листе највриједнијих компанија. Амазон је америчка малопродајна компанија која продаје и испоручује разне производе путем Интернета. Корисници Интернета, добављачи и произвођачи могу сами да продају било коју робу користећи Амазон-ову веб локацију . Главна пословна линија компаније продаје разне производе. Популарност услуга порасла је захваљујући висококвалитетној роби, ниским цијенама, брзој испоруци и широком асортиману. Компанију је 1994. године основао Џеф Безос. Сједиште Амазон-а је у Сијетлу, Вашингтон, САД. Према укупним процијенама, компанија запошљава око 647.500 људи и у овом тренутку има више од 162

„Apple” је дуго времена биo највриједнија компанија на свијету. Али због ситуације са разочаравајућом продајом „iPhona”, изгубио је примат. Данас је „Apple” трећи по тржишној капитализацији. У исто вријеме, компанија наставља да заузима прво мјесто на листи најскупљих брендова. Логотип компаније препознају многи људи јер је Аpplе постао заиста најуспјешнији бренд. Стручњаци рејтинг агенција процијењују његову вредност на 1.286 милијарди долара. Компанију су 1. априла 1976. године основали Стив Вознијак, Роналд Вејн и Стив Џобс. У почетку су се бавили монтажом кућних рачунара и производњом власничких модела рачунара. Али њихов највећи успјех постигао је управо

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

„АMAZON“ 1.233 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА


милијарде долара имовине. Његов годишњи промет износи приближно 232 милијарде долара. „АLPHABET“ 919 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА „Google”, међународно позната интернет компанија, недавно је промијенила своје службено име у „Alphabet”, јер је компанија одавно била ван домета Google претраживача, а сада посједује и мноштво других компанија. Сергеj Брин и Лари Пejџ, који су заједно створили мега компанију 1998. године, шефови су Интернет холдинга. Више од тридесет популарних услуга и под-компанија дио је холдинга: „AdWords“, „Android“ i

„YouTube“ . Сједиште “Googla”-а је у Калифорнији. „FACEBOOOK“ 584 МИЛИЈАРДЕ ДОЛАРА „Facebook“ је развио Марк Закерберг у фебруару 2004. „Facebook“ друштвену мрежу тренутно свакодневно посјећује више од 2 милијарде људи. А тржишна вриједност од 584 милијарде долара је једноставно показатељ популарности интернет пројекта. Данас „Facebook“ доноси више од 22 милијарде америчких долара годишње захваљујући оглашавању на мрежи. Штавише, компанија је лидер у погледу профитабилности, јер се њен нето профит повећао

за 54% само у протеклих годину дана. Сједиште „Facebook“-а је у Калифорнији, САД. „ALIBABA GROUP“ 545 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА Компанија „Alibaba“ једна је од највећих виртуелних платформи за трговање у Кини и свијету, која привлачи пажњу купаца приступачним цијенама и широким спектром представљене робе. Основана је 4. априла 1999. године. Компанија пружа потрошачке и пословне услуге путем веб портала, као и услуге електронског плаћања. Сједиште се налази у Хангџоу, Кина.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

27


РЕКЛАМА Јелена Шукало

Ј

ош увијек нисам упознала некога ко воли да гледа или слуша рекламе, јер најчешће ометају програм који се у датом тренутку прати. Међутим, свјесно или несвјесно те рекламе привуку пажњу. Понекад, искључиво због рекламе купимо неки производ, који или оправда очекивања или нас тотално разочара па пожелимо да га више никад ни не купимо. С обзиром на то да је ово најбоље маркетиншко средство, ипак је корисно да сазнамо нешто о рекламама. Реклама или рекламирање, настала је од латинске ријечи „reclamo“ што значи јавно оглашавати. Представља врсту комуникације којом спонзор покушава да убиједи публику у корисност његовог поступка, обично куповине неког произовда или услуге. Рекламирање је према АМА (Америчка асоцијација за маркетинг) свака плаћена форма јавног презентовања и ширења идеја којом се може утицати на промет производа или услуге. Најчешћи начин да се привуче пажња је комбинација поруке и емоције. Модерно рекламирање се развило када је почела масовна производња, крајем XIX и почетком XX вијека. Најважнија карактеристика рекламе је управо начин на који она стиже до потрошача. Користе се: радио, телевизија, интернет, новине, часописи, билборди и сл.

28

Иако када се помиње реклама прва помисао је промоција производа и услуга, наручиоци рекламе могу бити и неке интересне групе, вјерске организације, државне и јавне установе, политичке партије и сл. Рек ламе најчешће осмишљавају рекламне агенције. А сада нешто више о томе како је реклама настала, и како се развила до облика у којем је данас. Првобитни облик рекламе се појављује још у античко доба, а то је било излагање робе на пијацама. У Помпеји су пронађене прве таблице са комерцијалним рекламама. У средњем вијеку путујући трговци су викањем рекламирали своје производе и услуге. То значи да се промоција ограничавала само на то мјесто гдје је и вршена продаја односно трговина. Када је почела индустријска револуција око 1850. године, дошло је и до одвајања рекламирања од самог мјеста продаје. Масовна производња је успјела да поред саме употребе производа код корисника пробуди и емоционални ефекат. Тако су и прва луксузна добра постала доступна ширим масама. Онда у другој половини XIX и почетком XX вијека, народ је куповином почео да исказује свој друштвени статус. Појављују се прве робне марке. Двадесетих година XX вијека због потребе за рекламирањем производа долази и до промјене изгледа градова. Застакљени излози продавница

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

и зидне рекламе су уљепшавале градове. Тако да слоган „СЛИКА ВРИЈЕДИ ВИШЕ ОД ХИЉАДУ РИЈЕЧИ“ потиче из овог периода. Такође, с обзиром на напредак у електризацији, долази до још бољег ефекта рекламирања, односно појаве свјетлосних реклама. До 1930-их понуду су диктирали продавци, међутим, тржиштем почињу да доминирају купци и почињу да бирају између више понуда. На њихове одлуке су почеле да утичу и емоције а не само употребна виједност производа. Педесетих и шездесетих година дошло је и до појаве првих супермаркета, и реклама значајно добија на популарности, из простог разлога што је сваки произвођач настојао да свој производ или услугу издвоји у односу на конкуренцију. 1920-их су се појавиле прве радио-станице. Опрему су им давали произвођачи телекомунационе опреме и тиме су тежили да повећају продају радиоапарата. Програме на радиу су спонзорисале компаније, тако да су заузврат биле помињане кроз те програме. Ускоро су радио-станице схватиле да могу да рекламирају и краће сегменте у својим програмима, односно да рекламирају и друге компаније, јер ће им то бити економски исплативије. Већ од 1940-их то се почело примјењивати и кроз телевизијске садржаје. У шездесетим годинама развио се и савремени приступ рекламирању,


кроз необичне и кратке поруке. Рецимо Фолксваген је рекламирао прозиводе порукама „лимун“ или „замислите мало“, што је требало да асоцира на облик њиховог аута. Осамдесетих година се у САД-у појављују телевизијски канали који само имају рекламни програм. Деведесетих година, појавом интернета, такође долази до ширења рекламног садржаја. Данас сервиси попут Гугла продају свој простор на интернет страницама, како би они који желе могли рекламирати свој садржај и на тај начин. При томе је важно да оно што се рекламира буде на неки начин повезано са садржајем који се пласира на датој интернет страници. У САД-у се око 2,9% БНП трошило на рекамирање, а главни медији су били: новине, часописи, плакати и огла-

си на трамвајима. А од 1998. телевизија и радио су постали главна средства оглашавања. Упркос томе, тада се трошило око 2,4% БНП за рекламирање производа и услуга. Било који медиј за оглашавање има своје предности и недостатке, па тако када неко жели рекламу мора пажњиво да бира и направи комбинацију тих медија да би изазвао што бољи ефекат. Избор медија зависи од карактеристике производа и тржишта, поруке коју желите да пренесете итд. Производ можете рекламирати на разне начине. Рецимо, кроз штампане рекламе, рекламе у електронској форми, рекламе на сајму или мјесту продаје, биоскопске рекламе и слично. Иако реклама има многе позивитне ефекте, морамо да поменемо и њену негативну страну.

Експлоатација јавних површина и ресурса у сврху рекламе, еколошки утицај (загађење, увећање амбалаже у сврху рекламе), утицај на политику, финансијски ефекат, етички утицаји (подсвјесно утицање на психу, удари на приватност, дискриминација социјалних група)... Данас се апслоутно све рекламира, а рекламе се могу видјети на свим могућим мјестима. Од кафића, ресторана, аеродрома, биоскопа, плажа.. па све до врата јавних тоалета. Рекламе се лијепе чак и на канте за ђубре. Да ли је то добро или не, не знамо, али као што све настане па временом изгуби свој смисао и дође до претјеривања, можда ће такав случај бити и са рекламама.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

29


УЛОГА СТАРТАПА НАСУПРОТ УЛОГЕ ДРЖАВЕ У РАЗВОЈУ НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ Жељана Аничић Појам стартап везујемо за тек новоосновани пословни ентитет, који започиње са радом у различитим пословним секторима, од малопродаје до високотехнолошког пословања. Оно што их битно карактерише јесте иновативност као и брзи, по правилу, експоненцијални раст. Не треба мјешати стартап са самозапошљавањем, оснивачима који почињу сами зато што немају другу алтернативу и који желе само да остваре приходе као да су се запослили код неког другог и немају жељу за растом. Стартапи су на пословној сцени релативно кратак период, максимално двије до три године, и остају крхки и зависни од људских, правних, пореских и финансијких фактора. Због тога чак 75% свих стартапа пропадне а разлог је преурањени раст компаније. Тако, паралелно са растом, неопходан је и развој компаније у смислу људских, технолошких капацитета и слично. Могу настати и у оквиру постојећих великих предузећа и међународних корпорација, а свакако резултат су предузетништва и креативних процеса. Предузетник дјелује на уочене прилике на тржишту, иако нема расположиве ресурсе, слиједи своје идеје, упркос ризику и неизвјесности и често примарни циљ није остварење профита већ лично задовољство и жеља за доказивањем. Веома су посвећени и орјентисани ка извршењу постављених циљева, фокусира-

30

ни на задатке, размишљају у више праваца, иновативни су, ефективни итд. ЗНАЧАЈ МАЛОГ БИЗНИСА Мали бизнис је посебно важан у земељама у развоју као што је Босна и Херцеговина и један од кључних носилаца развоја привреде. Подстичу конкурентност и запошљавање, доприносе расту бруто домаћег производа, иновацијама, технолошком напретку или развоју. Такође, значај малог бизниса се огледа и у сљедећем: • лакше прилагођавање захтје­ ви­ма тржишта, • еластичнији су и флексибил­ нији за разлику од великих бизниса, • настају као посљедица комер­ цијализације иновација, • често су у рукама чланова уже и шире породице и снажно су заинтересована за опстанак, • могу да доживљавају експо­ ненцијални раст и да буду генератори економског развоја земље, • смањује се ризик неуспјешног пословања и рада са губитком, • могу успјешно радити и са релативно малим обимом уложеног капитала и слично. Бројни су фактори који наводе људе на предузетничке подухвате, а када одлуче којом ће се дјелатности бавити на располагању су им могућности као што је покретање бизниса од нуле, куповина постојећег бизниса и купови-

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

Слика бр. 1- Примјери предузетничких start up-а

на франшизе, односно постојећег пословног модела. За развој националне еко­ номије, потребан је развијен предузетнички екосистем и висок ниво предузетничке културе. Неопходна је константна мотивација кроз образовни систем, финансијска и нефинансијка подршка, развијено предузетничко окружење које подразумујева слободан допринос појединаца, могућност еспериментисања и грешке, расположивост ресурса, постојање система вредновања и награђивања запослених. Свакако да и институције утичу на продуктивност и пословне резултате компанија, односно величина владе, пореско окружење, политичке слободе, закони, корупција итд.


