Page 1

SRPSKI KRAJEVI BROJ 2/3

2008.

PRETPLATA

Etno selo Stani{i}i - Bijeqina


Srpski krajevi


ИМПРЕСУМ www.srpskikrajevi.com Часопис СРПСКИ КРАЈЕВИ Излази тромесечно Издавач ДОО ВИНА ПРОДУКЦИЈСКА КУЋА и ДОО ГРАД ПРЕС Булевар ослобођења 11 Нови Сад Србија Тел/Фаx ++381 (0)21 447 424 ++381 (0)21 571 173

ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ! Има скоро 15 милиона Срба у Србији и ван Србије разасутих по целом свету. Ми смо сада можда Аустралијанци, Американци, Канађани или Европљани, Новозеланђани..., али сви делимо наше српско наслеђе и многи од нас су поносни на њега Наши преци, рођаци и пријатељи су напустили Србију из много разлога, али њихова визија и храброст је негујући своје наслеђе направила много организација, клубова, заједница, широм света које такође сада зовемо својим домом. Срби и српска дијаспора су јако поносни на богато наслеђе које су нам преци оставили. Прикључите се нашем часопису и читајте о српском наслеђу у часопису СРПСКИ КРАЈЕВИ. Часопис излази четири пута годишње и само се путем претплате дистрибуира широм света. Часопис СРПСКИ КРАЈЕВИ пише о српској историји ближој и даљој, о српским обичајима, о православљу, о српским великанима, о српском језику, култури, спорту, писаће о српском селу, о српској дијаспори, српским судбинама, о српској уметности, природним лепотама, о српској кухињи... Ви се можете прикључити и као читалац, претплатник али и као сарадник тако што ћете нам указати на неке заборављене и важне теме, људе, чињенице, послати нам неке лепе старе и нове фотографије, како из српских земаља тако и из далеких крајева света, указати на успешне појединце, предузећа, установе, клубове... Ово је часопис за очеве и синове, деде и унуке... Ово је часопис који се чува... Ово је часопис који се чита и у матици и у дијаспори... Овај часопис је права ствар да учините нешто за себе...

ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ НА ЧАСОПИС СРПСКИ КРАЈЕВИ!

Директор Небојша Бошњак Главни и одговорни уредник Саша Јовановић sasjov@eunet.yu Директор продукција Славиша Рујевић Редакција Мр Небојша Кузмановић Љубенко Звиздић Богдан Кузмић Александар Кржо Богдан Ђурђев Ranka Srdi} Gavrilo Mile Princip Секретар редакције Гордана Громовић Штампа D.O.O. MAGYAR SZO Kft. Novi Sad Продаја само путем претплате. CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 908(=163.41) SRPSKI krajevi / glavni i odgovorni urednik Sa{a Jovanovi}. - 2007, 1- . - Novi Sad : VINA produkcijska ku}a : Grad press, 2007-. - Ilustr. ; 30 cm Tromese~no. ISSN 1820-5623 COBISS.SR-ID 225480967

Srpski krajevi

3


NADNASLOV SVETA TROJICA, PQEVQA MANASTIR

[TAP SVETOG SAVE Manstir Sveta Trojica nalazi se na severoisti~noj strani crnogorskog grada Pqevaqa. Crkva i konaci su sagra|eni u dolini okru`enoj visokim brdima, koja su u vremenu podizawa manastira bila obraslla visokom i gustom {umom, izme|u kojih proti~e poto~i} zvani Biserka. Legeda govori, da su se nekom, pre nego {to se htela graditi crkva na tom mestu, prividela, kod jednog pawa, lica Svete Trojice pa je po tome i crkva posve}ena Troji~inom Bogu

K

ada je manastir podignut ne zna se ta~no. Narodno predawe govori da ga je podigao ~etvrti sin kraqa Stevana Prvoven~anog - Predislav, potowi Sava Drugi. Ovo narodno predawe sigurno je rukovodilo ruskog konzula G. Teodora Ipena, koji je u glasniku sarajevskog Oslobo|ewa objavio ~lanak "Ra{ka" u kome ka`e: "Zna~ajni su duhovni spomenici iz cvijetnog doba Ra{ke.

Manastir Sveta Trojica u Pqevqima, to je tvorevina Nemawi}a. U wemu se ~uva kao sveta relikvija vladi~anska patarica Svetog Save. Kad su Turci tijelo ovog sveca odnijeli iz Mile{eva u Beograd, jedan se pobo`an ~ovjek, pomo}u mita, dokopao palice, koja je uz tijelo bila, da barem to sa~uva zemqi..." No najpouzdanije je to da su manastir podigli monasi prebegli pred turskim Srpski krajevi

5


nadirawem. To potvr|uje ~iwenica koja svedo~i, da je pre nego {to je manstirskka crkva sazidana od monaha Visariona, postojala mala crkvica, pod jednom okapinom stene, ~iji se ostaci sada nalaze na severoisto~noj strani a za le|ima manastirskih }elija i od koje je sa~uvan deo zida. Kasnije kada su monasi bili boqeg materijalnog stawa pojavila se `eqa da sagrade ve}u crkvu. Kao dokaz za ovu pretpostavku svedo~i i to {to manstir nema ktitora cara, kraqa, velmo`e i sli~nih velika{a kao {to to imaju drugi manastiri, a nije bilo razloga da se ovakvi ktitori ne pomiwu - ve} se kao ktitor pomiwe jeromonah Visarion sa bratom Savom i sinom Ni}iforom docnijim arhijerejom. Visarionov lik se nalazi na ju`noj strani u naosu gde u ruci dr`i izgra|eni deo manastira. Ipak, ta~nih istorijskih podataka nema. Da manstir nisu gradili Nemaw}i dokaz je i to {to ne postoji ni jedna srpska carska poveqa nego samo "fermani" osmanlijskog carstva kojima se ne pomiwu Pqevqa, ni Vrhobreznica, ni Taslid`a, nego samo Kukaw nahija u Hercegova~kom okrugu. Kukaw grad Hercega Stjepana nalazi se na levoj strani reke }ehotine pod planinom

6

Srpski krajevi

Goste~om, na zapadu od Pqevaqa, na jedan sat hoda. Tu je sin hercega Stjepana 1462. godine, uzev{i vojsku od Sultana, udario na svog oca. Bila je velika i `estoka borba a bitku je izgubio Herceg Stjepan. Ovo pokazije da je manstir postojao pre osnivawa Pqevaqa. Iz istorije se ne mo`e zakqu~iti da je manastir postojao pre Kosovske bitke. Po~eo je napredovati u vreme turske uprave. Zna se ta~no da se u wemu ve} 1536. - 1537.godine po~iwu pisati pogrebne kwige a 1545. godine na inicijativu strae{ine Visariona, |ak Jovan pi{e: Tipik i Tetrojevan|eve. Po zapovesti igumana Stefana 1570. godine jednu kwigu je pisao i monah Visarion. Sva je prilika da je manstir goreo po{to se pomiwe iguman Joakim koji je obnovio manstir ali nema podataka kada je to u~iweno. Godine 1592. monah Georgije sa sinom Ananijom i bratancem Vojinom spahijom iz sela Pobla}a, dogra|uju pripratu sa nadvi{enim kubetom. Lik monaha Georgija koji dr`i model crkve i lik Vojina Spahije nalaze se severno od vrata, a ju`no lik monaha Ananija. Tu se nalazi portret Jovana zlatara i Lazara ikonopisca sa potpisom. Ovo je va`an podatak zbog toga,


{to se ovde prvi put u na{em crkvenom slikarstvu nalazi potpis slikara. Na zapadu, vi{e vrata, nalazi se natpis sa imenom ktitora i godinom podizawa. Iako je monah Georgije dobio dozvolu za gradwu priprate ipak mu Turci nisu dozvolili da je po meri izravna sa predwom crkvom nego su skratili jedan "ar{in". Zato danas i postoji ugao spoqa na sredini crkve. Tre} u pripratu - spoqnu pripratu dogradili su monasi sa crkveno{kolskim odborom, birani od naroda kao upravna manstirska vlast 1874. godine. Sa ovim dogra|ivawem crkva je dobila oblik trobrodne bazilike. Godine 1874. nabavqeno je zvono i kako ka`e letopisac:......"Koje je prvo prokucalo u Hercegovini pod turskom upravom, jer me{tani turci ranije nisu dozvoqavali da im vi{e glave kuca vla{ko zvono..." Nova, sada{wa, zvona podignuta su 1903. godine. Kada su prvobitni manstirski konaci, koji su bili na ju`noj strani crkve, podizani ne zna se ta~no ali se zna da je 1859. godine uo~i |ur|evdana izbio veliki po`ar i da je tom prilikom konak izgoreo kao i krov na crkvi koji je bio stavqen 1801. godine za vreme igumana Avakuma. Iste godine izgra|en je i ikonostas a radio ga je pop Simeun Lazovi} iz Bijelog Poqa. Od po`ara je spa{en samo mali konak na steni sa isto~ne strane koji je podignut 1818. godine. Novi i ve}i konak na sevreozapadnoj strani po~et je iste godine odmah nakon po`ara a finasiran je od priloga pravoslavnog naroda iz okoline i drugih mesta a zavr{en je 1860. godine. Za izgradwu ovog konaka, tada{wi turski Sultan Med`id dao je prilog od 50 hiqada gro{a. Kao dobrog darodavca i dobrotvora ovog manastira, uprava manstira sve do danas ~uva Sultanov portret u Sali portreta srpskih vladara i manstirskih dobrotvora. Pri kraju 18. veka tu se nalazio episkom Maksim sa 60 do 80 monaha. U manstiru se nalazi prili~na koli~ina raznih turskih dokumenata (840 svrstanih u 11 sve`awa) koji se ti~u samog i okolnih manastira kao i veliki broj va`nih i zanimqivih podataka o li~nostima i `ivotu srpskog `ivqa koji obuhvataju period na{e istorije od 438 godina. Najstariji dokument datira iz 1473. a najmla|i iz 1911. godine. Pored ovih znamenitosti, kao i bogate manstirske riznice, sa~uvana je u ovom

Najodaniji monasi manstira Sveta trojica su stanovnici tog kraja. O karkteru tih qudi govori gest wihovog igumana Serafima D`ari}a iz l913. godine. Na adresu igumana D`ari}a sti`e tajno pismo od prote Milana |uri}a iz Nove Varo{i, u kojem se izme|u ostalog ka`e: "Pazi da pismo ovo nekome u ruke ne padne" a u kojem se tra`i da {tap Svetog Save koji se ~uva u manstiru donese u Manastir Bawu kako bi ga predali starom Kraqu Petru Prvom da se po{tapqe. Bez obzira {to je duboko svestan posledica koje je mogao imati od strane crkvenih vlasti a i samog kraqevskog dvora iguman D`ari} odlu~i da {tap ni po koju cenu ne da iz manastira i odgovori u pismu: "`ivot moj ako je potreban prije } u vam ga `rtvovati, ali {tap Svetog Save tajno ne mogu vam izdati. Jer kad me niko ne bi za to izdajstvo osudio, osudila bi me moja savest, {to nisam kao kalu|er o~uvao one svetiwe koje su moji preci sa~uvali i meni ih u amanet predali, da ih ja mojim potomcima isto predam."

manastiru i kolekcija od 25 {tamanih kwiga iz na{ih najstarijih {tamparija: Crnojevi}a, Bo`idara Vukovi}a Podgori~anina, Mile{evske, Mrk{ine crkve i Beogradske. Iz prve Srpske {tamparije koju su osnovali Crnojevi} i sa~uvan je psaltir koji ima oko 25 tabaka. Ova kwiga je vrlo zanimqiva po tehni~koj obradi i lepoti slova. Iz ove {tamparije u manstiru su sa~uvane ~etiri kwige: Oktoih, Zbornik, Liturgija i Psaltir. I z {tamparije koja je radila u 16. veku u Mrk{inoj crkvi sa~uvano je Tetrojevan|eqe. Ovde je sa~uvana jo{ jedna {tamparska znamenitost. To su korekturni tabaci jednog psaltira iz Mile{evske {tamparije iz 1557. godine. To su najjstariji korekturni tabaci koji su kod nas poznati. U ovom manastiru dugo je delovala jaka prepisiva~ka {kola. Kako smo ranije napomenuli, za vreme ktitora - stare{ine Visariona, |ak Jovan 1545. godine pi{e: Tipik i Tetroqevan|eqe. Me|u tim delima pod upravom Igumana Mojsija izdvaja se {estodnev monaha Gavrila iz 1549. godine, Srpski krajevi

7


u kom je po Jovanu Egzarhu, iznet opis Kosme Indikoplova sa vanredno lepim ilustracijama, koje je radio jeromonah Andrija Raj~evi}. {estodnev je 1910. godine bio izlo`en u Milanu i na izlo`bi bio jako zapa`en. Ponu|en je bio veliki otkup, ali ga niko nije hteo otu|iti iz manstira. Manstirska kw`nica - biblioteka raspola`e sa vrlo velikim brojem kwiga, naro~ito ruskih, od velike teolo{ke vrednosti. Tu se nalaze kwige pisane na pergamentu, ze~joj ko`i i drugom papiru upotrebqavanim kroz vekove. Manastir je dobio izuzetno vredan poklon od ruske carice Katarine - Jevan|eqe okovano u srebru. Pored bogate kwi`nice, naro~ito je bogata manstirska riznica. Pomenu}emo }ivot Svetog Save, o kome postoji ova legenda: "Jedan Troji~ki kalu|er, idu}i u pisaniju, do{ao je u selo Isard`uk kod Prijepoqa i svratio kod nekog Tur~ina, koji je u ku}i imao uvek bolesnika, da bi ~itao molitvu. Vreme wegove posete bilo je krajem prole}a. Po{to je o~itao molitvu Tur~in ga je poslu`io vrlo lepim i dobro o~uvanim jabukama, koje se u to vreme nigde nisu mogle na}i. Kalu|er ga je upitao gde ~uva ove jabuke, a on mu pokaza

8

Srpski krajevi

sanduk u kome ih dr`i. Kalu|eru je bilo odmah jasno da bi to mogao biti }ivot u kome je le`alo telo Svetog Save, pa zamoli Tur~ina da mu sanduk pokloni rekav{i mu "ako mi ga pokloni{ vi{e nikad u ku}i ne}e{ imati bolesnika". Na to mu Tur~in pokloni sanduk a on ga donese u manastir. Ovaj }ivot postoji i sada gde mu narod sa pobo`no{}u i po{tovawem prilazi na poklowewe i celivawe. U }ivotu se nalazi i {tap Svetog Save, koji se po{tuje i ~uva kao velika svetiwa. Zna se da je ovaj {tap 1308.godine okovan srebrom, na kome je ispisan tropar "Puti vo vo|a{~ago v `izaw". U }ivotu se nalazi jedna posve} ena ruka, navodno Svete mu~enice Tekele, krv svetih 40 mu~enika i druge svetiwe. Pored mnogih znamenitosti, po kojima je ovaj manastir nadaleko ~uven, poznat je i po tome {to je za vreme petovekovnog turskog ropstva bio narodni, prosvetni, verski i kulturni rasadnik, kao uto~i{te mnogim nacionalnim i politi~kim borcima. Kada je retko gde bilo {kole, ovde je postojala {kola, gde su |aci spremani za prosvetne radnike, sve{tenike i u~iteqe. Manastir je iz svojih sredstava pomogao kasnije otvarawe osnovne {kole i ~uvene Pqevaqske gimnazije. Qubenko Zvizdi}


NADNASLOV MILICA ^UBRILO, MINISTARKA ZA DIJASPORU

NAJVA@NIJE JE ME\USOBNO POVEREWE Srpska dijaspora je sastavqena od qudi koji su proteklih decenija napu{tali Srbiju u vi{e talasa i zbog toga ona se sastoji od vi{e slojeva pa treba na}i modus kako se svima obratiti na adekvatan na~in. Proteklih godina politi~ari su se se}ali dijaspore uglavnom kada su na dnevnom redu bile finansije i ulagawe u osiroma{enu privredu. Moramo da gradimo partnerski odnos a ne samo jednosmerna o~ekivawa

P

rocewuje se da u svetu, van granica Srbije, `ivi oko 3 i po miliona qudi koji se smatraju srpskom dijasporom. Pod ovim pojmom podrazumevaju se sva ona lica koja Srbiju do`ivqavaju kao maticu, i koji se sa Srbijom identifikjuju u kulturnom

i jezi~kom smislu, bez obzira na to da li imaju dr`avqanstvo Srbije, ili su pripadnici druge ili tre}e generacije iseqenika, da li `ive u prekookeanskim zemqama ili u regionu, da li su srpske nacionalnosti ili su pripadnici neke od nacionalnih mawina koje `ive u Srbiji. U odnosu na broj Srpski krajevi

9


stanovnika Srbije, s pravom se mo`e re}i da je srpska dijaspora veoma brojna, jer predstavqa vi{e od tre}ine populacije u zemqi. Dana{wa srpska dijaspora rezultat je nekoliko emigracionih talasa. Istorija bele`i iseqavawa jo{ u 18 i 19 veku, ali se pod srpskom emigracijom naj~e{}e podrazumeva talas politi~kih izbeglica posle 2 svetskog rata, zatim talas koji je od sredine 1960tih do kraja sedamdestih odveo veliki broj na{ih qudi na privremeni rad u inostranstvo, i najzad, posledwi talas iz devedesetih godina pro{log veka koji jo{ nije u potpunosti prestao a zahvatio je srpski narod iz svih biv{ih jugoslovenskih republika. Pojedina~no po zemqama, najvi{e pripadnika na{e dijaspore `ivi na severnoameri~kom kontinentu, u SAD i Kanadi, zatim u zemqama zapadne Evrope, kao i na prostorima dr`ava nastalih raspadom SFRJ. Koji su konkretni poslovi kojima se bavi ministarstvo? - Rad ministarstva je organizovan po sektorima. To su sektor za ekonomska pitawa, sektor za statusna pitawa, sektor za kulturno-prosvetnu i nau~nu saradwu i sektor za odnose sa javno{}u. Sektor za ekonomska pitawa zasniva svoj rad na projektima unapre|ewa privredne saradwe matice i dijaspore. Uspostavqamo stalnu saradwu sa svim institucijama od zna~aja u Srbiji, kao {to su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo finansija, sistem privrednih komora Srbije i lokalna samouprava. Ministarstvo }e osna`ivati saradwu matice i rasejawa ukqu~ivawem stru~waka iz dijaspore u ekonomski razvoj zemqe. Radi podsticawa privredne aktivnosti na lokalnom nivou, planiramo da, pored postoje}ih kancelarija dijaspore pri op{tinama, otvorimo i kancelarije pri regionalnim privrednim komorama. Na{i qudi koji rade u stranim kompanijama su zaslu`ni za veliki broj stranih ulagawa. U duhu razvoja Ministastva, Sektor }e, koriste}i modele proverene svetske prakse, uspostaviti "Srpsku virtuelnu poslovnu mre`u" koja }e objediniti podatke o organizacijama i pojedincima, projektima, investicionim potencijalima, {ansama i inicijativama. Ovako uspostavqena mre`a bi}e na raspolagawu svima koji u Srbiji i wenoj dijaspori vide svog poslovnog partnera. Sektor za statusna pitawa dijaspore ima zadatak da prati i analizira stawe u oblas-

10 Srpski krajevi

BIOGRAFIJA Milica ~ubrilo je ro|ena 29. decembra 1969. godine u Karta`i u Tunisu. Otac joj je bio in`ewer koji je radio za UNESKO. Odrastala je u Tunisu, Al`iru, Iranu, Pakistanu i Nigeriji. Iako su joj te{ko padale promene okru`ewa i {kola, prijateqstva sklopqena u tom periodu jo{ traju i predstavqaju neprocewivo bogatstvo koje ni sa ~im ne bi mewala. Izme|u boravka u Iranu i Pakistanu, prva tri razreda je zavr{ila u osnovnoj {koli "Jelena }etkovi}" na Zvezdari a letwe raspuste je provodila u Srbiji, kod babe i dede na Zlatiboru. Diplomirala je pravo 1992. godine na Odseku javnog prava na Univerzitetu Panteon Asas u Parizu, a magistrirala na pravima i antropologiji na Sorboni, u Parizu 1993. godine. Od 1996. do 2000. godine bila je aktivna u oblasti turizma i organizacije me|unarodnih kulturnih i sportskih doga|aja u brojnim zemqama {irom sveta. Postala je novinar pariske redakcije Figaro 2000. godine, a od 2000. do 2003. bila je dopisnik sa Balkana za isti ~asopis i druge francuske medije, kao {to su Radio Frans Internacional, Tan i Poan. Od 2006. godine je bila na ~elu Turisti~ke organizacije Srbije, nadle`na za promociju turisti~ke ponude Srbije u inostranstvu i na doma}em tr`i{tu. Tokom wenog mandata Srbija se prvi put pojavi-

ti statusnih prava dijaspore i koordinira aktivnosti sa republi~kim organima u ~ijoj je nadle`nosti priznavawe i ostvarivawe ovih prava a posebno sa Ministarstvom inostranih poslova, Ministarstvom unutra{wih poslova, Ministarstvom odbrane, Ministarstvom za rad i socijalnu politiku i drugim ustanovama. U procesu ostvarivawa statusnih prava, Ministarstvo pru`a stru~nu savetodavnu pomo} u re{avawu pojedina~nih prava gra|ana iz dijaspore. Aktivno pratimo situaciju sa `eqom da do|e do potpunijeg ostvarivawa prava gra|ana iz dijaspore u matici. Zala`emo se za razvoj elektronske uprave i mogu} nost registrovawa bira~a putemi interneta. Nastavi}emo rad na zakonskim okvirima koji uti~u na pravni polo`aj dijaspore, posebno u oblasti regulisawa vojne obaveze i ostvarivawa bira~kog prava.


la na svetskoj turisti~koj sceni, na svim bitnim me|unarodnim sajmovima i turisti~kim publikacijama. "2005. godine "Lonly planet" je proglasio Srbiju jednom od 10 najzanimqivijih svetskih destinacija. Tokom 2006. godine je radila kao konsultant za "Regionalni projekat za razvoj konkurentnosti na Balkanu u oblasti turizma", na poqu zajedni~ke strategije i promocije. Pre nego {to je 15. maja 2007. stupila na du`nost ministra za dijasporu, bila je koordinator Medija centra za organizaciju Svetskog kongresa Me|unarodnog Instituta za {tampu. U blizini Ajfelove kule u Parizu poseduje stan od 50 kvadrata, vozi "reno klio", govori francuski i engleski a slu`i se jo{ italijanskim i {panskim jezikom, po nacionalnoj pripadnosti je srpkiwa a po verskoj opredeqenosti pravoslavka.

Sektor za kulturno-prosvetnu i nau~nu saradwu bavi se promovisawem dostignu} a u oblasti kulture, umetnosti i sporta, o~uvawem srpskog jezika i obrazovawem sa ciqem stvarawa pozitivne slike o Srbiji i na{im qudima u dijaspori. U ostvarivawu ovih ciqeva sara|ujemo sa drugim resornim ministarstvima, kao {to su Ministarstvo kulture, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo omladine i sporta i drugim institucijama. Promovisawem dostignu}a u oblasti kulture, umetnosti, nauke i sporta, uti~emo na stvarawe pozitivne slike o Srbiji i wenoj dijaspori. U ostvarewe tog ciqa ukqu~ujemo i poznate stvaraoce, nau~nike i sportiste na{eg porekla iz dijaspore. Boqe upoznavawe na{e dijaspore sa savremenim stvarala{tvom u Srbiji, kao i sa nacionalnom kulturnom ba{tinom, obezbe|ujemo putem kulturnih kara-

vana i obrazovnih radionica za mlade. Tako|e, problem u~ewa srpskog jezika u dijaspori re{avamo sistemski, a saradwom sa na{im nau~nicima u svetu }emo doprineti prenosu i primeni wihovih znawa u zemqi. Veliku pa`wu posve}ujemo odnosima s javno{}u. Trudimo se da budemo pristupa~ni i otvoreni, da koristimo nove tehnologije koje olak{avaju komunikaciju, ali ne zapostavqamo ni one tradicionalne. U ostvarivawu efikasnije komunikacije Ministarstva sa medijima i dijasporom bavimo se uspostavqawem kontakata sa ve} im brojem medija u zemqi i inostranstvu, unapre|ivawem informati~ke saradwe sa dijasporom, izradom baze podataka o medijima i organizacijama klubova i pojedinaca u dijaspori. Na{ glavni ciq - kreirawe nove slike Ministarstva ostvarujemo kroz mnogobrojne aktivnosti kao {to su osmi{qavawe promotivne kampawe i izrada informativnog i propagandnog materijala, aktivirawe novog interaktivnog veb portala, organizovawe promotivnih akcija, anga`ovawe i obuka volontera... Realizacija projekta Letwa ba{ta u zgradi Ministarstva koja predstavqa kontakt mesto za posetioce (na{i qudi koji `ive u inostranstvu), jedan je od na~ina za uspostavqawe boqe i prisnije komunikacijesa na{om dijasporom, a pogotovu sa mladim qudima koji su 90-tih napustili Srbiju. Koji su prioritetni ciqevi ministarstva? - Puno je stvari koje ovo ministarstvo danas mora da uradi ali mislim da je najva`nije da {to pre povratimo obostrano poverewe. Qudi koji `ive u zemqi ~esto imaju pomalo iskrivqenu sliku o onome {ta se de{ava u dijaspori, a da Srbi koji `ive u inostranstvu, u velikom broju slu~ajeva, sa i bez velikog razloga, zauzimaju kritizerski stav. Iz toga se javqa potreba da prvo treba da uspostavimo dobru komunikaciju i da se dobro obostrano informi{emo jer je to preduslov za re{avawe problema. KONTAKT MINISTARSTVO ZA DIJASPORU Vasina 20 SEKTOR ZA ODNOSE SA JAVNO[]U Telefon: ++381 (0) 11 26 37 013 ++ 381 (0) 11 26 37 714 Faks: ++381 (0) 26 37 624 www.mzd.sr.gov.yu

Srpski krajevi

11


REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA NOVI SAD

OSNOVAN CENTAR ZA DIJASPORU U okviru aktivnosti osnivawa mre`e centara pri regionalnim privrednim komorama u Srbiji, sa ciqem unapre|ewa ekonomskih odnosa sa dijasporom osnovan je Centar za dijasporu pri Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad

R

egionalna privredna komora Novi Sad jedna je od sedam privrednih komora u Vojvodini i obuhvata podru~je 12 op{tina Ju`noba~kog okruga: Ba~, Ba~ku Palanku, Ba~ki Petrovac, Be~ej, Beo~in, Novi Sad, Srbobran, Sremske Karlovce, Temerin, Titel, Vrbas i `abaq. Podru~je komore obuhvata 10.300 preduze}a i poseduje zna~ajne industrijske potencijale u prehrambenoj industriji, proizvodwi tekstila, ko`e i gume, preradi metala i elektroindustriji, trgovinskoj infrastrukturi. Privreda sa podru~ja komore ostvaruje intezivnu spoqno-trgovinsku razmenu sa susednim zemqama i Evropskom unijom i to prevashodno izvozom poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda, podnih obloga. Razvojne komponente regiona zasnivaju se na o~uvanim prirodnim resursima i visokom kvalitetu poqoprivrednog zemqi{ta, raznovrsnoj privrednoj strukturi, kao i industrijskoj i sajamskoj tradiciji, rastu}em u~e{}u sektora usluga u oblastima finansija, osigurawa i trgovine. Tako|e su zna~ajni povoqni geografski polo`aj na obalama Dunava uz glavne transportne koridore kroz Evropu, u pravcu sever-jug i istok-zapad, obrazovno i nau~no-istra`iva~ki kapaciteti Univerziteta u Novom Sadu sa 13 fakulteta i mre`a decentralizovane saradwe u razli~itim domenima me|unarodnih ekonomskih odnosa. 12 Srpski krajevi

U 2007. godini akcenat u radu Komore dat je na saradwi sa lokalnom samoupravom, edukaciji za sticawe verifikovanih i primenqivih znawa, razvoju menad`menta, unapre|ewu poslovne komunikacije, efikasnijem pristupu doma}im i stranim fondovima, prilago|avawu nacionalnog zakonodavstva standardima EU i drugim aktivnostima koji mogu doprineti br`em pristupu potencijalnim izvorima finansirawa. 2007. realizovana spoqnotrgovinska rezmena Regiona sa inostranstvom je iznosila 3,9 milijardi dolara.


