Page 1

Krajevi SRPSKI

Qudi, predeli i `ivot koji volimo BROJ: 6 NOVEMBAR-DECEMBAR 2010. CENA: 49 din.

Zelenkovac


SADR@AJ МЕША СЕЛИМОВИЋ

О СЕБИ И СВОМ ЗАВИЧАЈУ...

Овдје сам постао, овдје ћу нестати. Овдје сам угледао и небески бескрај и пучину на којој ми се око одмара, и ово не бих замјенио ни за један крај на свијету. Љепших можда има, дражих нигдје. Овај крај, то сам ја, то је мој живот и моја љубав, то је моја колијевка и моја гробница, мој почетак и свршетак. Знам сваки превој, сваки угиб, свако узвишење на овом видокругу, знам сваки мирис што се јави од прољећа до зимске буре. Знам сваки прелив свјетла, од ружичастих јутара до црвених сунчевих залазака, од памучних облачића до тмастих облачина што најављују невријеме. А све је то моје, као моје властито тијело, и још више и још важније, јер је то нешто вјечно што ме је прихватило, привезало, обиљежило, себе са мном, мене собом. Зато не могу рећи: „Волим свој завичај.“ Као што не многу рећи: „Волим своје тијело.“ Много је тачније ако кажем: „Живим с њим, без њега мој живот не постоји...“

Predeli 12

ZELENKOVAC

@ivot 24

Raj u Republici Srpskoj 30

OBEDSKA BARA

Prva {tukijada

GUSLARSKO VE^E

\or|ije \oko Koprivica 26

NAKOVO

65 godina kolonizacije Qudi 16

23

DARKO ZE^EVI]

O{tro oko kraji{ko 27

29

NOVI SAD

Udru`ewe petrov~ana 4 Srpski krajevi

NOVI SAD

Zavi~aju mili raju

ZAVI^AJNA PESMA

Srpska trome|a

FRU[KA GORA

Tepi}eva ko{evina

JAWANI

Sa Vitoroga do Vojvodine 20

28

34

SRPSKA JELA

Doma}a pita sa sirom ispod sa~a


СРПСКА СЕЛА УМИРУ

RE^

Nesta}e jo{

1.200 sela

У 1.961 селу у Србији данас не живи ни један становник, док у 200 села нема ниједног млађег од 20 година. Још поразније звучи податак да је од укупно 4.800 села у Србији, свако четврто у фази нестајања. То значи да ће за деценију и по са мапе наше земље нестати 1.200 села, показују истраживања У 86 одсто српских села опада број становника, а само у 12 одсто бележи се раст. Тамо живи око 260.000 момака који су се приближили 50-ој години живота, а који нису засновали породице. Да је сваки од њих имао жену и само једног потомка, било би то 260.000 нових становника. Уместо тога данас у селима живе махом стари људи који су уједно и њихови последњи становници, а њихов животни век је при крају. Када они умру, села ће остати пуста, а једине парцеле које ће наставити да се шире биће гробља. У 60 одсто села, због лоше економске ситуације, број становника смањује се селидбама. Тако је са 904.127 људи из 1991. године број активног пољопривредног становништва, према подацима из 2002., пао на 529.236. То је довело до друге крајности – индустријске и урбане пренасељености, што је нови велики проблем друштва. Градски живот је скуп, несташица станова је велика, фабрике су препуне сувишних радника, а у нашим селима су њиве тих истих људи необрађенеа њихове куће празне. Истраживања показују да разлога за напуштање села има, наиме, више од 38 одсто сеоских домаћинстава у Србији суочава се са

финансијским сиромаштвом – 37,8 одсто није у стању да задовољи ни основне људске потребе, док се 4,8 одсто становништва суочава са материјалном ускраћеношћу и лошим условима живота у насељу. Најнеповољнија ситуација влада у југоисточној Србији, где је чак 43,1 одсто домаћинстава, док се у Војводини са сиромаштвом суочава 22,1 одсто. Земљиште, поготово виногради и воћњаци у источном и јужном делу Србије су запуштени, а грађани Србије с временом су постали најстарији у Европи. Занимљив је податак да је приликом експропријације земљишта за градњу пута Ниш – Димитровград 90 одсто сељака прихватило паре, а не замену за њиве, што раније никада није био случај. Не треба заборавити ни то да су у већини српских села асфалт, телефон, канализације, интернет, кабловска телевизија, па чак и струја и даље луксуз. Школе се због економске неисплативости затварају, а оне које остају су полупразне. Када се све то има у виду, држава не може очекивати да млади остаму у селу.  www.serbianmirror.com

Srpski krajevi

5


Strane sveta IMPRESUM Часопис: СРПСКИ КРАЈЕВИ Излази двомесчно Издавачи: ДОО ВИНА ПРОДУКЦИЈСКА КУЋА, ДОО ГРАД ПРЕС Нови Сад, Србија Еколошко удружење грађана „Зелено питање“ Булевар ослобођења 11 Нови Сад

BE^

НАЈСТАРИЈА ЦРКВЕНА ОПШТИНА СРБА ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ

Велики јубилеј Срба у Бечу, обележавање 150. годишњице постојања Црквене општине, свечано ће бити обележен током 2010. године. Прослава ове значајне годишњице почела је Светосавском академијом 2010. године

Тел/Фаx: ++381 (0)21 6 414 083 Електронска пошта: sasjov@open.telekom.rs Председник еколошког удружења „Зелено питање“: Богдан Ђурђев Директор часописа: Славиша Рујевић Главни и одговорни уредник: Саша Јовановић Редакција: Александар Кржа Ранка Срдић Горан Тепић Миле Ерцег Мр Небојша Кузмановић Љубенко Звиздић Богдан Кузмић Дарко Зечевић Техничко уређење: TIME TRAVEL Штампа: COLOR PRINT, Novi Sad Distribucija: Distri Press, Beograd CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 908(=163.41) SRPSKI krajevi / glavni i odgovorni urednik Sa{a Jovanovi}. - 2007, 1- . - Novi Sad : VINA produkcijska ku}a : Grad press, 2007-. Ilustr. ; 30 cm Tromese~no. ISSN 1820-5623 COBISS.SR-ID 225480967

6 Srpski krajevi

Ове године ће бити организовано више културних манифестација и пријема. Најзначајнији догађај треба да буде велика изложба икона коју ће бечка Црквена општина организовати у сарадњи са Владом Републике Србије и уз неизмерну помоћ Матице српске из Новог Сада, а завршна свечаност, поново Светосавска академија 2011. године. Изложба икона се организује под покровитељством председника Србије Бориса Тадића и председника Аустрије Хајнца Фишера, који ће бити присутни у Дом музеју на свечаном отварању 29. јуна. Црквена општина Светог Саве у Бечу спада међу најстарије црквене општине изван граница наше отаџбине. Историјска грађа о Црквеној општини је делом пропала у ратовима, а делом је изгубљена несавесношћу чланова црквених одбора који су се често смењивали. Ипак, трудом појединаца, дошло се до података који нас подсећају на велики значај ове установе, толико значајне у очувању верског и националног идентитета српског народа који живи у аустријској престоници. Срба је у главном граду Монархије било и пре Велике сеобе 1690. године, о чему имамо података у матицама Грчке православне цркве у Бечу. Патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић је у време Велике сеобе добио од цара Леополда Првог одређене привилегије за досељени српски народ који се склонио пред турском најездом, међу којима су биле слобода вероисповести и право на свог духовног поглавара у царском граду. ПРАВОСЛАВЉЕ, број 1037 Миодраг Мецановић


SRBI ZA SRBE

ДАЊЕКОВИМА КУПЉЕНА КУЋА!

Седмочлана породица Да­ њек добила је у трајно вла­ сништво стару бачку кућу у Равном Селу у којем се полако враћа вера у спокојан и нормалан живот

Кућа и имање плаћени су укупно 4.500 евра, од којих је организација „СРБИ ЗА СРБЕ“ обезбедила 3.000 евра. И овог пута, највећа захвалност иде нашим донаторима широм света који су подржали још један у низу успешних хуманитарних пројеката! Пред Дањековима је сада наставак животне борбе. Општина је обећала да ће им обезбедити средства за опремање шупе, штале, купатила, инсталација, прављење мокрог чвора, кречење. Део ових средстава је већ обезбеђен, а надамо се да ће бити и остатак, као што је обећано. www.srbizasrbe.net

MLADEN SELAK

БИЗНИСМЕН, ДОБРОЧИНИТЕЉ... Младен Селак, по­зна­­ти бизнисмен и про­на­лазач, оснивач компаније „Astro Machine Corporation” већ више од пет деценија живи у Чикагу. Има 18 признатих патената који су га до данас одржали у пословном свету Међутим, у његовом животу прво место заузимају доброчинство и човекољубље. Учество­ вао је у готово свим градњама хра­мова од Охрида до Словеније, донирао болнице и појединце. Са Привредном комором Србије основао је фондацију која носи његово име и која сваке године знатном сумом новца награђује петоро младих проналазача. Основао је фондецију „Voice of Peace“ у САД-у и фонд „Глас ми­

ра“ у Новом Саду. Добитник је Медаље човекољубља 2003. године и први је добитник медаље „Те­сла – Пупин“ а патријарх Павле му је уручио Донаторску Грамату за учешће у акцији „Удахнимо живопт Србији“. Члан је међународ­ ног удру­жења за бор­бу против етничког чишћења. Својом највећом наградом сматра породицу – петоро деце и супругу са којом је у браку већ 69 година. У ексклузивном интервјуу за интернет портал www.vaszavicaj.com открива разлоге због којих је 1955. године напустио тадашњу СФРЈ, као и који га мотиви нагоне да чини до­ брочинства.