Слика бр. 2- Покретање бизниса (изузев породичног насљеђивања)

МЈЕРЕ ДРЖАВЕ ЗАЈЕДНО СА ЦЕНТРАЛНОМ БАНКОМ У спровођењу економске политике држава, односно Влада и Централна банка спроводе разне мјере којима утичу на стање националне економије. Посебно се издвајају фискална политика којом се управља јавним расходима и приходима (порезима) и којом се утиче на обим националне потрошње, као и монетарна политика која је усмјерена на каматну стопу и девизни курс, односно услове на финансијским тржиштима и њихову везу са реалном економијом. Све ово наравно утиче на куповну моћ становништва а и могућност пословања пословних ентитета и остварења њихових циљева, и уопште могућност започињања нових пословних подухвата. У економској теорији постоје заступници школа са супростављеним мишљењем око улоге државе. Наиме, ради се о монетаристима и кејнзијанцима. Монетаристи, као насљедници школе либералне економске мисли, у фокус стављају проблем лошег функционисања мјера државне интервенције у покушају да стабилизују привреду. Док кензијанце, брине незапосленост и спор привредни раст што

би држава својом интервенцијом могла регулисати. Узимајући у обзир несавршеност тржишта и асиметричност информација, Владе сматрају оправданим интервенцију у обезбјеђивању јавног финансирања у виду кредита и капитала, затим субвенционисање привреде и слично. Ово јесте добар вид подстицаја малим компанијама, али би могло да „улијени“ велике компаније у смислу да рационално не искористе расположиве ресурсе и преусмјере у личну добит. Добар примјер у Републици Српској јесте Инвестиционо развојна банка Републике Српске која даје подршку развојним пројектима кроз кредитне линије, зајмове уз повољне услове без колатерала, куповином ХОВ, затим даје грантове- бесповратна средства из међународних и домаћих извора, подражава јединице локалне самоуправе, сарађује са међународним финансијским институцијама, итд. Централне банке су одговорне за успостављање и одржавање цјеновне стабилности. Користе инструменте као што су: висина каматне стопе у одобравању кредита, операције на отвореном тржишту, стопа обавезних резерви којима контролишу и утичу на таргете (циљеве) у које убрајамо стопу раста монетарних агрегата, девизни курс као и стопа инфлације. Може бити веома опасно уколико држава константно финансира јавни дуг новцем од Централне банке што утиче на појаву инфлације и неповољно привредно окружење. Због тога је веома битно да Централна банка има независност и репутацију у свом пословању. БиХ је специфична и по питању вођења монетарне политике која се заснива на аранжма-

Слика бр. 3- Инвестиционо развојна банка Републике Српске

ну Монетарног одбора, што значи да се домаћа валута издаје уз пуно покриће у слободним конвертибилним девизним средствима по фиксном курсу. Студенти треће године Економског факултета Универзитета у Бањој Луци као разлоге за препреке развоју предузетништва у БиХ наводе: неповољно пореско окружење, недостатак почетног капитала, мањак постицања током школовања, висок степен корупције, страх од неуспјеха, мањак подршке државе, неразвијен економски и правни систем и многи други. Европска унија користи разне политике за постицање иновација у својим малим и средњим бизнисима које се односе на: • побољшање квалитета домаћих истраживачких система, • обезбјеђивање финансирања кроз грантове, ваучере, пореске кредите, • јачање подршке образовним системима, • пружање менторства, савјета и сл.

Virtual Reality Therapy Zdraviji.ba MondoDrive Online едукативна платформа Слика бр. 4- НЕКИ ОД СТАРТАПА У БИХ Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

31


КВИЗ ЕКОНОМИСТ Александар Кекеровић 1. Ријеч економија потиче од ријечи „oikonomia” што у преводу са којег језика значи управљање кућом или домаћинством?

а) грчког б) латинског в) француског г) енглеског 2. У којем америчком граду је сједиште и Свјетске банке и Међународног монетарног фонда? а) у Чикагу б) у Бостону в) у Вашингтону г) у Њујорку

4. Сви знамо да се удружење земаља извозница нафте назива ОПЕК. Међутим које слово у скраћеници означава нафту? а) О б) П в) Е г) К 5. Конвертибилна марка је била везана за њемачку марку по курсу 1 за 1, па је и назив валуте добила по њој, а и назив за њен стоти дио. Питање гласи: Како се тачно називао стоти дио њемачке марке? а) fenning б) pfenning в) fennig г) pfennig

6. Како се назива документарни филм о економској кризи крајем 2000-их година који је добио оскара за најбољи документарни филм 2010е године? а) Унутрашња пљачка (Inside Job) б) Превелики за пропаст (Too Big to Fail) в) Позив упозорења (Margin Call) г) Опклада века (The Big Short) 7. Сједиште европске централне банке налази се у... а) Бриселу б) Стразбуру в) Франкфурту г) Паризу 8. Који представник класичне политичке економије је написао дјело „Начела политичке економије и опорезивања“ а) Адам Смит б) Вилијем Пети в) Џејмс Мил г) Дејвид Рикардо

3. Инвестициона превара која улагачима обећава високе камате на позајмице, познатија као Понзијева превара, како се још назива? а) кружна превара б) пирамидална превара в) квадратна превара г) коцкаста превара

32

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.


ВАЛУТНИ РАТ

В

алутни рат се односи на ситуацију у којој одређени број држава намјерно покушава да амортизује вриједност својих домаћих валута како би подстакао своју економију. Иако је депресијација или девалвација валута честа појава на девизном тржишту, обиљежје валутног рата је значајан број нација које могу истовремено бити укључене у покушаје девалвације своје валуте у исто вријеме. Валутни рат је познат и под мање пријетећим појмом „конкурентна девалвација“. У тренутној ери промјенљивих девизних курсева, гдје вриједности валута одређују тржишне силе, депресијацију валуте обично пројектује централна банка државе кроз економске политике које могу приморати валуту на ниже, попут смањења каматних стопа или све више, „квантитативно ублажавање ( QЕ). “ Ово уноси више сложености од валутних ратова прије, када су фиксни девизни курсеви били распрострањенији и нација је могла да обезвријеђује своју ва-

Немања Бабић

луту једноставним спуштањем „клинова“ на који је била фиксирана. ЗАШТО АМОРТИЗОВАТИ ВАЛУТУ? Можда се чини контра-интуитивним, али јака валута није нужно у најбољем интересу нације. Слаба домаћа валута чини извоз државе конкурентнијим на глобалним тржиштима, а истовремено поскупљује увоз. Већи обим извоза подстиче економски раст, док скупи увоз такође има сличан ефекат јер се потрошачи одлучују за локалне алтернативе увозним производима. Ово побољшање услова трговине генерално се преводи у нижи дефицит текућег рачуна (или већи суфицит текућег рачуна), већу запосленост и бржи раст БДП-а. Стимулативне монетарне политике које обично резултирају слабом валутом такође имају позитиван утицај на национално тржиште капитала и стамбеног тржишта, што заузврат подстиче домаћу потрошњу ефектом богатства.

Будући да није превише тешко пратити раст кроз депресијацију валуте - било отворену или прикривену - не би требало да чуди да ће, ако нација А девалвира своју валуту, нација Б ускоро слиједити примјер, праћена нацијом Ц итд. То је суштина конкурентне девалвације. Овај феномен је познат и под називом „довести до просјачког штапа свог комшију“, а заправо се односи на чињеницу да нација која слиједи политику конкурентске девалвације енергично слиједи сопствене личне интересе, искључујући све остало. ПОВЕЋАЊЕ АМЕРИЧКОГ ДОЛАРА Када је бразилски министар Мантега још у септембру 2010. упозорио на валутни рат, мислио је на растућа превирања на девизним тржиштима, покренута програмом квантитативног ублажавања америчке Федералне резерве који је ослабио долар, кинеским континуираним потискивањем јуана и интервенцијама од стране низа азијских централних банака како би спријечиле раст њихове валуте. Амерички долар је апресирао према скоро свим главним валутама од почетка 2011. године, с трговински пондерисаним доларским индексом који тренутно тргује на највишем нивоу више од деценије. Свака главна валута је опала у односу на долар током протекле године док су евро, скандинавске валуте, руска рубља и бразилски реални пад током овог периода више од 20%. Америчка економија је до сада без превише проблема издржала ефекте јачег долара, значајан

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

33


број америчких мултинационалних компанија које су упозориле на негативан утицај јаког долара на њихову зараду. САД су током година углавном водиле политику „јаког долара“ са различитим степеном успјеха. Међутим, америчка ситуација је јединствена јер је то највећа свјетска економија, а амерички долар је глобална резервна валута. Снажни долар повећава атрактивност САД-а као одредишта за стране директне инвестиције (СДИ) и страна портфолио улагања (ФПИ). Није изненађујуће што су САД често главно одредиште у обје категорије. САД се такође мање ослањају на извоз од већине других земаља за економски раст, због свог гигантског потрошачког тржишта које је убједљиво највеће на свијету. Јапан је потрошио скоро 80 ​​милијарди долара између јануара 1999. и априла 2000. године у неуспјелом покушају да заустави раст своје валуте према долару. Током тог периода, јен је ојачао на чак 101,46 за долар са најнижих готово 125 јена. Напредак се зауставио тек када су трговци почели да преиспитују јапанску економију и нису се преокренули све док докази о успоравању нису постали необориви. Ако америчка Централна банка смањи стопе када Европска централна банка и Јапанска банка то не могу слиједити, долар ће вјероватно ослабити у односу на евро и јен. Нивои око 100 ЈПИ штете јапанском извозу и у прошлости су изазвали претње валутном интервенцијом. Јен би могао лако да ојача даље ако САД смање стопе на нулу. Простор Фед-а за даље смањење такође је ограничен, и док долар можда пада у

34

односу на јен, расте у односу на рубљу, мексички пезо, индијску рупију и друге валуте, посебно оне погођене одлуком Саудијске Арабије да пумпа више нафте и посљедични пад цијена нафте. НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ВАЛУТНОГ РАТА Депрецијација валуте није лијек за све економске проблеме. Примјер је Бразил. Бразилски реал опао је за 48% од 2011. године, али стрма девалвација валуте није успјела да надокнади друге проблеме као што су пад цијене сирове нафте и робе и све већи корупцијски скандал. Девалвација валуте може дугорочно смањити продуктивност, јер увоз капитал-

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

не опреме и машина постаје прескупо за локална предузећа. Ако депресијацију валуте не прате истинске структурне реформе, продуктивност ће на крају патити. Степен депресијације валуте може бити већи од жељеног, што на крају може проузроковати растућу инфлацију и одлив капитала. Валутни рат може довести до већег протекционизма и подизања трговинских баријера, што би омело глобалну трговину.Конкурентска девалвација може проузроковати повећање волатилности валута, што би заузврат довело до већих трошкова заштите предузећа и можда одвратило страна улагања.


КАКО ЈЕ ВИРУС КОРОНА ПРОМИЈЕНИО ДОМАЋУ ЕКОНОМИЈУ?

П

андемија коронавируса произвела је велике економске посљедице државaма широм свијета. Урађене су бројне анализе и студије, донешене су нове политике, свакодневно се објављују нови научни радови који се баве овом пандемијом и њеним утицајем на све сфере нашег живота. Међутим, за разлику од неких ранијих економских криза и депресија, кризу 2020. године није узроковао економски фактор, па је из тог разлога свако поређење са кризама из неке блиске прошлости јако тешко и незахвално. Први индиректни економски утицаји, узроковани пандемијом коронавируса, на Босну и Херцеговину осјетили су се почетком јануара 2020. године када је тржиште у Кини почело осјећати снажан економски ударац због пандемије. Ударац на домаћу економију настављен је и у фебруару 2020. године када су се почеле осјећати веће економске посљедице због смањеног доласка туриста у нашу земљу, као и због појаве вируса COVID-19 у државама Европе. Директне економске посљедице почеле су се осјећати са појавом првог случаја заразе и обољења коронавирусом у Босни и Херцеговини 5. марта 2020. године. Први снажан ударац за

нашу економију се десио након увођења стања природне несреће 17. марта, када су власти на свим организационим нивоима почеле доносити мјере у циљу заштите здравља и живота грађана. РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ У ВРИЈЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ Доношењем и постепеним пооштравањем мјера у борби против ширења заразе, прво на удару је било тржиште рада. Смањивањем економске активности, стопе незапослености

Огњен Јанковић

су расле, како у Босни и Херцеговини, тако и широм свијета. Број незапослених се свакодневно мијењао због доношења различитих мјера које су онемогућавале или дозвољавале рад појединих грана привреде. Такође, промјене у броју незапослених долазиле су и након доношења економских мјера у ентитетима и јединицама локалне самоуправе. Чињеница је да оне нису биле истовремене и усклађене, па је тешко било пратити кретање броја незапослних у Босни и Херцеговини.

Слика: број потврђених „Covid-19“ случајева на 100.000 становника Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

35


био оптимистичан показатељ у нормалним економским условима, међутим, у оваквој економској ситуацији, он нам само указује на смањењу потрошњу у Босни и Херцеговини, што ће се одразити на буџетске приходе и БДП. УТИЦАЈ НА БДП И ПОРЕСКЕ ПРИХОДЕ

Колики је утицај пандемија имала на глобално тржиште рада, најбоље показује податак да су Сједињене Америчке Државе у априлу мјесецу имале стопу незапослености 14,7%, више него за вријеме Велике депресије 30их година прошлог вијека. Више од 40 милиона радних мјеста је изгубљено у САД-у. ПАД ОБИМА РОБНЕ РАЗМЈЕНЕ Након увођења оштрих мјера у марту и априлу, јак ударац је претрпила робна размјена. У робној размјени БиХ са иностранством у првој половини 2020. године извоз је износио 4.6 милијарде КМ, што је за 16% мање него у истом периоду прошле године, док је увоз износио 6.6 милијарди КМ, 19,2% мање него у истом претходне. Оваква кретања довела су до промјена у једном битном економском показатељу - покривеност увоза извозом. Раст покривености увоза извозом забиљежен је у 2020. у односу на 2019. годину. Иначе би то

36

Према прогнозама Европске банке за обнову и развој (EBRD) Босна и Херцеговина ће претрпјети пад БДП-а за 4,5% у 2020. години, док се за 2021. годину предвиђа опоравак домаће привреде који ће се одразити на БДП у виду раста за око 6%. Представници Европске банке за обнову и развој сматрају да је пад броја дознака из иностранства један од разлога за пад у потрошњи становништва БиХ, а то је и потврдила Централна банка БиХ. Ниво примљених дознака пао је у односу на претходне године за око 15-20%. Одређени број грађана је остао без посла, а другима су биле смањене плате. Чак и они ријетки које пандемија није много погодила, нису били у могућности да троше због затварања предузећа из већине привредних дјелатности, у складу са одлукама органа власти у БиХ. Као посљедица се јавља смањење потрошње и немогућност убирања прихода од пореза. Према подацима Управе за индиректно опорезивање, остварени нето приходи од индиректних пореза за првих шест мјесеци 2020. године износили су 2.8 милијарди КМ, 250 милиона КМ мање него у истом периоду из 2019. године. Као и са индиректним порезима, забиљежен је и примјетан пад уплаћених ди-

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

ректних пореза, чије убирање воде ентитетске порезне управе. ПРЕПОРУКЕ ЗА ОПОРАВАК Како би се привреда у БиХ што прије опоравила, а на основу искустава из претходних сличних криза, један од важних фактора је повећати и одржати потрошњу на што већем нивоу. Битан елемент одржавања потрошње свакако је јавна потрошња локалних заједница, због чега не смије доћи до застоја у улагањима и потрошњи, а прије свега у инфраструктурним пројектима за које су већ од раније осигурана финансијска средства. Како би се ниво пословне активности повећао, јединице локалне самоуправе у Босни и Херцеговини требају размислити о смањивању цијене закупа пословних простора, као и јавних површина које се издају привредним субјектима за обављање одређених дјелатности, с тим да предност требају имати привредни субјекти који су директно погођени економском кризом. Јединице локалне самоуправе заједно са заводима за запошљавање треба да развију програме који ће омогућити задржавање запослених у привредним субјектима, али и могућност повратка радника на радна мјеста која су изгубили током пандемије због смањивања капацитета. Будући да се пандемија одужила и да смо с њом ушли и у 2021. годину, спровођење оваквог програма би било постепено, али тешко оствариво у кратком року, ако се ситуација убрзо не побољша.


ЛЕГЕНДА О ИСЛАНДУ И ПРЕВАЗИЛАЖЕЊУ КРИЗЕ Сара Карановић ИСЛАНД НЕКАДА

С

редином 2000-их, од арктичког рукавца који се специјализовао за риболов и топљење алуминијума, прешао је у арктички рукавац специјализован за глобалне финансије. Три највеће исландске банке повећале су се до десет пута више, нудећи људима у иностранству, посебно у Холандији и Британији, веће камате него што би могле добити код куће. Тада су се, наоружани овом готовином, исландски банкари упутили у историјски непромишљено куповање. Куповали су стране компаније, куповали су стране некретнине, чак су куповали и стране фудбалске екипе. Али уз све то, купили су и отпад. Другим ријечима, проблем је био у томе што исландске банке нису само

плаћале високе цијене сумњиве активе, већ су обећавале да ће својим депонентима платити високе камате. Ово је било отприлике онолико неодрживо колико и пословни модели, што је указивало да ће доћи до економске кризе. А онда се догодило. Погоршање глобалних финансијских услова током 2008. резултирало је наглом депресијацијом круне у односу на друге главне валуте. Изложеност исландских банака у иностранству, чији су зајмови и остала актива били готово девет пута већи од БДП земље, постала је неодржива. Три највеће исландске банке пропале су крајем 2008. БДП је пао за 6,8% у 2009. години, а незапосленост је достигла врхунац од 9,4% у фебруару 2009. Краткорочно позајмљивање умрло (нестало) је након што је Лиман Бротерс банкротирао, а исландске банке су биле колатерална штета.

Иако су, искрено говорећи, били толико лоше руковођени да је колапс био неизбјежан (због чега су неки од њихових високих извршних функционера послати у затвор). Али у сваком случају, исландска влада није могла да приушти да спашава своје банке које су постале снажније од њене економије. Једини избор је био пустити их да пропадну. Другим ријечима, исландске банке су биле превелике да не би пропале. То је, међутим, било много лакше када је допуштање банкама да пропадну значило допуштање странцима да изгубе новац. Исландска влада је, тада, гарантовала депозите само својих људи. Али онда је исландској влади било потребно спашавање. Новац јој је био потребан за заштиту домаћих депозита, ублажавање слободног пада економије и чување њихове валуте, круне, од много већег пада. Као главну помоћ Исланд је добио 4,6 милијарди долара, од чега 2,1 милијарду од ММФ-а, а осталих 2,5 милијарде од његових скандинавских комшија. И ту почиње да се распада прича да је Исланд прекршио сва финансијска правила. На много начина интервенција ММФ-а била је типична. Исланд је нагло смањио потрошњу - уводећи више штедње него што су то учинили Ирска, Португалија, Шпанија или Британија, или чак претпостављени суперхерој који смањује буџет Летонија. Само је Грчка учинила више. И не само

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

37


то, Исланд је такође повећао каматне стопе све до 18% непосредно након кризе да би зауставио инфлацију. Послије тога је постепено смањивао каматне стопе, али тек 2011. достигле су „најнижи ниво“ од 4,25%. Дакле, Исланд је имао већу финансијску кризу, више штедње и веће каматне стопе од Ирске, али је и даље успио да се више опорави од осталих. Како је то могуће? Ипак, није ствар само у томе што је Исланд пустио своје банке да пропадну, док је Ирска то спасила. Стварност је мало компликованија. Тачно је да је Ирска имала пуно дуга гарантујући својим банкама, али такође је тачно да је тај дуг реструктурирала 2013. године на начин који је ефикасно смањио 40% дуга. Али највећа разлика између ове двије државе, је што Исланд има своју валуту, а Ирска евро. Зато када је криза погодила, обје земље су откриле да су њихови сада пукнути мјехурићи управо прикрили колико су постали неконкурентни. Њихови људи су превише плаћали, у поређењу са остатком свијета, за посао који

38

су радили. Постоје два начина да се то поправи. Можете исто бити плаћени новцем који вриједи мало мање или можете добити нешто мање новца који вриједи исто. Ово може звучати као разлика без разлике, али није. Људи не воле да смањују плате - економисти чак имају и доказе! - па је једини начин да их на то натјерају отпуштање довољно људи да би радо узели било коју плату већу од нуле. Али чак и ако то успије, то не важи за економију. То је зато што ниже плате отежавају враћање дугова који нису нижи. Људи морају издвојити више свог новца, у процентима, да би вратили оно што дугују, тако да имају мање трошкова за све остало - што значи да предузећа која немају толико купаца немају толико разлога да инвестирају. Исланд је, међутим, успио да избјегне ову врсту силазне спирале, јер се његова валута срушила за готово 60% између краја 2007. и краја 2008. године. И тада се конкурентност вратила. С друге стране, Ирска није имала своју валуту за девалвацију, намјерно или на било који други начин. Имала је

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

евро. Дакле, умјесто да смањује зараде резањем своје валуте, морала је да смањи плате, заправо, смањујући зараде. То никада није лако, али је посебно тешко када влада истовремено смањује. Право изненађење је да Исланд није прошао ништа боље. Пресијецање трошкова рада на пола, у кратком року, требало би да буде велико појачање за извоз и туризам. И јесте. Проблем је, међутим, што није био довољан да подигне остатак економије. Зашто? Па, дио тога је штедња. Али други дио је приватни сектор који је оптерећен двјема стварима. Прво, Исланд је можда најгоре мјесто на свијету за позајмљивање новца. Већина хипотека индексира се или према страној валути или према инфлацији, па се прва удвостручила када је круна пала а друга надувала када је инфлација накнадно порасла. Стварни резултат је да су и девалвација и инфлација уствари погоршали стање у домаћинству, а не побољшали. Због тога наслови о Исланду који отписује 13% БДП-а дуга домаћинства, заваравају. То само надокнађује чињеницу - а можда ни тада - да су бизарни исландски закони о позајмљивању толико повећали дуг њихових домаћинстава. Затим се ту јављају контроле капитала. ММФ је натјерао Исланд да обустави своје покушаје спашавања економије, како не би даље пропадали. Брига је била у томе, да ће их странци који су посједовали имовину деноминовану у крунама у пропалим банкама, масовно продати и, у том процесу, учинити да пад валуте од 60% дође до те тачке да изгледа чудно. Тако је влада престала да дозвољава људима да свој новац


премјештају из земље. Ово је стабилизовало круну, што је позитивно, стабилизовало инфлацију. Али као минус, задржавање новца у земљи такође је држало новац ван оптицаја. Странци нису жељели да улажу негдје где ће њихов новац бити заробљен. И то је бар дио разлога због којег је приватна инвестиција Исланда и даље била пуно нижа него што је била раније. Добра вијест је, међутим, да Исланд сада има план да опорезује неке од ових страних власника исландске валуте, а да остатак натјера да своју краткорочну имовину претворе у дугорочну. Другим ријечима, Исланд би требало да буде у стању да укине контролу капитала. Требало је само шест и по година. Опоравак Исланда постао је мит умотан у легенду унутар легенде. Пустио је банке да пропадну, смањио је дуг домаћинства, пустио да се његова валута уруши, успоставио контролу капитала - и сада напредује боље од оних земаља које су штедјеле! У стварности, Исланд је пустио да банке пропадну за странце, отписао је дуг домаћинства тек на-

кон што су их закони погоршали, није имао другог избора него да гледа како круна стрмоглаво пада, али је, истовремено, покушао да спријечи да не падне превише ограничавајући колико новца би људи могли да изнесу из земље. Основане су три нове банке за преузимање домаће активе пропалих банака. Двије од њих имају већинско власништво државе која намјерава да их поново приватизује. ИСЛАНД ДАНАС Исландска економија комбинује капиталистичку структуру и принципе слободног тржишта са опсежним системом социјалне заштите. Осим кратког периода током кризе 2008. године, Исланд је последњих година постигао висок раст, ниску незапосленост и изузетно равномјерну расподелу дохотка. Исландска економија се у последњој деценији диверзификовала у производну и услужну индустрију, посебно у областима туризма, производње софтвера и биотехнологије. Обилни геотер-

мални и хидроенергетски извори привукли су значајна страна улагања у алуминијумски сектор, подстакли економски раст и изазвали одређено интересовање високотехнолошких фирми које желе да успоставе дата центре који користе јефтину зелену енергију. Туризам, топљење алуминијума и риболов су стубови економије. Деценијама је исландска економија у великој мјери зависила од рибарства, али туризам је сада превазишао рибарство и алуминијум као главну исландску извозну индустрију. Туризам је чинио 8,6% БДП-а Исланда у 2016. години и 39% укупног извоза робе и услуга. Од 2010. до 2017. године број туриста који посјећују Исланд порастао је за скоро 400%. Од 2010. године туризам је постао главни покретач исландског економског раста, с тим што је број туриста достигао 4,5 пута већи број исландског становништва у 2016. Исланд је и даље осјетљив на осцилације свјетских цијена свог главног извоза и на осцилације девизног курса исландске круне. Од колапса финансијског сектора Исланда, владини економски приоритети укључују стабилизацију Исландске круне, спровођење контроле капитала, смањење високог буџетског дефицита Исланда, обуздавање инфлације, рјешавање високог дуга домаћинства, реструктурирање финансијског сек тора и диверзификацију економије. Контроле капитала укинуте су у марту 2017. године, али неке финансијске заштите, попут захтјева за резерве за одређене инвестиције повезане са новим приливима девиза, и даље постоје.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

39


ЕФЕКТИ ФЛУКТУИРАЈУЋЕГ ДЕВИЗНОГ КУРСА ДИНАРА У СРБИЈИ СРПСКИ ДИНАР

Н

азив „динар“ води поријекло од најпознатије римске монете „денаријуса” (lat. Denarius, множ. denarii), што означава десетицу или десетку. Сребрни денаријус су средином 3. вијека прије нове ере увели стари Римљани умјесто бакарног новца. Динар је званична валута Републике Србије. Вриједност једног динара је еквивалентна вриједности 100 пара. Међународна ознака валуте за динар је RSD, а ознака је 941. На новчаницама и кованом новцу су приказани портрети значајних људи за историју Србије, Народне банке Србије и српски споменици културе. У случају слабих валута, плаћање према иностранству се врши или неком од конвертибилних валута или примјеном разних облика билатерализма као што су клиринг, бартер (размјена робе за робу),... Док конвертибилне валуте подстичу, слабе валуте ограничавају међународну трговину и пословање. ФАЛСИФИКАЦИЈА НОВЦА Јуна 2016. године оптицај је износио 299,65 милиона новчаница или 168,65 милијарди динара, од чега је најчешћа новчаница била

40

од хиљаду динара (644.424.950 комада). До тада у 2016. години је на милион оригиналних комада новчаница у оптицају откривено 10,1 лажних, односно на милијарду динара је било 26.540,2 динара фалсификованог новца. Највише су фалсификовани апоени од 2.000 (1.354 новчаница), затим 1.000 (970 комада), као и новчанице од 500 динара (521 комад). Ова три апоена чине 94,1% откривених лажних новчаница. Током 2016 године укупно је пронађено 6.171 комада фалсификованих новчаница. Крајем децембра мјесеца 2017. године у промету се налазило 331,06 милиона комада оригиналних новчаница у износу од 197,93 милијарде динара. На милион оригиналних комада новчаница у оптицају је током године откривено 17,6 комада лажних, односно на милијарду динара је било 36.006 динара фалсифико-

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

Маја Ђуђић

ваног новца. У периоду јануар – децембар 2017. откривено је 5.834 комада лажних новчаница у износу од 7,12 милиона динара. Међу фалсификатима доминирају апоени од 1.000 динара (2.770 комада или 47,48%), од 2.000 динара (1.510 комада или 25,88%) и 500 динара (1.372 комада или 23,5%), који заједно чине удио од 96,9% лажних новчаница. Током 2017 године откривено је 5,5% мање фалсификованих новчаница него у истом периоду 2016. године. Провјера новчаница грађанима се не препоручује испитивањем само једног њеног дијела, с обзиром да се појављују фалсификати чији је један дио оригиналан, а други фалсификован. Када је новчаница оригинална код ње сви штампани дијелови имају изражену оштрину и виде се јасно. Пуштање фалсификоване новчанице у оптицај представља кривично дјело, које се гони по службеној дужности. Новчаницу за коју се сумња да је фалсификат, најбоље је уопште не примити, јер


се теже може доказати од кога је добијена новчаница. У случају да се накнадно дође до сазнања или сумње да се ради о фалсификату, грађани су дужни да такву новчаницу предају било којој банци или организационој јединици МУП-а, а потом се добија потврда о привременом одузимању. Сумњива новчаница се шаље Народној банци на експертизу која о резултату експертизе обавјештава банку или МУП. Уколико се открије да је ријеч о фалсификату, Народна Банка Србије задржава новчаницу без накнаде. Накнада штете једино се може тражити од особе од које је новчаница добијена, а за успјех таквог захтјева потребни су докази. У случају да се експертизом утврди да је новчаница оригинална, НБС новчаницу враћа назад. КАРАКТЕРИСТИКЕ ФЛУКТУИРАЈУЋЕГ ДЕВИЗНОГ КУРСА Флуктуирајући, промјењиви, односно пливајући девизни курсеви се формирају као резултат понуде и тражње девиза на девизном тржишту уз претпоставку перфектног тржишта без интервенције монетарних власти на понуду и тражњу на девизном тржишту. Дио домаће стручне јавности залаже се за примјену потпуно флексибилног курса, односно без интервенција Народне банке Србије, јер би такво кретање динара на тржишту показало праву вриједност домаће валуте. Предности флексибилних курсева огледа се у већој слободи у вођењу економске и монетарне политике и олакшаном платнобилансном уравнотежењу, при чему су потребне мање девизне резерве. Осим тога, у случају рецесије, флексибилни курс помаже да се

посљедице кризе ублаже, с обзиром на то да омогућава мањи пад производње и позитивно дјелује на обуздавање инфлације. Бенефити се огледају и у ублажавању удара на плате, а мањи је и ризик од потцјењености и прецјењености домаће валуте, него код фиксних курсева. Флексибилни курсеву су, генерално, боље рјешење од фиксних за привреде које су изложене спољним шоковима, док фиксни курсеви имају предности, ако је ријеч о унутрашњим поремећајима у националној привреди. Као један од главних аргумената за примјену слободно флуктуирајућег курса, његови заговорници наводе да тај режим дестимулише спољно задуживање државе и у кризним временима може да обезбиједи стабилност. Флексибилни курс је веома распрострањен у свијету. Међутим, вриједност ни једне валуте није одређена само понудом и тражњом, а то значи да нема потпуно слободног флуктуирања курса. Од централне банке се очекује да интервенише на тржишту уколико дође до екстремног повећања вриједности (апресијације), или обезврјеђивања (депресијације) валуте, па је овај режим познат и под називом надзирани девиз-

ни курс. Код надзираног курса вриједност се одређује на тржишту, али је варирање вриједности валуте утврђено у одређеним границама. Недостаци флексибилних курсева - повлачење страних инвеститора - повећање ризика у економским трансакцијама са иностранством - повећава могућност за обављање шпекулативних послова Присталице слободног кретања курса сматрају да у садашњој фази није могуће фиксирање и у том контексту подсјећају да је било неколико покушаја, али да се тај систем распао послије само неколико мјесеци јер је дошло до драстичног пада стандарда становништва и потрошње. Кажу да цијена домаће валуте мора да зависи само од стања текућег платног биланса и не може се одражавати задуживањем државе. Генерално, економисти сматрају да је флексибилни курс у многим околностима бољи од фиксног, али се не може рећи да постоји универзални девизни курс за све државе, чак и у истој земљи могу да се промјењују.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

41


ЕФЕКАТ СТАМПЕДА И ЕФЕКАТ СНОБА

Нина Козомара

К

ада купујете неки производ, да ли размишљате о разлозима због којих га купујете? Зашто је управо тај производ ваш избор? Сигурно да ће свака особа одговорити другачије на ова питања у складу са својим потребама и интересовањима, али већина ће навести цијену као разлог куповине. Цијена јесте најбитнији, али не и једини фактор који утиче на потрошачев избор. Квалитет производа или услуге, укуси, традиција, цијена супститутивних и комплементарних добара, реклама или искуство других потрошача са датим производом имају велики значај при доношењу одлуке о куповини.

42

ШТА ЈЕ ЕФЕКАТ СТАМПЕДА? Када говоримо о ефекту стампеда, говоримо о масовној куповини производа који су у тренду. Цијена производа опада, али тражња расте у већој мјери него што је очекивано. Оваква куповина је заснована на позитивном искуству других потрошача. Наиме, задовољни потрошач ће постати лојалан. Уз то, дијелиће своја искуства са другима, те и њих навести на куповину. Ово је разлог због којег произвођачи често користе фразу да су потрошачи најбољи амбасадори производа. Потрошач ће се одлучити за куповину управо тог производа јер му он омогућава да буде дио масе, да се уклопи и буде прихваћен. Значај ефекта стампе-

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

да расте у савременим условима на тржишту и циљ сваке компаније је да привуче што више људи како би повећала своју продају. Због тога компаније све више средстава издвајају за промоцију и рекламирање производа. ШТА ЈЕ ЕФЕКАТ СНОБА? Многи људи су склони куповини само да би били модерни или да би се издвојили из масе. У таквим ситуацијама, произвођачи могу искористити ситуацију на тржишту и повећати цијену свог добра, јер су потрошачи спремни издвојити велике своте новца само да би посједовали одређени производ и на тај начин припадали одређеној групи. Овакав начин куповине се не заснива на


размишљању о алтернативама, већ једноставно потрошач мора посједовати баш тај производ. Он ће му пружити осјећај задовољства, испуњености, престижа и припадности некој групи (најчешће слоју богатих). Јасно је да је овај начин размишљања у супротности са основним законом тражње – раст цијене добра изазваће смањење тражње за тим добром. Дакле, ефекат сноба је ситуација у којој раст цијене добра доводи до повећања тражње за тим добром. КАКО ЕФЕКТИ СТАМПЕДА И СНОБА УТИЧУ НА ПОСЛОВАЊЕ КОМПАНИЈА? Из претходно наведеног можемо закључити да је циљ сваке компаније да постигне ефекат стампеда као позитивну мрежну екстерналију. Мрежна екстерналија се јавља када тражња појединачног потрошача зависи од тражње других потрошача, а будући да ефекат стампеда утиче на раст тражње једне особе због повећања укупне тражње,

ова екстерналија се сматра позитивном. Супротно томе, ефекат сноба изазива смањење тражње ако дође до смањења цијене. Зашто је то тако? Разлог је прилично једноставан и више психолошке и социјалне, него економске природе – смањење цијене је довело до раста тражње других потрошача, добро је постало приступачно за већи број људи и изгубило ексклузивност, а тиме је пала и тражња за њим. Добро више нема карактер луксузног добра, не издваја кориснике из шире масе и не чини их уникатним. Због тога је ова мрежна екстерналија негативног карактера. Сјајан примјер компаније која користи ефекат стампеда је Епл. За куповину њихових телефона људи чекају сатима у реду, а тражња се појављује и прије изласка производа на тржиште. То потврђује и најновији модел ајфона, ајфон 12. Упркос томе што уз њега не долазе додаци попут пуњача или слушалица, тражња је изузетно велика. Зашто је то тако? Људи вјерују да је ајфон много бољи од осталих телефона на тржишту јер га је само

тржиште издвојило као најбољег, вјерују у информације са реклама, вјерују у Епл као бренд, али пресудну улогу има задовољство купаца који постају лојални и шире позитивна мишљења и искуства. Према Форбсу, Епл је осму годину заредом проглашен за бренд са највећом вриједношћу. У 2020. години то је 241,2 милијарде долара, док је приход од бренда износио 260,2 милијарде долара. Ефекат сноба је најлакше објаснити и разумјети на примјеру куповине луксузних аутомобила попут Поршеа, Мерцедеса или Аудија. Куповином ових аутомобила, купци се издвајају из масе јер већина не може приуштити себи луксуз који нуде ова возила. Поред тога што их куповина оваквих производа испуњава, она им доноси престиж и стицање одговарајућег статуса у друштву. Они једноставно не желе купити јефтинији аутомобил и када би дошло до смањења цијене луксузних аутомобила, они више не би били примамљиви за особе са овим начином размишљања.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

43


ШТА ЈЕ КРИПТОВАЛУТА? Немања Адамовић

К

риптовалута је дигитална или виртуална валута дизајнирана да функционише као средство размјене. Користи криптографију да обезбиједи и верификује трансакције као и да контролише стварање нових јединица одређене криптовалуте. У суштини, криптовалуте су ограничени уноси у бази података а коју нико не може промјенити, осим ако нису испуњени одређени услови. ИСТОРИЈА Почетком 2009, анонимни програмер или група програмера под псеудонимом Сатоши Накамото представио је биткоин. Сатоши је то описао као „peer to peer“ електронски кеш систем. Потпуно је децентрализован, што значи да нема укључених сервера и нема централног контролног ауторитета. Концепт блиско подсјећа на peer to peer (без посредника) мреже за дијељење датотека. Један од најважнијих проблема који мрежа за плаћање мора ријешити је двоструко трошење. То је манипулаторска техника двоструке потрошње исте количине. Традиционално рјешење је била поуздана трећа странацентрални сервер- који је водио евиденције о билансима и трансакцијама. Међутим, овај метод подразумијева надлежност над вашим средствима и свим вашим подацима. У децентрализованој мрежи као биткоин, сваки учесник мора да ради овај посао. Ово се обавља преко блокчејна - јавног регистра

44

сваке трансакције која се икад догодила унутар мреже, доступног свима. Према томе, сви у мрежи могу да виде биланс сваког рачуна. Свака трансакција је датотека која се састоји од јавних кључева пошиљаоца и примаоца (адресе новчаника) и количине пренесених новчића. Трансакцију такође мора потписати пошиљалац са својим приватним кључем. Све ово је само основна криптографија. На крају, трансакција се емитује у мрежи, али прво треба да се потврди. У оквиру криптовалутне мреже, само рудари могу потврдити трансакције рјешавајући криптографску слагалицу. Кад се трансакција верификује постаје непоправљива и неповратна, а рудар добија награду, плус накнаде за трансакцију. ШТА МОЖЕТЕ УЧИНИТИ СА КРИПТОВАЛУТАМА? Куповина робе У прошлости, покушај да се пронађе трговац који прихвата криптовалуту је био изузетно тежак, али не и немогућ. Међутим, данас је ситуација сасвим другачија. Постоји пуно трговаца и онлајн и офлајн који прихватају биткоин као начин плаћања. Они се крећу од великих онлајн подаваца као што су Overstock I Newegg до малих локалних продавница, барова и ресторана. Биткоини се

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

могу користити за плаћање хотела, летова, накита, апликација, компјутерских дијелова, па чак и факултета. Друге дигиталне валуте као што су лајткоин, рипл, итиријум и тако даље нису још увијек тако широко прихваћене. Ствари се мијењају на боље, иако је Епл овластио најмање 10 различитих криптовалута као могућ начин плаћања у Еп Стор-у. Наравно, корисници криптовалута, осим биткоина, увијек могу замијенити своје новчиће за биткоине. Штавише, постоје поклон ваучери које продају веб странице попут Gift off, који прихвата око 20 различити криптовалута. Кроз поклон ваучере, у суштини можете купити било шта са ктиптовалутама. Инвестирање Многи људи вјерују да су крипровалуте најпопуларнија инвестициона могућност тренутно доступна. Има много прича како људи постају милионери кроз своје биткоин инвестиције. Биткоин је данас најпознатија дигитална валута, а у новембру 2017. цијена једног биткоина премашила је 7000 долара , да би у децембру 2020. вриједио око 28000 долара. Инвеститори у криптовалуте указују на повећану потражњу, постављајући биткоин као заштиту од инфлације попут злата усред незапамћених подстицаја америчкој привреди због пандемије изазване корона вирусом. Изузетан раст вриједности биткоина резутат је инвестирања у ову и друге криптовалуте током пандемије коронавируса, а очекивања су да се овај тренд наставити и у 2021. го-


дини. Чињеница да амерички долар озбиљно слаби, чини биткоин изузетно атрактивном валутом. Тр е н у т н а тржишна капитализација биткоина износи око 530 милијарди долара. Истраживачи криптовалута сматрају да би тржишна капитализација могла достићи билион долара током 2021. године уколико инвеститори озбиљно схвате овај новац. Рударење Рудари су најважнији дио било које криптовалутне мреже, и баш као трговина и рударење је инвестиција. У основи, рудари пружају књиговодствену услугу за своје заједнице. Они доприносе својом компјутерском моћи рјешавању компликованих криптографских задатака, што је неопходно за потврђивање трансакције и завођење у дистрибуираном јавном регистру названом блокчејн. Једна од занимљивих ствари о рударењу је да се тежина задатака стално повећава, у корелацији са бројем људи који покушавају да их ријеше. Дакле, што је популарнија одређена криптовалута, што више људи покушава да је рудари, то процес постаје тежи. Али како рудари зарађују? Што више рачунарске моћи могу да акумулирају, то је већа шанса за рјешавање криптографских задатака. Једном када рудар ријеши задатак, добија награду као и накнаду за трансакцију. Како криптовалута привлачи све веће интересовање, рударење постаје све теже, а количина добијених новчића као награда се смањује. На примјер, када је

биткоин први пут створен, награда за успјешно рударење била је 50 биткоина. Сада награда стоји на 12.5 биткоина. Ово се десило јер је биткоин мрежа дизајнирана тако да у оптицају може бити само 21 милион новчића. Прихватање као средство плаћања Ако се деси да посједујете предузеће и ако тражите потенцијалне нове клијенте, прихватање кирптовалута као начина плаћања може бити рјешење за вас. Интересовање за криптовалуте никада није било веће и само ће се повећавати. Уз све веће интересовање, такође расте број крипто- банкомата лоцираних широм свијета. Постоји много различитих услуга које можете користити да бисте могли да прихватите плаћања у криптовалутама. На примјер, CoinPayments тренутно прихвата више од 75 различитих дигиталних валута, наплаћујући само 0,5 посто провизије по трансакцији. У пореске сврхе, предузећа из САД-а која прихватају криптовалуте треба да забиљеже референцу о продаји у износу који је примљен у одређеној валути и датуму трансакције. Уколико се плаћају порези на промет, дозначени износ се обрачунава на основу просјечног курса у тренутку продаје. ЛЕГАЛНОСТ КРИПТОВАЛУТА Како криптовалуте постају све више мејнстрим, агенције за

споровођење закона, пореске власти и законски регулатори широм свијета покушавају да разумију сам концепт крипто новчића и гдје се тачно уклапају у постојеће прописе и правне оквире. Много је забринутости настало у вези са децентрализованом природом криптовалута и њиховом способношћу да се користе готово потпуно анонимно. Власти широм свијета су забринуте због тога што су криптовалуте привлачне трговцима илегалних роба и услуга. Штавише, они су забринути због њихове употребе у прању новца и утаји пореза. Земље као Бангладеш, Боливија, Еквадор, Киргистан и Вијетнам су забраниле криптовалуте, а Кина и Русија су на ивици забране. КАКО ЧУВАТИ БИТКОИН? За разлику од већине традиционалних валута, криптовалуте су дигиталне, што подразумијева потпуно другачији приступ, посебно када је у питању чување. Техничи, не чувате јединице криптовалута, умјесто тога је приватни кључ који користите да закључате трансакције које морају бити сигурно сачуване. Постоји неколико различитих врста криптовалута новчаника који одговарају различитим потребама. Ако је ваш приоритет приватност, можда ћете жељети да се одлучите за папир или хардвер новчаник. То су најсигурнији начини складиштења ваших криптовалута. Постоје и офлајн новчаници које се чувају на хард диску или онлајн новчаници, који могу бити повезани са мјењачницама или са независним платформама.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

45


,,POTCOIN” ДИГИТАЛНА ВАЛУТА Адријана Марић ШТА ЈЕ ,,POTCOIN” ДИГИТАЛНА ВАЛУТА? ,,PotCoin” је дигитална валута која омогућава потрошачима да анонимно купују и продају производе од канабиса. ,,PotCoin” је замишљен као “Bitcoin” који се користи за олакшавање трансакција у растућој легалној индустрији канабиса. ,,Potcoin” су у јануару 2014. покренула три ентузијаста на мрежи под псеудонимима ,,Hasoshi”, господин ,,Jones” и ,,Smokemon 514”. Новчић су пустили у 16:20h (420 је симболични број за марихуану). Од самог почетка намјеравали су постати главна валута употребе када је у питању легални канабис. Криптовалута је створена да попуни празнину у легалној индустрији марихуане у којој су се регулатори и финансијске институције споро прилагођавале економским промјенама које су Сједињене Државе доносиле легализацијом марихуане. РАСТУЋА ПОТРЕБА ЗА ,,POTCOIN” ВАЛУТОМ Од новембра 2020. године, постоји 15 држава у којима је ре-

46

креативна марихуана легална и 35 држава у којима је медицинска марихуана легална, укључујући и Дистрикт Колумбија. Очекује се да ће се повећати број држава које легализују марихуану у једну или другу сврху, док правни системи држава истражују кораке за декриминализацију и легализацију биљке за малопродају. Предвиђа се да ће малопродаја марихуане у САД-у достићи 30 милијарди долара до 2025. године. Као резултат тога, и даље ће расти проблеми с финансијама у легализованој индустрији марихуане. Иако су неке државе легализовале марихуану, а очекује се и више, биљка је према савезном закону и даље илегална и означена као супстанца без тренутно прихваћене медицинске употребе и високим потенцијалом за злоупотребу. Ова категоризација значи да спада у исту категорију као и лекови попут хероина и диетиламида лизергичне киселине (ЛСД). Стога оператори и предузећа ма-

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

рихуане не могу да користе услуге банака којима је забрањено према савезним прописима пословање са легалним продавцима марихуане. Стога многа предузећа с канабисом послују само у готовини, што је незгодно и веома осјетљиво на крађу. Представљени подаци о растућој индустрији марихуане, заједно са политиком већине оператера који користе само готовину, стварају загонетку у којој узгајивачи и диспанзери марихуане требају сигурне и погодне начине за обављање свакодневних трансакција. ,,PotCoin” има за циљ да ријеши овај изазов. ,,POTCOIN” КАО БАНКАРСКО РЈЕШЕЊЕ ,,PotCoin” нуди банкарско рјешење које окупља произвођаче/ трговце и потрошаче марихуане на децентрализованој ,,Peer-tоpееr” платформи, омогућавајући судионицима широм свијета да извршавају сигурне трансакције.


За почетак, корисник креира дигитални новчаник који генерише јединствену јавну адресу за примање новчића и приватни кључ за приступ средствима. ,,PotCoin” пребачени у новчаник корисника могу се користити за анонимну куповину и продају производа од канабиса на глобалном нивоу. Попут биткоина, ,,PotCoin” је инфраструктура отвореног кода, што значи да побољшања и промјене у његовом коду могу извршити администратори валуте или спољне присталице. У 2017. години ,,PotCoin” се пребацио са рударског система попут биткоина на систем доказа улога (PоS), при чему учесници зарађују 5% до 7% камате на своје фондове у ,,PotCoin” Као и код вриједности било ког средства размјене, вриједност било које крипто валуте попут ,,PotCoina” је директно везана за то колику потражњу има тј. колико се користи за трансакције. ,,PotCoin” нема велику заједницу иза себе у поређењу са ,,Bitcoinom” или ,,Ethereumom”, и стога је прилично нестабилан на крипто тржишту. На примјер, када је откривено да је ,,PotCoin” спонзорисао путовање Dennis Rodman у Сјеверну Кореју 13. јуна 2017. године, вриједност кованице је порасла за 64,35% са

0,1049 на 0,1723 долара истог дана. ,,PotCoin” је достигао највишу вриједност икада у износу од 1,75 долара 3. маја 2018. године и од тада је био свједок драматичног пада цијена. Од 11. новембра 2020. године, један ,,PotCoin” је вриједио 0,0081 долар. КАКО ,,ИЗРУДАРИТИ” POTCOIN? Постоје три главне методе како изрударити ,,PotCoin” . Први је ,,CPU mining”, други је ,,GPU mining” и последњи је ,,АSIC mining” ,,CPU mining”. Ископавање криптовалута засновано на процесору. Користи процесоре за рјешавање сложених једначина, док истовремено добија крипто добит. ,,CPU” рударство се сматра најспоријим и најмање исплативим од свих њих, али је добро за почетнике, једноставно зато што обично не требате ништа да купујете и можете одмах да започнете рударење уз свој лични рачунар. ,,GPU mining”. “GPU” рударство користи графичке картице, и то пуно њих. Ово је веома популаран, али скуп начин вађења крипто валута. Људи који се питају како да копају ,,PotCoin” (или било који други новчић по том питању)

више воле ову методу због њене стабилности и дуготрајности. ,,ASIC mining”. ,,ASIC”-ови су посебне машине које су програмиране да истовремено раде само један задатак. Они су сјајни и супер ефикасни што се тиче рударења крипто новчића, али су истовремено врло ријетки и скупи. ,,GPU” рударство је вјероватно најпопуларније, док је ,,ASIC” крипто рударство обично најпрофитабилније. OГРАНИЧЕЊА ,,PotCoin” је ограничен у погледу онога шта се може купити с њим. Критичари тврде да ово представља недостатак анонимизације криптовалуте, иако тим за развој валуте тврди да су трансакције са новчићем анонимне. Специфична употреба валуте ограничава своју базу корисника само на потрошаче и дилере марихуане. То значи да, ако је влада одлучила да заокружи диспензанте за марихуану, само треба да ископају трансакције извршене под заставом ,,PotCoina”. Податке који би се добили из ,,potcoin blockchain” било би лакше дешифровати јер обим не би био тако висок као друге трансакције извршене са најпопуларнијим криптовалутама. ,,PotCoin” остаје врло мали ,,altcoin”, са тржишном капитализацијом од око 1,83 милиона долара од новембра 2020. године, а суочава се са конкуренцијом других криптовалута усредсређених на марихуану, као што с ,,DopeCoin” и ,,CannabisCoin”, као и са непрестаним потешкоћама у раду са производом који остаје илегалан на савезном нивоу.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

47


ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА

Здравка Бибић

И

ако је злато (Аu) веома риједак хемијски елемент у Земљиној кори, постоје одређена мјеста гдје се може пронаћи велика концентрација овог метала. Наслаге злата најчешће се могу наћи у ријекама и потоцима или у подножју планина. ПОЈАМ ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА Када би се прочуло да је на некој локацији нађено злато, настала би тзв. златна грозница. То у слободном преводу представља израз за ситуацију када појединац или група открију налазиште златне руде, па након тога одлазе код златара да га он откупи. У прошлости, када су и остали сазнали за то, предузели су све мјере не би ли се и они обогатили на исти начин. Повећање броја рудара имало је за посљедицу потражњу веће количине оруђа, хране, кућа, а самим тим је дошло до развитка нових градова.

КАЛИФОРНИЈСКА ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА Најпознатија златна грозница у историји је калифорнијска. Настала је поред градића Коломе (200 km од Сан Франциска) 1847. године. Све је почело тако што је, човјек по имену Џејмс Маршал, при изградњи пилане код тадашњег велепосједника, примијетио да у

ријеци нешто свјетлуца, а касније је утврђено да се ради о злату. Међутим, велепосједник и он су одлучили сачекати изградњу пилане, па након тога „копати“ злато. Ипак се информација међу радницима брзо прочула. Потом је чуо приче о злату, бизнисмен Семјуел Бренан, који видио начин за брзу и лаку зараду, али је то извео на мудар начин. Купио је све лопате и остали алат и оруђе по стандардној цијени, затим изашао на улице Сан Франциска и на сав глас говорио о откривеном злату у Калифорнији. Сви су нагло појурили да се обогате, а пошто нигдје нису могли купити алат, били су принуђени куповати од Семјуела по 75 пута већој цијени. Из дана у дан, у Калифорнију се досељавало све више грађана, а убрзо се почела се развијати у једну од најбогатијих америчких савезних држава. ЈОШ ПРИМЈЕРА ЗЛАТНЕ ГРОЗНИЦЕ Било је још много сличних златних грозница у дру-

48

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.


гим дијеловима свијета, као на примјер у Јужној Америци. Започели су је конквистадори у потрази за Ел Дорадом - градом који је по легенди изграђен од злата. Након неколико година, у Америци је откривена планина саздана од сребра - Серо Рико, која је у другој половини 16.вијека производила 60% свјетског сребра, a у градићу поред планине, било је запослено преко 160 000 људи.

на промјене које се дешавају на глобалном нивоу, па турска лира из дана губи на вриједности (депресијација валуте). Становништво које има уштеђеног нов-

ца, покушава да сачува његову вриједност купујући злато.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА НА НАШИМ ПРОСТОРИМА У нашем ближем окружењу, у Хрватској се 1776. године такође појавила златна грозница, јер је тада и царица Марија Терезија званично одобрила испирање злата, што се и прије практиковало у Међимурју. Највећа налазишта злата су ријеке Драва и Мура. ВРИЈЕДНОСТ ЗЛАТА Злато је риједак метал у природи, a лако се обрађује, па се временом почело ковати и користити као средство плаћања. У Турској jе, током пандемије вируса COVID-19, порасла потражња за златом. Међутим, економска политика је све више осјетљива Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

49


УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И БРЕГЗИТ Стефан Росић EВРОПСКA УНИЈA

Е

вропска унија је међувладина и наднационална заједница европских држава. Она води своје коријене од Европске економске заједнице која је основана 1957. године од стране шест европских држава. Формално је успостављена 1993. године ступањем на снагу Уговора о Европској унији, потписаног у Мастрихту. Од тада се умнoгоме проширила и стекла већу моћ. Европска унија ствара јединствено тржиште путем закона који се примјењују у свим државама чланицама. Тиме се гарантује слободно кретање људи и проток роба, услуга и капитала. Земље чланице међусобно дијеле бројне заједничке политике. Те политичке активности Европске уније се испољавају у многим сферама, од здравствене и економске политике до иностраних послова и одбране. У зависнос ти од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у одређеним областима. Заједничка валута-евро је уведена 2002. године, а ЕУ данас има 27 држава чланица. БРЕГЗИТ Брегзит је скраћени назив за излазак Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске из Европске уније. Израз се користи како за политички процес, тако и за медијску кампању која је са овим изласком повезана. Овај тер-

50

мин је први пут кориштен у јуну 2012. године у чланку британског часописа „Економист“. ОДНОС УЈЕДИЊЕНОГ КРАЉЕВСТВА ПРЕМА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ Историјски гледано Уједињено Краљевство је имало комплекс више вриједности у односу на земље контитенталне Европе, а то је било условљено чињеницама као што су: физичка изолованост острва, јака државна управа, јак осјећај националне припадности и такође јак осјећај независности. Уједињено Краљевство, као бивша империјална сила има дугу традицију неулажења у уније са другим земљама. Успјело је пребродити Први и Други свјетски рат, и задња ствар коју би прихватило јесте управо политичко уплитање са земљама континенталне Европе. Ипак након Другог свјетског рата се дешавају велике економске промјене, а резултат је био то да је Уједињено Краљевство почело губити своје колоније, а самим тим економски, технолошки и политички почело ићи силазном путањом. Тиме је земља била приморана тражити подршку у савезништву са осталим Европским земљама. У два наврата (1963. и 1967. године) су предали молбу за приступ тадашњој Европској економској заједници, али оба пута су били одбијени. Разлог је био вето тадашњег француског предсједника Шарла де Гола, а његов аргумент за то је био да многи аспекти британске економије нису усклађени са континенталном

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

Европом, почевши од услова за рад па до пољопривреде. Након одласка Де Гола, Уједињено Краљевство је поново послало молбу за чланство и на крају је примљено. То се десило 1. јануара 1973. године. Овај улазак се десио за вријеме владе Конзервативне странке. На другој страни се налазила опозициона Лабуристичка странка која је критиковала конзервативну владу, а на главним парламентарним изборима 1974. године су се у својој предизборној кампањи залагали за одржавање референдума. Према њиховом мишљењу улазак у Европску економску заједницу је требао добити потврду народа. Будући да су лабуристи побиједили на парламентарним изборима они су добили мандат за расписивање референдума. Референдум је имао само једно питање на које је требало одговорити са да или не, а оно је гласило: ,,Мислите ли да Уједињено Краљевство треба остати земља чланица Европске економске заједнице?” Сваки административни округ је одговорио већином са „да“, тако да је Уједињено Краљевство остало у Европској економској заједници. Након овог референдума бука и подјела око уласка у Европску економску заједницу се није смиривала, нарочито у круговима Лабуристичке странке. Лабуристи су у кампањи за парламентарне изборе 1983. године имали жестоку платформу против Европске економске заједнице. Како год, они нису успјели у својим циљевима и на изборима су жестоко поражени од стране Конзервативне стран-


ке на чијем челу је била Маргарет Тачер. Због тешког пораза на овим изборима Лабуристичка странка је промијенила своју платформу и послије тога имамо двије водеће британске странке које су подржавале чланство у Европској економској заједници. Након потписивања Уговора из Мастрихта 1993. године, Европска економска заједница постаје Европска унија и тако из економске заједнице прераста у политичку заједницу. Ова промјена је поново захуктала снаге против Европске уније унутар Велике Британије. ОСНИВАЊЕ УКИП-А И НОВИ РЕФЕРЕНДУМ У раним деведесетим настала је еуроскептична Странка за независност Уједињеног Краљевства (УКИП). Брзо су напредовали и 2014. године су били први по броју посланика у парламенту Уједињеног Краљевства. То је био први пут од општих избора 1910. године да нека партија осим Лабуристичке или Конзервативне узме највећи дио гласова на државним изборима. Њихов циљ је био јасан, а то је да напусте Европску унију. Кампања је показала и генерацијски расцјеп, јер су се млади Британци углавном изјашњавају за ЕУ, а старији су били склони изласку. За останак су Лондон, велики градови, Шкотска и Сјеверна Ирска, док је унутрашњост Енглеске за Брегзит. Референдум се званично одржао 23. јуна 2016. године. Опција одласка је добила са 51,9 одсто гласова према 48,1 одсто за останак. Излазност референдума је била 71,8 одсто, са више од 30 милиона људи који су гласали. Након референдума одржан је захтјев за раздруживање Уједињеног Краљевства од Европске уније. Уједињено Краљевство

се званично повукло из Европске уније 31. јануара 2020. Године. Тиме је Европска унија, која се од свог оснивања увијек ширила, први пут у својој историји остала без једне државе чланице. Доналд Трамп, тадашњи предсједник САД-а, поздравио је излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ као побједу британског народа који су вратили своју независност. Њемачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да ће Брегзит уназадити европске интеграције. Многе крајње десничарске, еуроскептичке странке поздравиле су Брегзит као прекретницу и показатељ да је ЕУ пропала идеја и институција. ПОСЉЕДИЦЕ БРЕГЗИТА Током Брегзита се појавио низ критичних тачака: Шта ће бити са границом Републике Ирске и Сјеверне Ирске? Колико новца Лондон треба да уплати за пројекте и фондове на које се раније обавезао у Бриселу? Да ли ће ЕУ и Британија закључити споразум о слободној трговини? Чак и уз трговински споразум, Британија ће како ствари стоје напустити европско јединствено тржиште и царинску унију, што значи да ће неке нове провјере и трговинске баријере бити неизбјежне. Без споразума, биће много већих поремећаја, а Британија и ЕУ ће увести царине једна другој. Једна од стандардних реченица о посљедицама Брегзита гласи: губитници су са обје стране. А друга гласи: Уједињено Краљевство губи више од ЕУ, јер њен трговински обим са ЕУ износи готово 50 одсто. Туристи из Велике Британије дужни су да на аеродромима стану у ред за пасошке контроле којима су подвргнути грађани земаља које нису чланице Европске уније. Они такође губе аутоматско здрав-

ствено осигурање у Европској унији и до даљњег им је потребна међународна картица осигурања и међународна возачка дозвола. Правници, архитекте или инжењери из Велике Британије могу да изгубе признања својих диплома и биће им потребне скупе радне визе за Европску унију ако тамо буду жељели да раде на одређено вријеме. То се односи и на умјетнике; британски оркестри већ су забринути за будућност својих турнеја по Европској унији. Британска економија се већ смањила за једну петину ове године, због пандемије коронавируса. У извјештају се упозорава да би економски ефекти Брегзита без договора са Унијом могли да буду још већи. Много се прича о дугорочним трошковима и предностима Брегзита по британску привреду, али оно што сигурно знамо јесте да ЕУ жели да Уједињено Краљевство намири сва неизмирена дуговања прије него што оде. Рачун ће покрити ствари као што су уплате пензија званичницима ЕУ, трошкове селидбе агенција ЕУ из Лондона и неизмирене буџетске обавезе према ЕУ. Често цитирана процјена такозваних „трошкова развода“ износи 39 милијарди фунти. Али ипак прорачун тачног удјела УК зависиће од курсне листе, каматних стопа, бројних финансијских обавеза које се никад неће наплатити у новцу и много тога још. Британија тврди да ће, ако не буде постигнут споразум о Брегзиту, платити значајно мање и усредсредити се само на „строге међународне правне обавезе“. Ако буде могао да се постигне компромис и ако се исплата трошкова распореди на више година, сума о којој се ради у економском смислу не би морала буде толико велика.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

51


ЖИВОТНО ОСИГУРАЊЕ: ДОБРА ИНВЕСТИЦИЈА?

Сара Карановић

Ж

ивотно осигурање је веома важно, иако већина нас не жели да размишља о томе! Животно осигурање може заштитити вашу породицу од борбе са новцем у тренутку када већ има довољно проблема за превазилажење. Склапање полисе животног осигурања је лакше него икад, али веома је важно да прво прочитате услове који Вам се нуде, како бисте били сигурни да доносите праву одлуку. У свијету осигурања постоје двије примарне врсте животног осигурања: орочено животно осигурање и трајно животно осигурање. Они се даље деле на цјеловите и универзалне. ОРОЧЕНО ЖИВОТНО ОСИГУРАЊЕ Уз орочена животна осигурања, плаћате премије на одређени рок (обично 20 или 30 година), а ако се нешто деси у том року, осигуравач исплаћује вама или вашој породици накнаду. Али орочено

осигурање је слично осигурању аутомобила: ако престанете да плаћате премије, могли бисте изгубити покриће као и било која друга полиса. Само плаћање за одређени временски период, оно је што орочено животно осигурање чини јединственим. ТРАЈНО ЖИВОТНО ОСИГУРАЊЕ Уз трајно животно осигурање, ваше осигурање остаје све док плаћате премије. Поред тога, дио новца који уплаћујете у премијама акумулира се у готовинској вриједности. Ову готовинску вриједност можете користити као додатак пензијском приходу, па чак и узимати зајмове током цијелог свог живота. Велика разлика између две врсте трајног животног осигурања, цијелог живота и универзалног живота, је у томе што су премије цјелокупног животног осигурања фиксне током трајања уговора док универзал-

но животно осигурање омогућава прилагођавање премија. Са цјелокупним животним осигурањем, након низа година, дио новца који сте уплатили ваш је за коришћење - чак и ако престанете да плаћате премије. То се назива новчана вриједност полисе. За осигураваче цјелокупно животно осигурање може бити лако за продати. Нико не воли да “баца новац” на животно осигурање, па је врло вјероватна комбинација полиса животног осигурања са начином акумулирања одложеног пореза на готовину. ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ЦЈЕЛОКУПНОГ ЖИВОТНОГ ОСИГУРАЊА Предности: • Гарантовани (али скромни) поврат новца • Фиксне премије • На крају се гради новчана вриједност коју можете позајмити или повући прије истека уговора Недостаци: • Осредњи поврат новчаног улагања • Скупе премије • Може бити компликовано и тешко разумљиво ЖИВОТНО ОСИГУРАЊЕ КАО ИНВЕСТИЦИЈА Током цијелог живота на рачунима готовинске вриједности често се види око 5-6% камата прије

52

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.


Дужина трајања Полисе се обично крећу од 10 до 30 година. Што је дужи рок, вјероватно ће бити веће стопе. Осигуравачи знају да је током 30-годишњег трајања уговора осигураник подложнији повредама и несрећама него током 10-годишњег трајања уговора, па се стопе повећавају да би се то надокнадило.

накнада, уобичајено је мишљење да бисте дугорочно могли боље инвестирати сами у узајамни фонд. Али прије него што одлучите да је цијели живот добра опција, морате размотрити накнаде и провизије полисе. Према неким процјенама, иако агент може остварити 30-40% премије прве године за вашу полису, они би могли зарадити 80-100% премије за прву годину цјелокупне полисе. То је велики подстицај за избјегавање склапања полиса на цијели живот. К љу ч з а р а зумјев ање цјелокупне животне полисе је интерна стопа поврата - то је поврат полисе након уклањања свих накнада. Али није баш као да је тај број одштампан на вашој полиси – то је разумљиво људима који посједују одређена знања и сналажење у озбиљним прорачунским табелама. Не постоје чврста правила о куповини животног осигурања; свака особа има различита разматрања.

ЗА КОГА ЈЕ ЦЈЕЛОКУПНО ЖИВОТНО ОСИГУРАЊЕ ДОБРА ИДЕЈА? За богате породице у 30-им или 40-им годинама, цјелокупно животно осигурање може бити корисно као алат за планирање куповине неке некретнине, јер може створити повјерење осигурања које плаћа порез на имовину из прихода од полисе, а затим повјерење пренијети на кориснике. ШТА БИСТЕ ТРЕБАЛИ УЗЕТИ У ОБЗИР ПРИЛИКОМ ОДЛУЧИВАЊА КОЈУ ВРСТУ ЖИВОТНОГ ОСИГУРАЊА ТРЕБАТЕ? Трошкови премија Трошкови премије варирају у зависности од старости и осигуравача. Годишње премије за млађе од 35 година крећу се у износу од 600 до 1200 КМ, што је око 50-100 КМ мјесечно. Ако пушите, дефинитивно је веће.

Прилагођавање полисе Најчешће ћете открити да сте се, након куповине животног осигурања, обавезали на све наведено у полиси током цијелог периода. Али неке компаније вам омогућавају већу флексибилност. Неке осигуравајуће компаније дозвољавају Вам да у било ком тренутку прилагодите полису према Вашим потребама и могућностима. Такође можете раскинути уговор и без питања. Захтјеви за пријаву Представници тј. агенти осигурања ће од вас тражити да им кажете неке инфомације о себи да би провјерили да сте квалификовани за животно осигурање. Вјероватно ће од вас тражити да наведете детаље о свом здрављу и начину живота. У случају неких здравствених проблема требаћете обавити кратки љекарски преглед. Неке нове осигуравајуће компаније повезане су са клиничким центрима и на тај начин одмах имају увид у Ваш здравствени картон. Неке од најпознатијих компанија широм свијета, али и код нас су: • Vienna Insurance Group • Grawe Group • Wiener Städtische • Uniqa Osiguranje • Croatia Osiguranje

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

53


ЕДВАРД БЕРНАЈС И МАНИПУЛАЦИЈА МАСАМА

Андреј Тамамовић

Ч

есто називан као „отац односа с јавношћу“, Едвард Бернајс је најпознатији по свом дјелу „Пропаганда“ из 1928. године. Он је заслужан за увођење психоаналитичких техника при обликовању потрошачке тражње и на којим почива модерни маркетинг. С обзиром да је Бернајс био нећак Зигмунда Фројда, оца психоанализе, очигледан је утицај Фројдових дјела на Бернајса. Иако је Фројд познатији, Бернајс је дефинитвно онај који више утицао на развој друштва у облик који данас познајемо. Бернајс је заправо и заслужан у великој мјери за продају Фројдових дјела. Када је Фројд био у финансијским проблемима, Бернајс је помогао да се његова дјела преведу на енглески језик и тако постану доступна широм свијета. Веома је могуће да би у супротном Фројд остао непознат већини свијета. ОД ПРОПАГАНДЕ ДО ОДНОСА С ЈАВНОШЋУ

Вудроа Вилсона, тадашњег предсједника САД-а, да промовишу идеју да су напори САД-а у Првом свјетском рату усмјерени ка довођењу демократије у Европу. У то вријеме, однос америчког становништва према рату је био неутралан, па чак и негативан. Народ је сматрао да је то чисто европски проблем који на њих не утиче. У трајању од априла 1917. до јуна 1919. године Комитет је користио све врсте медија (новине, радио, картице, филмове итд.) како би повећао ентузијазам америчког становништва ка рату. Промовисали су идеју о стварању свијета „сигурним за демократију“ и да ће Први свјетски рат бити рат за окончање свих ратова. На овај начин Комитет је стварао слику Америке као свјетског браниоца слободе. Други свјетски рат је такође био веома плодно тло за пропаганду. Јозеф Гебелс, министар пропаганде Нацистичке Њемачке, био

Током Првог свјетског рата владе држава су први пут систематски почеле користити масовну пропаганду, користећи штампане и нештампане медије. Резултати су били огромни, те је дошло до обликовања културе и понашања које се у великој мјери одржало и до данашњих дана. Едвард Бернајс је користио своје идеје и у политици. Помагао је Комитету јавног информисања администрације

54

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

је један од пионира масовне пропаганде која се вршила великим дијелом путем „ Народног радија“ који је слушала већина Њемаца. Књиге и филмови се нису могли издати без одобрења Министарства пропаганде. Иако антисемита и један од покретача „Кристалне ноћи“, читао је дјела Едварда Бернајса који је био Јевреј и поштовао је његове идеје. Гебелс је увијек при руци имао Бернајсову књигу „Кристализација јавног мњења“. Због кориштења појма пропаганда од стране Њемаца у Другом свјетском рату створио се отпор и негативна реакција становништва ка том појму. Управо из тог разлога Бернајс ствара нови појам који ће замијенити стари, а то су односи с јавношћу. ПРОПАГАНДА У ПРОДАЈИ Бернајс је сматрао да се сличне технике пропаганде као у рату могу примјенити и у периоду мира. Примјењујући концепте који су се претходно примјењивали у рату, Бернајс је успио промијенити потрошачку културу из оне која је куповала само на основу потреба у ону која је куповала мотивисана жељама и сугестијама. Прије појаве Бернајса маркетинг се заснивао на истицању функција и предности производа у односу на конкуренцију. Бернајс је ово потпуно преокренуо, јер је схватио да људима може продати било шта, и то не зато што то требају већ зато што их је могао убиједити да то желе, манипулишући њима


на несвјесном и инстинктивном нивоу. Умјесто да продаје производ, Бернајс је продавао идеју о томе како ће производ испунити њихове жеље. Он је схватио да производ није потребно превише рекламирати уколико је могуће манипулисати „вијестима“ како би се пренијела порука која би утицала на промјену понашања купаца. Људи су склони томе да буду скептични према рекламама јер схватају да им се нешто жели продати. Међутим, уколико се порука представи као „вијест“, људи су склонији да је прихвате као чињеницу и да поступају у складу са њом. Конзумеризам је на тај начин постао укоријењен у потрошачким навикама прво Американаца, а затим и осталих народа широм свијета. „БАКЉЕ СЛОБОДЕ“ У току свог живота Бернајс је стекао импресивну листу клијената међу којима су General Electric, Procter & Gamble, American Tobacco Company, медијске куће попут CBS-а, као и политичари попут Калвина Кулиџа којем је помогао да освоји предсједничке изборе 1924. године. Велики Бернајсов утицај може бити приказан на примјеру његовог рада за ATC (American Tobacco Company). Када је ATC тражио помоћ од Бернајса јер нису могли допријети до пола доступног тржишта, у Америци су владале патријархалне друштвене норме према којима се сматрало неприкладно за жену да пуши у јавности. Према томе, потрошња цигарета код жена је била много мања него код мушкараца. Бернајс је сматрао да може превазићи ову друштвену

зам је тај који је утицао на овако велику промјену. ОБИЛАН ОБРОК

баријеру манипулишући жељама и жена и мушкараца. Имао је план како да превазиђе отпор жена према куповини цигарета. Ускршња парада у Њу Јорку 1929. године био је велики догађај о којем је извјештавано широм државе. Бернајс је упослио групу младих жена да се придруже паради. На дати сигнал све су палиле цигарете и отворено пушиле у јавности. Знао је да ће ово изазвати велику буру и јавно негодовање, стога је припремио и сљедећи корак. Сазвао је прес конференцију на којој су његови представници, по његовом упутству, цигарете називали „бакљама слободе“ умјесто да их просто називају цигаретама. На овај начин „бакље слободе“ су постале симбол женске независности и једнакости полова у САД-у. Бернајс је успио промијенити друштво кроз процес скривене манипулације медијима. Продаја ATC-а се винула у небеса док је све више жена почињало пушити и постајало овисно о никотину како би показале своју независност и слободу. Дакле, цигарете као производ су биле потпуно небитне, симболи-

Америчка индустрија меса је затражила помоћ од Бернајса, јер им је продаја једног од њихових најважнијих производа, сланине, све више опадала. Бернајс се суочио са фундаменталним проблемом. Доручак већине америчког становништва био је веома лаган, а састојао се најчешће само од кафе, тоста и сока од наранџе. Како би превазишао ову баријеру Бернајс није једноставно спустио цијену сланине. Запитао се ко говори становништву шта да једе. Бернајс је и прије успијевао да управља јавним мњењем. Увјеравао је научнике, академике, филмске звијезде и друге да причају причу коју им он каже и то најчешће једноставно плаћајући им. Овај пут је увјерио преко пет хиљада доктора да у својим радовима заговарају обилнији доручак који ће садржавати сланину и јаја и који је по њиховим ријечима здравији од лаганијег доручка. Користио је и новине како би повећао кредибилитет овим радовима и убиједио становништво у њихову истинитост. На овај начин, мијењајући навике становништва, рођен је популарни амерички доручак. Б ернајсов е с тр атегије спиновања, иако ефективне, могу бити и веома опасне, нарочито у данашњем друштву. Интернет, друштвене мреже и вијести, кроз спиновање и непрестано понављање, имају моћ да промијене јавно мњење и навике друштва. Из тог разлога, увијек се морамо запитати да ли смо изманипулисани и ако јесмо у којој мјери?

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

55


ЕКОНОМИЈА ЛУКСЕМБУРГА

О ЛУКСЕМБУРГУ: • • • •

• •

Маја Илић

Л

уксембург, држава са само 600 хиљада становника, најбогатија је земља у Европској унији. Шта је то утицало на економски развој ове државе? На фасади једне зграде у Старом граду налази се натпис, који сасвим добро представља

56

вриједности становника овог војводства: Mir well bleiwe wat mir sin (Желимо да останемо онакви какви смо). Ова идеја, изречена на луксембуршком, изражава чврсту вољу становника да сачувају свој идентитет и независност међу јаким сусједима Њемачком и Француском. Иако су у прошлости стране војске

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

Број становника: 626 000 Површина: 2586 км2 Главни град: Луксембург Државно уређење: парламентарна монархија на челу са великим војводом Званични језици: луксембуршки, француски, њемачки Валута: евро

често пролазиле кроз ову државу, данас је Луксембург активно укључен у процес стварања европских структура. Упркос својој величини, сједиште је многих европских институција, као што су Европски суд и Европска инвестициона банка. Имају шест мјеста у Европском парламенту, а предсједник Европске комисије од 2014. до 2019. године - Жан Клод Јункер, потиче из ове земље. ПРИВРЕДНА СТРУКТУРА До 60-их година основа привреде Луксембурга била је производња челика. Међутим,


Економски индикатори

2016

2017

2018

2019

БДП (у милијардама долара)

60,69

64,02

70,89

71

104 278

107 361

116 639

115 839

Инфлација

6,29%

5,52%

5,59%

5,36%

Незапосленост

0,04%

2,11%

2,01%

1,65%

БДП по глави становника (у доларима)

Извор: Свјетска банка

временом црна металургија је изгубила на значају, па се од 1974. године број радника у овом сектору смањио за 50%. У међувремену, брз развој услужног сектора (поготово финансијског) обезбиједио је рјешење за проблем незапослености. Погодни економски услови и либерално законодавство осигурали су земљи прилив страног капитала. Предност Луксембургу даје и то што је њихова радна снага једна од најобразованијих у свијету, а карактерише их и познавање више језика. Луксембург је данас земља са највећим бруто домаћим производом по глави становника и други по величини центар за инвестиционе фондове. У Европи су водећи и у осигурању и приватном банкарству. О величини финансијског сектора најбоље говори податак

да у Луксембургу послује око 140 банака које имају активу од 770 милијарди евра.

Стопа раста БДП-а далеко надмашује европски просјек, а највећи удио у БДП-у припада сектору услуга (преко 80%), затим индустрији, док пољопривреда очекивано има најмањи удио (0,2%). Можемо да закључимо да је успјех Луксембурга резултат њихове прилагодљивости и доброг образовања становништва те земље, као и политичке стабилности и повољних пореских прописа. Упркос досадашњем успјеху, ова држава и даље развија бројне секторе као што су информационе технологије, биотехнологије и „зелене“ енергије, као посљедицу све присутније глобализације.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

57


СИМБОЛИ ВРИЈЕДНИ МИЛИОНЕ ДОЛАРА

Јелена Шукало

Н

екако смо сви навикли да симболе познатих компанија узимамо здраво за готово. Не знамо ни како су настали, ни колико вриједе, а иза многих симбола се крију интереснатне приче и значења. Многи од вас ће се питати „А како се ја тога нисам сјетио/ла?“. Можда неке од вас ове занимљивости подстакну да осмислите лого вриједан бар један милион. Па да почнемо. Прва помисао на неки лого ми је дефинитивно знак „Nike“ компаније. Једна обична квачица сада вриједи милијарде долара, а продата је за само 35. Студентица портландског универзитета је осмислила овај сјајан дизајн. Ипак, дјевојка која је осмислила знак није остала ускраћена за богатство, добила је 500 акција компаније. Иначе, назив „Nike“

58

потиче од имена грчке богиње тријумфа и побједе Ники. Још један случај у којем је компанија буквално бесплатно добила свој лого је компанија „Lacoste“. Наиме, француски тенисер и оснивач компаније Рене Лакост је овај лого „добио“ због спортске опкладе. Он и његов саиграч су се договорили да у случају да побједи мора да му купи торбу од крокодилске коже коју су видјели у излогу. У том мечу, он ипак није побједио, али се та прича некако проширила и била објављена у новинама. Један коментар је гласио „Рене Лакост није успио да побједи и заради торбу, али се зато јесте борио као прави крокодил“. Тако је Лакост и добио надимак

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

Крокодил. Његов пријатељ му је након следећег меча из шале на мајици нацртао крокодила, и ево , након 81 годину ми купујемо лакосте мајице са знаком крокодила. Интересантне су приче и за ,,Apple лого”, који је настао 1976. године. По првој причи знак је одабран као својеврстан омаж једном догађају. Наиме, јабуку су узели за симбол због јабуке која је пала на главу Исаку Њутну када је открио гравитацију. Онда симбол такође повезују са библијском причом о Адаму и Еви у којој је змија наговорила Еву да загризе јабуку са „дрвета знања“, па по тој причи Apple представља симбол знања.


Постоје и друге легенде као она која каже да је то урађено у част Алана Тјуринга, човјека којег називају оцем модерног рачунарства. Он је познат по томе што је јавно признао да је хомосексуалац, а казна је била, мало је рећи ужасна-експериментална хемијска кастрација. Након само двије године, Тјуринг се отровао јабуком у коју је убризгао цијанид, а Apple је тај догађај овјековјечио у свом логоу који је био активан до 1998. године (загрижена јабука са дугиним бојама). Међутим, дизајнер овог логоа, Роб Јаноф, је у једном од интервјуа рекао да је загриз само из тог разлога да би људи схватили да је у питању јабука а не трешња или парадајз. Наравно, постоје и они симболи који имају неко скривено значење а које већина не примјети одмах. Рецимо, лого Амaзона изгледа врло једноставно а рекло би се да стрелица личи на обичан смајли. Међутим, значење је другачије. Означава могућност да у Амазону можете да купите сваки производ од А до Ш тј. ( А до Z) и представља осмијех задовољних корисника. FedEx лого на први поглед изгледа као да је скраћен назив компаније „Federal Express“. Међутим, између слова F и E има стрелица која означава брзину и прецизност њихових испорука. Линдон Лидер је компанији дао

лого бесплатно уз услов да му исплаћују проценат од уштеђене фарбе коју потроше за лого на сваком од камиона. Власници су пристали на ту понуду а Лидер је зарадио милионе, и дан данас му на рачун тога стижу уплате. У логу бициклистичке трке Француске умјесто слова O, U и R је бициклиста у покрету. Чоколадица Тоблероне изнад свог назива има сличицу планине. Међутим, кад се мало боље загледамо видјећемо лик медвједа, који је симбол главног града Швајцарске, Берна, гдје су и настале ове чоколадице. Иако има много познатих симбола, ово је био неки мој избор. Моћ коју може да има не-

ки бренд много зависи од самог симбола. Понекад, купујемо неке ствари само зато што са собом носе одређени лого а не и због његовог квалитета или неких других карактеристика. Оно што се дефинитивно може примијетити је свакако врло једноставан дизајн сваког овог симбола. Са што мање боја, облика и слова увијек треба показати што више. Из само једног слова или слике можемо да испричамо цијелу причу или визију саме компаније.

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

59


УТИЦАЈ КОРОНАВИРУСА НА СВЈЕТСКУ ТРГОВИНУ И КУПОВИНУ НА ИНТЕРНЕТУ Давид Кузмановић

П

андемија коронавируса тешко је ранила свјетску економију и оставила озбиљне посљедице које су погађале и данас погађају различита друштва и појединце. Брзо се крећући преко граница, дужином крвотока глобалне економије, ширењу вируса допринијела је велика међународна повезаност гдје су изражене неке од слабости процеса глобализације. Проузрокована је глобална здравствена криза али и глобални економски шок који је тешко погодио многе. Паралишући наша друштва и економије, болест коронавируса показује међузависност са Циљевима одрживог развоја и значајно успоравање свих напора да се ти циљеви остваре.

60

Иако пандемија још увијек није окончана, постало је јасно да се не може избјећи трансформирање глобалних приступа трговини и развоју, када се установи одрживи пут за опоравак од пандемије. Главна организације за успостављање међународног трговинског система - Свјетска трговинска организација (лат. WTO), издала је бројне извјештаје о утицају пандемије на глобална кретања свјетске трговинске размјене. Важност схватања таквих извјештаја огледа се у даљим могућностима примјене логичних рјешења у фазама обнове привреда у предстојећем времену које ће дефинитивно обиљежити вријеме опоравка од велике кризе. Према подацима ММФ, свјетска економија је доживјела пад глобалног раста за 4,5% што представља највећу рецесију још од Другог

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

свјетског рата. Некe индустрије су и у овим тешким временима ипак остале профитабилне или чак доживјеле велики раст, што значи да је пандемија убрзала трендове који се већ граде бројним инвестицијама у трговини, технолошким промјенама, а посебно у области е-трговине. Када посматрамо домен е-трговине, бројни бизниси су доживјели велики раст потражње током пандемије. С почетка, први одговор на насталу ситуацију било је високо таложење залиха како код потрошача, тако и код произвођача разних врста роба. Почев од медицинског материјала, средстава за дезинекцију руку, маски, па све до основних потрепштина у домаћинству као што су тоалет папир, те некварљиве намирнице. Предузећа су се суочила са радом од куће. Многе владе проводиле су мјере социјалног дистанцирања, успостављале блокаде или привремено затварале послове од којих не зависи опстанак друштва. Резултат је био скок куповине на интернету, као и повећана потражња за широким спектром дигиталних услуга. Због тога су све више предузећа усмјеравала ресурсе на е-трговину. Повећање броја потрошача који се односи на дигиталне услуге подстакло је и добављаче ових услуга и телекомуникационе оператере да појачају


свој мрежни капацитет и да понуде унапријеђене пакете података и интернет услуга по повољним цијенама или чак бесплатно. Зависно од основних активности предузећа, доступности услуга као и мјера које су владе спроводиле, криза је остављала различите посљедице на њихово пословање. Индиректно увођење рестрикција на производњу, кроз закључавање и затварање производних компанија, довело је до заустављања производње што је многе фирме навело на отпуштање радника. Међународни транспортни и логистички сервиси на које се ослањају све е-трговине и традиционалне трговинске радње, такође су озбиљно погођени увођењем нових здравствених прописа који су пореметили копнени, поморски и ваздушни транспорт роба. Управо да би се поштовале мјере, прије свега социјалног дистанцирања, владе широм

свијета подстицале су куповину путем интернета као алтернативу физичкој куповини, а потрошачи су прилагодили своје обрасце куповине и понашање како би умањили ризике могуће заразе. На примјер, у неким Афричким земљама, како би олакшале интернет куповину основних прехрамбених производа, локалне власти су путем друштвених мрежа и других средстава састављале и достављале телефонске контакте задужених за продају различитих прехрамбених производа како би потрошачима омогућили да зову и наруче намирнице. Потрошачи затим плаћају путем својих мобилних телефона, а достављачи робу достављају такси-бициклима и моторима. С друге стране, неке државе су уз платформе дистрибутивних услуга успјеле ријешити проблеме гдје владе нису заговарале такву политику. Осим тога, централне банке привремено су дозволиле компанијама и банкама да смање или укину трансакцијске трошкове и накнаде за дигитално плаћање и мобилне трансфере новца како би подстакле употребу електронских трансфера у односу на готовину. То су неке од инова-

тивних мјера које су кориштене за охрабрење регија у којима до сада становништво није у потпуности вјеровало куповини путем Интернета, с циљем осигурања континуираног протока залиха хране и основних потрепштина за домаћинство. РЕВОЛУЦИОНАРАН РАСТ ТРАЖЊЕ ЗА УСЛУГЕ КОЈЕ СЕ ДОСТАВЉАЈУ ЕЛЕКТРОНСКИ: МЕДИЈИ; ОНЛАЈН ПЛАЋАЊЕ/БАНКАРСТВО; ОБРАЗОВАЊЕ; ЗДРАВЉЕ Као резултат пандемије COVID-19, туризам и путовања, један од најзначајнијих сегмената интернет куповине по вриједностима, нагло се срушио из јасних разлога. Најбољи показатељ би могла бити позната платформа за изнајмљивање смјештаја за одмор – AirBnB, која је забиљежила пад резервација за око 40% и губитке преко 700 милиона америчких долара. У таквим околностима, е-трговина свих платформи повезаних с туризмом, такође је пала. Међутим, са социјалним дистанцирањем и захтјевима задржавања код куће, е-трговина услугама које се могу пру-

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

61


жити електронским путем је процвјетала, а потражња је нагло порасла. Иако то може бити краткорочни феномен који можда неће потрајати и након тренутне кризе, као код интернет куповине, дугорочни помаци у навикама купаца потенцијално би нас могли навикнути на куповину и конзумирање услуга online. Један од примјера су медијске услуге. „Facebook“ извјештава да су његове услуге размјене порука путем интернета, гласовних и видео позива порасле за више од 50%, док Италија биљежи укупни пораст од 70% и раст групних позива од 1000%. Шпанска „Telefonica“ забиљежила је раст IP-а (тј. Интернет протокола) и промета мобилних података за 40%, односно 50%. Тајланд је извијестио о 828% порасту промета података од „Zoom“ платформе и 215% порасту на „Skype“ видео конференцијама. Мјере социјалног удаљавања драматично су повећале потражњу за аудиовизуелним садржајем, и како потрошачи не могу физички присуствовати културним догађајима, садржај се преноси на мрежу. На примјер, бројне опере и концертске куће одлучили су понудити бесплатан пренос свог репертоара на мрежи. Велики раст тражње за тим дигиталним услугама, довео је у неким случајевима до затегнутости телекомуникацијске инфраструктуре. Како би осигурали континуитет услуге, познато је да су компаније „Netflix“ и „YouТube“ смањилe квалитет видео записа како би ублажили загушење мреже. Многе банке су подстакле е-трговину, смањујући или потпуно укидајући трошкове провизије или друге оперативне трошко-

62

ве када су у питању електронска плаћања. Оног момента када је криза узроковала затварање предузећа и школа, потражња за мрежним алатима за сарадњу и платформама за учење драматично је порасла. „Amazon“ је нудио јавном сектору бесплатан приступ својој платформи образовања на даљину и истраживачким алатима, а „Cisco“ је створио свој алат за видео конференције „Webex“, који је потпуно бесплатан. Криза је утицала и на кориштење телемедицинских услуга, односно услуга медицинског савјетовања, прегледа и сличних медицинских услуга путем видео позива. Ширење вируса је приморало струку да примјењује телемедицину. У Кини је раст интернетских медицинских платформи знатно убрзан. Неки пружаоци услуга проширују своје активности како би омогућили пацијентима да користе услуге из иностранства. Пандемија је нагласила пресудну важност дигиталне економије и хитну потребу за премошћавањем дигиталног јаза унутар и између земаља. Такође је нагласила постојећа питања о томе у којој

Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

мјери мали произвођачи, продавци и потрошачи у земљама у развоју, посебно у најмање развијеним земљама, могу имати користи од могућности које пружа е-трговина. Откривена је потреба за рјешавањем изазова с којима се суочава приступ здравственим и образовним услугама. Неке заједнице и даље имају ограничен приступ ИКТ, било због тога што су рурална подручја или зато што су им приходи ниски, или обоје. У неким земљама царине могу износити чак 35% за рачунаре и 40% за телекомуникацијске уређаје. Важна питања која треба узети у обзир приликом осмишљавања стратегија и оквира политика чији је циљ олакшавање е-трговине, требају дефинитивно посматрати проширење присутпа ИКТ-у. То је предуслов да електронска трговина заиста укључује и служи као прилика за развој. Пандемија COVID-19 јасно је ставила до знања да е-трговина може бити важан алат и рјешење за потрошаче у кризним временима, те да је уједно и економски покретач, укључујући и мала предузећа.


Студентски лист ЕКОНОМИСТ, фебруар 2021.

63

Тачни одговори квиза Економист: 1–а 2–в 3–б 4–б 5–г 6–а 7–в 8–г


Profile for SSEF EFBL

EKONOMIST 2021  

21. izdanje časopis Saveza studenata Ekonomskog fakulteta u Banjoj Luci

EKONOMIST 2021  

21. izdanje časopis Saveza studenata Ekonomskog fakulteta u Banjoj Luci

Profile for ssefbl
Advertisement