2007. godinu obele`ila je izuzetno bogata edukativna aktivnost Komore. Organizovano je 46 raznih vidova edukacije sa preko 1.600 polaznika, koji su stekli nova i usavr{ili postoje}a znawa, kroz upoznavawe i ovladavawe tehnikama i ve{tinama poslovnog rukovo|ewa, finansijsku analizu i izve{tavawe, poslovno komunicirawe, tehni~ke standarde, ukqu~uju}i informisawe o aktuelnim doga|ajima u oblasti zakonodavstva, investicionih projekata. Prate}i interes privrede, Komora je obogatila oblike i na~in svog rada i delovawa, formirawem novih grupacija, ~ime se podsti~e razvoj novih delatnosti (obnovqivi izvori energije, vrednovawe i upravqawe intelektualnim kapitalom, ruralni razvoj) i otvara mogu}nost ve}eg i raznovrsnijeg zapo{qavawa ili samozapo{qavawa `ena (`ensko preduzetni{tvo). U okviru aktivnosti osnivawa mre`e centara pri Regionalnim privrednim komorama u Srbiji, sa ciqem unapre|ewa ekonomskih odnosa sa dijasporom osnovan je Centar za dijasporu pri Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad. Centar za dijasporu }e, izme|u ostalog, biti u funkciji informisawa dijaspore o mogu}nostima ekonomske saradwe sa regionom, re{avawa konkretnih pitawa i problema sa kojima se budu sretali privrednici na{eg porekla, uspostavqawa efikasnije saradwe i stvarawa uslova za olak{ano ulagawe dijaspore u konkretne razvojne i proizvodne projekte u regionu i {ire. Komora je u 2008. godini nastavila sa aktivnostima zasnovanim na najva`nijim ciqevima vezanim za uspe{no tr`i{no pozicionirawe privrede

Regiona u doma}im i me|unarodnim tokovima, imaju}i u vidu okvire koji proisti~u iz me|unarodnih tr`i{nih uslova, kao i osnovnih pravaca makroekonomske politike i strukturnih reformi. Najva`niji zadaci bi}e: zavr{etak procesa privatizacije preostalih dru{tvenih preduze}a, dr`avnih banaka i osiguravaju}ih dru{tava, nastavak restruktuirawa i po~etak privatizacije javnog sektora privrede, stvarawe povoqnijeg poslovnog ambijenta za razvoj malih i sredwih preduze}a, privla~ewe stranih direktnih investicija i nastavak reforeme upravqawa javnim finansijama i reforme dr`avne uprave.

Kompanije i pojedinci, iz zemqe i inostranstva, zainteresovani za poslovnu saradwu sa regionom koji pokriva Regionalna privredna komora Novi Sad mogu da se obrate za informacije na slede}u adresu: REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA NOVI SAD Bulevar Mihajla Pupina 6/VII 21000 Novi Sad Republika Srbija Telefon ++381 21 480 20 70 Faks ++381 21 466 300 e-mail: office@rpkns.co.yu web: www.rpkns.com Srpski krajevi

13


OP[TINA BA^KA PALANKA Op{tina Ba~ka Palanka se svrstava u grupu ve}ih op{tina u Republici Srbiji i ~ine je 13 naseqa: Vizi} i Ne{tin na sremskoj strani (preko reke Dunav), a na ba~koj strani su ~elarevo, Kara|or|evo, Mladenovo, Obrovac, Tovari{evo, Gajdobra, Nova Gajdobra, Silba{, Paragovo, Despotovac i Pivnice

N

a osnovu arheolo{kih nalaza i pisanih dokumenata dokazano je da su na ovim prostorima qudi `iveli neprekidno od praistorije do danas. Prva naseqa se podi`u u XI veku, a naziv Palanka se pomiwe 1593. godine. Od XI veka na ovim prostorima `iveli su Ugari i Srbi ({to potvr|uju slovenski srpski toponimi: Veliki i Mali Gaji}, Golubwak, Rajkovo, Risti}ev put, Uro{ka bara,...) Podaci su uzeti iz ma|arskih izvora, koji istra`uju borbe Arpadovaca ili Arpadovica u XI veku, te se mogu smatrati pouzdanim. Krajem XVI veka ove prostore zauzimaju Turci, a Karlova~kim mirom 1699. godine ih definitivno napu{taju. Posle toga ovde se naseqava novo srpsko stanovni{tvo, te nema~ko, slova~ko i ma|arsko. Do 1916. godine ovde postoje tri naseqa: Stara, Nova i Nema~ka Palanka. U XVIII veku se u Palanci po~iwe razvijati privreda (proizvodwa cigle, prerada duvana, proizvodwa svile i prerada kudeqe), u XIX veku razvija se prerada drveta i po~iwe sa radom parni mlin. Po{ta je osnovana 1828. godine, pristani{te je izgra|eno 1867, prvo kreditno dru{tvo i telegraf 1869, a sud 1871. godine. Ba~ka Palanka je prvu {tampariju dobila 1881. a prva sijalica je upotrebqena 1886, `elezni~ka pruga je izgra|ena 1856, da bi telefon po~eo sa radom 1904. godine. Najstariji arheolo{ki nalazi su sileksi (kameno oru|e) koji se mogu datirati u doba mla|eg mezolita, a najbrojniji

14 Srpski krajevi

su nalazi bronzanog doba i kasnog sredwovekovnog perioda. Na sremskoj strani op{tine su brojni nalazi iz rimskog doba. Jedno od najvrednijih nalazi{ta je "Keltski opidium" (I vek n.e.) - jedno od najboqe o~uvanih utvr|ewa toga doba, a na podru~ju ~elareva prona|eno je rano sredwovekovno naseqe i nekropola (od VIII do X veka) "Menora iz ~elareva". U najzna~ajnije spomenike kulture ubrajaju se barokni dvorac (u kojem se ~uva stilski name{taj iz posledwa tri veka) i barokni park porodice Dun|erski iz XIX veka, zatim vodenica i "Sremska ku}a" u selu Ne{tin. Od sakralnih spomenika najzna~ajniji su ikonostasi Srpske pravoslavne crkve u Ba~koj Palanci iz 1773, i u selima Despotovu, Silba{u i Ne{tinu. Crna topola, ~etiri platana, mo~varni ~empresi i par belorepih orlova su za{ti} eni spomenici prirode. Op{tina Ba~ka Palanka zauzima povr{inu od 579 kvadratnih kilometara, {to je svrstava u grupu ve}ih op{tina po povr{ini u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i u SR Jugoslaviji. Prema popisu stanovni{tva iz 1991. godine na podru~ju op{tine je `ivelo 58.835 stanovnika, od ~ega u gradu Ba~koj Palanci 26.780. Po nacionalnom sastavu stanovni{tvo op{tine je heterogeno: Srbi ~ine najve}i deo populacije (74%), zatim Slovaci (12%), a ostalo ~ine Ma|ari, Romi, Crnogorci i Hrvati. Radno sposobno stanovni{tvo (aktivno i sa li~nim primawima) ~ini vi{e od 60% ukupnog stanovni{tva.


KULTURA Na ovim prostorima se susre}u uticaji raznih kultura: sredwoevropske, tradicionalno-srpske i moderne zapadnoevropske. Kulturne institucije ove op{tine su Narodna biblioteka "Veqko Petrovi}" sa zavi~ajnom zbirkom, Ustanova za kulturu "Hazar" u okviru koje deluje i Muzej grada i Savez amatera op{tine Ba~ka Palanka. Ovaj Savez okupqa slede}e organizacije: Kwi`evni klub "Dis", Dru{tvo za srpsku duhovnost i tradiciju "Pastir", Udru`ewe likovnih stvaralaca "Petar Tomi}", Crkveni hor "Sveti Jovan Krstiteq", Kulturno prosvetno dru{tvo "Parage" iz Paraga,

U geografskom pogledu reka Dunav spaja Op{tinu sa Evropom i Crnim morem, a mre`a puteva sa Novim Sadom, Somborom, Suboticom, {idom i Hrvatskom (odnosno sa Ilokom i Vukovarom), {to je svrstava u op{tine koje imaju povoqan geografski polo`aj. Mre`om magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva u du`ini od 300 kilometara povezana su sva naseqa u Op{tini. Ova sredina ima kontinentalnu klimu sa ~etiri godi{wa doba i prose~nom letwom temperaturom od 23 stepena celzijusa. U op{tini Ba~ka Palanka je registrovano 1.716 firmi, akrivno radi 11.000 qudi, od ~ega su 8.000 individualni poqoprivredni proizvo|a~i. Na teritoriji op{tine posluju metalna, ma{inska, ko`na, tekstilna, gra|evinska, poqoprivredna, elektroinstalacijska, elektrometalna i prehrambena industrija.

Kwi`evni klub "Jovan Du~i}" iz Gajdobre, Ogranka "Vukove zadu`bine" iz Gajdobre, Festival ekolo{kog pozori{ta za decu, Narodno Amatersko pozori{te, Slova~ko amatersko pozori{te "Jan ~eman" iz Pivnica, Pjeva~ko dru{tvo "Balkana", Izvorna pjeva~ka grupa "Zvuci Podgrme~a" iz Mladenova... Pri op{tini deluju i mnoga kulturno-umetni~ka dru{tva: KUD "Kosta Abra{evi}", KUD "Petar Ko~i}" ^elarevo, KUD "Dr Mladen Stojanovi}" - Mladenovo, Slova~ko KUD "Pivnice" iz Pivnica, KUD "Logovac" - Despotovo, Ma|arski KUD "Ve~era {andor", KUD "Mileta Proti}" iz Tovari{eva, KUD "Jovan Du~i}" iz Nove Gajdobre, KUD "Blagoje Parovi}" iz Gajdobre.

Najve}a i najuspe{nija preduze}a su: AD "Tarkett-Sintelon", AD "Nopal", AD "Soufflet - Maltineks - Sladara", "Carlsberg" - pivara Srpski krajevi

15


MANIFESTACIJE I KULTURNA PONUDA DUNAVSKI BAL, Kulturni centar grada ++381 (0) 21 69 41 644 ME\UNARODNI FESTIVAL EKOLO[KOG POZORI[TA ZA DECU, De~ji centar "Razli~ak" ++381 (0) 21 745 646 ZLATNI KOTLI], "Kalo{ ~arda", ++381 (0) 60 43 969 SUSRETI U PIVNI^KIM POQIMA, Slova~ko kulturno umetni~ko dru{tvo "Pivnice" ++381 (0) 21 756 098 SVETI TRIFUN, Udru`ewe vinogradara, vinara i vo}ara Ne{tin, MZ Ne{tin ++381 (0) 21 769 011 BOSTANIJADA, Dru{tvo povrtara I vo}ara Silba{, ++381 (0) 764 623 FESTIVAL DOMA]IH KOBASICA, Udru`ewe qubiteqa dobrog zalogaja ++381 (0) 64 36 44 523 ~elarevo, AD "Ba~ka", poqoprivredni kombinat "Podunavqe" . ~elarevo, TK "Dunav" - ~elarevo, ILP "Jedinstvo - Sebastijan", TK "Marina", AD "@itoprodukt", IP "Gra|evinar", DPP "Budu}nost", fabrika ko`ne galanterije "Merkur" i mnogi drugi. Ba~ka Palanka ima i dosta novih uspe{nih preduze}a me|u kojima se isti~u: "Nektar", "Elbing", "Kecman", "Aling", "Lival", "Agroimpex", "Jedinstvo" iz Gajdobre, "Korsnas", "Izostaklo"... Visok je stepen iskori{}{enosti plodnih povr{ina gde je ratarsko-povrtarska proizvodwa dominantna. Postoje veliki proizvodni potencijali u oblasti poqoprivrede uop{te, koji bi unapre|ewem agrara dali zna~ajne rezultate u proizvodwi hrane na ovom podru~ju. Posebne nade se pola`u u aktivirawe proizvodnih hala koje su gra|ene u bescarinskoj zoni, kao i u pro{irewe ba~kopalana~ke luke na Dunavu. Zbog svog polo`aja, povoqnih klimatskih uslova (panonska ravnica, reka Dunav i obronci planine Fru{ke Gore) Ba~ka Palanka ima uslove za zna~ajan razvoj turizma. Turizam kao privredna grana je jedna od novih razvojnih {ansi ovda{we privrede. Sa zna~ajnim ulagawima u turi-

16 Srpski krajevi

zam mogu se u mnogo ve}oj meri iskoristiti vekovne zanimqivosti i privla~ni prirodni resursi lovnog, ribolovnog i nauti~kog turizma. Ba~ku Palanku obavezno treba posetiti i upoznati wene lepote. Crna topola, platani, mo~varni ~empresi i par belorepih orlova su za{ti} eni spomenici prirode. Blizina Kara|or|eva i bogatstvo wegovog biqnog i `ivotiwskog sveta daju poseban zna~aj op{tini Ba~ka Palanka.

TELEFONSKI BROJEVI OP[TINE BA^KA PALANKA Sekretarica predsednika Op{tine : 021 / 7559 -111 Odelewe za op{tu upravu: 021 / 7559 -204 referent za gra|anska stawa: 021 / 7559 -114 Odeqewe za dru{tvene delatnosti: 021 / 7559 -122 povereni{tvo za izbeglice: 021 / 7559 -126 Odeqewe za privredu: 021 / 7559 -149 e-mail: Bpalanka@Vojvodina.com


NADNASLOV DRAGAN BOZALO, PREDSEDNIK OP[TINE BA^KA PALANKA

GRAD KOJI PRU@A [ANSU "Op{tina Ba~ka Palanka spada me|u najatraktivnije i najlep{e op{tine na Dunavu, ima preko 63.000 stanovnika ve}inom srpske nacionalnosti, gde spada i vi{e od 10% Slovaka. Ova op{tina se nekad ponosila jakom industrijom a sada je na dobrom putu da povrati nekada{wi industrijski uticaj, iz razloga {to su na{e fabrike dospele u ruke dobrih strate{kih partnera: pivaru u ~elarevu je kupio Carlsberg, Sintelon Tarkett, do{ao je i francuski Sufle, A. D. Ba~ka je sve prisutnija u mesnoj industriji na{e dr`ave... "

N

aravno da postoje i problemi, koje se trudimo da re{imo: bilo sredstvima dokapitalizacije ili sredstvima vlade Republike Srbije - kao {to je slu~aj sa preduze}ima Majevica ili Merkur Dragan Bozalo (gde je privatizacija anulirana). Najte`u situaciju imamo u TK Dunav u ~elarevu i u Vojnoj ustanovi Kara|or|evo, u kojima radnici ve} godinama ne dobijaju plate" - isti~e na po~etku razgovora predsednik op{tine Ba~ka Palanka Dragan Bozalo "U lokalnoj samoupravi pokazujemo maksimalnu predusretqivost prema Tarkettu - naro~ito kada se radi o dozvolama za izgradwu nove proizvodne hale, koja bi trebala da zaposli oko 200 novih radnika, Sojaprotein u luci gradi fabriku za prepakovawe ve{ta~kog |ubriva, firma iz Slova~ke Kovis je potpisala ugovor na 15 godina u trgovinsko - proizvodnom centru u Despotovu... Brinemo o tome, da se broj nezaposlenih (9.000) ne pove}ava. Ovaj broj bi sigurno bio bio mawi, da nije do{lo do uvo|ewa vladinih socijalnih progarma u Majevici i jo{ nekim preduze}ima. Za-

jedno sa Direkcijom za puteve smo gradili puteve, napravili smo mnoge projekte za fiskulturne sale po selima, ulagali smo u kulturu i sport ... Osim toga, postoji nekoliko investitora, koji grade stambene zgrade u Ba~koj Palanci - i svi stanovi su ve} rasprodani - {to je najboqi pokazateq da qudi ne napu{taju ovu sredinu ve} upravo obrnuto, vide {ansu za `ivot u ovom gradu. Svojim dolaskom nisam doneo neke velike novine, zato {to smo od marta 2005. pa sve donedavno (razgovarali smo 19. marta - prim. P. M.) imali uvedene privremene mere i finansirawe, Skup{tina nije radila u punom sastavu. Dono{ewem op{tinskog bud`eta Palanka je u{la u "

Srpski krajevi

17


politi~ke mirne vode". U periodu privremenih mera i finansirawa sam se trudio da sva javna preduze}a funkcioni{u, da gra|ani to ne osete. Smatram to li~nim uspehom, iako to nije uspeh kojim se treba hvaliti. Puno vi{e bi se postiglo da smo imali stabilniju politi~ku situaciju. To, {to je situacija bila nestabilna, je najmawe moja krivica. Palanka je nekad, u 90tim godinama spadala me|u najzna~ajnije op{tine u politi~kom smislu, kad su ovda{wi qudi bili na kqu~nim mestima na carini, u policiji, ministarstvima, bili su poslanici..." Koga smatrate Va{om desnom i levom rukom? "Predsednik Skup{tine, zamenik predsednika op{tine i op{tinski menad`er su podpredsednici u mojoj Srpskoj radikalnoj stranci, tako da je normalno da se oslawam na wih. Ali se tako|e oslawam i na sve zaposlene u svim javnim preduze}ima, koji su profesionalci i obavqaju svoj posao savesno i odgovorno, bez obzira na wihovu politi~ku, versku ili nacionalnu pripadnost, i verujem da se po tome Palanka razlikuje od drugih sredina". Koliko imate zaposlenih u Skup{tini op{tine B. Palanka? "Imamo oko 130 zaposlenih, zajedno sa mesnim kancelarijama. Slu`beni jezik, osim srspskog, je i slova~ki jezik. Omogu}ili smo da Slovaci dobijaju izvode i mati~nih kwiga ro|enih i druga dokumenta na materwem jeziku. Table su

18 Srpski krajevi

dvojezi~ne. Ali dvojezi~ne li~ne karte su u nadle`nosti Republike. Imamo dobru saradwu sa Nacionalnim savetom Slovaka, Maticom slova~kom - ~iji smo zahtev za iznos od 150.000 dinara uvrstili u bud`et. Podr`ali smo kulturne manifestacije Susreti u pivni~kim poqima, i{li smo u Bratislavu, posetili su nas predstavnici Matice slova~ke iz Slova~ke. Pomogli smo i susret slova~ke evangelisti~ke omladine u Silba{u. U bud`et smo uvrstili i pomo} tradicionalnim verskim zajednicama, zna~i i slova~koj evangelisti~koj crkvi... Dakle, lokalna samouprava poma`e Slovacima ne samo "na papiru". Do sada nismo imali nikakvih problema a bilo bi dobro ista}i da `elimo na napravimo bratsku dru`bu sa jednim gradom iz Slova~ke. Zato, pozivam predstavnike slova~kih institucija, da nam predlo`e grad ekvivalentan Palanci, sa kojim }emo uspostaviti kulturnu, privrednu, sportsku saradwu. O~ekujem tu pomo} i Nacionalnog saveta, i crkvenih vo|a, kao i od mesnih kancelarija u Pivnicama, Silba{u. Bez obzira na politi~ke razlike, imamo dobru saradwu i sa op{tinom Ba~ki Petrovac. Mislim, da Palanka mo`e da slu`i za primer su`ivota Srba i Slovaka".


NADNASLOVKUZMANOVI], NA^ELNIK, NEBOJ[A NAU^NIK, PISAC, SRBIN

BORAC ZA SLOBODOUMQE Neboj{a Kuzmanovi} je 2004. godine dobio najve}e priznawe - Oktobarsku nagradu Op{tine Ba~ka Palanka za oblast dru{tvenih delatnosti i za razvoj multikulturalnih veza i odnosa; a 2005. Priznawe Op{tine Trpiwa za poseban doprinos u o~uvawu kulturnog identiteta i povezivawu srpske etni~ke zajednice sa Maticom

O

p{tina Ba~ka Palanka kao pograni~na op{tina prema Republici Srpskoj, Republici Hrvatskoj i Ma|arskoj je na veoma zanimqivom geostrate{kom polo`aju i tu se prelamaju mnoge stvari. Sticajem okolnosti se dogodilo da se u svojim ~etrdesetim godinama doselim u Ba~ku Palanku sa porodicom a sve zahvaquju}i supruzi Jeleni, koja je kao profesor engleskog jezika ovde dobila posao i stan a ja sam po~eo da radim u op{tini. Zapala mi je du`nost, obaveza i ~ast da radim na poslovima na~elnika odeqewa za dru{tvene delatnosti {to zna~i da pokrivam poslove dodele de~ijih dodataka kojih ima oko 4.000 u na{oj op{tini, prava novoro|ene dece - jer republika, pokrajina i op{tina poma`u porodice sa novoro|enom decom i porodice sa vi{e

dece, poslove oko porodiqske za{tite, bavim se pitawima regresirawa prevoza u~enicima... Zajedno sa predsednikom op{tine Bozalom i ostalim ~lanovima tima smo uspeli da od pre dve godine stipendiramo najboqe u~enike i studente tako da op{tina stipendira 50 najboqih u~enika i studenata prema kriterijumima kvaliteta i znawa - samo oni koji su najboqi dobijaju stipendije. Odelewe pokriva i delatnost komesarijata za izbeglice. Kroz na{u op{tinu je od po~etka devedesetih pro{lo preko 18.000 izbeglica, dok se izme|u tri i ~etiri hiqade qudi ovde i zadr`alo. Brinemo i o poslovima vezanim za bora~ku invalidsku za{titu, radimo poslove prosvetne inspekcije u 15 {kola u na{oj op{tini, 12 osnovnih i tri sredwe. Sve u svemu jedna {iroka lepeza raznih poslova. Sticajem okolnosti pokrivam i poslove prekograni~ne saradwe, sar|ujemo sa op{tinama u Ma|arskoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini... U posledwe dve godine imamo intezivnu saradwu sa Ilokom na poqu kulture, razmene likovnih i literarnih radova. Ve} dve godine postoji akcija "Dunav, reka koja spaja" koju realizujemo uz pomo} jednog udru`ewa iz Beograda i uz podr{ku holandskog ministarsdtva spoqnih poslova. Posledwih deset godina bavim se intezivno vezama u kwi`evnosti i kulturi Srba i Slovaka. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sam magistrirao Srpski krajevi

19


na temi srpsko slova~ke veze a sada radim i doktorat na tu temu. Veze sa Slova~kom su veoma intezivne s obzirom da u Pivnicama i Silba{u je slova~ko stanovni{tvo ve}insko i oni na ovim prostorima `ive vi{e od 250 godina kao autohtono stanovni{vo koje je sa~uvalo jezik, kulturu. Veze su neprestane kako u oblasti kulture, privrede tako i obrazovawa i tridesetak studenata sa ovih prostora trenutno studira u Bratslavi. Zna~i postoje veze izme|u Slovaka i Slovaka ali i izme|u Srba i Slovaka. Bio sam podstaknut idejom da se slova~ka dr`ava u ovim trenucima odnosi veoma dobro i hrabro prema Srbiji i na{em narodu i ne `eli da prizna nezavisnost Kosova. Sticajem okolnosti meni je zapalo u ~ast da povedem na{ hor i na neki na~in iska`emo zahvalnost Slova~koj {to se tako pona{a. Hor devojaka iz kulturno umetni~kog dru{tva "Abra{evi}" je odr`ao prelep koncert u Bratislavi u jednoj crkvi koja je pretvorena u koncertnu dvoranu.

O srbistici Jedan sam od ~lanova POKRETA ZA SRBISTIKU, pokreta koji postoji de-

20 Srpski krajevi

set godina i osnovan je na Kosovu a evo danas se pro{irio i van granica Srbije. Profesor Petar Milosavqevi} je osniva~ pokreta a ideja pokreta je o~uvawe srpskog jezika i srpske kulture. Konkretan na{ doprinos ovom pokretu je to {to u okviru Dru{tva za nauku i stvarala{tvo LOGOS i Kwi`evnog kluba DIS, gde ja volonterski obavqam du`nost glavnog i odgovornog urednika, objavqujemo kwige. Objavili smo tri zbornika za SRBISTIKU, jednu kwigu profesora Petra Milosavqevi}a pod nazivom SRPSKO PITAWE I SRBISTIKA, a planirani su i drugi projekti. Pokret `eli da pomogne da se oslobodimo idejnih i ideolo{kih zabluda jugoslovenstva, internacionalizma, globalizma... koje su nam nametnute u posledwih pedeset ili {ezdeset godina. Be`ali smo od svoje su{tine, svog jezika i kulture. Jezik nam je bio srpskohrvatski, kultura nam je bila jugoslovenska...

O LOGOSU i DISU Dru{tvo za nauku i stvarala{tvo LOGOS ima veliku ~ast da u~estvuje u velikom projektu objavqivawa sabranih dela Sime Milutinovi}a Sarajlije neopravdano zapostavqenog srpskog intelektualca koji je bio rame uz rame sa Vukom Karad`i}em a


evo, vi{e od 150 godina je zapostavqen i zaboravqen. Mi smo zahvaquju}i idejama Vojislava {e{eqa pokrenuli tu pri~u i formirali jedan odbor u kome su Pero Zubac, doktor Jovo Rado{, Milorad Mir~i} i ja. Krenuli smo sa objavqivawem sedam kwiga u kojima }e biti obuhva}en wegov celokupan rad. Objavqena je prva kwiga "Istorija Srbije" koja nailazi zaista na lep prijem. Ova kwiga ne obra|uje celokupnu srpsku istoriju nego se odnosi na istoriju prvog srpskog ustanka. Sima Milutinovi} je bio zaista jedna fantasti~na li~nost koja se kretala po celoj Evropi, vojevao je, pisao pesme, zaista jedna rustikalna istorijska li~nost. Potom }emo objaviti i sabrana dela Milice Stojadinovi} Srpkiwe. Kako ka`e Dejan Medakovi}, objavqivawe sabranih dela piscu je najve}i mogu}i spomenik koji mo`e da mu se posveti i va`niji je od podizawa bronzanih statua. Za ovaj na{ poduhvat dobili smo kako wegovu podr{ku tako i podr{ku ~ede Popova i Vasilija Kresti}a... Ideja za stvarawe LOGOSA je bila da se na jednom mestu okupe magistri i doktori iz Ba~ke Palanke i da se objavquju kako wihove kwige tako i qudi sa drugih prostora i iz drugih vremena. Kwi`evni klub DIS okupqa pesnike i pisce iz Ba~ke Palanke i ima preko 50 ~lanova. Stvarala{tvo u malim sredinama nije zamrlo, pi{u se pesme, kwige, odr`avaju kwi`evne ve~eri i u Palanci i po selima, ide se po {kolama i deci se govori poezija... `eqa nam je da se pospe{i stvarala{tvo i izdava{tvo. Uspeli smo da 2001. pokrenemo i odr`imo ~asopis za kwi`evnost, kulturu i umetnost SUN^ANIK, pa je do sada iza{lo 25 brojeva iako ranije na ovim prostorima nije nikada bilo ovakvog ~asopisa na srpskom jeziku, koliko je nama poznato.

O slobodoumqu Sve u svoje vreme. Kad smo mladi onda je vreme da budemo revolucionarni, radikalni i pomalo anarhi~ni. Osamdesetih godina kada smo studirali u Novom Sadu bilo je vreme raznih filozofskih pravaca, vreme raznih gibawa i doga|awa a krajem osamdesetih godina su po~ela i revolucionarna zbivawa u smislu promena

Neboj{a Kuzmanovi} je bio pomo} nik glavnog urednika novosadskog studentskog lista Gaudeamus 1988. i 1989. godine, i urednik u Kwi`evnoj zajednici Novog Sada od 1989. do 1994. godine. Radio je u uredni{tvima ~asopisa Krovovi iz Sremskih Karlovaca, Koridor iz {amca, Republika Srpska, te u ~asopisima Pisac i Adresa iz Novog Sada. Izdava~ku ku}u Isto~nik osnovao je 1994. i vodio je do 1998. godine. Od 1995. godine je ~an Dru{tva kwi`evnika Vojvodine. Za glavnog i odgovornog urednika Kwi`evnog kluba "Dis" iz Ba~ke Palanke izabran je 1999. godine. Krajem 2001. godine u Ba~koj Palanci je pokrenuo ~asopis za kulturu, kwi`evnost i umetnost "Sun~anik", gde je glavni i odgovorni urednik. U 2002. godini je primqen za redovnog ~ana "Matice srpske" i za ~ana "Matice slova~ke". Eseje, prikaze i nau~ne radove objavquje od 1986. godine u novosadskim ~asopisima i listovima Poqa, Savremenost, To jest, Glas omladine, Stav i Dnevnik, zatim u sremskokarlova~kim Krovovimia, beogradskim Novim idejama, Vukovoj zadu`bini, suboti~koj Lu~i, mariborskom Kontaktu, podgori~kom listu Ovdje, te u pan~eva~kom ~asopisu za kwi`evnost, kulturu i umetnost Sveske. Kao urednik i izdava~ objavio je preko stotinu kwiga iz raznih oblasti u RS, RSa i RH. politi~kih sistema kako u Evropi tako i u na{oj biv{oj dr`avi Jugoslaviji. Po{to sam uvek imao snage a pomalo i hrabrosti i ludosti da krenem ispred drugih, nas nekolicina je odlazila u zapadne krajeve biv{e dr`ave gde su demokratska zbivawa bila izra`enija nego ovde kod nas. I{li smo u Qubqanu, Zagreb gde smo sa Slavojem `i`ekom i `arkom Puhovskim pravili intervjue, vodili razgovore, u~ili se slobodoumqu. Sve se to de{avalo zahvaquju} i na{im profesorima |uri {u{wi}u, Milanu Kova~evi}u.... koji su nas zadojili idejama, ne}u re}i demokratije nego slobodoumqa. Tako smo do{li do osnivawa UJDIJA (Udru`ewe za jugoslovensku demokratsku inicijativu) u Novom Sadu ~iji sam ja bio prvi predsednik. To je bio vi{e krik ili borba protiv jednoumqa koje je do tada postojalo. Ja sam uredno napusSrpski krajevi

21


PORODICA Ponosan sam na svoju porodicu. Supruga Jelena je profesor engleskog jezika, } erka Milica ide u drugi razred sredwe {kole a sin Milan u osmi razred. tio savez komunista ~iji sam bio ~lan i onda sa nekoliko prijateqa studenata pokrenuo udru`ewe. To je trajalo veoma kratko. Videlo se da je to samo prelazni period ka formirawu politi~kih partija. Sebe vidim tada kao slobodoumnog mladog ~oveka koji je imao hrabrosti da iza|e, {to bi danas rekli, na crtu, da formira neko antikomunisti~ko udru`ewe - ako se to tako mo`e nazvati. Posle su krenule politi~ke partije i ja nisam krenuo tim putevima. Ali definitivno ako me pitate o ideji internacionalizma koju je UJDI zagovarao i ideji nacije u kojoj sam posledwih petnaest ili dvadeset godina, to nije ni{ta suprotstavqeno jer bili smo odgojeni u duhu internacionalizma u idejnom i ideolo{kom smislu. Kada je po~eo rat, kada nije vi{e bilo pitawe da se iz svoje tople sobe filozofira ili lamentira nad nesre}nom sudbinom svojom, svog naroda ili nekog drugog, kada su moji roditeqi i moj brat bili direktno ugro`eni od strane drugih qudi ili drugih vojski, ja sam krenuo, potpuno u skladu sa svojim ose}awem pravde, ka svojim roditeqima i vratio se svojoj naciji, odnosno, prepoznao sam da je to jedna od bitnih i primarnih vrednosti.

O rodnom mestu Moje rodno mesto Bobota je srpsko selo u sada{woj Hrvatskoj koje postoji preko pet vekova naseqeno srpskim stanovni{tvom. Zna~i `iteqi su autohtono, domicijalno, srpsko stanovni{tvo. Selo je tu u blizini Dunava na razme|i raznih kultura i bilo je uvek ko~operno, ako mogu da upotrebim taj izraz. Va`no je napomenuti da je u Drugom

22 Srpski krajevi

svetskom ratu imalo narodnog heroja. Preko 300 qudi je za vreme toga rata ubijeno od strane usta{kog re`ima a ~ak se i pri~a da je i prva ustani~ka pu{ka u Hrvatskoj pukla u Boboti... To selo je `ivelo u vreme Jugoslavije dosta dobro jer je selo bilo bogato a narod vredan. Kada su do{le devedesete tu je ponovo po~eo ustanak jer nisu `eleli da budu izbrisani kao konstutivni narod iz ustava Hrvatske. Ta vremena su pro{la i posledwih deset godina su integrisani u sistem republike Hrvatske. Bobota je i daqe vredno selo vrednih qudi koji i daqe rade svoj posao, srpski re~eno, kada je rat ratujemo a kada je mir mirujemo za razliku od mnogih koji u ratu miruju ili su dezerteri a miru su hu{ka~i koji napadaju druge qude. Odlazim ~esto tamo da obi|em grobove roditeqa, imam dosta rodbine, prijateqa...

O putovawima Jedna od vrednosti kojima sa moja porodica, moja supruuga Jelena, ja, moji klinci Milan i Milica, rukovodimo je da treba `iveti, raditi i putovati. Naime, sticajem okolnosti, posledwih nekoliko godina putujemo kao porodi~no tako i pojedina~no, od Hrvatske, Ma|arske, Slova}ke, {vajcarske Engleske, Kanade... Neki na{i prijateqi nam ka`u: "Vi imate puno para kada toliko putujete..." Ne, mi nemamo puno para, mi imamo puno prijateqa. U ovom vremenu je va`no imati prijateqe i onda mo`e{ da postigne{ puno toga u `ivotu. Imamo kumove u Torontu, Wujorku, Cirihu, skupimo ne{to para, prijateqi nas pozovu a mi onda, bogami, obilazimo ceo svet.


NADNASLOV MI]O MI]I], NA^ELNIK OP[TINE BIJEQINA

PRIVREDNI, UNIVERZITETSKI I TURISTI^KI CENTAR Za razliku od nekih drugih gradova, Bijeqina, iako je izgubila puno, tokom rata je ne{to i dobila. Dobila je nekih 50.000 novih qudi koji su do{li na ove prostore iz velikih gradova, kao {to je Sarajevo, sa gradskim manirima. Mislim da je bitno da je Bijeqina sa tih 50.000 novih stanovnika prerasla jednu varo{icu, kakva je bila, i postala grad

B

ijeqina je realno drugi grad po veli~ini u Republici Srpskoj i me|u pet, {est, najve}ih gradova u Bosni i Hercegovini. Bijeqina i Bawa Luka jo{ uvek imaju prirast stanovni{tva koji dolazi u te gradove i ostaje da `ivi. Na taj na~in je u Bijeqinu do{ao i jedan broj "malih"privrednika koji su uspeli da svojim znawem, ume}em, privatizacijom, o`ive fabrike koje su tokom rata poru{ene ili prestale da rade. I umesto velikih predratnih preduze}a nastalo je mnogo malih firmi koje uspe{no posluju, tako da imamo smawivawe nezaposlenosti i pro{le godine je 2.500 qudi dobilo posao. Bijeqina ima jedan tako fin polo`aj jer je odavde na nekih 120 kilometara aerodrom Beograd i blizu je autoput Beograd - Zagreb. Ima pogodnost {to je u jednoj ravnici koja je plodna koja pru`a uslove za proizvodwu zdrave hrane jer nije zaga|ena i mi sve ~inimo da otklonimo prijetwe koje bi mogle to da poremete. U prethodnom periodu smo napravili dva projekta gde } emo i}i na direktno o~uvawe `ivotne sredine. Jedan projekat je izgradwa kanalizacije i upravqawe otpadnim vodama a drugi je projekat regionalne deponije za uklaSrpski krajevi

23


IVAN KNE@EVI]

KNEZ PLEMENITOG SRCA Knez Ivo od Semberije, ili Knez Prekodrinski, kako su ga zvali, ro|en je u semberijskom selu Dvorovima 1760. godine, u kne`evskoj porodici. Postao je knez po nasle|u ve} kad je imao 20 godina Bio je ~ovek plemenitog srca, o ~emu svedo~i slede}i doga|aj. U maju 1806. godine, u jadarsko selo Dobri} upao je Kulin-kapetan, pobio osamdesetak qudi i odveo u zarobqeni{tvo oko 300 du{a. Kad su prolazili preko Ivanove Kne`evine, ovog je ganulo ono {to je video i ponudio je da robqe otkupi i spase zle sudbine. Za otkup, Kulin-kapetan je tra`io 8.000 ru{pija i Ivanu je ostavio rok od tri dana da novac sakupi. O koli~ini prikupqenog novca postoje dve verzije. Po prvoj, koju zastupa Milan |. Mili}evi}, Ivan je uspeo da sakupi onoliko novca koliko je bilo potrebno za otkup polovine robqa; po drugoj, kako predawe ka`e, on je uspeo da prikupi celokupnu sumu, ali su ga Turci osumwi~ili da je novac dobio od Kara|or|a, iz ustani~ke Srbije, {to bi zna~ilo direktnu saradwu sa ustanicima. Bilo kako bilo, Ivan je prebegao u Srbiju ali u Ma~vi ga je uhvatio poznati haramba{a Hajduk Stanko iz Crne Bare, koji ga je vodao po {umama kraj Drine sve dok se nije otkupio. Nastanio se u {apcu. Imao je ku}u na Kami~ku i stekao glas uglednog trgovca, a u Op{tini je postao ~lan Savetodavnog odbora. Posebno se posvetio zbriwavawu velikog broja izbeglica, koje su, za vreme Ustanka, pritiskale {abac. Koriste}i veliku nenaseqenost, planski ih je naseqavao po kr~evinama i ispasi{tima Ma~ve i Pocerine i du` Save, sve do Beograda. Zahvaquju}i tome, nastala su nova sela: Majur, Jevremovac, Zasavica, Ravwe,... U periodu posle 1809. godine, Knez Prekodrinski je, iz neutvr|enih razloga, naglo osiroma{io i `iveo u oskudici. Posle propasti Ustanka, kao i ve}ina ostalih, Knez Ivo je pre{ao u Srem, bez igde i~ega. Nastanio se u selu Grabovcima, vi{e Zemuna. Tu je imao jedno kquse

24 Srpski krajevi

i taqige i tako je zara|ivao hleb sebi i svojima. U se}awima nekih me{tana ostao je zapam}en kao Stari gospodin sluga. U Srbiju se vratio oko 1820. godine i ponovo se nastanio u {apcu, gde ga je knez Milo{ postavio za ~lana {aba~kog suda. Kada je, zbog starosti, postao nesposoban za tu slu`bu, pre{ao je na konak kod {aba~kog episkopa Maksima. Jedno vreme, odmah po osnivawu 1837. godine, radio je kao doma}in u {aba~koj polugimnaziji. Iz ovog vremena poti~e i wegov portret, rad poznatog slikara Georgija Bakalovi}a, koji se ~uva u Narodnom muzeju u Beogradu. Na konaku kod episkopa Maksima, Knez Ivo je ostao sve do svoje smrti, 12. jula 1840. godine. Uz skromnu sve~anost, episkop Maksim ga je sahranio o svom tro{ku, na {aba~kom grobqu, kod dana{weg gradskog (velikog) parka.


wawe ~vrstog otpada. To su pretpostavke za ~istu sredinu a na{ je motiv i ciq da konkuri{eno Evropi i svetu sa proizvodwom zdrave hrane. Semberija je ina~e `itnica Bosne i Hercegovine i kao takva sredina mora da se za{titi. Bijeqina ima jo{ ne{to {to nije dovoqno iskori{teno a to je topla voda koja je temperature od 75 do 85 stepeni na dubini od oko 1.300 metara. Doweli smo odluku da pravimo jedno zajedni~ko preduze}e sa dansko-wema~kom firmom koja je dobila posao na me|unarodnom tenderu. U pitawu je grijawe grada toplom vodom i isporuka toplotne energije za druge namene. Bijeqina tako mo`e biti i ekolo{ki ~istija i da na jednostavniji na~in dolazi do energije kao {to je trend u svetu kori{tewa alternativnih izvora energije. Na ovaj na~in Bijeqina mo`e i}i napred malo br`e nego drugi gradovi. Na{a turisti~ka ponuda je tako|e atraktivna. Imamo bawu Dvorovi koja je nedovoqno iskori{tena, koja verovatno dono{ewem zakona o privatizaciji bawa, bi postala galavna turisti~ka ponuda jer imamo zainteresovanih za velika ulagawa

u jedan akva park sa bawsko rekreativnim centrom. Tu su Drina, Sava... Imamo uslove za razvoj vjerskog turizma jer }e ovde za koju godinu biti zavr{en i peti manastir, pored manastira Tavne koji je star preko 500 godina. Bilo je problema i jo{ ih ima jer neki qudi jo{ nemaju krov nad glavom, qudi koji jo{ nisu zavr{ili ku}e ali Bijeqina je poprili~no spremno do~ekala te qude zato {to smo na mekoliko mjesta organizovano poku{avali da im omogu}imo da jednostavnije i lak{e do|u do placa, gra|evinskog materijala, gra|evinskih dozvola. Pre}utno je dozvoqeno da se i grade ku}e bez gra|evinske dozvole... Naravno da je tu u nekim slu~ajevima do{lo i do zloupotreba i prijetilo je da se Bijeqina na|e u jednom urbanisti~kom haosu. Mi smo to pre dvije, tri godine zaustavili, poku{ali da uvedemo reda i sve vi{e ga uvodimo dono{ewem regulacionih planova, dono{ewem prostornih planova u smislu da sve ustrojimo. Tada nam je bilo bitno da qudi naprave krov nad glavom a sada ho}emo da to i urbanisti~ki uredimo. Srpski krajevi

25


Poslijedwe dve, tri godine nema nelegalne gradwe u Bijeqini. Svake godine pravimo nekoliko regulacionih planova da bi sve bilo ure|eno. Na{a je sre}a {to u Bijeqini imovina nije bila toliko poru{ena, ne{to je bilo o{te}eno, bilo stvari koje su pohabane ili odne{ene. Mali broj ku}a je mo`da bio poru{en. U Bijeqini imamo 18.000 povratnika koji su bez problema nastavili `ivot. Bijeqina nije bila direktno u ratu i to je jo{ jedan od razloga za{to su qudi imali gde da rade i zarade jer je Bijeqina i tada hranila ~itavu Republiku Srpsku. Naravno da smo mi kao op{tina i kao vlada Republike Srpske imali odre|ene akcije pomo}i tim qudima pa je op{tina pravila i naseqa Koviqu{a, Lugovi i pomagala smawivawem da`bina za gra|evinske dozvole. Nemamo te{ku industriju ve} {arenolika mala preduze}a. Iako nemamo puno {ume imamo puno qudi koji se bave preradom drveta, postoje firme koje se bave stolarijom i imaju milionske cifre izvoza... Te male firme su na{le na~in kako da se probiju na inostrano tr`i{te. Imamo sve vi{e firmi koja se bave preradom vo}

a i povr}a, mesom i wegovom preradom... Tu su vode}e firme SPEKTAR DRINK, ZP KOMERC, LEDERER... Sve to poma`e na{im seqacima da lak{e plasiraju svoje proizvode. Takve firme sa 10 do 100 zaposlenih nadomje{taju to {to velike firme ne rade. Trebalo bi privatizovati i o`iveti i neke velike prera|iva~ke firme jer je ponuda poqoprivrednih proizvoda velika a plasman je ovim ratovima su`en tako da je izlaz u plasmanu proizvoda kroz prera|iva~ku industriju. To bi zna~ajno podiglo standard poqoprivrednih proizvo|a~a. Regulacionim planom napravili smo dve industrijske zone i `elimo sada poku{avamo da ih privodimo nameni, da olak{amo qudima koji `ele da ula`u da imaju gdje i da imaju infrastrukturu. `elimo da se ugledamo na In|iju i druge op{tine {to su tako uradili. Nije sramota "prepisivati"i koristiti pozitivna iskustva drugih. Pored toga intezivno radimo sa nekim qudima iz inostranstva, pre svega sa predstavnikom ministarstva inostranih poslova vlade Holandije koji je ovde {est meseci sa namerom da napravi projekat luke Ra~a. Izgradwom luke Ra~a mogli

Mi}o Mi}i} je ro|en 06.09.1956. godine u Bijeqini. Osnovnu i sredwu tehni~ku {kolu zavr{io je u Bijeqini, a zatim Fakultet za fizi~ku kulturu 1981. godine u Sarajevu. U periodu od 1981. do 1992. godine radio je kao profesor u sredwo{kolskom centru u Kalesiji, a od 1992. do 1996. godine kao profesor u tehni~koj {koli u Bijeqini. Od 1996. do 2000. godine obavqao je du`nost na~elnika odeqewa za bora~ko- invalidska pitawa u op{tinskoj upravi Bijeqina. Posle vi{estrana~kih izbora 2000. godine izabran je za ministra u Vladi Republike Srpske u resoru za izbegla i raseqena lica. Navedenu du`nost obavqao je do 2003. godine. U periodu od 2003.do 2005. godine obavqao je du`nost ministra za rad i bora~ko-invalidsku za{titu. Nakon zavr{etka drugog ministarskog mandata radio je kao zamenik direktora Fonda za penzijsko-invalidsko osigurawe Republike Srpske. U oktobru mesecu 2005. godine izabran je za na~elnika op{tine Bijeqina. Mi}o Mi}i} je o`ewen i otac je troje djece.

26 Srpski krajevi


bi da otvorimo regiju, mo`da i ~itavu Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu za transport vodeni. Postoje qudi iz Roterdama koji su zainteresovani gde bi kontejnerski transport roba mogao i}i preko te luke. Nadam se da }emo u skorije vreme napraviti projekat, na} i investitora. Tako|e se paralelno sa tim radi projekat sa holan|anima na pravqewu rezervoara pod pritiskom. To je na~in kako se treba otvoriti prema Evropi i dovesti strane investitore. Ako se u julu potpi{e i sporazum o pridru`ivawu to }e biti jo{ jedan vjetar u le|a, da qudi do|u i ula`u a Bijeqina je za to spremna i sposobna. Treba ista}i da smo mi jo{ ranije uspjeli da se otvorimo prema Evropi jer smo se pobratimili sa nekim gradovima, odli~no sara|ujemo sa privrednom komorom iz Salzburga, sa Solunom a sve to u ciqu da podignemo standard na{ih gra|ana otvarawem novih radnih mjesta. Sankcije prema op{tini Bijeqina, koje su nedavno ukinute, su bile vi{e politi~ke nego ekonomske zato {to smo ba{ u vreme sankcija dobili kredit Evropske banke i kredit Svjetske banke ali je verovatno je mawi broj qudi bio zainteresovan za donatorske akcije i mawe donacija je dolazilo iz Amerike. Sigurno da skidawe sankcija ima veliki, prevashodno, psiholo{ki zna~aj i o~ekujemo da }e do}i ve}i broj investitora. Ono {to mi moramo iskoristiti su predpristupni fondovi pogotovo u oblasti poqoprivrede jer postoje nepovratna sredstva koja se daju za ispuwavawa standarda za prikqu~ivawe Evropskoj uniji. Mi smo ve} napravili tim za izradu tih projekata, znamo kako ih kandidovati, znamo puteve koji }e nam doneti prili~an iznos sredstava. Pre dvije i po godine kada sam ja do{ao za na~elnika op{tine Bijeqina mi nismo imali ni jedan cent, euro ili marku sa strane. Za ovo vreme smo uspeli obezbediti mimo bud`eta preko 20 miliona eura. Nadam se da }emo u narednom peri-

odu, zahvaquju}i predpristupnim i pristupnim fondovima jo{ jedan deo sredstava obezbediti jer sam bud`et nije dovoqan. Veliki priliv qudi zahteva i velika ulagawa u infrastrukturu. Bijeqina fizi~ki nije bila spremna da primi veliki priliv qudi i zato nam se de{ava velika saobra} ajna gu`va u gradu, ima dosta ulica koje treba presvu}i {to nismo radili ovih godina jer smo sredstva usmerili ka kanalizaciji i gde god pro|e kanalizacija ulica se radi komplet, kanalizacija, vodovod, uli~na rasveta, novi asfalt, trotoari... Ovih godina smo dosta sredstava izdvojili za izgradwu Centra za visoko obrazovawe {to }e op{tinu ko{tati desetak miliona maraka, {to bi u principu trbala da izdvoji Vlada. Bijeqina ima desetak hiqada studenata na privatnim i dr`avnim fakultetima i osetili smo potrebu da napravimo takav objekat da bi dobili od Vlade saglasnost da otvorimo ~etiri, pet dr`avnih fakulteta. Za Bijeqinu se mo`e re}i da je mlad grad, da donosi `ivost i mladi qudi su perspektiva svakog grada jer oni mogu napraviti napredak. Kao op{tina smo ove i pro{le godine primili po desetak pripravnika i ja sam odu{evqen wihovim htewem, radnim navikama - oni su mladi, moderni i predstavqaju budu}nost Semberije. Zato smo se i odlu~ili da damo velike pare za fakultet. Ono {to moramo uraditi i {to }emo uraditi ako ostanem na~elnik je jedan zaista kapitalan objekat u centru sa nekih Srpski krajevi

27


1.500 gara`nih mesta , gde bi zavr{ili jednu kompletnu pri~u, da neko ko ho}e da do|e u centar, do|e tu u gara`u i sa lako}om zavr{ava svoje poslove. Tako|e bi na trgu bio jedan objekat sa mnogo lokala koji bi bio centar zbivawa. Zatvorili bi trg kompletan potapawem saobra}aja, tako da bi ceo prostor bio samo za {etawe. Time bi re{ili jedan veliki problem parkirawa. Za ~etiri, pet meseci Bijeqina }e izgledati druga~ije dok za ~etiri, pet godina bi} e pravi grad koji ne}ete mo}i prepoznati. Bi}e to privredni, univerzitetski i turisti~ki centar regije. Uvijek je to bila Tuzla. Mi smo sada druga~ije organizovani, imamo boqe pogodnosti, imamo mogu} nost da kroz dobre poteze postanemo boqi i ja~i. Kulturni `ivot u Bijeqini je mo`da malo zapostavqen zato {to jednostavno, na{ Dom za kulturu ne odgovara potrebama. Galerija je u op{tini, kino sala nema svoju funkciju i mi smo se odlu~ili da i tu krenemo u akcije. Jedna je renovirawe Sokolskog doma i kino sale a druga je izgradwa potpuno novog Dom kulture na mjestu gdje je sad. Projekat je napravqen i ve} se krenulo u renovirawe kino sale, za Sokolski dom ~ekamo saglasnost komisije za o~uvawe istorijskih spomenika kulture da ga vratimo nameni. Tamo gde je sada

Dom omladine imamo odli~an projekat za Centar za kulturu na 4.000 kvadratnih metara, gde bi bili svi sadr`aji kulturni i pozori{na sala. To ko{ta osam miliona i dvijestahiqada maraka i mi to ne mo`emo izdvojiti iz bud`eta. Doneli smo odluku da se kreditno zadu`imo za pet miliona a ostatak da izdvojimo iz bud`eta. Skup{tina je jednoglasno podr`ala moj predlog. Mo`emo se zadu`iti jer nismo prezadu`ena op{tina i ~ekamo saglasnost vlade Republike Srpske. Time bi mogli da zaokru`imo kulturni `ivot u gradu. Godi{we izdvojimo preko milion ipo maraka za sport. Imamo najvi{e fudbalskih klubova od svih op{tina ali nismo ne{to silno u vrhunskom sportu zato {to je na{e opredeqewe bilo usmjereno vi{e na masovnost. Radi se puno. Imam 52 godine i nikada nisam vi{e radio nega ove zadwe dvije ipo godine jer poku{avam puno da uradim. Malo sam zapostavio privatan `ivot. Imam roditeqsko imawe u selu desetak kilometara od Bijeqine. Tamo sam zasadio jedan vo}wak ali nemam puno vremena da to koristim. Pro{le godine nisam uspio da odem na more i koristim godi{wi odmor. Nije bilo vrijemena jer smo puno poslova zapo~eli, puno smo obe}ali da }emo uraditi i puno smo uradili.

Na~elnik Mi}o Mi}i} je na GASTRO FESTU posetio {tand restorana "Butler"

28 Srpski krajevi


NADNASLOV GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA NADA LAKETI], DIREKTOR TURISTI^KE ORGANIZACIJE BIJEQINA

PROMOCIJA ETNO VRIJEDNOSTI

Turisti~ka organizacija je formirana 2004. godine i ima zadatak promociju turisti~kih i etno vrijednosti na{ega kraja, odnosno Semberije. S obzirom da Semberija ima izuzetno dobar, odnosno povoqan geografski i saobra}ajni polo`aj, a time predstavqa i va`no kontaktno podru~je, ima dosta prirodnih resursa i komparativnih prednosti za razvoj turizma i treba u~initi sve na poboq{awu turisti~ke ponude da bismo ostvarili {to ve}i broj posjetilaca a time zna~i moramo unaprijediti turisti~ku ponudu, unaprijediti pansionske sadr`aje koje pru`aju na{i ugostiteqski kapaciteti a tako i vanpasionske sadr`aje da bismo potro{a~u-korisniku turisti~ke odnosno ugostiteqske ponude dali potpunu turisti~ke ponudu, time bi upotpunili turisti~ku ponudu po jednom posjetiocu {to bitno uti~e na pove}awe turisti~ke potro{we i ostvarivawe dobiti Srpski krajevi

29


NADNASLOV GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA

Na~elnik Mi}o Mi}i}, Nada Laketi} i Vlada Sofreni}

U

gostiteqstvo i turizam su dvije privredne grane koje su vrlo usko povezane i upravo danas pripremamo manifestaciju, prvu manifestaciju ove vrste u Bijeqini, odnosno Semberiji i to je Gastrofest 2008. godine iz oblasti gastronomije gdje sa ovog na{eg podru~ja Semberije a i {ire predstavqamo gastronomske specijalitete i tradicionalna jela sa ovih podru~ja a sve u ciqu promocije na{ih vrijednosti. Ovoj manifestaciji su se odazvali i gosti iz drugih krajeva na{e Republike Srpske dosta nam je pomogla turisti~ka organizacija Op{tine Zvornik koja je dovela svoje ugostiteqske obijekte koji su predstavili svoje kapacitete ~ak nam je u gostima motel Ada iz Novog Grada koji je formiran od skora i do{ao je na ovu manifestaciju da se promovi{e. Mi smo skoro bili na jednoj manifestaciji u Lazarevcu i tu smo upoznali qudi iz wihove u`e i {ire okoline koji su nam gosti na ovoj na{oj manifestaciji i koji su se predstavili sa narodnim gastronomskim specijalitetima iz wihovog kraja.

30 Srpski krajevi

U Bijeqini ima vi{e registrovanih turisti~kih manifestacija a nadam se da }e manifestacija koja se ovde prvi put de{ava postati tradicionalna i da }emo se videti sqede}e godine. Manifestacije su jedna od bitnih faktora za razvij turizma. Postoje manifestacije i regionalnog i republi~kog zna~aja. Organizuje se moto fest koji je manifestacije od republi~kog zna~aja, lova~ke i ribolova~ke ve~eri, zatim Pantelino, sv. Pantelejmon... Ostvarujemo saradwu sa turisti~kim organizacijama iz Srbije, turisti~im agencijama koje prave turisti~ke aran`mane, odnosno jednodnevne i dvodnevne izlete. Naj~e{}i su jednodnevni izleti u Semberiju. Kao brend Semberije postalo je etno selo Stani{i}i i najve}i deo posetilaca dolazi na ru~ak i obilazak sela a posle toga dolaze u muzej. Imamo dva manastira iz doba Nemawi}a. To su manastir Tavna i sv. Arhangel u Dragaqevcu dok u centru grada imamo manastir i Vladi~in dvor. Tako da sa raznim sadr`ajima mo`e da se upotpuni turisti~ka ponuda.


NADNASLOV

GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA

Vlada Sofreni}, Turisti~ka organizacija Bijeqine

ZAISTA VOLIMO DA SE DRU@IMO Ideja za organizovawe Gastro-festa kao manifestacije potekla je iz na{e dr`avne televizije, RTV RS, odnosno jednog projekta koji se radi na toj televiziji, projekta koji se zove Turizam plus. Nosioc tog projekta i idejni tvorac je gospodin Zlatko Prlega i eto, to ve} drugu godinu funkcioni{e a Bijeqina je ove godine prvi put organizovala jednu takvu manifestaciju i mislimo da smo uspeli da je organizujemo ba{ onako kako smo i htjeli

O

dziv je bio jako dobar, gosti i izlaga~i su bili jako zadovoqni. Ciq ove promocije, osim onog marketin{kog, da svi izlaga~i poka`u {ta nude, je i da mi poka`emo turistima koji dolaze u ovaj na{ grad i ovaj na{ kraj s ~ime raspola`emo kada je u pitawu gastronomija, kultura, to je ono {to mi mo`emo da ponudimo turistima koji dolaze u Bijeqinu. Ideja je bila da se unapredi me|udr`avna saradwa, pogotovo u pograni~nim prostorima, jer vi znate da smo mi odjeqeni

od Vojvodine samo rekom Savom. I mi pripadamo Panonskom moru, tako da stoga imamo sli~ne obi~aje, pa i gastro obi~aji su jako vezani i kuhiwom i mentalitetom za Vojvodinu. Ovoga puta su nam se predstavili i gosti iz Srbije, iz Vojvodine i Qiga. Udru`ewe `ena iz Qiga je izlo`ilo svoju zdravu hranu, i pokazale su se ba{ u pravom svetlu. Za idu}u godine planiramo da pozovemo i goste iz Hrvatske. U na{em programu mi pre svega poku{avamo da privu~emo turiste u Bijeqinu na one resurse koje ve} imamo. Ono

Srpski krajevi

31


NADNASLOV GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA na ~emu bi u budu}nosti trebali da radimo je pri~a o na{e dve reke na koje izlazimo, Savu i Drinu. Trenutno, na`alost, nemamo ba{ dobar izlazak na te dve reke i tu treba mnogo vi{e poraditi, trebaju se zna~ajna finansijska sredstva ulo`iti. U pitawu je ribolovni i lovni turizam prije svega, jer je ovo podru~je jako bogato sa sitnom i krupnom divqa~i Bawa Dvorovi je svakako jedan od najzna~ajnijih resursa. Ona, na`alost, jo{ nije u{la u privatizaciju, ali se nadamo da }e se to desiti ba{ u ovoj godini i u narednom periodu o~ekujemo da od te bawe napravimo jedan zna~ajan turisti~ki potencijal i kada je u pitawu tranzitni turizam i bawski turizam, a isto tako kada je u pitawu rekreativni turizam i turizam vezan za razne seminare, skupove, pa ~ak i pripreme sportista. Bijeqina je bogata manifestacijama. Mentalitet qudi je takav da zaista volimo da se dru`imo. Organizujemo jednu manifestaciju koja je poprimila zna~ajne razmere. To je Zlatni kotli} Seberije koja se de{ava u junu mesecu. U pitawu je takmi~ewe u ribqem kotli}u. Pro{le godine je bilo 126 takmi~arskih ekipa iz Bosne, iz federacije, Republike Srpske, iz Hrvatske i Srbije, zna~i me|udr`avni skup. Tom prilikom je prodefilovalo vi{e od 15.000 qudi. Nakon toga, u septembru je Sabor lovaca Republike Srpske koji je tako|e zna~ajna manifestacija, gde se kuva ~uveni lova~ki paprika{, ~emu je prisustvuje imozantan broj i u~esnika i gostiju. Od pro{le godine smo krenuli sa organizacijom Drinske regate. To je manifestacija na reci Drini i wen je ciq povratak reci Drini. I{la je regata od Jawe do Bijeqine, nekih dvadesetak kilometara. Bilo je oko 60 plovila sa skoro 300 u~esnika. Ove godine se nadamo jo{ ve}em odzivu. Ima}emo i goste iz Srbije, a u planu je da se ta regata radi sa op{tinom Loznica i Zvornikom, tako da bi vezali tri grada u regatu. Regata bi trajala tri dana, pravili bi se kampovi, u kampovima bi se organizovale kulturne manifestacije, dru`ewa. Kao op{tinska turisti~ka organizacija finansiramo se iz sredstava op{tine i

32 Srpski krajevi

Majstorsko aran`irawe

Cepter na Gastro-festu

Prezentacija motela Laguna

Suhomesnata ikebana


NADNASLOV

GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA Sla|ana Gaji}, tehnolog, mesna industrija Z. P. Komerc

OD WIVE DO TRPEZE Proizvo|a~i meda su prikazali svoje proizvode

Z. P. Komerc se nalazi u Vr{anima, dvadesetak kilometara od Bijeqine. Firma postoji ve} osam godina, bavi se preradom mesa i nudi {irok spektar proizvoda

Mlekara Bjanka

TV Navigator iz Kraqeva i glavna urednica Ana Mila{inovi} su ispratili Gastro-fest

vrlo smo zadovoqni za sada jer se izdvajaju impozantna sredstva za rad turisti~ke organizacije. Na nama je da to opravdamo. Nailazimo na razumjevawe kod organizacije akcija i koje nisu planirane bud`etom na po~etku godine. Verski turizam ima budu}nosti. U centru grada imamo manastir Sv. Vasilije Ostro{ki koji je podignut u ~ast 2.000 godina hri{}anstva i u wemu je pohrawen dio mo{tiju sv. Vasilija Ostro{kog i dio mo{tiju sv. Sisoja. U neposrednoj blizini grada imamo i manastir Tavnu koji je star 800 god, manastir koji ima dugu tradiciju i na wemu se sada intenzivno radi, ura|en je novi konak, jo{ nije sve obijediweno, ali se nadamo da }emo naredne godine ve} mo}i primati turiste u taj manastir.

Radimo polutrajne i trajne proizvode od mesa. Plasiramo na{e proizvode na podru~ju cele BiH. Konkurencija je dosta jaka jer na{i qudi imaju naviku da kupuju robu iz Srbije. Mi opstajemo, trudimo se kvalitetom i {irokim asortimanom. Firma ima oko 80 zaposlenih. U principu na{a firma nije samo mesna industrija je imamo kao Z. P. komerc svoje farme, proizvodwu sto~ne hrane, zna~i od wive do trpeze. Opstaje ime, kvalitet i ne{to {to su qudi ve} probali. Trudimo se da pratimo ne{to {to je novo i da zadr`imo na{ stalni kvalitet na koji su potro{a~i navikli. Imamo 52 proizvoda trenutno. Ja li~no najvi{e volim trajne proizvode jer me podse}aju na ne{to doma}e. Forsiramo doma}i ukus, da ga pribli`no onom {to su qudi navikli kod nas je ne vole qudi mnogo da eksperimenti{u. Redovno u~estvujemo na Novosadskom sajmu sa zapa`enim uspehom. Tako|e u~estvujemo na svim lokalnim, dr`avnim i sajmovima u Srbiji. Dobitnici smo nagrade iz Brisela "Eureka". Srpski krajevi

33


NADNASLOV GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA Pero Mitrovi}, hotel Drina

RAZVOJ KONGRESNOG TURIZMA Hotel Drina je tokom mnogo godina svog postojawa petrpeo niz transformacija ali je najnovije zdawe ovog hotela napravqeno 1969. godine. Od tada pa sve do 2001. godine poslovao je kao dr`avno preduze}e - kada je izvr{ena transformacija i kada je gospodin Pero Mitrovi} zajedno sa gospodinom Dobrivojem Topi}em postao vlasnik preko 85% ovog hotela

I

mamo preko 50 zaposlenih qudi, objekat je renoviran, pre dve godine je ulo`eno preko milion eura za adaptaciju, ura|eno je preko 50 luksuznih soba sa kupatilom, novim name{tajem i novim enterijerom, ura|eno je nekoliko sala koje odvojeno mogu da primaju razli~ite goste. Hotel je ukupne povr{ine koja mo`e da primi oko 500 gostiju. Svaka sala je ozvu~ena i ima svoj enterijer. Razli~ite su namene a mogu da se koriste kao celoviti prostor, tako da svi gosti mogu na}i ne{to za sebe. Mi smo u sklopu ure|ewa hotela uradili jednu luksuznu ba{tu tako da svi oni koji `ele na

Ugostiteqsko preduze}e "Drina" pored istoimenog hotela, raspola`e i motelom "Obrije`", na putnom pravcu Bijeqina Tuzla. U sastavu preduze}a su jo{, nadaleko ~uveni restoran "Drina" u Amajlijama, restoran "Cik-cak" u centru grada, prodavnica tekstilne opreme "Best kompani" i auto-bife na autobuskoj stanici, koja je udaqena 30 metara od hotela vazduh, da popiju pi}e ili sladoled mogu da se na|u na tom prostoru. Ukupna povr{ina hotela u samom centru grada zahvata prostor od pola hektara i radi se o zna~ajnom prostoru koji ima mogu}nosti pro{irewa kako u vis tako i u horizontali i mi nameravamo da ubudu}emo izgradimo poslovni

34 Srpski krajevi


NADNASLOV

GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA

Hotel DRINA ima dobro opremqenu kuhiwu, kapaciteta 600 obroka dnevno, veliki restoran pogodan za razne skupove, dva opremqena salona, kafanu, letwu ba{tu sa fontanom i 400 mesta

prostor za osiguravaju}e dru{tvo i banke ili neki poslovni biznis {to }e doprineti ukupnoj ponudi da ovaj hotel ne predstavqa ugostiteqski i turisti~ki centar ve} i biznis centar gde bi se privrednici okupqali. Jedna od tih manifestacija je i ova gde qudi prezentiraju svoje proizvode da narod mo`e da vidi. Mi u su{tini `limo da razvijamo kongresni turizam ovde. Uz ovakvu ponudu koju mi nudimo sa prose~nim cenama, dobrim kvalitetom, mo`emo zaista iza}i na tr`i{te i biti kurentni i ponuditi qudima da i u gradu na|u prihvatqive cene. Konkurencija postoji, ima dobrih destinacija koje dobro rade. Na{ hotel se nalazi u samom centru grada i ima posebnu klijantelu, poseban sadr`aj, kongresnog je tipa mogu se odr`avati na mirnom nivou razni seminari, predavawa. Zadovoqni smo i konkurencija privla~i goste iz svih krajeva i pove}ava protok gostiju kroz ovaj grad. Kontakti Recepcija ++387 (0) 55 204 216 Upravnik ++387 (0) 65 405 944 Direktor ++387 (0) 65 513 753 Srpski krajevi

35


NADNASLOV GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA \or|e Slaviwak, vlasnik firme �Spektar Trade�

NAJBITNIJI JE KVALITET SPEKTAR TRADE se bavi preradom vo}a i povr}a. To su vo}ni sokovi, marmelade, xemovi, kompoti od vo}a i sli~ni proizvodi. Firma postoji od 1991. godine, pre rata u Bosni, a od 1996. u{li su u zna~ajnije investicije i razvoj i sada predstavqa jednu od vode}ih firmi na prostoru BiH

S

irovine uzimamo prvenstveno odavde iz Semberije a dobar deo sirovina vu~emo iz Srbije, jer Srbija ima jaku sirovinsku bazu. Prethodni period je bio veoma te`ak, posebno ratni koji je vreme haosa. Nije bilo lako opstati zbog velike inflacije, problema, nedefinisanih zakona i propisa koji su va`ili. Pratimo trendove svetskog i evropskog razvoja i izvozimo oko 70% proizvodwe. Izvozimo na teritoriju biv{e Jugoslavije, zemqe Evropske unije, Australiju i Ameriku. Shvatili smo {ta je standardizaciju, imamo ISO standard 9001 2000 i ASO sertifikat o bezbednosti hrane. Mi smo stvorili prvenstveno racionalan sistem. To je fleksibilan sistem jer imamo uvek neki proizvod koji ide. Nekada su to sokovi, nekada kiseli kupus, marmelade, sve ima svoju sezonu i mi smo uspeli da se afirmi{emo kao brend. Opstali smo i odr`ali se ve} vi{e godina na tr`i{tu, stekli poverewe potro{a~a. Najbitniji je kvalitet i poverewe potro{a~a. Pratimo svetske i evropske trendove, razvijamo nove proizvodne programe koji su zahtevni, koji su investicija u visoku tehnologiju. Mo`emo da se pohvalimo da imamo najvi{i tehnolo{ki nivo, shvatamo da su nova ulagawa u tom pravcu. Zna~i, u svetskom vrhu smo po rezultatima. Jedan interesantan program koji smo kreirali pro{le godine, prvenstveno iz sentimentalnih razloga, je program doma}ih rakija. Krajwe je vreme da mi sa ovih prostora i iz ovih krajeva promovi{emo neku svoju raki-

36 Srpski krajevi

Ne{o [ubari} i \or|e Slaviwak

ju. Ovaj kraj je poznat da ima dobru {qivovicu, me| utim tu {qivovicu nije niko do sada fla{irao i napravio brend. Mi smo u{li u tu pri~u pro{le godine i nama je plan da za tri godine napravimo brend Podmajevi~ke rakije {qivovice kojoj smo dali ime Selekt. Pored we ima i duweva~a i viqamovka pa je ciq da napravimo brend i budemo prepoznatqivi po tome. Bitno je da na na inostranom tr`i{tu ima{ mo}an proizvod koji ima epitet etno proizvoda sa ovih prostora i jedan moj poslovni partner a na{ kupac iz Australije je dobro rekao - ja na{im qudima tamo pravim nostalgiju. Kao {to znate, mi smo uspeli tu da se afirmi{emo i odr`imo se na tr`i{tu.


NADNASLOV

GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA

Jefto Sofreni}

PORODI^NA FIRMA Jefto Sofreni} je vlasnik turisti~ke agencije Je{oturs i predsednik op{tinskog udru`ewa malih preduzetnika - Bijeqina

J

E[OTURS je najstarija privatna turisti~ka agencija u Bijeqini. Gospodin Sofreni} se turizmom bavi 38 godina. Karijeru je po~eo davnih sedamdesetih godina u General turistu. Zatim je radio u \erdap turistu, Semberija transportu i od 91. je privatnik. JE[OTURS radi kao poredi~na firma sa ~etvoro zaposlenih. Pored Jefte u firmi rade }erka, sin i jo{ jedna devojka koja je diplomirani turizmolog. Svi su turisti~ki obrazovani, tako da su sa te strane osposobqeni za obavqawe djelatnosti kojom se bave. Slobodan sam da ka`em da poznajemo cijeli svijet. U Evropi nema grada gde nemamo svoje poslovne prijateqe a na prostorima biv{e Jugoslavije svakako. {to se ti~e same agencije, agencija ostvaruje godi{wi promet oko milion maraka. Zadovoqni smo, lijepo radimo, slo`ni smo kao i svaka slo`na ku}a. Ina~e sam ja i predsednik op{tinskog udru`ewa malih privrednika Preduzetnik Bijeqina, koje ima blizu 1.000 ~lanova. Bavimo se promocijom male privrede, za{titom interesa na{ih kolega preduzetnika i unapre|ewem preduzetni~kog poslovawa. Moja turisti~ka agencija se bavi svim vidovima turizma jer u malim mestima samo tako mora da se radi. Ina~e, radimo lovni i ribolovni turizam, sportski, zdravstveni, zatim seoski turizam, bavimo se organizacijom izleta, ekskurzija, putovawa, letovawa, zimovawa, kongresa, sportskim turizmom i svim ostalim granama turizma koje su nama dostupne. U samoj Bijeqini ima sedam turisti~kih agencija, dakle konkurencija je `estoka, mo`e se opstati samo ako se po{teno i kvalitetno radi. Stranka je svetiwa. Moj |a~i} koga vodim na ekskurziju je za

Jefto sa harmonika{em na Gastro-festu

mene oli~ewe potro{a~a jer }e sutra biti potro{a~. Onaj koji nije spreman na trpqewe svih uslova o{tre konkurencije neka se ne bavi ovom delatno{}u. Turisti~ka potro{wa spada u luksuz. Zna se da u te{kim uslovima luksuz se posledwi zadovoqava. Me|utim, ako ~ovek radi {iroku lepezu uvek }e na}i dovoqno posla da mo`e pristojno i lepo da se `ivi. {to se ti~e konkurencije, sa wima izlazimo na kraj tako {to ih pustimo da budu ne na{a konkurencija nego na{i Srpski krajevi

37


NADNASLOV GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA promoteri. Jednostavno, svi su nam dobro do{li, konkurencija brusi kvalitet kao {to se bruse dijamanti. Bijeqina, odnosno Semberija, ima jako dobru ponudu. Pre svega za lovni, ribolovni i vjerski turizam. Dakle, imamo {ta ponuditi, samo neka narod do|e. Sara|ujemo sa velikim brojem turisti~kih agencija u Srbiji, zatim sa jakim ugostiteqskim ku}ama, hotelima, motelima, jer mi smo dobar emitivni centar, imamo dosta turista koje vodimo i automatski su nam potrebni dobri hoteli, moteli, gde sme{tamo na{e grupe. {to se ti~e aktivnosti u okviru udru`ewa preduzetnika evo, mi smo imali sre} u i ~ast da u pro{loj godini proslavimo sto godina organizovanog zanatstva kod Srba u Semberiji. Imali smo veli~anstvenu manifestaciju kakva se ne pamti, kakva prili~i stogodi{wici. Imali smo velik broj gostiju, velik broj manifestacija, koje su ostavile jedan jako lep pe~at u ovom gradu koji vi{e nije mala palanka kakva je nekad bila. Danas je to grad sa oko 100.000 stanovnika. Dakle, napravili smo manifestaciju koja }e se dugo pamtiti. Obzirom da Bijeqina ima puno privrednika ja ih pozivam da do|u da se u~lane, jer samo kada nas ima mnogo postajemo neko i ne{to, odnosno ako nas je nekoliko hiqada, niko nas ne mo`e pomno`iti sa nulom. Postoje izvanredne mogu}nosti za jako {iroku lepezu zanimawa. Dakle, Bijeqina je danas jedan veliki grad, Semberija je jedan veliki centar koji ima blizu 200.000 stanovnika, dakle, za svaku delatnost postoje uslovi, postoji jako dobro tr`i{te, postoji jako dobra klijantela, dakle pozivam sve one koji `ele da se bave nekom delatno{}u na ovim prostorima, neka se obrate nama, udru`ewu malih privrednika i mi }emo mo}i da im pru`imo svu potrebnu pomo}. JE[OTURS Nu{i}eva 27 Bijeqina ++387 (0) 55 210 440 ++387 (0) 55 203 989 E mail: jesoturs@nixi.net

38 Srpski krajevi

LEDERER, BIJEQINA

13 MEDAQA SA NOVOSADSKOG POQOPRIVREDNOG SAJMA "Lederer" D.O.O. iz Bijeqine posluje od 1990. godine u oblasti proizvodwe mesa i proizvoda od mesa. Direktor i vlasnik preduze}a je Milan Lazarevi} "Lederer" je porodi~no preduze}e sa bogatom tradicijom. U wemu je zaposleno preko 100 radnika. U proizvodnom programu su zastupqene sve vrste konfekcioniranog svje`eg mesa, razli~ite vrste salama, kobasica, program barenih proizvoda kao i program trajnih dimqenih proizvoda. Promet se obavqa preko distributera {irom Bosne i Hercegovine i u dvanaest svojih prodajnih objekata. U savremeno opremqenom pogonu proizvede se do 10 tona sve`eg mesa i kvalitetnih mesnih prera|evina dnevno. Uspeh u radu postignut je zahvaquju} i stalnim ulagawima u savremenu proizvodnu tehnologiju kao i stalnom dr`awu koraka sa najnovijim trendovima na svetskom tr`i{tu. Visokovredan proizvod prepoznatqivog ukusa doma}e hrane je za{titni znak preduze}a. Visokom kvalitetu proizvoda zna~ajno doprinosi ~iwenica da se koristi iskqu~ivo sirovina doma}eg porekla. Brojne nagrade su garancija kvaliteta i zdravstvene ispravnosti. Me|u wima se izdvaja trinaest medaqa na Novosadskom sajmu poqoprivrede.


NADNASLOV

GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA

Dragan Todorovi}, restoran "Lovac" Bijeqina

PUWENI FAZAN, SRNETINA, ZEC... Restoran "Lovac" postoji od 1954. godine i to je najstariji ugostiteqski objekat na podru~ju op{tine Bijeqina. Ako niste svratili u restoran "Lovac" to je kao da niste ni bili u Bjeqini jer vrhunska tradiciona~lna kuhiwa, kvalitetan servis, uz {iroku lepezu pi}a, gostu stvaraju utisak pravog gostoqubqa a nesvakida{wi etno ambijent samo upotpuwuje do`ivqaj. U "Lovcu" su uspeli da spoje i ambijent i kvalitet kuhiwe

Tim restorana LOVAC je imao zapa`en nastup na Gastro-festu

P

osledwe dve godine "Lovac" je u vlasni{tvu Dragana Todorovi}a i wegove supruge. Dragan Todorovi} je po profesiji ugostiteq. Dugo je `iveo sa suprugom na Zapadu gde su imali i svoja dva restorana. To svoje iskustvo ste~eno vani su preneli u Bijeqinu. O ponudi restorana Dragan ka`e: "Jelovnik u restoranu "Lovac" sadr`i 136 vrsta jela. Za svako jelo ponaosob mogu re} i da je na svoj na~in specifi~no i da je

specijalitet restorana. Svako jelo spremamo na poseban na~in i sa posebnom pa`wom i qubavqu pa je jako te{ko re}i {ta je specijalitet restorana. Jelovnik vas tera da probate svako jelo a samikm tim i da budete stalni gost. Zato mi nismo izdvojili dva, tri specijaliteta... Kod nas se sve sprema na naboqi mogu}i na~in i sva su jela ujedna~enog kvaliteta. Imamo sopstvenu proizvodwu suhomesnatih proizvoda tako da nudimo svoj kulen, kobasicu, pe~enicu, slaninu..." Srpski krajevi

39


NADNASLOV GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA

160 GODINA Kada je preuzeo restoran bra~ni par Todorovi} ga je i renoviran u etno stilu pri ~emu su kori{}ene stare grede, daske i cigle koje datiraju jo{ od austrougarske kasarne koja je 1934. sru{ena pa je od wih napravqeno {kola. Kada se i ta {kola sru{ila, grede, daske i cigle su ugra|ene u restoran. Materijal od koga je "Lovac" izgra|en je star preko 160 godina.

SARADWA Gospodin Todorovi} isti~e svoju odli~nu saradwu sa Turisti~kom organizacijom Bijeqine, Turisti~kom Prizmom i wenim direktorom \or|em Mihajlovi}em, TV Navigator iz Kraqeva, a posebno isti~e saradwu sa produkcijom RENOME ~ija se emisija ZAVI^AJU MILI RAJU snima u restoranu. AKO @ELITE DA POSETITE RESTORAN "LOVAC" Telefon: ++387 55 209 050 Faks: ++387 55 210 058 Me{e Selimovi}a 15 Bijeqina Republika Srpska www.restoran-lovac.com

40 Srpski krajevi

Laza Simi}, Lova~ko dru{tvo "Semberija" iz Bijeqine

N

a prostoru Skup{tine op{tine Bijeqina deluje pet lova~kih udru`ewa, jedno od najve}ih je lova~ko udru`ewe Semberija Bijeqina koje broji preko 1.000 ~lanova, ina~e osnovano 1919. godine. Pred po~etak gra|anskog rata u BiH lova~ko udru`ewe je brojalo 1.200 ~lanova, me|utim taj broj je opao i rad je zamro. Posle rata je udru`ewe obnovqeno 1994. Gazdujemo na 40.000 hektara lovne povr{ine, posedujemo sopstvenu fazaneriju koja je bila u toku rata devlastirana, uni{tena, sad smo je obnovili i proizvodi 20.000 fazanskih pili}a. Lovi{te je bogato fazanskom divqa~i, ze~ijom divqa~i i bilo je bogato srne}om divqa~i. Me|utim, u toku rata taj fond je znatno umawen ali evo, dr`awem zabrane lova uspeli smo obnoviti fond srne}e divqa~i. Ve} drugi put dr`imo zabranu lova po deset godina, uskoro }e biti stvoreni uslovi da


NADNASLOV

GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA

[AMPIONI LOVNOG STREQA[TVA Laza Simi} je dugogodi{wi ~lan lova~kog dru{tva Semberija iz Bijeqine, ina~e osam godina je bio predsednik lova~kog dru{tva Semberija Bijeqina, osam godina ~lan upravnog odbora lova~kog Saveza Republike Srpske, ~etiri godine predsednik lova~kog saveza Republike Srpske i veliki aktivista u oblasti lovstva na prostoru Semberije a i {ire po~nemo ponovo loviti. Godi{we smo na ovoj povr{ini odstreqivali 400 komada srne}e divqa~i, {to zna~i da je lovi{te bilo prepuno. Uslovi su idealni u ovom delu lovi{ta, posebno za srne}u divqa~ jer nema predatora koji mogu da nanose {tetu. Lova~ko udru`ewe ima 17 sekcija u koje su raspore|eni svi ~lanovi. Imamo zna~ajne lovne objekte po~ev od lova~kih ku}a, lova~kih ~eka i svih ostalih lovnih objekata. Pored lova se bavimo i lovnim streqa{tvom. U takmi~ewu Republike Srpske u ga|awu lete}ih meta na{e udru`ewe je sa najvi{e pojedina~nih i ekipnih priznawa. Od {est kupova na pet su osvojena prva, druga i tre}a mesta. Zna~i izuzetno je razvijena disciplina lovnog streqa{tva. Lovci iz Semberije u okviru regije i lova~kog saveza organizuju Sabor lovaca Republike Srpske koji se odr`ava krajem avgusta svake godine od 18. do 30. Ve} su odr`ana dva kupa u okviru Sabora lovaca. Imamo razne discipline, lova~ki vi{eboj, ga|awe lete}ih meta, lov na prepelicu, izlo`bu lovnih pasa, lova~ko ve~e, lova~ku tombolu, lova~ku izlo`bu trofejnog i drugog lova~kog oru`ja. To je manifestacija koja sve vi{e dobija na zna~ajnu. Odr`ava se i takmi~ewe u spravqawu lova~kog paprika{a i ovdje imamo od 30 do 60 ekipa koje u~estvuju u takmi~ewu. Nagrade su zna~ajne i lova~ke. Jednostavno, to je manifestacija za dru`ewe, za lov, za prijateqstvo koja je ve} u{la u turisti~ki kalendar grada Bijeqine. Mislim da lovci zauzimaju zna~ajno mjesto u turisti~kim manifestacijama. Evo i na ovom GASTRO-

FESTU smo uzeli u~e{}e u pripremawu lova~kog paprika{a, demonstrirali smo kako to radimo i posetioci su imali priliku da ga degustiraju. Srpski krajevi

41


NADNASLOV GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA Rade Joci}, Aleksandrija DOO Zvornik

ZDRAVA HRANA Aleksandrija DOO Zvornik postoji u sklopu kompanije Aleksandrija koja ima svoje firme u ~etiri zemqe biv{e Jugoslavije a sedi{te kompanije je u Beogradu. Aleksandrija se u Zvorniku bavi konditorskim proizvodima i iskoristili su {ansu da se predstavi na GASTROFESTU

San Marco DOO, Bijeqina

UMETNI^KA RADIONICA

P

roizvodi firme Aleksandrija Zvornik se prodaju u Republici Srpskoj, BiH, Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji. Imamo izvoz u {vajcarsku, Nema~ku, kupaca u [vedskoj... U Zvorniku radimo preko 200 proizvoda. Ina~e u okviru same kompanije imamo preko 450 razli~itih proizvoda razli~itih bar kodova ne ra~unaju}i tu dnevne pekarske proizvode koji se rade u Crnoj Gori. Te{ko je izdvojiti odre|eni proizvodm, {trudlicu ili koji doma}i keks ili Panda flips koji je izuzetan proizvod. Ne pomenuti ne{to mo`da bi bio greh. Mi imamo dosta dobru prodaju i ne bih mogao izdvojiti ne{to {to je ekstra. Tu su {trudlice, Panda flips, Aleksandrija ~okoladice, ~okolada za kuvawe, novi doma}i keks ~oko-loko. Dnevni list Blic je organizovao akciju Moja draga {trudlica bez na{eg znawa, bez na{eg u~e{}a, gde smo progla{eni za najkvalitetniji proizvod na tr`i{tu Srbije.

42 Srpski krajevi

DOOSANMARCO se bavi proizvodwom torti, sladoleda i kola~a. ima 60 zaposlenih i smatraju da posle dobre kuhiwe i dobrog jela uvek dolazi desert

N

a GASTRO-FESTU su predstavili sve vrste proizvoda koje proizvode, od sitnih kola~a, suvih kola~a, {nita, rolata, raznih vrsta torti, do svadbenih i sve~anih torti. Svi wnihovi proizvodi se mogu na}i u trgova~kim centrima. Do sada su dobili preko 70 zlatnih medaqa na Novosadskom sajmu, tri godine su za redom bili {ampioni kvaliteta poslasti~arskih proizvoda i pokazali su veoma dobre rezultate na dosada{wim izlaga~kim i ocewiva~kim delovima na sajmovima i raznim manifestacijama. Kako sami ka`u, spojili su doma}e recepte i doma}e majstore koji su to ukrasili, uredili, doterali do savr{enstva, tako da sve torte izgledaju kao remek dela.


GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA Stojana Milinkovi}, Zlatne ruke iz Qiga

NA[U HRANU SVU POJEDU ^lanice udru`e wa ZLATNE RUKE spremaju zdravu hranu u koju ne me{aju ni{ta sem doma}ih proizvoda koje imaju. Od ove godine na ~elu udru`ewa je Stojana Milinkjovi} koja je i predvodila ZLATNE RUKE na GASTROFESTU u Bijeqini

M

i smo iz [umadije, u na{im vodenicama se jo{ meqe, na{ sir i kajmak donose sa 1.000 metara nadmorske, po tome smo se i proslavile 2004. godine kada smo bile sa Privrednom komorom u Briselu. Svi sajmovi su na{i, sve nagrade smo pokupile. Na svakom ovakvom skupu mo`ete na}i na{e proizvode. Udru`ewe je nastalo tako {to smo se takmi~ile me|u sobom i iz tog takmi~ewa smo stvorile udru`ewe koje ja sada predvodim. Poku{avamo da privu~emo {to vi{e mladih, da napravimo radionicu. U svemu tome nam je pomoglo Ministarstvo turizma i ekonomije, dalo nam je malo para a dobili smo no{wu od jedne nevladine ameri~ke organizacije. Specijalitet koji bih izdvojila su stara jela, pite zeqanice. Ovde na GASTRO-

FESTU ima mesa i mesa, dosta holesterola a mi se borimo za zdravu hranu. Nas pet je spremilo 40 vrsta jela. Imam 71 godinu, i ja sam osmo dete, imam dvoje dece, ~etvoro unu~adi... Zanimawe za zdravu hranu sam stekla jo{ od starina i majka me je u~ila da se tako hranim. Imam u Qigu restoran doma} e kuhiwe koji se zove "Tip-top". Nalazi se na izlasku iz Qiga prema Gorwem Milanovcu pod {umom. Imamo doma}u kuhiwu, ~orbe i pe~ewa, po tome smo poznati. To nije lak posao ali ~ovek voli. Srpski krajevi

43


NADNASLOV GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA Ranko Despotovi}

GRAND HOTEL POSAVINA Gospodin Ranko Despotovi" je vlasnik dve firme Jedna se se zove DOO Despotovi" iz Bijeqine a druga je Grand hotel Posavina iz Br~kog. Firma Despotovi" se bavi uglavnom proizvodwom i prodajom naftinih derivata. Od devedesetih godina poseduju pumpu dok se u posledwe vreme bave i proizvodwom sirovog betona, separacijom {qunka, transportom. O svom nastupu na GASTROFESTU gospodin Despotovi" nam je rekao

P

osavina iz Br~kog, restoran Despotovi" iz Bijeqine i hotel Despotovi". Grand hotel Posavina posedujem ve" 6 godina i ja sam ga renovirao. To je objekat koji je star 120 godina i renoviran je u autenti~nom stawu kako je bio pre 100 godina. Hotel poseduje 32 sobe, 4 apartmana, aperitiv bar sa 70 mesta, restoransku kristalnu salu sa 250 mesta, frizerski salon, salon za masa`u, diskoteku... Restoran Despotovi" je jedan mali motel sa 20 le`aja i restoran koji radi 24 sata sa 50 mesta. Na GASTRO-FESTU smo izlo`ili od svega po malo, ono {to se kod nas najvi{e

44 Srpski krajevi

konzumira. Od ribqih specijaliteta, internacionalnih jela, teletine, govedine..., od svega po malo. Problema ima kao i svakom dobrom poslu, ali ako se dobro organizuje mo`e se. Opstajemo i ne{to se zaradi. Nije kao ranije, ali zadovoqan sam. Planiramo da razvijamo sportski turizam. Konkurencija sa naftnim derivatima je jaka, ja sam bio me|u privima devedesete godine u Bijeqini, ~etvrti u biv{oj Jugoslaviji, a sada u Bijeqini ima 50 benzinskih pumpi, tako da je zaista konkurencija jaka. Na{a pumpa je na dobrom mjestu, u centru grada i zadovoqan sam.


GASTRO-FEST 2008. BIJEQINA Radio DA[, Bijeqina

INTERNETOM PO CELOM SVETU Radio DA[ je po~eo sa radom 1995. godine kada je osmi{qen kao muzi~kokomercijalna radio stanica - {to je do dan danas i ostao a ako se uzme u obzir vreme u kome `ivimo ostao je i van politike

P

rogram se od prvog dana emituje 24 ~asa dnevno od ~ega 80% zauzima muzika. Poseduju bogatu muzi~ku arhivu a akcenat se stavqa na staru doma}u narodnu pesmu kao i na snimke `ivih svirki. Sa pravom se mogu pohvaliti da je u proteklim godinama kroz RADIO DA[ prodefilovala plejada najve}ih zvezda doma}e muzi~ke scene. U eri pojavqivawa masovnih media uspeli su da se izbore za svoje mesto na skali radio talasa, a na kojem su mestu, to znaju

najboq slu{aoci. Najboqi pokazateq za to je slu{anost {to se zna po telefonskim pozivima, SMS porukama i pose}enosti . Otvoreni su za sve slu{aoce, rado primaju pohvale ali i sugestije, tako da i slu{aoci u~estvuju u kreirawu programa, {to se kroz sve ove godine pokazalo kao idealno rje{ewe. Svi u RADIO DA[U vole da rade svoj posao, a nadamo se da se to i prepouznaje, jer RADIO DA[ postoji zbog slu{alaca. Preko interneta se mogu slu{ati u celom svetu.

Mi{o Boji}, direktor

Srpski krajevi

45


ETNO SELO "STANI[I]I"

SRPSKA BAJKA Svako, i ko veruje i ko ne veruje, morao bi da do|e u Semberiju, u Bijeqinu, u etno selo "Stani{i}i" i do`ivi bajku u punoj svojoj rasko{i. Divqewe koji ste do sada mogli da osetite prema pejza`ima gledaju}i vrhunska filmska ostvarewa, koja su plod kompjuterske tehnike, mo`ete sebi da priu{tite i u realnosti. Do|ite u bajku...

N

a izlazu iz Bijeqine na tre}em kilometru prema Pavlovi}a mostu nalazi se Etno selo "Stani{i} i". Etno selo "Stani{i}i", izvan sada{weg vremena i prostora, vra}a nas precima i prirodi, i budi u nama divqewe prema jednostavnosti nekada{weg na~ina `ivota. Ovdje se odmaraju o~i i du{a, ~ovjek postaje plemenitiji ali i mudriji slu{aju} i `uborewe potoka i rad vodenice. Etno selo "Stani{i}i" osnovano je 2003. godine, zahvaquju}i inspiraciji Borisa Stani{i}a. Vi{e godina on je putovao po srpskim selima sredwe Bosne u potrazi za starim ku}ama i predmetima koji } e sa~uvati predstavu o jednom vremenu i kulturi `ivqewa sa kraja 19. i po~etka 20.

46 Srpski krajevi

vijeka. Rezultat je autenti~no planinsko selo u sred semberske ravnice. U selu se danas izdvajaju dvije cjeline, Jedna prikazuje svetovni `ivot i izgra|ena je od drveta. ~ine je drvene ku}e i brvnare sa poku}stvom koje im je vijekovima pripadalo. Ku}e povezuju poplo~ane kamene staze, a u centru sela su dva jezera. Druga cjelina je duhovnog karaktera i predstavqena je sredwevjekovnom arhitekturom gra|enom u kamenu, koja je u stvari skup replika istorijskog i religijskog zna~aja. Selo ~ine vodenice, mqekarnik, kova~nica, kameni bunar, ambar i autenti~ne drvene ku}e, sa prikazom poku}stva i narodnih no{wi.


Mlin poto~ar je napravqen 1937. godine i jo{ je u upotrebi kao i vodenica iz 1917 godine u kojima se jo{ uvijek meqe bra{no za poga~ice koje se slu`e u restoranu. Unutra se nalazi sve {to je mlinaru bilo potrebno za boravak u wemu za vrijeme sezone mqevewa `ita. Mqekarnik je iz 1948 godine. To je zgradica za preradu mlijeka i ~uvawe mlije~nih proizvoda, sa svim drvenim posudama. Mqekarnici su bili dobro provjetreni i ~isti, a u wih su mogle ulaziti samo `ene koje su se time bavile Ku}e pripadaju dinarksom tipu, pravqene su od drveta i sa visokim krovom. To je malo apartmansko naseqe gdje su ku}e

spoqa autenti~ne, a enterijer je prilago|en savremenim potrebama gostiju. U jednoj od ku}a smje{tena je suvenirnica koja nudi proizvode starih zanata i doma}e radinosti. U fazi izgradwe je jo{ nekoliko objekata u koje }e biti smje{tena kova~nica, tka~nica i grn~arska radionica. Svi objekti ove cjeline smje{teni su u blizini jezera i potoka koji izme|u wih vijuga, a povezani su stazama poplo~anim kamenom. Sa izvora stalno doti~e ~ista voda koja je svuda po selu i svojim tokom simbolizuje izvor `ivota, postojawe i trajawe. Duhovna cjelina nas vra}a jo{ dubqe u pro{lost i sa~iwena je od replika ob-

Srpski krajevi

47


rijetko se mo`e sresti na teritoriji zapadnog Balkana. Na meniju su tradicionalna jela pripremqena na ogwi{tu, kao i jela savremene kuhiwe.

Hotel ""Pirg""

jekata sa raznih mjesta obiqe`enih pravoslavqem. Sa svetovnim dijelom sela povezano je velikim kamenim mostom koji je replika Kozje }uprije iz Sarajeva. Preko wega se dolazi do Krstionice koja je ra|ena po uzoru na malu crkvu koja postoji na Aqasci. U srcu ove cjeline je manastir Svetog oca Nikole, replika manastira Kumanice, zadu`bine Nemawi}a i u wemu su polo`ene ~estice mo{tiju Cara Uro{a i Svetog oca Nikolaja. Tako|e se nalazi kivot sa ~esticama mo{tiju Svetog oca Nikole. Pored manastira se nalazi manastirska ku}a (konak) koja predstavqa izuzetan primjerak sredwevjekovne gradwe. U blizini mona{ke ku}e, na jezeru, nalazi se kameni amfiteatar sa 380 mjesta, predvi|en za kulturne manifestacije pod vedrim nebom.

Konoba - etno restoran Na samom ulazu do~eka}e vas poga~a, so, orasi i rakija {to po srpskom obi~aju simbolizuje da ste dobro do{li tj. da ste drag gost u ku}i doma}inovoj. Ovaj ambijent, u potpunosti opremqen u etno stilu,

48 Srpski krajevi

U sklopu Etno sela "Stani{i}i" otvoren je hotel "Pirg". Hotel "Pirg" je replika kule sa Svete Gore, odnosno replika pirga Svetog Save. Wegova kamena spoqa{wost oduzima dah, a prefiwena unutra{wost pru`a izvanredan ugo|aj gostoqubivosti. U luksuzno opremqenim sobama su: kablovska TV, telefon, klima, pristup internetu, mini bar, sefovi... Vrhunski prate}i sadr`aji ~ine da se gosti osje}aju prijatno i opu{teno ~ak i ako ovdje borave poslovno. Na raspolagawu su im: spa centar, teretana, kafe sa pogledom na etno selo, internet-kafe kao i otvoreno-zatvoreni bazen (u izgradwi). Bitan segment predstavqa kongresna dvorana. Kapacitet dvorane je 100 mjesta, i pored sve neophodne standardne opreme za odr`avawe kongresa, konferencija, seminara... obezbjeeno je i simultano prevo|ewe.

Smje{taj Autenti~ne drvene ku}e su svojom unutra{wo{}u prilago|ene savremenim potrebama gostiju. Ukra{ene su sa dosta suvenira i starih stvari iz tog perioda. One sadr`e apartmane r|ene u najprefiwenijoj hrastovini sa kupatilima od prvoklsanog kamena i mermera. U prizemqu drvene ku}e iz 1933. godine nalazi se prodavnica starih proizvoda ra|enih isto kao prije mnogo godina. Ovdje se mogu kupiti razglednice, pletene stvari od vune, predmeti sa znakom etno sela, drvene ~inije, tka~ki proizvodi i sli~no. Najvrjednija je ponuda etno radionice, a to su unikatni proizvodi od drveta (stolice, trono{ci,...) Etno selo organizuje vo`we fijakerom ili lova~kim saonicama. Za one koji `ele da osjete i vide kako `ivi Semberija, tu je vo`wa kroz semberska sela, a za one koji `ele da se odmore od qudi nema boqeg lijeka od prirode, i zato je tu vo`wa fijakerom pored Drine.


NADNASLOV MARTA, MANASTIR TAVNA IGUMANIJA

OSAMSTO GODINA Kada se iz Bijeqine krene magistralnim putem prema Zvorniku, na 25. kilometru, u Glavi~icama, odvaja se asfaltni put koji 5-6 kilometara zapadno vodi do manastira Tavna sa crkvom Svete Trojice. Po narodnom predawu manastir je podignut u vreme kraqa Dragutina koji je od 1281. do 1316. godine upravqao ovim krajevima. Imali smo zadovoqstvo i ~ast da se sretnemo sa igumanijom Martom

anastir Tavna postoji od XIII veka. Zadu`bina je kraqa Dragutina Nemawi}a i poti~e iz doba Nemawi}a i od 1282. do 1316. godine. Kraq Milutin je vladao ovim krajevima i sazidao je ovaj manastir Tavnu, manastir Ozren, Lovnicu i Papra}u, Ra~u na Drini, Trono{u kod Tr{i}a. Manastir Tavna je od svog po~etka `iveo kao i svi manastiri, crkve i pravoslavni

M

narod. Kako je `iveo narod ovog kraja tako je `iveo i manastir Tavna. Pomagao je narod a naod je ispomagao manastir. Prolazio je veoma te{ko, naro~ito u tursko doba, tad je bilo i ru{evina i paqewa, ali se uvek izvla~io iz tih svojih ru{evina i ponovo o`ivqavao. Kako je o`ivqavao ovaj kraj tako je i napredovao. Sve do Drugog svetskog rata je bilo te{kih vremena, na`alost i za vreme Drugog svetskog rata je 1943. godine Srpski krajevi

49


Najvjerovatnije su manastir gradili sinovi kraqa Dragutina Vladislav i Uro{. Manastir Tavna se prvi put pomiwe kao crkva pod imenom Grabova u turskim dokumentima iz 1533. i 1548. godine. U kasnijim dokumentima izri~ito se biqe`i kao manastir Tavna. Dana{wa crkva, sagra|ena na mjestu prvobitne, smatra se starijom od ostalih crkava i manastira ovoga kraja (Ozrena, Lipqa, Vozu}e i Gostovi}a). Po svojim arhitektonskim osobinama podsje}a na manastir Trono{u u Srbiji, udaqen od Tavne tridesetak kilometara, za koji se tako|e ka`e da je gra|en u vrijeme kraqa Dragutina. Za gradwu crkve vezana je legenda o ~udesnom preseqewu. Prema predawu, gradwa crkve po~ela je na Po~ivalima (otuda i ime kraja) udaqenim dva-tri kilometra od sada{we lokacije i sve ono {to bi se dawu sagradilo, ~udesno bi preko no}i prelazilo na mjesto gdje se manastir sada nalazi.

zapaqen, odnosno objekti manastirski tj. konaci gde se mi sad nalazimo. Crkva kao crkva je ostala malo po{te|ena iako je i ona stradala ali mawe u odnosu na druga stradawa. Godine 1943. je popaqeno sve, rasterani su monasi, kalu|eri, iguman koji je stradao ba{ na putu prema Srbiji. U Bawi Koviqa~i je preminuo za svojom Tavnom. Kalu|eri koji su odvedeni u Jasenovac se nikada nisu vratili. Od Drugog svetskog rata pa do 1954. godine manastirski objekti su le`ali u tim ru{evinama kako su ostavqeni 1943. Tako da je 1954. do{la mati igumanija Justina iz Srbije od Ivawice koja je do tada bila u manastiru `i~a dotle. Do{la je ovde i oformila `enski manastir i od tada Tavna postoji kao

`enski manastir. Krenula je obnova kako je mogla i sa ~im se moglo. Bilo je dobrih qudi koji su pomogli i koji su tajno radili. Znate kakva su to vremena bila. Tako da se to nekako skrpilo i oformilo `ensko mona{tvo, mona{tvo sestrinstva koje postoji do dana dana{weg. Mati Justina Kerkezovi} se, na`alost, upokojila 1994. godine. Wu je nasledila Efimija Krastav~i}, koja je na tom mestu bila do 1998. godine. Posle we dolazi igumanija Nedeqa Nikoli}. Od 2001. do danas sam ja tu...

POMOZIMO OBNOVU I RAZVOJ MANASTIRA TAVNA Svako ko `eli da pomogne manastir Tavna mo`e da kontaktira manastir i sazna na koji na~in to mo`e da u~ini 50 Srpski krajevi


NADNASLOV RTV BN, BIJEQINA

10 GODINA USPE[NOG RADA Radio Televizija BN egzistira ve} 10 godina; po~ev{i od male, lokalne medijske ku}e, preko regionalne pa sve do medija koji je, po~etkom januara 2004. godine, satelitskim i tzv."zemaqskim" putem, svojim signalima, televizijskim i radijskim, na velika vrata u{la u domove {irom Evrope, a malo kasnije i Amerike i Australie

R

adijskim signalom, putem FM-mre`e, pokriva gotovo celokupan prostor nekada{we Jugoslavije. Tehni~ka opremqenost RTV BN je na veoma zavidnom nivou, {to omogu}uje visok kvalitet audio i video produkcije. Prema posledwim istra`ivawima gledanosti, RTV BN je prva u Republici Srpskoj i me|u prvima u Bosni i Hercegovini...

KONTAKT Radio Televizija BN, Laze Kosti}a 146, Bijeqina 76300 Republika Srpska / BiH Telefon: +387 55 228 400

SATELITSKI KANAL BN TELEVIZIJE SEVERNA AMERIKA - Za sve detaqnije informacije oko emitovawa programa u Americi obratite se kompaniji GlobeCast Broj telefona: 1-888-988-5288 (svaki dan 9.00 - 21.00 ET) Web: www.globecastwtv.com AUSTRALIJA - BN sa zadovoqstvom obavestava svoje gledaoce da je ekskluzivni snadbeva~ BN kanala za Australijski region "TV Plus". BN se trenutno emituje ekskluzivno na PAS 8 satelitu i bi}e zakqu~an. Broj telefona: 1800-888-088 Web: www.tvplus.tv

Srpski krajevi

51


RENOME, BIJEQINA

PRVA PRODUKCIJSKA KU]A U REPUBLICI SRPSKOJ Osniva~ i vlasnik prve diskografske ku}e produkcijske ku}e u Republici Srpskoj, DOO "Renome" iz Bijeqine je Sini{a Kajmakovi}. Firma "RENOME", kao privatno preduze}e, nastaje 1991. godine bave}i se iskqu~ivo estradnim i muzi~ko-scenskim poslovima, a od 1993. godine "RENOME" postaje diskografska ku}a. Odmah nakon rata, bez ikakvih predrasuda i rezervi (ukqu~uju}i i odre|ene posledice) otvorili su vrata za saradwu svim qudima dobre voqe

T

im od 14 zaposlenih pored vlanika Sini{e Kajmakovi}a predvodi wegova supruga Milena sa svojom prvom saradnicom Milojkom Gavri} poznatijom kao Seka. Gospo|a Milena Kajmakovi} nam je o RENOMEU rekla: - U sklopu produkcijske ku}e radi i jedan od najopremqenijih studija iz kojeg izlaze izdawa na najvi{em tehnolo{kom nivou. Do sada je RENOME objavio preko 2.000 izdawa. Najpopularnija su izdawa izvorne muzike i kraji{ke muzike. Dosta je pjeva~a do{lo iz drugih ku}a u RENOME. Kod nas su [eki Turkovi}, Kemal Malov~i}, Baja Mali Kninxa, Bora Drqa~a, Milomir Miqani}, tu je i nova nada Dejo Krstovi} za koga smatramo da } e postati veliko ime... Sva svoja izdawa {aqemo radio stanicama u Bosni i Hercegovini i jednom delu stanica u Srbiji. MP "RENOME" za razliku od ostalih diskografskih ku}a u saradwi sa RTV "BN" proizvodi 4 emisije muzi~kozabavnog karaktera, od kojih se "SVIJET RENOMEA" izdvaja kao li~na karta MP RENOME. Emisiju vode: Bo`ica Malevi} i @eqko Stefanovi}. Druga emisija je "ZAPJEVAJ U@IVO" koja se emituje na satelitskom programu RTV "BN", koju odlikuju najeminentnije li~nosti EX-YU folk estrade. Tako|e, u toku emisije se javqaju gledaoci {irom sveta kako bi pozdravili nekog od svojih bli`wih i naru~ili jednu od pesama sa repertoara gosta. Emisiju vodi Danijela Gudovi}. Tre}a emisija je "FOLK PARADA RENO-

52 Srpski krajevi

MEA" koju ~ini 9 najaktuelnijih izdawa MP "RENOME", emituje se jednom nedeqno na satelitskom programu RTV "BN". ~etvrta emisija je posve}ena Kraji{koj muzici, "ZAVI^AJU MILI RAJU" emituje se nedeqom na RTV "BN" u 12:00h, emisiju vodi @eqko Stefanovi}


HUMANITARNI KONCEERTI RENOME organizuje i humanitarne koncerte. Na jednom od mnogih, koji je organizovan ovog prole}a, u~estvovali su Bora Drqa~a, Era Ojdani}, bra}a Baji}, Rade Jorovi}... Srpski krajevi

53


KONTAKTI Svi oni koji `ele da sara|uju sa produkcijom RENOME mogu da se obrate na slede}e adrese i telefone: Muzi~ka produkcija "RENOME", Lozni~ka 5, Bijeqina, Republika Srpska, BiH Tel.: +387 55 212 580 i Tel./Faks.: +387 55 201 082 e-mail: mprenome@yahoo.com Zastupnik za Ameriku Euro Media, Media distributor from Europe 3627 Green Park RD. St.Louis, Mo 63125, USA Tel.: +1 314 894 8875, tel./faks.: +1 314 401 7813 e-mail: euromedia@sbcglobal.net, www.robnakuca.com ZASTUPNIK ZA EVROPU "ELTON" STUTGART Mob.: ++49 177 746 2769, Faks.: ++49 711 645 6262 ZASTUPNIK ZA SRBIJU "COMP-LINE", Novi Sad Fru{kogorska 29, Novi Sad, +381 21 450 504, www.compline.co.yu

54 Srpski krajevi


NADNASLOV DR JANKO VESELINOVI]

SARADWA SA MINISTARSTVOM ZA DIJASPORU Dr Janko Veselinovi} je predsednik Saveta za izbegla, prognana i raseqena licia Izvr{nog ve}a Vojvodine

S

avet je formiran pre dve godine sa ciqem da se pomogne populaciji lica koja su morala devedesetih godina da napuste svoje domove i koja su ostala u Vojvodini. O tim licima dugo nije brinuo niko, ni dr`ave u koje treba da se vrate a, na`alost, ni mati~na dr`ava jer su oni ~esto morali da napu{taju i Srbiju odlaze}i u druge zemqe. ~esto su u pitawu bili i viokokvalifikovani qudi koji su bili primorani da se bave poslovima koji su bili nivoa osnovne ili sredwe {kole. Mi smo u Izvr{nom ve}u Vojvodine prepoznali da je tu ne samo problem koji u odre|enom socijalnom smislu mo`e da eskalira u ve} da to na neki na~in mo`e biti i resurs Vojvodine ukoliko se na pravi na~in posveti pa`wa toj populaciji. Mi imamo delove Vojvodine koji su nenaseqeni, ima puno ku}a praznih, puno sela bez dece, {kola koje se zatvaraju, neobra|enih povr{ina... Ovo je mogu}nost, uz svu nesre} u koju je taj rat doneo, da ti prostori o`ive ali uz jednu, sasvim novu politiku. {ta ta nova politika predstavqa i na koji na~in se Izvr{no ve}e uhvatilo u ko{tac sa tim problemom se ogleda, kao prvo, osnivawem Saveta na ~ijem sam ja ~elu. Posle toga je doneta strategija iz ove oblasti kojom su zadu`ewa dobili svi nadle`ni sekretarijati Izvr{nog ve}a Vojvodine. Uz to je formiran Fond za pomo} izbegli, prognanim i raseqenim licima ~ije osnivawe ima za ciq da finansijski podr`i sve projekte koje }e realizovati Izvr{no ve}e

uz pomo} svih ostalih sekretarijata. Fond je po~eo da radi pre godinu ipo dana i tezultati su brojni i te{ko se mogu svi i pobrojati i navesti u jednom razgovoru. Tokom pro{le godine smo preko Fonda i na druge na~ine uspeli da zbrinemo preko 2.000 lica a ove godine planiramo da zbrinemo preko 4.000 lica, {to je veliki razultat. Uz to planiramo da 2010. godine zavr{imo re{avawe izbegli~kih problema najugro`enijih porodica a da 2012. godine kona~no zatvorimo ovu pri~u u smislu da Srpski krajevi

55


ne}emo imati nezbrinutih izbeglih, prognanih i raseqenih lica. Prilikom realizacije projekata polazimo od jednakopravnosti u odlu~ivawu samih izbeglica, bilo da `ele da se vrate u mesta ranijeg prebivali{tva ili da `ele da ostanu na podru~ju Vojvodine. U tom smislu imamo istu koli~inu sredstava i za jedan i za drugi program. Tako da kad je u pitawu povratak, svakoj izbegli~koj porodici koja se vra}a u Hrvatsku, Bosnu ili na Kosovo i Metohiju, odobravamo povratni~ki paket u vrednosti od 1.500 evra. Taj povratni~ki paket je raznovrstan. Povratnici bilo da `ele poqoprivrednu mehanizaciju, motokultivator, belu tehniku ili ne{to tre}e, sami odlu~uju {ta im je najpotrebnije u trenutku povratka. Imamo i besplatne autobuske prevoze u mesta ranijeg prebivali{ta. Vrlo aktivno poma`emo povratni~kim sredinama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu kroz pomo} poqoprivrednim zadrugama, srpskim {kolama u tim sredinama, kulturno umetni~kim dru{tvima, kroz pomo} srpskoj pravoslavnoj crkvi. Trenutno finansiramo rekonstrukciju ikonostasa u manastiru Krka, manastiru sa po~etka ~etrnaestog veka, poma`emo i gornwokarlova~koj episkopiji.

56 Srpski krajevi

U petnaest op{tina u Hrvatskoj Srbi imaju vlast i saradwa Vojvodine sa Hrvatskom upravo preko tih op{tina mo`e biti kvalitetna i nastup na{e privrede na tim prostorima mo`e da zapo~ne ba{ preko tih sredina. Isto je i sa Federacijom, Republikom Srpskom i Kosovom. Kada su u pitawu programi za one koji `ele da ostanu ovde, postoji projekat otkupa seoskih ku}a, projekat izgradwe za one koji su sami odlu~ili da grade, projekat pomo}i preko polqoprivredne mehanizacije, projekat zapo{qavawa i samozapo{qavawa, postoji pomo} zavi~ajnim klubovima, manifestacijama. Drago nam je {to su ovaj na{ model po~ele da slede i lokalne samouprave u Vojvodini, pa i u Srbiji i u ove projekte se ukqu~uje i dr`ava Srbija. Moram re}i da imamo odli~nu saradwu sa Ministarstvom za dijasporu republike Srbije, koje ima adekvatne programe za sve te zemqe u okru`ewu u smislu javnih poziva koji se odnose na pomo} u raznim vidovima kulturne, prosvetne pa i privredne sadr`aje. U Vojvodini trenutno `ivi oko 143.000 izbeglih, prognanih i raseqenih lica i od tog broja najvi{e ih je iz Hrvatske, 70% izbeglica u Vojvodini ~ine qudi iz Hrvatske. Najvi{e wih `ivi u Novom Sadu, zatim u Rumi, {idu, Staroj Pazovi, In|iji, Somboru, Apatinu... Broj izbeglica je jo{ uvek veliki, povratak ne ide zadovoqavaju} im tempom i ba{ zbog toga smo preduzeli ove brojne mere. S druge strane veliki broj tih qudi je uzeo dr`avqanstvo republike Srbije tako da je mo`da jo{ nwih 40.000 u formalnom statusu izbeglice. Me|utim, dobijawem dr`avqanstva se wihov socio ekonomski status ne mewa, ~ak u odre|enom smislu mo`e biti i pogor{an zbog nekih beneficija koje ne mogu koristiti tako da mio jednako posmatramo i izbeglice i biv{e izbeglice i svi se programi odnose i na jedne i na druge.

Fond za pomo} izbeglim, prognanim i raseqenim licima Bulevar Mihajla Pupina 25 21000 Novi Sad 021 475 4 295 021 475 4 296 fondmejl@gmail.com www.fondajnfort.org.zu


NADNASLOV SRBI U SLOVA^KOJ

OD ^ELAREVA DO BRATISLAVE Gospodin Nedeqko Kqaji} je ro|en 1966. u Ba~koj Palanci, zavr{io je Poqoprivredni fakultet, smer mehanizacija u Novom Sadu a sa suprugom Katarinom ve} 16 godina `ivi u inostranstvu, od toga posledwih pet godina u Slova~koj. Krenuo je iz ^elareva u svet, dr`e}i se one na{e "svet je tamo gde smo mi"

G

ospodin Kqaji} je suvlasnik firme Full Service HoReCa dok Katarina predaje engleski jezik na privatnoj jezi~koj akademiji u Bratislavi. Sa wima su i }erka Teodora koja ide u tre}i razred osnovne {kole i sin Stefan koji poha|a deveti razred Britanske me|unarodne {kole. Porodica Kqaji} `ivi u starom centru Bratislave. Kako Nedeqko ka`e postoje prednosti `ivota u Slova~koj jer ima mnogo poslovnih izazova na novom tr`i{tu i poslovnih prilika, postoje mogu}nosti za pra}ewe svetskih trendova u kulturi, umetnosti, boqa je povezanost i komunikacija sa ostalim svetom je jednostavna... . Ali postoji i minus, jer uvek si stranac i nema se vremena za dru`ewe. Krug wegovih prijateqa ~ine na{i qudi iz dijaspore, ali i {iroki spektar Slovaka, Amerikanaca, Rusa, Engleza, Italijana... Nedeqkov `ivotni put po inostranstvu je krenuo preko priprema za postdiplomske studije u Pja}enci zahvaquju} i aktivnostima u studentskoj organiza-

USLOVI POSLOVAWA Kako Nedeqko ka`e kvalitet usluge i proizvoda su odlu~uju}i faktor, cenu diktira tr`i{te i konkurencija, a koliko si jak profesionalno toliko i zaradi{. Svake godine je sve te`e, pojavquje se mnogo novih firmi, izbirqivost kupca je sve ve}a...

Bra~ni par Kqaji}

ciji IAAS i poznanstva sa studentima i predava~ima sa univerziteta. Poznaninci su ga predstavili vlasniku firme MasService iz Padove koja se bavila prodajom modernih poqoprivrednih ma{ina i kompletnih projekata za malu i sredwu poqoprivredu. Firma je ve} imala predstavni{tvo u Moskvi, ali vlasnik je hteo da unapredi poslovawe i po{to je to predstavqalo Nedeqkovu profesiju zauzeo je mesto komercijalnog direktora. Dve godine kasnije je pre{ao da radi za Parmalat (2. februara 1996. godine) u Moskvi. Parmalat je u to vreme bio svetski proizvo|a~ UHT mleka, i zajedno sa svojom proizvodwom, distribucijom i inovacijaSrpski krajevi

57


Porodica Kqaji} sa gostima iz Ba~ke Palanke

ma postao nenadma{ni svetski lider u datoj oblasti, sa vi{e od 30.000 zaposlenih u preko 20 zemaqa i direknom proizvodwom u svojim fabrikama. Na raznim funkcijama je ostao u Parmalatu do 2004. godine kada je ovaj gigant osvanuo u krizi. Nedeqko nije imao vremena da ~eka da se ta kriza re{i pa je sa jo{ dva partnera odlu~io da osnuje firmu. Na pitawe, kako uspeti u biznisu, Nedeqko nam je rekao: "Rezultati mogu da se vide tek posle tri godine ukoliko si dobro radio, a ina~e ni{ta nije lako kada se po~iwe od nule. Moj najja~i adut je bilo moje iskustvo, voqa i `eqa za dokazivawem. Svaki dan se bori{ kao da je odsudni, ali nikad nisi sto posto uveren {ta }e biti sutra. Sve ekonomske kwige ka`u da ovakve firme svoje prve prave rezultate poka`u posle pet godina. Ciq mi je da dostignem stabilnost u poslovawu i imam sre}nu porodicu." O svojim kontaktima sa zavi~ajem, na{im qudima u Slova~koj i odnosom Slova~ke dr`ave prema wima Nedeqko ka`e: "^ujem se ponekad sa prijateqima, roditeqima, sestrom, a pose}ujemo se jednom u dve godine. Od poslovnih kontakata je najintenzivniji sa Slovanom iz Selen~e, sa gospodinom Bockom, ali na nivou razmene informacija za sada. Nadam da }e do}i i do konkretnih poslova. Nema puno na{ih qudi ovde kao u nekim drugim zemqama, a i mnogo radimo u razli~itim strukama pa kako svi puno rade malo je vre-

58 Srpski krajevi

mena za posete. Ima dosta na{ih qudi koji su uspeli da u Slova~koj pokrenu i odr`e uspe{an biznis. Uspe{an ~ovek iz moje bran{e je Miroslav Aleksi}, Tuti} se bavi gra|evinarstvom, Ubovi} ugostiteqstvom... Prema mojim dosadaswim iskustvima slova~ka dr`ava ima korektan stav prema na{im qudima kao i gra|ani. Ja sam ro|en kraj Dunava, Bratislava je na Dunavu, a to je jedna od mnogih dodirnih ta~aka, {to se ti~e mentaliteta."

FULL SERVICE HORECA Firma Full Service HoReCa ima sedi{te u Pezinku i ima oko 25 zaposlenih. Firma neguje princip moderne distribucije hrane u segmentu restoranskog poslovawa. Ve}ina distribuiranih proizvoda je iz Italije i koristi se u mediteranskoj kuhiwi. Od momenta naru~ivawa do dostave, iz centralnog skladi{ta do restorana koji napravi narud`bu, potrebno je maksimalno 24 ~asa ma u kojem delu Slova~ke se nalazio restoran. Sem Slova~ke, proizvodi se distribuiraju u Austriji i ~e{koj posredstvom poslovnih partnera Full Servis-a. Partneri su renomirane italijanske firme, Greci, Pezzulo, D`Amico, Negrini, Parmalat,... Preko 500 renomiranih restorana u ovom delu centralne Evrope ima mogu}nost da skoro svakodnevno dobija potvrdu kvaliteta usluga i proizvoda Full Servisa.


NADNASLOV MIQANI] MILOMIR

SVI SRBI U SVETU @ELE DA ^UJU OVO [TO JA RADIM Milomir Miqani}, jedan od najpoznatijih i najtira`nijih guslara svih vremena, je ro|en u Bawanima kraj Nik{i}a. Pre godinu dana je iz guslarske pri~e usko~io na estradu i postigao neverovatan uspeh za kratko vreme. Ipak ono {to `eli da istakne kao svoj najve}i uspeh je da je sre}no o`ewen i otac troje dece

M

i smo stara familija iz stare Hercegovine. Kao prezime smo stari vi{e od 500 godina a prakoreni su nam negde sa Kosova, iz Metohije. U Beogradu `ivim ve} 20 godina kao najtira`niji guslar u istoriji gusala. Dva starija brata se nisu interesovala za gusle dok sam ja sa 16 godina nastupao po celoj zemqii i sa 17 godina postao prvak one velike Jugoslavije. I moj otac je bio dobar guslar mada se nije time ozbiqno bavio. Kao guslar, instrumentalista bio je savr{en i ja ni danas nisam boqi od wega. Moja muzi~ka karijera je vrlo kratka. Tek se navr{ilo godinu dana kako se bavim ovim na~inom interpretacije tih narodnih, izvornih, zavi~ajnih pjesama. Ali qudi koji znaju ko je Milomir Miqani} znaju me dugi niz godina, skoro dve decenije, kao jednog od najpoznatijih guslara, kao vi{estrukog prvaka dr`ave. To je bila pri~a koja me je ~itav `ivot pratila. Onda, vi{e slu~ajno nego namerno, posledwih godinu dana na{ao sam se na terenu folk muzike gde sam, moglo bi se re}i, sa dosta naivnosti krenuo da napravim ne{to {to je vi{e bila moja biografska, zavi~ajna pri~a a ne da napravim bilo kakav posao ili karijeru. Me|utim, po{to su neke pesme zaista po~ele da budu tra`ene, ve} na prvo slu{awe, to je zahtevalo i moje prestrojavawe. Iz odgovornosti prema qudima,

prema svim onima brojnim po{tovaocima moje muzike bio sam primoran ozbiqno da radim i na marketingu, tako da se za 12 meseci mnogo toga izde{avalo pored 140 nastupa koje sam odr`ao. Postao sam jako popularan a da nisma bio svjestan toga. Pjesma "Gledaj orle" je postala najtira`nija stvar u dr`avi za Srpski krajevi

59


"Hram do hrama kao gora Sve je mramor do mramora Za du{e im sve}e palim Za na{ srpski Jerusalim." mesec dana a samim tim sam i ja postao jedan od najpopularnijih, najtra`enijih pjeva~a. Kao da se to sve nije meni de{avalo. I danas nemam neko posebno mi{qewe o sebi kao folk pjeva~u. Sve to ja sa lako} om radim imaju}i u vidu da sam i pi{em pjesme. To mi ide lako jer sam se dugi niz godina bavio epskom poezijom i pisao tu du`u formu koja je dosta komplikovanija i ima slo`eniji stih. Puno je slo`enija od ovoga {to sada trenutno pi{em. Sama ~iwenica da je to kra}a forma u neku ruku je jednostavnija. Prvo sam sa koncertima krenuo u Republici Srpskoj i u preko 30 dvorana je bilo vi{e od 50.000 posetilaca. Potom je sledio veliki koncert u Nik{i}u, potom koncerti u Srbiji i u inostranstvu. Za godinu dana sam ~ak dva puta bio u Australiji. Odr`ao sam i 17 koncerata u Americi, 3 u {vajcarskoj, svuda po Evropi... Nastupao

60 Srpski krajevi

sam u Kanadi i opet imam poziv... Svi Srbi u svetu `ele da ~uju ovo {to ja radim. Mnogi se pitaju, pogotovo moje kolege, {ta se to de{ava da ogroman broj qudi to slu{a i gleda. Mislim da je za to prije svega presudna iskrenost u izrazu. U mom glasu nema nikakvog folirawa ni taktizirawa. Ja to pjevam na jedan specifi~an na~in kao {to sam u guslama demonstrirao nekavu mo} i stra{no veliku energiju. Posedujem dobre glasovne kvalitete i mislim da je specifi~nost, izvornost moga glasa presudna da mobili{e qude. Moje pjesme na koncertima ja ne pjevam, samo po~iwem a publika pjeva... Svaku moju pjesmu znaju. I daqe neumorno radim, pi{em pjesme... Konstantno imam nove ideje i nikad nisam zadovoqan onim {to uradim. Uvek `elim boqe. Stra{no sam veliki samoklriti~ar. Zato ne volim da slu{am svoje snimke jer na|em mnogo mana. ~ak `ive koncerte nikad ne preslu{avam mada mnogi to snimaju. Uvek mislim da ja to mogu mnogo boqe. Stalno imam Kosovo kao inspiraciju, nevezano za ovo {to se de{ava. Godinama pi{em na tu temu. Rodoqubiva, izvorna, zavi~ajna poezija }e i daqe ostati moto moga budu}eg stvarawa. Gusle }e ostati u `i`i mog interesovawa. Ja se iskreno nadam da }u u toku ove godine imati vi{e vremena da posvetim guslama jer ima mnogo toga iz na{e savr{ene epske poezije {to bih ja treba da snimim i ostavim iza sebe. Gusle su zbiqa zadu`ile mnogo na{u nacionalnu kulturu. Zahvaquju}i guslama, odnosno pjeva~ima mi imamo sa~uvanu ~itavu ba{tinu epskih pjesama. To je ~iwenica. Ko zna {ta bi od svega bi to bilo i kako bi to izgledalo. Da li bi danas imali "Boj na Mi{aru", "Buna na dahije",... da nije bilo Te{ana Podrugovi} a, Vi{wi}a, Starca Milije... To su bili genijalci svoga vremena. Oni nisu bili samo guslari. Jer guslar nije dovoqno da bude samo interpretator, mora da bude posebna li~nost, mora da bude narator, vizionar u neku ruku. Kao {to je Vi{wi} uo~i boja na Mi{aru napisao stihove "Poletjela dva vrana gavrana sa Mi{ara poqa {irokoga..." On kao slep ~ovjek odli~no vidi sutra{wi megdan na Mi{aru. To je bio genijalac svoga vremena. On slep govori naizust celu dramu.


NADNASLOV MI[O KRSTOVI], KOSMO-BIOENERGETI^AR

KOSMI^KA ENERGIJA NADA ZA NEPOKRETNE Jedan od svako najpoznatijih stanovnika Bijeqine, ta~nije Dvorova, je svakako Mi{o Krstovi}. Najinteresantnije je da za wega najmawe znaju u toj okolini, jer Mi{o stalno putuje po svetu a Dvorovi su mu tiha oaza iz koje neprimetno odlazi i sa velikom rado{}u se vra}a da nupuni svoje akumulatore

K

ada neko poput Mi{a Krstovi} a ima toliko dobrih dela iza sebe, ne ~udi {to ta osoba retko pristaje na razgovore sa novinarima, jer wena dela veoma re~ito govore sama za sebe. Nekoliko hiqada qudi danas pri~a o ovom kosmo-bioenergeti~aru, kako sam sebe naziva odbijaju}i da ga bilo ko zove doktorom, i tome koliko im je pomogao. "Na ovim prostorima ne postoji niko drugi ko ovo radi. Ta~nije, koliko sam upoznat, samo jedan ~ovek u Indiji primewuje istu vrstu energije", tvrdi Krstovi} i nastavqa: "To se najboqe mo`e opisati kao govor tela ili qudske du{e, pa se desi da tokom tretmana qudi sa psihi~kim problemima do`ive strahovite emotivne izlive pra}ene pla~em, koji je u`asno glasan i naporan ili neartikulisanog smeha. S druge strane, ako je nekom paralizovana ruka, ona po~iwe da izvodi ve`be, jer bolesnike spajam sa kosmi~kom energijom koja prolazi kroz obolelo mesto i po~iwe da ga le~i".

Pomogao supruzi Ovaj skromni ~ovek svoj dar otkrio je slu~ajno poku{avaju}i da pomogne supruzi koja je posle ro|ewa drugog deteta dobila sepsu jer joj doktori nepa`wom nisu iz-

vadili jedan deo posteqice. "Posle te nemile situacije, ona se danima borila za `ivot. Bio je to pakao, u pravom smislu te re~i! Jedne ve~eri vratio sam se umoran s nekog puta i u toku no}i probudila

Mi{o je do sada radio sa preko 10.000 qudi, a biv{i pacijenti, posle odre|enog broja terapija, mogu da koriste wegovu energije i na daqinu sve do kraja `ivota Srpski krajevi

61


me je wena kukwava. Previjala se od bolova. Osetio sam jaku potrebu da joj nekako pomognem i nekontrolisano po~eo sam da radim ne{to rukama iznad wenog tela. Osetio sam pod rukama kao neki reqef i potrebu da ga razbijem. Bio sam potpuno svestan svega, nisam bio ni u kakvom promewenom stawu i ose}ao sam kako se taj reqef ravna. ~im sam po~eo to da radim, moja supruga je zaspala. Sutradan sam to ponovio i nikada je vi{e nije bolelo. Imam obi~aj da ka`em da mi se ta mo?} javila zbog qubavi prema woj. Na weno insistirawe po~eo sam time da se bavim i poma`em qudima i ona mi je i danas najve}a podr{ka i pomo}nik", pri~a Mi{o.

Preko 10.000 pacijenata Predosetiv{i zlo koje }e zadesiti na{e prostore po~etkom devedesetih godina, iako su ga prijateqi gledali ~udno, 1990. je zajedno s porodicom napustio Sarajevo i zavr{io u Be~u, gde je `iveo nekoliko godina. Kasnije su `iveli u Pragu, Londonu, Parizu, Luksemburg... i tako su sedam godina mewali mesto prebivali{ta. Polovinom 2000. vratili su se u Bijeqinu gde Mi{o danas poma`e svima koji mu se obrate za pomo}. "Imam vrlo dobra iskustva u le~ewu kostoboqe, reume, reumatskog artritisa, spondiloze, migrene... Na~in na koji ja radim najboqi je na svetu za le~ewe stresa. Dobre rezultate posti`em i u slu~aju anoreksije, tumora, atrofije mi{i}a, depresije, od spondiloze do diskus hernije, gotovo svih oboqewa ki~me, hormonalnih poreme}aja, sportskih povreda, odre|enih plus dioptrija, paraplegije, psihosomatskih poreme} aja..." Na putovawima po Evropi, poznati Bijeqinac le~io je mnoge poznate li~nosti poput |ine Ger{on, Nata{e Ri~ardson, ~uvenog producenta Eduarda Mati{ku, Dadu Papi}a, Ivana Gavrilovi}a, [erbexiju, novinare BBC-ja. Mi{o je do sada radio sa preko 10.000 qudi, a biv{i pacijenti, posle odre|enog broja terapija, na daqinu mogu da se "naka~e" na wega i sami obave terapiju. "Specifi~no je to {to qudi koji pro|u kroz moje terapije mogu da koriste energije do kraja `ivota. Ja sam u nekom smislu medijum, prenosim im energiju i oni je koriste, poma`u sebi i kad god imaju potrebu, oni se ukqu~e", tvrdi Mi{o. Gordana Vasiqevi}

62 Srpski krajevi

RADE [ERBEXIJA: ""KAD ME JE MI[A ""UKQU^IO"", ZABORAVIO SAM NA SVAKI BOL I MOJE TELO JE PO^ELO DA SE UVIJA"" O saradwi sa Mi{om Krstovi}em, wegov pacijent, a danas i prijateq, poznati glumac Rade [erbexija ka`e: "Bilo je to najve}e iznena|ewe u mom `ivotu", ka`e Rade i nastavqa: "I pre sam znao da postoji bioenergija, ali nisam imao mnogo vere u to. Pre nego {to }u oti}i kod Mi{e, ose}ao sam se veoma lo{e, imao sam visok pritisak, ose}ao konstatni umor i po~eo da zaboravqam, onda sam naleteo na mog prijateqa Vesu iz Sarajeva koji ima restoran u Pragu koji mi je preporu~io da odem kod Mi{e. Odmah posle prvog tretmana potpuno sam se odmorio. Ne mo`e to ba{ re~ima da se opi{e, ali sam osetio da mi se telo odjednom oslobodilo nekog tereta. Iskreno govore} i, raspad Jugoslavije bio je moj najve}i i najdubqi stres. U susretu sa Mi{om, ja sam potpuno "pukao", otvorio se i izbacio svu negativnu energiju iz sebe. U jednom trenutku do`iveo sam pravu katarzu, po~eo sam da pevam o Jugoslaviji, a zatim da pla~em. Posle toga ose} ao sam se kao ptica, lagan i bez tegoba, ali tu nije bio kraj. Imao sam probleme i sa ki~mom, sa nogom, jer mi je napukla Ahilova tetiva kada sam sa pozornici pao u orkestarsku rupu duboku tri i po metra. Posle Mi{inih tretmana moje telo je odjedanput po~elo samo da se ugiba, a neke pokrete koje sam bio zaboravio od straha i bola, po~eo sam da izvodim ponovo. Posle Mi{inih osam do deset tretmana, sve sam mogao", tvrdi Rade [erbexija.


NADNASLOV SRBIJA - VOJVODINA - FRU[KA GORA - NOVI SAD

TEPI]EVA KO[EVINA На лијевој страни буковачког пута, на уздигнућу подесном за сокола и орла, своје гнијездо темељно плете доказани чувар обичаја Горан Тепић. Надилазећи професионално звање, мајор полиције, и истичући духовност у први план. Чиме је добила и култура и државна служба

З

ачетник манифестације Кошевина у равници и ове године 1. јуна, уприличи доживљај дружини. Спонтано, без строгих правила, са дозом укуса и склада закити се падина народним ношњама и хармоничним звуцима косе варцарке. Брдо озвучено, јачом техником, слало је поздраве преко Иришког венца завичају.

Да све буде на висини и ничег не мањка, побринула се екипа јатака, доприносећи својим удјелом у организацији, чиме је постигнут највиши смисао колегијалности и припадања региону. Како је одмицао дан атмосфера се жарила до усијаности, кулминирајући у колективној пјесми присутних. Угледни гости, са свих простора и друштвених положаја, брзо су се поистовјећивали Srpski krajevi

63


Doma}in Goran Tepi}

Miwa Zeqkovi}, Mile Te{anovi}, Jovana Tepi}, Uro{ Bogojevi} i Radomir Luka~

Jovan Tepi}, i mladi su zainteresovani za o~uvawe tradicije

64 Srpski krajevi


са домаћином и постајали општи дио амбијента. Теповача - ракија свих врста, која је заштитни знак домаћина и овај пут, као и увијек, гонила је ,, зле духове‘‘ од српског миљеа. Спортско- изворни програм је изазвао пажњу, промовишући медаље исковане за ову прилику и друге дарове за најбоље. А они су се издвојили у вишедисциплинарном упражњавању: ,,скок у даљ‘‘, ,,надвлачење штапом‘‘, ,,бацање камена с рамена‘‘, ,,опште натпјевавање‘‘- из грла и душе, и, наравно, примарном Кошењу заводљиве ливаде. У културно- музичком дијелу имало се шта чути и допријети до срца свих присутних. Од ,,Звука Виторога‘‘, ,,Змијања, ,,Крајишника са Мањаче‘‘, Крндије и Гоција,... пјесма је будила Буковац и дио Петроварадина. Дајући културни оквир и форму извора у пуној тежини огласили су се и народни гуслар Вид Змијањац, српска

пјесникиња Ранка Срдић и Драгиша Томић, водитељ и координатор параде. Било је момената егзултације који свједоче неуништивост и стално рађање крајишког нациналчног бића. Што се тиче импровизоване сцене отвореног типа, пажњу је мамио оплетени тор са збојеним овцама, родна стабла трешања, дио дворишта са егзотичним поточићима и насушним камењем, и добродомаћински завичајни одраз ,,јањци на ражњу‘‘. Утисак је, да се напредује у свим правцима организације и да воља, уз осјећај и незаборав, може чуда да чини. И општи закључак, да нема српству краја док има промишљених појединаца, што блистају ко кап росе на јутру данашњице. Нови Сад 29.06.2008. Ранка Д. Срдић

Tepi} Ilija, Tepi} Spasoja, Tepi} Milan, Mr|en Goradn i Tepi} Goran

Peva~ka grupa "Zmijawe"

Srpski krajevi

65


NADNASLOV VID ZMIJAWAC

GUSLAR OSVETNIK Vid Zmijanac je rodom iz Bosanske krajine, okolina Sanskog Mosta. Kako ka`e guslarstvom se bavi iz osvete...

K

ad su na{e krajeve porobili osetio sam da trebam ne{to uraditi protiv, uzeo sam gusle i nau~io da guslam iz osvete. `ivim u {vajcarskoj i ovde dolazim kod svojih prijateqa na svetkovine i veseqa da moja malenkost uz gusle do~arava `ivot na{ih o~eva, djedova i pradjedova. Gusle su veoma popularne u na{em narodu, kako ovde tako i u inostranstvu. Qudi vole da ih slu{aju jer bude emocije. Imao sam priliku u {vajcarskoj da guslam pred tri hiqade qudi na jednom uranku u Arau. Svaki onaj koji voli gusle je dobar guslar ~ovek i mora da svira i pjeva iz srca i du{e. Sve se mo`e nau~iti, ja sam po~eo da sviram u trideset i petoj godini. Uz gusle se mo`e pjevati mnogo toga a ja pevam samo stare stvari jer me to privla~i. Volim da sviram i sviram svugde gde me pozovu. I tri ~oveka kad se sastanu pa me pozovu to je za mene velika ~ast... Najomiqenija pjesma mi je ROPSTVO JANKOVI] STOJANA Na|e majku Jankovi} Stojane Na|e majku u svom vinogradu Kosu re`e ostarela majka Kosu re`e i vinograd ve`e A suzama lozicu zaliva... To su rije~i koje me dirnu...

66 Srpski krajevi

NADNASLOV SPASA VRAWE[

IGRA^ NARODNE IGRE Spasa Vrawe{, mlada i lepa devojka je jedna od {est u~enika prve generacije koji su pri Baletskoj {koli u Novom Sadu zavr{ili novi smer IGRA^ NARODNE IGRE

O

va perspektivna devojka, ro|ena 14.10.1989. godine je od malena igrala u folkloru "Prelo" iz ~uruga gde je pod budnim okom Milorada Stojanovi}a nau~ila prve korake. Spasa je pored baletske {kole zavr{ila solo pevawe u ni`im muzi~kim {kolama u Novom Sadu i Zrewaninu. Svoj talenat je razvijala uz svoje profesore Gordana Roganovi}a, Slavi{u |uki}a i Anu Boji}. Sa raznim kulturno umetni~kim dru{tvima je nastupala {irom Srbije ali i u {vajcarskoj, Gr~koj, Bugarskoj, Makedoniji... O svojim planovima ka`e: "Kao mala sam `elela da budem operska peva~ica ali sam se ipak opredelila za izvornu pesmu i igru i sada{wa `eqa mi je da igram u profesionalnom ansamblu Kolo iz Beograda. Kasnije bih najvi{e volela da predajem u baletskoj {koli narodne igre i pevawe {to se nadam da }u uspeti sa iskustvom koje steknem u "Kolu". ^etiri godine smo radili od osam ujutru do osam uve~e. Sve vreme se igra, peva i svira... Igra se klasi~an balet, moderan balet, narodne igre, svira flauta, klavir - ~etiri godine kao da sam `ivela u {koli tako da je sve to postalo deo mene."


NADNASLOV JOVAN KUZMANOVI], VINAR

NE PRAVE VINO VE] CEDE GRO@\E Porodica Kuzmanovi} iz ^erevi}a se od pamtiveka bavi poqoprivredom, uzgajawem vo}a, ponajvi{e gro`|a i proizvodwom vina i rakije. Vinari su bili pradeda, deda, otac i sada Jovan Kuzmanovi}, koji je zavr{io poqoprivredni fakultet i ostao u rodnom mestu da nastavi tradiciju

U

glavnom se bavim poqoprivredom i to vo}arstvom i vinogradarstvom i ne{to malo ratarstvom silom prilika jer tr`i{te nije dovoqno veliko pa ne mogu i kad bih i hteo da sve povr{ine stavim pod vo}e i vinograd, te{ko da bih mogao sve da prodam. Zbog toga pove}awe povr{ine pod vo} em i vinogradom ide sporo.

Od vo}a uglavnom gajimo breskve, ne{to malo jabuke i ne{to malo jagode, s tim da jabuke nisu ekonomski rentabilne. Od gro`}a gajim sortu panonka. Zasad se jo{ uvek pokrivam vo}em {to se ti~e finansija, mada bih hteo da mi glavni proizvod bude gro`|e tj. vino, od koga bih mogao da `ivim. Me|utim to jo{ uvek nije tako. Moja ideja je bila da zajedni~kim snagama otac, brat i ja unapredimo poqoprivrednu proizvodwu, konkretno vinogradarstvo i vo}arstvo. Mislili smo da od toga mo`e pristojno da se `ivi, da se zaradi od toga, ali {to bi se reklo, `ivot pi{e drame. Neki drugi tok je `ivot poprimio, ostao sam bez brata i bez oca i to sad ne ide onako kako sam ja zamislio. Kolika su ulagawa i koliko vremena treba da se zatvori ciklus? - Pa treba otprilike 20.000 evra a u tre}oj godini vinograd po~iwe da radja. Sve to nije problem, problem je vratiti ulo`eno. E, to vra}awe ide te{ko. Zna~i, te{ko je do}i do profita. Znam {ta treba vinogradu, znam oko vina da radim. Ono {to je bitno, sve je to lepo, ali treba prodati vino. E to ne znam, to ne znam da uradim i nerviraju me svi oni koji uzimaju vino a ne}e da plate nekoliko meseci, godinu dana i vi{e i ja onda ne mogu tu da se na|em. Jednostavno tu se ne snalazim... To kad bi dr`ava re{ila... Jednog dana kad bi neko od ~elnika iza{ao na televiziju i rekao: ko ima ra~un mo`e da posluje, ko nema ne mo`e i laku no}, do vi|ewa. I onda bi se znalo kome ko uzima neku robu, ako ima novce mora da plati u roku u kome je dogovoreno da li je to dve Srpski krajevi

67


nedeqe, mesec dana , pet, {est meseci... Ko nema, ne mo`e. Ali, to kod nas nema, nego se i daqe {tite oni koji nemaju pare, da su bezobrazni i drski, da ka`em, i ho}e da posluju. To je stra{no.

Kako se snalazite? - Pa nikako, ka`em ja se jo{ uvek pokrivam sa vo}em. Zna~i hteo bih da mi osnovni izvor prihoda bude vino, ali se pokrivam sa vo}em. Vino mi nije osnovni izvor. Nemam nikog zaposlenog, sam sve radim, a {to se ti~e sezonske radne snage, te{ko se pronalazi. Imam 4, 5 radnika, zavisi od potrebe. U prole}e mi treba vi{e, ali te{ko se pronalazi. Podrum koji imam, sam nasledio od dede i od oca, ne{to sam malo renovirao, ali to jo{ uvek nije dovoqno u odnosu na to koliko sad tehnolo{ki je napredovala proizvodwa vina i sve to... Za to treba mnogo para, me|utim, s druge strane opet je i zahvalno vino zato {to samo po sebi trpi neke nekorektnosti u smislu tehnologije i mo`e da anulira, sve te nedostatke koje ja sad imam u tehnolo{kom smislu. Ja se trudim da proizvedem i biolo{ki i hemijski korektno, to je sve, mawe vi{e, prirodno. [ta je tajna dobrog vina? - Vino je fleksibilna stvar i svako ima svoju neku metodu, pored onih op{tih na~ela kako se proizvodi vino, ima svako neku svoju metodu... Recimo, {panci imaju neko vino koje dr`e u drvenim buradima, iznesu burad na sunce, napoqe, {to je nonsens, ono se na suncu samo mo`e pokvariti, ali oni jednostavno imaju neku metodu pomo}u koje na taj na~in prave neko svoje vino. A {ta je u vinu porodice Kuzmanovi}?

68 Srpski krajevi

- Pa druga~ije je uglavnom po tome {to sam ja jedini, maltene, zadr`ao na{u doma} u sortu koja se zove neoplanta, priznata je i stvorena na Institutu za vinogradarstvo u Karlovcima, tamo negde {ezdeset i neke. Sorta je odl~na, odli~nog je kvaliteta. Nastala je ukr{tawem traminca i smederevke i dobije se tako aromati~no vino kao {to je traminac. Ali nije ona mnogo tako i za`ivela... Povr{ine pod neoplantom nisu velike. Uglavnom je ostala kod mene, u na{em vinogradu. Nema neke velike tajne, jer tajna je u tome {to je sve prirodno, sve se radi na prirodan na~in... Nekada su qudi dodavali vodu i {e}er da bi napravili ve}u kolil~inu. Ja sam uvek cedio gro`|e, a nisam pravio vino. Zna~i, onoliko koliko dobijemo od prirode tolko napravimo. Kako se `ivi od proizvodwe vina? Te{ko, te{ko, ka`em ti, jer se te{ko ceni kvalitet. Mo`e da se `ivi od vina, ali mora da se ~eka. Neko do~eka taj trenutak a neko ga ne do~eka, ali svi se mi nadamo da }e ne{to ili neko u jednom trenutku napraviti neki preokret, da }e{ ti sa svojim proizvodom izbiti na videlo i da }e taj proizvod biti cewena i tra`ena roba. Da li tr`i{te ceni kvalitet vina? - Slabo, jako slabo. Sad se pojavilo jedno {est, sedam, mo`da desetak proizvo|a~a koji su uradili geografsko poreklo vina. Ja sam bio me|u prva tri privatna proizvo|a~a koji su to uradili. Ima vinara koji imaju odli~no vino, ali kupuju gro`|e iz Makedonije, zna~i nemaju sopstvenu proizvodwu gro`|a. A to je jednostavno osnovni uslov da bi mogao da ga {titi{ kao vino sa geografskim poreklom. Da bih ja mogao na svoju etiketu da stavim da je u pitawu vrhunsko vino sa geografskim poreklom ja moram da za{titim geografsko poreklo. Moram to da prijavim i da se izvr{e analize na osnovu kojih dobijam re{ewe od Ministarstva. Svake godine to ko{ta 100.000,00 dinara po uzorku, odnosno po vinu. Zna~i da ako ja imam razli~ita vina, belo, crno, {ardone, neoplantu, onda za svako to moram da platim. To se isplati onda kad ti ima{ 20.000 litara, pa to plati{, onda bi to trebalo da ti se vrati. Imam sre}e pa je ove godine i Ministarstvo poqoprivrede dalo subvencije za to jer stimuli{u onoga ko ho}e da {titi. Do ove godine smo sve sami pla}ali.