INFO n МАЂАРСКА

СРБИН ИЗАБРАН ЗА ГРАОНАЧЕЛНИКА Љубомир Алексов, председник Самоуправе Срба у Мађарској, не на локалним изборима у овој земљи изабран је за градоначелника места Ловра, поставши једини Србин у Мађарској који је победио на избору за место градоначелника ос­ војивши 85 одсто гла­со­ва изашлих на бира­лишта.

n АФРИКА

„СВЕТОСАВСКО ОГЊИШТЕ“ Часопис „СВЕТОСАВСКО ОГЊИШТЕ“ упркос бројним потешкоћама и нимало лаким условима за рад већ осму годину осветљава пут и греје срца и душе наших Срба у Африци, у отаџбини и расејању. „Светосавско огњиште“ радо читају и чланови локалних афричких православних заједница и сви они који су заинтересовани за Православње и који желе да више сазнају о Србији, српском народу и српској заједници у Африци. „Светосавско огњиште“ се ових осам година највише бавило представљањем духовних активности, рад и информација и вести из једине Православне Црквено-школске општине Свети Сава у Африци.

Srpski krajevi

7


Strane sveta INFO n ПЕСМЕ И НАТПЕВИ

ЕТНО ГРУПА „МОШТАНИЦА“

Етно група „Моштаница“ постоји од 15. септембра 2005. године. Добила је назив по манастиру Моштаница који се налази у селу Моштаница код Козарске Дубице Први наступ такмичарског карактера био је на фесивалу “2. Козарачки етно фестивал Пискавица 2006.” који се одржавао у Пискавици. Ту су освојили друго место што их је додатно мотивисало да наставе са даљим радом. Група броји 10 чланова и изводе песме и натпеве краја Козаре и Поткозарја, Републике Српске, песме Крајине као и Србије и Косова. Песме изводе аутентично с тим што су неке песме обогатили и музичким аранжманима. Неке инструменте које користе су такође аутентични, традиционални, народни, а то су тарабука, гоч, даире, тамбурице, удараљке, звечке... Етно група „Моштаница“ има женску вокалну групу, мушку вокалну групу и оркестар.  Сви који желе да остваре контакт са групом везано за гостовања или размену материјала (песама и натпева Козаре, Поткозарја, Крајине, Србије...) могу да се јаве на број телефона 061/849-162 или е-маил адресу: nedakos@hotmail.com

8 Srpski krajevi

CRNA GORA

СРПСКИ ГЛАС БОКЕ

Фондацију “Српски глас Боке” је 15. јуна 2006. године основала група интелектуалаца из Боке Которске, раније окупљених у издавачком савету и редакцији листа “Глас Боке”, који излази од децембра 2005. године. Недефинисани статус српског народа у Републици Црној Гори, кршење појединачних и колективних права Срба у Црној Гори, а нарочито у Боки Которској после референдума одржаног 21. маја 2006., наметнули су потребу за оснивањем овакве организације. Поред залагања за права и једнакост српског народа са другим националним заједницама у Црној Гори у складу са европским демократским стандардима, Фондација се активно залаже за афирмацију Боке Которске као европске регије у њеним старим границама (општине Котор, Тиват, Будва и Херцег-Нови). Од 2. августа 2006. Фондација издаје часопис “Српски глас Боке”, којим настоји да разбије медијску блокаду и дугогодишње запостављање Боке у већини медија у Црној Гори. Фондација позива све Србе и Бокеље и све људе добре воље да активно помогну остваривање програмских циљева Фондације и редовно излажење часописа.  www.srpskiglasboke.org

FEDERACIJA BIH

СРПСКЕ ПОВРАТНИЧКЕ ОПШТИНЕ Српске повратничке општине Босанско Грахово, Гламоч и Дрвар у ФБиХ, које су у овој години од Министарства за људска права и избјеглице БиХ требале да добију око четири милиона марака, те милион марака од Савјета министара БиХ, још увијек чекају на овај новац, као и на испуњење бројних обећања кантоналне владе. Начелник Босанског Грахова Урош Макић рекао је да од обећаног милиона марака од Савјета министара БиХ за Босанско Грахово, Гламоч и Дрвар, ни марка још није ушла у буџет ове општине. - У општини је потребно још обновити 1.400 стамбених објеката, те око 17 километара електромреже као и бројне локалне путеве и инфраструктуру. Новца за те намјене немамо, тако да ћемо морати да трпимо стање такво какво јесте - казао је Макић и додао да је у ову општину потребно уложити око 60 милиона марака да би се поправила штета из протеклог рата. Према Макићевим ријечима српско становништво жели да се врати у Грахово, али нема гдје јер су куће порушене, инфраструктура уништена, а за поправку тих штета нема обећаних средстава од к антоналне владе, као ни од осталих.  Глас Српске


AMERIKA

INFO

СТИПЕНДИЈЕ ФОНДА МИХАЈЛО ПУПИН Фонд Српске народне одбране у Америци “Ми­ хаило Пупин” за сти­ пендирање српских сту­ дената обавештава срп­ ску јавност да је отворен конкурс за доделу сти­ пендија за школску 2011. годину Овај Фонд носи име једног од највећих имена српске науке, човека који је истовремено био велики родољуб и пр­ви председник наше орга­ низације у време њеног оснивања 1914. године. Фонд има за циљ да по­ могне нове Пупине, мла­де Србе и Српкиње беспрекорних академских квалификација и чистог моралног лика и личних опредељења, да заврше студије и својим радом у Отаџбини допринесу бољитку свога народа и своје земље. На седници Извршног одбора одржаној 14. августа 2003. у седишту Српске народне одбране у Америци донета је одлука да се средства из Фонда СНО за стипендирање студената Михаило Пупин додељују у виду једнократне помоћи у износу од пет стотина америчких долара и да годишње буде додељено укупно двадесет таквих стипендија редовним студентима у Србији, Црној Гори и Републици Српској. Од кандидата ће се очекивати да испуне следеће услове: - Да су завршили најмање другу годину редовних студија; - Да имају просек оцена најмање 9;

- Да припадају Српској православној цркви; - Да се морално обавежу да ће по завршетку студија остати у земљи; - Да им на молби све наведено потврде својим потписима и овере печатима њихов свештеник и један од професора, уз оверени препис испита и оцена. Свечана додела стипендија оба­ виће се у свечаној сали Мини­старства за дијаспору у Београду на Св. Саву 2011. године, а имена прималаца биће објављена у “Слободи” и преко интернета на адреси www.snd-us. com. Попуњени формулар за доделу стипендија послати најкасније до 20. децембра 2010. године на адресу: Srpska narodna odbrana FOND 5782 N. ELSTON AVE. CHICAGO. IL 60646-5546 - U.S.A.

n ШВЕДСКА

”СРПСКA ШКОЛA КОШAРКЕ” Кошaркaшки тимови из Шведске, Фрaнцуске, Немaчке… већ годинaмa одржaвaју свој КЕПСД (Кошaркaско европско првенство Српске дијaспоре). Годишње окупљaње кошaркaшa, нaизменично у некој од европских земaљa, немa сумње, дaло је крупaн допринос популaризaцији кошрке и квaлитетнијој оргaнизaцији клубовa. Порaсли су и aпетити дa се тимови огледaју и у официјaлним тaкмичењимa земaљa у којимa делују. ”Србијa” из Мaлмеa којa имa великог уделa у популaризaцији КЕПСД, међу првимa се укључилa у редовно првенство и досегнулa је прволигaшки рaнг у којем су већ дуже од једне деценије и увек у сaмом врху. Недостaтaк средстaвa, пре коју годину, спречио их је дa зaигрaју у елитној серији. Ове године, ”Србијa” је поново билa пред врaтимa елитне серије. И није то био једини српски клуб у плеј офу. Сa њимa су били и „Бели Орлови“. Жреб је хтео дa се сaстaну ”Србијa” и „Бели Орлови“ нa сaмом почетку плеј офa. Двa српскa прволигaшa у борби зa aмaтерског првaкa Шведске, свaкaко је био велики спортски догaђaј, чaк историјски. Млaђи тим Белих Орловa био је бољи у обе утaкмице, у Мaлмеу и Стокхолму (83:77 - 97:77). Међутим, у нaстaвку тaкмичењa, нису поновили успех „Србије“ из 2004. године, кaдa је овaј тим освојио титулу aмaтерског првaкa Шведске. www.dijaspora.nu

Srpski krajevi

9


Strane sveta INFO n АУСТРАЛИЈА

У СИДНЕЈУ ОДРЖАН СРПСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

BEGE^

ФУДБАЛСКА УТАКМИЦА ИЗМЕЂУ МРКОЊИЋ ГРАДА И НОВОГ САДА Занимљив догађај догодио се ове године кишног септембра у околини Новог Сада. Наиме, одржано је, сада већ традиционално Дружење ветерана Мркоњић Града и Футога, Буковца, Ветерника, Клисе и околине Новог Сада

Крајем октобра, два дана пре отварања биоскопска сала од 200 места је била распродата. Да удовољи интересовању, Hoyts Cinema је одмах додао још једну салу од 170 места, али и она је распродата сат времена пре пројекције! Ово само доказује интересовање које постоји за овогодишњиу селекцију и сам Фестивал као културни догађај. Фестивалу су својом посетом увеличали Његово Преосвестенство владика Иринеј, вршилац дужности Генералног конзула Србије у Аустралији Јасмина Пекмезовић, Генерални конзул Русије, вицеконзул САД, културни аташе Кине, конзули Грчке, Индије, представници Министарстава за имиграцију и Образовање, представник градоначелника Сиднеја... За више детаља погледајте www.serbianfilmfestival.com.au.

10 Srpski krajevi

Прво је у Бегечу на локалном стадиону одиграна фудбалска утакмица између гостију из Мркоњића и домаћина из Новог Сада и околине, који су углавном поријеклом из Босанске Крајине. Иако резултат није био у првом плану, и једни и други су показали завидан ниво фудбалског знања и хтијења, а ни кондиције није пуно недостајало. Дружење је настављено у хотелу „Браћа Дринић“, а циљ овог окупљања је, поред дружења и очување традиције, као и то да се овом скупу придруже и наша дјеца да не забораве одакле су – рекао нам је у кратком разговору један од организатора Јоличић Милан – Ћоле. Овај догађај се одвија два пута годишње, и то једном у Мркоњић Граду, а једном у Новом Саду, а траје ево већ осму годину и надамо се да се неће ни прекидати него само проширивати и омасовљавати. Подршку овом скупу дао је и Драженко Нинић вишеструки европски и светски првак у кик боксу који је одрастао у Футогу, а главни иницијатор је Лисица Пајо такође из Футога. Треба напоменути да су главни организатори дружења ветерана Никола Бркић, Мићо Илић, Мирко Бјелобрк и Јоличић Милан из Новог Сада и околине, а Милановић Младен, „МГ-Минд“, „Мркоњић Путеви“, „Меркур“, Деура Слободан, Свадбени салон Сунце и Кићановић Иле из Мркоњић града.


KRAJI[NICI

INFO

ЖАРЕ И ГОЦИ

WWW.CIKASKISRBI.COM

„АЈ, БУДЕМ ЛИ СЕ ЖЕНИО ИКАДА БИЋЕ МЛАДА ИЗ МРКОЊИЋ ГРАДА...“ Овако почиње једна од ударних пјесама у извођењу Крајишника Жарета и Гоција који свакодневно пјевају крајишку пјесму гдје год се појаве, а мало је људи из тог краја који бар некад нису запјевали неке од њихових многобројних хитова Не треба их посебно представљати, јер су успјели за кратко вријеме својом пјесмом допру до многих домова широм свијета гдје живе крајишници и остали љубитељи ове врсте музике. Готово да нема села и града у Крајини који није споменут у њиховим пјесмама, а поред родољубивих, препознатљиве су и пјесме којима лијече душу и подижу расположење до усијања на својим многобројним наступима уживо. Управо их ти наступи уживо воде у сам врх извођача крајишких пјесама, а наравно и велики број хитова које су до сада снимили. Набројаћемо само неке од њих: „Млада из Мркоњић Града“, „Срце оста крај Санскога Моста“, „Јања из Вакуфа“, „Ој Дрвару рушевино стара“, „Јањски вишебој“, „Ој Грахово моја ђедовино“, „Прелџија је то“, „Пјевај грло“, „Ево брата“, „Бараба“ .

NOVI SAD

ГЛАМОЧКИ КРОМПИР Гламочани причају да код њих постоје три светска чуда, огроман камен који стоји на три пиљка, највећи машат на свету и река која тече узбрдо... Поред тих чуда за њих је сасвим нормална ствар када на пијаци неко тражи килограм кромпира да га продавац пита „са које стране да вам одсечем?“ О чудима се може расправљати, док што се тиче кромпира у Нови Сад је у ресторан „Шешир“ стигао кром­ пир тежак 1,41 ки­ло­ грам. Речено нам је

да је у питању „семенски кромпир“ и да он тек треба да расте... Што се тиче величине кромпира, ко не верује, ту су фотографије. Ко опет не верује ту је „Кромпиријада“ која се организује у Гламочу па нека тамо провери. А што се тиче укуса њега можете пробати у ресторану „Шешир“ у Новом Саду.

Овај сајт је направљен за СРБЕ и њихове пријатеље који живе у Чикагу (и околини), са намером да се мало боље организујемо и дружимо, односно помажемо једни другима... Све идеје, примедбе и сугестије су више него добродошле.

БОЕМ

О кафански човјече што су ти тако дубоке боре низ уморно лице некад зној потече Да л ти усне још о вину зборе Да ли још у кафану свратиш и цигане зовеш да ти свирају кроз стихове пјесме успомене да вратиш оне што те стално у душу дирају Колико си провео пијаних ноћи и за шанком остављао поломљене чаше сада је боље отићи и заборавити радости и боли што иза тога осташе Сви ће једном путати о човјеку боему и неко ће написати баладу о свему Далиборка Пешут Мандић, Канада www.srbiusvetu.org

Srpski krajevi

11


PREDELI

ZELENKOVAC

Raj u

Republici Srpskoj Веровали или не рај се налази баш у Републици Српској. Представљамо вам само делић атмосфере а за то су нам послужили део текста Борислава Јанковића са сајта www.zelenkovac.org, фотографије које смо добили од Гаврила Милета Принципа и фотографије које смо сами направили. За потпуни доживљај потребно је лично доћи и уверити се у лепоте природе

Зеленковац је планинско из­ ле­­тиште удаљено око 70 кило­ ме­тара од Бања Луке. Тако се зове и бистри поток на коме је пре неколико векова изграђено

12 Srpski krajevi

петнаестак воденица. Једну од њих је у лето 1985. населио ли­ковни уметник Борислав Јанковић, са жељом да исту преуреди у атеље и простор

за свој уметнички рад. Како је воденица била димензија два са два метра, што није било довољно за предвиђене садржаје, уметник је одлучио да је прошири и


тељи при­роде. Овде се одржава­ ју ра­зноврсне ма­ни­фе­стације као што су ликовне колоније, рок концерти, вечери поезије, школски часови у природи, по­ зоришне представе, спортска та­ кми­чења и слично. Зеленковац тако постаје оа­за повратка човека природи, опле­ мењеној културним и другим ра­ зноврсним садржајима. Долазак све већег броја посе­ тилаца захтевао је стварање ус­лова за њихов боравак у при­ роди. Тако је изграђено неколико дрвених кућица, бунгалова са двадесет лежајева, мноштво клу­ па и дрвених мостића. Онима ко­­­­ји

Еколошки покрет Зеленковац Зеленковац 70260 Мркоњић Град Директор еколошког покрета Боирислав Јанковић Телефон/Факс: ++387 50 278 649 Електронска пошта: zelenkovac@blic.net www.zelenkovac.org уреди по свом укусу. Тако настао објекат, као и предиван природни амбијент, почео је да привлачи пажњу ка­ко мештана тако и слу­ чајних пролазника... У адаптираној воденици поред атељеа отвара несвакидашњу уме­тничку галерију са необичним

и позитивно провокативним, фи­ лозофским називом: „Зашто није отишао Боро!?“. Убрзо затим у ово место долазе и други уметници, но­винари, интелектуалци и љу­­би­

дођу у Зеленковац и сретну се са оштрим и чистим планинским ваздухом, након пробуђеног апе­ тита нуди се и здрава домаћа хра­на припремљена на огњишту.

Srpski krajevi

13


БОРИСЛАВ МАРИЋ О ЗЕЛЕНКОВЦУ Зеленковац, планински поток чији извор снабдијева Мркоњић Град питком водом, а тако се зове и шири појас око самог потока. Красе га језеро, Видиковац, пропланци, дрвене воденице, галерија, мравињаци, боровњак и стогодишње дрвеће. Еко Зона Зеленковац је познато излетиште, у подножју оланине Лисине, за које је у прошлости урађено више регулационих планова, званичних и незваничних, лоших и лошијих. Ниједан на срећу није реализован! Од 1985. један умјетник, еколог, хајдук, са ногама на земљи и главом у облацима, мимо свих сила закона гравитације ради по властитом плану и остаје и опстаје захваљујући искрености и снажној вези са сваким дрветом, каменом, потоком, биљком и коријеном своје очевине од којег га може одвојити само виша сила која га је ту и донијела. Боро Јанковић преко 20 година, попут дабра или мрава, од природних отпадака на потоцима гради дворце за екологе, умјетнике и добронамјерне путнике. Мирис борових иглица зарива се у крв сваког ко заноћи у здању које је Боро пројектовао, а вријеме обликовало. Цијела плејада умјетника и поштовалаца природе прошла је кроз Зеленковац остављајући дио себе да би понијели дио Зеленковца. Веза је нераскидива, број људи огроман, а Зеленковац отворен за сваку нову радост и сваког новог посјетиоца. На Зеленковцу је уобичајено слушати џез саксофонисту из Њу Орлеанса, срести познате умјетнике уз Русије, видјети младе кинескиње, францускиње или кореанке како помажу мјештанима на пољским радовима јер се на Зеленковцу, годинама, одржава међународни волонтерски камп, џез фестивал, ликовне радионице и бројна друга дешавања примјерена великим центрима и великим буџетима. Кад посјетите Зеленковац, обавезно прелистајте фото албум, напијте се воде са извора, попните на Видиковац, прошетајте обиљеженим стазама, одморите у хладовини стогодишњих смрча, заложите ватру у камину, пробајте домаћу храну са огњишта и свакако дружите са људима које тамо сретнете.

14 Srpski krajevi

Доласком у Зеленковац људи заборављају на проблеме из своје суморне свакодневнице, опуштају се и предају стварима као што су одмор, забава, спорт, љубав и стварање нових дела. У оваквом амбијенту родила се потреба да се укаже на животну средину која је глобално гледана све угроженија. Тако је 1997. године следио и настанак Еколошког покрета Зеленковац. Активности Покрета су бази­ ра­не на праћњу и побољ­шању радне и животне средине, заш­ти­ ти и побољшању флоре и фауне

као и развоју еколошке свести код младих људи... Оснивачи покрета су љуби­ те­­­­љи природе окупљени око уметничке галерије у којој посто­ ји простор намењен за све умет­ нике и љубитеље природе. Ова галерија уз богату колекцију уме­­т­нич­ких дела, етнографских и културних садржаја, има у свом окружењу аутентичне мале куће, млинове, висеће мостове, осматрачнице и камине који су направљени од стране чланова еколошког покрета Зеленковац.


QUDI

JAWANI

Sa Vitoroga

do Vojvodine Јањ је област у централној Босни, Република Српска, општина Шипово. Ради лакше одреднице, Јањска висораван се налази између општина Јајце, Гламоч, Купрес и Доњи Вакуф. Јањ је одувек чинио засебну целину у географском, историјском, етничком и културолошком смислу. Простире се на око 450 км2, и чини 85% површине општине Шипово. Карактерише га и чињеница да је највећа област у Босни у којој живи 100 % српско православно становништво Реч Јањ се по први пут помиње у неким списима још у 9. веку. Верује се да је име настало по истоименој реци Јањ, која извире између села Бабића и Стројица. Скоро сви топоними у Јању су словенског језичког порекла, што говори да на том простору Срби живе од вајкада. У средњем веку имао је неки облик аутономије. Могло би се рећи да је имао статус војводства или мање кнежевине. Након пада Босне под турску власт Јањом су још тридесет година владала властела Вућчковићи,

16 Srpski krajevi

браћа Стеван и Стојан. У једном двобоју војвода Стеван је убио Хасан-пашу, након чега су Турци довели појачање, па је комплетно становништво, заједно са стоком избегло у Сињску крајину. После тога Јањ је био пуст пуних 60 година. Након чега се већина становништва вратила и поново започела живот на старим огњиштима. Након Првог светског рата и у уласка у Краљвину СХС, почиње развој Јања. Просечени су први путеви, граде се водоводи, а између 1928. и 1932. године

у Јању су изграђене и четири основне школе. Пред Други светски рат у Јању је у 18 села живело око 14.000 становниа. Рат је донео велике невоље и страдања, као што је било у целој Босни. Незванични подаци говоре да је у периду 1941-1945. страдало преко 2.500 житеља, од чега су 70% били цивили. Неки подаци говоре да је тај број и 4.000, али нажалост до данас нема поузданих података. Након Другог светског рата pазвој Јања је имао сaмо привидни облик. И поред изградње пруге


уског колосека, за потрбе дрвне индустрије, резултат је био врло слаб па крећу масовне миграције у индустријске центре у бившој Југославији и Западну Немачку. Данас, на сву срећу, највећи број Јањана живи у Шипову, и чине 80% популације од 12.000 колико броји ово средиште истоимене општине. По слободној процени у Војводини живи измђу 6 и 7 хиљада, највише у Футогу око 2.000, затим их има у Црвенки, Кули, Перлезу, Обровцу, Равном Селу, Ветернику, Новом Саду, Банатском Новом Селу, Будисави и Бачкој Паланци. И где год да живе Јањани са поносом носе у себи свој завичај, своје јањаско порекло и јањска обележја.

ПЕРСПЕКТИВЕ ЈАЊА Јањ има све услове за развој туризма, као што су сеоски, еко, спортски и здраствени. Потребно је само направити први корак, да се у домаћој радиности почну издавати собе, или да се изгради етно село неко одмаралиште или мотел, како би се покренуо цео замишљени пројекат где би били ангажовани сви постојећи ре­сур­ си и потенцијали. Од туристичке понуда издва­ јамо као атрактивне следеће де­ стинације: Јањске Отоке, извор реке Јања, Ваганску пећину, ка­ њон и извор реке Ваганац, Речицу, врх планине Виторог, манастир Глоговац, цркве у Стројицама и Бабићима, прашуму Крива Јела, видиковце Пољанак, Водицу, Овзире, Кнежевиће и Горицу. До скоро свих ових места може се доћи аутом. Ту су и манифестације „Јањски вишебој“ и „Јањски сабор“. По­ себ­но су интересантни и на далеко чувени јањска ношња, традицинални мушки и женски ручни радови, храна еколошки произведена и разноврсни шум­ ски плодови, затим тради­ци­о­ нална кошевина, лов и риболов, ста­зе за планинарење... За­

хва­­љујући ружи ветрова Јањ је и ваздушна бања, јер се у Јању мешају медитерска и континентална клима. Ту су и старе етно дрвене куће и зграде, старе воденице, терени за скијање, бројни извори и старе чесме, ауитетични верски и други обичаји и свакако традицинална јањска гостопримљивост. Што се тиче преноћишта и смештаја, оно се може наћи у Отокама, у приватном смештају, где има око 30 лежајева, као и мотелу Млинчић на обали реке Јањ. Јањ има солидну путну мрежу са око 40 километара асфалтних и око 50 километара макадамских путева. Свих 18 села, колико има Јањ, је електрифицирано, а водоводна мрежа је такође задовољавајућа. Постоји фиксна телефонска мрежа на бази бе­

жичних предајника а сигнал за мобилне и ТВ оператере је такође доступан у Јању. У Стројицама и Бабићима по­ стоје пошта, амбуланта, ос­новна школа и матични уред. До Јања се може стићи из правца Бања Луке, Јајца, Купреса и Гламоча. Од Бања Луке се стиже за 2 сата вожње, од Јајца за 40 минута, Купреса за пола сата и и Гламоча такође за 40 минута лагане вожње.

ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ ЈАЊАНА Завичајно удружење Јањана основано је 30.01.2009. године, као израз жеље Јањана да има­ ју своје Удружење, јер на овим просторима живе преко 60 годи­ на. По слободној процени на те­ Srpski krajevi

17


риторији Војводине живи око 15.000 Јањана и јањских по­ томака. Свечана Скупштина је одржана у Каћу 28.02.2009., уз богат културно-забавни програм и при­ суство великог броја Јањана и угледних гостију. Том приликом промовисани су чланови Из­врш­ ног и Надзорног одбора, пре­ зентован је Статут и основни про­ грамски циљеви Удружења, као и смернице деловања. Циљевци Удружења су: l очување и неговање тради­ ције и културе јањских обичаја, l хуманитарна помоћ соци­јал­ но и здраствено угроженим ли­ци­ ма, l помоћ изузетно надареним ђа­цима и студентима, l организовање културних и ху­манитарних приредби, l логистичка, сручна и мате­ ријална помоћ општини Шипово, са циљем да се побољша развој Јања у привредном, економском, туристичком, културном и сваком другом смислу. Изабрани представници удру­ же­ња су: председник удружења -

18 Srpski krajevi

Милан Маријанац из Новог Сада, генерални секретар удружења - Цвијан Квргић из Новог Сада, председник Скупштина удружења - Милан Сакан из Перлеза, пред­ седник Изршног одбора удру­ жења - Слободан Клисурић из Футога и секретар Скупштина удружења - Цвијан Савковић из Ветерника. За ових годину и по дана, од како Удружење постоји, може се рећи да је урађено доста. Удру­жење има своје просторије, амблем, печат, ПИБ, жиро-ра­ чун, интернет сајт, Е-маил адре­су. До сада је Удружењу приступило преко 500 чланова из свих крајева Војводине и Ре­ публике Српске. Чланству и сим­па­­тизерима, пласирано је 1.000 ДВД снимака са Свечане Скупштине. Објављена је богато илустровсна мини монографија „Благо Јања“ у 1.000 примерака, као и први илустровани часопис посвећен Јању и Јањанима „Јањ­ ски гласник“ у тиражу од 2.000 при­мерака. Када су у питању активности у Јању, организована је већ

дру­­гу годину, по многима мега приредба, „Јањски вишебој“, спрт­ско-забавна и етно-турис­тич­ ка манифестацују, коју је посетио велики број гостију. Удружење је у Јању рекон­стру­ и­сало шест чесми а вредност ових радова је преко 3.000 евра. Удружење планира да преда 500 књига школским библиотекама у Јању, дар Градске билиотеке из Новог Сада. Што се тиче активности у на­ редом периоду, у плану је по­ моћ социјално угроженим лици­ ма, надареним ученицима и сту­дентима, оснивање месних од­бора и проширење чланста, одржавање „Јањских вечери“ ши­ром Војводине у свим оним местима где живи већи број Ја­ њана. У догледно време планира се и изградња „Јањске етно-куће“, ка и етно села у Јању за чији пројекат већ постоји идејно решење. Ре­ ализације овог и других пројеката ће највише зависити од опште економске ситуације, како у Србији, тако и у Републици Срп­ ској.


ЈАЊСКИ ВИШЕБОЈ

„Јањски вишебој“ је спортскозабавна и етно-туристичка мани­ фестација, која се одржава у Строијцама, oпштина Шипово, Република Српска. Ове године вишебој је организован 17. и 18. јула 2010. Организатори Више­ боја су били завичајно удружење Јањана - Нови Сад и Удружење Јањ – Стројице. Циљ ове манифестације је очување јањске традиције, оби­ чаја и презентација Јања, као засебне природне географске и културолошке целине и промоција туристичких потенцијала Јања. Вишебој као манифестација је особен по много чему и нема пуно сличних догађаја. Овде свако има шансу да се такмичи и искаже свој таленат. Ту се показује снага, вештина, знање и креативност. Такмичења су одржана у купно 25 дисциплина, што показује сву величину, комплексност и снагу овог догађаја. Преко 500 учесника се по­јав­ љује, како у спортским дисципли­ нама, тако и у етно категорији. Ова манифестација има још једну специфичност, да би се што више деце и омладине укључило и заинтересовало за вишебој, организатор се одлучио да се скоро у свима дисциплинама по­ јаве и они на коме овај догађај треба и да остане.

Победници 2. Јањског вишебоја у најзанимљивијим спортским дисциплинама су: Такмичење у кошевини: Сладојевић Милорад – Мркоњић Град Надвлачење конопца: .„Српски Соко“ – Невесиње Бацање камена: Ковачевић Бошко - Невесиње Скок у даљ из места: Шуковић Зоран – Невесиње Пошачка трка: Миловац Дејан - Шипово Подизање и пренос терета: Лукајић Жељко - Бања Лука Такмичење дрвовосеча: Џакић Бошко – Стројице.

Учешће на вишeбоју су узели поред домаћина и Јањани који си дошли у завичај, као и многи други из свих крајева Републике Српске, Босне и Србије. Посебну пажњу су изазвали гости из

Невесиња, места у Херцеговини, где по многима живе најснажнији момци на простору Балкана. Овога пута гости-учесници би­ ли су и чланови КУД-а „Све­тозар Марковић“ из Обровца, места у Војводини, где живи велики број Јањана а који су се у то место колонзовали после Другог светског рата. Одржан је и избор најлепше обучених у јањску народну нош­ њу, посебно женску која важи за најлепшу у српском фолклору по богаству орнамената и везу, који је привукао велики број учесника и велику пажњу посетилаца. У холу основне школе била је смештена Етно галерија у којој је изложено богатство мушких и женских етно рукотворрина. Овога пута бирани су најлепши чувени јањски кајмак, сир и кисело млеко а жирију је било баш тешко изабрати најбоље. Захваљујући бројним спонзо­ рима, поред вредних новчаних награда, најбољима на вишебоју додељено је и 20 пехара, 120 ме­даља, преко 100 плакета и за­хвалница, а сваки учесник је добио и мајицу са знаком ви­ шебоја. Ленту „Витез вишебоја“ добио је Бошко Ковачевић из Не­весиња, који је победио у две дисциплине - бацање камена с рамена и као члан екипе „Српски соко“ у надвлачењу конопца. Цвијан Савковић Srpski krajevi

19


QUDI

ZAVI^AJNA PESMA

Srpska

TROME\A

Какве су се војске судариле!? Моћна Аустроугарска, Млетачка република и надолазеће Турско царство! Звучаће мало чудно, али једино што на неки начин спаја ове три велике силе је СРПСКИ НАРОД! Наиме, у неко давно вријеме на тромеђи гдје су се сударале ове три велике свјетске силе, на тачкама додира, односно на њиховим граничним подручјима живјели су претежно СРБИ! У новије вријеме ова тромеђа је позната као тромеђа Лике, Босне и Далмације, а какве год да су биле војске које су походиле ове крајеве, Срби су на свим странама тромеђе живјели бар око хиљаду година! О томе свједоче многи писани и неписани документи, као и српски манастири из ових крајева стари 6-7 вјекова. Управо из ових крајева потиче и крајишка пјевачка група „Српска

тромеђа“, која се труди да очува обичаје српског народа из ових крајева и крајишку пјесму учини бесмртном. Имали смо прилику да их упознамо и са њима прозборимо неколико ријечи о Србима, кра­ јиш­ницима и нашим тугама и радостима. Име групе је „Српска тромеђа“, а њихова имена су: Лалић Рајко, Радан Рајко и Савић Милош, а треба споменути и Атлију Драгољуба који није више међу нама. Када и како сте почели са крајишком пјесмом, питали смо Милоша. - Ево ја желим да кажем да смо међу првима почели пјевати крајишку пјесму. Основани смо 1984. године и тада снимили први сингл „Волим Босну у срцу ми Лика, Далмацијо љубави велика“. Послије тога смо снимили „Нема раја без роднога краја“, па „Ој

Nijagarini vodopadi

20 Srpski krajevi

Милоше“, „Јекни грло“, Отишла је као мало дијете“, итд. Снимили смо око 150 пјесама, а „Ој, Тромеђо“ је наша химна о родном крају и ако Бог да опет ћемо тамо доћи. Одакле тачно потичете, из ког краја? - Ми смо тачно са тромеђе Лике, Босне и Далмације, иначе село Плавно, општина Книн. Настали смо у оквиру КУД „Посијело тромеђе“. Посијело тромеђе као Сабор постоји дуги низ година, још од прије овога рата и један је од највећих сабора Срба са традиционалним предзнаком. Тако почињемо као аматери, а касније то прераста у професију и снимамо велики број плоча, касета и ЦД-ова и обилазимо цијели свијет пјевајући крајишку пјесму. У истом смо саставу свих 26 година, с тим да нас је, не својом ни нашом вољом, због више силе, напустио један члан. То је права ријеткост да три човјека пјевају заједно 26 година? - Да, тако је, а жао ми је кад видим колико се група данас оснива које данас настају а сутра нестају. Требало би да раде и напредују. Ми смо пјевајући напустили родни крај. Неки људи су се чудили како смо могли да пјевамо и у тим тренуцима, а неки кажу свака вам част. Касније се појављују многе групе и то иде у неком другом правцу. Требала би се скренути


пажња да је комерцијала једно, а изворност нешто сасвим друго. То су обичаји, традиција и то треба његовати и сачувати. Ми смо зато прије више година снимили и један ЦД без музике, што и јесте изворност наших крајева. Радили смо и арије за Етномузикологију Србије, једна дјевојка је полагала дипломски на Факултету етномузикологије Србије. Мислио сам да ћемо сви остати на том нивоу, али бојим се да све ово иде у неком правцу у ком не би требало. Нормално је да мора бити комерцијале, али да се задржи изворност. Да ли посјећујете завичај? - Могу да вам кажем да смо ове године пјевали на много зборова у нашем крају, а чак смо и обновили „Посијело тромеђе“. Гдје се одржава „Посијело тро­међе“? - У Стрмици код Книна. На жа­лост то је због разних окол­ ности сад скромније него што је било прије рата, када су долазили многи познати пјевачи са ондашње естраде. То је вријеме кад није свако могао снимити плочу и касету, јер се морало знати пјевати. Ја би и сад инсистирао на пјесми уживо. Овај наш народ је тамо оста­ вио све што је имао, али је са собом понио крајишку пјесму и не би било добро да се заборави, јер све што се заборави, не научи се поново. Ми смо због

тога и снимили тај ЦД, гдје није било комерцијале него само да сачувамо ту пјесму да се не заборави. Врло често се на интернету баш те пјесме траже. Те пјесме су буквално слика тог краја и тих људи. Морам да кажем и још нешто. Просто сам љут и не могу да схватим да ми ни на једном државном медију ни једног минута не можемо доћи до изражаја. Не мијешамо се ни у какву политику, али тај народ има своје обичаје, културу и традицију. Тај народ није пао са гране да му се не зна ни поријекло. Жалосно је да се то баца у прикрајак због било каквих околности које су настале. Изворна крајишка пјесма никог не вријеђа, никог не дира - прича у даху Милош. - Ваљда и ми можемо нешто допринјети, нешто дати, а не само да будемо нијеми по­ сматрачи. Мислим и да смо за ове наше крајеве одрадили добар посао, да људима вратимо вјеру, да виде да се може доћи, да се може запјевати. Ево кад смо били у Србу и у Грачацу, то је било први пут да неко дође и запјева крајишку пјесму. Људи су у почетку стајали по страни, али су онда прилазили, тапшали по раменима и узвикивали „свака част“. Чак и тамошњи полицајци. Дакле нико то не брани ни тамо, не знам зашто би то овдје био проблем. Не би требало да се деси да се то заборави, јер је то

једна цивилизација, шта ће рећи наша дјеца!? Скоро смо били у Њемачкој и наша дјеца која су тамо рођена и слабо причају српски језик су тражили „оне пјесме без музике“. Вјероватно их је нешто заинтригирало, а и те пјесме не могу често чути. То је нешто што фали, то је нешто у нашим генима, то је нешто вриједније од свега, јер новац данас имаш – сутра немаш. Нисам задовољан јер немамо услова, а ако останемо без наше крајишке пјесме, остаћемо као птица без крила. Значи, требало би то пре­ни­ јети нашој дјеци? - Најдраже на нашим наступи­ ма ми је кад видим да то и дјеца пјевају. Али морам опет нагласити да више стотина хиљада људи из наших крајева живи овдје у Србији, који такође плаћају претплату државним медијима, а крајишке пјесме и културе код њих нема. Не мислим да издвајам никога, нити мислим било шта лоше, него само позитивно, да се сачува култура српског народа из тих крајева. Знате какав је човјек који изгуби своје обичаје и традицију? То више и није човјек. Имамо и примједбе од поједина­ца да ми само критикујемо, али то чинимо да би се поправило стање у овом друштву, и да би се урадило нешто добро за све, а никако лоше. И ако неко брани појављивање крајишке пјесме, нема зато ниједан ваљан Srpski krajevi

21


Lester, Engleska разлог. Ми ником не сметамо, али хоћемо да сачувамо своје. Ево нпр. Културно умјетничка друштва и разна кола из нашег краја – па, нисмо ми сви Срби играли само „Ужичко“ коло уз хармонику. Тре­ба да не заборавимо приче и пјесме са прела, као и кола која су настала и прије инструмената, нпр. „Гламочко глуво коло“. Такође бих истакао и пјесму коју смо ми снимили, а која има само двије арије. Та врста пјесама се зове грокталица и датира још из времена кад је постојало старословенско писмо. Да би снимали овакве ствари и сачували од заборава потребна је подршка са свих нивоа, а ми је нажалост немамо. Колико сте до сада објавили носача звука? - Објавили смо око петнаестак ЦД-ова. 26 година је пуно, ви сте си­ гурно почели врло млади? - Да, почели смо врло млади, а још увијек се тако осјећамо. Ова пјесма се пјевала и кад није било струје, а данас у доба компјутера и интернета нигдје

22 Srpski krajevi

је нема - помало је огорчен наш саговорник. Какви су планови, има ли но­ вих издања, концерата...? - Наш нови ЦД је изашао прије два мјесеца и надам се да нисмо погријешили термин. Иначе сад спремамо и ДВД на којем ће бити мало документарног програма и мало пјесме. Биће кадрова из родног краја, биће приче о Тромеђи, о споменику Тромеђи који је стар више од 600 година, а неки кажу и много више. Гдје се тачно налази тај спо­ ме­ник? - Налази се изнад Книна, на тромеђи општина Книн, Босанско Грахово и Доњи Лапац. Данас се ови предјели зову „Српска Тромеђа“, јер који год владари су владали са све три стране (Босна, Лика и Далмација) је живио само српски народ. Отуда вјероватно и име гру­ пе? - Да, отуда је и име групе, а морам рећи да сав тај народ од Мањаче и Босанске Крајине, ци­ је­ле Лике и Далмације има исте

пјесме, исте арије, исте обичаје и културу, разлике су само у нијансама. Многи су из тих крајева дошли у ову државу, многи су дошли послије Другог свјетског рата, али су обичаји остали исти. И добро је да је тако, само да их сачувамо. Како је данас у родном крају? - Тужно, јако тужно. Кад дођете у крајеве гдје је некад живјело неколико стотина хиљада људи, а сад видите само пустош и по којег становника... А тај народ је живио сиромашно али поносно. И у најтежим тренуцима није са­гињао главу. Некад су људи косили и орали, радили по цијели дан да би преживјели и ишли кући пјевајући. Ко вам пише пјесме? - Доста пјесама раније смо ра­ дили сами, а сад нам највише пише Лазо Пајчин и углавном са­ ра­ђујемо са њим и са Боцом. Гдје данас живите? Живимо од Новог Сада до Бе­ ограда, преко Сремских Карло­ ваца. Славиша Рујевић


NA[A

PRI^A

Darko Ze~evi}

O{tro oko Kraji{ko У времену кад је техника Да његов рад има пролаз Да су Божји дарови разноврсни и да доступна сваком и кад трене и код критичара кадрирања и се биће може истаћи и потврдити ,,заустављају‘‘ сви који знају нивоа квалитета ,,шкљоцања‘‘ у ријетком и некарактеристичном кажипрстом притиснути дуг­ доказ су матурски панои, који за поднебље, потврда је врсни ме на изобилним справама, красе град у прољећне мјесеце ријетки су прави зналци завршне школске године. Од фотограф Дарко Зечевић. Дијете чији су квалитет и јасноћа Бањалучке Крајине, син живописног стране новинских агенцијаконкурентни за врхунски укус, које прате изложбене таблое Карановца и обронака зорне Мањаче. ове врсте, неколико је пута један од тих је наш Дарко. Отиснуо се у изазове Новог Сада Кажем наш, јер је уистину похваљиван за најретуш и 1991. Са намјером да окуша срећу у тако, човјек се није одрекао дизајн. поријекла и традиционалних Ништа без осјећаја, код већој средини и не слутећи у каквим вриједности простора сво­ њега је уистину виши патри­ ће се све друштвима временом јих предака. Иако у складу отски и побудио љубав за обрети и постати синоним за са временом прати и овјеко­ физичку љепоту и одабрано квалитетну фотографију вјечује модне трендове, с свје­до­чење исте путем сним­ поносом фотографише, и то ка. Остало је записано и без надокнаде, крајишке групе и све ствараоце којима је дух запамћено да је свих 78 дана за вријеме душманске агресије изнад материје, дајући на тај начин допринос заједничком на њедра наше мајчице Србије, користио својом професијом напору за очување идентитета. у служби рода. Пратећи посјете ријетке пријатељске Дошавши у Нови Сад, кратко је пекао занат на ТВ НС, дипломатије (Сергеја Бабурина и руских генерала), као и схвативши убрзо да га је професија нашла, посвећује актуелности ликова, у то вријеме, наших званичника. Док се преданошћу занату, што је уродило вишестуким авио снимци представљају праве бравуре и подвиге из плодовима. Данас се може похвалити чињеницом да је иза арсенала мирнодопске понуде нашег соколара. њега 15 година успјешног, разноврсног самосталног рада. Највећом чашћу и привилегијом сматра ослwикавање Представници свих друштвених области живота, по више промоције посљедње књиге престолонаследника Томислава пута, „монтирали су фацу“ за његов објектив, ради чега га Карађорђевића. Тад је први пут осјетио у себи истинску убрајамо у искусног фотографа. захвалност Господњој вољи што га је изабрала да баш буде Руковођен начелом загарантоване дискреције, што је он тај, путем чијег трага дјелања је постао дио архиве опет одлика мушког достојанства и тврдоће карактера славне династије. људи одакле потиче, фотографије које осликава никад Док су завичајне вечери тренуци одушка, гдје је Зечевић нису недозвољено изашле у јавност, нити је повјерење на свом терену, осјећајући припадност и идентификацију злоупотребљено како би се дотична, позирајућа особа са миљеом. Наравно, то фотографише из задовољства, са искомпромитила и ослабила ауторитет који ужива. узвишеношћу припадања етнорегиону. Све те врлине бијадоше јавне препоруке за нове послове, Дио његове богате ‘‘визуелне колекције‘‘ су јавне тако да је Зечевић заузет, буквално, све викенде, мимо личности, политичари, музичари, спортисти, књижевници... поста, током године. Једно задовољство младенаца Појединцима је биљежио најбитније и најрадосније тренутке; албумом успомена са свадбе је препоручивало друге и тако у свадбе, унапређења, промоције, јубилеје, добитак принова и круг, док име није постало познато без рекламе. приватне журке. У циљу вјеродостојности прилажемо колаж Ужа специјалност му је свијет моде. Позорно мјесто фотографија. фотографске биографије нуде прилози са модних писта Увијек дотјеран и свечано обучен изградио је имиџ човјека наших љепотица које су „пустиле кораке“ до свјетске славе. од укуса, и као такав остаје пожељан и неопходан и као Као неко ко има смисла за љепоту, три пута је, са познатим сарадник „Српских Крајева“ и у свим савременим токовима именима, заузимао мјесто у ложи жирија при избору мис живота. дјевојке. Значи увијек, гдје је догађај што краси постојање Е, земљаче, како ти и име слови, настави даровати и грубој стварности даје контуре привлачности, ту је и пун свијим даром душе жедне украсне симболике. креативности, фото Дарко. Нови Сад, по Усјечењу, 2010. Ранка Срдић Милић

Srpski krajevi

23


@IVOT

GUSLARSKO VE^E

\or|ije

\oko Koprivica У хотелу „Стари Кровови“ 08.10.2010 године око осам сати увече зачуше се први звуци древног инструмента који прати судбину српског народа кроз вијекове. Једноставно загудише гусле и отпоче вече које се испреплитало болом и поносом, изреченим пјесмама Ђорђија Копривице и његових гостију. Захваљујући прије свих домаћину и организатору Мићку Бојовићу и учесницима програма, али и свима оста­ лим присутнима, осјетила се невјероватна енергија у ва­ здуху. Као да су сви једно биће. А као да то биће пролази кроз историју од Косова наовамо шетајући од боја до боја, од пораза до побједе, од горчине и сузног ока до високо уздигнутог чела. Кад су емоције дошле до усијања, на сцену је ступио Братољуб Бато Бркљача, који је све госте, махом земљаке родом из Црне горе, насмијао до суза хумором из родног краја. Ипак, главни повод за ово дружење су биле гусле и по многима најбољи гуслар данашњице Ђорђије Ђоко Ко­при­ вица. Рођен је 21.02 1967 године у селу Копривице (Бањани), општина Никшић (Црна Гора) у бројној породици од три сестре и шест браће. По предању први Копривица је син чувеног српског јунака Милоша Обилића и ћерке

24 Srpski krajevi

цара Лазара и царице Милице, а данас то братство броји преко 8500 душа. Ђоко се с гуслама дружи од пете године уз оца и старију браћу који сви знају да гуслају. „Његош каже да су гусле ју­ нач­ки разговор, а за мене су

гусле вјечити симбол борбе за слободу. И као што су наши народни гуслари прије више стотина година преносили сла­ ву српских јунака у борби са турцима и потурицама, си­гу­ран сам да ће у далекој будућности гуслати и о временима овим звјерски окрутним по српски народ. Гусле се чују и на Лов­ ћену и на Златибору и на Романији и свагдје ђе већ вјековима живи српски народ. Увијек кад ми је тешко узимам гусле у руке па се разговарам,“ каже Ђоко. Нема прецизних података о томе кад су настале гусле, али је позната њихова историјска и етно-музиколошка улога. „У временима кад су наши преци били неписмени и кад нису били у прилици да пи­ саним путем забиљеже жи­ вотну истину и историју коју су наталожили током свог живота за своје потомство, они су то могли испричати у амбијенту – мељући жито у воденици, поред огњишта у кући, поводом неких пригодних свечаности као што су славе, које су биле изузетно слављене. У тим тренуцима су наши преци хтели и имали потребу да остваре сведочанство за своје потомке о животним истинама које су биле важне, о томе како се рађало, нијансирало и уважавало чојство и јунаштво, о народима који су


Морамо напоменути да је Ђо­ко Копривица снимио више десетина носача звука, као и то да врло често наступа широм Србије, Црне Горе, Републике Српске и у дијаспори. На Првом сабору гуслара у дијаспори 2004 године у Кичинеру у Канади до­ био је Златну плакету са ликом Карађорђа за допринос и развој гусларства у дијаспори. Такође је и учесник многобројних хума­ нитарних концерата у матици и дијаспори. Slavi{a Rujevi}

\or|ije \oko Koprivica их окруживали, о нормираном, моралном и витешком погледу на живот... Гусле су биле нај­ по­годнији инструмент да им по­могну у тој причи“ – говори Ђорђије о гуслама. У данашње вријеме мали број Срба придаје довољно важности епским пјес­ мама и гуслама као једном од начина очувања наше културне баштине и националне свијести. Епске пјесме и гусле су те које величају врлине као што су чојство, храброст, јунаштво, достојанство,... а осуђују мане човјека (издајништво, кукавичлук, себичност,...). На основу свега овога и по дугогодишњој жељи Ђорђије Ко­ привица је уз помоћ пријатеља основао „Школу гусала“ 1997. го­­дине са сједиштем у Земуну. Ос­новни циљ школе је да научи

оне који желе да гуслају и уз гусле пјевају, а такође и да се усавршавају већ оформљени гуслари.

Srpski krajevi

25


@IVOT

NAKOVO

godina

65 kolonizacije Занимљива манифестација одржана је од 1. до 3. октобра 2010. године у Накову поред Кикинде. Наиме наковчани су обиљежили 65 година од колонизације из Босанске Крајине, односно дана када су са простора између Грмеча, Шатора и Динаре у тадашњи Селеш, у мјесто мађарских кметова, стигли први крајишки колонисти

На десну страну мјеста је одре­ ђено да се населе колонисти из Босанског Грахова, а на лијеву из Босанског Петровца. Кад је колонизација завршена у Накову је остало 497 породица из 11 срезова са 3.320 становника, док се у Крајину вратило 56 дома­ћин­ става. Тродневни програм у организа­ цији Мјесне заједнице Наково и уз помоћ Удружења Наковчана почео је полагањем вијенаца на бисту народног хероја, на­ став­љен је отварањем изложбе слика наковчана и књига о овом мјесту. Вече је кулминирало одр­ жа­вањем Свечане академије, на којој су подијељене многе при­ годне награде. Свакако треба иста­ћи награде које су додјељене најбољим ученицима којима се наковчани посебно поносе, а међу њима се издвојила Миле­ на Кресоја која је завршила При­ родно-математички факултет са просјечном оцјеном 9,81. Ипак посебан утисак су оставиле на­ гра­де од по 10.000 динара мај­ кама новорођене дјеце у овој години, којима се жели указати на проблем катастрофално сла­ бог наталитета и подстаћи мла­ де да се жене и удају и рађају нове наковчане. Више пута се

26 Srpski krajevi

са говорнице чуо вапај за ново­ рођенчадима, а да је ово горући проблем Накова говори и податак да је у току ове године само 5 мајки донијело на свијет нове бебе. Предсједник Мјесне заједнице Драган Кецман истакао је да се квалитет живота у селу стално побољшава а као показатеље навео комплетну гасификацију, новоизграђену пијацу и Храм кнеза Лазара. - Више времена у избјеглиштву него у школама и црквама, про­ водиле су генерације. Напу­шта­ јући завичај, наши родитељи из­губили су своје домове, своје лирске белеге, али многи међу њима, погурени под тешким тере­ том беде, сачували су мирно ли­

це – рекао је у свом излагању између осталог Јовица Тркуља, професор Правног факултета у Београду. – И као што рече моја баба „Дао Бог да будемо, па макар и мање имали“ - закључио је проф. Тркуља. Тих дана у Накову су се су­ дарале струје емоција од крајиш­ ких брда и долова до војвођанске равнице. Уз поруке о рађању дје­це остаје снажна порука за сва времена, а поготово ова да­­ нашња када српском роду при­ јети одумирање и губитак на­ ционалног идентитета: ДАО БОГ ДА БУДЕМО, ПА МАКАР И МАЊЕ ИМАЛИ !!! Slavi{a Rujevi}


NOVI SAD

QUDI

Udru`ewe

petrov~ana

Грмеч, Клековача, Осјеченица, Оштрељ... Само на помен имена ових планина, сваком петровчанину ма гдје био, срце закуца брже, а дах се на трен заустави, јер се управо на њиховим обронцима простиру петровачка села, а између њих и сам Босански Петровац Већинско српско становништво је 1995. године готово у потпу­ ности било принуђено да се исе­ ли са овог подручја. Уследио је повратак, али је већина остала да живи на територији Републике Српске и Републике Србије, као и широм свијета. Осим тога позната је и сеоба из Босанске Крајине У Војводину послије Другог свјетског рата. Одатле је и настала потреба за организовањем у завичајна удружења. Удружење „Петровчани“ осно­ вано је 31.10.2009 године у Новом Саду, па се тај дан. Свети Лука, слави као рођендан и Крсна слава удружења. У разговору са председником УО удружења Николом Бркићем сазнали смо нешто више о самом Удружењу и његовим активносма и циљевима. На оснивачкој скупштини су конституисани органи Удружења и изабрани њихови челници: предсједник Удружења – Проф. Др Милан Крајиновић, пред­ сједник Управног одбора – Нико­ ла Бркић, секретар Управног од­бора – Бранко Крајиновић и предсједник Надзорног одбора – Мирко Кова­чевић. Као што рече наш саговорник, основни циљеви Удружења су упознавање, његовање и очување

традиције са подручја петровачке општине, организација култур­ них манифестација као и орга­ низација дружења чланова Удру­ жења кроз културно-забавни и спортско-рекреативни програм. Удружење спроводи и активности на ширењу веза и сарадње са другим сличним удружењима, организацијама и институцијама из земље и иностранства. У плану су и многе друге активности које ћемо свакако испратити у следећим бројевима, а међу њима се издваја прикупљање историјског материјала са по­ дручја Петровца али и из дија­ споре, затим реализација про­ јекта „ПЕТРОВАЦ И ПЕТРОВ­ ЧАНИ – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“, документарни филм који би се

снимао на петровачкој ре­ги­­ ји као и у мјестима која насе­ љавају петровчани. У оквиру са­ радње са другим удружењима представници удружење „Петров­ чани“ били су 1. октобра гости Удружења Наковчана у Накову на обиљежавању 65 година колони­ зације крајишника у Војводину тј. Наково прије свега. Члан Удружења може постати свако физичко лице родом или поријеклом са подручја пе­тро­ вачке општине, али и друго лице које прихвата циљеве и статут Удружења, па вас и овим путем позивамо да нам се придружите. Адреса Удружења је: Булевар Осло­бођења 3, Нови Сад, тел.: +381-21-633-94-22. Slavi{a Rujevi}

Srpski krajevi

27


@IVOT

FRU[KA GORA

Tepi}eva

ko{evina

Горан Тепић је пре десет година кренуо са организацијом крајишке кошевине на Фрушкој гори а подсећање на старе обичаје уз народну ношњу, народну кухињу и песму је сваке године имало све више присталица. Овај ентузијаста је успео да овај догађај издигне на престижан ниво и од њега направи манифестацију која завређује пажњу која превазилази локални значај

- Хтео сам да одржим традицију краја из кога потичем и да је негујем на овим просторима. Гледајући обронке Фрушке горе осјетио сам потребу и нашао могућност да организујем коше­ вину као што се то некада ра­ дило. Поред саме кошевине и скупљање сена уз кошевину иде и бацање камена са рамена, скакање у даљ, надвлачење шта­ па и незаобилазна крајишка пјес­ ма која то све прати. Прве године је то кренуло спонтано и симболично са нас пе­ тнаесетак а сваке године се број људи повећавао. Ове године је кошевина достигла свој максимум

28 Srpski krajevi

уз присуствово 400 људи, што значи да је кошевина при­ хваћена и да љу­ ди поштују овај по­ духват. Поред мене ко­ ше­­вину су почели да организују и Ми­ ња Зељковић и Милан Марјанац тако да током лета имамо три оваква догађаја. На кошевину долазе људи из целе Крајине а живе у Новом Са­ду, долазе људи из Дрвара, Гламоча, Грахова, Петровца, Сан­ског Моста, Приједора, Ба­ ња Луке, Мркоњић Града. Ни­

су изостављени ни људи из Херцеговине, Црне Горе, Дал­­­ ма­ције... Долазе људи из дијас­ поре, из Аустралије, Немачке, Шведске, Данске... У програму су до сада уче­ствовале многе пјевач­ ке групе и појединци од Балкане, Змијања, Прел­ џија, Жарета и Гоција, Звука са камена, Врела Крајине, преко Ди­вноми­ ра, Крајишника с Фрушке горе, Влатке Карановић до Звука Виторога, Баје Малог Книнџе који су својим наступом употпунили садр­жај кошевине. А да све буде заокружено на јеловнику кошевина бу­ де домаћи кулен, домаћа кобасица, слани колачићи, па­прикаш од дивљачи, јагње­ тина, прасетина... Све ове године уз нас је би­ла телевизија Јесењин, БН теле­ви­ зија, Канал 9, Мост... Кошевина је за мене била императив да очувам традицију, да очувам индентитет нас и простора одакле смо дошли, да не заборавимо ко смо, шта смо и одакле смо. Човек који то не зна је безвредан.


NOVI SAD

@IVOT

Zavi~aju

mili raju Ове јесени кренуо је нови серијал популарне емисије „Завичају ми­ ли рају“ у продукцији „Реноме“ по­ ја­чаној са Лазом Пајчином и Бо­ риславом Стефановићем – Боцом. Уз учешће Вере Матовић, Боре Дрљаче, Јелене Броћић, Весне Ри­ вас, Моме Станића, „Српске тро­ међе“, „Змијања“, Жарета и Гоција, „Звука Виторога“, „Прелџија“, Винка Брнаде, Маре и „Дервентских Ло­ ла“ и многих других на снимању у хотелу „Браћа Дринић“ у Новом Саду програм су водили Данијела и Жељко. Фото: Дарко Зечевић и Славиша Рујевић

Srpski krajevi

29


PREDELI

OBEDSKA BARA

Prva {tukijada Обедска бара је једно од најстаријих заштићених подручја у свету, још од 1874. године, и један је од најчувенијих резервата природе у Србији и бившој Југославији. У овом предивном амбијенту је 4. новембра 2010. одржана прва „Штукијада“ у организацији управљача јавног предузећа „Војводина шуме“, газдинство Сремска Митровица, шумска управа Купиново Обедска бара је сезонско плављено подручје реке Саве од 20.000 хектара са мочварама, барама, влажним ливадама и мртвајом окру­ женом шумама храста, врбе и тополе. Највећа бара пред­ ставља аутентични комп­лекс рукаваца, мочвара, влажних ливада и шума. Подручје Обедске баре се налази у југоисточном Срему између насеља Купиново, Обреж, Грабовци и реке Са­ ве, свега 40 километара за­ пад­но од Београда. Уже по­дручје Обадске ба­ре чи­­ни корито звано „Пот­ ковица“ и оно је остатак на­ пуштеног корита Саве, чији главни ток тече јужније. Још пре 6.000 година овде је протицала претеча реке Саве, а пре 4.500 година њен споредни ток, да би се пре 2.000 година формирала мртваја, од које је настала мочвара какву познајемо. Обедска бара је повезана са реком Савом само током високих водостаја каналом Ревеница. Током ниских во­ достаја Саве вода отиче ка­ на­лом Вок. Бара се напаја дотоком подземних и слива­ њем површинских вода.

30 Srpski krajevi


ФЛОРА И ФАУНА Данас постоје десетине водених, мочварних, пумских и ливадских заједница са најзанимљувијом заједницом птица, 91 врстом гнездарица и 128 врста пролазница, зимовалица и луталица. Ту су чапља кашикара, мала бела чапља, црна рода, бела рода, патка црнка, орао кликтавац, орао белорепан, црна луња, соко ластавичар, беловрата мухарица, црвенрепка и црногрла стрнадица. Од осталих животињских врста је занимљива риба чиков (аутохтона брста), змија шарка (једина отровница ових крајева), али и дивља мачка, куна златица, видра и више врста слепих мишева.

Srpski krajevi

31


ИСТОРИЈАТ Аустроугарски двор је 1874. година прогласио ово подручје царским ловиштем и заштитио га. После тога 1919. године подручје постаје краљевско ловиште династије Карађорђевић, да би 1951. године, решењем Завода за проучавање природних вредности Народне републике Србије, проглашен за заштићени резерват.

32 Srpski krajevi


PRETHODNI BROJEVI

Srpskih krajeva - Милица Чубрило, министарка за дијаспору - Мићо Мићић, начелник, Бијељина - Драган Бозало, градоначелник Бачке Паланке - Небојша Кузмановић, Србин, научник, писац - Јанко Веселиновић - Миломир Миљанић, народни гуслар и певач - Ранка Срдић, српска песникиња - Манастир Тавна, Бијељина - Гастрофест, Бијељина - Крајишка кошевина Горана Тепића на Фрушкој Гори - Крајишка кошевина Миње Зељковиућа на Фрушкој Гори - Прослава Видовдана у Буковцу на Фрушкој Гори - Први сабор Трновчана у Чуругу крај Новог Сада Гламочко вече у Петроварадину

2-3

1

- Село Какмуже, црногорска општина Пљевља – споменик Српске државе Немањића - Посета Српском центру за Западну Аустралију на Видовдан - Како је почео сабор у Гучи - Јосиф Руњанин, Србин, писац хрватске химне - Српски владари и 300 година владавине

4-5

- Отац Стефан, Манастир Ремета - 14. обновитељско посијело у Стрмици - Кошевина подно Виторога - Фестивал тамбураша у Дероњама - Купрешко вече у Новом Саду - Дрењинијада у Дрвару - Влада Ћалић, Пеуље – Подгора, ДИНАРСКИ ДА НИ ЈОШ УВЕК ТЕКУ - Сава Максић, Српски господар крокодила - Црквено, новизграђена црква Светог Архангела Гаврила - Корида на Мањачи - Историјски празници у Врбљанима - Кромпиријада у Гламочу - Групе Прелџије и Змијање... Srpski krajevi

33


@IVOT

SRPSKA JELA

Doma}a pita sa sirom

ispod sa~a НАДЕВ Измешати кашиком сир, уље, јаја, прашак за пециво са киселом водом и сољу по жељи.

Ресторан „СТАРИ ГУ­СЛАР – ДУЋА“, Но­во­садски пут 36а у Ветернику, који је на­да­леко познат по својој госто­примљивости и печењима на ражњу и испод сача, својим гостима нуди и домаћу питу са сиром испод са­ча. Љубазношћу власника ресто­ра­ на, Душана Видекањића Дуће, имали смо прилику да пробамо ово сјајно јело и добијемо рецепт за његово справљаље. Потребно је: - 1 кг брашна - 1 кг домаћег сира - 4-5 јаја - 1 прашак за пециво - 1 чаша киселе воде - 2 дцл уља - Со

34 Srpski krajevi

ТЕСТО Замесити брашно и со са мало обичне воде, да тесто буде тврђе. Потом тесто пре­ ме­сити у брашну и подједнако га расподелити на пет делова (лоп­тица) и оставити га да одстоји 10 минута. Потом га оклагијом ра­звијати уз повремено посипање брашном. Развијено тесто фи­­ ловати надевом, уви­ти у ролне и тако послагане у тепсији остат­ком фила премазати и пећи испод сача.


Lična iskustva o korišćenju insulinske pumpe plus baza namirnica sa nutritivnim podacima. Knjiga koja će vam pomoći da pravilno brojite ugljene hidrate, korigujete doze u odnosu na ishranu i fizičku aktivnost, uz savete za mnoge situacije. Namenjena je kako korisnicima insulinske pumpe, tako i osobama koje daju insulin više puta dnevno. Recenzenti: Doc. dr Teodora Beljić Živković i Doc. dr Aleksandra Jotić. Preporučuje Dijabetološki savez Srbije. Knjigu možete naručiti na sledeće načine: 1. na e-mail stela@sezampro.rs (430 din + PTT, plaćanje pouzećem) 2. preko web knjižare www.knjizara.com 3. preko web knjižare www.korisnaknjiga.com


Profile for SRPSKI KRAJEVI

Srpski krajevi br 6 za sajt  

Srpski krajevi br 6 za sajt  

Advertisement

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded