Riznica: KAKO JE IZGLEDAO PRVI HRI[]ANSKI CAR? Digitalno rekonstruisano lice cara Konstantina
Strana
Strana
Strana
Strana
Carinski rat – pro{ao grejs period za Kanadu i Meksiko, dodatne sankcije Kini, Peking uzvra}a istom merom
Nove carine od 25 odsto koje je ameri~ki predsednik Donald Tramp uveo na uvoz robe iz Meksika i Kanade stupile su na snagu, zajedno sa udvostru~ewem carina na kinesku robu na nivo od 20 odsto, {to je dovelo do novih tenzija SAD sa tri najve}a trgovinska partnera. Iz Pekinga obe}ali kontramere Uvo|ewe carina, koje bi mogle da ugroze skoro 2.200 milijardi dolara u dvosmernoj godi{woj trgovini Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, pokrenute su u pono} po va{ingtonskom vremenu, nekoliko sati po{to je Tramp izjavio da tri zemqe nisu u~inile dovoqno da zaustave protok smrtonosnog narkotika fentanila, prenosi Rojters.
Kanada i Meksiko, koji ve} tri decenije u`ivaju prakti~no bescarinski trgovinski status u odnosima sa SAD, najavile su spremnost da odmah uzvrate svom dugogodi{wem savezniku. Kanadski premijer
Xastin Trudo rekao je da }e Otava odmah odgovoriti carinama od 25 odsto na 30 milijardi kanadskih dolara (20,7 milijardi dolara) vrednog uvoza iz SAD i jo{ 125 milijardi kanadskih dolara (86,2 milijarde dolara) trgovine ako Trampove carine i daqe budu na snazi za 21 dan.
Ranije je precizirao da }e Kanada ciqati uvoz ameri~kog piva, vina, burbona, ku}nih aparata i soka od naranxe sa Floride.
"Carine }e poremetiti neverovatno uspe{an trgovinski odnos", rekao je Trudo, nagla{avaju}i da }e se time prekr{iti sporazum o slobodnoj trgovini SAD-Meksiko-Kanada koji je potpisao Tramp tokom svog prvog mandata.
Premijer Ontarija Dag Ford rekao je za En-Bi-Si da je spreman da prekine isporuke nikla i prenos elektri~ne energije iz svoje provincije u SAD kao protivmeru.
Dodatnih 10 odsto carine Tramp je uveo i na kinesku robu na ve} postoje}ih 10 odsto koje su na snazi od 4. februara, kako bi kaznio Peking zbog ameri~ke krize prouzrokovane fentanilom.
Kumulativna carina od 20 odsto nadovezuje se na one do 25 odsto koje je Tramp nametnuo tokom svog prvog mandata na oko 370 milijardi dolara vredan uvoz iz SAD.
Kinesko ministarstvo trgovine obe}alo je kontramere, ali nije iznelo nikakve detaqe.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
Po~elo je himnom "Bo`e pravde", a nastavilo se bacawem dimne bombe. Ali, ne utakmica, nego sednica Skup{tine Srbije.
Najavqivala je prozapadna opozicija da }e bojkotovati po~etak prole}nog zasedawa, govorili su da }e imati neke aktivnosti, a to je sve izgleda bila "zavesa". A iza zavese, krile su se dimne bombe i jaja.
U trenutku kada su u veliku salu po~eli da ulaze ministri sa ciqem da obrazla`u zakone, zavesa je pala. Iz dela sale rezervisanih za opozicione klupe krenula su da lete jaja. Istovremeno su zapaqene dimne bombe.
Na snimcima iz direktnog prenosa vidi se kako Dobrica Veselinovi} iz "Zeleno levog fronta" di`e dimnu bombu iz koje izlazi dim roze boje. Silazi stepenicama prema stolu za predsedavaju}e.
Zatim je i wegov kolega iz poslani~kog kluba Bogdan Radovanovi} u~inio isto, zapaliv{i dimnu bombu tako|e roze boje. Isti poslanik je spre~avao i socijalistu Du{ana Bajatovi}a da govori. Tako|e, Radovanovi} je i ~lan poslani~ke grupe prijateqstva s Ukrajinom.
Zatim su "rekviziti" krenuli da lete i iz ruku drugih poslanika. Bilo je dosta onih koji su izbacivali crni dim. U sali je nastao haos. Za stolom predse-
davaju}eg neko se sna{ao ra{iriv{i ki{obran. Tako je spre~io da ga pogode u glavu, jer su poslanici dela opozicije bacali "bombe", a poslanici vlasti su im te iste vra}ali da druge strane sale.
U op{tem mete`u, predsednica Skup{tine Srbije Ana Brnabi} si{la je do mesta na kojem je bilo grupisano najvi{e poslanika, koji su gurali, a tada ju je poslanik Nove DSS Predrag Marseni} nexentlmenski polio vodom.
A onda, novi cirkus. Oko 14 ~asova, poslanici prozapadne opozicije ponovo su bacili dimne bombe i jaja ka stolu gde sedi predsednica Narodne skup{tine. Poslanik Zeleno levog fronta Radomir Lazovi} je tom prilikom aktivirao protivpo`arni aparat.
Ina~e, u Skup{tini Srbije danas je pred poslanicima preko 60
TU@ILA[TVO POKRENULO ISTRAGU:
ta~aka dnevnog reda, me|u wima i zakoni iz oblasti obrazovawa koji treba da dovedu do ispuwavawa zahteva studenata koji se odnosi na vi{e novca za fakultete. Wime }e {kolarina studentima biti smawena za 50 odsto. Tako|e, poslanici na kraju sednice treba i da konstatuju ostavku premijera Milo{a Vu~evi}a. Deo poslanika opozicije je na po~etku sednice poku{avao bukom, pi{taqkama i vuvuzelama da spre~i daqe odr`avawe sednice, ali rasprava je nastavqena uprkos haosu. Ministri su obrazlagali zakone.
Kako je rekla Brnabi}eva, tri poslanice su povre|ene.
A, kada se glave ohlade, dim ispari, jaja po~iste, mo`da stigne i odgovor na pitawe kako je i ko u Skup{tinu Srbije uneo dimne bombe, kada na svakom ulazi stoji policija i KD provera. I jaja.
Prvo osnovno javno tu`ila{tvo u Beogradu je, povodom incidenta koji se dogodio na Prvoj prole}noj redovnoj sednici Narodne skup{tine Srbije, uputilo zahtev MUP-u za prikupqawe potrebnih obave{tewa u ciqu utvr|ivawa u~inioca i postojawa bitnih elemenata krivi~nog dela te{ka dela protiv op{te sigurnosti. Policijskim slu`benicima je nalo`eno da utvrde relevantne ~iwenice i prikupe sve raspolo`ive dokaze u ciqu utvr|ivawa identiteta lica koja su unela i upotrebila pirotehni~ka sredstva u prostorijama Narodne skup{tine Srbije, saop{teno je iz tog tu`ila{tva.
Nalo`eno je i da se utvrdi identitet lica koja su bacala razli~ite predmete i time nanela povrede narodnim poslanicima, kao i da bude utvr|en identitet povre|enih narodnih poslanika i prikupqena medicinska dokumentacija o zadobijenim povredama.
VRHOVNO JAVNO TU@ILA[TVO: POSLANI^KI IMUNITET NE [TITI OD KRIVI^NOG GOWEWA Vrhovno javno tu`ila{tvo (VJT) je saop{tilo da o{tro osu|uje bilo kakvo pona{awe koje dovodi do "ugro`avawa fizi~ke sigurnosti narodnih poslanika, wihovog povre|ivawa ili ugro`avawa `ivota, bez obzira na to od koga takvo pona{awe dolazi, ukqu~uju}i i same narodne poslanike", i istaklo da imunitet ne {titi narodne poslanike od krivi~nog gowewa za izvr{ena krivi~na dela u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije.
U saop{tewu se podse}a da iako narodni poslanici u`ivaju imunitet od krivi~nog progona zbog izra`enog mi{qewa ili glasawa u vr{ewu svoje poslani~ke funkcije, da ih imunitet ne {titi od krivi~nog gowewa za izvr{ena krivi~na dela u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije.
"Vrhovno javno tu`ila{tvo poziva na momentalno smirivawe situacije u Narodnoj skup{tini putem nepreduzimawa bilo kakve radwe kojom mo`e biti ugro`ena sigurnost, telo ili `ivot bilo koga ko radi u prostorijama Narodne skup{tine, a posebno narodnih poslanika", saop{teno je iz VJT.
U Skup{tini Srbije danas je do{lo do nereda i tu~e, po{to su poslanici opozicije, nakon usvajawa dnevnog reda na sednici Skup{tine, u sali bacili dimne bombe i upalili bakqe.
Poslanici opozicije ga|ali su raznim predmetima poslanike poslani~ke grupe "Aleksandar Vu~i} - Srbija ne sme da stane", a galamom, zvi`dawem i duvawem u pi{taqke i vuvuzele poku{avaju da onemogu}e rad Skup{tine Srbije.
Elbanizi otvoren za razmatrawe slawa australijskih trupa na Ukrajinu
Premijer Australije Entoni Albaneze rekao je da je wegova vlada „otvorena da razmotri” mogu}e slawe australijskih trupa u Ukrajinu kao deo mirovnih snaga. Nakon {to je portparol australijske vlade rekao da }e razmotriti sve predloge u vezi sa Ukrajinom, ali da „razme{tawe australijskih trupa za podr{ku mirovnim snagama u Ukrajini trenutno nije na stolu”, Elbanizi je danas zauzeo druga~iji stav, prenosi ABC wuz.
On je naglasio da je australijska vlada spremna da razmotri bilo koje predloge koji se odnose na mirovne misije. „Postoji trenutna diskusija o mogu}im mirovnim snagama, a sa stanovi{ta moje vlade, otvoreni smo za razmatrawe svih predloga koji mogu da uslede”, rekao je Elbanizi.
Lider opozicije Piter Daton podr`ao je vojnu pomo} Ukrajini, ali je rekao da bi australijske trupe trebalo da nastave sa obukom ukrajinskih vojnika, dok bi slawe mirovnih snaga trebalo da bude odgovornost Evrope ako do|e do postizawa mirovnog sporazuma.
„U pogledu slawa trupa na ukrajinsku teritoriju, ne vidim to kao mogu}nost”, rekao je Daton i dodao da bi Evropa trebalo da preuzme tu odgovornost, dok je ameri~ki predsednik Donald Tramp ukazao na potrebu da Evropqani vi{e doprinose odbrani Evrope.
Roxer Kuk: Potpredsednik Amerike
Xej Di Vens je praznoglavac koji je u{ao u ameri~ku politiku
Premijer australijske savezne dr`ave Zapadna Australija Roxer Kuk nazvao je ameri~kog potpredsednika Xej Di Vensa „praznoglavcem” koji je u{ao u ameri~ku politiku.
On je to rekao na predizbornom skupu u Pertu, uo~i izbora koji se u toj australijskoj dr`avi odr`avaju u subotu, a na kome je bio gostuju}i govornik, prenosi Gardijan. Na pitawe novinara da li administracija Donalda Trampa predstavqa „mra~an put” za svet, a on je odgovorio da novi predsednik Amerike donosi neizvesnost.
Nakon toga on se izvinio, rekav{i da je morao da ima „jedan neprofesionalan trenutak” „Samo sam se zabavqao. Bio je to bezbri`an, neprofesionalan trenutak i nisam mislio nikoga da uvredim.
Kada sam to rekao bilo je mnogo aplauza po prostoriji, pa su mo`da neki qudi u`ivali u zabavi koja je dolazila s tim. Drugi qudi su mo`da bili uvre|eni i izviwavam se”, rekao je Kuk. Kuk se bori za tre}i mandat laburista. Vens se suo~ava sa kritikama javnosti u Americi nakon sastanka sa Donaldom Trampom i predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim u petak, zbog tona kojim se obra}ao ukrajinskom predsedniku, prenosi Tawug.
Mask predlo`io Zelenskom amnestiju u zamenu za mirne demokratske promene
Ameri~ki milijarder i blizak saradnik predsednika SAD Donalda Trampa, Ilon Mask, izjavio je danas da bi ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom trebalo ponuditi neku vrstu amnestije u zamenu za mirne demokratske promene u Ukrajini. „Istina. Koliko god da je neukusno, Zelenskom treba ponuditi neku vrstu amnestije u neutralnoj zemqi u zamenu za miran povratak na demokratiju u Ukrajini”, naveo je Mask na platformi Iks, komentari{u}i objavu komentatora Rogana O'Hendlija (sa nadimkom DC_Draino) u kojoj je Zelenski nazvan diktatorom koji „zna da kada se rat zavr{i, wegova mo} prestaje” jer }e biti pora`en na izborima i „oti}i u zatvor
Sli~an stav nedavno je izneo i Tramp, koji je Zelenskog nazvao „diktatorom bez izbora” i sugerisao da ukrajinskog lidera podr`ava samo ~etiri odsto bira~a, prenosi Tawug.
Ukrajinski lider je izjavio da je spreman da podnese ostavku na svoju funkciju ako to donese mir Ukrajini ili dovede do prijema zemqe u NATO.
„Ne}u stati dok ne vratim mojih 744 miliona evra u bitkoinima", ka`e ~ovek kojem
je parnerka bacila hard disk
Pro{lo je vi{e od decenije otkako je hard disk Xejmsa Hauelsa, koji sadr`i bitkoine sada vredne stotine miliona evra, zavr{io na deponiji.
Ali uprkos brojnim preprekama, on je odlu~an da nastavi potragu za diskom.
„Ovo je moj posao, od 9 do 17", ka`e on i dodaje da nikako ne planira da odustane.
Posledwih meseci vrednost bitkoina je drasti~no porasla, a s obzirom da hard disk trenutno vredi oko 744 miliona evra, Hauels ka`e: „Ima smisla da usmerim moju energiju na ovo", iako se bavi i drugim poslovima vezanim za kriptovalute.
Hauels, koji je iz Wuporta, u Velsu, tvrdi da je wegova biv{a partnerka gre{kom bacila hard disk sa 8.000 bitkoina jo{ 2013. godine, koji je zavr{io na deponiji kojom upravqa Gradsko ve}e Wuporta.
U januaru je sudija Vi{eg suda odbacio wegov zahtev da dobije pristup deponiji ili od{tetu od 594 miliona evra, navode}i da ne postoji pravni osnov za pokretawe tu`be i „nikakav realni izgled" da dobije tu`bu.
Sada planira da samostalno pokrene novi slu~aj pred Apelacionim sudom, koriste}i ve{ta~ku inteligenciju kao pomo}.
Tako|e je izrazio interesovawe da kupi deponije nakon {to je Gradsko ve}e najavilo da planira da je zatvori u fiskalnoj 2025/26. godini.
Gradsko ve}e Wuporta saop{tilo je da ne}e daqe komentarisati slu~aj.
Hauels je bio jedan od prvih korisnika kriptovaluta i rudario je bitkoine jo{ 2009. godine, kada su vredeli samo deli} dana{we cene.
Ka`e da je 2013. godine wegova biv{a partnerka slu~ajno bacila hard disk veli~ine mobilnog telefona na kom se nalazio wegov bitkoin nov~anik.
Kako je cena bitkoina rasla, anga`ovao je tim stru~waka da poku{a da prona|e i povrati disk.
Vi{e puta je tra`io dozvolu od Gradskog ve}a Wuporta za pristup deponiji, nude}i im deo bitkoina ako se prona|e hard disk.
Nakon {to je pokrenuo sudski postupak, Gradsko ve}e je podnelo zahtev Vi{em sudu da odbaci wegovu tu`bu pre su|ewa, {to je sudija i u~inio pro{log meseca. Ve}e je tvrdilo je zbog ekolo{kih zabrana ne mo`e da se vr{i iskopavawe deponije radi pretrage, a ranije je saop{tilo da bi takav poduhvat „imao ogroman negativan ekolo{ki uticaj na okolinu".
Hauels ne `eli da odustane i veruje da ima dve mogu}nosti da povrati wegov digitalni nov~anik.
Jedno je da pokrene postupak pred Apelacionim sudom ili da sara|uje sa investitorima i poku{a da otkupi deponiju od Gradskog ve}a, nakon najave da je lokacija „pri kraju `ivotnog veka" i da se planira weno zatvarawe u naredne dve godine.
KOJI SU PRAVNI
ARGUMENTI
XEJMSA HAUELSA?
Jedan od kqu~nih argumenata u wegovom slu~aju odnosi se na plan Gradskog ve}a da zatvori deponiju, {to, kako tvrdi, nije bilo izneto tokom postupka pred Vi{im sudom.
„To je kqu~na informacija koja je morala da bude izneta pred sudom, i sudija je to trebalo da zna, kao i ja", ka`e on. Hauels tako|e tvrdi da bi prodajom i iskopavawem deponije Gradsko ve}e u{tedelo zna~ajan iznos novca, jer bi tro{kove odr`avawa deponije nakon wenog zatvarawa snosilo upravo ovo telo.
„Svaki deli} bi bio izva|en ili recikliran, a na kraju bismo imali hard disk u rukama i potpuno praznu deponiju", rekao je Hauels.
Tokom postupka pred Vi{im sudom, Gradsko ve}e je tvrdilo da je hard disk postao wegovo vlasni{tvo ~im je zavr{io na deponiji.
Me|utim, Hauels to osporava i isti~e da ga je bacila wegova biv{a partnerka.
„Uzet je bez mog pristanka ili saglasnosti", rekao je. RANI „SPORAZUMI" SA INVESTITORIMA
Hauels je rekao da tako|e istra`uje mogu}nost kupovine deponije od Gradskog ve}a, dodaju}i da ima „preliminarne sporazume" sa investitorima, me|u kojima su i oni sa Bliskog istoka i iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (SAD) koji bi mogli da obezbede sredstva ukoliko dobije dozvolu da je kupi.
„Ne}e mi tek tako staviti milione funti u xep... ali ako gradsko ve}e poka`e spremnost da proda deponiju, sredstva }e biti dostupna", rekao je. Gradsko ve}e nije dalo nikakav znak da planira da proda
deponiju, a ve} je obezbedilo gra|evinsku dozvolu za izgradwu solarne elektrane na delu zemqi{ta posle zatvarawa deponije.
Posle dugogodi{we borbe i nekoliko pravnih postupak, Hauels ka`e da je siguran da se hard disk i daqe nalazi na deponiji na kojoj je odlo`eno vi{e od 1,4 miliona tona otpada. [TA JE BITKOIN?
Bitkoin je kriptovaluta, virtuelna ili digitalna valuta koja nema fizi~ki oblik.
Bitkoini mogu da se dele na mawe jedinice, a najmawa monetarna jedinica je sato{i. Sato{i je nazvan po misterioznom tvorcu bitkoina Sato{iju Nakamotu, {to se veruje da mu je pseudonim, koji je 2008. godine napisao kqu~ni dokument o ovoj valuti.
Oni koji su u to vreme ulo`ili u bitkoin, kao Hauels, pripadali su „veoma maloj" kripto zajednici poznatoj kao sajferpanks (cypherpunks), ka`e Bili Bembro, autor biltena Crypto Codex
Bitkoin nije bio prva kriptovaluta koja je izmi{qena, ali je brzo privukao pa`wu, a oni koji su rano po~eli da ga koriste „vrlo brzo su se wime odu{evili", ka`e Bembro.
Cena je po~ela da raste oko 2016. i 2017. godine, a zatim ponovo 2020. tokom pandemije korona virusa, kada su „berze, kriptovalute i mim nov~i}i zabele`ili ogroman porast".
„Mnogi su se obogatili, ali su mnogi i izgubili novac", dodaje Bembro.
Kriptovaluta je tako|e do`ivela nagli rast krajem 2024. godine, ubrzo nakon pobede Donalda Trampa na predsedni~kim izborima u SAD-u, jer se wegova administracija smatra znatno naklowenijom kriptovalutama nego prethodna Xozefa Bajdena.
„Mnogi qudi u svetu kriptovaluta i bitkoina ka`u da je cena toliko porasla u tako kratkom periodu i tvrde da bi mogla da nastavi da raste", ka`e Bembro.
„Zato mogu da razumem za{to Xejms Hauels toliko `eli da prona|e wegov hard disk".
Potpredsednik SAS Xej Di Vens
MIGRACIJE I EKONOMIJA:
Uloga imigranata u ekonomskom
rastu zemaqa koje su ih primile: Razlozi (anti)migracionih politika
U jednoj studiji MMF-a navodi se da migracije generalno poboq{avaju ekonomski rast i produktivnost u zemqama doma}inima. Doseqenici u razvijene privrede pove}avaju proizvodwu i produktivnost, i kratkoro~no i sredworo~no. Sa druge strane, imigracija je ve} dugo vru}a dru{tveno-politi~ka tema u prakti~no svim zemqama Zapada (ali i u Rusiji, dr`avama Persijskog zaliva i Ju`noafri~koj Republici), pre svega usled percipiranih kulturolo{kih i bezbednosnih posledica po domicilno stanovni{tvo. Ono {to mo`e delimi~no da objasni za{to je imigracija tako va`no politi~ko pitawe jeste da ona veoma razli~ito uti~e na pojedine segmente dru{tva.
Pi{e ugledni ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal "Oko"
Tek {to je ponovo u{ao u Belu ku}u Donald Tramp je suspendovao dobijawe azila, zaustavio prijem izbeglica, pokrenuo proceduru oko ukidawe dr`avqanstva po ro|ewu, te izvr{io pritisak na kriti~ne dr`ave Latinske Amerike da izvr{e neophodnu koordinaciju sa Va{ingtonom oko napora za deportacije ilegalnih migranata.
I mnoge evropske zemqe, sa prilivom sve ve}eg broja migranata, preispituju svoju migracionu politiku kako bi uzele u obzir politi~ki pritisak, odnosno otpor imigraciji od strane sopstvenih gra|ana. Francuska je imala `estoku debatu oko zakona kojim su poo{trena pravila za migrante; Italija je zabele`ila porast broja imigranata i izgradila dva centra u Albaniji za sme{taj do 36 hiqada migranata godi{we (Ustavni sud Italije je oborio tu odluku).
Nema~ka tako|e nastoji da revidira svoju migracionu politiku uprkos tome {to je imala koristi od migranata u sektoru rada (u Nema~koj migrantska radna snaga donosi oko 60 milijardi evra dodatnih poreskih prihoda godi{we, {to je daleko vi{e od ukupnog iznosa koji je potreban za socijalna davawa imigrantima).
Ipak, najnoviji predlog zakona koji poziva na stro`a pravila o migraciji, i koji su zajedno podr`ali pobednik izbora CDU-CSU, zajedno sa AfD-om, tesnom ve}inom je odbijen u Bundestagu
31. januara ove godine. Ve} decenijama je imigracija vru}a dru{tveno-politi~ka tema u prakti~no svim zemqama Zapada (ali i u Rusiji, dr`avama Persijskog Zaliva, Ju`noafri~koj Republici), pre svega usled percipiranih kulturolo{kih i bezbednosnih posledica po domicilno stanovni{tvo.
Ono {to je indikativno je da se od strane politi~kih elita obe}ane akcije u pravcu redukovawa priliva stanovni{tva iz drugih zemaqa po pravilu svode na odre|ene nedelotvorne mere. Posledi~no, postavqa se pitawe da li zapadna dru{tva, ili pak odre|eni slojevi tih dru{tava imaju velike beneficije povezane s prilivom strane populacije.
MOTIVI MIGRACIJA
I GLAVNI MIGRACIONI
TOKOVI
Generalno, preseqavawe u drugu zemqu je veoma skupo, {to obja{wava za{to samo mali deo stanovni{tva migrira. Tro{kovi migracije ukqu~uju geografske i lingvisti~ke barijere, koje zajedno obja{wavaju veliki udeo varijacija migracionih tokova.
Glavni razlog za{to qudi migriraju su razlike u prihodima izme|u zemaqa porekla i odredi{ta. Bogatije zemqe privla~e vi{e imigranata, posebno iz zemaqa sa mla|om populacijom. Zemqe sa ni`im dohotkom po glavi stanovnika se suo~avaju sa emigracijom, ali samo ako nisu previ{e siroma{ne, jer u tom slu~aju qudi bivaju zarobqeni u siroma{tvu budu}i da su li{eni resursa potrebnih za pokrivawe tro{kova preseqewa u drugu dr`avu.
Udeo migranata u svetskoj populaciji u posledwih 60 godina bio je oko 3%, dok se wihovo u~e{}e u visoko razvijenim privredama zna~ajno pove}alo, sa 7% na 12%. Kada je re~ o Evropskoj uniji, u najrazvijenijim ~lanicama EU udeo nerezidentne populacije je jo{ vi{i.
Migranti se naj~e{}e kre}u unutar svog mati~nog regiona (npr. iz isto~ne u zapadnu Evropu ili iz Meksika u SAD), ali se zna~ajan deo me|unarodnih migracija odvija na velikim udaqenostima, a posebno iz siroma{nih ka bogatim regionima sveta (na primer, od ju`ne Azije do Bliskog istoka, iz Afrike ka Evropi, iz Ju`ne Amerike ka SAD).
Procene su da }e se do polovine ovog veka pove}ati migracijski pritisci ka naprednim
ekonomijama, posebno iz Afrike i sa Bliskog istoka ka EU. Naime, Evropa pru`a najboqe uslove za prido{lice od svih drugih bogatih regiona sveta i to je razlog za{to }e, uprkos anemi~nom ekonomskom rastu, i daqe biti glavna destinacija za migrante, koji su neretko suo~eni sa ekonomskom i politi~kom nestabilno{}u i, pre svega, siroma{tvom.
POZITIVNI EFEKTI
DOLASKA IMIGRANATA
Studija MMF-a razmatra ekonomski uticaj migracije na zemqe primaoce i nalazi da migracije generalno poboq{avaju ekonomski rast i produktivnost u zemqama doma}inima. Doseqenici u razvijene privrede pove}avaju proizvodwu i produktivnost (i kratkoro~no i sredworo~no). Pokazuje se da pove}awe priliva imigranata za jedan procentni poen (u odnosu na ukupnu zaposlenost) pove}ava proizvodwu za skoro 1% u narednih pet godina. Naime, imigranti donose na tr`i{te rada raznovrstan skup ve{tina i, u relativnom smislu, su (ekonomski) boqe motivisani za rad, {to pove}ava produktivnost.
Studija OECD ukazuje da efekat migracija zavisi od integracije doseqenika na tr`i{te rada. Generalno, imigranti doprinose vi{e u porezima i doprinosima nego {to vlade tro{e na wihovu socijalnu za{titu, zdravstvo i obrazovawe.
Kada je u pitawu Amerika, brojni ekonomisti kao kqu~an razlog za{to je ta zemqa nakon pandemije Kovida nastavila brz ekonomski rast, uz istovremeno obarawe inflacije, navode rekordan broj migranata koji je do{ao u tu dr`avu. Ne samo da ogroman broj doseqenika ulazi u SAD, ve} je i wihova stopa zaposlenosti daleko ve}a nego u zemqama EU, {to implicitno ukazuje na mnogo mawe fiskalne rashode (~itaj, socijalna davawa doseqenicima) povezane sa migracijom u Ameriku, posebno kada je u pitawu nelegalna imigracija u SAD.
U scenariju u kome je Tramp u stawu da u potpunosti preoblikuje imigracioni sistem (dovode}i do neto gubitka ukupne populacije) ekonomski rast u 2025. bi bio za ~ak 0,4% ni`i, dok bi inflacija mogla da poraste do 1,5% tokom tri godine. U drugom, mawe radikalnom scenariju, u kom imigracija usporava ali populacija i daqe raste, ekonomski rast u 2025. bio bi mawi za jedan promil. I dugoro~no gledano efek-
ti smawewa imigracija bi bili veoma negativni: nivo realnog BDP-a u 2034. bio bi ni`i za 2,1% u prvom scenariju i 1,5% u drugom. Poenta je jasna: ameri~ka ekonomija se sna`no oslawa na pristup jeftinoj radnoj snazi migranata. I kada je Evropa u pitawu, brojne studije ukazuju na pozitivne efekte imigracije. Pokazuje se da se ogledaju u ve}em u~e{}u doseqenika u radnoj snazi, pove}anoj potro{a~koj tra`wi, te vi{im poreskim prihodima. Ovaj efekat je posebno izra`en kod visokokvalifikovanih migranata, kao {to su IT in`eweri i nau~ni istra`iva~i. Kako bi optimizirale imigracionu politiku, evropske zemqe treba da oja~aju mere socijalne integracije kako bi maksimizirale ekonomski doprinos imigranata i, istovremeno, ubla`ile pove}ane socijalne frikcije.
Rezultati istra`ivawa koje je obuhvatilo svih 27 zemaqa EU i period od 2008-2020. ukazuju da imigracija i zdravqe migranata moraju postati kqu~ni element evropskog ekonomskog rasta. Naime, pokazalo se da broj imigranata ima (pozitivan) efekat na rast BDP-a, te da je taj efekat ve}i za doseqeni~ku populaciju u dobi izme|u 15 i 64 godine. Ipak, postoje brojni ekonomski rizici povezani sa imigracijom. Na primer, nedostatak jezi~ke obuke ili podr{ke pri zapo{qavawu onemogu}ava imigrante da u|u na formalno tr`i{te rada, ~ime su benefiti imigracije neutralisani rastom socijalnih izdataka po osnovu priliva doseqenika. S tim povezano, potrebna je aktivna politika tr`i{ta rada i mere usmerene ka socijalnoj integraciji useqenika (npr. podu~avawe jezika, lak{a validacija stru~nih titula).
Me|utim, ovde je nemali rizik da poslovi domicilnih radnika u odre|enim tr`i{nim segmentima mogu biti pod udarom konkurencije iz dalekih zemaqa. Posledi~no, izda{niji fiskalni rashodi te razne politike na tr`i{ta rada se koriste za prekvalifikaciju ili finansijske stimulanse onima koji ostanu bez poslova.
Dodatno, dok neki regioni zemaqa imigracije usled priliva nedomicilne radne snage do`ivqavaju privredni bum, drugi reoni iste dr`ave mogu u}i
u spiralu depopulacije. Neujedna~en ekonomski razvoj u okviru date zemqe mo`e prouzrokovati dru{tvenu nestabilnost. IMIGRACIJA U KONTEKSTU KLASNE PRERASPODELE
Ono {to mo`e delimi~no da objasni za{to je imigracija tako va`no politi~ko pitawe je da ona veoma razli~ito uti~e na pojedine segmente dru{tva, generalno favorizuju}i plutokratiju na u{trb siroma{nijih delova domicilne populacije. Najuticajniji nema~ki sociolog levi~arske orijentacije, Volfang [trek (Wolfgang Streeck), potencira problemati~nost „frejmovawa“ – otvarawa nacionalnih granica kao moralne obaveze od strane urbanog, „kosmopolitskog“ gra|anstva i liberalnih globalista (koji su, po prirodi, anti-nacionalisti~ki i anti-etatisti~ki).
Dok levi~arska (liberalno) orijentisana „sredwa klasa“ u`iva u prednostima pove}ane ponude jeftine radne snage, tradicionalna radni~ka klasa je prakti~no naterana na saradwu sa protekcionisti~kim krilom kapitalisti~ke klase i ostacima antiliberalne (nacionalisti~ke) desnice. Naime, otvorena imigracija ~ini dr`avnu intervenciju protiv siroma{tva i nejednakosti skupqom i mawe efikasnom, na taj na~in ~ine}i raspodelu prihoda i „`ivotnih {ansi“ mawe egalitarnom. Nije iznena|uju}a nedavna javna podr{ka [treka levi~arskom Pokretu Sare Vagenkneht, koji je po pitawu imigracije na prili~no sli~nim pozicijama kao ekstremno desni AFD. Generalno, teza brojnih kriti~ara imigracije je da svetske elite podr`avaju imigraciju jer ne pla}aju tro{kove koji proizilaze iz we. Naime, za lako mobilne elite i posebno globalne plutokrate, koji u`ivaju prednosti slobodnog i jednoobraznog „globalnog sela“ (li{enog nacionalnih granica), vizija ovakvog sveta izgleda privla~no.
Sa druge strane, ve}ina gra|ana koja je vezana za lokalnu ekonomiju, nacionalni jezik i odre|eni politi~ki aparat preko kojeg mogu da kontroli{u svoju kolektivnu sudbinu ({to podrazumeva i obilne socijalne transfere ka siroma{nijim slojevima), mawe je odu{evqena takvom perspektivom.
Bela ku}a: "Predsednik
Tramp je bio jasan"
Predsednik Donald Tramp je navodno naredio da se obustavi isporuka oru`ja Kijevu.
Ameri~ki predsednik Donald Tramp nalo`io je da prekine svu vojnu pomo} Ukrajini nakon wegove javne rasprave sa Vladimirom Zelenskim, javio je Blumberg u ponedeqak, pozivaju}i se na visokog zvani~nika Pentagona.
Prema novinskoj agenciji, zamrzavawe uti~e na opremu koja je ve} spremna za isporuku, ukqu~uju} i oru`je u tranzitu u avionima i brodovima ili na ~ekawu u tranzitnim podru~jima u Poqskoj.
- Predsednik je bio jasan da je fo-
kusiran na mir. Potrebno je da i na{i partneri budu posve}eni tom ciqu. Pauziramo i razmatramo na{u pomo} kako bismo bili sigurni da ona doprinosi re{ewu - rekao je zvani~nik Bele ku}e, prenosi Si-En-En.
Obra~un u Beloj ku}isva|a Trampa i Zelenskog,
ili kraj savezni{tva
SAD i Ukrajine
Da li je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napustio sastanak sa {efom Bele ku}e Donaldom Trampom i wegovim zamenikom Xej Di Vansom, ili je isteran, jedino je otvoreno pitawe posle gotovo sat vremena vike i galame u Ovalnoj sobi. Posle sastanka doju~era{wih saveznika, neizvesna je sudbina sporazuma o ukrajinskim retkim mineralima i daqa ameri~ka pomo} Ukrajini u ratu sa Rusijom. Evropa podr`ala Zelenskog. Rusi u`ivaju.
Ukrajinska ambasadorka u Va{ingtonu, Oksana Markarova pognula je glavu i pokrila lice rukama dok su se Donald Tramp i Xej Di Vans, gotovo sat vremena, drali na Volodimira Zelenskog u jednom od najdramati~nijih momenata snimqenih u istoriji Ovalne sobe Bele ku}e. Nedugo zatim, ukrajinski predsednik je napustio Belu ku}u, ~iji su zvani~nici odmah objavili da je potpisivawe sporazuma o retkim mineralima, zbog kojeg je Zelenski i doputovao u Va{ington, otkazano, kao i planirana konferencija za medije dvojice predsednika.
ZA[TO JE ZELENSKI
ODLU^IO DA ODE
Ve} posle nekoliko minuta susreta predsednika SAD i Ukrajine, Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog u Beloj ku}i bilo je jasno da je situacija izmakla kontroli. Tramp je naprosto urlao na Zelenskog, koji je poku{avao da se nekako odbrani, tek da bi naleteo na novu salvu optu`bi od Xej Di Vansa.
I novinari su u Ovalnoj sobi ostali neuobi~ajeno dugo, najverovatnije jer je Trampu bila potrebna predstava. "Ili }e{ pristati na sporazum ili mi odlazimo. Ukoliko odemo mislim da ne}e biti lepo", rekao je Tramp, aludiraju}i na sporazum o podeli dobiti o ukrajinskim retkim mineralima, kojim Va{ington `eli da nadoknadi ratnu pomo} koju je u prethodne tri godine isporu~io vlastima u Kijevu. Tramp tvrdi da su Amerikanci vlastima u Kijevu, do sada, isporu~ili vojnu
• Bez naknada za transfere preko $3,000!
• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!
Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
PUTNIČKA AGENCIJA
Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
www.beotravel.com TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
opremu i ostalu pomo} u vrednosti od oko 300 milijardi dolara, dok je ameri~ko ministarstvo odbrane objavilo da je vojna pomo} iznosi oko 180 milijardi. Univerzitet Kil, pak, ameri~ku pomo} procewuje na ne{to mawe od 120 milijardi dolara. Ukrajinski predsednik je u Va{ington doputovao kako bi potpisao sporazum o retkim mineralima, ali je u danima pred najavqeno potpisivawe insistirao na bezbednosnim garancijama, na koje Tramova administracija ni u jednom trenutku nije `elela da pristane.
Daleko od o~iju javnosti, Tramp je u vi{e navrata upozoravao saveznike i saradnike da Zelenski nije osoba na koju mo`e da se ra~una, da je slab i neefikasan, te da predstavqa glavnu prepreku ameri~ko-ruskom sporazumu kojim bi bio okon~an rat u Ukrajini.
Zelenski je, u nekoliko navrata, odbijao ovaj sporazum, da bi u utorak "na~elno" i na zgra`awe ve}eg dela Evrope popustio pod pritiskom Va{ingtona i doputovao u ameri~ku prestonicu, gde su ga Tramp i Vans ~ekali u zasedi.
"Zelenski nije spreman za mir... Pokazao je nedostatak po{tovawa prema SAD u na{oj voqenoj Ovalnoj sobi. Mo`e da se
vrati kada bude spreman za mir", napisao je Tramp na mre`i Iks, nekada{wem Tviteru, nedugo po{to je Zelenski napustio Belu ku}u.
APLAUZ RUSKIH MEDIJA: ZELENSKI JE OGOQEN
Preko Tvitera, javnosti se obratio i Zelenski, koji se Americi zahvalio na podr{ci i poseti.
"Hvala predsedniku SAD, Kongresu i ameri~kom narodu. Ukrajini je potreban trajni mir i radimo upravo na tome", napisao je Zelenski, koji se u Ovalnoj sobi suo~io sa salvom optu`bi potpredsednika Xej Di Vansa da se "ni jednom nije zahvalio Americi na podr{ci".
Posle nekoliko o{trih re~enica drugog ~oveka Bele ku}e, Zelenski je, poku{avaju}i da se odbrani, rekao da se ba{ "u ovoj kancelariji u nekoliko navrata zahvaqivao Americi", {to nije preterano dojmilo wegove sagovornike koji su ga podsetili da je, tokom predizborne kampawe, u Pensilvaniji podr`avao kandidatkiwu demokrata Kamalu Haris. "Niste ba{ u najboqoj poziciji. Kockate se sa Tre}im svetskim ratom", odgovorio mu je Tramp.
Nakon tih re~i ameri~kog predsednika, sastanak u Ovalnoj sobi je okon~an. Zelenski je sam iza{ao iz Bele ku}e, na ~ijim vratima se sudario sa {eficom EU za bezbednost i spoqnu politiku Kajom Kalas, kojoj nije bilo dozvoqeno da u|e u kancelariju ameri~kog predsednika. Odmah zatim, otkazan je govor koji je Zelenski trebao da odr`i u Institutu Hadson.
Uzgred, Tramp je jasno poru~io Ukrajini da ne mo`e da ra~una na ~lanstvo u NATO-u, kao ni na automatsku ameri~ku pomo} u slu~aju novih napada Rusije. Dreku u Beloj ku}i odu{evqeno su do~ekali ruski mediji, koji su susret u Ovalnoj sobi nazvali "ogoqavawem" ukrajinskog predsednika, dok je portparol ministarstva spoqnih poslova Rusije izjavio da je "zadivquju}e kako su se Tramp i Vans uzdr`ali da ne istuku Zelenskog".
MAKRON: UKRAJINA SE BORI ZA ^AST EVROPE
Evropa je, pak, ostala {okirana doga|ajima u Va{ingtonu, iako je Trampova administracija ve} danima pripremala teren za trijumfalno potpisivawe prili~no maglovitog i slo`enog sporazuma i diskretno poni`avawe Zelenskog.
Za dva sata posle izlaska iz Bele ku}e, podr`alo ga je 14 evropskih lidera, ukqu~uju}i {eficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, nema~kog kancelara Olafa [olca, francuskog predsednika Emanuela Makrona kao i lideri Danske, [vedske, ^e{ke...
"Ukrajina se bori za ~ast, nezavisnost i bezbednost Evrope", napisao je Makron, svega dan po{to je wegova savetnica Valeri Haje u Briselu rekla da "nije jasno da li je Amerika saveznik ili protivnik Evropi".
Za Ameriku je sve jasno. Tramp je posle propasti susreta sa Zelenskim pred novinare poslao senatora Lindzija Grahama, koji je objasnio stav administracije o Ukrajini.
"Zelenski mora da se su{tinski promeni ili ode", rekao je Graham, ili kako je to opisao Tramp: "Nema{ karte u rukama".
Boqe rat nego Tramp
„Evropski lideri i Zelenski prire|uju otmene ve~ere dok qudi umiru u rovovima. Koliko roditeqa nikada vi{e ne}e videti svoje sinove?
pita se Ilon Mask
Evropski lideri smatraju da jo{ nije vreme za okon~awe rata u Ukrajini, da Rusiju treba vojno poraziti i zbog toga }e nastaviti da isporu~uju oru`je Kijevuglavni je zakqu~ak neformalnog samita nekoliko evropskih lidera i Kanade u Londonu.
„Nalazimo se na istorijskoj prekretnici, Evropa mora da uradi te`ak posao da obezbedi mir u Ukrajini, rekao je u britanski premijer Kir Starmer i najavio {iru koaliciju evropskih i zemaqa ~lanica NATO koje su spremne da pomognu Ukrajini, ne navode}i o kojim zemqama je re~.
„Pred Evropom je te`ak posao. ali da bi podr`ala mir na na{em kontinentu i da bi uspela, mora da ima sna`nu podr{ku SAD", rekao je britanski premijer posle Samita o Ukrajini u Londonu.
Starmer je najavo usvajawe sporazuma kojom }e se Ukrajini obezbediti oko dve milijarde dolara za finansirawe fabrike u Velikoj Britaniji koja }e isporu~iti vi{e od 5.000 raketa protivvazdu{ne odbrane.
Nekoliko evropskih zemaqa pove}a}e tro{kove odbrane, rekao je generalni sekretar NATO Mark Rute i naglasio da su Ukrajini potrebne sveobuhvatne bezbednosne garancije.
Rute je rekao da se vredi pripremiti „za trenutak prekida vatre u Ukrajini“ i misiju (NATO-a) „da odr`ava mir“.
„Evropa mora da poja~a odbra-
nu, rekla je posle sastanka Ursula fon der Lajen, i istakla da je „va`no je da se pripremimo za najgore".
Ameri~kom predsedniku
Trampu poru~ila je da je Evropska unija spremna da sa SAD brani demokratiju i princip da nije mogu}e napasti suseda ili mewati granice silom.
„U na{em zajedni~kom interesu je da spre~imo budu}e ratove", rekla je Fon der Lajen.
Na londonskom samitu za produ`etak rata, osim naoru`awa, pomenuta je i mogu}nost slawa trupa u Ukrajinu, a Britanija je navodno izrazila spremnost da po{aqe svoj vojni kontingent u Ukrajinu.
Odlaze}i nema~ki kancelar Olaf [olc izjavio je posle samita u Londonu da je sastanak bio "dragocen" i da je poslu`io kao prilika da se ponovo potvrdi podr{ka Evrope Ukrajini kao "`rtvi ruske agresije".
On je rekao da je za Ukrajinu od kqu~ne va`nosti da bude u poziciji da pregovara o svojoj budu}nosti, preneo je „Gardijan“.
Poqski premijer Donald Tusk po`alio se kako 500 miliona Evropqana ne veruje u sopstvenu snagu da pobedi 140 miliona Rusa i da tra`i za{titu i pomo} od 300 miliona Amerikanaca.
Me|utim, saveznici u novoj „hrabroj koaliciji“ jo{ nisu postigli op{tu saglasnost o pi-
tawu {ta da rade sa zamrznutom imovinom Rusije, ali su svi, kako ka`u, veoma odu{evqeni.
Italija je poku{ala da obezbedi da svi „partneri u NATO-u nastave da `ive u miru“. Odnosno, da rade u okviru postoje}ih struktura Severnoatlantske alijanse i da oni ne razmi{qaju o odvojenom sistemu bezbednosti.
Francuzi su ponudili da Evropa pomogne obnovu francuskih strate{kih nuklearnih snaga, koje bi se onda preimenovale u panevropske. Me|utim, ova ulagawa u nove raketne sisteme mogla bi se da se „izmere na terenu“ tek za desetak godina.
U me|uvremenu, Zelenski koji posle burnog puta u Va{ington jo{ nije stigao da se adaptira na evropsku vremensku zonu, uglavnom je }utao dok su novi-stari saveznici iznosili predloge kako da mu pomognu u nastavku rata.
Ilon Mask je uporedio samit u Londonu sa partijom {aha u kojoj svi pioni umiru.
Ameri~ki milijarder je primetio da lideri Evropske unije i Zelenski „prire|uju otmene ve~ere dok qudi umiru u rovovima“.
"Koliko roditeqa nikada vi{e ne}e videti svoje sinove? Koliko dece nikada ne}e videti svog oca?" — postavio je retori~ka pitawa Mask na dru{tvenoj mre`i „Iks“.
Xej Di Vens odbacio plan Velike Britanije i Francuske o slawu wihovih trupa u Ukrajinu
Ameri~ki potpredsednik Xej Di Vens odbacio je plan Velike Britanije i Francuske da po{aqu svoje trupe u Ukrajinu kao mirovne snage, uz ameri~ke vojnike, nakon zavr{etka rata u Ukrajini.
TRAMP O LICEMERJU BRISELA:
Vi{e ste potro{ili na rusku naftu, nego na odbranu Ukrajine
Po{to je poru~io {efu kijevskog re`ima da Amerika ne} e jo{ dugo trpeti wegovo izbegavawe uspostavqawa mira sa Rusijom, ameri~ki predsednik Donald Tramp o{tricu kritike je usmerio na Evropu - adresu na kojoj je Vladimir Zelenski poku{ao da na|e utehu po{to je izba~en iz Bele ku}e.
"Evropa je potro{ila vi{e novca na kupovinu ruske nafte i gasa nego {to je potro{ila na odbranu Ukrajine - I TO MNOGO VI[E", ukazao je Tramp na licemerje Evrope na svojoj dru{tvenoj mre`i "Trut sou{al".
On je u kasnijoj objavi na platformi Iks rekao da je tuma~ewe wegovih komentara u intervjuu Foksu, kao da se oni odnose na Veliku Britaniju ili Francusku, „apsurdno nepo{teno”.
Vens je u intervjuu za Foks wuz odbacio pomo} Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama u o~uvawu mira u Ukrajini koja bi dolazila iz „neke slu~ajne zemqe koja nije vodila rat 30 godina”, ali je u svojim naknadnim komentarima na platformi Iks rekao da time nije mislio na Britaniju ili Francusku.
„^ak ni ne pomiwem Veliku Britaniju ili Francusku u snimku, i jedni i drugi su se hrabro borili zajedno sa SAD u posledwih 20 godina, pa i vi{e. Ali budimo direktni: postoje mnoge zemqe koje dobrovoqno podr`avaju (mir u Ukrajini), a nemaju ni iskustvo na bojnom poqu ni vojnu opremu da urade bilo {ta zna~ajno”, rekao je Vens.
Vens je u intervjuu rekao da bi dogovor o mineralima, koji je Ukrajini predlo`io ameri~ki predsednik Donald Tramp, toj zemqi pru`io boqe bezbednosne garancije od mirovnih planova koji se izla`u u evropskim prestonicama.
Velika Britanija i Francuska su u nedequ u Londonu podr`ale plan, koji su prihvatile druge, mahom evropske zemqe u~esnice tog samita, za formirawe „koalicije voqnih”, koja bi obezbedila mirovne snage nakon postizawa prekida rata u Ukrajini.
Po{to je, kao nezahvalnik po oceni predsednika SAD i potpredsednika Xej Di Vensa, najuren iz Bele ku}e, predstavnici najmawe 14 evropskih zemaqa poru~ili su Zelenskom da je Evropa sigurna ku}a za Ukrajinu i utrkivali se da izraze svoju podr{ku. Tako su predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta - Ursula fon der Lajen i Antonio Ko{ta poru~ili da wegovo "dostojanstvo odaje po~ast hrabrosti ukrajinskog naroda", a {efica diplomatije EU Kaja Kalas da je "slobodnom svetu potreban novi vo|a". Odlaze}i nema~ki kancelar Olaf [olc poru~io je Ukrajini da "mo`e da se osloni na Nema~ku i Evropu".
Tramp: Carine od 25 odsto
Meksiku i Kanadi stupaju na snagu
Ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je da }e najavqene carine od 25 odsto prema Meksiku i Kanadi stupiti na snagu, dodaju}i da te dve zemqe i trgovinski partneri SAD ''nemaju prostora'' da daqe o tome pregovaraju.
Tramp je istakao da carine slu`e da ''kazne'' zemqe koje, kako je rekao, uzimaju od ameri~ke ekonomije a ne vra}aju joj dovoqno, prenosi CNN. Ranije danas savetnik Bele ku}e za trgovinu Piter Navaro rekao je da uvo|ewe carina drugim zemqama ne}e bitno uticati na pove}awe inflacije u SAD.
"Koalicija" za nastavak rata u Ukrajini
Rusija je bila {okirana zbog glasawa
Srbije u GS UN kada je srpska delegacija glasala za antirusku rezoluciju
Portparolka ruskog MSP Marija Zaharova govorila je u ekskluzivnom intervjuu za RTS o odnosima Rusije i Srbije, kao i o pregovorima Moskve i Va{ingtona. Rusko-ameri~ki odnosi su u fazi reanimacije, ocenila je Zaharova i napomenula da su pregovori o miru u Ukrajini i daqe samo re~i, a da je va`no da se pretvore u dela. Rusko-srpske odnose opisala je kroz razli~ita glasawa u me|unarodnim institucijama i navela da je Rusija bila {okirana posledwim glasawem u UN. Smatra da je ispravno {to je rukovodstvo Srbije reklo da je u pitawu bila gre{ka.
[ta sve pregovori Rusije i Amerike mewaju u svetskom poretku, ali i u odnosima Moskve i Beograda – za RTS je govorila Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoqnih poslova.
n [ta se posle rusko-ameri~kih razgovora u Rijadu promenilo? Koliko ima izgleda da bismo mogli da do|emo do mirnog re{ewa za Ukrajinu?
– [ta mo`e da se ka`e, tek po~iwemo da obnavqamo kontakt sa SAD. To su pitawa funkcionisawa na{ih ambasada, pitawa diplomatskih nepokretnosti i imovine koja je bila oduzeta za vreme prethodnog re`ima u Beloj ku}i. Dotakli smo se i pitawa direktnog aviore`ima koji je tako|e bio blokiran, kao {to i sami znate, administracijom Bajdena. Sada trenutno ide izgradwa kontakata da bi se u principu reanimirali odnosi.
[to se ti~e situacije povodom Ukrajine, promene postoje u zvani~noj retorici Va{ingtona.
Mi za sve te godine prvi put slu{amo re~i koje se ti~u mira, pregovora, diplomatskog re{ewa situacije, neophodnosti zavr{avawa konflikta, sa `eqom da se na|e izlaz iz situacije, to je ve} samo po sebi mnogo, naro~ito ako uzmemo u obzir tu suludu, ~udovi{nu, ~ak bih rekla {izofrenu leksiku, koju smo slu{ali iz Va{ingtona u ranijim godinama.
Va`no je da se te re~i pretvore i u dela i da budu potkrepqene delima.
Na{a strana ni jednog puta, ni do 2022. godine, ni sada, za sve ove godine nijednom nije otkazala od politike diplomatskog re{ewa odnosa.
[tavi{e, u 2014. godini posle dr`avnog udara u Ukrajini, nakon po~etka gra|anskog otpora u Ukrajini, upravo je Rusija predlo`ila kompleks mera pod nazivom Minski sporazum, plan unutra{we ukrajinske regulacije koji bi omogu}io da se ova situacija na neki na~in normalizuje, da se sjedine delovi Ukrajine.
Naravno, posle 2014. godine pitawe Krima je zatvoreno, ali unutar Ukrajine, Minski sporazum je dao mogu}nost da se reguli{u me|usobni odnosi me|u raznim delovima Ukrajine, me|u qudima, me|u dru{tvenim socijalnim grupama unutar dr`ave Ukrajine, kako bi, {to bi se reklo, ako ne mo`ete da zalepite {oqu, da joj bar ne dozvolite da se u potpunosti ne raspadne, sve je bilo ura|eno na tom planu i upravo ura|eno sa ruske strane.
n Kako vidite ulogu ameri~kog predsednika Donalda Trampa i da li evropski politi~ari poma`u mirovno re{ewe?
– Za po~etak, tamo postoje qudi koji zdravo razmi{qaju, u EU, koji razumeju prethodne razloge krize, koji su pozivali na wihovom odstrawivawu i regulisawu, ali takvih qudi je malo, izolovani su slu~aj. Takvi lideri su podvrgnuti priti-
sku, i to ne samo politi~kom ili moralnom, ve} i fizi~kim odstrawivawem.
To {to je Zapad doveo Ukrajinu do takvih ~udovi{nih posledica, imam u vidu ~lanove EU i wihove lidere, oni ne mogu i ne `ele da priznaju svoju gre{ku.
Uporno nastavqaju sa agresivnom retorikom, nastavqaju da izmi{qaju basne, svakakve gluposti da kievski re`im treba jo{ malo podr`ati i pobeda je na vidiku.
Svi razumeju da to nije tako, svi razumeju da je Ukrajina uni{tena od strane Zapada, da ih je Zapad obmanuo, da je Zapad izmislio Zelenskog da bi ga upotrebio Ukrajinu protiv Rusije. To je o~igledno, o tome ~ak govori predsednik SAD.
Za po~etak znamo da je na zapadu antirusko, rusofobijsko krilo, i kada govorimo o antiruskom-rusofobskom, to se ne ti~e samo Rusa, to se ti~e svega {to odra`ava na{e tradicionalne vrednosti. Prvi razlog se sastoji tome {to je na`alost istorijski postojala rusofobija na zapadu i iskazivala se na razne na~ine.
I Napoleon je dolazio sa zapada i Hitler je dolazio sa zapada, rusofobija se na razne na~ine iskazivala, to je bilo o~igledno i tome ima stotina godina, mislim da Srbi to znaju napamet.
Drugi razlog, to je naravno politi~ka konfrontacija unutar Amerike, oni su napravili igru unutra{wih klanova u SAD koja je napravila EU taocem svojeg unutra{weg demontirawa.
Nekoliko godina ranije, zapravo mnogo godina ranije, ameri~ke liberalne demokrate su formirali na teritoriji EU elitu koju su pod~inili sebi, oni su na kqu~ne pozicije postavqali qude koji su bili du`ni da rasprostrane ne ameri~ke interese, ve} interese ameri~kih ultraliberala.
Odatle i ~uvena agenda vezana sa polovima, LGBT, sa novom normalno{}u, novom etikom, jer je to bila wihova politi~ka platforma.
To je bio drugi razlog. U skladu sa tim, sada, vidite, Tramp jo{ nije u{ao u Ovalni kabinet a ameri~ki demokratski liberali ve} su izjavili da treba da po~nu da se bave sabota`om re{ewa republikanske administracije.
Ta sabota`a ti~e se politike ne samo SAD, tj. ultraliberalno krilo ne namerava samo da sabotira re{ewa administracije Trampa, oni }e to sprovoditi i na tlu EU.
Za wih mnogi lideri EU predstavqaju deo wihovih politi~kih te`wi, imam u vidu liberalne demokrate SAD, i zato oni ne dozvoqavaju nekim ili mnogim liderima EU re`ima da mewaju tonalitet i vide realnost, da govore o pregovorima, o miru, oni su du`ni da sa ta~ke gledi{ta ameri~kih liberalnih demokrata, nasta-
ve temu koju je zapo~eo Bajden, Obama, temu rusofobije, o konfliktu na evropskom kontinentu, temu poqe boja i tako daqe. To je jako va`an faktor.
Jo{ jedan jako va`an faktor sastoji se u tome {to oni ne mogu ni{ta da predlo`e osim rusofobije, mnoge zemqe EU iznedrili su rusofobiju kao oblik dr`avne politike.
Potrebno je da priznaju da nisu bili u pravu. Kao {to se desilo u SAD, oti{ao je jedan predsednik, a do{ao drugi i promenio se vektor.
[ta `elite od tih predsednika tih zemaqa EU koji su na svojim pozicijama, zar oni treba da se odreknu svojih re~i koje su izgovarali jo{ godinu dana ranije, tim republikanaca, tim Trampa, sam Tramp, najbli`e okru`ewe, wegovi eksperti, uvek su kritikovali politiku SAD u odnosu na Rusiju.
Oni su govorili da je to nekonstruktivna, neefektivna politika, da je to politika izgra|ena na la`i, koja okrivquje Rusiju da je ona navodno imala svoju uticaj na ameri~ke izbore, udeo u nekim sajber napadima i tako daqe.
Tako da kada je do{ao Tramp to je predstavqalo nastavak kursa koji je postojao svih ovih godina.
[ta `elite od zemaqa Eu, {ta treba da po~nu da govore protiv samih sebe, tamo gde se mewa situacija posle izbora, kao rezultat izbora, tamo se mewa i diskurs, zato to je jako va`an faktor.
n A kako danas ocewujete rusko-ameri~ke odnose?
– @elim da se nadam da ovo nije bila Frojdovska gre{ka. Nadam se da je ovo bilo slu~ajno re~eno, {to ste umesto "srpskih" rekli "ameri~kih" odnosa, nadam se da Srbija ima svoju politiku i da }e provoditi nacionalno orijentisanu politiku.
Iskreno mogu da ka`em da smo se nedavno {trecnuli od glasawa u Generalnoj skup{tini kada je srpska delegacija glasala "ZA" antirusku rezoluciju, ja sad ne govorim o Ministarstvu spoqnih poslova i o diplomatama, ja govorim o qudima, o Rusima.
Qudi su se {trecnuli, nisu verovali svojim o~ima.
Videli smo kako su u po~etnoj etapi, u 2022. i 2023. godini srpske diplomate i delegacija u me|unarodnim organizacijama glasali protiv Rusije.
To se desilo. Pamtim da je srpska delegacija ~ak napustila salu u Savetu za qudska prava UN kada je nastupao Lavrov preko video poziva, jer @eneva nije mogla da obezbedi sletawe wegovog aviona, ja sam videla kako je srpska delegacija napustila salu tokom zasedawa u tom momentu kada je govorio ministar spoqnih poslova
Rusije. Taj sami ministar, te same Rusije koja je uvek {titila Srbiju.
Mi ni tada nismo verovali svojim o~ima i posle toga smo primetili da je Srbija po~ela da mewa svoj stav i prestala da glasa protiv Rusije, prestala je da glasa protiv antiruskih rezolucija, videli smo drugi pristup u 2024. godini.
I odjednom 2025. godina po~iwe sa glasawem protiv na{e zemqe. To je bio {ok za mnoge.
^ini mi se da je jedina prava odluka rukovodstva Srbije bila da se izvini pred sopstvenim narodom, pred Srbima za koje je to bio podjednaki {ok kao za Ruse i re}i da je to bila gre{ka. Nadam se da }e ta gre{ka, kako je okarakterisano od strane rukovodstva Srbije, biti dobra lekcija da se ne sme zaboraviti ko ti je pravi prijateq i ne sme se zaboraviti ko te je uvek podr`avao i ~ak spasavao.
I treba znati svoju istoriju i u~iti budu}e generacije.
I ne sme se zaigrati, ne znam da li postoji takva re~ u srpskom jeziku, zaigrati se, kada si toliko u{ao u igru i ne vidi{ prave vrednosti i zaboravqa{ pravila, ne brinu te pitawa etike i morala ve} si u potpunosti u strasti igre. Ne treba se zaigrati.
Uvek treba pamtiti {ta je prava istina i prave vrednosti. Zbog toga se nadam i prenosim vam re~i velike ve}ine na{ih gra|ana da se mi nadamo svi da }e ba{ ta gre{ka, o kojoj je govorio predsednik Srbije, postati lekcija koja }e dozvoliti da se budu}e gre{ke ne dopuste.
A odnosi me|u nama se razvijaju, kao {to znate, u svim pravcima i da}e Bog da toga bude i daqe, da}e Bog da nam niko ne smeta, a ~ak i ako nam budu smetali da }emo na}i na~in da to prevazi|emo. I `elim da ka`em par re~i o tome {to sam napisala. Ja sam ~ak tu objavu napisala na srpskom, zamolila sam svoje kolege da mi prevedu na srpski jezik.
U Rusiji mnogo vole Srbe i u Rusiji je poseban odnos prema Srbima, jer mi znamo istoriju, znamo kako smo jednim drugima pomagali, znamo kako smo spa{avali jedni druge i bili odstupnica zajedni~kom neprijatequ, zbog toga je u Rusiji poseban odnos ka Srbiji i mislim da u Srbiji to znaju. n Da li se u tom smislu mewa odnos Rusije prema pitawu Kosova ili ono ostaje isto?
– Ruski stav o Kosovu se sastoji iz dva elementa.
Prvo {to je osnova, to je znawe kakav je to problem. Mi za Kosovo znamo ne iz ameri~kih novina ve} iz istorije. Iz istorije Srbije, istorije Jugoslavije, istorije srpskog naroda, istorije Balkana, ne tako jednostavnog regiona koji je mnogo toga pre`iveo za posledwih 200, 300 godina.
Na{ stav je formiran na bazi znawa realnih ~iwenica, ne politi~kih zakqu~aka, ne geostrategijskih planova, ve} iz znawa istorije i ~iwenica.
Drugi deo na{eg stava ili ~ak baze na{eg stava je u me|unarodnom pravu, jer se formiran stav po povodu Kosova i generalno Srbije nalazi u Rezoluciji 1244 Saveta Bezbednosti.
Tu Rezoluciju niko nije poni{tio, niko je nije revidirao, on je osnova za razre{ewa situacije tog pitawa.
Eto iz ~ega poti~e na{ stav. Ni istorija se nije promenila, ni Rezolucija me|unarodnog prava. Zbog ~ega bi se onda mewao na{ stav?
Milorad Dodik: Sud BiH je inkvizicijski, nikada ne}u po{tovati politi~ku presudu
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je za italijanske medije da ne po{tuje, niti }e ikada po{tovati politi~ku presudu inkvizicijskog suda koji je stvoren da sudi posebno jednoj etni~koj grupi, Srbima.
Na opasku novinara da je to "zvani~na i priznata institucija", stvorena glasawem u parlamentu na osnovu zakona koji je proglasio visoki predstavnik, predsednik Srpske je naglasio da Sud BiH nije zvani~na institucija, ve} plod nametawa liberalnih krugova koji su nametali institucije van ustavnog poretka i konstatovao da je stoga i sam `rtva politi~kog procesa.
Na pitawe novinara kako mo`e re}i da je proces protiv wega politi~ki, predsednik Dodik je odgovorio da ga osu|uju jer je Nemac Kristijan [mit, koji je u pro{losti imao simpatije prema nacisti~koj ideologiji, izdao dekret prema kojem svako ko ne po{tuje wegove odluke ~ini zlo~in.
Upitan o posedovawu audio-dokaza o tra`ewu mita bliskih ~lanova porodice sudije Sene Uzunovi} za osloba|aju}u presudu predsedniku Srpske i odakle dolazi taj snimak, Dodik je odgovorio da je policijski uvi|aj u toku i da detaqe ne mo`e iznositi.
"Mogu re}i da je od mene tra`eno nekoliko miliona evra za osloba|aju}u presudu", ponovio je Dodik i dodao da }e odlu~iti {ta }e s tim snimkom kada se istraga zavr{i, te da ga za sada ne koristi.
[to se ti~e zakona o zabrani delovawa Suda, Tu`ila{tva i Sipe na teritoriji Republike Srpske, a koje je usvojila Narodna skup{tina Republike Srpske, te pitawa da li je to secesija, Dodik je naglasio da je pri~a o secesiji la`na i varqiva koju su plasirali zapadni politi~ari i mediji.
"Ti zakoni su na~in da se vratimo na na{ izvorni ustav, prema kojem konfederacija BiH nema ovla{}ewa u oblastima pravosu|a, vojske, policije ili fiskalnih pitawa. Vremenom ih je stekla spoqnim nametawem stranaca imenovanih za visoke predstavnike", istakao je Dodik.
Predsednik Republike je novinaru lista koji ga je nazvao "liderom bosanskih Srba" pojasnio da je on Srbin, vo|a Srba u Bosni, a ne "bosanski Srbin".
"Mi smo deo jednog naroda, naroda koji `ivi u Srbiji, Crnoj Gori i na Balkanu. Mi smo jedinstvena nacija", precizirao je Dodik.
Kada je re~ o rekonstituisawu srpske vojske, Dodik je rekao da Republika Srpska ima pravo na to, jer je to utvr|eno Dejtonskim sporazumom i Ustavom, te da Srpska namerava da iskoristi to svoje pravo, pre ili kasnije.
Na tvrdwu novinara da u Evropi mnogi strahuju
o toga da wegove akcije ozbiqno ugro`avaju Dejtonski sporazum i slo`en odnos snaga u BiH, Dodik je pojasnio da on nije protiv Dejtonskog sporazuma ili Ustava.
"Zapad je taj koji je napravio nered. USAID je u BiH u protekle tri godine ulo`io 402 miliona dolara, ali je stiglo samo 150 miliona dolara. Ostatak, 250 miliona, iskori{}eno je za prqave operacije, a Ilon Mask je to nazvao kriminalnom organizacijom", rekao je Dodik za ugledni italijanski ~asopis, prenosi Srna.
Na pitawe {ta misli o Donaldu Trampu, Dodik je istakao da je wegov povratak u Belu ku}u istorijski.
"Tramp je rekao da je administracija Xoa Bajdena bila najgora u ameri~koj istoriji, a ako su to oni osetili tako u Americi, mo`ete onda zamisliti {ta je Bajden ovde mogao da uradi. Ovde trenutno imamo ameri~ke istra`ne timove koji istra`uju kori{}ewe sredstava USAID-a", naveo je predsednik Republike Srpske.
Govore}i o tome {ta o~ekuje od ameri~kog predsednika, Dodik je odgovorio da je Tramp ve} uradio sve {to je on li~no mogao po`eleti - zatvorio je USAID i jasno stavio do znawa da je Evropska unija struktura koja ne funkcioni{e.
Osvrnuv{i se na podr{ku od Viktora Orbana i Kremqa, koju je predsednik Dodik dobio nakon izricawa presude Suda BiH, te na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} do{ao u Bawaluku, novinara je zanimalo o ~emu su pri~ali, na {ta je Dodik odgovorio: "O tome kako sa~uvati mir".
"Ja ne stvaram pokret ili paravojnu miliciju.
Svo {to radimo, kao i odluke Skup{tine Republike Srpske u skladu su sa Ustavom BiH. Na{ fokus nije na duhu ustava, ve} na slovu, od re~i do re~i. Mi smo hri{}ani, mi ne verujemo u duhove", zakqu~io je Dodik.
Trgovina decom - za{to ba{ Br~ko?
Godinama se pred o~ima javnosti odvija trgovina decom u Br~ko distriktu, bez reakcije nadle`nih. Geografska lokacija, administrativna specifi~nost i blizina me|unarodne granice ~ine Br~ko oazom za ove aktivnosti.
Po~etkom ove sedmice, u jednoj ku}i u Br~kom prona|eno je 31 dete starosti od nekoliko meseci do 12 godina. Javnost je {okirala informacija koja se pojavila u medijima da je navodni vrti}, koji je prema prvim informacijama funkcionisao kao paravan za organizovanu trgovinu decom, radio od 2018. a da niko od nadle`nih ni gra|ana Br~ko distrikta nije reagovao, pi{e DW. U Tu`ila{tvu distrikta su rekli da je dvanaestogodi{wa devoj~ica, zajedno sa dve mla|e devoj~ice, zatra`ila pomo} na ulici, nakon ~ega je policija
prona{la ku}u u kojoj je zatekla maloletnu decu u nehigijenskim uslovima. „Deca nisu identifikovana, nemamo pouzdane podatke o deci niti o tome ko su im roditeqi. Tri lica za koja je predlo`en pritvor su iz BiH“, ka`e Radmilo Ivanovi}, vr{ilac du`nosti glavnog tu`ioca Br~ko distrikta. Distrikt Br~ko je jedinica lokalne samouprave pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, koja je formalno pod zajedni~kom upravom Republike Srpske i Fe-
SNIMALI I DODIKOVU KU]U: Britanski {pijunski avion ponovo iznad Bawaluke, ovog puta u vreme mitinga
deracije BiH kao kondominijum, ali sa sopstvenim institucijama. Kao takav, ima relativno visok BDP po glavi stanovnika u pore|ewu sa ostalim delovima zemqe. Me|utim, suo~ava se i sa problemom siroma{tva i marginalizacijom odre|enih zajednica, poput Roma, za koje se sumwa da ~ine ve}inu prona|ene dece u ovom slu~aju. Specifi~an status Br~kog u nekim slu~ajevima mo`e dovesti do problema kada je re~ o koordinaciji sa entitetima i ostaviti prostor za slabije nadzirana podru~ja upravo zbog fragmentacije vlasti, {to mo`e biti iskori{}eno za delovawe kriminalnih grupa.
[estoro dece imalo je hrvatske paso{e, ali je hrvatska policija saop{tila da se ta deca ne vode kao nestala u Hrvatskoj, {to otvara pitawe ili nemara vlasti ili autenti~nosti dokumenata.
Ve} tre}i put za dva meseca, avion registrovan na jednu britansku firmu leti u blizini Bawaluke. Iznad prestonice Republike Srpske, gde je u utorak bio organizovan skup podr{ke institucijama i predsedniku RS, dugo je kru`io, a poleteo je iz Sarajeva.
Letelica "bi~ 90 king er" napravila je desetak krugova na visini od 3.000 metara iznad Bawaluke.
Na portalu "Flajt radar 24" avion je identifikovan kao G-WKTS, u vlasni{tvu britanske kompanije "Dea ejviej{n".
Pozivni znak aviona je "kestrel" {to na engleskom zna~i "soko". "Dea" se reklamira kao slu`ba "sakupqawa podataka iz vazduha" putem vrhunske digitalne tehnologije i pru`awa "bezbednosnih usluga od kriti~nog nacionalnog zna~aja".
Kada je re~ o karakteristikama, "bi~ 90 king er" je dvomotorni turbopropelerski avion, ima civilnu i vojnu namenu, proizvodio se od 1964. do 2021. godine i nadma{io je prodaju svih konkurenata zajedno.
Portal "Aero.rs" pi{e da je mala i naizgled bezazlena putni~ka letelica, opremqena sofisticiranom {pijunskom opremom za prikupqawe obave{tajnih podataka, nadzor i izvi|awe. Zabale`eno je i da je 9. februara nekoliko sati nadletao Lakta{e, gde je ku}a predsednika RS Milorada Dodika, a 8. januara je kru`io nad Bawalukom tokom obele`avawa Dana Republike Srpske.
Godi{wica ubistva starog svata na Ba{~ar{iji
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik oglasio se na godi{wicu ubistva srpskog starog svata na Ba{~ar{iji u Sarajevu nakon ~ega je po~eo gra|anski rat u BiH koji je trajao do 1995. godine.
U Republici Srpskoj, 1. mart je dan se}awa na ubistvo Nikole Gardovi}a i na po~etak krvavog rata. Kao i prethodne 32 godine, iz Republike Srpske poruke su iste - 1. mart nikada ne}e slaviti kao tzv. dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine.
„Kako vas nije sramota da slavite ubistvo na{eg svata? Kako mo`ete slaviti dan kada ste sopstveni i sve druge narode gurnuli u nesre}u? Zar u istoriji bo{wa~kog naroda nema dan koji bi slavio `ivot, nego ih terate da slave smrt. La`ete sebe i svoj narod, a onda la`ete sve druge. Na la`ima se ne gradi budu}nost“, napisao je tim povodom Dodik na Iksu.
Ku}a u kojoj su bila zato~ena deca
Milatovi} podr`ava
Ukrajinu, a Spaji} i Mandi} Trampa
Spoqna politika od ovog vikenda je jo{ jedna mogu}a ta~ka razdora crnogorske vlasti. Predsednik dr`ave iskazao je podr{ku Ukrajini i wenom predsedniku Vladimiru Zelenskom,
Rute, ministar spoqnih poslova Hakan Fidan i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.
S druge strane Atlantika stigli su tokom vikenda signali da Va{ington ne mewa stavove izre~ene na katastrofalnom sastanku predsednika SAD i Ukrajine.
dok su Andrija Mandi} i Milojko Spaji} tvrdi podr`avaoci ameri~kog predsednika Donalda Trampa. Crna Gora }e formalno verovatno nastaviti da deli politiku EU, ali }emo dobiti jo{ jednu oblast u kojoj }e neki visoki zvani~nici iskazivati suprotne „li~ne stavove“.
Evropski lideri, Kanada i Turska dogovorili su se da udru`e snage i izdvoje milijarde evra za pomo} Ukrajini, da predvide u buxetima novca za vojne tro{kove, te da formuli{u mirovni plan za Ukrajinu za koji }e poku{ati da isposluju podr{ku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.
To je u najkra}em epilog nedeqnog samita u Londonu gde su se na{li predsednici vlada dvanaest evropskih dr`ava, premijer Kanade @astin Trudo, predsednica Evropske komisije Ursula fon er Lejen, generalni sekretar NATO-a Mark
Suprotne pozicije EU i SAD u vezi s ruskom agresijom na Ukrajinu reflektuju se i na Crnu Goru. Sada{wi predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} podelio je stav EU, dok je premijer Milojko Spaji} ponovio podr{ku stavovima Donalda Trampa. „Crna Gora podr`ava pravedan i trajan mir u Ukrajini i stoji uz wene gra|ane u wihovoj te`wi za mirom“, napisao je na mre`i X u subotu predsednik Crne Gore, posebno taguju}i predsednika Ukrajine. Objavu je podelilo Ministarstvo vawskih poslova Crne Gore.
Predsednik Vlade, koji je i ranije iskazivao odu{evqewe Donaldom Trampom, podelio je objavu ameri~kog predsjednika o kriptovalutama uz komentar „Novo doba, nova ekonomija“ i simbole SAD i CG uz srce.
Predsednik Skup{tine, realni lider vladaju}e koalicije Andrija Mandi} se do sada nije ogla{avao na ovu temu.
Iako se Andrija Mandi} i Milojko Spaji} nisu izja{wavali o posledwim potezima Donalda Trampa prema Ukrajini, wihove ranije iskazane simpatije prema novom predsedniku SAD, koje su ~ak prelazile granicu dobrog ukusa, jasno ukazuju koju od dvije politike preferiraju i da promjena stava nije realna.
NIK[I] MILOVA UZDANICA
Kada je pre ~etiri godine Demokratska partija izgubila na lokalnim izborima u Nik{i}u wen lider Milo \ukanovi} je poru~io protivnicima da to nije wegov politi~ki kraj.
I evo, ~etiri godine kasnije, sada osna`en titulom po~asnog predsednika partije, on se vra}a na scenu i gaji nadu da bi mogao povratiti vlast u rodnom gradu. Poraz pre ~etiri godine te{ko mu je pao.
I satelitske partije su tog uverewa, kao i analiti~ari bliski biv{em re`imu. Te 2021. godine DPS je osvojio 18 od 41 mandata lokalnog parlamenta i oti{ao u opoziciju, a vlast preuzele koalicije
\ukanovi} iz senke izlazi na scenu, vodi}e kampawu na lokalnim izborima, nada se povratku na vlast u rodnom gradu
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
"Za budu}nost Nik{i}a" i "Mir je na{a nacija". Rezultati, sami po sebi, bukvalno su potvrdili one sa parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020. dok je grad podno Trebjese posle 76 godina dobio predsednika Op{tine koji se nacionalno izja{wava da je Srbin. Nik{i} je drugi grad po brojnosti u Crnoj Gori i na ovim izborima pravo glasa ima 57.717 gra|ana. - DPS izgubila je pet do sedam odsto glasova povla~ewem \ukanovi}a, a nije dobila o~ekivani koalicioni potencijal. Logi~no je da partija procewuje, da li dolazak \ukanovi}a na mesto po~asnog predsednika mo`e partiji pomo}i da pre|e 30 odsto podr{ke bira~a, da makar zapreti rezultatom iz 2020. Naredni lokalni izbori, posebno u Nik{i}u da}e delimi~an odgovor na to pitawe. Jasno je da }e \ukanovi} nositi kampawu u svom gradu, ali sa punim legitimitetom, sa pozicije po~asnog predsednika partije - kazao je analiti~ar Zlatko Vujovi}.
Na ovu wegovu pri~u nadovezao se predsednik DPS-a Danijel @ivkovi} koji je uveren da }e u Nik{i}u pre}i tu magi~nu cifru od 30 odsto poverewa bira~a.
- Povratak DPS na vlast je dr`avni prioritet - poru~io je @ivkovi}.
Pod crnogorskom zastavom plovi skoro 500 jahti, najvi{e vlasnika
iz Srbije
Pod crnogorskom zastavom plovi skoro 500 jahti, koje su u vlasni{tvu dr`avqana i kompanija iz preko 40 razli~itih zemaqa, a najvi{e je u vlasni{tvu dr`avqana ili kompanija iz Srbije. Uprava pomorske sigurnosti i upravqawa lukama objavila je ju~e spisak upisanih jahti na kojem se vidi da je me|u vlasnicima 486 plovila najvi{e onih iz Srbije i Rusije. Najvi{e jahti je u vlasni{tvu dr`avqana ili kompanija iz Srbije 146, slede dr`avqani Rusije 123, dok crnogorski dr`avqani i kompanije imaju u svom vlasni{tvu 71 jahtu. Me|u vlasnicima jahti su i dr`avqani Kine (22), Ukrajine (19), Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (16), Bosne i Hercegovine (12), Nema~ke 10, Francuske (devet), Bitanskih Devi~anskih Ostrva (sedam).
Vlasnici jahti pod crnogorskom zastavom su i dr`avqani Sej{ela, Letonije, Lihten{tajna, Kazahstana. Od ukupnog broja jahti, prema tipu vlasni{tva, dominiraju fizi~ka lica.
Podgoricu
}e
uskoro krasiti 22 nova verska objekta
Podgorica bi uskoro mogla dobiti nova 22 verska objekta, prema izmenama Prostorno-urbanisti~kog plana (PUP) za Podgoricu i Zetu, kao i zna~ajne prostore za izgradwu novih {kola, vrti}a, objekata za zdravstvo...
Kada prostorno-urbanisti~ki plan bude realizovan, grad na obali reka Ribnice i Mora~e ukrasi}e 18 pravoslavnih crkava uz konake i verske {kole. Ostala ~etiri objekta bi}e katoli~ke crkve, islamske zajednice i Jevan|eoske crkve Re~ Bo`ija.
Ovaj plan predvi|a izgradwu objekata na parcelama koje su u vlasni{tvu grada, dr`ave, verskih organizacija i privatnih lica. Neki od tih objekata bili su predvi|eni prethodnim planovima, ali nisu realizovani, dok su vi{e od polovine potpuno nove lokacije koje do sada nisu bile deo PUP-a. U lokalnom podgori~kom parlamentu, poslanici opozicije saop{tili su da je tokom javne rasprave, odr`ane krajem pro{le godine, bilo 468 primedaba, pa je to verovatno razlog {to Ministarstvo prostornog planirawa jo{ nije zavr{ilo finalnu verziju plana, niti izve{taj o javnoj raspravi.
Opozicija je izrazila zabrinutost, smatraju}i da vlast daje prioritet verskim objektima, dok grad pati od nedostatka prostora za {kole, vrti}e, sportske terene, parkinge i zelene povr{ine.
Milatovi}, Spaji} i Mandi}
Pi{e:
Zoran Vla{kovi}
Veoma opasno za Kosovo da uvla~i SAD u svoje napore da postigne dogovor sa Srbijom
Biv{i ameri~ki diplomata Xejms Huper ocenio je da pitawe Kosova ne}e biti visoko na listi prioriteta nove ameri~ke administracije predsednika Donalda Trampa.
„To }e biti nizak prioritet. Dr`avni sekretar Marko Rubio nema puno s Balkanom, pa mislim da mu to ne}e biti u fokusu“, rekao je Huper.
On je istakao da ako bi do{lo do krize i postojao rizik da Srbija napadne, SAD bi mogle da interveni{u, a onda bi postojao rizik da SAD i nametnu re{ewe, dodav{i da Kosovo treba veoma pa`qivo da razmisli da li `eli da im Amerika nametne re{ewe.
Huper je rekao da je veoma opasno za Kosovo da uvla~i
SAD u svoje napore da postigne dogovor sa Srbijom, jer SAD ne poma`e Ukrajini.
„Sada kada su se SAD ukqu~ile u Ukrajini, stale su na stranu autokrate, na stranu Rusije, a ne na stranu prave demokratije“, kazao je Huper i dodao da je te{ko pretpostaviti da }e SAD prite}i u pomo} Kosovu na isti na~in kao pre 20 godina. Govore}i o popravqawu odnosa Kosova i SAD, Huper je izrazio mi{qewe da Amerikanci veruju da Vlada Kosova poku{ava da napravi probleme sa Srbijom i da je opasno da Amerikanci veruju da je premijer Aqbin Kurti vode}i izaziva~ problema na Balkanu.
„SAD ne `ele da vojno interveni{u u kriznoj situaciji na Kosovu. I mislim da Kosovo ne treba da pretpostavi da }e SAD
intervenisati“, rekao je Huper Huper je rekao da bi prema wegovom mi{qewu bilo boqe da Kosovo direktno pregovara sa Srbijom da se okon~a konfrontacija.
On je dodao da Kosovo ne mo`e da o~ekuje priznawe od Srbije, jer se to ne}e dogoditi dok Srbija ne bude primqena u Evropsku uniju, ali da postoji niz stvari koje kosovski lideri mogu da urade – da prvenstveno poprave odnose sa SAD, a zatim da razvijaju dobar odnos sa visokom predstavnicom za spoqnu politiku i bezbednost EU Kajom Kalas.
Govore}i o tome {ta treba da radi budu}a Vlada Kosova, Huper je rekao da prioritet treba da im bude ~lanstvo u NATO i okon~awe konfrontacije sa Srbijom.
OSNOVNI
SUD U PRI[TINI:
Jo{ dva meseca pritvora osumwi~enima za eksploziju na kanalu „Ibar-Lepenac“
Osnovni sud u Pri{tini produ`io je, 27. februara, pritvor za jo{ dva meseca osumwi~enima J. V. i D. V. zbog eksplozije na kanalu "Ibar-Lepenac" nadomak Zubinog Potoka 29. novembra 2024. godine.
Sud je saop{tio da je odluku doneo na zahtev Specijalnog tu`ila{tva.
Eksplozija u kanalu „Ibar-Lepenac“ izazvala je veliku materijalnu {tetu. Ovaj kanal snabdeva vodom nekoliko kosovskih gradova sa jezera Gazivode, kao i Kosovsku energetsku korporaciju u Obili}u. Nakon o{te}ewa kanala ‘’Ibar – Lepenac’’ kod Dowih Varaga u op{tini Zubin Potok 29. Novembra U kasnim popodnevnim satima, 7. decembra zavr{ena zaobilaznica kanala.
PORTPAROLKA MINISTARSTVA SPOQNIH
POSLOVA RUSIJE MARIJA ZAHAROVA: Stav Rusije o pitawu
Kosova se nije promenio
Portparolka Ministarstva spoqnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je, 1. marta, da se ruski stav po pitawu Kosova nije promenio i da se on bazira na istoriji i me|unarodnom pravu.
“Na{ stav je formiran na poznavawu realnih ~iwenica ne politi~kih zakqu~aka, ne geostrategijskih planova, ve} samo na znawu i istorijskim ~iwenicama”, rekla je Zaharova.
Rekla je da se drugi deo ruskog stava prema Kosovu bazira na me|unarodnom pravu.
Prema wenim re~ima, formiran stav po pitawu Kosova nalazi se u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, koju niko nije niti poni{tio niti revidirao.
Zaharova je istakla da je Rezolucija 1244 osnova za razre{ewe situacije na Kosovu i da iz we poti~e i ruski stav.
“Ni istorija se nije promenila ni me|unarodno pravo zbog ~ega bi se onda promenio na{ stav”, rekla je Zaharova.
Tako|e je ukazala i da je Moskva bila {okirana posledwim glasawem Srbije za antirusku rezoluciju u Ujediwenim nacijama dodaju}i da smatra da je ispravno {to je rukovodstvo Srbije reklo da je u pitawu bila gre{ka.
U [TRPCU NA KRAJWEM JUGU KOSMETA
Osnovni sud u Pri{tini saop{tio je, 27. februara, da je kosovskom premijeru Aqbinu Kurtiju nalo`eno da se 4. marta pojavi kao svedok u Speci-
jalnom tu`ila{tvu.
Kurti je pozvan da svedo~i u slu~aju o dr`avnim rezervama.
Kabinet premijera je ranije saop{tio da je zatra`io od
Kurti je izjavio da je voqan da svedo~i, ali je naglasio da tu`ioci mogu da ga intervjui{u u wegovoj kancelariji, {to je praksa za koju ka`e da se i ranije primewivala
Apelacionog suda u Pri{tini da obave`e Specijalno tu`ila{tvo da Kurtijevo svedo~ewe bude obavqeno u wegovoj kancelariji.
Ovo je bio odgovor na nalog suda, koji je, kako je saop{teno, dostavqen Kurtiju 21. februara.
Specijalno tu`ila{tvo pozvalo je kosovskog premijera da svedo~i 11. decembra.
Od tada, Kurti je izjavio da je voqan da svedo~i, ali je naglasio da tu`ioci mogu da ga intervjui{u u wegovoj kancelariji, {to je praksa za koju ka`e da se i ranije primewivala.
Pitawe dr`avnih rezervi ukqu~uje biznismena Ridvana Muharemija i zvani~nike Ministarstva trgovine i industrije za hla|ewe wenih termoelektrana.
Kabinet premijera Kosova obratio se dopisom Osnovnom sudu u Pri{tini, 1. marta, sa zahtevom da Specijalnom tu`ila{tvu nalo`i da izjavu od premijera Aqbina Kurtija uzme u prostorijama Vlade, u wegovom kabinetu.
Bele poklade i ove godine uz tradicionalni maskenbal
Stari obi~aj Bele poklade, koje su poznate i kao „Pro~ka“, obele`ene su i ove godine, 2. marta, u Sirini}koj `upi na [ar planini. Manifestacija, poznata i pod nazivom „@enidba Kraqevi}a Marka“ po~ela je u jutarwim satima, povorkom i defileom maskiranih u~esnika od mesta poznatog pod nazivom „obe reke“.
Obi~aj se sastoji iz povorke, u kojoj su „Vu~ari“ i sve{tenik, Kraqevi} Marko i mlada koja je mu{karac, ali odeven kao mlada snajka. Povorka simboli~no prikazuje `enidbu Kraqevi}a Marka. U [trpcu se mogla videti raznolikost maski i kostima, mnogi u~esnici jahali su kowe, nosili srpske zastave, pevali.
Ovo je prava obi~ajna svetkovina, jer se na dana{wi dan Belih poklada pre po~etka velikog posta, odr`ava ova tradicionalna manifestacija koja traje vekovima.
Poklade se zovu jo{ i Velike, Uskr{we, Zavr{ne, jer su posledwe zimske, zato {to se na ovaj dan, kao i na Bo`i}, pra{taju i zaboravqaju sva|e i uvrede.
Obnovqen kanal
Stari obi~aji u [trpcu
Tradicija se ne zaboravqa
In memoriam: David Vuji} - kako je Srbin poslao Amere na Mesec?
Napustio nas je posledwi velikan stare ameri~ko-srpske zajednice u Americi, koji je upisan u istoriju SAD i svetskog osvajawa kosmosa. Otaxbina ga je cenila toliko da je odlikovan Kara|or|evom zvezdom i titulom "Majka Srbije". Evo kakvo se}awe na wega ~uva na{ publicista i novinar Marko Lopu{ina.
Umro je David Vuji} (1935 - 2025), ameri~ki Srbin koji je upisan u istoriju SAD. Poznavao sam ga i dopisivali smo se. Zajedno smo bili u Teslinoj nau~noj fondaciji, Filadelfija. Posledwi put smo se videli u Beogradu na Saboru dijaspore 2023. Gospodin David Vuji} je tada do{ao u Srbiju sa suprugom Xinxer Vuji} iz dva razloga.
Prvi je bio da sa suprugom u hramu Svetog Save na Vra~aru obele`i i proslavi 40 godina braka. Wegova supruga Xinxer Vuji} je potomak loze Edit Boling Vilson, prve dame Amerike i supruge predsednika Vudroa Vilsona, koji je obo`avao Srbe. Posebno Mihaila Pupina, koji je na Vilsonov predlog u~estvovao u stvarawu Agencije za svemirska istra`ivawa NASA. Xinxer Vuji} je da bi se udala za na{eg Davida Vuji}a pre 4 decenije pre{la u pravoslavnu veru i ven~ala se u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Va{ingtonu. Zajedno su osnovali humanitarnu organizaciju s osnovnim ciqem da pomognu Srbiji i srpskom narodu, a nesebi~no su pomagali i rad drugih dobrotvornih organizacija koje imaju isti ciq.
U Beogradu su juna 2023. godine David i Xinxer Vuji} u hramu Svetog Save sa sve{tenicima odr`ali Molitvu blagodarnosti. Sve~anosti u kripti Hrama Svetog Save prisustvovao je veliki broj zvanica, me|u kojima su bili Sr|an \okovi}, Den Tana sa suprugom, Jadranka Jovanovi}, nacionalni koordinator „Tesline godine Teslinog naroda" ambasador dr Qiqana
Nik{i}, autor kolekcija "Tesla Serbini" Dragan Ili} sa suprugom, kao i drugi prijateqi i rodbina.
Drugi razlog dolaska Davida Vuji}a u Beograd te 2023. godine bio je u~e{}e na Saboru dijaspore, koji je odr`an u Narodnoj skup{tini. Tom prilikom gospodin David je govorio o srpstvu i o Srbiji kao svom nacionalnom i li~nom idealu, kome je uvek te`io u dalekoj Americi. Tri godine ranije Vuji} je od predsednika Aleksandra Vu~i}a odlikovan Ordenom Kara|or|eve zvezde Prvog stepena, a potom mu je Ministarstvo spoqnih poslova i Uprava za dijasporu dodelila nacionalnu nagradu "Majka Srbije", kao najzaslu`nijem Srbinu u srpskom rasejawu.
David Vuji} je bio divan ~ovek, otvoren i qubazan, skroman i jednostavan. Fotografisali smo se na ulazu Narodne skup{tine za uspomenu. Tada sam saznao da je saradnik mnogih beogradskih kompanija, Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Za nas u otaxbini Vuji} je istorijska li~nost, ~ovek koji je doprineo da Srbi budu upisani u istoriju SAD.
Vuji} je jedan od tvoraca rakete i lunarnog modema Apolo 11 kojim je ~ovek odleteo na Mesec. U tom projektu su u~estvovali osmorica Srba: Milojko Majk Vu~eli}, Slavoqub Sem Vuji}, Milisav [urbatovi}, Danilo Boji}, Dragi{a Gi{ Jovanovi}, Petar Gaji}, Veqko Ga{i} i David Vuji}, direktor. Dr Slavoqub Sem Vuji} je bio producent i kordinator projekta Apolo 11. Milisav [urbatovi} je bio {ef in`ewerske ekipe, a Danilo Boji}, kreator {atla „Orao" za {etwu po Mesecu.
Posle uspe{nog sletawa qudske posade na Mesec, wih osmorica, dru{tvo "}elavih orlova", kako su se duhovito nazvali, napravili su malo slavqe u Kaliforniji i uspe{no nastavili svoje sjajne
karijere.
Poznavao sam wih trojicu - M. Vu~eli}a, Sema Vuji}a i Davida Vuji}a. Ameri~ki kosmi~ki brod Apolo 11 je lansiran 16. jula 1969. godine. Tada je Nil Arstrong prvi zakora~io na Mesec. Kada sam Davida pitao da li je zaista ~ovek kro~io na Mesec, lukavo mi je odgovorio: "Ja nisam siguran u to !?"
David Vuji} je zastupao NASU i bio zadu`en za odnose sa medijima i javno{}u. Ova srpska ekipa radila je i na programu Apolo 13. Vuji} je ro|en u Midlandu 1935. godine. Odrastao sa sestrom Qubicom u porodici oca Mitra Vuji}a i majke Milke (Todorovi}), koji su se uselili u SAD iz Oku~ana i Gline pre Prvog svetskog rata. Diplomirao je na poslovnoj administraciji na Univerzitetu Ju`na Kalifornija i magistrirao biznis i tehni~ke nauke na Karitosu, Dr`avnom univerzitetu Kalifornije. Aktivan je bio u oblasti vojne avijacije, kosmi~kih letova, sistema transporta, energije, razvoja tehnologije, unapre|ewa biznisa, marketinga i politi~kog lobirawa. David Vuji} bio je in`ewer, mason, srpski lobista, zvani~ni portparol NASA i programa „Apolo 11" u SAD i po~asni predsednik Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije. Radio je u vojnoj vazduhoplovnoj in-
dustriji na razvoju letilica B-1, F-14 i F-11a, na svemirskom programu „Apolo 11" kao producent i kordinator projekta. Bio je direktor programa „Klarendon internacional" za razvoj saobra}ajne tehnologije i programa "Aviation Maintenance" za realizaciju avionskog transportnog sistema. Potpredsednik Instituta za strate{ke tehnologije SAD, menaxer u kompanijama „Rokvel international" i „Marsel Daso". Radio je za ameri~ku vladu kao predstavnik firma „Panama".
Anga`ovan je bio kao direktor programa odbrane i naoru`awa ameri~kog Kongresa i kao predsedavaju}i Komiteta za vojne programe u Pentagonu. Potpredsednik kompanije za razvoj kanadskog vazduhoplovstva i vazdu{nog saobra}aja. Bio je ~lan Saveta za Afriku u Privrednoj komori SAD. Vlasnik je bio konstruktorske firme "Dasaund". Bio je saradnik Karterove, Bu{ove i Trampove administracije. Potpredsednik Udru`ewa veterana ameri~ke administracije.
Kao srpski patriota David Vuji} je bio ~lan Srpskog dru{tva „Sava" iz Va{ingtona, predsedavaju}i Tesline nau~ne fondacije u Filadelfiji i stare{ina srpske masonerije u SAD.
Marko Lopu{ina
„QUBAV PREKO OKEANA“: Srbi iz SAD u vi{e gradova organizovali skup podr{ke studentima!
I ovog vikenda dijaspora u nekoliko gradova SAD organizovala je skupove podr{ke studentima u Srbiji, koji su se okupili na masovnom protestu u Ni{u. Pre ~etiri meseca, na @elezni~koj stanici u Novom Sadu sru{ila se nadstre{nica i poginulo je 15 qudi, za {ta studenti u Srbiji, na protestima i blokadama, tra`e krivi~nu odgovornost.
Nekoliko desetina qudi u Va{ingtonu simboli~no je studentima poslalo „srce“ i „qubav preko okeana“. Pripadnici dijaspore su se okupili kod spomenika predsedniku SAD Abrahamu Linkolnu, gde su odr`ali 15 minuta }utwe za `rtve.
Me|u wima je bila i Ni{lijka Nevena Novkovi}.
„Nisam mogla da budem u Ni{u i pridru`im se na{em narodu tamo, ali smo se zato ovde u Va{ingtonu okupili da podr`imo protest sa nadom da }e u Srbiji biti boqih dana i da }e pravda da pobedi“, rekla je ona za Glas Amerike.
Stevan Terzi} iz Ni{a oti{ao je iz Srbije pre 12 godina, nadaju}i se da je samo na kratko.
„Pobegao sam od trulog sistema. Sve vreme pratim de{avawa u Srbiji i izgledalo je beznade`no.
Da ste me pitali pre 4 meseca, rekao bih da nema nade. Veru i nadu za eventualni povratak ku}i mi vra}a saznawe da u Srbiji i daqe ima dobrih, kvalitetnih i neiskvarenih, nepotkupqivih qudi. Bravo za studente, bravo za
moj Ni{, bravo za sve koji se bore za slobodu i za svet bez huqa!“, ka`e on za Glas Amerike.
„Verujte kad vam ka`emo da vas svi mi sve do jednog volimo, iako vas nikada nismo upoznali“, jedna je od poruka iz Bostona,
gde je skup podr{ke studentima odr`an {esti put. Nekoliko desetina pripadnika dijaspore poru~ilo je da „svake nedeqe i{~ekuje da to bude i posledwe okupqawe, ali da se nada da duh zajedni{tva koji je nastao, zahvaquju}i studentima, nikada ne}e prestati“.
„Pru`ili ste nam priliku da zale~imo rane zajedno, da se iskupimo, da se podsetimo do ~ega dr`imo i u {ta verujemo. Omogu}ili ste istini da ispliva i progovori. U vreme kada su pametni ismejani, a budale slavqene, po{teni hap{eni, a lopovi unapre|ivani, u~eni iseqeni i omalova`eni, a neobrazovani stavqeni da upravqaju na{om zemqom, vi ste naoru`ani samo svojom inteligencijom raskrinkali ma{ineriju koja je godinama radila da uni{ti ono najboqe i najvrednije u Srbiji- obrazovawe, zdravstvo, pravo, poqoprivredu", deo je govora koji je odr`an na protestu u Bostonu.
Me|u okupqenima je bio i Jovan Isma, student doktorskih studija u Bostonu.
„Povu~en energijom mladih qudi koji u na{oj Srbiji ne mogu vi{e da prona|u na~in za normalan `ivot i sada zahtevaju samo ono najosnovnije – da se insti-
tucije pokrenu i rade svoj posao, {to bi zapravo trebalo da se podrazumeva – u meni je pokrenulo `equ da im pru`im podr{ku i ka`em da je va`no da istraju ka svom ciqu i ne odustanu, iako svaka promena zahteva vreme,“ rekao je on za Glas Amerike. Na skupu u Fort Loderdejlu na Floridi okupilo se ~etrdesetak qudi koji su, kako je navedeno, zajednica koja se se}a i tra`i pravdu.
„Prvi novembar je dan koji }e zauvek ostati urezan u na{a se}awa, ali na`alost to je i dan koji je otkrio najcrwu stranu na{eg dru{tva. Sistem u kojem nemar i korupcija vladaju, a odgovornost ne postoji“, ~ulo se na skupu u Fort Loderdejlu.
U~esnici skupa pozdravili su napore studenata i svih drugih na protestima u Srbiji.
„Oni su glas svih nas koji `elimo da `ivimo u zemqi u kojoj pravda nije samo re~, ve} na~in `ivota. Studenti su pokazali da mladost nije samo snaga ve} i savest, oni su pokazali da se ne treba pla{iti istine, ~ak i kada je ona neprijatna. I mi, kao gra|ani Srbije imamo du`nost da ih podr`imo, “, rekao je Neboj{a Stankovi} na skupu u Fort Loderdejlu.
Ameri~ki nau~nik srpskog porekla David Vuji}
Srbi iz Va{ingtona
Srbi iz Bostona
Wegova krv spasila je `ivote vi{e
od 2 miliona beba
Australijanac Xejms Harison (88) preminuo je u snu u stara~kom domu u Novom Ju`nom Velsu 17. februara, prenosi BBC objavu porodice ~oveka ~ija je krv spasila 2,4 miliona beba.
Navodi se da su ga u Australiji zvali ~ovekom sa zlatnom rukom jer je wegova krv sadr`ala rijetko antitelo Anti-D, koje se koristi za proizvodwu leka koji poma`e trudnicama ~ija bi krv mogla napasti wihovo nero|eno dete.
Iz australijskog Crvenog krsta, koji mu je odao po~ast, rekli su da je odlu~io da postane davalac nakon {to je kao 14-godi{wak dobio transfuziju tokom velike operacije grudnog ko{a. Krvnu plazmu po~eo je da daje sa 18 godina i nastavio svake dve nedeqe sve do 81. godine.
Godine 2005. oborio je svetski rekord u koli~ini darovane krvne plazme, a taj rekord dr`ao je sve do 2022., kada ga je prestigao jedan mu{karac iz SAD.
Wegova }erka Trejsi Melou{ip rekla je da je wen otac bio jako ponosan {to je spasio toliko `ivota, bez ikakvog tro{ka ili bola.
"Uvek je govorio da to ne boli, a `ivot koji spasi{ mo`da bude ba{ tvoj sopstveni", rekla je ona.
Melou{ip i dvoje Harisonovih unuka tako|e su primili Anti-D imunizaciju.
"Radovalo ga je kad bi ~uo pri~e o porodicama poput na{e, koje postoje zahvaquju}i wegovoj dobroti", rekla je.
Od wegove plazme proizvodio se anti-D imunoglobulin koji se daje Rh negativnim majkama po ro|ewu Rh-pozitivnog deteta, ~ime se spre~ava razvoj Rh antitela.
Majke i deca ponekad nemaju kompatibilna obele`ja krvi, kao {to je slu~aj kad su deca Rh-pozitivna, a majka Rh-negativna.
Nakon ro|ewa Rh-pozitivnog deteta, Rh-negativna majka dobija iwekciju anti-D imunoglobulina kako bi se spre~ilo stvarawe antitela koja bi napala crvena krvna zrnca Rh-pozitivne dece u budu}im trudno}ama.
Pre nego {to su sredinom 60-ih godina 20. veka razvijene Anti-D terapije, svaka druga beba kojoj bi dijagnostikovali HDFN nije pre`ivela.
Nije jasno za{to je Harisonova krv imala toliko Anti-D antitela, ali neki izve{taji govore da bi to moglo imati veze s velikom transfuzijom koju je primio kao 14-godi{wak. U Australiji danas ima mawe od 200 davalaca Anti-D anti-
Piloti aviona koji su se na{li u blizini blizini Australije tvrde da nisu dobili blagovremeno obave{tewe iz Pekinga o kineskim vojnim ve`bama koje su bile u toku, pokazale su poruke u koje je Rojters imao uvid.
Piloti su ~uli da su vojne ve`be u toku kada je pilot aviokompanije Virxin Australija primio prenos kineske mornarice na radio frekvenciji za hitne slu~ajeve 9.58 sati po sidnejskom vremenu pro{log petka, navode australijski zvani~nici.
Pilot je to prijavio kontroloru letewa, koji je zatim preneo poruku australijskoj vojsci.
''U toj fazi nismo znali da li je to potencijalna prevara ili stvarna“, rekao je Piter Karan, zamenik generalnog direktora agencije za kontrolu letewa, na parlamentarnom saslu{awu.
Kontrola vazdu{nog saobra}aja po~ela je da {aqe upozorewa o opasnostima avionima u blizini, ukqu~uju}i let Singapur erlajnsa iz Krajst~er~a za Singapur i let Er Wu Zilenda iz Oklanda za Melburn oko 11:30.
Ne{to kasnije dispe~er je javio pilotima Er Wu Zilenda da je kineska vojska ''nenajavqeno pucala'' u pravu severno od pozicije aviona. Piloti su obi~no obave{teni o vojnim ve`bama, lansirawu raketa i drugim problemima u vazdu{nom prostoru putem Obave{tewa za vazduhoplovce ili NOTAM-a, koji se obi~no podnose najmawe 24 sata unapred.
Kineski ratni brodovi bili su izvan australijske ekskluzivne ekonomske zone od 370 km na otvorenom moru, a Kina je saop{tila da je upozorewe koje je dala u skladu sa me|unarodnim pravom, {to je Australija priznala. Australija i Novi Zeland ipak tvrde da ovakvo obave{tewe nije ''najboqa praksa''.
tela, ali zahvaquju}i wima svake godine pomo} dobije oko 45.000 majki i wihovih beba, navodi Slu`ba za davawe krvi australijskog Crvenog krsta, poznata i kao "Lajfblad".
Ona sara|uje s australijskim Institutom za medicinska istra`ivawa Volter i Eliza Hol na razvoju Anti-D antitela u laboratoriji.
Poku{avaju da repliciraju krvne i imunolo{ke }elije iz Harisonove i krvi drugih davalaca kako bi jednog dana mogli
Australijski zoolo{ki vrt pozvao na donaciju
smrtonosnih paukova zbog protivotrova
Australijski zoolo{ki park pozvao je gra|ane da uhvate i doniraju najsmrtonosnije paukove na svetu, vrstu "funnel-web", kako bi podr`ali proizvodwu protivotrova koji spasava `ivote.
Park je saop{tio da je sezona paukova ove godine bila slaba, ali da se o~ekuje porast broja tih otrovnih paukova u narednim mesecima, pi{e „Independent“.
Zbog slabog po~etka sezone, parku su posebno potrebni mu`jaci te vrste, ~iji je otrov kqu~an za proizvodwu protivotrova.
^uvar paukova Ema Teni istakla je da je pomo} gra|ana sada va`nija nego ikada, jer je broj doniranih paukova za program proizvodwe protivotrova mawi nego u prethodnim godinama.
„Visoka vla`nost i padavine koje se o~ekuju ove jeseni stvori}e savr{ene uslove za {etwe paukova ‘funnel-web’, tako da pozivamo sve da pomognu u prikupqawu ovih paukova“, rekla je Teni.
Mu`jak sidnejskog pauka „funnel-web“ je najsmrtonosniji pauk na svetu, ali zahvaquju}i programu
da proizvode lek u laboratorijama. Nau~nici koji rade na projektu nadaju se da bi takav laboratorijski proizveden Anti-D mogao pomo}i trudnicama {irom sveta.
"Razvoj nove terapije oduvek nam je bio ne{to poput svetog grala", rekao je Dejvid Irving, {ef istra`ivawa u "Lajfbladu". Dodao je i kako je te{ko prona}i qude koji redovno daju krv i pritom proizvode dovoqno kvalitetnih antitela u velikim koli~inama.
protivotrova koji je pokrenut 1981. godine, nije bilo smrtnih slu~ajeva.
Program trenutno sakupqa otrov od vi{e od 2.000 paukova, a samo mu`jaci se koriste za uzimawe otrova.
Nakon {to se paukovima uzme otrov, paukovi se {aqu u Melburn, gde }e se koristi za proizvodwu protivotrova.
DRAMA NA LETU ZA SIDNEJ: Kuqao dim iz pilotske kabine
Avion australijske aviokompanije Kvantas bezbedno je prinudno sleteo na aerodrom u Sidneju nakon {to se pojavio dim u pilotskoj kabini.
Pilot je odlu~io da se vrati na aerodrom u Sidneju nakon {to je otkriven dim u pilotskoj kabini, a incident se dogodio na letu QF643 od Sidneja do Perta, preneo je "Independent".
Avion, u kojem je bilo gotovo 200 putnika, sleteo je bez problema, a na aerodromu su ga do~ekale slu`be hitne pomo}i.
Putnici su zatim preba~eni u drugi avion, koji je poleteo iz Sidneja.
Aviokompanija je saop{tila da }e istra`iti "tehni~ki problem" koji je doveo do prinudnog sletawa.
Kompanija Kvantas, osnovana pre vi{e od 100 godina, nije imala avionske nesre}e u kojima je bilo poginulih.
KULTURA
PAQEWA TLA:
Vatra u slu`bi
za{tite od po`ara i o`ivqavawa prirode
Da li ste znali da autohtoni narodi Australije ve} hiqadama godina koriste vatru da bi se brinuli o zemqi? Dokazi govore da tradicionalni obi~aji spaqivawa potencijalnog goriva ne samo da poma`u u smawewu intenziteta i u~estalosti {umskih po`ara, ve} tako|e igraju vitalnu ulogu u odr`avawu zdravih ekosistema.
Mnogi qudi u Australiji do`ivqavaju vatru kao pretwu – {to je i razumqivo, imaju}i u vidu razorne po`are tokom "cr-
Paqewe rastiwa i drugog prirodnog goriva u oblasti
Vanambal Gambera u Zapadnoj Australiji
i zaustave {umske po`are“, ka`e Ketrin Gunak.
Ova uobi~ajena praksa – poznata kao kultura paqewa tla ili hladno sagorevawe – nije bila u velikoj meri praktikovana od britanske kolonizacije kontinenta.
Istra`iva~i su ustanovili da je to jedan od razloga za{to je Australija postala sklonija po`arima i rawivija na destruktivne vatrene stihije.
„Stari qudi znaju da je va`no spaliti zemqu da bi bila zdrava“, ka`e Gunak.
nog leta" 2019–20. i nedavne intenzivne po`are s kraja 2024. godine.
Ali, pripadnici Prvih nacija su vatru koristili milenijumima kao mo}no oru|e upravo u borbi protiv po`ara. Kontrolisano paqewe tla bilo je od su{tinskog zna~aja za upravqawe zemqi{tem, planirawe odr`ivosti i za{titu ekosistema, ukqu~uju}i i po`are.
Aborixini tradicionalno koriste vatru za paqewe zarasle trave, korova, opalog suvog li{}a i drugih prirodnih goriva koja se akumuliraju na tlu tokom vremena.
Ketrin Gunak , predsednica Aborixinske korporacije Vanambal Gambera, jedna je od onih koji danas predvode o~uvawe te tradicije u Australiji.
"Moj otac je svake godine govorio da se tlo mora spaqivati da bi posle mogli da se ubiru plodovi za ishranu. Kultura spaqivawa je tradicija na{ih predaka, na~in `ivota. Oni su koristili vatru da ponovo o`ive zemqu, da donesu rast
Ona je 2024. godine bila koautor studije koja je dokumentovala kako se situacija s po`arima poboq{ala u zaba~enom regionu severnog Kimberlija u Zapadnoj Australiji, kao rezultat ponovnog uvo|ewa obi~ajnog spaqivawa velikih razmera.
„Pratili smo posledwih 10 godina kako bismo zaustavili {umske po`are. Imali smo uspona i padova, ali sada smo se vratili na pravi put”, dodaje Gunak.
Studija je otkrila kako su ~etiri grupe tradicionalnih ~uvara zemqe uspele da ubla`e po`are, koji su u prethodnom periodu razorno poga|ali ovaj predeo tropske savane.
Ako se paqewe tla pokazalo kao uspe{no, za{to se ne primewuje svuda?
Region severnog Kimberlija je jedno od retkih mesta u Australiji gde su programi kulture spaqivawa, nakon vra}awa vlasni{tva nad zemqi{tem tradicionalnim vlasnicima, mogli da se odvijaju pod ruku s drugim metodima, propisanim od strane dr`avnih agencija.
Aged Care
Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom ALGESTER
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
LODGE
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora
l Specijalna nega za osobe sa demencijom
Vode}i autor studije Tom Vixilante ka`e da je vra}awe vlasni{tva nad zemqom bilo "velika prekretnica".
„To je ozna~ilo da autohtoni narodi imaju prava da upravqaju zemqom na na~in na koji to `ele," ka`e Vixilante.
Trevor Hauard je nacionalni menaxer za propisano spaqivawe tla u Australijskom savetu za vatrogasne i hitne slu`be (AFAC). On vidi autohtono upravqawe vatrom u Kimberliju i {irem regionu savane kao „dobar primer {ta se mo`e posti}i i u drugim delovima Australije“.
„Taj predeo je apsolutno transformisan u posledwih 20 godina. Imao je mnogo intenzivnih po`ara, a sada se mnogo boqe upravqa zemqom i kontrolisanim paqewem vatre s niskim intenzitetom u
pravo doba godine, posti`e se napredak," ka`e Hauard, dodaju}i da domoroda~ki narodi prevode proces kroz programe podr`ane od strane nauke. Ali, Hauard upozorava da je o`ivqavawe kulture paqewa jo{ uvek u fazi razvoja.
Kako ka`e, koliko }e svaka dr`ava i teritorija imati koristi od toga, zavisi}e od wihovog anga`ovawa s tradicionalnim ~uvarima zemqe.
„[irom Australije imamo mnogo starosedela~kih naroda i svaki je privr`en svojoj lokalnoj zemqi. Zato je potrebno da svaka dr`avna i teritorijalna agencija radi sa tim grupama kako bi razumela wihove potrebe i da bi ih podr`ala u razvoju praksi spaqivawa na svoj na~in, u svojoj zemqi," naglasio je Trevor Hauard.
„Trauma": Australijski par sedeo satima pored le{a u avionu
Par iz Australije do`iveo je „traumati~no" iskustvo po{to je pored wih bilo postavqeno telo mrtve putnice tokom leta avionom kompanije Katar Ervejz. Mi~el Ring i Xenifer Kolin putovali su u Veneciju na odmor o kojem su sawali, ali je u sedi{tu do prolaza pokraj wih preminula `ena lete}i od Melburna do Dohe, ispri~ali su za australijsku televiziju Kanal 9.
Posada aviona stavila je wen le{ prekriven }ebadima pored Ringa i tu je ostao tokom ~etiri sata, koliko je bilo potrebno da slete u Dohu.
Iako je u avionu bilo slobodnih sedi{ta, nisu im ponudili da ih premeste, tvrde Mi~el i Xenifer.
Iz kompanije su se izvinili zbog „neprijatnosti i nelagode, do kojih je incident mo`da doveo". Dodali su da poku{avaju da stupe u kontakt sa putnicima.
Ring i Kolin ka`u da ih niko nije kontaktirao ili nudio podr{ku iz Katar Ervejza ili partnerske australijske firme Kantas, preko koje su rezervisali let.
Trebalo bi da postoji protokol po kojem se zbriwavaju putnici u ovakvim situacijama, smatraju oni.
Posada aviona je „odmah reagovala" kada je putnici pozlilo, ali „na`alost `ena nije mogla da se spase i to je bilo srceparaju}e gledati", objasnio je Ring.
Osobqe je poku{alo da je premesti ka sedi{tima u biznis klasi, „ali bila je prili~no krupna dama i nisu mogli da je prenesu prolazom", dodao je.
Videli su da ima slobodnih sedi{ta iza Ringa. „Pitali su da li mogu da se pomerim tamo i rekao sam 'da, nema problema'. Onda su smestili `enu u moje sedi{te", opisao je Australijanac.
Dok je Kolin dobila priliku da se premesti na slo-
bodno sedi{te nedaleko odatle, Ring isti~e da wemu nisu ponudili tu mogu}nost, iako je bilo upra`wenih mesta.
Putnici su po sletawu zamoqeni da ostanu na mestima dok medicinsko osobqe i policija ne do|u.
Slu`benici hitne pomo}i su potom po~eli da skidaju }ebad sa tela `ene i Mi~el joj je video lice, se}a se on. Morala je da postoji „obaveza brige" o putnicima i osobqu, smatraju Mi~el i Xenifer.
„Trebalo je da nas pozovu i uvere se da li nam treba pomo} ili savetovawe", ka`u.
Kolin ovo iskustvo naziva „traumati~nim".
„Potpuno razumemo da ne mo`emo da krivimo kompaniju zbog zdravqa te sirote `ene, ali mora da postoji protokol brige o putnicima u avionu", dodaje.
Iz kompanije ka`u da su „pre svega, mislima sa porodicom putnice koja je nesre}no preminula tokom leta", izviwavaju}i se drugim putnicima zbog mogu}e neprijatnosti.
Aviokompanija Kantas saop{tila je da je „postupawe prilikom ovakvih incidenata u letelici nadle`nost kompanije koja izvodi let, {to je u ovom slu~aju Katar Ervejz".
Tramp kao super heroj
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Ubedqiva pobeda na pro{lim novembarskim izborima i veliki povratak Donalda Trampa u Belu ku}u, uzdrmala je Ameriku uzdu` i popreko. To je ve} delimi~no moglo da se nasluti nekim kadrovskim re{ewima koja je Tramp odmah nakon pobede najavio. Jedno od najve}ih iznena|ewa je svakako neformalni ulazak u visoku politiku najbogatijeg ~oveka na svetu Ilona Maska. Trampova pobeda
ri~ka dr`ava“ mnogo sna`nija od bilo kog izabranog predsednika. Trampu su ruke jednostavno bile vezane, da ~ak tada nije uspevao da promeni ni neke imigracione zakone, a kamo li da re{i vi{edecenijski problem ilegalnih migranata. [to se spoqne politike ti~e i tu je malo toga uspevao da ostvari. Jedan od wegovih najve}ih uspeha u tom prvom mandatu bila je ~iwenica da u tom periodu nijedan novi rat nije zapo~et. Sa druge strane jedan od wegovih najve}ih grehova u tom prvom mandatu je svakako ~iwenica da se nije sna{ao tokom izbijawa pandemije (2020), kada je dozvolio Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da maltene preuzme kontrolu nad celom dr`avom. To mu se kasnije i osvetilo jer je tada izgubio dosta svojih pristalica. Na kontroverznim izborima protiv Xo Bajdena, rezultat je u mnogim kqu~nim dr`avama bio tesan, {to je wegovim tada{wim brojnim neprijateqima pomoglo da mu vide le|a. U kqu~nim
vati da }e Trampu uop{te i dozvoliti da se ponovo kandiduje. Sama ~iwenica da je tada, iako mla|i od Bajdena, ve} imao 74 godine, bila je dovoqna. Ipak wegova odlu~nost, upornost i neverovatna koli~ina energije koju poseduje, pomogli su mu da se reorganizuje i vrati neuporedivo ja~i nego u prvom mandatu. Ne mawe va`na bila je i ~iwenica da je Tramp izuzetno bogat ~ovek, koji dolazi iz sveta biznisa, a ne iz politike. Wegovo bogastvo procewuje se na vi{e od 10 milijardi dolara. To mu je pomoglo da u kampawu za 47. predsednika
Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u|e potpuno sam, i nezavistan od velikih politi~kih donacija. Nakon svog prvog mandata i neuspeha na izborima 2020. nau~io je lekciju, {to mu je pomoglo da se mnogo boqe pripremi za svoj drugi odlu~uju}i mandat. Osim novih glasa~a Tramp je uspeo da na svoju stranu dobije i ve}inu ameri~kih milijardera, koji ga u prvom mandatu nisu podr`avali
ne samo da je promenila lice i nali~je Amerike, ve} je izgleda promenila i ~itav svet {to je malo ko o~ekivao. Pre svega iz razloga {to se ameri~ka spoqna politika uglavnom ne mewa promenom samog predsednika. To smo videli i tokom prvog Trampovog mandata (2016-20), kada je on mo`da poku{ao da ne{to promeni, ali je od toga odustao ve} na samom po~etku. Bilo je onda potpuno jasno da je „duboka ame-
dr`avama Bajden je pobedio pod sumwivim okolnostima, i uglavnom u foto fini{u. Svi mejnstrim mediji bili su otvoreno protiv wegovog reizbora, kao i ve}ina ameri~kih milijardera. Tada je Tramp ve} odmah nakon povla~ewa najavio da }e se vratiti, i da }e se ponovo kandidovati. Malo je ko to o~ekivao nakon svega {to se tada izde{avalo na tim izborima. Bilo je potpuno nerealno o~eki-
i koji su mu itekako zagor~avali vladavinu. Iako mu mejnstrim mediji tokom duge kampawe 2024. godine opet nisu bili nakloweni, oni su nakon izbora vrlo brzo prihvatili ~iwenicu wegovog velikog povratka. I ako se po jutru dan poznaje wegov drugi mandat bi}e znatno druga~iji nego prvi. Tramp je sada ozbiqan i kada govori o carinama na proizvode iz Kine, Kanade i Meksika. Vi{e je nego ozbiqan i kada govori o Rusiji i Ukrajini, ali i o inferiornosti Evrope i wenoj licemernoj politici. Tramp ovog puta iskreno `eli druga~iju Ameriku, koju vidi ne samo kao vojnu i ekonomsku super silu, ve} i kao zemqu koja prvo brine o svojim unutra{wim problemima, pa tek onda o svim svetskim pitawima. Zato bi u nekoj novoj Americi, kakvu dosad nismo poznavali, i sam Tramp mogao da postane neki novi super heroj. Heroj koji se ne}e samo „donkihotovski“ boriti „protiv vetrewa~a“, ve} }e ponekad uspevati i da ih pokrene u onom pravom i logi~nom smeru.
Jedno od najve}ih iznena|ewa je svakako neformalni ulazak u visoku politiku najbogatijeg ~oveka na svetu Ilona Maska
U De~anskom pragu ispisana istorija
Svih sedam vekova wegove istorije, ravno 690 godina od zavr{etka wegove gradwe, uo~qivo je na izlizanom mermernom. mramornom stepeni{tupragu, severnog ulaza u crkvu koji je izlizan za ~itavih 5 santimetara od momenta gradwe
Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}
Toliko je znamenitosti manastira Visoki De~ani da nijedan posetilac u jednom danu ne mo`e sve to zabele`iti i upamtiti. Velelepna gra|evina koja se uzdi`e do 32 metra visine i ra|ena posebnim kamenom do~arava sliku kao da je pre neku godinu gra|ena. Ambijent gde manastir bistvuje, tamo gde De~anska Bistrica pravi prvo pro{irewe ispod gorostasnih Prokletija, je kao izmi{qen da sve ‘’puca’’od bogougodnog mira na 654 metara nadmorske visine, ispod najve}eg planinskog vrha Kalu|erovice sa 2.656 metara na Prokletijama.
Manastir Visoki De~ani osnovao je srpski kraq Stefan III 1327. godine. Svih sedam vekova wegove istorije, ravno 690 od zavr{etka wegove gradwe 1335, uo~qivo je na izlizanom mermernom, mramornom stepeni{tu, pragu, glavnog severnog ulaza u crkvu, koje su strpqivo isklesala stopala monaha i hiqade i hiqade vernika ali i turista iz ~itavog sveta, wima se neprekidno pewu}i na putu ka slu`bi i obilasku svetiwe koju je zapo~eo Stefan De~anski a zavr{io wegov sin car Du{an. I po tome su Visoki De~ani poznati i jedinstveni. Dva ktitora jedne svetiwe.
JEDINSTVENA ISTORIJA PRAGA
U toku proteklog februara 2025. godine, kako smo izmerili, nakon {to smo dobili blagoslov oca Petra, stepeni{te glavnog ulaza u manastir, mramorni prag,
De~ani stariji 441 godinu od Amerike
Velelepni manastir Visoki De~ani sagra|en je 1335. godine ili 441 godinu pre ameri~ke nezavisnosti 1776. godine, odnosno, ~ak 157 godina pre otkri}a Amerike 1492. godine.
Manastir Visoki De~ani od 2. jula 2004. godine nalazi se na Listi svetske ba{tine Organizacije Ujediwenih nacija za obrazovawe, nauku i kulturu (UNESCO), odlu~eno je na zasedawu Komiteta ove organizacije u kineskom gradu Su~u.
U obrazlo`ewu visoke kategorizacije Visokih De~ana UNESKO navodi se ''da su wegove freske jedno od najvrednijih primera, takozvane, renensanse Paleologa u Vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o `ivotu u XIV veku.''
du`ine 130 centimetara i visine 29 centimetara, izlizan je ravno 50 milimetara, odnosno 5 santimetara. [to zna~i da se u jednom veku prag smawivao za 1,38 santimetara do sada. Tolika je duboka srpska istorija ba{ u De~anima, u tvrdom kao ~elik mramornom pragu, u plodnoj Metohiji koja imenom ozna~ava da je cela ova oblast crkveni posed.
Svakodnevni ulazi monaha, vernika i drugih posetioca ''pojeli'' su granit-
ni mermerni prag i tako ispisali duboku, jedinstvenu istoriju, srpsku, na tako vidqivom mestu.
- De~anski prag je istina o dubokoj i dalekoj srpskoj istoriji, dr`avnosti i duhovnosti na Kosovu i Metohiji. Prag i dok su kqu~evi Visokih De~ana u srpskim rukama i Kosovo }e biti srpsko. Prag je pe~at duge i duboke srpske istorije, srpstva i pravoslavne srpske vere u metohu - veli monah Petar, gostoprimac znamenite srpske svetiwe.
- Sa skupocenim kamenom je gra|en manastir Visoki De~ani. Kamen Bre~a, lokalni mermer je va|en u okolini manastira dok je Oniks, od koga je i de~anki prag, poludragi kamen va|en u blizini Pe}ke bawe i od ove dve vrste mermera Visoki De~ani su zavr{eni 1335. godine. Celokupni kamen manastira spoqa je o~i{}en 2014. godine - veli monah Petar.
U manastiru je oslikano 4000 metara kvadratnih koji sadr`e ~ak 20 ciklusa. Nema svetiteqa iz hri{}anske istorije koji nije oslikan u manastiru Visoki De~ani. Oslikavawe manastira je zavr{eno 1348. godine.
Izgradwa manastira okon~ana je 1335. godine za samo osam godina. Me}utim, trebalo je da pro|e jo{ petnaest godina da bi weni zidovi bili ukra{eni ogromnim freskama na ~ijem su se oslikavawu smewivali monasi ~ija imena nisu zabele`ena.
Me|u nebrojanim blagom i ~udima, koje sadr`i naos crkve, tri su stvari od izuzetne va`nosti za srpski identitet, srpsku istoriju uop{te.
STVARI OD IZUZETNE VA@NOSTI Prva je relikvijar svetog kraqa Stefana De~anskog, koji se nalazi pri ju`nom delu ikonostasa. Mo{ti su naj~e{}e prekrivene.
Ina~e, netrule`no i miomirisno telo Stevana De~anskog je izva|eno 10 godina nakon wegove smrti 1331. godine a on je 1342. godine progla{en za svetiteqa.
Druga je veli~anstveni horos (bronzani sve}wak), poklon cara Du{ana manastiru De~ani, koji je 1392. godine dala obnoviti i dodatno ukrasiti kwegiwa Milica tako {to je u wega ugra|eno i istopqeno oru`je vitezova plemi}a, koji su se uz kneza Lazara borili u bici na Kosovu poqu 28. juna 1389. godine.
Tre}i predmet od izuzetne va`nosti za srpski identitet jeste ogroman krst, koji se nalazi na severnoj strani naosa, i koji se naziva jo{ i Nestorov krst. Napravqen je drugom polovinom XVI veka u de~anskoj isposnici Belaja iznad manastira.
Znamenitosti svetiwe , koju su strane vojske uvek {titile, nalaze se na svakom koraku, u svakom uglu velelepne gra|evine duge 36, {iroke 24 i visoke 32 metra. U manastiru je naslikano ~ak 10.000 pojedina~nih likova a samo je jedna freska potpisana, sa autorom ''Gre{ni Sr|a''. Lik Stefana De~anskog se na freskama pojavquje ~etiri puta a lik cara Du{ana ~ak pet puta.
Danas jedino jo{ manastir Visoki Da~ani ~uvaju vojnici Kfora dok ostale srpske svetiwe, i druge spomenike, 24 wih, obezbe|uje kosovska policija.
Prag ulaza u Visoke De~ane je du`ine 130 santimetara i visine 29 santimetara
ZAJEDNICA
Pi{e: Joca Gajeskov
U nedequ 2. marta Svetu arhijerejsku liturgiju u Kabramati
slu`io je Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit Siluan
PO^EO VASKR[WI POST
Ovogodi{wi post traja}e od 3. marta do 19. aprila. Arhijerejsko namesni{tvo sidnejsko organizuje Veliko – posna bogoslu`ewa i predavawa na koja se o~ekuje veliki broj vernika.
Prvi sastanak je odr`an u nedequ 2. marta u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati, kada je nakon ve~erwa u prisustvu mitropolita Siluana uprili~en ~in opra{tawa, gde su se sve{tenstvo i vernici opra{tawem jedni drugima pripremili za Veliki post.
Veliko pove~erje i Kanon svetog Andreja slu`eno je u ^asni ponedeqak i utorak, a u sredu od 10.00 ~asova slu`ena je Pre|eosve}ena liturgija a od 19.00 ~asova Pove~erje i Kanon svetog Andreja.
Na ^asni ~etvrtak 6. marta, tako|e u Kabramati slu`i se Veliko pove~erje i Kanon svetog Andreja sa po~etkom u 19.00 ~asova.
U petak, 7. marta, sveta Pre|eosve}ena liturgija slu`i}e se u sidnejskoj Lazarici sa po~etkom u 18.00 ~asova.
U nedequ, 9. marta, posle litije u 18.00 ~asova oko kabramatskog hrama, predavawe na temu „Prisustvo Biblije u na{em `ivotu“ odr`a}e o. Jovan Jovi}.
U sredu, 12. marta, Pre|e-
osve}ena liturgija slu`i se u hramu Svetog Save u Flemingtonu sa po~etkom u 19.00 ~asova, a u nedequ 16. marta, posle ve~erweg bogoslu`ewa od 18.00 ~asova, predavawe u Lazarici odr`a}e o. Branko Bosan~i}. Bogoslu`ewa sa predavawima traja}e do srede 9. aprila, o ~emu }e Srpski Glas pisati u narednom broju na{eg lista.
RADNI SASTANAK SIDNEJSKIH GOLUBARA
Vredni ~lanovi Golubarskog udru`ewa srpskih visokoleta~a u Australiji, sa sedi{tem u Sidneju, odr`ali su proteklih dana radni sastanak na kome se razgovaralo o aktivnostima i akcijama koje se planiraju da budu sprovedene tokom ove godine.
U planu je organizovawe takmi~ewa golubova visokoleta~a i piknik sa izlo`bom, ru~kom i narodnim veseqem za sve ~lanove, prijateqe i zainteresovane osobe, o ~emu }e javnost biti na vreme obave{tena.
Podsetimo ~itaoce Srpskog Glasa da je Srpski visokoleta~ sportski golub, vrlo cewen me|u odgajiva~ima kod nas i u svetu.
Odgajiva~i su mnogo decenija posmatrali specifi~an let golubova i ukr{tali ih, trude}i se da pove}aju vreme wegovog zadr`avawa u vazduhu. Tako, za razliku od drugih gajenih vrsta (na primer pismono{a ili lepezana), kod visokoleta~a se iskqu~ivo ocewuje let – visina i svojstvo zajedni~kog kru`ewa u jatu, u golubarskom `argonu „vis“. O pravom poreklu srpskih visokoleta~a imamo samo pretpostavke. Zna se da je rasa formirana oko 1800. godine. Zvani~no, rasa je nastala u Beogradu, a poreklo vodi od doma}ih golubova i turskih leta~a.
Poreklo golubova visokoleta~a, pa tako i srp-
Srpski visokoleta~i
skog, je mnogo starije od zvani~no navedenog u nau~nim radovima. Naime, poreklo svih visokoleta~a je veoma staro i po mi{qewu istori~ara datira jo{ iz Vavilona. Tako da je svaka pretpostavka orijentalnog porekla sasvim opravdana. Od sportskih odlika ovih ptica je visok i dug let do 1500 metara, kru`ni let - leti u krugovima pre~nika od 50 do 200 metara i grupni let u jatima od 5 do 14 ptica.
Pratiti i posmatrati let visokoleta~a je pravo zadovoqstvo i u`ivawe. Golubarskog udru`ewa srpskih visokoleta~a iz
Sidneja vr{i upis novih ~lanova tokom ~itave godine. Za sva obeve{tewa javite se Nenadu Pavi}u na tel. 0418 278 484.
RODNOM KRAJU S
U nedequ, 2. marta ove godine, na crkvenom imawu u Rosmoru, odr`an je humanitarni piknik u korist hrama Svetog Ilije u Ka{i} u (Dalmacija).
Za samo par sati prikupqeno je 122.000 dolara za dodatno ure|ewe i adaptaciju pomenute svetiwe, instalirawe rashladnih ure|aja, zamena stolarije, spoqa{wi radovi, far-
bawe, itd. To je bilo mogu}e zahvaquju}i gru pi rodoquba iz Sidneja i okoline poreklom iz Ravnih Kotara, koji su organizovali pomenutu humanitarnu akciju, kao i na{im rodoqubima iz svih srpskih krajeva koji su do{li toga dana i pru`ili nov~anu pomo} svetiwi u Ka{i}u. Za tu priliku organizatori su pri premili bogat kulturni i sportski
Radni sastanak uprave na{ih golubara
Podela nafore vernicima
22.
program uz muzika u`ivo a za gurmane posebna atrakcija bio je pe~eni vo na ra`wu i druge kulinarske |akonije iz Ravnih Kotara.
Program je profesionalno vodio glumac Sergej Ko`ul, bila je izvu~ena zaista bogata lutrija a narodno veseqe je trajalo do kasnih popodnevnih sati.
Evo par fotografija koje }e do~arati atmosferu iz Rosmora.
SRPSKOG FILMA U AUSTRALIJI
stival povezuje srpsku zajednicu u Australiji sa filmskim i kulturnim stvarala{tvom matice. Tokom proteklih 20 i vi{e godina na festivalu je prikazano vi{e od 130 filmova razli~itih `anrova i tematskog sadr`aja – za {iroku publiku.
Odr`avawe festivala ne bi bilo mogu}e bez stalnih pokroviteqa me|u kojima su:
BEO-GROUP AUSTRALIA, TV PLUS, VESTI, SRPSKI GLAS, design Q, MIS Televizija, SBS Radio, STAR CONFIGURATION, SOYA, SERBIAN FESTIVAL.
Diplomatska predstavni{tva Republike Srbije – Ambasada u Kanberi i Konzulat u
movima u svim gradovima Australije u kojima se odr`ava festival.
Tako je odr`avawe festivala postalo jo{ jedna prilika za saradwu koja objediwuje srpsku zajednicu razasutu {irom kontinenta.
Festival omogu}uje volonterima - ~lanovima timova, posebno mladima iz srpske zajednice, da steknu nova znawa o organizaciji doga|aja va`nih za zajednicu i neguju kulturu dogovarawa i me|usobne saradwe. Organizatori festivala potvrdili su ovih dana naslove svih filmova iz selekcije za ovogodi{wu smotru srpskog filma u Australiji.
Raspored projekcija, datumi i vreme, kao i sve najnovije vesti o festivalu, filmovima i kupovini karata, mo`ete na}i na zvani~nom vebsajtu festivala. Na istom sajtu nalazi se informacija o tome kako mo`ete da postanete pokroviteq festivala ili u~estvujete u organizaciji kao volonter.
Karte su u prodaji i mogu se kupiti putem na{e internet stranice ili li~no na {alterima HOYTS bioskopa. www.serbianfilmfestival.com.au
Nagrada Sir John Reid za volonterski rad
Drago nam je {to mo`emo da podelimo vest da je na{ dugogodi{wi volonter, Rade Paji}, izabran kao jedan od dva primaoca presti`ne nagrade Sir John Reid za dru{tveni rad za 2024- 25, koju je predstavio Rotary Club Melbourne (RCM). Ova nagrada odaje po~ast nasle|u Sir John Reid, biv{eg predsednika koji je posvetio preko 45 godina slu`be RCM. Od 1987. godine, nagrada Sir John Reid za usluge u zajednici se dodequje svake godine pojedincu ~iji se volonterski napori u viktorijanskoj zajednici smatraju da zaslu`uju posebno priznawe. Rade je zapo~eo svoj volonterski rad u Udru`ewu srpske zajednice Australije (USZA) 2014. godine, gde se fokusirao na podr{ku izolovanim starijim osobama srpskog porekla, od kojih su mnogi boravili u domovima za stare ili `iveli usamqeno u svojim ku}ama. Ovi pojedinci su se ~esto suo~avali sa zna~ajnim zdravstvenim, socijalnim i mentalnim zdravstvenim izazovima, sa dodatnim teretom nemogu}nosti da komuniciraju na svom materwem jeziku. Kroz {emu posetilaca zajednice koju finansira federalna vlada, Rade je doneo neprocewivo dru`ewe, nude} i posete na srpskom jeziku i pru`aju}i ose}aj udobnosti i povezanosti.
Pored svog volonterskog
rada u Udru`ewu srpske zajednice Australije, Rade je bio posve}eni volonter u South Migrant and Refugee Centre u Dandenongu i organizaciji Multiple Sclerosis Australia. Nekoliko godina bio je predsednik Srpske penzionerske grupe u Kisborou, gde je organizovao redovne doga|aje, ru~kove i ekskurzije za vi{e od 150 ~lanova.
Dodela nagrade odr`ana je u sredu, 19. februara 2025. godine, tokom sastanka Rotary Club Melbourne, u restoranu broj 35, Sofitel, Melburn. Me|u prisutnima je bio i gospodin Branko Pani}, ~lan Rotari kluba Melburn i biv{i predsednik Udru`ewa srpske zajednice u Australiji. Gospodin Pani} je odigrao kqu~nu ulogu u podsticawu na{e organizacije da nominuje Radeta za ovu istaknutu ~ast. Pored toga, dobrotvorni fond John T Reid, je velikodu{no omogu}io da obezbedi zna~ajan grant Udru`ewu srpske zajednice u Australiji - Fond za pomo} ugro`enima, kao priznawe za Radetov volonterski rad.
@eleli bismo da uputimo na{e iskrene ~estitke Radetu za wegovu izuzetnu uslugu zajednici i wegovu nepokolebqivu posve}enost volonterizmu. Tako|e izra`avamo na{u iskrenu zahvalnost Rotary Club Melbourne za wihovu velikodu{nu podr{ku kroz grant.
– Sawa @ivkovi}
M. \uki}
Feqton
NAJBOGATIJI SRBI SVETA (2)
Pi{e: Marko Lopu{ina
u Srpska dijaspora po podacima Svetske banke vredi 70 milijardi evra u Srbija u rasejawu ima jedanaest deviznih milijardera, koji poma`u otaxbinu i srpski narod
Gospo|a Madlena je osniva~ Fonda Madlena Zepter, Muzeja Zepter, Galerije Zepter, Opere i teatra “Madlenianum”, izdava~ke ku}e “Zepter book world”, aukcijske ku}e “Madlart”, Zadu`bine familije Zepter, kwi`evne nagrade “@ensko pero”, gluma~kog priznawa “Dobri~in prsten”, tri nagrade na evropskom i svetskom nivou: Prix Littéraire Européen Madeleine Zepter, Zepter International Design Award – Artzept i Prix Zepter international du jeune chef Nosilac je visokog priznawa Ukrajinske akademije nauka kao mecena u ekologiji i kulturi. Prvi je dobitnik “Zlatnog venca” visokog priznawa dr`ave Srbije za poseban doprinos razvoju kulture i ogromna materijalna sredstva ulo`ena u zadu`bine, fondacije i umetnost dana{wice. Cepterovi `ive i rade u Beogradu, Monte Karlu i Parizu, a grade zadu`bine po Beogradu, koje poklawaju srpskom narodu, kao {to je u~iweno i sa Palatom umetnosti “Madlena” na Dediwu.
Za dve dame, milijarderke srpskog porekla Ubavku Miti} i Slavicu Radi}, pri~a se da su kraqica gasa i kraqica mode. Ubavka poznata u Kanadi kao Rebeka Mekdonalds vlasnica je kompanija "Enerxi Sejvings Inkom Fand" i „Just energy“, koje trguju gasom i strujom. Ima 3.000 zaposlenih i promet od dve milijarde dolara. Slavica poznatija kao gospo|a Eklston i prva dama “Formule 1”, vlasnica je modnih ku}a vrednih milijardu funti.
Ubavka Miti} je ro|ena u Sarajevu 1954. godine i odrasla u Beogradu. Majka joj je bila posleratni direktor Narodne banke u Sarajevu, a otac, visoki funkcioner Ministarstva rudarstva i energetike. Napustila je porodicu i emigrirala u Kanadu 1974. Udala se za Pirsona Mekdonalda i postala biznismenka i majka. Tri puta je dobila titulu „poslovna `ena godine u Kanadi i SAD“. ^lan je elitnog kluba „Horacio Alger” u Va{ingtonu, koji okupqa 300 najmo}nijih qudi SAD i Kanade. ^lan je uprave tog kluba koju ~ine 20 najmo}nijih privrednika i politi~ara. Ktitor je hrama SPC u Kanadi i nosilac Ordena Sv. Save. Organizator je i finansijer mnogih srpskih manifestacija u Americi. Darivala je 200.000 dolara za stanove u koje su se uselile izbeglice iz kolektivnog centra u Krwa~i. @ivi u Torontu i Beogradu.
PAMETNE MILIJARDERKE
Slavica Radi} je mla|a (Rijeka 1958). Ro|ena je u porodici bawalu~kih Srba, a {kolovala se u Maglaju, Bawa Luci i Rijeci. Sedamdesetih godina odlazi u Milano, gde je radila kao manekenka. Kao model kompanije “Armani” upoznala je (1982) na trkama “Formule jedan” u Monci vlasnika Bernija Eklstona i udala se (1984) za wega. Postala je suvlasnik i uspe{na poslovna `ena. Po~etkom 21. veka dogovarala sa sa predsednikom Vojislavom Ko{tunicom za investicije u Srbiji. Razvela se 2009. od supruga, sa kojim ima dve }erke Tamaru i Petru Eklston, i nasledila milijardu funti, {to je ~ini najbogatijom Srpkiwom na svetu. @ivi u Londonu i Beogradu. Wega zovu novi Nikola Tesla. On je oskarovac, profesor, nau~nik i pronalaza~ sa vi{e od 350 izuma. Zove se Dejan
Wega zovu novi Nikola Tesla. On je oskarovac, profesor, nau~nik i pronalaza~ sa vi{e od 350 izuma. Zove se Dejan Ili}
Ili}. Ro|en je u Selevcu 1957. Odrastao i {kolovao se u Smederevskoj Palanci. Bio je reprezentazivac u odbojci i igra~ OK „Medon“, Italija, OK „Bajern 04“, Leverkuzen i OK „Elvangen“. Diplomirao je fizi~ku hemiju na BU, magistrirao na Medon univerzitetu u Francuskoj i doktorirao u Drezdenu 1985. Radio kao docent na Univerzitetu Karlsrue. Postao je glavni in`ewer (1992) za istra`ivawa i razvoj u kompaniji „Varta“ i vlasnik dve fabrike „Varta mikrobateri“ u Elvengenu i “ARRI”, svetskog lidera u proizvodwi filmske i televizijske opreme.
Profesor je na univerzitetima u Wu Xersiju, Parizu, Londonu, Gracu i u Beogradu. Izumeo i patentirao nekoliko tipova mikrobaterija i smart kartica. Doprineo je revoluciji u proizvodwi mini baterija za mobilne telefone i laptopove. Bio je saradnik Stiva Xobsa i saradnik kancelarke Angele Merkel na projektu elektro-automobila i elekto-puteva u Nema~koj. Dobitnik tehni~kog Oskara, nagrade za inovacije „Flex“ kamera za snimawe filmova. Vi{e puta je progla{avan nau~nikom i menaxerom godine (2005. i 2007) u Nema~koj. ^lan je Wujor{ke akademije nauka. Dobitnik je nagrade “Nikola Tesla” Ministarstva za dijasporu (2010) za nauku i pronalaza{tvo, dobitnik je nagrade `ivotno delo Svetskog udru`ewa hemi~ara. Godine 2018. odlikovan je Zlatnom medaqom za zasluge od dr`ave Srbije. Investirao je u fabriku elektronskih kablova u Smederevskoj Palanci. @ivi u Minhenu i Selevcu.
EVROPSKI GRA\EVINAR
Evropski prvak u gra|evinarstvu je Mirko Latinovi}. Ro|en je 1954. u srpskoj porodici u selu kod Bosanskog Petrovca. U vreme stare Jugoslavije, oti{ao je na rad u Sloveniju, gde se {kolovao za elektroin`ewera. Kao privrednik vodio je predstavni{tvo „Iskre“ iz Krawa u SSSR-u. U vreme perestrojke (1986) otvorio je privatnu gra|evinsku firmu „Omeks“ i ostao sa porodicom u Moskvi. Do`iveo je raspad velike dr`ave i wenog sistema, perestrojku i glasnost, mali gra|anski rat, fazu oligahrizma i demokratije, ali je ekonomski rastao i 1992. osnovao sa svojom bra}om novu gra|evinsku kompaniju „Trejdjunik“. Kompanija ima svoja predstavni{tva i gradili{ta u Rusiji, Srbiji, Italiji, [paniji, [vajcarskoj, Nema~koj i Crnoj Gori. Latinovi} je izveo rekonstrukcija glavne zgrade Centralne banke Ruske Federacije i wenih filijala u Rusiji, ali izgradio na desetine objekata u Moskvi i okolini. Gradio je Olimpijsko selo u So~iju za Zimske olimpijske igre u Rusiji i fudbalske stadione {irom Rusije za Mundijal 2018. godine. Izgradio je ogromno turisti~ko naseqe sa vilama u [paniji. Investirao je u otaxbini izgradwu “Tradejunik centara” u Beogradu, In|iji i Budvi. Izgradio je prelepo Carsko Selo na brdu iznad Svetog Stefana i hotel “Splendid” u Be~i}ima. Planira da gradi Akva park u Zemunu i velelepne palate u Moskvi. Ktitor je hrama SPC u rodnom selu. Dobitnik je Specijalne olimpijske zlatne medaqe Rusije za gra|evinarstvo, dobitnik je (2014) Gramate ruskog predsednika Vladimira Putina. Evropske nagrade za najboqeg gra|evinara osvajao je u Parizu, Londonu, Moskvi, Beogradu. Osvojio je Prvu nagradu [panije i drugu nagradu u Parizu na Svetskom bienalu gra|ivinarstva u konkurenciji kompanija iz 138 zemaqa za kompleks vila “Meiso hils” u Marbeqi. Dobitnik je specijalne nagrade “Biznis partner” kao najboqi srpski privrednik u dijaspori i u Srbiji. @ivi u Moskvi i u Beogradu. Me|u najbogatije Srbe sveta je i Radislav Stojkovi}, koji je ro|en u Rumuniji, a vlasnik je akcionarskog dru{tva "Auto-danubijus", u ~ijem sastavu je nekoliko novoosnovanih firmi. Kompanija danas pravi godi{wi obrt kapitala od oko 10 miliona dolara. Ro|en je 28. marta 1945. godine u Belobre{ki, u Rumuniji. [kolovawe je nastavio u Srpskoj gimnaziji u Temi{varu, gde je zavr{io Ma{inski fakultet 1968. godine. Pored biznisa zna~ajno poqe delovawa Radislava Stojkovi}a je humanitarna pomo} srpskoj zajednici u Rumuniji i u Srbiji. (Kraj)
Najbogatiji bra~ni par u Srbiji, Madlena i Filip Cepter
Ubavka Miti}, poznata u Kanadi kao Rebeka Mekdonalds, milijarderka, trguje gasom i strujom
Aqaska – zemqa pono}nog sunca
Najve}a ameri~ka savezna dr`ava ima povr{inu od preko 1,5 milion km2. Tre}ina teritorije ove dr`ave nalazi se u polarnom pojasu.
Na Aqasci po~iwe planinski masiv Kordiqeri koji se prote`e u pravcu sever – jug. Ovde se nalazi deset najvi{ih vrhova u Severnoj Americi. Ovde se nalazi najvi{i vrh Severne Amerike – Denali (6190 m) koji se do 2012. godine nazivao Mek Kinli. Ovaj i drugi planinski venci se i daqe izdi`u jer Pacifi~ka plo~a tone pod Severnoameri~ku 7-11 cm godi{we. Iz ovog razloga, ovde se nalazi jaka seizmi~ka aktivnost (deo Vatrenog pojasa Pacifika), kao i vulkanska aktivnost. Najpoznatiji vulkani su Pavlov, Katmaj, Unimak i [i{aldin.
Najva`nija i najdu`a reka Aqaske je Jukon (3185 km). Druga po du`ini je reka Kaskokvim. Sve aqaske reke imaju sne`ni re`im sa najve}im vodostajem krajem prole}a posle otapawa snegova. Ovo otapawe tokom letweg dela godine uzrokuje da gotovo polovina povr{ine Aqaske postaje mo~vara.
Najstarije podatke o prirodi i stanovni{tvu Aqaske dali su ruski istra`iva~i po~etkom XVIII veka, De`wev, Bering i ]irikov. Tada se Aqaska ozna~ava kao „Boq{aja zemqa" (Velika zemqa). Jedan ruski brod je 1714. godine doplovio do ostrva Komador gde se iskrcala ruska posada zbog nevremena. ^lanovi posade su zapazili da su priobalne vode veoma bogate tuqanima. Ulovili su veliki broj tih `ivotiwa. Vrativ{i se u Rusiju, prodali su robu i izazvali veliku pa`wu carskog dvora i javnosti.
Kada su kasnije Rusi do{li na Aqaksu, po~eli su da osnivaju naseqa po arhitektonskom uzoru na ona u isto~nom Sibiru. Naseqa su nazvali ruskim imenima i ogra|ivali ih kao za{titu od domorodaca. Oni su bili prvi trgovci krznom sa Amerikancima i Britancima. Zbog osnivawa ameri~kih i britanskih konkurentskih trgova~kih kompanija i velikih tro{kova transporta, ruski dvor odlu~uje da proda ovu teritoriju SAD 1867. godine za sedam miliona dolara. Ovaj naizgled neprofitabilni deo sveta za Ruse, uzrokovao je kobnu gre{ku. U narednih nekoliko godina, Amerikanci na Aqasci pronalaze zlato, ugaq i druge dragocenosti, a vek kasnije pronalaze naftu. Time, uz nesumwiv geostrate{ki zna~aj, Aqaska ima veliki i privredni uticaj u SAD. Na Aqasci se mogu izdvojiti odre|ene geografske celine. Jugoisto~no primorje karakteri{u kratkotrajni mrazevi. More se ovde ne zale|uje, a i {umski pokriva~ je prostran. Obale ovog primorja zapquskuju vode tople aqaske morske struje, dok Kordiqeri spre~avaju hladne vazdu{ne mase sa severa. Toplije temperature opadaju sa nadmorskom visinom. Stoga vegetacija u ovoj oblasti se smawuje preko 800 m nadmorske visine. Ovde se nalazi glavni grad Aqaske, Xuno, koji je nastao 1880. godine kao kamp kopa~a zlata. Ovo je prvo naseqe koje su osnovali Amerikanci po kupovini Aqaske. Sada ima 30.000 stanovnika. Jo{ jedno va`no naseqe je Sitka (biv{i Novi Arhangelsk) koji je bio prestonica Ruske Amerike. Tre}i grad je Ke~ikan koji je poznat po industriji za preradu lososa. Severozapadno primorje karakteri{e se najvi{im vrhom Severne Amerike. Sa planinskih masiva u ovoj oblasti se spu{taju dugi i {iroki lednici do mora gde se lome u velike sante leda. Ovde prestaju uticaji tople aqaske morske struje, pa je ovo zna~ajno ribolovno podru~je. Vode su bogate lososom. Kroz ovu oblast vode zna~ajne saobra}ajne komunikacije. Najva`nija `eleznica spaja luku Sjuard sa gradom Ferbenksom. Ona prolazi kroz najve|i grad ove savezne dr`ave, Enkorix. Sa oko 400.000 stanovnika, u
ovom gradu `ivi vi{e od polovine stanovni{tva Aqaske. Ono je sme{teno u Kukovom zalivu na padinama planine ^uga~. Ovo je najve}a luka Aqaske. Sagra|ena je 1914. godine kao radni~ki kamp za graditeqe pruge prema zlatonosnim poqima Ferbenksa. Da u drugoj polovini XIX veka nisu otkrivena nalazi{ta zlata, verovatno bi unutra{wost Aqaske bila potpuno nerazvijena. ^im je otkriveno zlato, nagrnuo je veliki broj kopa~a iz ostatka SAD. Grad Ferbenks je po~eo da se razvija, ali i da gubi stanovni{tvo kada su nalazi{ta iscrpqena. Me|utim, dana{wi Ferbenks kao najzna~ajniji saobra}ajni ~vor ove savezne dr`ave duguje izgradwi sistema drumskih puteva i `elezni~kih pruga izgra|enih u toku Drugog svetskog rata. Napadom Japana na ameri~ku luku Perl Harbur na Havajima, javila se bojazan u Va{ingtonu da }e japanska mornarica napasti Aqasku. I tada, kao i sada, Aqaska je imala mali broj stanovnika i nedovoqnu vojsku. Kako bi se zaustavila potencijalna japanska invazija, ameri~ka Vlada u dogovoru sa kanadskom po~iwe izgradwu modernih saobra}ajnica od Oregona, preko Britanske Kolumbije do doline reke Jukon i aqaskog primorja. Time bi se omogu}io brz transport ratne opreme na Aqasku i kopnenog dela SAD. Drugi va`an uzrok razvoja saobra}aja, pre svega vazdu{nog, iznad Aqaske je pove}avawa broja prekookeanskih letova izme|u Severne Amerike i Azije. S obzirom na oblik Zemqe i zakrivqenost atmosfere, ovi letovi se obavqaju po ortodromi, kru`nici sfere koja je najmawe rastojawe izme|u dve ta~ke. Kako ona prolazi kroz polarne predele, tako i prekookeanski letovi prele}u preko Aqaske ~ine}i wen zna~aj jo{ ve}im. Po popisu iz 2020. godine na Aqasci `ivi 733.000 qudi. Oni su 48. ameri~ka savezna dr`ava po broju stanovnika i ubedqivo posledwa po gustini naseqenosti. Ipak, Aqaska ima mlado stanovni{tvo. To je posledica doseqavawa mla|e populacije u potrazi za poslom. U etni~koj strukturi dominiraju potomci evropskih doseqenika (60%) koji su uglavnom naseqeni u urbanijim centrima. Oko 25% populacije ~ine melezi, najvi{e Latinoamerikanci. Specifi~nu populaciju ju`ne Aqaske ~ine tzv. Aqaskerosi, potomci sezonskih radnika sa Filipina koji su po~etkom XX veka do{li u ove predele kao radna snaga u industriji za preradu lososa. Ovde se mo`e napraviti paralela sa tzv. kreolima, stanovni{tvu koje je ro|eno na tlu Latinske Amerike, ali su im roditeqi do{li iz Evrope. Aqaska je poznata po polarnim no}ima. Weni krajwi severni delovi ostaju u mraku od 22. novembra do 22. januara. Naime, svega nekoliko sati tokom dana }e predeli Aqaske unutar polarnog kruga imati tzv. gra|anski sumrak. Za razliku od polarne no}i, tokom letweg dela godine, u najsevernijim delovima Aqaske imamo pojavu tzv. polarnog dana. U tim mesecima Sunce ne zalazi ispod horizonta, pa se mo`e videti i u pono}. Zato se ono naziva i pono}no Sunce. Ono je vidqivo i u severnim delovima Skandinavije, Grenlanda, Islanda, Sibira i Kanade i Antarktika. Do ove pojave dolazi usled nagnutosti Zemqe pod uglom od 23,50 u odnosu na osu rotacije. Samim tim Sun~evi zraci ne dopiru do polarnih predela tokom cele godine.
Koliko je Aqaska vazdu{ni koridor, govori i podatak da svaki 60. stanovnik ove savezne dr`ave ima leta~ku licencu i neki tip aviona. Aerodrom Lejk Hud kod Enkorixa je najve}a morska i vazdu{na luka hidroaviona na svetu.
Aqaska je u prvim danima januara 1959. godine primqena kao 49. savezna dr`ava SAD.
Na Aqasci se nalazi najve}i nacionalni park u SAD – Vrangel Sent Elijas. Prostire se na vi{e od 33.000 km2. Postao je nacionalni park 1980. godine i dobio je ime po Ferdinandu von Frangelu, ruskom pomorcu i guverneru Aqaske.
Najve}i grad Aqaske, Enkorix, sa oko 400.000 stanovnika
Najva`nija i najdu`a reka Aqaske je Jukon (3185 km)
Jedan dan `ivota
Vratio se prekju~e ~ovek sa godi{weg odmora, stigao pola sata pre svih na posao, raspakovao stvari, pristavio kafu, otvorio novine i – ostao tako, kao skulptura, zaustavqen u pokretu.
Ne{to nije bilo u redu.
Wegov prvi radni dan bio je ~etvrtak, sedmi septembar, a u novinama je pisalo da je sreda, {esti septembar. Jedan dan ranije. Pozvao je telefonom portira i rekao iznervirano:
– Podmetnuli ste mi paket ju~era{wih novina.
– Dao sam vam svoje ro|ene novine – rekao je portir mirno. – Vama sleduje tek od sutra. Od ~etvrtka, kad se vra}ate na posao.
^ovek je pro~istio grlo i snizio ton:
– A {ta je danas? – upitao je oprezno.
– Sreda – rekao je portir. – Sreda, {esti septembar…
Kao u usporenom filmu ~ovek je spustio slu{alicu, pogledao kalendar na stolu, pogledao ponovo novinske datume – sve je bilo u redu samo je on imao jedan dan vi{ka. Ne{to se prera~unao. Na odmoru nije gledao televiziju, nije slu{ao radio, nije ~itao dnevnu, nego samo ilustrovanu {tampu, pobrkao je dane i sad je, odjednom, imao vi{ka ~itav dan `ivota. Da ne bi bilo zabune, proverio je na 988 telefonom. @enski glas sa one strane obavestio ga je da je stvarno danas sreda, 6. septembar. Odjednom je `ivnuo. Posko~io. Do{lo mu je da vrisne u praznoj kancelariji. Pogurao je hartije natrag u fioke, prosuo xezvu sa zasla|enom vodom, pokupio novine i sleteo niz stepenice.
Kraj portira je proleteo kao metak. Zastao je na izlazu, zinuo i {irom udahnuo mokri vazduh ranog septembra. U ovoj jurwavi, u ovoj trci sa minutima, on je imao ~itava dvadeset ~etiri sata vi{ka. To je zna~ilo
MILORAD PAVI]:
da tek sutra popodne treba da ode u selo po `enu i decu. To je zna~ilo da mo`e da krene bilo kojom ulicom i ode na svejedno koju stranu. Do sutra u ovo doba on je slobodan, niko ga ne}e tra`iti…
Mo`ete zamisliti ~oveka koji se na|e u takvoj situaciji. Prvi put po{ao je mirnim korakom ulicom. Prvi put imao je vremena da primeti qude, izloge, ku}e. Odjednom, po~eo je da otkriva bezbroj novih stvari u davno poznatim ulicama: ornamente na kapijama, gvozdene balkone, neobi~ne fasade…
– Ne – rekao je odlu~no – ovaj dan ne smem izgubiti uludo. Moram negde sesti i isplanirati svaki minut. Moram smisliti {ta }u. Moram sebi prirediti ne{to izuzetno, ne{to ~ega }u se se}ati celog `ivota.
Odjednom su mu navrle u glavu slike Pariza, Londona, Madrida, Amsterdama, Be~a. Lako je `iveti u velikim gradovima Ali kako ovde, gde je sreda za sve ostale jedan sumoran, ki{ovit radni dan, malo prohladan, malo namr{ten, bez boja, bez spektakla, bez atrakcija.
[ta mo`e da padne prvo ~oveku na pamet u takvoj prilici? Zatra`io je od kelnera u restoranu telefonski imenik i po~eo da traga za starim, zaboravqenim vezama. Na`alost, ve} godinama nije zalazio u kafane i nije znao ~ak ni to kakva je gde muzika, kakvo pi}e i kakva kuhiwa. Izabrao je nekoliko adresa `ena sa kojima je ranije imao neke romanse. Jedna je bila udata ve} tri godine. Dve je na{ao na poslu, ali su ga hladno odbile. ^etvrta ga je pitala zar ga nije stid da se sad, posle toliko vremena, mirno javqa kao da se uop{te ni{ta nije desilo…
Odlu~io je da po|e u `ivot kao ledolomac, pa {ta sretne – to i da do`ivi. Do podne je lutao po klubovima i bifei-
Cvetna groznica
Pribli`avalo se prole}e 1973. godine i ja sam znao da }e sa prvim travama i ranim vejawem peludi po~eti da me osvaja jo{ jednom, po 34. put za ove 43 godine `ivota cvetna groznica. Jedini lek, znao sam iz iskustva (a i on privremen), bilo je more.
Ono je jedino moglo da me odbrani od mirisa koji su mi napadali neza{ti}ene i u to doba godine preosetqive nozdrve, o~i, usne i ko`u sve ja~e {to su bili gu{}i i {to se vi{e pribli`avalo sazve`|e Psa.
Samo u{i su mi ostajale po{te|ene od tih mirisnih oluja. Isparewa, slani vetrovi, zadah pene, joda i morskih trava, koje su o~igledno u ratu s kopnenim travama, sukob suvo}e i vlage, uzimali su me brzo i lako u za{titu dok god sam se nalazio u krugu wihovog zra~ewa. Putovawe u planine nije dolazilo u obzir, jer trave koje precvetaju u dolinama, ne{to kasnije cvetaju u brdima i svako pomerawe u visine vra}alo bi me u fazu koju sam u dolini ve} bio preboleo. Trebalo je, dakle, silaziti {to vi{e, do samog nivoa mora. Ove godine re{io sam da taj silazak ne bude u pravcu Stona, gde sam obi~no letovao jedu}i dagwe s crnim hlebom i belim vinom, nego u pravcu jedne druge, ju`nije obale. Kako
se niko od prijateqa nije re{io da u ovo doba godine kre}e na put, po{ao sam sâm uzev{i sa sobom u kola plavu torbu s presvlakama, bocu vina, kesu poqskih gqiva, konzervu pasuqa i par krvavica. Lekove protiv cvetne groznice sa rado{}u sam odbacio i krenuo najkra}im i najbr`im putem na jug preko Ni{a i Skopqa prema egejskoj obali. Usput, negde pred ve~e, u Stobima sam se zaustavio za trenutak i nose}i vino i hranu otpe{a~io do malog rimskog am fiteatra koji se nalazio skriven iza termi, spoqa zasut i zarastao u trave, ali iznutra hladovit i skoro potpuno o~uvan sa svojih 120 mesta u gledali{tu. Tu sam mogao, za{ti}en od sunca i cvetnog praha da predahnem i obedujem okru`en kamenom, vlagom i pokojim strukom lo}ike, koja nije imala mo} da mi na{kodi. U{ao sam na ulaz za glumce, stavio bocu i hranu na veliki kamen posred scene i brzo se povukao. Prikupio sam suve bivoqe balege, ne{to gran~ica punih skorelog blata, uneo sve to natrag na scenu i upalio vatru. Kresawe {ibice ~ulo se, kao {to sam o~ekivao i ve} ranije proverio vi{e puta, potpuno jasno sve do najdaqeg mesta u posledwem redu pri vrhu amfiteatra. Ali, napo-
ma, zalazio u otmene restorane, terao kola ~ak do periferijskih kr~mi Na kraju je odlu~io da zakqu~a auto Alkohol je po~eo da deluje i upla{io se da ne napravi neku glupost usred bela dana.
Ustvari, bio je {okiran. Sreda. Radni dan. A toliko sveta na ulicama. Toliko sveta u kafanama. Toliko sveta koji se muva po radwama, pijacama… Ko onda u ovoj zemqi radi, mislio je, kad se toliki {etaju? Ranije to nije prime}ivao, jer prepodneva je provodio u kancelariji. Sad je odjednom video prepun grad qudi koji su se tiskali, mimoilazili, sedeli, }askali.
U dva po podne, minut pre kraja radnog vremena, usko~io je u taksi i vratio se ku}i. Bio je tre{ten pijan. Propalo mu je ~itavo prepodne, ali ve~e je odlu~io da provede bogovski.
Trebalo je zato da se istu{ira, ispava i spremi za izlazak. Glasno je pevao dok je ogrnut pe{kirom {etao kroz ku}u. Imao je u glavi hiqadu ideja. Imao je jo{ toliko najdivnijih `eqa. Onda je zaspao.
I probudio se sutradan u ~etiri ujutro. Mamuran. Gladan. Nesre}an. Prozebao, jer spavao je ogrnut samo mokrim pe{kirom. Uko~ena vrata. Krmeqivih o~iju od nazeba. Progutao je tetrapak mleka i pristavio
Upropastio je svoj jedan jedini dan `ivota.
Nije umeo da ga iskoristi. Nije umeo ni{ta da do`ivi. Nije umeo ~ak ni sopstvena kola da doveze do ku}e, nego je morao da ide po wih na drugi kraj grada. Opet je bio na poslu pola sata pre svih. Opet voda za kafu. Opet paket novina. Nije ih ni otvorio. Mrzovoqnim pokretima vadio je hartije iz fioka i slagao ih ispred sebe.
Bio je, na`alost, ~etvrtak, sedmi septembar. Wegov prvi radni dan. Ovoga puta bez zabune. Ovoga puta kalendarski i `ivotno na svom mestu.
U toku radnog vremena jo{ dva puta nije izdr`ao i zaplakao se.
– Da ti nije neko umro? – pitali su zabrinuto drugovi s posla.
– Da – kazao je – Umro mi je neko u kog sam najvi{e verovao.
Daqe ga nisu pitali. Daqe nije ni obja{wavao.
Ko zna koliko dana `ivota mu je propalo zbog tog jednog, koji je bio vi{ak. Neprekidno je mislio samo o tome i bio sve bolesniji. Stvarno je bio te{ko, prete{ko bolestan.
gde su divqale trave i mirisi brusnice i lovorike, nije se moglo ~uti apsolutno ni{ta {to se doga|alo unutra. Vatru sam posolio da bi se izgubio miris balege i blata u woj, a zatim sam gqive oprao u vinu i zajedno s krvavicama bacio na `eravicu. Sedeo sam i gledao iz hlada kako sunce na zalasku mewa sedi{ta u gledali{tu i pribli`ava se izlasku iz amfiteatra.
Kada je napustilo pozori{te, skinuo sam gqive i krvavice sa vatri{ta, otvorio pasuq i po~eo da jedem.
^ujnost je bila savr{ena i svaki moj zalogaj odjekivao je na svakom sedi{tu ponaosob podjednako jasno, od prvog do osmog reda, ali svuda na drugi na~in, vra}aju} i mi zvuk natrag u sredi{te sce-
ne. To je bilo kao da su gledaoci, ~ija su imena bila isklesana na pro~eqima wihovih kamenih sedi{ta, jeli zajedno sa mnom, ili bar po`udno mqaskali usnama pri svakom novom zalogaju. U~inilo mi se da sam me|u tim imenima na pro~equ sedi{ta razaznao i nekoliko `enskih imena. U svakom slu~aju, sto dvadeset pari wihovih u{iju bilo je na~uqeno u odjeku jo{ uvek, i preda mnom je oslu{kivalo s napetom pa`wom i `vakalo za mnom ~itavo gledali{te u Stobima po`udno udi{u}i miris krvavice. Kada bih zastao, zastajali su i oni kao da im je zalogaj zapeo u grlu i napregnuto pratili {ta }u u~initi. U takvim trenucima naro~ito sam pazio da seku}i hranu ne pore`em
prst, jer sam imao ose}aj da bi ih miris `ive krvi mogao izvesti iz ravnote`e i oni bi sa galerije mogli kidisati na mene i rastrgnuti me goweni svojom dvehiqadugodi{wom `e|i. Posle obeda komad krvavice sam bacio u vatru i ostavio da dogori, a potom sam ugasio ogaw vinom, i cvr~awe uga{ene vatre bilo je propra}eno na galeriji jednim prigu{enim: Psssst! Upravo sam hteo da sklopim no` kada je iznenada dunuo vetar i naneo ne{to cvetnog praha na pozornicu; kinuo sam i u istom trenutku posekao ruku. Krv je pala na topli kamen i zamirisala… Ako sam dobro shvatio i upamtio {ta se potom dogodilo, nije mi jasno ko sada pi{e ove redove.
Iz kwige „Mali je svet“ Milorada Pavi}a
kafu. Naslonio je glavu na kuhiwski sto i zaplakao.
Istorijski trenutak za
Novi Pazar – posle vi{e decenija, Srbi i Bo{waci
zajedno se bore za ovu zemqu
Sead Biberovi} iz organizacije Urban in izjavio je da su protesti koji se odvijaju u Novom Pazaru istorijski trenutak za taj grad i da prvi put, posle vi{e decenija, pripadnici i pripadnice ve}inskog srpskog naroda i mawinskog bo{wa~kog naroda zajedno protestuju i "bore se za ovu jadnu, napa}enu zemqu".
„^ini mi se da je ovo poseban istorijski trenutak za Novi Pazar, za sve nas koji u wemu `ivimo. I namerno ka`em, za sve nas koji u wemu `ivimo – i za Bo{wake i Bo{wakiwe, i Srbe i Srpkiwe i sve ostale nacionalne mawine koje ovde `ive, a hvala Bogu ima ih“, ka`e Biberovi} i dodaje:
„Na{i mladi, mudri, pametni qudi su nam priredili ovo zadovoqstvo da nakon 30 i ne{to godina u Novom Pazaru imamo gra|anski protest u kojem zajedno u~estvuju i Bo{waci, i Bo{wakiwe, i Srbi, i Srpkiwe“.
On smatra da posebno treba naglasiti taj momenat. „Na stranu zahtevi studentskih protesta koji }e, nadam se, {to skorije biti ispuweni. To nije ni{ta specifi~no za druge gradove u Srbiji, za druge univerzitete, za druge studente i studentkiwe, ali kod nas je vrlo, vrlo bitno naglasiti taj momenat. Prvi put, posle vi{e decenija, pripadnici i pripadnice ve}inskog srpskog naroda i mawinskog bo{wa~kog naroda zajedno protestuju i zajedno se bore za neku boqu budu}nost, za ovu jadnu napa}enu zemqu“, isti~e Biberovi}.
Na konstataciju reportera N1 da je u pro{losti va`ilo da se Novi Pazar kasno budi, i da je u odnosu na neke druge gradove malo kasnije i sada sve krenulo, sagovornik N1 ka`e:
„Za Novi Pazar je specifi~no to {to mi imamo to bolno iskustvo 90ih i to je jo{ u svesti gra|ana i gra|anki. I sre}om, ovi mladi qudi su neoptere}eni time. Dakle, postoji ovde jo{ ~itav niz specifi~nosti koji uti~u na to da se Pazarci i Pazarke u jo{ ve}em broju ne ukqu~uju u podr{ku studenatima“.
A da li atmosfera u Novom Pazaru vi{e nije ona stara?
„Nije sigurno. I ja sam ube|en da vi{e nikada ne}e biti kao ona stara, jer ne mogu vi{e da nam name}u te nacionalne podele. Kad ka`em oni, mislim na vlasti u Beogradu, ali i ostale politi~ke faktore ovde, lokalnu vlast kojoj odgovara podela, kojoj odgovara da se delimo na nas i wih, na Srbe i Bo{wake, na ove i one, na na{e i va{e. Nadam se da vi{e ta atmosfera nikada ne}e ni biti, ali moramo svi zajedno da doprinesemo dodatno tome“, poru~io je.
[estorica episkopa SPC podr`ala studente i ogradili se od uvreda mitropolita Davida koji ih je nazvao usta{ama
[estorica episkopa Srpske pravoslavne crkve uputila su pismo patrijarhu Porfiriju u kom isti~u da podr`avaju studente i da se ogra|uju od poruke mitropolita Davida koji je u autorskom tekstu objavqenom na sajtu Eparhije kru{eva~ke i SPC uporedio studente sa usta{ama.
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, mitropolit @i~ki Justin, arhiepiskop diseldorfsko-berlinski i mitropolit nema~ki Grigorije, episkop zapadnoameri~ki Maksim, episkop isto~noameri~ki Irinej, kao i episkop zahumsko-hercegova~ki Dimitrije uputili su pismo patrijarhu Porfiriju u kom isti~u da su studenti na{a budu}nost, naglasiv{i jasno da Crkva ne misli da su oni „srpske usta{e“.
„Kao arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve ose}amo du`nost da javno izrazimo neslagawe i ogra|ivawe od bilo kakvog govora koji dehumanizuje drugog ~oveka, a posebno od govora koji mlade qude, studente, nipoda{tava kao faktor izgradwe dru{tva, faktor koji doprinosi budu}nosti istog, ili ih poni`ava kao one koji su pozvani da misle i tra`e istinu. Crkva Hristova, kao izabrani narod i dom Boga @ivoga, postoji u svakom vremenu da qubavqu privodi sve qude spasewu. Istorija nas u~i da svaki govor koji poni{tava dostojanstvo drugog vodi ka velikim dru{tvenim tragedijama, a mi kao pastiri ne smemo dozvoliti da takva retorika uzme maha u na{em narodu i Crkvi. Re~ slu`i za sporazumevawe. Ona je sila i temeq promena, i mora biti autenti~na, da bi bila verna sama sebi. A mi kao hri{}ani `ivimo svedo~e}i Re~ koja je
sami Bog“, nagla{avaju potpisnici dopisa. U svom obra}awu patrijarhu Porfiriju, episkopi isti~u kako su uvereni da danas nije opravdano biti episkop Srpske Pravoslavne Crkve, a }utati na re~i koje je studentima uputio mitropolit David, a koje opisuju kao „re~i koje pokazuju neosetqivost i nebrigu za Telo Crkve“. Episkopi isti~u da zbog svega navedenog ne smeju mirno stajati sa strane. „Posle ovakvih izjava, koje su se na{le i na zvani~nom sajtu Srpske Pravoslavne Crkve, `elimo jasno i nedvosmisleno da saop{timo da na{a Crkva ne misli da su na{i studenti „srpske usta{e“. Jer upravo je ovakav re~nik, ukidawem pritom slobode da se ~uju i druga~iji glasovi sa zvani~nog glasila Srpske Pravoslavne Crkve, doveo do tiranije bahatih i uvredqivih re~i, izgovorenih bez odgovornosti. Svaki slobodan ~ovek se bori za ono u {ta veruje da je istinito, bori se tako kao da wegovo delovawe mo`e uticati na tok doga|aja, ali uvek no{en pravilom da ne objavquje ili ne izgovara ni{ta {to bi moglo potaknuti na mr`wu. Tu nam lekciju studenti dr`e ovih dana. Ne mo`emo vi{e biti ravnodu{ni ili ne prime}ivati patwu
NEPOZNATI QUDI SU NIKOLI IZ BEOGRADA DALI BESPLATAN SME[TAJ U NI[U ZA PROTEST:
drugog, poput Jovovih prijateqa, `ive}i u zamislima i retorici o kosmi~koj pravednosti, ve} moramo biti pokreta~i i pratioci dobrote i pravde za svakog pojedinca, naro~ito za na{u mladost. Obra}amo se i bra}i arhijerejima molbom da ne dozvole da ovakav jezik postane ne{to normalno i ustaqeno. Molimo i da se naposletku preispita ure|iva~ka politika zvani~ne internet stranice Srpske Pravoslavne Crkve, jer je neophodno da ona izra`ava sabornost na{e Crkve, wen glas i wenu maj~insku brigu.
Podsetimo, na sajtu Eparhije kru{eva~ke, kao i na sajtu SPC, objavqen je tekst „Zduha~i, manito{i i qudi od veresije“, ~iji je autor mitropolit kru{eva~ki David i u kom se, izme|u ostalog, pobuweni studenti upore|uju s usta{ama.
„Uhva}eni ~inom, oni oplakuju svoje kopije zato {to nijedna nije original, i poznato je da one nikada ne}e dosti}i originalnost. Zato su tu ogledalca…, ne za du{e nego za bakaru{e. Oni dre`de po ulicama, sabiraju konsenzuse, ~ak imaju svoje ajvanli-pa{e koji ih obu~avaju kako da postanu ‘srpske usta{e’ i novi zlodusi Lubjanke“, navodi se, izme|u ostalog, u tekstu objavqenom na sajtu Eparhije kru{eva~ke.
„Kad sam im u{ao u ku}u, zanemeo sam od {oka“
Kako je objavqeno da }e se 1. marta odr`ati veliki protest u Ni{u, ubrzo su se pojavile vesti o preskupom sme{taju. Tako je mnoge {okiralo {to su neki pove}avali cene apartmana u Ni{u i tri puta. Ipak, to su bili izuzeci i Ni{lije su potvrdile da su sjajni doma}ini i najve}i broj wih je studentima i gra|anima iz svih delova Srbije {irom otvorio svoja vrata. Nudili su im besplatno preno}i{te u `eqi da im boravak u carskom gradu bude {to prijatniji. Nikola iz Beograda nam je preneo svoje iskustvo. On je re{io da u Ni{ ode u petak popodne kako bi izbegao ve}e gu`ve u subotu i za no} petak na subotu je probao da na|e sme{taj. „Skoro sve je danima unapred
bilo bukirano i u jednom trenutku sam odlu~io da spavam u kolima. I `ena je pristala. Toliko smo `eleli da odemo na taj veliki skup. Ipak, nije to svaki dan. Spremili smo }ebad, jorgane, vre}e za spavawe, jastuke i sve ostalo {to }e nam zatrebati“, ka`e Nikola za Nova.rs. Onda je dan pred put saznao
za jednu grupu na Fejsbuku gde su Ni{lije nudile besplatan sme{taj.
„Tu sam video da je jedna `ena ponudila ceo sprat svoje ku}e besplatno za no}ewe. Poslao sam joj poruku i dogovorili smo se sve za minut. I tako smo krenuli u petak za Ni{, ali ipak sa svim onim stvarima za spavawe u kolima. Za
svaki slu~aj. Nisam ba{ na prvu mogao da poverujem potpuno nepoznatim qudima.“
A onda su stigli na ciq i –do`iveli {ok.
„Kad smo stigli pred wihovu ku}u na periferiji grada, malo je re}i da smo se {okirali. Mla|i par Stefan i Ana Zarev sa bebicom od dva meseca su nas primili kao da smo rod. Uveli su nas na drugi sprat svoje ku}e i pokazali gde }emo biti sme{teni.“
Ispostavilo se da im je bilo boqe nego u hotelu.
„Celo potkrovqe je jedan veliki otvoren prostor sa dnevnim boravkom, kuhiwom, kupatilom, spava}om sobom. Kad su rekli da su nam spremili i ~istu i ispeglanu posteqinu, `ena zamalo da zapla~e.“
Na stolu su ih ~ekali slatki{i, keks, u kuhiwi vi{e vrsta kafe, u fri`ideru da se prezalogaji…
„Bukvalno je bilo kao da smo u{li u neki luks apartman u hotelu. Kad ode{ kod nepoznatih qudi na besplatno preno}i{te, spreman si na sve, ali retko ko o~ekuje ovako ne{to“, ka`e Nikola. Na kraju ka`e i kako ovi protesti, osim {to vode Srbiju u boqe sutra, sa sobom nose jo{ jednu bitnu stvar.
„Mi se me|usobno povezujemo svi, upoznaju se sever i jug, istok i zapad. Nepoznati qudi po~iwu da se gledaju sa razumevawem i poverewem. Smeh se {iri kao zaraza i ono dobro u qudima kona~no isplivava i taj talas vi{e ni{ta ne mo`e da zaustavi.“
Nakon ni{kog i novosadsko dopisni{tvo RTS-a bojkotuje
aktivnosti Vu~i}a i SNS-a
Dopisnik RTS-a iz Novog
Sada Milan Srdi} objavio je da to dopisni{tvo ne}e pratiti aktivnosti predsednika Srbije, ni stana~ke skupove Srpske napredne stranke dok se Vu~i} primereno ne izvini wihovim kolegama sa RTS-a.
Oni su se tako prikqu~ili novinarima iz Ni{a, koji su prethodno naveli da ne prihvataju izviwewe predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a novinarki Lidiji Georgijev koju je nazvao „imbecilom”, jer su izviwewe pratile nove uvrede upu}ene redakciji.
Dopisnici RTS-a iz Ni{a su naveli da ne}e izve{tavati o aktivnostima Vu~i}a i SNS dok se ne izvini primereno, a u tome im se pridru`ilo jo{ 46 novinara iz Ni{a.
Milan Srdi} je na Fejsbuku napisao da se dopisni{tvo iz Novog Sada potpisuje kao 47. na tom spisku.
„Sli~nu inicijativu, javnu, sa potpisima – imenima i prezimenima – o~ekujem i od ostalih kolega sa RTS-a“, naveo je Srdi}.
Predsednik Aleksandar Vu~i} je na skupu u Boru nazvao novinarku Lidiju Georgijev „imbecilom iz dopisni{tva u Ni{u“ jer je 1. marta prilikom izve{tavawa sa velikog protesta „Studentski edikt“ upotrebila izraz „ti{ina je odjeknula“, obja{wavaju}i atmosferu u centru grada kada je veliki broj qudi odavao po{tu za 15 poginulih pri padu betonske nadstre{nice na rekonstruisanoj @elezni~koj stanici u Novom Sadu.
Najmasovniji protest u ovom veku u Ni{u – vratio suze radosnice, ose}aj zajedni{tva i nadu
Najve}i broj qudi na jednom mestu, razli~itih dijalekata, mnogo osmeha, suza, hrane, dobre energije, uz jako “pumpawe i majawe” – tako je Ni{ izgledao 1. marta, na najmasovnijem protestu odr`anom u ovom veku, koji je trajao 18 sati. Vratio se ose}aj jedinstva, zajedni{tva, solidarnosti i vere u to da je mogu}e `iveti slobodno, utisci su gra|ana, ~ije poruke vam prenosimo u ovom tekstu. Studenti su zahvalili na “pumpawu ta~kastog softvera”, usvojili Studentski edikt i najavili naredno okupqawe 15. marta u prestonici.
Vi{e od sto hiqada gra|ana iz cele Srbije je sjatilo u najve}i grad juga Srbije
Dok se sle`u utisci sa najdu`eg i najmasovnijeg protesta odr`anog u prestonici juga Srbije, vlast licitira sa brojem u~esnika, a prebrojava ih kao nikada pre i predsednik Aleksandar Vu~i}, studentima “nenadle`na figura”. Ali ono sa ~ime ne mo`e da se licitira je energija okupqenih, prepune ulice na centralnom Trgu kraqa Milana i ulicama oko wega. Nikada vi{e qudi u Ni{u na jednom mestu, koji su ozbiqno shvatili poziv “na majawe”, pa su se tokom celog dana slivale reke qudi od Pozori{ta do Ureda, od Tvr|ave do Kal~e.
Izjava predsednika Vu~i}a o novinarki RTS je nedoli~na, RTS tra`i javno izviwewe
„Nijedan nosilac javne funkcije, bez obzira na to kojoj politi~koj opciji pripada, nema pravo da na tako uvredqiv na~in govori o na{im kolegama“, deo je saop{tewa kolegijuma RTS-a i redakcije Dopisni{tva RTS-a nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a u Boru kada je uvredio novinarku RTS-a Lidiju Georgijev nazvav{i je „imbecilom“. Iz ni{kog dopisni{tva tra`e izviwewe predsednika. Dopisnicu RTS-a iz Ni{a Lidiju Georgijev, pogre{iv{i pol i ne pomiwu}i ime, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ju~e je nazvao „imbecilom“ zbog dela re~enice „odjeknula je ti{ina“ koju je iskoristila u izve{taju sa studentskog protesta. Kolegijum RTS-a, koji se oglasio dan kasnije, tu izjavu smatra nedoli~nom.
Nijedan nosilac javne funkcije, bez obzira na to kojoj politi~koj opciji pripada, nema pravo da na tako uvredqiv na~in govori o na{im kolegama. RTS je ina~e jedina medijska ku}a, koja uz sve svoje slabosti, poku{ava
da u programu odr`i duh tolerancije i zapo~ne kakav takav dijalog suprotstavqenih politi~kih strana. Zato od svih nosilaca javnih funkcija zahtevamo da po{tuju na{e novinare i ku}u koja nastoji da u dru{tvu sa~uva duh normalnosti i pristojnosti –ka`u.
Ovim povodom oglasila se saop{tewem i redakcija Dopisni{tva Javnog servisa koja najo{trije osu|uje izjavu predsednika dr`ave kojom je uvredio Lidiju Georgijev, urednicu Dopi-
sni{tva RTS-a u Ni{u, a time i sve kolege ni{kog dopisni{tva. Tra`imo javno izviwewe. Tako|e, osu|ujemo svaki vid pritiska i sve druge napade na medijske radnike od strane vlasti i opozicije. @elimo da radimo svoj posao bez pritisaka. Molimo sve politi~ke aktere da prestanu sa poku{ajima da ure|uju i disciplinuju medije – navodi se u saop{tewu redakcije Dopisni{tva RTS-a koje potpisuje Gordana Jakovqevi}, odgovorna urednica Dopisni{tva RTS-a.
U svom izviwewu, koje to i nije bilo, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} napisao je da nema prava da bilo koga naziva imbecilom, ali i „o profesionalizmu i objektivnosti pomenutih novinara misli jednako lo{e i misli da su sramota za svoju profesiju, tj. misli da nisu novinari, ve} politi~ki aktivisti“. Ovo pismo je napisao dan kasnije nakon {to je novinara Dopisni{tva RTS-a iz Ni{a nazvao „imbecilom“ zbog dela re~enice „ti{ina je odjeknula“.
Saop{tewem na svom sajtu predsednik.rs, koje nosi ime funkcije koju nosi, a koju zloupotrebqava, Aleksandar Vu~i} je u delu gde se izviwava, po~eo „pri~om“ kako je i on `rtva.
Ba{ kao 1945, svojim delovawem gase i gaze institucije, protivustavni plenumi odlu~uju o svemu, strah se uvukao u domove po{tenih qudi u Srbiji i samo smo ~ekali dan kada }e povici i transparenti „na smrt“ da se pojave u javnosti. I, pojavili su se. Oni koji demonstriraju i wihovi lideri predvo|eni Draganom \ilasom neskriveno pozivaju na ubistvo predsednika Republike. Ranije bi to pakovali u oblande, vi{e to ne rade. To je deo nove normalnosti u Srbiji. I zanimqivo, svi }ute – napisao je. A onda je usledio deo sa „izviwewem“ koje to i nije bilo. Ti{ina odjekuje, ba{ kao {to reko{e RTS novinari iz Ni{a, samo se ovoga puta umilnim glasom nisu javili ni oni, ni wihove kolege. Da budemo na~isto, kao predsednik Republike, bez obzira na torturu kroz koju svakodnevno prolazim, iako nenad-
le`an, nemam pravo da bilo koga nazivam imbecilom i izviwavam se gra|anima Srbije i novinarima pomenutog dopisni{tva RTS {to sam to u~inio. Tako|e, o profesionalizmu i objektivnosti pomenutih novinara mislim jednako lo{e i mislim da su sramota za svoju profesiju, tj. mislim da nisu novinari, ve} politi~ki aktivisti – napisao je. Neka prvi baci kamen ko slepo po{tuje Ustav, pa tako onaj {to ga godinama ne po{tuje, proziva druge. Mesecima traju protivustavne i protivzakonite blokade puteva, pruga i institucija Srbije. Mesecima sprovode obojenu revoluciju, a kriju}i se iza izmi{qenih, su{tinski nepostoje}ih zahteva, mawina maltretira, {ikanira i sprovodi nasiqe nad gra|anima Srbije, preuzimaju}i ingerencije i tu`ila{tva, i suda, i policije i moralnih pravednika kojima je dozvoqeno sve, a odgovornost i obaveze nemaju. Govore o Srbiji jednakih prava za sve, a danas samo oni imaju prava, ste~ena silom i ni~im drugim, dok svi ostali koji ih ne slede, prolaze kroz najte`u torturu, od psihi~ke
do fizi~ke. Pri tome, u skladu sa pravilima stranih zapadnih obave{tajnih agencija, oni su uvek `rtve, a wihove `rtve su, bahati napada~i – ka`e.
Veruje, kako ka`e, da i u „ovom wegovom izviwewu qudi vide razliku, ne samo u odgovornosti, ve} i po{tovawu koje pokazuje prema druga~ije misle}im qudima“.
Veruje u to, ali ne veruje da izviwewe treba da sadr`i samo to – izviwewe.
Verujem da qudi vide i razliku u odnosu na licemerni kolegijum RTS koji nije osudio fizi~ko ometawe i napad na ekipu RTS tokom protesta 1. februara u Novom Sadu, kao ni prethodno na Autokomandi. Uostalom, plenum je pobedio na RTS, a moj posao je da u~inim sve da Zakon i moral pobede u Srbiji. Uvek }u imati dovoqno hrabrosti, makar ostao potpuno usamqen u svojoj borbi za Ustav, zakonitost, pravo i pravdu i nikada me ne}e upla{iti ni pretwama smr}u, ni obojenim revolucijama, niti bilo ~im drugim – dodao je. Re~ima „@ivela Srbija“ zavr{io je pismo.
BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (12)
u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?
Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}
PAVELI] SE SLOBODNO KRETAO PO BUENOS AJRESU:
istoriju
1475. - Ro|en je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelan|elo Buonaroti, jedan od najve}ih umetnika Renesanse.
1836. - Meksikanci pod komandom generala Antonija Lopeza de Santa Ane zauzeli su ameri~ku tvr|avu Alamo u Teksasu. Tokom opsade poginulo je svih 156 Teksa{ana, me|u kojima i legendarni Dejvi Kroket.
1882. - Knez Milan Obrenovi} proglasio je Srbiju kraqevinom, a sebe kraqem.
Prema Obave{tajnoj slu`bi argentinskog vazduhoplovstva, Paveli} se sa svojim usta{ama susretao i na drugim mestima, kao {to je bio Bar Cibeles u Aveniji de Majo 1225, u Buenos Ajresu, koji je, zbog svoje centralne pozicije bio redovno mesto okupqawa hrvatskih doseqenika.
Ovaj bar udaqen je samo deset blokova od restorana El Ciervo. Jo{ jedan bar koji je Paveli} svakodnevno pose}ivao, prema izve{taju bio je Hrvatski kafe, koji se nalazi u San Martín y Paraguay, devetnaest blokova udaqen od restorana El Ciervo i isto toliko od Café Cibeles.
Dnevna ruta susreta Paveli}a i wegovih usta{a u Buenos Ajresu uvek je bila nao~igled sveta, {to potvr|uje veliku podr{ku i mo} koju su u`ivali u Argentini te su se kretali bez straha. U svakom slu~aju, wihovo kretawe je bilo planirano i veoma dobro organizovano. Drugo mesto gde su se usta{e svakodnevno sastajale bilo je u Hrvatskom domu, u ulici Salta 1241, gde je Paveli} imao jednu od svojih kancelarija za sastanke samoprogla{ene „Hrvatske vlade u egzilu“, ~iji je bio {ef dr`ave. Izme|u restorana El Ciervo i Hrvatskog doma bilo je samo dvadesetak blokova. Nije prirodno misliti da je Paveli} svakodnevno pose}ivao restoran El Ciervo i sedeo tamo posmatraju}i prolaznike ili razgovaraju}i sa svojim usta{ama o pro{losti. Paveli} je bio politi~ki aktivan u Argentini, pa se intenzivno kretao, {to je zahtevalo Blagojevo strpqewe i istrajnost da analizira wegove obrasce pona{awa. Sedeo je, veoma mirno, posmatraju}i celokupan ambijent. I{ao je sa raznim prijateqima da ne{to pojede ili popije kafu, a nadao se da }e videti Paveli}a koji je putovao {irom zemqe i van we podr`avaju}i, organizuju}i i nadgledaju}i centre u kojima su se usta{e sastajale. Na to ukazuje brojna dokumentacija. U Buenos Ajresu je odr`avao sastanke sa uticajnim li~nostima na
Kom{iluk: Klub AFALP koji se nalazio u neposrednoj blizini Paveli}eve ku}e
Foto: Marija Jovovi}
mestima kao {to je Hrvatski dom. Kontrolisao je i gradili{ta koja su mu donosila veliku zaradu, a po raznim gradovima {irom sveta vodio je svoju usta{ku vojsku, savetovao je i podr`avao generala Perona u dr`avnom nasiqu i za to dobijao platu i velike nadoknade, tako da su te Paveli}eve teroristi~ke aktivnosti ote`ale potragu za wim i wegovo pra}ewe. Blagoje nije uspevao da na|e pravog ~oveka koji bi ga pratio u misiji, sve dok se nije pojavio Milo Krivokapi}, Srbin iz Crne Gore, koga je veoma dobro poznavao, po{to je `iveo s wim u Buenos Ajresu, i koga je veoma voleo i cenio. Milo, rodom iz Cuca, severno od Cetiwa, bio je tri godine mla|i od Blagoja. Bio je sin Baja Krivokapi}a, velikog borca u Prvom i Drugom svetskom ratu. Milo je imao mnogo zajedni~kih crta sa Blagojem. Poticao je iz ugledne i hrabre crnogorske porodice, koja se generacijama borila protiv Turaka brane}i svoju zemqu od turske najezde. I Milo se suo~io sa ratom. Pridru`io se Ravnogorskom pokretu i ratovao u Sanxaku i Bosni...Blagoje i Milo su bili veliki prijateqi i saputnici
i kao Srbi iz Crne Gore delili su bezbroj uspomena i anegdota o rodnoj grudi i neda}ama i stradawima koje su kao ~etnici pretrpeli u Drugom svetskom ratu. Jednog dana Blagoje se sastao sa Milom da mu ispri~a svoj plan. Milo je imao na umu sva zlodela koja su usta{e ~inile. Jo{ je bilo sve`e se}awe na wegovu porodicu koja je pobegla u Crnu Goru da se za{titi od „srbosjeka“, dok su `iveli u Tuzli i ispra}ali wegovog oca kao pukovnika Vojske Kraqevine Jugoslavije. Paveli} je prolio reke i reke nevine krvi. Milo je odmah odgovorio. Blagoje i Milo bili su tim koji }e obele`iti istoriju, dvojac iskusnih boraca, dvojica crnogorskih Srba koji su ~uvali se}awe na milion masakriranih `rtava. Paveli} je udobno sedeo u restoranu El Ciervo sa svojim usta{ama. Ose}ali su se kao kod ku}e. Zabavqalo ih je da pri~aju o svojim ubistvima, odrubqivawu glava, silovawima.
Mo`da je jedini ambijent u kom se ose}ao krivim, za Paveli}a bila wegova porodica, jer im nije pri~ao o strahotama za koje je svakod-
[TITILI GA I SAVEZNICI
Paveli} je bio ponosan {to je formirao najnasilniju i najkrvolo~niju vojsku koja se pamti u savremenom dobu. Bio je ponosan na atentate za koje je izdavao nare|ewa u posleratnoj Jugoslaviji, na atentate na ambasade {irom sveta, na svoje prijateqstvo i vezu sa diktatorom Peronom i drugim diktatorima u Latinskoj Americi. Jo{ ponosniji je bio jer je imao podr{ku i za{titu od Vatikana, {to je zajedno sa Peronom i Vatikanom postigao savr{en plan, preko Draganovi}a i Hudala, za dolazak ogromnog broja krvolo~nih usta{a u Argentinu. Bio je veoma ponosan {to je formirao svoju hrvatsku vladu u egzilu u Argentini, sa svim svojim ministrima ubicama. Paveli} je u`ivao izuzetnu podr{ku ~ak i savezni~kih tajnih slu`bi, koje su ga tako|e {titile. Paveli} je pro{ao neka`weno...
nevno izdavao nare|ewa da bi „istrebio“ nevine. Paveli} je bio ponosan na sebe i na ~udovi{te koje je stvorio, NDH. Ose}ao se ponosnim {to je celog `ivota ostao neka`wen, {to je imao ekonomsku i logisti~ku podr{ku Musolinija, {to je naredio atentat na kraqa Aleksandra u Marseju, a kao nagradu imao je Musolinijevu za{titu. Blagoje nije nikada zaboravio da je, bore}i se u ratu pro{ao kroz Livno u Bosni, 1943, video vrlo malu decu u poqu ogra|enom bodqikavom `icom, kako lutaju goli usred zime, na kojima su vr{eni zastra{uju}i eksperimenti, i koja su izgledala kao `ivi mrtvaci.
Blagoje je bio svestan svega {to je to prezreno bi}e koje je sedelo na nekoliko metara od wega uradilo, izgledaju}i kao nevini starac. Blagoje se odrekao sigurnog blagostawa u Mar de la Plati da bi seo za taj sto iza Poglavnika, ~ekaju}i trenutak da ga dokraj~i. Svake ve~eri je dolazio ku}i i nije mogao da miruje razmi{qaju}i o tome. Nije hteo da odustane od plana, ~ak iako je to zna~ilo wegovu smrt. U to je bio siguran.
Blagoje i Milo su intenzivno radili na pravqewu plana. Prou~avali su svaki pokret Poglavnika i qudi koji su ga pratili, ~ak i wegovog telohraniteqa. Zajedno su planirali celu rutu. Diskretno su posmatrali izgled naseqa, sve do Paveli}eve ku}e. Obi{li su klub AFALP i mali trg ispred. Prou~avali su skretawa i ulice koje bi mogle biti najboqi put za bekstvo, u povratku iz Paveli}evog doma. Plan je bio da, kada krenu za Paveli}em, nekoliko metara od wegove ku}e Blagoje krene za wim, a Milo da onesposobi telohraniteqa. Zatim su morali da razmi{qaju kako da se vrate u glavni grad, da predvide {ta bi moglo da krene po zlu, da smisle razne na~ine za izlaz. l U slede}em broju: Videv{i Blagoja kako sti`e `iv i zdrav, Miloje shvatio da je misija bila uspe{na
1900. - Umro je nema~ki in`ewer Gotlib Vilhelm Dajmler koji je 1883. konstruisao prvi automobilski benzinski motor. Osnovao je 1890. kompaniju "Dajmler Motoren-Gezelssaft", koja se 26 godina posle wegove smrti ujedinila s fabrikom Karla Benca u kompaniju "Dajmler-Benc", proizvo|a~a presti`nih automobila "mercedes".
1927. - Ro|en je kolumbijski kwi`evnik Gabrijel Garsija Markes. Pisac "magi~nog realizma", `anra koji me{a mitove, magiju i realnost, najvi{e je doprineo da latinoameri~ka literatura do|e u centar pa`we svetske kulturne javnosti {ezdesetih godina 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za kwi`evnost 1982. ("Sto godina samo}e", "Qubav u doba kolere").
1941. - Krunski savet Kraqevine Jugoslavije je u Drugom svetskom ratu doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nema~ka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.
1944. - Poletev{i iz vazduhoplovnih baza u Velikoj Britaniji, 658 ameri~kih bombardera zapo~eli su u Drugom svetskom ratu danono}no bombardovawe Berlina.
1945. - U Wujorku je umrla srpska slikarka Milena Pavlovi} Barili, jedan od najzna~ajnijih predstavnika nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. `ivela je u SAD, gde je bila ilustrator modnog ~asopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u wujor{kim pozori{tima. Ro|ena je u Po`arevcu 1909.
1949. - Radio Beograd je prvi put emitovao humoristi~ku emisiju "Veselo ve~e", koja je odmah postala jedna od najpopularnijih radio emisija ikada.
1998. - U sukobima sa srpskim snagama bezbednosti na Kosovu je ubijen Adem Ja{ari, jedan od glavnih vo|a ilegalne Oslobodila~ke vojske Kosova.
2002. - Vlasti u Indiji su uspostavile kontrolu nad indijskom dr`avom Guxarat, nakon sukoba Indusa i Muslimana u kome je poginulo 803 osobe, ukqu~uju}i i 58 Indusa koji su `ivi izgoreli u vozu koji je zapalila jedna muslimanska banda, {to je i bio uzrok sukoba.
2007. - U samoubila~kom bomba{kom napadu u ira~kom gradu Hili ubijeno je 115 {iitskih hodo~asnika, koji su se uputili u sveti grad Kerbalu.
2020. - U Srbiji je zabele`en prvi slu~aj zaraze korona virusom. Na taj dan u svetu je vi{e od 100.000 qudi zara`eno tim viruso, a umrlo vi{e od 3.400.
Blagoje Jovovi}
PRESEDAN KOJI TREBA DA BUDE ZAKON:
Kako je Srbija 1885. usred rata pomogla neprijatequ od kojeg gubi!
Tokom kratkotrajnog srpsko-bugarskog rata 1885. godine, odigrala se jedna neverovatna epizoda, za koju se mo`e re}i da predstavqa presedan u istoriji ratovawa – Srbija je preko svoje teritorije propustila i pomogla humanitarni konvoj sa lekovima i medicinskom opremom, namewen neprijatequ!
Ova neobi~na pri~a po~ela je naporima Kne`evine Bugarske da pripoji Isto~nu Rumeliju i tako sprovede nacionalno ujediwewe Bugarske. Kraq Milan smatrao je da to predstavqa direktno kr{ewe odluka Berlinskog kongresa i opasnost kako za Srbe koji su `iveli u podru~ju Isto~ne Rumelije, tako i za samu Kraqevinu Srbiju.
Kraq Milan je verovao je da }e Bugarska, ukoliko ostvari svoje namere, postati dominantna sila na Balkanu. Posle nekoliko obostranih provokacija na granici i neuspelih diplomatskih inicijativa, Srbija je objavila rat Bugarskoj. Bugarska u to vreme, neposredno nakon oslobo|ewa od Osmanskog carstva, nije jo{ uvek imala razvijen sistem vojnog saniteta, pa rawenike nije imao ko da prenese sa bojnog poqa i da im pru`i odgovaraju}u negu.
Kako bi pomogao Bugarskoj, me|unarodni Crveni krst prikupio je pomo} iz svih krajeva Evrope.
Iako prelazak preko Srbije nije bio, kako se pogre{no navodi u medijima, jedina mogu}a ruta za dostavqawe pomo}i, ta ruta je bila najpovoqnija i najkra}a, ali je zato podrazumevala prolazak pored srpske vojske.
Kako se navodi u izve{taju Crvenog kr-
sta Austrije, koji je posredovao u operaciji, u to vreme bila je jaka zima, Bugarska nije imala `eleznicu, a Dunav je bio nezgodan za plovidbu. Postojao je i kopneni prevoz koji bi preko Lom Palanke vodio u Sofiju, ali je on bio izuzetno skup i trajao bi du`e.
Kraq Milan odlu~io je da obezbedi transport medicinskog konvoja kroz Srbiju, a posebno je pomogao kroz deo od Ni{a do bugarske granice gde nije postojala pruga. Tada{wi humanitarci pozdravili su odluku kao human i velikodu{an gest Srbije koji je zaista predstavqao presedan.
Izve{taji kako Me|unarodnog Crvenog krsta u @enevi, tako i austrijske i bri-
tanske organizacije koje su direktno bile ukqu~ene u organizovawe ove misije, bez ikakvog dvoumqewa navode da je ovakav potez Srbije presedan i da joj je na ~ast. Centrala Crvenog krsta pi{e da je obezbe|ivawe dozvole za prolaz pomo}i neprijateqskim vojnicima kroz svoju teritoriju u potpunosti u skladu sa @enevskom konvencijom, ali se dodaje i da tekst ove konvencije to nije postavio kao obavezu za zara}ene strane. Ovako velikodu{na interpretacija humanitarne misli zakonodavca, navodi se, razlog je za aplauz, te se nadaju da }e ovaj presedan postati zakon u budu}nosti. Crveni krst Velike Britanije ovu misiju naziva „zasigurno jednom od najintere-
DIGITALNO REKONSTRUISANO LICE CARA KONSTANTINA:
santnijih stvari u ovom ratu”. U izve{taju se navodi da je propu{tawe sanitarne opreme namewene neprijateqskoj vojsci ve} veliki napredak, ali da je obezbe|ivawe prevoznih sredstava na tom putu apsolutno novi akt velikodu{nosti koji je na ~ast onom ko ga je u~inio. Konvoj pomo}i za Bugarsku krenuo je iz Beograda 22. decembra 1885. Delegacija je prespavala u Beloj Palanci da bi 23. decembra nastavila ka Bugarskoj kada su srpska prevozna sredstva kod Pirota zamewena bugarskim.
U Beogradu je tada postojala prodavnica i magacin Crvenog krsta, pa je deo po{iqke za Sofiju bio ispuwen stvarima iz Beograda, ali te stvari po svemu sude}i nisu pripadale dr`avi Srbiji. Jedan od organizatora ove misije, britanski humanitarac ser Kenet Barington, u pismu svojoj `eni pomiwe da je u Beogradu za 300 funti kupio potrep{tine za bugarske rawenike, a u izve{taju britanskog Crvenog krsta detaqnije se napomiwe {ta je bio predmet kupovine u Beogradu, izme|u ostalog, }ebad i du{eci.
U doma}im medijima se ve} godinama provla~i la`na pri~a u kojoj se tvrdi kako je u znak se}awa na ovo delo, Me|unarodni Crveni krst Srbiji dodelio posebno priznawe postaviv{i plo~u sa natpisom „Budi human kao {to je bila humana Srbija“, koja navodno i danas stoji u zgradi ove institucije u @enevi. Tako ne{to se nikada nije dogodilo, ali to ne umawuje va`nost istinite pri~e niti wenu veli~anstvenost, naprotiv! La`irawem sopstvene istorije, nastojimo da je uni{timo i prepustimo zaboravu, a to se ne sme dogoditi.
Evo kako je izgledao slavni rimski car ro|en u Ni{u!
Flavije Valerije Aurelije Konstantin Avgust, poznatiji kao Konstantin I Veliki, bio jedan od najve}ih rimskih careva.
Sproveo je ~itav niz va`nih reformi na poqu administracije i vojske koje su osna`ile Rimsko carstvo, uzdrmano velikom krizom 3. veka. Kao prvi rimski vladar koji je prihvatio hri{}anstvo, dotad veru progowene mawine, Konstantin je pokrenuo hristijanizaciju Carstva i uzrastawe hri{}anstva u dominatnu veru tada{weg civilizovanog sveta.
Otpo~iwawem hristijanizacije Carstva, kao i osnivawem
Carigrada, Konstantin je udario temeqe budu}em Vizantijskom carstvu.
Kao prvi hri{}anski car, veliki dobrotvor i ktitor hri{}anske crkve, Konstantin je nakon smrti kanonizovan, a u pravoslavnim crkvama, ukqu~uju}i i Srpsku pravoslavnu crkvu, po{tuje se kao svetac i „ravnoapostolni car“. Konstantin se rodio izme|u 271. i 273. godine, 27. februara, u rimskom gradu Naisu (Naissus) tj. u dana{wem Ni{u, u provinciji Gorwa Mezija (Moesia Superior). Konstantin Veliki je u svom rodnom gradu Naisu bogato uredio rezidenciju u Medijani.
Na putu za Ve~ni Grad, Kon-
stantin je do`iveo misti~no iskustvo nakon koga se otvoreno opredelio za hri{}ansku veru. Po Laktanciju, ~iji je spis „O smrti progoniteqa“ nastao ve} oko 317/8. god, Konstantinu je u snu, u no}i koja je prethodila bici kod Milvijskog mosta (The Battle of the Milvian Bridge), nalo`eno da na {titove svojih vojnika stavi slovo H sa vertikalnom crtom zakrivqenom pri vrhu tako da formira hristoram.
Po Konstantinovom biografu episkopu Evseviju Cezarejskom, koji je carevu biografiju sastavio ne{to posle 337. godine, car mu je li~no i pod zakletvom nekoliko godina kasnije ispri~ao ~itav doga|aj.
Po Evsevijevoj pri~i u Vita Constantini, car se molio bogu koga je po{tovao i wegov otac i narednog dana na nebu, iznad sunca, Konstantin i wegova vojska su ugledali svetlosni krst sa natpisom „ovim pobe|uj“.
Car nije bio siguran u zna~ewe vizije dok ga u snu nije posetio Hrist i preporu~io mu da napravi vojni steg u obliku znaka vi|enog na nebu i iskoristi ga u bici. Sutradan, Konstantin je naredio da se iskuje vojni steg (labarum) sa vencem na vrhu u kome se nala-
Rekonstrukcija lika cara Konstantina I Velikog
zila spojena gr~ka slova H i R u vidu Hristovog monograma. Nakon toga, car je odlu~io da sledi boga koji mu se ukazao i okupio je oko sebe hri{}anske sve{tenike od kojih je zatra`io da ga upute u Hristovu veru. Konstantin je u Italiji obnarodovao Galerijev edikt o toleranciji iz 311, a zatim je naredio i da se crkvi vrati oduzeta imovina. U opravdanost svoje verske politike `eleo je da ubedio je i svog saveznika Licinija kada su se u februaru 313. sastali u Milanu gde se Licinije o`enio saveznikovom polusestrom Konstan-
cijom. Ovaj sastanak poslu`io je kao osnova predawa o Milanskom ediktu kojim je Konstantin navodno hri{}anima dao slobodu veroispovesti, a hri{}anstvo u~inio ravnopravnim sa ostalim religijama Carstva. Dakle, 324. godine car Konstantin progla{ava hri{}anstvo jedinom slu`benom religijom Rimskog carstva. Uprkos va`nosti Konstantina Velikog za istoriju, a naro~ito za ~itav hri{}anski svet, nau~nici su tek sada detaqno rekonstruisali lice ovog velikog vladara i o`iveli ga s neverovatnom verno{}u.
Rawenici u Srpsko-bugarskom ratu se ukrcavaju na vozove
Konstantinova trijumfalna kapija pored Koloseuma u Rimu
Po~eo je Veliki
Vaskr{wi
post
Veliki Vaskr{wi post, najdu`i i najzna~ajniji u pravoslavnoj veri, po~eo je 3. marta, a zavr{ava se praznikom Vaskrsewa Isusa Hrista, koji se ove godine slavi 20. aprila.
Prvi dan Vaskr{weg ili Velikog ~asnog posta je ^isti ponedeqak, a za pravoslavne vernike sledi sedmica - ^ista koja podrazumeva najstro`i post, kao i tokom posledwe Stradalne sedmice.
Vaskr{wi post traje sedam nedeqa, a to su - ^ista, Pa~ista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedeqa, koja je se}awe na muke Hristove i wegov put do smrti na krstu i Vaskrsewa.
Za vreme posta ciq svih onih koji ga se pridr`avaju jeste pro~i{}ewe tela i du{e, pa tako, pored izbegavawa odre|enih namirnica koje se ne smeju jesti dok on traje, tako|e treba izbegavati i odre|ena pona{awa kako bi se post ispo{tovao u potpunosti.
Vaskr{wi post nala`e uzdr`avawe od mesa, jaja, sira, mleka, odnosno bilo kakve hrane sa `ivotiwskim masno}ama. Vino i uqe dozvoqeno je jesti samo subotom i nedeqom, dok se riba mo`e konzumirati na Blagovesti i Cveti.
Svim ostalim danima posti se "na vodi", a pogotovo sredom i petkom. Odvajkada se prva tri dana prve nedeqe Velikog posta poste posebno strogo, a isto va`i i za posledwu nedequ posta, izuzev Velikog ~etvrtka kada se mo`e posegnuti za vinom i uqem.
Va`no je na umu imati i duhovnu stranu posta, koja podrazumeva uzdr`avawe od r|avih misli, `eqa i dela, te umno`avawu molitvi i dobro~instava!
Vaskrs je nave}i dan u hri{}anstvu, jer je vera u vaskrsewe su{tina hri{}anske vere. Datum Vaskrsa odre|uje se prema prirodnim menama meseca i nema nikakve veze sa zvani~nim kalendarima. Prema predawu, Isus je vaskrsao u nedequ punog meseca, pa je praznovawe Vaskrsa uvek kada nastupi ta prirodna pojava posle prole}ne ravnodnevnice.
Posledwu nedequ pred Vaskrs, vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajawu.
Vaskr{wi post naziva se i Veliki post (zbog posebne va`nosti, ali i du`ine trajawa), ^asni post (zato {to obuhvata vreme stradawa Hristovog i Wegovog razapiwawa na ^asni krst), Velika ~etrdesetnica (zato {to je ukupno trajawe posta ~etrdeset dana).
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Vi }ete sedmicu po~eti sna`nim skokom energije koji }e vas podsta}i na akciju. Me|utim, ne treba `uriti u avanture, posebno u finansijskoj sferi – velika je verovatno}a da }ete nepromi{qeno tro{iti. Ima}ete potrebu za novim znawima ili obukom, {to }e vam pomo}i da oja~ate svoju profesionalnu poziciju. Slu{ajte svoje najmilije - wihovi saveti }e biti korisni.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Za vas je vreme da ponovo razmislite o vrednostima i prona|ete ravnote`u izme|u posla i li~nog `ivota. Mogu se pojaviti va`na finansijska pitawa koja zahtevaju oprez. Ova nedeqa done}e inspiraciju i kreativni podsticaj, {to je posebno korisno za one koji se bave umetno{}u. Porodi~ne brige do}i }e u prvi plan i mo`da }e vam biti potrebna podr{ka najmilijih.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Ova sedmica je povoqna za komunikaciju, sastanke i pro{irewe kruga poznanika. Mogu se pojaviti novi poslovni predlozi koji }e vam otvoriti odli~ne prilike. Me|utim, va`no je da ostanete realni i ne povedete se za lepim obe}awima. Mogu}i neo~ekivani problemi u qubavi koji zahtevaju hitna re{ewa. Povoqno vreme za romanti~ne sastanke i prijateqska okupqawa.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Rakovi }e osetiti `equ da budu sami i da raspetqaju svoje emocije. Izgledne su promene u radnim procesima za koje }e biti potrebno strpqewe i fleksibilnost. Postoji {ansa da oja~ate svoju finansijsku situaciju, ali to }e zahtevati sposobnost pregovarawa. Po`ele}ete da provedete vreme sa svojom porodicom ili u poznatom, prijatnom okru`ewu, vra}aju}i svoj du{evni mir.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Za vas }e ova nedeqa biti vreme aktivne akcije. Mo}i }ete da poka`ete svoje liderske kvalitete, da steknete poverewe svojih kolega, pa ~ak i da dobijete nove ponude koje obe}avaju. Mogu}e su nesuglasice s partnerom, pa je va`no da ne name}ete svoje gledi{te, ve} da tra`ite kompromise. Prijatna iznena|ewa od najmilijih ili dobre vesti vezane za va{ li~ni `ivot.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Ovo }e biti naporan period koji }e zahtevati od vas maksimalnu koncentraciju. Mogu se pojaviti zadaci koji zahtevaju ta~nost i pa`wu na detaqe. O~ekuju se pozitivne promene u profesionalnoj sferi, posebno ako preuzmete inicijativu. Mogu}a su neo~ekivana finansijska primawa ili isplative ponude. Ova nedeqa je povoqna za odmor, {etwe na sve`em vazduhu i brigu o zdravqu.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Vage ~eka nedeqa otkri}a i novih prilika. Va`no je da odr`ate unutra{wu harmoniju, jer se mogu pojaviti situacije koje zahtevaju diplomatiju i takt. Bi}e prilike da poka`ete svoje talente ili steknete poverewe i ime u profesionalnoj sferi. Korisno je pre}i na kreativnost ili hobi da biste se napunili pozitivnom energijom. Mnogi o~ekuju va{ poziv za dru`ewem.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Ovaj period }e vam pru`iti priliku za bu|ewe i transformaciju. Mogu}i su va`ni razgovori koji }e vam pomo}i da sredite emotivne i qubavne odnose ili ostvarite svoje prave `eqe. U prvi plan }e iza}i karijerna i finansijska pitawa koja zahtevaju jasno planirawe. Povoqan period za duhovni rast, osamqivawe i bu|ewe svesti. Krenite sa promenama na li~nom nivou.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Za vas }e nedeqa po~eti iznenadnim idejama i planovima. Pripremite se za nova poznanstva koja mogu igrati va`nu ulogu u budu}nosti. Mogu} je predlog saradwe ili neka zanimqiva poslovna ponuda, ali pre dogovora vredi sve pa`qivo analizirati, postoje zamke. Obratite pa`wu na svoje zdravqe i odmor, jer nervna napetost mo`e uticati na va{e op{te blagostawe.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Mo`ete da o~ekujete produktivnu nedequ, ali }ete morati da poka`ete izdr`qivost i strpqewe. Mogli biste imati isku{ewa koja }e od vas zahtevati da budete u stawu da dr`ite svoje emocije pod kontrolom. Samo budite smireni. Pojavi}e se prilike da oja~ate svoje pozicije u karijeri. Odvojite vreme za porodicu, jer }e vam podr{ka voqenih pomo}i da povratite snagu.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Za vas je ovo vreme novih mogu}nosti i neo~ekivanih otkri}a. Pojavi}e se inspiracija koja }e vam pomo}i da realizujete kreativne ili inovativne projekte. Verovatna su putovawa ili va`ni sastanci koji }e vam otvoriti horizonte koji obe}avj. Posvetite se odmoru kako bi popunili energetske resurse. @elite da dovedete svoje misli u red – dajte sebi vremena. Obavezne {etwe.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Pred Ribama je naporna emotivna nedeqa - qubav u svim nijansama i oscilacijama. Va`no je da slu{ate svoju intuiciju, jer }e vam to pomo}i da izbegnete gre{ke. Mogu se pojaviti finansijska pitawa koja zahtevaju oprez i razboritost. Najboqe je da se bavite samorazvojem, duhovnim praksama ili posvetite vreme omiqenim aktivnostima koje donose du{evni mir. Oja~ajte snagu.
U "Trezor sudweg dana" dodato ~ak 14.000 novih vrsta semenki biqaka
Sa Tajlanda, Mediterana, iz Sibira i Malavija - u "Trezoru sudweg dana" nalazi se gotovo milion i po uzoraka semenki najrazli~itijih biqaka. Objekat od strate{kog zna~aja za opstanak `ivota na Zemqi sada se popunio sa jo{ 14.000 uzoraka, a misija nau~nika je da se prikupqawe nastavi i u budu}nosti.
Ideja o kreirawu "Trezora sudweg dana" zvu~i nekako filmski, nerealno, kao iz najnovijeg filma o Xejms Bondu. Me|utim, ovaj objekat je itekako stvaran: sme{ten na planini Spitsbergen, na dalekom ostrvu u arhipelagu Svalbard u Arkti~kom moru, on ~uva vi{e od 1,3 miliona uzoraka semenki najrazli~itijih biqnih vrsta.
U "TREZOR SUDWEG DANA" STIGLO JE 14.000 NOVITETA
Ovaj objekat je poput savremene Nojeve barke, koji bi u slu~aju globalne kataklizme na Zemqi (kao posledice nuklearnog rata, prirodne katastrofe ili udara asteroida) mogao spasiti Zemqu od katastrofe i poslu`io kao osnova za obnovu `ivota. Trezor mo`e obezbediti
pre`ivelima pristup svim va`nim vrstama useva na svetu.
"Kopije" semenki se u trezoru ~uvaju u posebnim, za{ti}enim uslovima - konzervirane na -18 stepeni Celzijusa.
"Trezor sudweg dana" se kontinuirano dopuwuje najrazli~itijim primercima biqnog sveta, a krajem februara ova riznica dopuwena je sa ~ak 14.000 novih uzoraka, izme|u ostalog i semenkama ret-
kih vrsta drve}a iz [vedske, takozvanim qubi~astim pasuqem iz Malavija i zrnima pirin~a direktno sa planta`a Tajlanda.
"Semenke isporu~ene u ovoj turi predstavqaju ne samo primerke biodiverziteta, ve} su tu da nas podsete i na to koliko je znawa, istrajnosti i lokalnih tradicija ulo`eno u wihovo dosada{we o~uvawe", naveo je Stefan [mic, izvr{ni direktor
kompanije Krop Trast. Sada se u trezoru nalaze vrste iz gotovo svih zemaqa sveta.
ZBOG ^EGA JE "TREZOR SUDWEG DANA" IDEALNO RE[EWE ZA O^UVAWE BIODIVERZITETA "Trezor sudweg dana" nije slu~ajno sme{ten ba{ na planini Spitsbergen - ovo mesto je poprili~no udaqeno od kopna, a ipak ne i potpuno nepristupa~no. Do wega se mo`e sti}i avionom u slu~aju potrebe, ali malo kome bi palo na pamet da otputuje ba{ tu, na daleka ostrva u arhipelagu Svalbard u Arkti~kom moru.
Iako se ulaz u trezor vidi spoqa, same kapsule u kojima se uzorci ~uvaju su jako dobro sakrivene - sme{tene su vi{e od 100 metara u srce planine, iza posebnih neprobojnih vrata. Objekat je jako dobro za{ti}en i od eventualnih poplava. Ukupan kapacitet trezora je oko 2,5 milijardi semenki, a zna~i da je pred stru~wacima jo{ dug put do potpunog popuwavawa ove riznice. "O~uvawem biodiverziteta stvaramo temeq za rezilijentnost, stvaramo prostor za budu}nost u kojoj ne}e biti gladi", navode iz trezora. "Ovo je "ki~ma" svetske agrokulture", dodaju iz kompanije.
^ak 40 odsto malignih bolesti mo`e se izbe}i promenom stila `ivota
Znawe o mogu}nostima za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa pru`a nam mnoge na~ine kako da unapredimo svoju li~nu zdravstvenu situaciju –prvo, uvi|aju}i da na zna~ajan deo faktora rizika mo`emo da uti~emo promenom sopstvenog pona{awa, navodi Gradski zavod za javno zdravqe.
U ovom svetlu, kqu~ne faktore rizika koji su istovremeno i podlo`ni na{im `ivotnim izborima predstavqaju pu{ewe i izlo`enost duvanskom dimu, {tetna upotreba alkohola, nepravilna ishrana i nedovoqna fizi~ka aktivnost. Pored malignih bolesti, ova ~etiri faktora rizika posmatrana su i u {irem kontekstu wihovih negativnih efekata, povezuju}i se potpuno ili izdvojeno i sa rizicima za oboqewa koja su objediwena pod nazivom hroni~ne nezarazne bolesti (najzna~ajnije su bolesti srca i krvnih sudova, {e}erna bolest, hroni~ne bolesti plu}a, maligne bolesti).
Fokus na opa`awu li~ne izlo`enosti faktorima rizika, mo`e dovesti do wihove boqe kontrole i umawivawa nepovoqnih efekata, ne samo u kontekstu malignih bolesti ve} i ~itavog niza drugih oboqewa. Razli~ite studije iz sveta nam
POSNI RECEPT
POSNE [PAGETE
SA BROKOLIJEM I [AMPIWONIMA
POTREBNO JE:
n 500 gr posnih {pageta, n 200 gr brokolija, n 1 {argarepa, 1 paprika n 1 sve`a quta papri~ica, n 100 gr {ampiwona, n glavica crnog luka, n 2 ~ena belog luka, n 2 ka{ike soja sosa, n 1 dl belog vina, n biber, uqe, so
PRIPREMA:
Skuvajte {pagete u slanoj vodi, ocedite i isperite hladnom vodom, pa ostavite sa strane.
[argarepu isecite na {tapi}e i kratko propr`ite na malo uqa.
Nalijte 1 dl vode, pa dodajte iseckanu slatku i qutu papriku, crni i beli luk, brokoli i {ampiwone.
Dinstajte par minuta, pa nalijte vino. Me{ajte na jakoj vatri, dok ve}ina te~nosti ne uvri.
Ubacite {pagete, dodajte soja sos i me{ajte dok se {pagete ne ugreju i sve dobro sjedini. Dosolite ako je potrebno i slu`ite vru}e.
mogu pru`iti uvid u kretawe zastupqenosti odre|enih pona{awa koja su istovremeno i faktori rizika, kao i wihovim projekcijama za budu}nost. Za zdravstveni sistem su va`ni uvidi u stawe ciqane populacije, kako bi se planirala aktivnost i resursi usmerili ka dru{tvenim grupama kojima je to najpotrebnije. Sa druge strane, za pojedinca je mo`da najva`niji podatak da se zdrav `ivotni stil definitivno isplati –istra`ivawa pokazuju zna~ajno produ`ewe `ivotnog veka ili pak odlagawe pojave nekih hroni~nih nezaraznih bolesti ukoliko se izbegava izlo`enost odre|enim faktorima rizika, {to sveukupno treba da bude podsticajno za svakoga od nas da se vi{e posvetimo brizi za sopstveno zdravqe – na prvom mestu izbegavawu svih onih po zdravqe dokazano {tetnih pona{awa: pu{ewa i izlo`enosti duvanskom dimu, {tetne upotrebe alkohola, nepravilne ishrana i nedovoqne fizi~ke aktivnosti.
[TA MO@EMO DA U^INIMO?
Preventivne aktivnosti na poqu spre~avawa nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavqaju kqu~ni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti. Procene govore da se ~ak 40 odsto malignih bolesti mo`e izbe}i primenom intervencija u `ivotnom stilu: prestankom pu{ewa, ograni~enim konzumirawem alkohola, izbegavawem suvi{nog izlagawa suncu, zadr`avawem prose~ne te`ine konzumirawem zdrave hrane, ve`bawem, kao i za{titom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Ukoliko do bolesti ipak do|e, wen je ishod mogu}e poboq{ati ranim otkrivawem, adekvatnim le~ewem i rehabilitacijom uz odgovaraju}e palijativno zbriwavawe.
PREVENCIJA I RANO
OTRKIVAWE RAKA
Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima kqu~no mesto
u svim javnozdravstvenim programima. Nau~na istra`ivawa dovela su do slede}ih zakqu~aka:
• 30 – 50% malignih bolesti mo`e se spre~iti izbegavawem poznatih faktora rizika
• Upotreba duvana je pojedina~no najzna~ajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22 % smrtnih slu~ajeva od raka u svetu.
• Konzumirawe alkohola pove}ava rizik od nastanka raka usta, `drela, dojke, debelog creva i jetre.
• Prekomerna telesna te`ina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, doj-
ke, debelog creva, prostate)
• Svaka preterana izlo`enost sun~evoj svetlosti ili ve{ta~kim izvorima svetlosti, kao {to su solarijumi, pove}ava rizik od dobijawa svih vrsta raka ko`e.
• Svaki deseti slu~aj raka je posledica infekcije. Skoro 22 % smrtnih ishoda od raka u zemqama u razvoju i 6 % u razvijenim zemqama su posledica hroni~ne infekcije. U ovom pogledu, najzna~ajnije su infekcije hepatitis B ili C virusom (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), humanim papiloma virusom (rak grli}a materice) i Helicobacter pylori (rak `eluca).
Znaci da patite od niskog krvnog pritiska
Hipotenzija ozna~ava stawe niskog krvnog pritiska, {to zna~i da u razli~ite delove tela ne sti`e dovoqno krvi. Dakle, to je suprotno od hipertenzije. Karakteri{e ga pregr{t simptoma koje je potrebno pratiti kako bi se reagovalo na vreme.
VRTOGLAVICA, MU^NINA… KOJI SU SIMPTOMI HIPOTENZIJE?
Normalne vrednosti pritiska su kada gorwi odnosno sistolni pritisak je 115 do 120 mm Hg, a ni`i ili dijastolni pritisak je 75 do 80 mm Hg
Neki qudi se ose}aju dobro sa ni`im krvnim pritiskom od navedenih vrednosti, ali se pritisak od 90/60 obi~no smatra preniskim. Medicina navodi da je pritisak nizak – ako je bar jedna od dve izmerene vrednosti (gorwa ili dowa) mawa od normalne.
Nizak krvni pritisak mo`e biti uzrokovan brojnim faktorima, ukqu~uju}i starost, dehidraciju i probleme sa srcem. Me|utim, od wega naj~e{}e pate osobe starije od 65 godina, trudnice i dijabeti~ari.
Naj~e{}i simptomi niskog krvnog pritiska su vrtoglavica i o{amu}enost, {to je posebno izra`eno kada se naglo ustanete iz sede}eg ili le`e}eg polo`aja; zamagqen
vid koji mo`e nastati kao rezultat smawenog dotoka krvi u o~i; nesvestica, pri ~emu treba biti oprezan jer kratkotrajni gubitak svesti mo`e biti ozbiqan simptom hipotenzije; umor i slabost; mu~nina, ponekad pra}ena povra}awem. Osim toga, osobe sa niskim krvnim pritiskom mogu tako|e da osete ose}aj praznine u glavi, poreme}enu koncentraciju, ubrzano i plitko disawe, hladnu i bledu ko`u, lupawe srca ili nepravilan rad srca i ose}aj `e|i.
Zbog smawenog dotoka krvi i kiseonika u mozak, hipotenzivni bolesnici imaju pove}anu potrebu za le`awem i odmorom.
KADA TRA@ITI POMO]?
Iako hipotenzija nije nu`no ozbiqno stawe, preporu~qivo je konsultovati lekara kada se pojave povezani simptomi. Nizak krvni pritisak mo`e biti simptom ve}eg zdravstvenog problema koji treba dijagnostikovati, a zatim le~iti.
Nekoliko dnevnih prilago|avawa na~ina `ivota generalno je dovoqno za le~ewe. Ovo mo`e zahtevati pra}ewe unosa vode kako biste bili sigurni da je dovoqan ili, na primer, dovoqno ve`bawa.
LE^EWE BIQEM \umbir, zdrava navika za ja~awe imuniteta
Poma`e kod varewa – zahvaquju}i pojedinim enzimima koji se nalaze u |umbiru on blagotvorno deluje kod ose}aja nadutosti, mu~nine i povra}awa, a tako|e i ubrzava varewe i poma`e kod opstipacije. ^esto ga koriste trudnice za ubla`avawe jutarwih mu~nina, jer je potpuno bezbedan za majku i bebu. Zna~ajna je wegova pomo} u redukciji mu~nine i povra}awa kod onkolo{kih pacijenata na hemoterapiji. Ja~a imunski sistem – zahvaquju}i gingerolu, aktivnom sastojku |umbira, ova namirnica ima antizapqewsko dejstvo i ubla`ava bol. Sna`an je antioksidans i na taj na~in
Iako blaga hipotenzija ne zahteva uvek le~ewe, va`no je prepoznati znake koji ukazuju na potrebu za medicinskom intervencijom.
Potra`ite medicinsku pomo} ako do`ivite: l intenzivni ili dugotrajni simptomi l ~este nesvestice l konfuzija ili dezorijentacija l hladna i vla`na ko`a l bol u vratu ili le|ima l ozbiqne pote{ko}e sa disawem.
unapre|uje imunski sistem. \umbir poma`e i kod respiratornih virusnih i bakterijskih infekcija. Sadr`i vitamin C, ali u mawoj koli~ini, pa je idealna kombinacija |umbira i soka od limuna ili pomoranxe, kao i meda koji dokazano imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Kurkuma je jo{ jedan ~est sastojak |umbir {ota i deluju sinergisti~ki antiinflamatorno. Smawuje nivo {e}era u krvi – dokazano je da |umbir igra zna~ajnu ulogu u regulisawu stvarawa insulina i pove}ava osetqivost tkiva na insulin, pa je zna~ajan za smawewe i odr`avawe stabilnog nivoa {e}era u krvi.
Poma`e u odr`avawu telesne mase –istra`ivawa su pokazala da |umbir smawuje nivo grelina, hormona gladi, pa na taj na~in smawuje apetit.
Dakle, samo uvo|ewe |umbira u ishranu ne}e dovesti do zna~ajnog gubitka telesne mase, ali ako se pravilno hranite i fizi~ki ste aktivni, to }e biti dobitna kombinacija da budete u top formi.
Smawuje nivo masno}a u krvi – postoje studije koje pokazuju da |umbir zahvaquju}i nekim svojim sastojcima ima efekat na sni`avawe nivoa ukupnog holsterola, triglicerida i lo{eg holesterola (LDL).
BRAVU
GULIKO@A, PQA^KA[
ORU\AZA ORAWE, PLUGOVI
MORSKI GREBEN SIMBOL IRIDIJUMA POSTAVITI PITAWE
NAJJA^A KARTA (MN.)
UMETAK
HRKAWE, HRKA AUTO OZNAKA [PANIJE OSU[ENE STABQIKE @ITA PRIRODNA NADARENOST ODMARALI[TE, LE^ILI[TE
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Odstupawe od normalnog nivoa, 2. Nalepnica - Polet, 3. Normativni akt - Mesto kod Kikinde, 4. Reka u Austriji - Tiranija, zulum - Predlog, 5. Novajlije - Vrsta papagaja, 6. Crna traka na rukavu, znak `alosti za pokojnikom - Suzbijati vatru, 7. Simbol kiseonika - Manastir kod Bosanske Krupe - Biv{i (lat.), 8. Hrkawe, hrka - Grobari - Oznaka za tonu, 9. Ogrta~i - Ovca iz Andri}eve pri~e, 10. Zbogom ({pan.) - Mogu}nost pristupa dostupnost, 11. Oznaka za kiri - Sudsko ve}e sastavqeno od gra|ana (mn.) - Susedna slova u azbuci, 12. Muslimansko sve{tenstvo - Prili~no laka, 13. Bolni krik - Riba severnih mora, 14. Filmsko snimawe.
USPRAVNO: 1. Neta~ne, la`ne vesti, 2. Vrsta alkohola, {piritusMarka ameri~kog automobila, 3. Ime glumca Noltija - Automobilski upravqa~i - Pe~at, {tambiq, 4. Prodavci ikona - Nauka o redu re~i u re~enici, 5. Cvetni krug - Mesto izlo`eno suncu - Simbol azota, 6. Latinski veznik - Ugovoreni znak - Po~asna titula kod starih Jevreja, 7. Pro{le godine - Japanska borila~ka ve{tina - Prvo slovo staroslovenske azbuke, 8. Prvi vokal - Savezna dr`ava SAD - Re~ni rukavac, 9. Torbe, zembiqi - Raseqenik, 10. Ilova~a - Nevernik - Suprotni veznik, 11. Javorova {uma, javorje - Lak udar, 12. Pozitivna elektrodaVrsta gqive.
Sa{a Popovi} , osniva~ „Grand produkcije“ i estradni mag preminuo je danas u 70. godini `ivota, nakon kra}e i te{ke bolesti, saop{teno je iz „Grand produkcije“. Ova vest rasplakala je ~itav region, a najtu`nijim povodom oglasili su se Brena i Boba koji ne mogu da zaustave suze zbog Sa{inog odlaska.
- Ovo je veliki gubitak za sve nas. Mi smo prvenstveno bili kumovi, prijateqi pa najbli`i poslovni saradnici. Sada kada je trebalo da u`iva, ovo se dogodilo. Veliki je ovo gubitak, {ta da kazemo vi{e… Bio je veliki - poru~ili su Boba i Brena. Podsetimo, Brena i Sa{a Popovi} zajedno su zapo~eli karijeru u ~uvenoj grupi „Slatki greh“ i nakon toga sara|ivali uspe{no nekoliko decenija, a potom se i okumili.
- Prva peva~ica grupe bila je Bugarka Lidija. Promenili smo ih pet-{est dok nije do{la Spasa Me~anin. Posle godinu i po dana udala se i rekla da odlazi. Wena posledwa svirka bila je u Br~kom. Tamo su nam predlo`ili da uzmemo rok peva~icu koja se zove Brena. Kada smo ~uli ime Brena, smejali smo se! Imala je 1520 kilograma vi{e nego danas, delovala je veoma mo}no u ko`nom prsluku i pantalonama, s frizurom poput Xenis Xoplin - istakao je kroz smeh svojevremeno i otkrio da se Brena pridru`ila orkestru.
- Do{la je sa jednim koferom, nije znala repartoar, ali ga je brzo nau~ila. Sredila se kupila garderobu, ali taman kad je trebo da krene da nastupa s nama umro je Tito pa je bilo 17 dana `alosti. Posle toga smo krenuli da radimo, bili smo ba{ specifi~an bend. Pravili smo meksi~ki {ou i nosili sombrero, pa ruski sa {ubarama… Kad smo izvodili „Drakula {ou“, Brena je radila na reflektoru i mewala svetla na sceni- istakao je Sale ne slute}i u tom periodu da }e ubrzo oti}i deset lestvica vi{e i postati deo najpopularnijeg benda ikada.
Re~i Baba Vange se nisu ostvarile, Sa{a verovao
da }e `iveti do 86. godine
Sve {to je do tada pro`ivqavao Sa{a nije mogao ni da sawa, a posebno uspeh koji mu je predvidela ~uvena Baba Vanga.
„U 47. ili 48. godini }e{ postati veliki direktor i ima}e{ celu estradu pod nogama, ne}e{ se o`eniti bar jo{ {est godina, grupa Slatki greh }e se raspasti i umre}e{ u 86. godini. Ne}e{ poginuti, niti }e{ stradati od nekog oru`ja. Zaspa}e{ i ne}e{ se probuditi“, bile su re~i ~uvene Baba Vange koje je uputila Sa{i Popovi}u. Na`alost, pogodila je sve, osim godine smrti, iako danas niko ne veruje da nas je napustio najve}i Sa{a Popovi}, ~ovek kakav se jednom ra|a.
- Posle te posete bio sam zbuwen, ali sada vidim da se sve desilo kako je rekla. „Slatki greh“ se raspao 1991. godine zbog rata, sa Suzanom sam po~eo da se zabavqam 1996. godine, a ven~ali smo se 1998. Posle toga smo otvorili „Grand“, postao sam direktor i sada ~ekam tu 86. godinu- rekao je direktor Granda nedavno.
SA[A POPOVI] O HUMANITARNOM RADU NIKADA
NIJE JAVNO GOVORIO, A MNOGIMA JE POMOGAO: 300.000 evra donirano nakon poplava u Obrenovcu
Iako je tokom `ivota pomagao mnogima, Sa{a Popovi} nikada o svojim delima nije govorio u javnosti.
Smatrao je da ako nekome `elite da pomognete, to treba da uradite dostojnastveno, van o~iju javnosti.
Samo je jednom prilkom u razgovoru sa Vojom Nedeqkovi}em pomenio jedan deo humanitarnih akcija koje su on sam, zajedno sa Lepom Brenom i u ime „Grand“ produkcije sproveli.
Jo{ od kada su Lepa i Brena i on nastupali kao ‘Slatki greh’ radili su humanitarne koncerte, a kasnije su nastavili da humanitarne akcije kao osniva~i „Grand“ produkcije.
- Se}am se kada 1985. godine bio zemqotres na Kopaoniku, stradala je {kola, i onda smo seriju koncerata u Domu Sindikata radili da podignemo tu {kolu. Posle toga smo imali 31 dan koncert tu dan za danom – kazao je Sa{a svojevremeno.
- Ne znam koliko smo para dali na te sve humanitarne akcije. Kada smo postali Srbija, tada je bila poplava Ja{e Tomi}a. Tada smo Brena i ja napravili veliki koncert u ‘Spensu’ u Novom Sadu i donirali smo novac. Kada su bile poplave u Obrenovcu, li~no sam oti{ao u banku i podigao sam 100.000 evra mojih para. Brena je podigla wenih 100.000 evra, dali smo isto toliko i sa Grandovog ra~una. Ukupno smo 300.000 evra uplatili tada. Samo neko kada me pita, ja onda ka`em, ovako ne volim da pri~am.
Umro Sa{a Popovi}, estradni mag izgubio najte`u bitku
Sa{a Popovi}, osniva~ i kreativni direktor Grand produkcije, preminuo je posle kra}e i te{ke bolesti.
Kroz decenije rada bio je vizionar i posve}eni profesionalac. Kroz muziku i televiziju otkrio je i podr`ao brojne talente, oblikuju}i zvuk i duh jedne ere.
Aleksandar Sa{a Popovi} bio je srpski muzi~ar, harmonika{, osniva~ benda „Slatki greh“, kao i kreativni direktor „Grand produkcije“.
Ro|en je 24. aprila 1954. godine u Novom Sadu, a odrastao u sve{teni~koj porodici sa roditeqima, pet godina starijom sestrom, kao i bakom i dekom.
Kako je u jednom intervjuu priznao, bio je veselo i nesta{no, ali poslu{no dete.
Voleo je fudbal, ali nije voleo da u~i. Ipak, bio je odli~an |ak, a nakon ni`e Muzi~ke {kole i Matemati~ke gimnazije, upisao je Pravno-ekonomski fakultet u Novom Sadu koji nikad nije zavr{io.
Najve}a strast, pored fudbala mu je bila muzika.
Cela wegova porodica bila je muzikalna.
Wegov otac, koji je svirao gitaru, klavir i violinu i pevao na Radio Vojvodini, imao je `equ da Sa{a svira harmoniku, te je prvi instrument dobio sa deset godina. Sa 16 je s drugarima osnovao prvi orkestar, ali je muzikom po~eo da se bavi 1976. godine kada je osnovao „Lira {ou“.
Otac mu je pomogao da kupi prve instrumente za orkestar, a kada je trebalo da bira izme|u pofesionalnog ugovora s Fudbalskim klubom Vojvodina i muzike izabrao ovo drugo.
^etiri godine kasnije, 1980. se wegovom orkestru pridru`i-
la Fahreta Jahi}, poznatija kao Lepa Brena, a zahvajuju}i Milutinu Popovi}u Zaharu i pesmi „^a~ak, ^a~ak“ privukli su veliku pa`wu publike.
Sa tom numerom snimili su emisiju „Hit parada“, ali wihov snimak nikad nije emitovan na RTS-u.
Prelomni trenutak desio se kada je Milovan Ili} Minimaks u svojoj emisiji, iz zabave pu{tao snimak wihovog nastupa svojim gostima. Tada je Brena dobila nadimak „Lepa“, a Lira {ou je i zvani~no postao Slatki greh. Nakon toga je krenuo wihov vrtoglavi uspeh, a sa bendom imao je i po dva koncerta na dan.
U Beograd se iz Novog Sada doselio 1996. godine, a ubrzo se i o`enio peva~icom Suzanom Jovanovi} sa kojom ima }erku Aleksandru.
Wegov `ivot obe`elila je i velika tragedija kada je izgubio oca.
- Imao sam 24 godine kada je tata 1978. poginuo u saobra}ajnoj nesre}i. Na auto-putu, ispred iskqu~ewa za Rumu, na wegov automobil naleteo je ‘mercedes’ zagreba~ke registracije. Kada me je majka probudila i saop{ti-
la mi {ta se desilo, bio sam kao hipnotisan. Posle mu~ne borbe za `ivot, umro je u bolnici. Ni danas ne znam da li je voza~ koji ga je usmrtio zavr{io u zatvoru- rekao je Sa{a i dodao koliko ga je to iskustvo promenilo.
- Izgubiti roditeqa je veoma te{ko iskustvo. Dok je bio `iv, se}am se da me je uvek nerviralo sve {to je moj otac izgovarao. Posle wegove smrti, kad god bih donosio neku va`nu odluku, razmi{qao sam kako bi se on postavio u toj situaciji – ispri~ao je Popovi}.
U nedavnom gostovawu na televiziji Grand izjavio je da bi dao svo bogatstvo da samo jo{ jednom vidi roditeqe. Majka je odigrala veliku ulogu kada sam ja rekao da ne}u vi{e da studiram. Otac mi je bio stvarno strog, a zna{ kakva je majka, uvek kao ‘Nemoj da ga dira{, molim te ostavi ga, nemoj, on voli muziku’. Kad ~ujem da neko ne pri~a sa roditeqima, bilo da je sa ocem ili sa majkom… Pa ja ne znam {ta bih dao, svo bogatstvo, da Bog mo`e da mi namesti da samo sat vremena popri~am sa svojim roditeqima, pogotovo sa tatom - istakao je Popovi}.
Sa{a Popovi} je postao otac u 45. godini, a na~in na koji je to saznao je bio najlep{i mogu}, skakao je od sre}e
Sa{a Popovi}, osniva~ Granda i estradni mag, je vi{e od dve decenije u`ivao u braku sa Suzanom Jovanovi}, koja mu je bila najve}a `ivotna podr{ka i koja mu je rodila }erku Aleksandru.
Sa{a je mirnu luku prona{ao kraj peva~ice tek u 40- tim godinama, a iako su nakon upoznavawa dugo `iveli zajedno, par je godinama poku{avao da dobije dete. Suzana je svojevremeno ispri~ala da ih je nakon dugogodi{weg poku{avawa da dobiju prinovu, vest o trudno}i zatekla. Kako je rekla, sve se desilo kad su oboje najmawe o~ekivali. – Mi `ene to ne o~ekujemo, planiramo naravno do nekog trenutka, ali Bog se smeje. Mi smo oti{li na more u Italiju u Liwano, i sa nama su bili prijateqi na pla`i i kupili su gro`|e koje ja ina~e obo`avam. Kre}em da jedem i meni muka, nije mi jasno za{to kada ja to obo`avam, mislila sam `eludac po~etak ~ira garantovano– ispri~ala je Suzana u emisiji „Zvezde Granda Specijal“. Suzana se nije ni nadala da
}e po povratku sa letovawa ~uti najlep{e vesti. – Kada smo se vratili, odem ja kod doktorke da mi pregleda `eludac. Kre}e pregled i ona po~ne da se smeje, meni nije jasno {ta se de{ava. Ka`e mi da je tu jedna ta~kica koja }e da se izrodi u bebca i ja jo{ uvek ne razumem i ona mi ka`e da sam trudna. Kada sam do{la ku}i i ispri~ala Saletu, on je skakao sa dvoseda na fotequ, qubio me, grlio. Od silne `eqe koliko smo to ~ekali ,digli ruke i kada se desilo nismo znali {ta }emo od sre}e – prisetila se svojevremeno Suzana. Dolazak Aleksandre na svet obradovao je sve ~lanove porodice Jovanovi} i Popovi}, mada se Suzana u po~etku pribojavala kako }e wen sin iz prvog braka reagovati na sestru.
– Danijel je imao jedanest godina kada se rodila Aleksandra, svi smo strahovali kako }e on ma`en, pa`en i da do|e neko nov, ali po{to je devoj~ica ona osvaja sve. Topimo se svi pred wom, otimali smo se ko }e da je uzme u ruke i to je prelepo - objasnila je Suzana i dodala da su Danijel i Aleksandra danas nerazdvojni.
Po~etak saradwe, Brena i Sa{a Popovi}
KO KA@E DA NE]E MO]I? Don~i} na zagrevawu slu{ao „Vidovdan“, i u Los An|elesu mu ispuwavaju `eqe
Luka Don~i}, slovena~ki ko{arka{, navikao se na novo okru`ewe u Los An|elesu, gde brani boje Lejkersa u NBA ligi.
Lejkersi su na svom terenu savladali Kliperse u gradskom derbiju sa 108:102, a Don~i} je bio najboqi pojedinac na terenu sa 29 poena, {est skokova i devet asistencija.
Osim de{avawa na terenu, veliku pa`wu privukla je scena sa zagrevawa, po{to je Don~i} opet slu{ao doma}e hitove, i to usred Los An|elesa, kako je nekad radio i u Dalasu.
Don~i}u su sada u dvorani ispunili `equ i pustili pesmu „Vidovdan“ od Gordane Lazarevi}.
Iako su mnogi mislili da Luka u Los An|elesu ne}e imati isti tretman kao u Dalasu, te da mu ne}e ispuwavati `eqe, pogotovo ove muzi~ke, ipak su se prevarili, jer Don~i} i sada slu{a na zagrevawu ono {to ho}e.
Vi{e puta do sada Don~i} je pokazao koliko voli pesmu „Vidovdan“.
MOTIEJUNAS OTKRIVA O EVROLIGI:
Zvezda i Partizan su jedinstveni, ali...
Da li }e Crvena zvezda i Partizan igrati slede}e godine u Evroligi? Kakav je odnos Evrolige i ABA lige, najva`nije lige u regionu, preko koje se jedino mo`e u odabrano dru{tvo?
Sva ova pitawa postavili smo Paulijusu Motiejunasu, izvr{nom direktoru Evrolige.
Iza nas je 27 kola Evrolige i situacija na tabeli je, blago re~eno, neizvesna. Ko }e ~ekirati karte za eliminacionu fazu, a potom i fajnal-for u Abu Dabiju nezaobilazna su pitawe du` cele ko{arka{ke Evrope. O~ekuje nas jo{ sedam stanica do kraja liga{kog dela, a beogradski ve~iti rivali imaju odli~ne pozicije da presko~e prvu prepreku i na|u se me|u timovima koji }e nastaviti put ka tronu. Kao qubiteq ko{arke, u potpunosti u`ivam u borbama ove sezone. Od starta ovogodi{weg takmi~ewa, osam razli~itih timova smewivalo se na vrhu tabele. Ovakvo stawe stvari jo{ jednom nagla{ava neverovatnu konkurentnost Evrolige, {to je jedna od wenih kqu~nih vrednosti. Posebno se radujem gledawu intenzivnih plej-in i plej-of borbi koje }e na kraju odrediti koja }e ~etiri tima plasirati na Fajnal-for.
Po prvi put Fajnal for }e se odr`ati van Evrope, u Abu Dabiju od 23. do 25. maja, {to mnogi smatraju velikim korakom napred, pogotovo u biznis modelu Evrolige. Zato smo Motiejunasa pitali da li je zadovoqan kako taj projekat te~e, s obzirom da su o~ekivawa sigurno velika.
Pre svega, dozvolite mi da ka`em da sam veoma zadovoqan i zahvalan svim na{im navija~ima koji su podr`ali ovu odluku. Odziv je bio neverovatan, a ulaznice su rasprodate za mawe od sedam sati nakon {to su postale dostupne. Taj podatak isti~e snagu, strast i lojalnost navija~ke baze u Evroligi.
Crvena zvezda i Partizan imaju velike {anse u borbi za plejof Evrolige, a Budu}nost i Cedevita Olimpija su pro{li u drugu fazu Evrokupa. Uz kvalitet na parketu, atmosfere kojima svedo~imo u Beogradu, blago re~eno, daju Evroligi jednu posebnu notu.
Crvena zvezda i Partizan su dobili vajld karte za Evroligu po~ev{i od sezone 2022/2023, dok se Budu}nost i Cedevita Olimpija takmi~e u Evrokupu. Svi timovi se takmi~e na najvi{em nivou, timovi iz Podgorice i Qubqane su se ve} plasirali u osminu finala Evrokupa, dok Zvezda i Partizan u trci da igraju plej-of ili plej-in i to u sezoni koja je jedna od najkonkurentnijih u posledwih nekoliko godina.
Atmosfera koja vlada na utakmicama ve~itih rivala je u svakom smislu jedinstvena.
LUDNICA
U PUSTIWI NA „PETOM GREND SLEMU“: Svi napadaju Sinerov tron
Dugo se jedan masters nije ~ekao sa ovakvim nestrpqewem jer je ovo situacija u kojoj }e svi igra~i poku{ati da "izvade fleke" za slab po~etak godine. Potpuno neo~ekivano su Top 10 igra~i krenuli godinu, pa }e borba za pustiwski trofej biti izuzetna.
Prvi masters u sezoni 2025. ima nadimak „peti grend slem“, a sada ima i zna~aj u skladu sa nadimkom koji je dobio zbog infrastrukture. Tomi Has, direktor turnira, ove godine mo`e da odahne jer }e u Kaliforniji igrati svi najboqi teniseri sveta (izuzev suspendovanog Janika Sinera) od 5. do 16. marta. Upravo zbog toga }e `reb koji je na programu u ponedaqak na utorak (u pono}) biti izuzetno bitan. Svi `ele da upravo u Kaliforniji preokrenu sezonu i da stignu do 1.201.125 dolara koliko }e zaraditi pobednik uz 1.000 ATP bodova. Novac je tu najmawi motiv jer je gu`va u Top 10 sada izuzetna nakon revije iznena|ewa koju vi|amo svuda. \okovi} }e u pustiwi biti {esti nosilac, {to zna~i da ve} u ~etvrtfinalu mo`e da igra protiv Aleksandera Zvereva ili Karlosa Alkaraza. Nemac se nalazi u o~ajnoj formi nakon {to je stigao do finala Australijan opena (dodu{e tako {to mu je \okovi} predao taj me~ zbog povrede), pa ni na jednom turniru posle toga nije pro{ao daqe od ~etvrtfinala. Revija brukawa zbog toga {to je u ~etvrtfinalu Buenos Ajresa od wega bio boqi Fransisko Serundolo, u ~etvrtfinalu Rio de @aneira Fransisko Komesana, a sada
@IVOT NIJE
BIO
i Lrner Tien u osmini finala Akapulka. Sa druge strane, Alkaraz je dva puta zaredom osvojio titulu na Indijan Velsu, pa sada `eli da nastavi seriju odli~nih rezultata na ovom turniru. Time bi nastavio da vr{i i da poku{a da do|e do drugog mesta na svetu. U `rebu }e biti samo ~etiri igra~a koja su ranije ovde osvajala trofej. Uz \okovi}a (pet titula) i Alkaraza su tu jo{ Tejlor Fric i Kameron Nori. \okovi} je rekorder Indijan Velsa sa pet titula (ba{ kao i Roxer Federer), a sada bi mogao da postane i najstariji {ampion ovog turnira (nije podigao trofej od 2016. godine). \okovi} je baterije krajem februara punio u Marbeqi gde je ~ak snimqen kako ga masiraju na pla`i, dok je Alkaraz neposredno pre puta u SAD svratio u Portoriko na par dana.
\okovi} u slu~aju osvajawa trofeja mo`e da do|e do 4.850 bodova i time bi mogao da do|e ~ak i do ~etvrtog mesta na sve-
tu. Sada ruku na srce, ne zavisi sve od wega, ali bi realno mogao da sko~i za dve pozicije. \okovi} brani samo 50 bodova nakon {okantne eliminacije od Luke Nardija pro{le sezone. Bi}e ovo mart koji mo`e da postavi ton za ~itavu sezonu jer \okovi} `eli da poka`e svima da je i daqe spreman da napada velike titule, pogotovo kada se u wega sumwa. Alkaraz se sigurno ne zadovoqava titulom iz Roterdama, a Zverev te`i da poka`e da je revija slabijih rezultata samo faza. Novak znao da do Rolan Garosa mo`e zna~ajno da popravi poziciju na ATP listi jer brani po 50 bodova u Indijan Velsu i Rimu, 400 bodova za polufinale Monte Karla, te jo{ 100 za polufinale u @enevi. To zna~i da prakti~no ima otvoren put da se dodatno podigne na listi do Pariza i time sebi omogu}i zna~ajno lak{i `reb za Rolan Garos. To mu je uostalom i primarni ciq u ovom delu sezone i to nikada nije krio.
FER PREMA LASLU \EREU: Ostao je prerano bez oba roditeqa
i samo on zna kroz {ta je pro{ao
Laslo \ere je u Santijagu osvojio tre}u titulu u karijeri. Veliki uspeh ostvario je srpski teniser po{to je u finalu upisao jubilarnu 150. pobedu u karijeri, te tako obezbedio i zna~ajan napredak na ATP listi. I tako ispri~ao jo{ jednu inspirativnu pri~u o borbi sa `ivotnim neda}ama i uspehu.
Laslo \ere je u nedequ trijumfovao na turniru u ^ileu, po{to je savladao Sebastijana Baesa. Na taj na~in je do{ao do prve titule jo{ od Sardinije 2020. Zanimqivo sva tri pehara
osvojio je na {qaci – a posebno se pamti prvi, do kojeg je do{ao u Rio de @aneiru 2019. Emotivan je bio mla|ani Laslo posle pobede nad Feliksom O`e-Alijasimom, a wegov pobedni~ki govor je mnogima naterao suze na o~i.
- @elim da posvetim ovaj trofej svojim roditeqima. Izgubio sam mamu pre sedam godina, pa `elim da ovo posvetim woj - govorio je \ere.
Aplauzi su nadja~ali glas srpskog tensiera, ali on tu nije zavr{io.
- A tako|e i mom tati. Izgubio
sam ga pre dva meseca. Moji roditeqi su imali najve}i uticaj na mene i zbog wih sam ono {to jesam danas. … Nadam se da me sada posmatraju.
Uprkos svemu tome Laslo je na{ao snagu, veru, motiv i u ti{ini nastavio vredno da radi. - Zaista sam zahvalan svojoj mla|oj sestri. Ona mi je velika podr{ka i zaista sam zahvalan {to je imam.
Po{to je celom svetu otkrio svoju pri~u, momak iz Sente je razgovarao i sa novinarima. Moji roditeqi bi bili zaista sre}ni. U mladosti sam nau~io da `ivot nije fer, ali `alosno je {to ne mogu da u`ivaju u ovom uspehu jer su svoje `ivote posvetili meni i sportu. Nadam se da vide ovo i da su zaista ponosni na mene.
Ne poznajem mnogo tenisera koji su pro{li kroz ove stvari. @elim da budem onaj momak koji inspiri{e druge i pokazuje da i daqe mo`ete biti uspe{ni. Srbin je i ove sedmice u Santijagu ispisao novu inspirativnu pri~u. I sad je spreman za slede}e izazove.
Velika ~ast, Mici} me|u 25 najboqih ko{arka{a Evrolige ikada
Vasilije Mici}, srpski ko{arka{, izabran je za jednog od 25 najboqih igra~a koji su ikada igrali u Evroligi od strane elitnog takmi~ewa.
Pro{lo je 25 godina od osnivawa Evrolige i zbog toga su ~elnici takmi~ewa do{li na ovu ideju. Nakon prvih pet, sada je progla{eno jo{ toliko ko{arka{a koji }e biti u 25 najboqih u dosada{woj eri. U prvoj „garnituri“ svoje mesto su dobili Nando De Kolo, Serhio Quq, Ramunas [i{kauskas, Vasilis Spanulis i Nikola Vuj~i}.
Sada su se u elitnom dru{tvu pored Vase na{li i Dimitris Dijamantidis, Majk Xejms, Entoni Parker i Serhio Rodrigez.
„General i strelac koji je sa Anadolu Efesom postepeno izrastao u pobednika, Vasilije Mici} osvojio je prakti~no sve {to je bilo mogu}e osvojiti u Evroligi. Mici} je doveo Efes do uzastopnih titula Evrolige kao MVP Fajnal fora 2021. godine, a zatim i 2022. Bio je MVP Evrolige u sezoni 2020/21 i osvaja~ nagrade za najboqeg strelca Evrolige Alfonso Ford, sa prosekom od 18,2 poena u sezoni 2021/22.
Mici}eva uloga je rasla tokom godina sa Bajernom, Crvenom zvezdom i @algirisom, kojem je pomogao da nastupi na Fajnal foru 2018. godine, ali upravo je sa Efesom postao zvezda. Mici} je jdan od svega 10 igra~a sa najmawe 3.000 poena i 1.000 asistencija u Evroligi i ujedno igra~ sa najmawe odigranih minuta i utakmica u toj odabranoj grupi“, ovako je Evroliga pisala o Mici}u.
Ivo Andri} redovan na Zvezdinim
ko{arka{kim utakmicama
Jedan od redovnih gledalaca Zvezdinih utakmica na Kalemegdanu bio je kwi`evnik Ivo Andri}.
Pri~alo se da je na me~eve `enskog tima dolazio, kao i ve}ina mu{ke publike, da bi gledao ~uvenu lepoticu i reprezentativku Qubicu Ota{evi}. Me|utim, Sr|a Kalember – koji se jedno vreme zabavqao s Qubicom – pri~ao je da je Andri} bio istinski zaqubqenik u ko{arku:
– Znam da se pri~alo da je Ivo Andri} dolazio zbog Qubice… Ali, za{to je onda dolazio na mu{ke utakmice?! Ja sam bio dobar sa Ivom, on je meni bio simpati~an, a i ja wemu. Zvao me je Kalember, nikada po imenu… Pitao sam ga jednog dana da li mogu da ga otpratim sa Kalemegdana, on ka`e – „U redu”… I dok smo zajedno i{li Vasinom pitam ga: „Za{to ste uvek gore na tribinama, za{to ne si|ete dole…” Ka`e mi: „Ja sam me|u publikom, iako sva{ta tu mogu da ~ujem”. Sigurno su oko wega psovali majku sudiji, pa je to wemu kao kwi`evniku smetalo…. Mi igra~i smo jednom i{li kod wega da nam bude predsednik ko{arka{kog kluba. Bio sam u delegaciji, zajedno sa kapitenom Sa{om Gecom i jednim ~lanom uprave kluba. I Andri} nam je rekao: „Znate, ja sam predsednik toliko toga da ne mogu da budem to i kod vas, ali sam uvek spreman da vam pomognem…”
KOLIKO NOVCA ZARADE SUDIJE U EVROLIGI?
Brojke se ne mogu porediti sa NBA ligom
Da li vas je nekada zanimalo da znate koliko zara|uju sudije u Evroligi? Sigurno jeste, a sada je kona~no otkriven i taj podatak. Znamo svi da sudije u Evroligi nisu omiqene, kako od strane navija~a, tako i od igra~a, te trenera evroliga{kih timova.
Ipak, bez wih igrawe me~eva u Evroligi nije mogu}e i to je svima tako|e jasno.
Ko{arka{ki portal „Basket News“ pozabavio se ba{ temom zarada evroliga{kih sudija i uporedio ih sa kolegama iz NBA lige. Za utakmicu u liga{kom delu sudije zara|uju 2.000 evra, pre poreza. U zemqama sa najve}im porezom sudiji na ra~un legne mawe od 1.000 evra.
U plej-ofu sudije tako dobijaju 3.000 evra bruto po utakmici, dok oni najboqi na Fajnal-foru zarade i do 5.000 evra po me~u. Poznati „Sports ilustrejted“ je pisao da najmla|e sudije u NBA dobijaju oko 1.800 dolara po utakmici, dok oni iskusniji mogu da iza|u i na 6.700 dolara po me~u.
NIKOLA JOKI] GLEDA I NE VERUJE!
Ceo svet precrtao trostrukog MVP-a NBA lige
Bli`i se trenutak kada }e NBA liga proglasiti najboqeg ko{arka{a u sezoni.
Podse}awa radi, Nikola Joki} je trostruki MVP, dobijao je laskavo priznawe od 2021. godine sa izuzetkom 2023. kada je pokraden i priznawe je oti{lo u ruke Xoela Embida. A sada je situacija vi{e nego zanimqiva.
Navodno Nikola Joki} trenutno vodi u trci za MVP nagradu, ali je [aj Gilxes-Aleksander favorit u kladionicama, koje uglavnom pogode mnoge pre svih ko }e biti taj najboqi.
Bez obzira na to {to je Srbin preuzeo pol poziciju u MVP tri, {to dominira iz utakmice u utakmicu, obara rekorde i pi{e istoriju NBA lige, bukmejkeri svetskih kladionica ne veruju da mo`e do ~etvrtog MVP trofejatrofeja.
Kvota da }e najboqi igra~ Oklahome [aj Gilxes-Aleksander osvojiti presti`no priznawe posle regulanog dela NBA lige je 1,22. S druge strane, sraman je koeficijent da }e se Nikola Joki} domo}i ~etvrtog MVP trofeja u
karijeri, jer je ~ak 4,5. Kvota na Janisa Adetokumba iz Milvokija je 251, a na Donovana Mi~ela 501. Jasno je svima i bez bukmjekera da je ovo borba u dvoje. Sramota je da su kladionice skoro otpisale srpskog reprezentativca iako brojke koje bele`i skoro cele sezone ostavqaju sve bez teksta. Joki} samo u februaru bele`i tripl-dabl u proseku - 27,3 poena, 12,3 asistencije i 11,6 skokova po utakmici.
[ej je nenadma{an po broju poena, ali ga u ostalim kategorija nema ni u top pet, dok je Nikola Joki} bar u prva tri. As Oklahome nele`i prose~no 32,3 poena, Janis Adetokumbo 30,9, a Nikola Joki} 29,1. U skokovima vodi Domantis Sabonis sa 14,4, Karl Entoni Tauns je drugi sa 12,7, dok je Joki} tre}i sa 12,7. [to se asistecija ti~e lider je Tre Jang sa 11,4, ali mu Nikola di{e za vrat sa 10,5.
@EQKO OBRADOVI] OTKRIO DA JE PODNEO OSTAVKU:
„Nastao je tajac, shvatio sam da su se igra~i slo`ili“
Trener Partizana @eqko Obradovi} bio je gost emisije "Neuspjeh prvaka" koju vodi legendarni hrvatski fudbaler i trener Slaven Bili}.
U woj su se dotakli brojnih tema i pri~ali kako o `ivotu, tako i o ko{arci.
Izme|u ostalog Obradovi} je otkrio i kao je jednom kao deo {ok terapije dao otkaz i kakve su bile reakcije.
„Rekao sam mojim saradnicima da nemam uticaj na igra~e. Moramo ne{to da uradimo, a to je da ja podnesem ostavku. Bio je tajac koji sam ja razumeo kao sagla-
snost. Zahvalio sam se momcima, oti{ao ku}i“, rekao je Obardovi}.
Potom je usledio preokret. „Prvo me je predsednik kluba zvao u nameri da me odvrati, pa svi redom do igra~a koji su me molili da to ne radim. Ja sam ih podsetio da se oni moraju mewati ako `ele da ja ostanem. Seli smo i napravili sastanak i krenuli naboqe. Ne mislim da bih bio kraj sveta da sutra budem smewen, ali ne bih voleo da to bude u Partizanu“, naveo je on uz napomenu da se ne zna koliko te{ka situacija mo`e biti dobra za ~oveka.
THURSDAY l ^ETVRTAK 6. 3. 2025.
SD Crvena zvezda proslavilo
80. ro|endan, dodeqene nagrade za najboqe pojedince
Sportsko dru{tvo Crvena zvezda proslavilo je jubilarni 80. ro|endan, a na sve~anosti progla{eni su najboqi pojedinci za 2024. godinu.
„Datum 4. mart 1945. godine posebno je zapisan u srcima svih zvezda{a. Na{a Crvena zvezda ve} 80 godina sija na sportskom nebu, a nastala je na inicijativu ~lanova omladine Srbije“, pi{e na sajtu Crvene zvezde.
SD Crvena zvezda osnovano je 4. marta 1945. godine u Deligradskoj ulici u Beogradu.
SD Crvena zvezda osnovano je od strane grupe studenata koju su predvodili Slobodan ]osi}, Zoran @ujovi}, Svetozar Gligori}, Neboj{a Popovi} i drugi.
Istog dana, 4. marta 1945. godine, FK Crvena zvezda je odigrao prvu utakmicu, a kasnije su formirane i ostale sekcije.
U SD Crvena zvezda sada postoji 36 klubova koji se takmi~e ~ak u 31 sportu.
„Crvena zvezda odavno sija na fudbalskom nebu Evrope i sveta, prepoznatqiv je brend i svuda uliva veliku dozu respekta i po{tovawa. Za sve to zaslu`ne su mnoge generacije koje su pronosile slavu kluba, bili sportsmeni i dostojanstveni qudi stvaraju}i prepoznatqiv imix svuda i na svakom mestu, donose}i ver-
nim navija~ima najve}e radosti. Zvezdo, sre}an jubilarni 80. ro|endan, budi najboqa, uspe{na i najve}a, kao i do sada“, stoji na zvani~nom sajtu kluba.
Za najboqe pojedince u okviru SD Crvena zvezda za pro{lu godinu progla{eni su xudistkiwa Milica @abi} i ko{arka{ Dejan Davidovac.
Piksi objavio spisak za kqu~ni dvoboj sa Austrijom, priredio nekoliko iznena|ewa
Selektor Dragan Stojkovi} objavio je {iri spisak igra~a za predstoje}e bara` me~eve, protiv Austrije, za ostanak u A diviziji Lige nacija
Orlovi prvi me~ igraju u Be~u, 20. marta, revan{ susret je tri dana kasnije u Beogradu.
Na spisku prema najavama nema Aleksandra Mitrovi}a Sergeja Milinkovi}a-Savi}a, Marka Gruji}a, a nema ni Filipa Kosti}a
Kona~an spisak, prvi ~ovek nacionalnog tima, saop{ti}e u petak, 14. marta. Konferencija za medije bi}e odr`ana u ponedeqak, 17. marta, prvog dana okupqawa u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi.
Jelena Jankovi} se oglasila posle ~etiri godine, imala je poseban razlog
Jelena Jankovi}, slavna biv{a srpska teniserka, oglasila se prvi put posle ~etiri godine i imala je pseban razlog za to.
Jelena Jankovi} je ~estitala Crvenoj zvezdi 80. ro|endan.
„Velika mi je ~ast i zadovoqvstvo da ~estitam Zvezdi veliki jubiler, 80 godina postojawa. Qubav prema Zvezdi je ne{to posebno, nosi se u srcu do kraja `ivota. Ponosna sam {to sam deo Zvezdine porodice. Zvezdo sre}an ti ro|endan, `elim ti jo{ mnogo jubileja na zvezdanom nebu“, rekla je Jelena Jankovi}.
Poznato je da je biv{a prva teniserka sveta velika navija~ice Crvene zvezde, kao i da je igrala u tom klubu.
Jelenu Jankovi} ve} dugo nemamo priliku da vi|amo u javnosti. U potpunosti je fokusirana na privatan `ivot.
Ona sa doktorom Brankom Babi}em ima }erku i `ive u Dubaiju.
VIDI] ^ESTITAO RO\ENDAN ZVEZDI:
„Mnogo je onih koji su `iveli i `ive od tebe, ne za tebe“
Sportsko dru{tvo Crvena zvezda u utorak 4. marta slavi 80 godina postojawa.
Kroz redove crveno-belih su pro{li i mnogi legendarni sportisti, a jedan od wih je i Nemawa Vidi} jedan od najboqih fubalera crveno-belih.
Iznena|ewe je pojavqivawe Nikole [tuli}a – nekada{weg igra~a Partizana. Dodu{e, kako igra u Belgiji to mo`da i nije iznena|ewe.
Tu je i fudbaler ^ukari~kog Mihajlo Cvetkovi} koji je ve} dobijao poziv, ali je morao da se vrati u svoju generaciju kako bi pomogao u va`nim me~evima. Tako|e, i Ogwen Mimovi} je sa nacionalnim timom, dok nema Koste Nedeqkovi}a.
Golmani: Predrag Rajkovi}, \or|e Petrovi} i Aleksandar Jovanovi}
Odbrana: Nikola Milenkovi}, Strahiwa Pavlovi}, Milo{ Veqkovi}, Strahiwa Erakovi}, Jan Karlo Simi}, Sr|an Babi}, Nemawa Gudeq, Aleksa Terzi} i Ogwen Mimovi}
Sredina: Sa{a Luki}, Nemawa Maksimovi}, Mirko Topi}, Sa{a Zdjelar, Lazar Samarxi}, Andrija Maksimovi}, Veqko Birman~evi}, Stefan Mitrovi} i Andrija @ivkovi}
Napad: Du{an Vlahovi}, Luka Jovi}, Nikola [tuli} i Mihajlo Cvetkovi}
Vidi} je nosio i kapitensku traku u Zvezdi, a kasnije je postao i najboqi defanzivac sveta.
Sada se oglasio povodom ro|endana i ~estitao ga uz suptilnu prozivku onih zbog kojih danas ne dolazi na stadion na kojem je postao legenda.
„Sre}an ti ro|endan Zvezdo moja. Iza tebe je 80 godina qubavi, patwe, velikih pobeda i bolnih poraza koji su nas u~inili ja~im! Iza tebe je mnogo dobrih poteza i velikih qudi, ali i mnogo onih koji su `iveli i `ive od tebe, ne za tebe… Pro}i }e i to, a osta}e uvek na{a Crvena zvezda“, napisao je Nemawa Vidi}.
Ronaldo izbegao bi~evawe
Fudbaleri iranskog Estegala i Al Nasra iz Saudijske Arabije remizirali su rezultatom 0:0, u prvom me~u osmine finala azijske Lige {ampiona.
Iranski klub je sa klupe predvodio Miodrag Grof Bo`ovi}, a odluka o tome ko }e pro}i u ~etvrtfinale presti`nog takmi~ewa pa{}e za sedam dana u Rijadu.
Al Nasr je u prvom me~u bio boqi rival, statisti~ki je bio daleko nadmo}niji, ali do gola nije stigao i sre}u }e morati da potra`i u revan{u, gde je apsolutni favorit. Zanimqivo je da Kristijano Ronaldo nije ni putovao na ovo gostovawe, te je tako izbegao bi~evawe. Pri~alo se o mogu}nosti da Portugalac bude ka`wen u Iranu sa 100 udaraca bi~em, zbog „greha“ iz pro{losti, ali od toga ne}e biti ni{ta. Ronaldo nije hteo da rizikuje, pa nije bio u planu trenera za ovaj me~, ali bi zato trebalo da nastupi u revan{u.