NADNASLOV FRU[KA GORA - NOVI SAD

KO[EVINA BEST IZGRADWE На Брестовима, локалитету између Сремске Каменице и Лединаца, са мјеста одакле се поглед ока уздиже по вертикали од тока Дунава - кружећи пространством до најизраженијих узвишења Фрушке горе, одахнуће од пословања и наметнутог брзог темпа живота нашао је главни јунак наше приче, власник Бест изградње, Милован - Миња Зељковић

Milovan - Miwa Zeqkovi} i Vladika Vasilije

П

о природи друштвен, саосјећајан и инвентиван, брзо је нашао начин да себи призове драге и блиске људе, истомишљенике и угледнике. И тако, седму годину за редом, један јунски дан у години, његов кутак је средиште традиционално - културних дешавања. Миња, господин у пуном смислу ријечи. Зна достојно носити улогу домаћина и сјести за

домаћинску софру, од владике преко носилаца друштвено - јавног живота. Овај пут раскошније него икад до сада. У одабраном друштву је било душа које су Божјим даром врх своје професије, од челних привредника и банкара града, преко врхунских спортиста - који проносе српску славу по свијету (Дарко Миличић, кошаркаш), те политичара - који утичу на наше сутра, до наочите крајишке момчади коју Бог дарова изгледом и снагом. Свакако, битна Srpski krajevi

69


мјеста су заузели под присном атмосфером шатора рођаци, комшије и пријатељи. У културно - забавном дијелу све имена од респекта, од оних који деценијма трају, фолк пјевачи Боро Дрљача и Недељко Билкић, преко оних који надолазе и тек ће засијати пуним сјајем: Јелена Радовић, ,,Пусти Снови‘‘, - групе ,,Момци са Совића‘‘, ,,Змијање‘‘ и ,,Крајина‘‘, до потребних који су со сваком српском скупу, народни гуслар Вид Змијањац, пјесникиња Ранка Д. Срдић и за ову прилику здравичар Драгиша Томић. Прва тројица у свим архаичним дисциплинама ,,бацању камена с рамена‘‘, ,,скоку у даљ‘‘, ,,надвлачењу конопца‘‘ богато су награђена. Као и у дисциплини која је носилац дружења Кошевини, најбољи по оцјени жирија, понјели су кући ласкава признања и пригодне поклоне.

Остао је утисак за незаборав, утисак који ће да се памти и препричава до наредне Кошевине и дуже. Домаћин и гости су показали пуну форму живота, да се знају радовати и поштовати, братски попити пиће и запјевати; одахнути људски на врелој позорници живота и сутра се вратити у нормалне токове; својој породици и радним обавезама. Преко 300 душа, свако је ту дошао са пуним срцем, лијепим жељама и симболичним поклоном. Остало се до касно у ноћ. Евоциране су успомене из момачких дана и пружене многе руке за будуће сусрете и сарадњу. Па куд би љепше и боље. Смисао је нађен! О Духовима, 2008-г Љета Господњег, Ранка Д. Срдић

Doma}in sa najstarijim i najmla|im koscem

I ujak je do{ao da pomogne Miwi Zeqkovi}u u ko{evini

70 Srpski krajevi


Kraji{ki kosci iznad Novog Sada

Srpski krajevi

71


Milan Marjanac se juna~ki borio

Ko{arka{ Darko Mili~i} i najsvestraniji kosac Du{an Videkani}

Jedan od sudija je bio i Dragan Luka~, predsednik Regionalne Privredne Komore, Novi Sad

Pobednici u nadvla~ewu konopa "Tepi}evi momci"

72 Srpski krajevi

Roki Pilipovi}, uspe{ni privrednik iz Australije, sa svojim prijateqem Vidom Zmijancem


NADNASLOV NOVI SAD

GLAMO^KO VE^E У години од 365 вечери, разноврсних до неслућених размјера, само је једно заједничко у Новом Саду, које слови као ,, Гламочко вече‘‘. Рођено из љубави према родном крају, наметнуто као потреба у времену погубљености и постављено као императив за очување идентитета у будућности

Н

еколицина ентузијаста, која се поноси поријеклом - истичући то на сваком мјесту, дође прије три године на идеју да етнографско окупљање на припадничкој основи постане традиција, кроз жељу и хтјење. У садејству идеје и реализације окуписмо се овај пут 20. јуна под сводовима ресторана ,,Гурмани МД‘‘ у Петроварадину. Без званичног удружења са цифром од 350 Гламочана и пријатеља, вече је испунила очекивања. Инвентивношћу и братским осјећајем организатора, вече је имала и корисне новитете. Први од њих је позивање и одазив свих Удржења завичајне основе, од познатих 15 колико егзистира у Новом Саду и околини. Изостала је измишљена атракција по имену томбола, за коју организатори сматрају да није дио традиције.

Није било крупних спонзора жељних истицања, већ 2-3 привредника који истински саосјећају завичајност, а то су предузећа: ,,Де хидра‘‘ и ,,Фиделити брокер‘‘. Вече су својим присуством оснажили гости из матичне општине на челу са начелником Раде Гвером, те челници Удружења Гламочана из западно-крајишке престонице Бањалуке и истоименог Удружења из столног Београда. Сви се редом обраћајући присутним, путем микрофона. Уз пуно присуство медија, штампаних и електронских, сусрет сјете, емоција и радости дао је примјер како треба уозбиљити однос према светковини по имену: завичајно сабрање. Манифестацију је отворио, пригодном бесједом, петроварадински свештеник Милош Цајић. Док је добре жеље и намјере изнио у садржајној здравици Петар - Пејо Бајчетић, предсједник Удружења Срба из Херцеговине у

Srpski krajevi

73


Војводини. Утисак, уз гусле, су продубили народни гуслари: Владо Руњо и Вид Змијањац. А у име организације госте је, својим стиховима добродошлице, поздравила српска пјесникиња Ранка Д. Срдић. Академски ансамбл ,,Коледо‘‘ је извео идентификациону кореографију ,,Глуво гламочко‘‘, дирајући у емоције свеприсутних. Послије тога пјесма је дошла као редован слијед чеканог. А редали су се врсни мајстори крајишког мелоса: ,,Прелџије‘‘, ,,Змијање‘‘, ,,Језеро‘‘, те солисти Биљана Бањац, Младен Јовичић Мишко и Дивномир. У име Удружења, иступили су за говорницу: Раде Пртија, одабраном пјесмом из свога репертоара, иначе, представник Удружења Сањана и Пајо Лисица, у име Удружења Медљанаца, доприносећи општем утиску. Играло се и пјевало до раних јутарњих часова. Било је глава које су се среле први пут од пада Гламоча, баш те вечери, или чак први пут од завршетка школе, а већ су увелико с ињем у коси. Представљене су и ,,Глаомчке новине‘‘, које прате живот матичне вароши, а дјељени су и часописи ,,Коло‘‘ из Бањалуке, који су отисак Гламочана ма ђе били. Важно је истаћи да је за предјело служен Гламочки кромпир, специјално за ову прилику допремљен из завичаја. Да би све документовали и зауставили у времену монтиран је ДВД запис за чежњивце и колекционаре. Јер људе на овакве вечери доводе љубав, осјећај и свијест о нечем што је њихово а увијек им недостаје. Гламочани су отишли у празниковање викенда са пуном зобницом утисака и задовољства. Било нас је од ,,Унца до Доца‘‘, из свих села и засеока што радује и наговјештава још јаче и бројније сусрете. Завршићу ову репортажу инсертованим стиховима из своје пјесме о Гламочу:

Na~elnik op{tine Glamo~ i predsednik beogradskog udru`ewa

Izvo|a~i programa

Да ми дају разна звања од принцезе до царице, са Млиништа један поглед само срећи моје лице! Тамо прими светог духа, љубав према традицији, тамо спозна свога ближњег Ој, Гламочу, најмилији! Нови Сад: 23.06. 2008. Ранка Д. Срдић

74 Srpski krajevi

^elnici Bawalu~kog udru`ewa Glamo~ana


NADNASLOV UDRU@EWE "TRNOVO" - ^URUG ZAVI^AJNO

PRVI TRNOVA^KI SABOR Polovinom juna je u ~urugu odr`an PRVI TRNOVA^KI SABOR uz preko 300 gostiju i u~esnika. Trnov~ani, predvo|eni predsednikom udru`ewa Slavkom Mileti}em, su se pokazali kao sjajni organizatori i doma}ini

U

svojoj pozdravnoj re~i gospodin Mileti} je rekao: - `elimo da o`ivimo jedan tradicionalni, kulturni doga|aj koji se odr`avao u Trnovu, na{em zavi~aju, a to je veliki narodni zbor i `itne molitve koje se odr`avaju uvek za Duhove. Samo ovaj PRVI TRNOVA^KI SABOR se odr`ava ovde u ~urugu iz prostog razloga, da se raseqeni Trnovci {irom Vojvodine lak{e okupe i organizuju u "Zavi~ajno udru`ewe Trnovo". Svi budu}i TRNOVA^KI SABORI }e se odr`avati u Trnovu kod {kole. ~urug je izabran kao centar jer se najve}i broj Trnovaca doselio ba{ ovde, u ~urug. Ciqevi postojawa i rada Udru`ewa su pre svega brisawe svih podela me|u Srbima po svim osnovama, negovawe kulture, tradicije i obi~aja rodnog zavi~aja, organizovawe odlaska, boravka i odmora u rodnom zavi~aju, revitalizacija sela i pretvarawe u etno selo, ure|ewe puteva i grobqa, obele`avawe puteva za planinare... Prvi zadatak na{eg udru`ewa jeste obnova i adaptacija napu{tene {kolske zgrade u Trnovu u apartmane za sme{taj i boravak na{ih ~lanova. U tu svrhu smo slu`beno zatra`ili i dobili od op{tine Mrkowi} Grad {kolu zajedno sa {kolskim zemqi{tem na kori{}ewe, potpuno besplatno uz klauzulu da, ukoliko se pojavi potreba za ponovnim organizovawem nastave, deo prostora ustupimo {koli ili izgradimo novi {kolski objekat. Osim adaptacije {kole u jedan udoban i adekvatan prostor za boravak, predvideli smo i izgradwu sportskih terena za fudbal, ko{arku, odbojku i rukomet, kao i iz-

Predsednik Udru`ewa, Slavko Mileti}

Srpski krajevi

75


Protojerej Haxi Ilija Rosi}, ~uru{ki sve{tenik Otac Petar Trivunovi}

gradwu bazena. Na {kolskom zemqi{tu smo jo{ predvideli parking prostor, letwikovac i mali park sa klupama za odmor. Nadamo se da }emo ovim projektom zainteresovati na{e Trnovce i prijateqe Trnova da ~e{}e dolaze u Trnovo i borave u netaknutoj prirodi bogatoj {umama, livadama i izvorima ~iste pitke vode. Realizacija ovog projekta je predvi|ena iz donatorskih sredstava na{ih ~lanova i prijateqa Trnova. Koristim ovu priliku da vas pozovem da pored redovne ~lanarine upla}ujete shodno svojim mogu}nostima i donaciju za adaptaciju {kole i realizaciju celokupnog projekta. Nadamo se da }emo ovim projektom okrenuti novu stranicu istorije Trnova i time zavi~aj otrgnuti od zaborava.

ZAVI^AJNO UDRU@EWE TRNOVO je osnovano u ^urugu 24. januara 2008. Ideja je potekla od male grupe qudi koju su ~inili: Gvozdenac Mirko, Mileti} ^edo, Mandi} Mi}o, Bjeli} Stojan, Mileti} Dragomir i Mileti} Slavko.

76 Srpski krajevi

GOSTI SABORU su prisustvovali gosti iz Republike Srpske sa predstavnikom Zdravkom Stani}em, predsednik op{tine `abaq Dragi{a {or{evi}, predsednik skup{tine op{tine `abaq Voja Duvwak, protojerej Had`i Ilija Rosi}, ~uru{ki sve{tenik otac Petar Trivunovi}, Vaso Radovanovi} ispred udru`ewa Mrkow~ana iz Beograda,, Milorad Mari} ispred udru`ewa Srba iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine sa sedi{tem u Pan~evu, predsednica izvr{nog odbora mesne zajednice ~urug Dragica Dragin, predstavnici osnovne {kole u ~urugu, predstavnici Doma zdravqa ~urug, predstavnice Kola srpskih sestara iz ~uruga, Dragan Milovanovi} predsednik kulturno umetni~kog dru{tva "Prelo" iz ~uruga, Goran Tepi} - borac za o~uvawe kulture i obi~aja zavi~aja, srpska pesnikiwa Ranka Srdi}, Du{an Videkani} - najuspe{niji u~esnik tradicionalnih ko{evina, kraji{ke grupe "Zmijawe" i "Jezero"...


Gosti iz Zavi~ajnog udru`ewa Srba

I gosti su zapevali

KUD "Prelo"

Pesme iz zavi~aja

Peva~ka grupa - "Zmijawe"

Peva~ka grupa - KUD "Prelo"

Peva~ka grupa - "Jezero"

Podpredsednik Udru`ewa ^edo Mileti}

Srpski krajevi

77


Predsednik Op{tine @abaq, Dragi{a \or|evi}

Sala je bila popuwena

Predsednica IV MZ ^urug, Dragica Dragin

Slavko Mileti} i Zoran Simi~i}

Predsednick Udsru`ewa, Mirko Gvozdenac

POVRATAK TRNOVU Trnovo se nalazi u op{tini Mrkowi} Grad na putu izme|u Bara}a i [ipova, kod Gerzova. Podaci govore da je Trnovo imalo najvi{e stanovnika 1962. godine, oko 1.200 a danas ima 98. U pitawu su stara~ka doma}instva i preti opasnost da taj broj bude 0. Udru`ewe je i osnovano sa ciqem da bi Srbi opstali u tom kraju, da se vra}aju tamo i provode svoje odmore i praznike a kasnije tamo i da `ive penzionerske `ivote

78 Srpski krajevi

Mirjana Bijeli} i Dragica Mileti} na zadatku

KONTAKT Zainteresovani za u~lawewe u Udru`ewe ili donaciju mogu da se jave na telefon 065 562 26 44


NADNASLOV NA FRU[KOJ GORI VIDOVDAN

ZAVI^AJNI ZBOR U BUKOVCU У кишној предвидовданској ноћи, кад су нас вјечно живи ратници опомињали сузама за недостојност вијека и рода, и кад су чиста срца рађала радост молитве за највећи национални и вјерски српски празник, чланови завичајног удружења ,,Мањача‘‘из Буковца, глели су у небо, и бројали сате до почетка заказаног Завичајног збора

К

Panorama Bukovca

ренуло је окупљање послије литургије тј. у подне, да би се у највећој посјећености око 15 часова почело са старим спортским надметањем. Оживљавање готово заборављених дисциплина: ,,крмање‘‘, ,,варизање‘‘, ,,клисање‘‘, ,,надвлачење штапа‘‘ није остало незапажено, али је више пажње изазвало атрактивно бацање ,,камена с рамена‘‘ ђе је млади Недјељко Стојковић одбацио и лањском побједнику и осталим кандидатима. У културном дијелу, намјера организатора је била да дају значај празнику па су доминирале:

гусле, пјесници, здравица и етнопјевачи. Редали су се са најстаријим инструментом гуслари мајстори умјетности: Војин Радојичић, Вид Змијањац и Петар Мишовић. У славу митских оклопника своје стихове су говорили пјесници Раде Пртија - Зифт и Ранка Д. Срдић. А баке и мајке, у народним ношњама, по имену ,,Мајчино крило‘‘ својим гласовима су посјетиле на срећна завичајна љета. Драгиша Томић је, у част домаћина, говорио здравицу и водио програм. Док су чар живота будили звуци тамбуре, Стеве Бошкана. Srpski krajevi

79


Општенародно славље се одвијало уз фолк пјеваче: Биљану Бањац и Миодрага Перишића, а кулминирало уз завичајне звуке ,,Крајишника с Фрушке горе‘‘ и омиљеног ,,Змијања‘‘, које се удомаћило међу својим земљацима. Јагњетине и пива није мањкало, као ни доброг расположења, до у јутро новог дана. Закључак је да се збор укорјењује и постаје традиција на овом простору. Међу гостима је виђен већи број угледника, који значе граду Новом Саду. У прилог предности скупа је већа масовност у односу на предходне зборове, као и

80 Srpski krajevi

већа припремљеност организатора за прихватање људства. Важно је истаћи имена оних који нам поклонише овај дан, а то су Драгомир Милић, предсједник Завичајног удружења ,,Мањача‘‘, браћа Лукач Радомир и Милорад, Слободан Аничић и други. Са жељом да оваквих празника буде што више у јединству духа и раздраганости душа! По Видовдану, 2008-г Љета Господњег, Ранка Д.Срдић


Srpska pesnikiwa Ranka Srdi} sa prijateqima Dragomir Mili} sa sve{tenikom

Pobednik u bacawu kamena s ramena

Prijavqivawe takmi~ara kod Radomira Luka~a

Dobro raspolo`ewe gostiju i doma}ina

I najve}i i najmawi su do{li na Sabor

Srpski krajevi

81


NADNASLOV RANKA D. SRDI] - SRPSKA PJESNIKIWA

SLOBODA JE KRAJINA Ранка Д. Срдић са Тромеђе: Гламоча, Грахова, Дрвара ( Црни Вр‘ ). До сада обнародовала збирке пјесама: “Памти, српски роде‘‘ (1997 год.), “Крст и камен‘‘ ( 1999 год. ), “Између неба и земље‘‘ (2000 год.), “Мој драгане‘‘ (2000 год.), “Слобода је Крајина‘‘ ( 20004. год ), “Реци Стојадине‘‘ ( 2004 год. ) роман. Мимо наведеног, већина крајишких група пјева њене пјесме и пар народних гуслара. Бави се доста хуманитарним радом, оргнизује и учествује на концертима за прикупљање помоћи душама обољелим од разних болести. Зна напамет све своје пјесме и мноштво туђих. Носи урођен дар за памћење стихова. Од почетка 90тих највише борави у Новом Саду. Мада живи и ради на свакој српској стопи. У припреми три наслова: збирка “На разбоју”, роман “Стићи и утећи” и кратке приче “Из еглена” Ових летњих дана, кад су актуелна многа културно - обичајна дешавања, срели смо Ранку Д. Срдић, српску пјесникињу, па користимо прилику да чујемо њена мишљења ,,с терена‘‘ о српској збиљи, и како све виде и дефинишу очи пјесника? - У старту ћу се послужити позајмљеном мудрошћу од великог Пашића: ,,Спаса нам нема, пропасти нећемо‘‘. Можда тренутна ситуација најбоље рефлектује ову високоумност. Мада, није све баш тако црно. Права хришћанка вјерује у Господа који дарива љубав, вјеру и наду. Искушења су огромна из дана у дан. Пошто ме искључиво занима српски географски простор и мој мили народ, не могу бити спокојна - јер ми је срећа нарушена. Но, што је душманска одмазда гора и Немањића народ погубљенији, све више вјерујем у избављење. Послије додиривања дна дноова, по природи христоликости слиједи васкрс. Зато и пишем и стварам, учествујући живом ријечи у коначној побједи. Крст је за ношење, а вјечитост за поношење. ,,Пјесник је глас народа‘‘, и ,,најчистија груда Отаџбине‘‘, рекли су знаменити.. Има Вас пуно на јавним мјестима тј. у народу, а мало у новинама и на екрану, шта су разлози? - Телевизија и штампа јесу битни али не и пресудни за нечију афирмацију. Прави квалитет кад тад се испољи и дође до изражаја.

82 Srpski krajevi

Ја нисам комерцијални стваралац, већ ,,видар народне боли‘‘. Уосталом, нису медији пратили стваралаштво Филипа Вишњића, Тешана Подруговића, Радована Бећиревића - Требјешког, па више ,,живе‘‘ у непролазу вриједног од свих ових будибог стваралаца што их камере озрачише. А и ко ће стићи на ред медија од политичара, кад гори држава од њихових запаљивих обећања. Потврда у народу, кроз поистовјећење са сузом у оку и трнцем на епидерми, моћнија је од свих гласила. Колико је младост заступљена на јавној сцени, а колико спутана у овом моменту? - Право питање. Ја гласам за енергију младости и искуство старости. Теорија и набјеђеност свезнајуће младости туђе је знање, а пракса и респектовање доживљености лично. Сметају ми свакако они што мисле да је свијет почео са њиховом крштеницом и што их са запосједнутих позиција може само смрт оћерати. Али, и бунт младости ,,без покрића‘‘ не иде далеко. Старији би требали да мајчинском брижљивошћу ментирају млађе и полако их уводе на своје поље дјеловања. Гордост неда љубави за ближњег близу, па је велика несразмјера између “требало” и “јесте”. Жалосно је што већи дио фаца мисли да је Богом дан за неко мјесто. Спас је у покајању и разрјешењу егоизма.


Осим што вам је основни израз пјесништво, доста крајишких група пјева ваше пјесме, чак и гуслара, правите репортаже и записе сваке врсте. Како објашњвате ваше определење и како све постижете?

- Пјесништво је нешто, не од чега, већ, зашто живим! Дотакле су ме Шантићевски ,,све ране мога рода‘‘ и да нисам одлила тугу у стихове, моје би биће било Мртво море живота. Овако, ја се растеретила а можда неког и утјешила. Стижем све, јер волим што радим, то чиним с вољом и из душе а не механички да ,,откачим‘‘ обавезу. Добро се распоредим временски а највише трпи спавање. Имате ли слободног времена? - Како да не! Не дам само да га буде превише јер рађа лијеност, која је смртни гријех и мајка свију зала. А кад сама себи дам минуте и сате одахнућа пијем каву са пријатељима којих имам прилично, препричавам догађаје и обилазим драга мјеста. Друштво не бирам по завичајној основи, већ по томе да ли је неко честит и користан Србин/ Српкиња и то од Кордуна до Солуна. По природи сам друштвена и не оскудјевам у познанствима и друговању. Понекад трпе обавезе због прећеране љубави за људе. Ваше определење је десетерац и еп. Ем сте женско, ем ово је 21 вијек, одкуд то? - Волим духовност и историју. Носим јак урођен национални осјећај у срцу. Бунт и правдољубивост су ми карактерне црте. И кад се све то ,,измиксује‘‘ у мојој души- финална вокација може само бити десетерац. Душа нема пол, ја сам лирско биће кога је несрећно вријеме наћерало да стваралачки живи епом. Не могу да пишем о љепоти цвијета у пољу кад га српска крв залива. Ни о младом Србину наочите љепоте, кад исти цјело вријеме моје младости, више грли пушку но цуру. Природа ми брани свој етнос. Моји стихови су моје жаоке. А десетерац је ,,арматура‘‘ сваке српске бесједе и пјесме. И пошто мој народ прати свака мука од Лазаревог Косова до данашњице, несмије ни десетерац изгубити корак. ,,Су чим ћемо пред Милоша...‘‘? Какво је стање у култури? Да не вјерујем у боље, повукла би се и далеко од очију јавности, за своју душу читала српске и руске класике, живећи мирним неоптерећеним животом. Стање у култури је одраз стања у друштву. Чим се на чело сваког животног ресора долази по политичкој чланској карти, а не по знању и стручности, ђе може бити добро?! Награде су наручене, имена носилаца давно угравирана, све договорено на раскошном ручку у домаћинској улози лауреата, и жао ми је оних који траже објективност. Жири ради по основу непотизма, залеђине, сродног порока, и сл. Ђе у свему даровани сиротињски син? - Одговараће се Господу у самртном часу. Обичаји и глобализација - Ништа без обичаја. Академик, уснули Кољевић каже да је: ,,култура предак а нација Srpski krajevi

83


потомак‘‘. Обичај је темељ културе, оваплоћени дух. Све животне стихије кроз Божји допуст руше техничка и технослошка достигнућа али обичај, стражар над вјековима чува свој народ. Ми смо богатство традиције и културе, поготово наше светиње, и као такви, да је Европа поштена, били би оаза цивилизације а не да се изабрани уништавају. Глобализација је тотал на штету ријетког и вриједног. Ту највише страда култура , за интерес измишљене јединствености. Крајишка пјесма, тенденције и колико је идентификатор ваших простора, данас? - Пјесма је коријенска сраслост мог народа. Носимо је у сваком крвном суду и наш је знак распознавања. Сасвим је нормално што је еволуирала од изворне тзв. ,,на суво‘‘до пратње музиком. Традицију треба чувати неокаљану, али јој и укусно додати неку компоненту у смислу умјереног осавремењавања. Сваки је научни поглед имао у одређеном периоду реформацију. Ту не лежи проблем, већ у свођењу на устаљене калупе и монотоне шаблоне. Не замарују премножене групе, већ недостатак креације и љубави да свака група буде лична по нечем свом, И најбоља копија лошија је од оригинала. Ово је период ђе је шаренило загушило квалитет. Ничу пјесмичице које живе док се не осуши штампа на ЦД-у. А ђе је ту сутра најзначајније културног блага Крајине, Бог зна! Ал нек се пјева, доста се и кукало; само у први план укус, знање, стручност и мјера. Шта сматрате највећим успјехом у животу? - Под највећим успјехом у животу сматрам повратак мојих родитеља на огњиште, у родни Црни Вр’, јер смо фамилијарно срасли са огњиштем. Дубоко привржена ближњима, поиствјећујем се са њиховим животима. Па као успјех и Божји дар сматрам и три братића од два брата, који ће продужити моје презиме и прађедовску Крсну славу. Затим, велики број пријатеља које сам стекла пожртвовањем и несебичношћу кроз радне видове сарадње и приватно. И можда најузвишеније, што сам спознала истиниту стварност, да је овоземаљско за мало времена, и та ме истина лишава грандиозности, крупних жеља и свих других облика неумјерености. Пошто овај часопиш прелази међе континената, шта поручујете дијаспори? - Да се никад не одричу свога матерњег. Нек практично примјењују цитате којима нас учи “Немањино завештање”, о вјери, језику и пјесми. Има у Отаџбини још врелих срца и рационалних глава. Нек туђе чују и виде а своје воле и чувају. Нек што чешће посјећују колијевку, одма су помогли. Љубим им поријекло. Нек знају одакле су да би знали куд ће.

84 Srpski krajevi

Отимање Косова Са жртвеног Кнежевога поља косови ме и сјенице зову, кад је данас теже него икад ајд‘ запјевај селе о Косову. Чуће тужни и биће им лакше кад одапнеш свога срца стр‘јеле, на моћнике од овога свјета што пристрасно правду дјеле. Вијек нови, а муке ми старедушман исти само вишестрани, о Јевреји, браћо по голготи ми смо уз вас канда изабрани! Ко отимље Газиместан свети моме болу у сретање крочи, неће имат‘ земаљскога мира сажеће га Милошеве очи. Поље моје- цркво од олтара, откупљено крвљу си витеза, са сузама младих заручница, и са главом од Лазара кнеза. Просузиће свеци са зидова Пећаршије и моћних Дечана, па зар Девич и Љевишка света да допадну у руке душмана. Ти Данице, звјездо савезнице путујући застани над пољем, још се Скадра одрекли нијесмо нови декрет доноси невоље. Гледам слику одавно познату запрета се сваки дан по кућа, старина је понио божуре на тераси гаји их беспућа. Хришћанка сам, вјерујем у Бога и у српство на бранику жртве, све ми јасно- али незнам јадна ђе с Косова да пренесем мртве. Видовдан је у сваком Србину од Гомирја па до Хиландара, о Русијо православна мајко де се и ти до краја постарај. Ил‘ је боље да сви нестанемо да се прича да смо некад били, у одбрани своје крштенице на небо се часно преселили. Нови Сад:10.05.2007


NADNASLOV SRPSKE ZEMQE I VLADARI

PREDNEMAWI]KI PERIOD Prvi zabele`eni pomen imena Srbin poti~e iz 680-681. godine i sa~uvan je u imenu grada Gordoservona u Vitiniji, u Maloj Aziji. Grad su osnovali Srbi koje su vizantijski carevi preseqavali u Malu Aziju, da bi oja~ali svoje tamo{we granice, po~ev{i od 658. godine, tj. Od pohoda cara Konstansa II (641-668). Od ovih preseqenih Srba car Justinijan II (685-695; 705-711) mogao je da formira, 689. godine, vojsku od 30.000 qudi. Ova kolonizacija uglavnom je obuhvatala Srbe nastawene do tada u Predelima severno od Olimpa, Sa centrom u Srbici

O

slabqena ranijim upadima raznih varvarskih plemena, Vizantija nije mogla spre~iti masivne prodore Slovena na wene teritorije. Brojnost Slovena u ju`nim predelima Balkanskog poluostrva ilustruje podatak da je vojni prodor cara Jusinijana II iz 688-689. godine, kopnenim putem od Carigrada do Soluna, u Vizantiji slavqen kao velika pobeda. Pprilike na balkanskim prostorima se jo{ vi{e komplikuju od 680. godine kada ovamo, preko Dunava, sti`u nomadski Protobugari. Avarska dominacija nad Slovenima po~ela je da slabi kako zbog neuspele zajedni~ke opsade Carigrada iz 626. godine, tako i zbog uspep{nog ustanka Sama, koji je postao prvi Slovenski knez (623-658), ~ija je dr`ava tako|e bila usmerena protiv Avara. Tako su Protobugari, srazmerno mala, ali dobro organizovana ratoborna grupa, uspeli da smene Avare i da se nametnu slovenskim plemenima na prostoru od Dunava do planine Balkana. Vizantijsko-bugarsko suparni{tvo je ve} od svog nastanka uticalo na politi~ki polo`aj najstarije srpske dr`ave. Podatke o tim vremenima sadr`e razni vizantijski izvori, mada su oni, kada je re~ o Slovenima, pa i o Srbima, dosta {turi. Nejasne podatke daje i "Barski rodoslov" (Letopis popa Dukqanina). Car Konstantin VII Porfirogent (913-959) govori o

vladarevom sinu koji je Srbe doveo na Balkan i koji je umro pre 680. godine, dakle, pre dolaska Bugara, ali ne navodi ni wegovo ime ni imena wegovih naslednika sina i unuka - jedino ih naziva arhontima (kne`evima). Prema "Barskom rodoslovu" se me|utim, mogu identifikovati wihova imena: Svevlad, do oko 660. godine, Selimir, do oko 679-680, Vladin, do oko 700, Ratimir do 730. godine. Pop Dukqanin ne navodi imena slede}a ~etiri kneza, svakako zbog wihovog nasiqa nad hri{}anima, ali wihova imena bele`i Porfirogent. To su: Vi{eslav, Radoslav, Prosigoj i Vlastimir koji predstavqaju novi rod i prve srpske kne`eve u vizantijskim izvorima. Prva tri kneza (iz ove druge porodice), ka`e Profirogent, `ivela su u miru sa Bugarima, uz napomenu da su se i Srbi i Bugari, bez sukoba, pokoravali carevima Carigrada. No, kako se Srbija, ~ije su granice bile negde isto~no od Rasa, nalazila upravo na direktnom pravcu {irewa Bugarske, to se i najranije vesti o srpskim vladarima odnose na ratove sa Bugarima. O vladavini Vi{eslava, Radoslava i Prosigoja nisu poznati neki konkretni podaci. U vreme jednog od wih, verovatno Prosigoja, do{ao je u Srbiju 822. godine Qudevit Posavski, be`e}i od Franaka kojima se odupire ~itave tri godine. Qudevit je iz Siska do{ao u zapadne srpske krajeve, u slivu reke Une, i u`ivao gostoprimstvo Srpski krajevi

85


jednog lokalnog `upana (negde oko mesta Srb). Po{to je ubio tog `upana, prisvojio je wegove posede. Uskoro je pre{ao u Hrvatsku i sam bio ubijen. Vladavina kneza Vlastimira mo`e se bli`e odrediti prema ratu koji je protiv wega poveo bugarski kan Presijan (836-

86 Srpski krajevi

852). Dakle, taj rat je mogao biti u vremenu 836-852. godine tj. U godinama Presijanove vladavine. U wegovom trogodi{wem trajawu Bugari su do`iveli neuspeh i izgubili ve}inu vojske, {to ilustruje tada{wu snagu srpske dr`ave. Pre sredine IX veka vlast kneza Vlastimira pro{irila se i


na Travuniju (oblast u zale|u Dubrovnika) {to se ogledalo u `enidbenom ugovoru kada se Krajina, sin travunskog `upana Beloja, o`enio k}erkom kneza Vlastimira. Kneza Vlastimira, posle smrti, nasledila su tri wegova sina: Mutimir, Stojimir i Gojnik. Dr`avna teritorija je podeqena me|u bra}om, s tim {to je najstariji Mutimir postao glavni vladar, a mla|a bra}a su mu bila podre|ena. Kada je kan Boris 852. godine do{ao na bugarski presto, odmah je pokrenuo novi rat protiv Srbije. Me|utim, i wegova vojska je bila potu~ena a sin mu Vladimir i dvanaest velikih boqara su zarobqeni. Boris je bio prinu|en na sklapawe mira posle kojeg Srbiji, na izvestan period, nije pretila opasnost od Bugara. U Srbiji, me|utim, uskoro dolazi do krize prouzrokovane sukobima bra}e, Vlastimirovih sinova. Mutimir uspeva da savlada bra}u a zatim ih predaje kanu Borisu. Kod sebe je jedino zadr`ao Gojnikovog sina Petra koji je ubrzo uspeo da pobegne u Hrvatsku. U Bugarskoj se Stojimirov sin Klonimir o`enio nekom Bugarkom i dobio sina ^aslava, potoweg kneza Srbije. I sinovi proterane Mutimirove bra}e borili su se kasnije za presto Srbije. Preko wih su Vizantija i Bugarska ostvarivale svoje politi~ke uticaje na Srbiju. U Mutimirovo vreme pada i drugo pokr{tavawe Srba. Naime, Sloveni su na Balkanu ve} zatekli crkvenu podelu. Rimska juridikcija protezala se od Soluna, preko Velbu`da i Serdike, do Vidina na Dunavu. Tako su se Srbi, kao i ve}ina Slovena, naselili na rimsko crkveno podru~je. Navedena polarizacija odra`avala se i na prisustvo liturgijskog jezika: zapadno do navedene linije bilo je podru~je latinskog jezika, a isto~no pokrivao je gr~ki jezik i wegov uticaj. Prvo pokr{tavawe balkanskih Slovena izvr{eno je pod carem Iraklijem (610-641) a, zbog pomenute crkvene jurisdikcije, razumqivo, samo na latinskom jeziku. Stoga ne ~udi poznati latinski naziv na crkvi u Drenovi kod Prijepoqa iz kraja VIII ili po~etka IX veka. Ovo prvo pokr{tavawe nije bilo uspe{no kod svih slovenskih plemena. Zapadni delovi Slovena, Slovenci u Karantaniji i Hrvati, kao bli`i Rimu, primili su hri{} anstvo Rimskog tipa. Kod Srba, pak, ovo pokr{tavawe nije imalo uspeha. Na pokr{tavawe Srba u IX veku is-

torijsku ulogu je imao dekret cara Lava III Isavrijanca (717-741). Dekret je nastao 732. godine kao posledica ikonoklasti~ke krize u crkvi. Wime je car ve}i deo Balkanskog poluostrva u crkvenom jurisdikcionom smislu pot~inio Carigradskoj patrijar{iji. To je omogu}ilo Carigradu da ve} u IX veku uspe{no pokrsti sve teritorije koje su zaposeli Srbi i Bugari. Vojni pritisak vizantijskog cara na Bugarsku rezultirao je pokr{tavawem kana Borisa koji dobija ime Boris Mihailo, prema imenu Mihaila III (842-876), uvode}i tako Bugare u isto~no pravoslavqe. Dolaskom na carigradski presto cara Vasilija I (867-886). Vizantija je u Italiji i na Balkanu poja~ala svoju inicijativu. Poja~ala je i svoju misionarsku delatnost. U to vreme pada i rad svete bra}e }irila i Metodija. Zahvaquju}i ukupnim okolnostima dolazi i do pokr{tavawa Mutimira, {to ilustruju i imena wegovog najmla|eg sina Stefana i Gojnikovog sina Petra (izrazito biblijska imena) ~ija ro|ewa padaju izme|u 870. i 874. godine, verovatno ubrzo posle pokr{tavawa Mutimira i wegovih Srba. Druga va`na ~iwenica iz vremena kneza Mutimira je nastanak }irilice koja postaje srpsko pismo. Tako Srbi postaju vezani za Carigrad i hri{}anstvom i pismom. Da bi se jo{ jasnije izrazila ta veza sa Vizantijom, u to vreme, izme|u 872. i 876. godine, organizuje se Ra{ka episkopija. Ona je bila prva episkopija organizovana na teritoriji neposredne vlasti srpskih samostalnih kne`eva. Srbi su, me|utim kao narod, imali svoju episkopiju jo{ u Gordoservonu sa episkopom Irinejom koji je u~estvovao u radu VI vaseqenskog sabora 680-681. godine. Zna~aj formirawa Ra{ke episkopije, u krilu carigradske crkve, mo`e se videti iz stava pape Ivana VII (872-882), koji je odmah po stupawu na pontifikat pisao knezu Mutimiru tra`e}i od wega da se nova episkopija pot~ini papskoj sirmijumskoj arhiepiskopiji. Interesantno je napomenuti i to da se u pismu tog istog pape Ivana VII upu}enog u sli~nom smislu i bugarskom Borisu Mihailu iz 878. godine prvi put pomiwe svojim srpskim imenom "starovjeki" grad Beograd. Wegova pro{lost je, svakako, mnogo starija, imaju}i u vidu wegov raniji, predrimski, naziv Singidunum. Srpski krajevi

87


Posle smrti kneza Mutimira, 891. ili 892. godine, vlast je uzeo wegov najstariji sin Pribislav, a wegova bra}a Bran i Stefan bili su mu pot~iweni. Pribislav je bio na vlasti svega godinu dana a zatim ga je zbacio brat od strica Petar Gojnikovi} koji je do{ao iz Hrvatske. Pribislav sa bra}om tra`i uto~i{te, tako|e, u Hrvatskoj. Godine 895. ili 896. Bran poku{ava da zbaci Petra, ali biva pora`en i oslepqen. Na kneza Petra napada iz Bugarske i Klonimir, sin Stojimirov, 897. ili 898. godine, ali Petar i wega pobe|uje i ubija ga. Koriste}i suparni{tvo Vizantije i Bugarske, knez Petar je uspeo da zavlada i do tada samostalnom Neretqanskom Kne`evinom. Na taj na~in je ugrozio i Zahumqe Mihaila Vi{evi}a. Neprijateqski raspolo`en prema Petru, knez Mihailo nagovara bugarskog cara Simeona (893927) da napadne Petra. Car Simeon {aqe 917. godine vojsku protiv Petra na ~elu sa Pavlom Branovi}em, Branovim sinom. Koriste}i se prevarom, zloupotrebqavaju} i kumstvo Simeona i Petra, Bugari uspevaju da uhvate i zarobe Petra, kojeg odvode

88 Srpski krajevi

u zarobqeni{tvo u Bugarsku. Tamo je i umro. Knez Pavle Branovi} vladao je Srbijom od 917. do 920. godine. Vizantijskobugarskom intervencijom bio je zba~en, a na presto je doveden Zaharije Pribisavqevi}, sin Pribisavqev, i vladao do 924. godine. Te godine Simeon bugarski opet {aqe vojsku na Srbiju a sa wom i ^aslava, sina Klonimirovog. ^aslav nije doveden u Srbiju da bi preuzeo presto, ve} je poslu`io samo kao mamac Bugarima koji su pohvatali sve prin~eve i qude od uticaja. Zaharije je uspeo da pobegne u Hrvatsku. Simeon je opusto{io Srbiju. Vladavina Bugara Srbijom nije dugo trajala, od 924. do 927. godine, tj. Do smrti cara Simeona. Bugarskog osvajawa bile su po{te|ene jedino srpske kne`evine u Primorju: Neretqanska, Zahumska, Travunija i Dukqa (Neretqanska oblast nazivana je jo{ i Paganija jer su je tako nazivali Vizantinci {to je najkasnije primila hri{}anstvo): ^aslav uspeva da pobegne iz Bugarske posle stupawa na presto cara Petra (927969) i da do|e u Srbiju gde postaje knez od 927. do 950. godine. Wegovu vladavinu karakteri{e obnavqawe Srbije, dobre veze sa Vizantijom, ali i po~etak prodora Ma|ara iz Panonije. Prema "Barskom rodoslovu", ^aslav je poginuo u bici sa ma|arskim knezom Kizom oko 950. godine, u ravnicama ju`no od Save. ^aslavqevom smr}u prekinuta je loza ove stare srpske dinastije. Posle ustanka komitopula protiv vizantijske vlasti 976. godine, car Samuilo (9761014) po~iwe {irewe svog carstva, {to je sa ju`ne strane ugro`avalo Srbiju. Prema "Barskom rodoslovu", posle smrti ^aslava vlast je preuzeo wegov zet Tihomir koji je vladao oko 980. godine. Srbijom je posle wega vladao Qutomir do 1003. godine. Qutomira zamewuje wegov sin ("Letopis" mu ne pomiwe ime) koji vlada do 1030. godine. Qutovit vlada od 1030 do 1070. godine. Posle Qutovita na vlast dolazi veliki `upan dukqanske loze. Prvi od wih je bio veliki `upan Vukan koji je vladao od 1070. do 1113. godine. Kwiga "Srpske zemqe i vladari" Momir Jovi} i Kosta Radi} Dru{tvo za negovawe istorijskih i umetni~kih vrednosti Kru{evac, 1990.


NADNASLOVBOGATSTVO DUHOVNO

KAKO SU FORMIRANA SRPSKA PREZIMENA Prezimena u srpskom narodu su brojna i raznovrsna. Stvarana su u razli~itim politi~ko-istorijskim i dru{tveno-ekonomskim uslovima. Postojalo je vi{e razli~itih na~ina (principa) za wihovo formirawe

P

osebnu grupu srpskih prezimena sa~iwavaju ona, koja su stvorena pomo}u nastavaka - ovi}, evi} ili - i}. Prezimena sa~iwena na ovaj na~in, po pravilu, sadr`e tri elementa: prezimensku osnovu, prisvojni dodatak - ov ili - ev i deminutivni nastavak - i}. Prezimenska osnova mo`e da bude razli~ita. Naj~e{}e je to li~no ime rodona~elnika odreene familije. U najve} em broju slu~ajeva to je o~evo, dedino ili ime nekog drugog mu{kog pretka u direktnoj liniji srodstva. Pobo~na linija srodstva, javqa se samo u izuzetnim slu~ajevima. "Osniva~ prezimena" ne mora uvek da bude krvni srodnik. Ponekad to mogu da budu i druga lica (usvojiteq, starateq, dobro~initeq i dr). Jedno od tipi~nih prezimena ove grupe jeste patronim Jovanovi}. Za wega se smatra da je naj~e{}e (ili jedno od naj~e{}ih) i najtipi~nijih srpskih prezimena. Prezimensku osnovu Jovanovi}a ~ini rodona~elnikovo li~no ime Jovan. Na wega je dodat posesivni nastavak -ov, koji ozna~ava pripadawe. Potom je pridodan i deminutivni nastavak - i}, koji zna~i maleni,mladi. Prema tome, u konkretnom slu~aju Jovanovi} je "Jovanov mladenac, mali, tj. sin, potomak." Osim nastavka - ov, primewuje se i prisvojni dodatak - ev, koji ima isto zna~ewe. Koji }e nastavak biti primewen zavisi od li~nog imena od koga se formira prezime. U slu~aju da se rodona~elnik odreene familije zvao, na primer Radi~,

primeni}e se prisvojni nastavak - ev, a potom i deminutivni dodatak - i}. Tako je nastalo prezime Radi~evi}. Osim li~nog imena, prezimensku osnovu mogu da ~ine i drugi faktori. Naj~e{} e se javqaju: zanimawe rodona~elnika odreene familije (kova~, kolar), wegove li~ne osobine (}osa, brka), etni~ka pripadnost (Bugarin, Ciganin), vojno zvawe (kaplar, kapetan), crkvena hijerarhija (pop, klesar), mesto odakle je doseqen (Erdeq, Srem) itd. I u ovim slu~ajevima prezimena se izvode po istom principu, kao i kada je u pitawu li~no ime. Stoga se u konkretnim uslovima javqaju prezimena: Kova~evi} i Kolarevi}, }osovi} i Brkovi}, Bugarinovi} i Ciganovi}, Kaplarevi} i Kapetanovi}, Popovi} i Klesarevi}, Erdeqanovi} i Srem~evi}, itd. Ponekad se odstupa od ovog "uobi~ajenog" na~ina graewa prezimena i ona se formiraju po "skra}enom postupku". U tom slu~aju se izostavqa ovaj sredwi element (prisvojni pridev - ov ili - ev) i odmah se dodaje deminutivni dodatak - i}. Tada se umesto uobi~ajenih prezimena Jovanovi}, sre}e skra}eni oblik Jovani}, Stamenovi} - Stameni}, Bojanovi} - Bojani}, itd. Skra}ena prezimena su skoro pravilo, kada se izvode iz hipokoristika (ime od mila) i to u onim sredinama gdje se ona zavr{avaju na - a (npr: \ura, Pera, Jova). Tada se javqaju prezimena \uri}, Peri}, Jovi}. To je slu~aj i sa mu{kim li~nim imenima (kao osnovom prezimena) kada se Srpski krajevi

89


mewaju po takozvanoj `enskoj deklinaciji: Ivo,e; Luka,e; Nemawa,e, itd. U sredinama gde se hipokoristi~na imena zavr{avaju na - o (tzv. "erski krajevi") - \uro, Pero, Jovo, u prezimenima su sadr`ana sva tri spomenuta elementa. U ovom slu~aju javqaju se prezimena \urovi}, Perovi}, Jovovi}. Kada su u pitawu matronimi (prezimena nastala po `enskom pretku), "skra}ena procedura" predstavqa op{te pravilo. Na `ensko li~no ime dodaje se samo deminutivni dodatak- i} i prezime je gotovo. Ovaj princip dosledno se primewuje i kada su u pitawu izvorna narodna imena i kalendarski antroponimi. Od nekih slovenskih imena izvedena su prezimena - Zori} (Zor(a)+i} - Zori}), Vi{wi}, Nade`di} i druga, a od kalendarskih - Sari} (Sar (a)+i} - Sari}), Mari}, Femi} i druga. Ovo je samo jedan od na~ina za formirawe srpskih prezimena. U srpskom imenoslovu postoji jo{ razli~itih obrazaca za wihovo stvarawe. Osim toga, on nije svojstven samo Srbima, ve} ga koriste (u mawem ili ve}em obimu) i ostali slovenski narodi. Ova vrsta prezimena frekventna je i kod Hrvata jer su gotovo identi~na sa srpskim, s tim {to se kod wih ~e{}e sre}u skra}eni oblici prezimena - Ivani}, Radi}, Pavleti}, itd. Kod slovenskim prezimena (Primkov, Slovencev) javqa se na kraju prezimena ~, s obzirom da Slovenci nemaju glas - } (Filip~i~, Kova~i~, Kocijan~i~). Rusi na ovaj na~in grade svoje tzv. "sredwe prezime". Ono se javqa izmeu li~nog imena i prezimena i izvodi se od o~evog imena. Na primer, Anton Pavlovi} ~ehov. Ovaj na~in za pravqewe prezimena koriste i ostali Sloveni, ali u znatno mawoj meri. Bez obzira {to ovu vrstu prezimena imaju i ostali slovenski narodi, ona su u srpskom narodu naj~e{}a i najbrojnija. Zbog toga ona uveliko asociraju na "Srbe i srpstvo", a neki ih do`ivqavaju i kao sastavni deo srpskog nacionalnog identiteta. To je bio razlog {to je tuinska vlast pod svojom jurisdikcijom nastojala da kod Srba elimini{e (ili bar smawi) ovu vrstu prezimena "koja su odisala na srpstvo i slavenstvo". Pri tome su kori{}ene razne metode. Prilikom voewa slu`bene administracije (mati~ne kwige i druga oficijelna dokumenta), prezimena na - i} su izbegavana i potiskivana na razne na~ine. Vlasti su 1817. godine izdale nareewe, po kojem Srbi u Austriji nisu smeli da

90 Srpski krajevi

nose prezimena sa zavr{etkom na - i}, {to je na podru~ju Ugarske posebno strogo sprovoeno. Ovom naredbom odstrawen je deminutivni prezimenski dodatak - i}. Wegovim izostavqawem kod tzv. "potpunih prezimena", koja sadr`e sva tri spomenuta elementa, uz prezimensku osnovu ostaje samo prisvojni dodatak - ov ili - ev, na koji se prezime sada i zavr{ava. Sada se umesto uobi~ajenih prezimena Jovanovi}, Radi~evi}, Kova~evi}, Kolarevi}, javqaju oblici Jovanov, Radi~ev, Kova~ev, Kolarev, itd. Kod prezimena gde je deminutivni dodatak - i} direktno pridodat na prezimensku osnovu (izostavqawem prisvojnog nastavka -ov ili - ev), zabraweni prezimenski dodatak - i} zamewivan je sa nastavkom - in. Ovom prilikom se umesto


prezimena Jovi}, Gli{i}, Lazi}, javqaju sli~na, ali ne i ista, izmewena prezimena Jovin, Gli{in, Lazin, itd. Prezimena koja se nisu zavr{avala na - i} nisu mewana, a bilo je i takvih, kao i u ostalim srpskim sredinama. Ovim se ujedno obja{wavaju i neki drugi va`ni momenti u srpskoj patronomiji. Postojawe prezimena sa pejorativnim prizvukom, u srpskom narodu. Naime, strani dr`avni ~inovnici su ~esto kao oficijelna prezimena Srba, upisivali wihove li~ne ili porodi~ne nadimke. Pritom su kao prezimena bele`ili i one nadimke koji su imali pogrdno i uvredqivo zna~ewe za svoje nosioce. Tako su nastala prezimena: Nakarada, Klipa, U{qebrka, Neperga} a, Popla{en... Postojawe izvesne razlike izmeu prezimena Srba u Srbiji, sa prezimenima Srba van we. Tuinska vlast vodila je svoju administraciju, u okviru koje je u slu`bena dokumenta upisivala i prezimena Srba, ali u skladu sa svojim interesima i tendencijama. S druge strane, prezimena Srba u Srbiji ustrojila je srpska vlast u svojoj dr`avi. Ona je to u~inila u skladu sa srpskom narodnom tradicijom i nacionalnim interesom. Tretman organa vlasti prema srpskim prezimenima, nije bio svuda isti u austrijskoj carevini. Postojala su mawa ili ve}a odstupawa, od najni`ih do najvi{ih organa vlasti. Odstupawa su bila naro~ito izra`ena kod normativnog akta kojim su Srbima zabrawivana prezimena na - i}. Spomenuta odredba najdoslednije je ispo{tovana u Banatu, s obzirom da su ova prezimena, na ovom podru~ju svedena na najmawu mogu}u meru (skoro da ne postoje ili su izuzetno retka). Uprkos poku{aju vlasti da elimini{e prezimena na - i}, Srbi se nisu tako lako odvajali od svojih tradicionalnih prezimena. Ona su u mati~ne kwige i druga dr`avna dokumenta upisivana bez - i}, ali su u crkvenim kwigama i meusobnim odnosima Srba kori{tena u svom izvornom obliku. O tome svedo~e i razni zapisi i dokumenta: prezimenom Adam, dok su se u crkvenim mati~nim kwigama dugo vodili kao Adamovi}. Posle ujediwewa i stvarawa dr`ave SHS 1918. godine, dolazi do izvesnih promena u srpskim prezimenima. Neke familije svom prezimenu dodaju karakteristi~an prezimenski nastavak - i}. Naravno, pod uslovom da im se dotada{we prezime nije zavr{avalo na ovaj na~in. Ova pojava bila

je prisutna na ~itavom srpskom etni~kom prostoru. Ona je bila zapa`ena i meu na{im poznatim kulturnim i javnim radnicima. Familija Kamenko poti~e iz Like (Jo{an kod Korenice i {kre kod Oto~ca), a ima je i na Kordunu (Bovi} kod Vrginmosta). Dvadeset godina neki weni ~lanovi kolonizovani su u Makedoniju (okolina Skopqa). Tada su svom prezimenu dodali nastavak - ovi} i tako postali Kamenkovi}. Posle proterivawa iz Makedonije (1941. godine nastanili su se u Jagodini i Beogradu gde i danas `ive kao Kamenkovi} i. Ovo su samo neki, od brojnih primera koji su postojali. U "posrbqivawu" svojih prezimena dodavawem spomenutog patronimskog dodatka, predwa~ili su Srbi iz Vojvodine. Posebnu grupu srpskih prezimena na - i} ~ine ona prezimena u ~ijoj se osnovi nalaze prezimena (ili imena) stranog (nesrpskog) porekla. Ona su modifikovana (prilagoena srpskoj sredini) i na wihovu osnovu pridodati karakteristi~ni prezimenski dodaci - ovi}, - evi} ili i}. Nastajala su u razli~itim vremenskim i dru{tveno-istorijskim uslovima. Tako su nastala i prezimena nekih poznatih nau~nika koji su `iveli i radili u srpskoj sredini. Razlozi wihovog nastanka su brojni i raznovrsni. Identifikacija sa sredinom (srpskom) u kojoj su `iveli bio je jedan od bitnih razloga. Bra~nim vezama dolazilo je do asimilacije nesrpskog `ivqa sa Srbima, {to je imalo za posledicu (vrlo ~esto) posrbqivawe wihovih stranih prezimena. Dodavawem spomenutih prezimenskih nastavaka svojim nesrpskim prezimenima neki su manifestovali svoju odanost prema srpskom narodu sa kojim su `iveli. Pored spomenutih, postojali su i mnogi drugi faktori. Prezimena ove vrste ima vi{e i ona poti~u iz razli~itih etni~kih i verskih konfesija. Kosta {replovi} (1836-1872) je poznati srpski arhitekta, a Mihailo Valtrovi} (1839-1915) je bio profesor Velike {kole, upravnik Narodnog muzeja i osniva~ Srpskog arheolo{kog dru{tva u Beogradu. Oni su svojim delima zadu`ili srpsku nauku i srpski narod. Wihova prezimena su germanskog (nema~kog) porekla i u svom izvornom obliku glase {repl i Valter. Sli~nih primera ima jo{ u Srbiji: Ostermanovi}, Braunovi}, Kaclerovi}, Orajnerovi}, {terni} u Beogradu, {melcerovi} u Leskovcu, Veberovi} na Ubu, itd. Osim u Srpski krajevi

91


gradovima, ova vrsta prezimena javqa se i u pojedinim selima u Srbiji: Pruderovi} u Majuru u Ma~vi, {acerovi} u U{}u kod Obrenovca, Laudanovi} u okolini Gorweg Milanovca, itd. Albahari je staro i (relativno) ~esto jevrejsko prezime. Koriste ga i Sefardi i A{kenazi. Sre}e se i u na{oj sredini. U Beogradu postoji i nekoliko porodica sa prezimenom Albaharevi}. U prezimenima nastalim na ovaj na~in sre} u se i hungarizmi (maarske re~i). Sabo je maarska re~ koja ozna~ava kroja~a. Od we je napravqeno srpsko prezime Sabovqevi}. {irom Srbije postoji vi{e familija sa ovim prezimenom, koje meusobno nisu u srodstvu. Vi{e starih beogradskih porodica (koje u wemu kontinuirano `ive jo{ od pro{log veka) prezivaju se Sabovqevi}. Od maarskih re~i razli~itog zna~ewa izvedeno je jo{ ovakvih prezimena: Ko~ija{evi}, Sekeru{evi}, Gombarevi}, Vargi}, itd. U

92 Srpski krajevi

prezimenima iz ove grupe javqaju se i albanske re~i. Sre}u se najvi{e u prezimenima u Crnoj Gori: Kastratovi}, Zogovi}, Qumovi}, Pqaki}, Burmazovi}, itd. Na`alost, ponekad i ponegde, ~uju se mi{qewa da prezimena koja se ne zavr{avaju na - i} "nisu srpska", pa ~ak i da "oni koji se ne prezivaju na - i} nisu Srbi!?" Ovakva mi{qewa su neta~na, nenau~na i nacionalno {tetna. Ona ugro`avaju etni~ko jedinstvo i nacionalnu homogenost srpskog naroda. Na sre}u, ona su usamqena i uglavnom poti~u od nedovoqno obave{tenih i neupu}enih osoba. Ponekad i od zlonamernih. S druge strane, brojnost i raznovrsnost srpskih imena i prezimena, kao i na~ini wihovog stvarawe, predstavqaju bogatstvo srpskog nacionalnog onomastikona. I ona su jedan od dokaza duhovnog bogatstva srpskog naroda. T. Pavlovi}


Profile for SRPSKI KRAJEVI

Srpski krajevi br 2 3 za sajt  

Srpski krajevi br 2 3 za sajt  

Advertisement

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded