Srpski glas 10. jun

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 10.6.2021. z Year XXX No.2452

Ve}

Zastavina fe{ta za pam}ewe

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Darinka Milojevi} (ro|ena Grba) Pla{ki, 27. april 1928 – Melburn, 3. juni 2021

Strane 16 i 17

Primorani da odustanu od svih svetkovina u 2020. godini, Lova~ko dru{tvo ''Zastava'' pro{log vikenda je nadoknadilo sve propu{teno gala ve~erom u Bonirigu

U Srbiji to jo{ nije vi|eno: Privatna srpska A N O I L I M 8 7 3 firma !

A R A L O D prodata za Strana 12

Sportski vremeplov Kako je fudbal stigao u Srbiju U blizini Kule Neboj{a, ispod Kalemegdana, 19. maja 1896. godine ta~no u 15 ~asova odigrana je prva fudbalska utakmica u Srbiji sa ko`nom loptom koju je iz Nema~ke doneo beogradski student jevrejskog Strana 31 porekla Hugo Buli

Strane 20 i 21 Svojim `ivotom predstavqala je simbol svega najboqeg me|u Srbima odanim tradicionalnim vrednostima: po`rtvovawe, skromnost, upornost. Uvek je bila prva i posebna: prvi student medicine u rodnom kraju posle Drugog svetskog rata, emigrant, kasnije ktitor, nesalomqivi srpski rodoqub

Tragovima najranijih srpskih migranata u Australiji

Intervju nedeqe Prof. dr Nade`da Basara, jedna od najcewenijih svetskih onkologa, primila orden Svetog Save

Strana 6

Sada imam sa ~im iza}i pred potomke i pretke

Helen Ili}, `ena rasko{nog talenta Neshva}ena od svoje porodice, slikarka iz Osijeka, mahom samouka, ostavila je izvanredna dela kojim srpska zajednica mo`e biti ponosna Strana 15

2

decembar ^etvrtak 10. jun 2021. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Prva tu`ba zbog bombardovawa Srbije osiroma{enim uranijom stigla u NATO

Dan Nikole Tesle progla{en i u Kanadi Kanada se prikqu~ila dr`avama koje su 10. jul, ro|endan jednog od najve}ih pronalaza~a u istoriji nauke i tehnike Nikole Tesle, proglasile za Dan Tesle.

Povodom 163. godi{wice od Teslinog ro|ewa 1856. na sve~anosti u Edmontonu, glavnom gradu zapadne provincije Alberte progla{ewe je obavio gradona~elnik Don Ajvison (Evison), a inicijator je Istorijsko dru{tvo Nikola Tesla na ~elu sa predsednicom Lilian Beltaos. „Grad Edmonton je ponosan {to slavi Teslu, wegovu istrajnost, marqivost i posve}enost“, zapisano je u proklamaciji. „Tesla je bio srpsko-ameri~ki nau~nik i pronalaza~ koji je imao vi{e od 300 patenata, od naizmeni~ne struje, preko be`i~nih komunikacija do snimawa H-zracima“, objavio je dnevni list Edmonton `urnal.

Dan Nikole Tesle, ~uvenog nau~nika srpskog porekla, ukqu~io je obra}awe zvani~nika, osvetqavawe plavim svetlima ~uvenog mosta u Edmontonu i paradu vozila sa plavim svetlima. „Tesla je oduvek bio fasciniran napretkom nauke i tehnologije.

Wegova opsesija (pronalascima) omogu}ila je da danas budu mogu}i elektri~ni automobili, na primer“, rekao je glavni govornik kanadski nau~nik i pronalaza~ iz Istra`ova~kog centra za nanotehnologiju Adam Bergren.

Progla{ewe Dana Nikole Tesle pismenim obra}awem podr`ao je i premijer Kanade Xastin Trudo. „Istorijsko dru{tvo Alberte Nikola Tesla deli moje vizije o zna~aju nau~nih inovacija. Danas smo okupqeni da slavimo izuzetan `ivot Nikole Tesle i svih wegovih neverovatnih nau~nih dostignu}a. Wegovi pronalasci u~inili su svet boqim mestom“, poru~io je premijer Trudo.

Ambasador Srbije u Kanadi Mihailo Papazoglu odr`ao je tokom sve~anosti prigodan govor i susreo sa gradona~elnikom i drugim predstavnicima politi~kog, ekonomskog i dru{tvenog `ivota Edmontona.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Prva tu`ba protiv NATO zbog oboqevawa posle bombardovawa SR Jugoslavije osiroma{enim uranijumom stigla je u Brisel u sedi{te Alijanse. Ovo vi{e niko ne mo`e da zaustavi, presude u korist vojnika u Italiji probile su led, sada nas zovu iz ^e{ke da pomognemo, oboleli su i wihovi vojnici koji su bili na Kosovu i Metohiji.

Ovo ka`e advokat Sr|an Aleksi} koji je krajem januara podneo Vi{em sudu u Beogradu prvu pojedina~nu privatnu tu`bu protiv NATO-a, sa zahtevom za od{tetu, zbog trovawa osiroma{enim uranijumom. On nam najavquje da }e se uskoro znati da li NATO osporava ili prihvata tu`beni zahtev.

Re~ je o slu~aju pukovnika vojske iz Beograda koji je nedavno oti{ao u penziju. On je boravio 210 dana u kopenenoj zoni bezbednosti na Kosovu i Metohiji i siguran je da je to razlog {to ima rak.

U pripremi tu`be Aleksi}u je pomogao advokat iz Rima An|elo Tartaqa, koji je prvi u svetu dokazao uzro~no - posledi~nu vezu izme|u osiroma{enog uranijuma i kancera. Sada i kao ~lan Advokatske komore Ni{a, Tartaqa u utorak sti`e u Srbiju kako bi pomagao u pravqewu plana daqe borbe za pravdu i obe{te}ewe `rtava bombardovawa SR Jugoslavije.

"Vrlo skoro o~ekujemo odgovor iz Brisela, tu`ba je odmah prevedena na engleski. Vi{i sud je jo{ 25. marta preko ministarstva tu`bu poslao u Brisel, u sedi{te NATO-a. Sud je dao nalog tu`enoj strani da se izjasni u roku od 30 dana od prijema tu`be, vide}emo da li }e da ospore ili prihvate tu`beni zahtev. Ako odbiju, Vi{i

sud u Beogradu mo`e da donese presudu i mimo wih", ka`e Aleksi}.

On dodaje da je pre{ao te`ak put podmetawa raznih klipova da bi podneo ovu tu`bu, jer to, ka`e, nekima u Srbiji o~igledno ne odgovara. Prvo je trebalo dokazati pravnicima i advokatima u na{oj zemqi da je NATO pravno lice.

"Naravno da NATO kao organizacija ima svojstvo pravnog lica, imaju i svoj fond, nov~ana sredstva za nadoknadu {tete. Definitivno imaju svojstvo pravnog lica, zato im je tu`ba i oti{la, mnogi su navijali da se to ne desi".

Aleksi}a smo pitali i za{to je podneta samo jedna tu`ba zbog oboqevawa od kancera, najavqeno je pet, a wegovoj inicijativi prikqu~ilo se vi{e od tri hiqade qudi koji veruju da mogu da doka`u da su izgubili zdravqe zbog bombardovawa 1999. godine.

"Samo za ovaj slu~aj morali smo da platimo sudsku taksu od 75 hiqada dinara. Mi generalno u Srbiji imamo problem sa sudskim taksama, Tartaqa u Italiji taj problem nema, wihov sud je oslobodio qude taksi. Oni koji su branili na{u zemqu, obi~ni

vojnici ili oficiri po slu`benoj du`nosti, danas su bolesni, le~ewe ih ko{ta od hiqadu do dve hiqade evra mese~no. Treba da plate taksu za tu`bu, taksu za odluku, ve{ta~ewa. U spor ne mogu da krenu bez nekoliko hiqada evra, odakle im taj novac", ka`e Aleksi}.

On dodaje da zajedno sa italijanskim kolegom poku{ava da na|e donatore koji bi pomogli, a tra`io je i od Suda osloba|awe od pla}awa taksi, ~eka odgovor.

Advokat Tartaqa dobio je ve}inu sporova koje je pokrenuo, tu`io je dr`avu Italiju kao ~lanicu NATO, po{to su italijanski vojnici poslati iz svoje zemqe na Kosovo. U timu sa Aleksi}em tu`i NATO i zato {to je nelegalno bombardovao Srbiju i izvr{io ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva.

"Takve tu`be ne zastarevaju, a na{a ima sve dokaze, pre svega preko 200 presuda italijanskih sudova, jednu presudu Suda za qudska prava u Strazburu, ali i dokaz Svetske zdravstvene organizacije u kome je utvr|eno da pojedine vrste radijacije izazivaju kancer. Upravo to se de{ava na{im qudima i Italijanima.

ma {ta mi re~e?!

Kako vam zvu~i – Nemawa Vidi}, predsednik Srbije

Monstruozno: Najsla|a kafa na ru{evinama crkve „Kada sam jutros ustala i s terase moje ku}e ugledala da nema crkve… Vidjela sam cijelo Kowevi}-Poqe, pa ~ini mi se i cijeli svijet. Jutros sam nakon 30 godina popila najsla|u kafu u svojoj ku}i" (Fata Orlovi}, posle ru{ewa pravoslavne crkve izgra|ene na jednom delu wenog imawa)

„To je interesantno i nije slu~ajno da politi~ari Qaji} i Lekovi} lobiraju za predsednika Saveza.

Qudima koji se bave politikom nije mesto na vode}im funkcijama u srpskom fudbalu. Ako im wihove kolege politi~ari dozvole da se kandiduju, onda mogu i ja da se kandidujem za predsednika dr`ave" (Nemawa Vidi}, legendarni kapiten Man~ester junajteda i jedan od najboqih defanzivaca u istoriji Premijer lige)

Prvo re{ewe (nezavisnost Kosova) pa onda na pe~ewe „Ima}u sutra ujutru jo{ nekoliko sastanaka i popodne ru~ak sa ta{tom, gde se nadam pe~ewu i duga~kom srpskom ru~ku" (Metju Palmer, specijalni ameri~ki predstavnik za Balkan i mu` Danice Damjanovi})

Kakvi ste vi napredwaci, takav vam je [api} ^er~il „Srpska napredna stranka se stalno mewala, ali je jo{ Vinston ^er~il rekao da ako `elite da stalno budete isti, morate uvek da se mewate" (Aleksandar [api}, kao novi potpredsednik GO SNS-a)

IZME\U DVA VIKENDA

Srbija prva zemqa u Evropi u kojoj se proizvodi ruska vakcina protiv korone U Institutu "Torlak" u Beogradu, u petak je sve~ano po~ela proizvodwa vakcine "sputwik".

Pokretawe proizvodwe, preko video linka, pratili su predsednici Rusije i Srbije, Vladimir Putin i Aleksandar Vu~i}.

Proizvodwu je, pritiskom na dugme, zapo~ela direktorka Instituta „Torlak“ Vera Stojiqkovi}.

Prethodnih meseci na realizaciji ideje da se ruska vakcina proizvodi i u Srbiji najvi{e je bio anga`ovan ministar za inovacije i tehnolo{ki razvoj Nenad Popovi} koji je rekao da je Srbija prva zemqa u Evropi koja proizvodi rusko cepivo, kao i da je "Torlak" bio logi~no mesto za proizvodwu.

Ministar Popovi} je najavio da }e u prvoj fazi, u narednih pet do {est meseci, biti proizvedeno oko ~etiri miliona vakcina.

"Te vakcine }e biti namewene srpskom tr`i{tu, odnosno na{im gra|anima, ali }e vlada i predsednik Srbije odlu~ivati o pomo}i i drugim zemqama u regionu, kao {to je to i do sada ra|eno", poru~io je ministar.

Prema wegovim re~ima vakcine }e se kontrolisati u Rusiji na institutu "Gameleja", a potom i u Srbiji.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 3

PORUKA PRED PREGOVORE:

Amerikanci ja~aju kosovske snage Pi{e: Brankica Risti}

"Kontroli{e se 18 glavnih faktora i to su najvi{i svetski standardi. Proces od uzimawa uzorka, transporta na Gameleju i dobijawa potvrde da je odre|ena serija potpuno ispravna i kvalitetna traja}e od 10 do 25 dana, tako da bi prve doze 'srpske' vakcine mogle biti u upotrebi ve} za desetak dana", naveo je Popovi}.

Srbija je, podse}a Popovi}, prva zemqa u Evropi koja je dobila dozvolu da proizvodi vakcinu "sputwik" iako su interes pokazale mnoge zemqe EU, kao {to su Austrija i Nema~ka. Zasluga za to pripada prvenstveno predsedni-

cima Aleksandru Vu~i}u i Vladimiru Putinu, ka`e Popovi}.

Dodao je da je logi~no mesto za proizvodwu vakcine bio Institut "Torlak" zbog svoje tradicije kadrova, a posebno zbog odli~ne opreme koja je nabavqena pre nekoliko godina.

"Ruske delegacije koje su u vi{e navrata posetile 'Torlak' nisu krile iznena|ewe stepenom tehnologije koji su tamo zatekli.

Ono {to ih je posebno prijatno iznenadilo je kadrovska, stru~na i ekspertska osposobqenost qudi koji rade na 'Torlaku'", ka`e ministar Popovi}.

Da~i}: Referendum o promeni Ustava Srbije mo`da na jesen Skup{tina Srbije raspravqa o predlogu za promenu Ustava Srbije, a predsednik parlamenta Ivica Da~i} ocewuje da je realno da aktuelni saziv poslanika zavr{i taj posao do kraja i da referendum bude odr`an na jesen. „Ukoliko se realizuje ono o ~emu je predsednik govorio, da }e parlamentarni izbori biti odr`ani kada i predsedni~ki i beogradski, u toj situaciji bi referendum morao da se odr`i pre raspu{tawa Skup{tine zato {to ovaj saziv mora da proglasi nove ustavne promene. U tom slu~aju je realno da na jesen bude referendum“, rekao je Da~i}.

Da~i} je, govore}i o sednici, rekao da }e predlog za promenu Ustava u parlamentu obrazlo`iti premijerka Ana Brnabi} i podsetio da je za prihvatawe tog predloga neophodna dvotre}inska podr{ka poslanika.

Predsednik parlamenta je siguran da }e poslanici prihvatiti na~elni predlog, a daqi rad na amandmanima, napomiwe, radi Odbor za ustavna pitawa uz me|usobno usagla{avawe sa predstavnicima struke iz oblasti pravosu|a i evropskih institucija.

Kada se budu napisali amandmani, Skup{tina se, podse}a predsednik, ponovo o tome izja{wava i u roku od 60 dana se odr`ava referendum.

Da~i} obja{wava da se sada mora promeniti Zakon o referendumu, {to je trebalo da se uradi jo{ pre 15 godina, posle dono{ewa va`e}eg Ustava. „Ne postoji na{a odgovornost, jer se to de{avalo pre 2012. godine, dakle Zakon o referendumu mora da se promeni da bi se odr`ao referendum za promenu Ustava i to }e nas ~ekati u narednim mesecima“, rekao je Da~i}.

Prema Ustavu iz 90-tih, za uspeh referenduma bilo je neophodno da iza|e i glasa vi{e od polovine gra|ana, a u va`e}em Ustavu je dovoqno da glasa ve}ina od broja iza{lih, poja{wava Da~i}.

Jo{ jednom je podvukao da se promena Ustava ti~e iskqu~ivo pravosu|a, odnosno na~ina izbora sudija i tu`ilaca.

Otkud Srbima toliko "{vajcaraca"?

Podatak da je NBS samo u maju zamenila skoro 230 miliona {vajcarskih franaka, postavilo je pitawe kod mnogih - otkud Srbima toliko "{vajcaraca"?

Zvani~nog odgovora nema, ali bi logi~an bio da su mnogi radili i zaradili pare u [vajcarskoj i potom se vratili u Srbiju, kao i da svake godine "kapqu" doznake na{ih sunarodnika koji i daqe `ive i rade u ovoj bogatoj zemqi, pi{e Blic.

S druge strane, ~iwenica je da deviznu {tedwu koja u srpskim bankama dosti`e ukupno 12 milijardi evra, pored nekoliko najpopularnijih valuta, ~ine i neke mawe poznate valute. Na spisku su svakako i australijski i kanadski dolar, kineski juan, britanska funta, japanski jen...

Ve}ina ovih depozita naj~e{}e dolazi od gastarbajtera koji {aqu novac svojim porodicama i ro|acima u Srbiji. Naravno, ne treba nikako zaboraviti qude koji su u inostranstvu zaradili novac i vratili se u Srbiju da od istog `ive.

Nova ameri~ka vojna donacija oklopnih vozila otpornih na mine – poznatijih kao „gardijan“ - Kosovskim bezbednosnim snagama, a svega nekoliko dana pred najavqene pregovore Beograda i Pri{tine, na neki na~in je i jasna poruka Srbiji.

Ovo je mi{qewe Vladimira Lazarevi}a, penzionisanog general-pukovnika Vojske Jugoslavije, biv{eg komandanta Pri{tinskog korpusa za vreme rata na Kosovu i Metohiji i NATO bombardovawa SRJ. Lazarevi} ka`e da ova donacija nije novina, ali da bi mogla da bude indikator namera zapadnih centara mo}i i Pri{tine. Dakle, oni ne iskqu~uju ni ulazak u najgori scenario koji mo`e da dovede do nekih dramati~nih doga|aja na Kosovu i Metohiji, „Za{to bi wima bili potrebni oklopwaci otporni na mine?

Zato {to je vrlo mogu}e da su neka mesta pod minama. Wihovim minama,“ ka`e Lazarevi}. ^iwenica da se u posledwih mesec–dva aktivnost u naoru`avawu i obuci tzv Vojske Kosova intenzivirala, po~ev od najave gradwe baze KBS u ju`noj Mitrovici i izgradwe hrvatskog kampa na Kosovu i Metohiji namewenog za obuku vojnog kadra, pa do naoru`avawa i zahteva Pri{tine da snage KBS smeju da se slobodno kre}u severom Kosova, lo{i su signali. Zato Beograd uporno i upozorava na ozbiqnost situacije.

JA^AWE ORU@ANE MO]I PRI[TINE PRED NASTAVAK DIJALOGA „Iz dana u dan, pojedini centri mo}i, a tu pre svega mislim na NATO mo}nike, pokazuju da im nije stalo do regionalnog mira. Za mene nema nikakvog iznena|ewa u ovome jer se radi o istim centrima mo}i koji su i stvorili teroristi~ku paravojsku, koja je nanela ogromno zlo pre svega, srpskom narodu. Oni i daqe paze i maze to ~udo koje su stvorili iz svojih najmra~nijih ciqeva kako bi dr`ali pokorno ovaj deo Balkana ali i {ire“, ukazuje biv{i komandant Pri{tinskog korpusa.

Po wegovom mi{qewu ovo je deo {ireg procesa najte`ih pritisaka koji se ve} par meseci odvijaju prema Srbiji, a o~ekuju se jo{ ve}i. „Drugim re~ima, poja~avaju pritisak na Srbiju ja~aju}i tzv vojsku Kosova, iako po Rezoluciji 12 44 osim KFOR-a ni jedna vojska ne sme da bude ni prisutna na Kosovu,“ napomiwe Lazarevi}.

Lazarevi} smatra da sve ovo {to se de{ava nije dobro sa apsekta bezbednosti, posebno za Srbe koji `ive na KiM. „Ina~e, {to se ti~e neke vojne mo}i same tzv vojske Kosova, we nema. Osim, {to imaju podr{ku zapadnih partnera u smislu kr{ewa svih me|unarodnih standarda “ napomiwe na{ sagovornik.

Lazarevi} zakqu~uje da trenutno Zapad na sve na~ne poku{ava da pritisne Srbiju kad je re~ o Kosovu, po~ev od diplomatskih do ekonomskih pritisaka. „Ali, ukoliko to ne uspe, niko ne mo`e da garantuje {ta }e Pri{tini, odnosno NATO-u, pasti na pamet,“ zakqu~uje on.

OD AMERIKE DOBILI I PVO Oklopwaci „gardijan“ - tip M1117 bili su jedno od prvih ameri~kih vojnih vozila izgra|enih na specijalizovanom trupu otpornom na mine. Nakon 2001. godine slu`ili su kao direktan odgovor na pretwu ameri~kim snagama u Iraku i Avganistanu. Naoru`ani su baca~ima granata koji mogu da pogode ciq na razdaqini ve}oj od dva kilometra, a mitraqez im je montiran u kupoli. Sredwi mitraqez nalazi se ispred grotla.

Kosovo za sada raspola`e modernim naoru`awem, uglavnom za pe{adijske jedinice: od pi{toqa, pu{aka, pu{komitraqeza, snajpera — malog i velikog dometa. Imaju i oklopna vozila na kojima su integrisana sredstva za vatrenu podr{ku, baca~e granata malog dometa i prenosna sredstva za protivoklopnu borbu, odnosno ru~ne raketne baca~e za protivoklopnu borbu.

Nakon osnivawa vojske, 2018. godine, odre|ene dr`ave kroz donacije su im ustupile slo`enija borbena sredstva i sisteme. To se pre svega odnosi na razli~ite tipove minobaca~a, haubica, prenosnih protivoklopnih raketa malog i sredweg dometa — od tri do pet hiqada metara. Dobili su od Amerike i sistem PVO, za ga|awe niskolete}ih helikoptera, aviona, i sli~no.

Vlada Aqbina Kurtija predvidela je za period 2022-2024 godina, buxet za tzv vojsku Kosova ve}i od 100 miliona evra.

4

SRPSKA POSLA

decembar ^etvrtak 10. jun 2021. 2020.

Da li novac kvari qude Kako je nastala izreka da novac kvari qude? Mo`emo pretpostaviti da je sled bio ovaj: neko nije imao novac ali je bio drugima dobar; nakon toga je na neki na~in do{ao do novca; zatim je promenio karakter i postao pokvaren.

Ko ocewuje kvarewe wega kao li~nosti? Verovatno oni s kojima se dru`io dok nije imao novac.

Verovatno su oni zakqu~ili da je postao sebi~an, da je odbio da im poma`e i pozajmquje novac, da se otu|io od wih i odrekao ih se. Duboka pretpostavka ove izreke jeste da su oni koji nemaju novac dobri, a oni koji ga imaju lo{i.

SOCIJALISTI^KI MENTALITET Relativno rano u `ivotu nau~io sam da medaqa ima dve strane. Kada smo moji drugari i ja bili u ranim dvadesetim, jedan od nas je stekao ogroman novac zahvaquju}i porodi~nom biznisu koji je pokrenuo wegov otac, socijalisti~ki direktor, a koji su razvili {irom tada{we Jugoslavije. On je nastavio da se dru`i s nama, a kako smo za razliku od wega koji je radio i odli~no zara|ivao bili studenti sa skromnim xeparcima, povremeno smo tra`ili od wega da nam pozajmi po par stotina maraka. I on je to ~inio. Me|utim, niko mu nije vra}ao.

Kada nije bio prisutan, vodila se pri~a o tome kako mu nema smisla bilo {ta vra}ati jer ionako mu taj novac koji nam je pozajmio ni{ta ne zna~i, kako ga ve} ima mnogo. Rezultat je bio da je on po~eo da se ose}a iskori{}enim, tako da je tiho prestao da se dru`i s nama. Drugim re~ima, „pokvario” se, novac ga je „pokvario”.

Kod nas je i daqe prisutno jedno kolektivno uverewe da su oni koji su imu}ni ili bogati, bilo pojedinci bilo porodice – neka vrsta lopova. „Nego {ta nego su lopovi, od plate nisu mogli toliko zaraditi”, izjavquje osoba koja ne zna da se bogatstvo ne pravi od plate, nego da je ne~ije preduze}e ono koje pravi bogatstvo. Iako smo decenijama u kapitalizmu, mnogi i daqe imaju socijalisti~ki mentalitet. Boqe re~eno, mnogi kod nas su finansijski nepismeni.

Finansijska pismenost je veoma va`na. Qudi koji ne znaju kako funkcioni{u finansije, pri ~emu mislimo na wihove li~ne finansije, ma koliko bili inteligentni i ma koliko bili obrazovani u drugim oblastima `ivota, u finansijskom smislu }e biti relativno neuspe{ni. A to nije dobro ni za wih, ni za wihove porodice, ni za dr`avu kao celinu. Poznato je da je bogato dru{tvo sastavqeno od bogatih pojedinaca. Ali kako do}i do tog ideala, ako je ve}ina gra|ana finansijski nepismena i nemaju razvijenu sposobnost upravqawa novcem. „Dajte mi novac, pa da vam poka`em kako znam da upravqam wime” – verovatno }e pomisliti svaki drugi ~italac. Stav „prvo novac, onda upravqawe”

@IVETI

U SRBIJI u Pre }e biti da bogatstvo poma`e da neko poka`e svoj pravi karakter: oni koji su bahati nakon {to se obogate i ranije su bili takvi, samo su to skrivali u Osobe koje ne znaju kako funkcioni{u li~ne finansije te{ko mogu o~ekivati uspeh de~ji je zato {to veliki novac ili ne}e pasti osobi u krilo ili }e pasti, nakon ~ega }e ga osoba potro{iti. Sudbine onih koji su dobili na lutriji, koji su osiroma{ili nakon {to su neko vreme mnogo zara|ivali kao svetski poznati glumci, peva~i i zabavqa~i – to potvr|uju. Uspe{ne finansijske sudbine govore suprotno: prvo nau~iti upravqati onim novcem kojim trenutno raspola`ete, pa }e onda, tokom vremena, imetak narasti. Slovenci su shvatili koliko je va`no da se gra|ani finansijski opismene, tako da u~e decu u osnovnim {kolama temeqima finansijske pismenosti. Mali Slovenci brzo nau~e {ta je dobar kredit, a {ta je lo{ kredit, dok mnogi odrasli Srbi to ne znaju.

VI[AK KOJI SE LAGODNO TRO[I Prirodni odnos prema novcu takav je da je prose~nom ~oveku novac va`an ako ga nema, ali ako ga ima u onoj koli~ini koja mu je dovoqna da zadovoqi svoje potrebe, tada mu novac vi{e nije toliko va`an. To je zapravo de~ji na~in mentalnog funkcionisawa prema kojem postoji „potreban” i „nepotreban” novac, to jest „vi{ak” novca koji se lagodno tro{i. Ako ta osoba u dubini svog nesvesnog ima uverewe da novac kvari qude, tada }e imati do`ivqaj da {to je ve}i „vi{ak”, to je u ve}oj opasnosti da se pokvari kao li~nost. Takvo uverewe }e joj pomo}i da se {to pre oslobodi tog vi{ka kako bi izbegla opasnost da se pokvari.

Ako se vratimo na po~etak i preispitamo tezu da novac kvari qude, nama je bli`a teza da novac poma`e qudima da poka`u svoj pravi karakter. Kada je neko siroma{an, on u drugim qudima vidi nekoga ko }e mu pomo}i. A kada se obogati, qudi mu vi{e nisu potrebni. To je sli~no onoj izreci da ako `elite da saznate kakav je neko – dajte mu mo}. Qudi koji su bahati nakon {to se obogate – i ranije su bili takvi, samo su to skrivali. Od vi{e desetina ultrabogatih koje sam tokom `ivota upoznao nijedan nije bio bahata osoba.

Zoran Milivojevi}

 Jedan funkcioner danas je pravosna`no oslobo|en optu`bi da je ukrao milion evra. I tako }e pro}i svako ko se drzne da proneveri narodnu imovinu!  Jedino tu`nije od qudi bez ku}e su ku}e bez qudi...  Kad vo|a prokocka dr`avu po wemu treba nazvati neku kladionicu.  Pravimo kvalitetne koverte, pogodne za sve vrste korupcije.

Dimenzije - za sva~iji xep!  Do~ekujemo soqu.

Hleba nemamo ni za sebe...  Sa merdevina i vlasti pada se iz istog razloga.

Ili je oslonac slab ili nema ko da te pridr`i..

 Poslove bez tendera prvo dodequjemo ro|acima, pa kumovima, pa kom{ijama.

Jer u na{oj dr`avi neki red mora da se zna.  Na odgovorne funkcije postavqamo neodgovorne qude jer se suprotnosti privla~e.  Policijske lisice do~ekao je oberu~ke.  Operi{ite se kod na{eg plasti~nog hirurga i prijateqi ne}e mo}i da vas prepoznaju! Gra|evinski otpad bacamo u reke, a politi~ki u diplomatiju.  Vi ste patriota?

Na odre|eno ili za stalno?  U na{em teatru apsurda svaki dan je nova premijera.

KARIJERA

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Kao {to r|a razjeda gvo`}e, tako i zavist uni{tava zavidnika" „Mnoga je prijateqstva razorilo dugo }utawe“ „Zapo~eti je pola ura|enog posla“ Narodne poslovice

„Qudi su u`asno postali skloni samo u`ivawu. Posebno mladi qudi. To je ono {to se ka`e - lezi lebe da te jedem.

Ne mo`e. Ne ide, ne biva.

Mora se raditi i stvarati“ Nenad Jezdi}

„Postoji milion gradova u koje mo`e{ da ode{, ali samo jedan u koji mo`e{ da se vra}a{" \or|e Bala{evi}

TEMA NEDEQE

Srbija ovo nikada ne sme zaboraviti

GR^KOJ Gr~ka nije priznala la`nu dr`avu „Kosovo“. To Srbija ne sme zaboraviti! Uverevawa su da to ne}e u~initi ni ubudu}e.

Mada je razmirica na relaciji Beograd – Atina bilo i u julu 2015. godine. Pomalo indukovanih zbog lo{e sro~enih, pa jo{ gore prenesenih izjava tada{wa dva premijera, pomalo zbog stava Panosa Kamenosa kako Gr~ka ne}e blokirati prijem Pri{tine u me|unarodne organizacije, ukqu~uju}i i „bezbednosne“.

Srbija je slu`beno tra`ila razja{wewe, shvatilo se ovo kao podr{ka Pri{tini za ulazak u NATO, Grci su onda podsetili na sve nedoslednosti Beograda prema makedonskom pitawu i stavqawe na stranu Skopqa, pa jo{ kroz ocene analiti~ara dodali da je stav Kamenosa prema wihovom tuma~ewu u skladu sa Briselskim sporazumom.

SRBIJA NE SME ZABORAVITI DA GR^KA NIJE PRIZNALA KOSOVO Bilo je i (ta~nih!) komentara kako Beograd sli~no nije reagovao kada su drugi, i to oni koji su pomagali albanski separatizam – davali mnogo te`e i gore ocene!

Ispostavilo se kasnije, da je iznudica u kojoj se Gr~ka na{la nakon svih „unutra{wih lomova“ i pregovora o finansijskoj konsolidaciji, iskori{}ena za pritisak albanskih sponzora na Atinu da popusti oko Kosova. Po modelu – ako napravite takav ustupak, dobi}ete povoqnije uslove za mere {tedwe i otplatu dugova.

Ipak, Ciprasov kabinet nije podlegao pod ameri~kim i nema~kim pritiskom!

VELIKI PRITISAK NA ATINU Sada se tema reaktualizuje, primewuju se i sli~ni mehanizmi pritiska, samo je povod druga~iji. Otuda i pomiwawe Francuske. Me|u najva`nijim pitawima za Gr~ku svakako je „razgrani~ewe“ u isto~nomediteranskom akvatoriju. Sa jedne strane su

NEMA LAGODNE POZICIJE Vrlo neprijatni pritisci na Gr~ku da promeni stav o „kosovskoj stvari“ traju ve} dugo, nisu od ju~e. I pored toga zvani~na Atina je ~vrsto ostajala na poziciji odbrane na~ela.

Iako je wenu „izlaznu strategiju“ predstavqalo pronala`ewe „me|ure{ewa“ zahvaquju}i kojima su postepeno normalizovani odnosi sa Pri{tinom. [to, imaju}i u vidu „bankrote“ i „dugove“ uop{te nije malo, niti je bilo jednostavno.

Grke i Srbe vezuje mnogo toga, pa i poimawe kako smo dva bratska naroda. Nismo u lagodnoj poziciji, ni jedni ni drugi, prinu|eni smo na razne kompromise na razli~itim stranama. I to treba razumeti. I te`iti da se odnosi odr`e na visokom nivou, a bratstvo ne kvari.

U suprotnom, samo }emo obradovati neprijateqe, koji su nam kroz istoriju bili – zajedni~ki!

Gr~ka, Kipar i Izrael, sa druge Turska i Egipat.

Prvu grupu podr`ava Pariz. Iza svega je pri~a o izda{nim nalazi{tima prirodnog gasa na ovom podru~ju, pravima na istra`ivawe, eksploataciji i cevovodima koji treba da ih pove`u sa zapadnoevropskim tr`i{tem. Od trenutka kada je NATO umesto qudskih prava za razlog svog postojawa na prvo mesto isturio energetsku bezbednost, stvari su po~ele da se mewaju i u pogledu strate{kih opredeqewa i geopoliti~kih te`wi.

AMERI^KI ENERGETSKI PROJEKAT Zato je i centralna tema tokom septembarskih pregovora u Va{ingtonu sa Trampom postao – Izrael. Amerikanci su, vode}i brigu o „kosovskom ~edu“, ugurali i Tiranu i wenog „mla|eg brata“ iz Pri{tine u „konzorcijum“ koji }e se baviti izgradwom i kori{}ewem isto~nomediteranskog gasovoda.

Realno, ameri~ki projekat o izvozu te~nog naftnog gasa u Evropu, a kako bi se konkurisalo ruskim energentima, te{ko je ostvariv. Novi plan se u tom pogledu sagledava kao realna alternativa. Problem se javio tokom wegove razrade u ~iwenici da od tri dr`ave iz prve grupe, nijedna nije priznala la`nu dr`avu „Kosovo“.

Posledice Va{ingtonskog sporazuma, bez obzira {to se sa pravne strane jo{ i mo`e braniti stav kako wegove odredbe nisu obavezuju}eg karaktera, u (geo)politi~kom smislu ostaju dugoro~ne i {tetne.

U ciqu „stvarawa politi~kog ambijenta“ Izrael je prvi „povukao nogu“, logi~no, oni koji su sve planirali misle kako niz treba da nastavi Gr~ka. I opet logi~no, kao {to su onomad sugerisali pozivawe na Briselski, danas sugeri{u oslawawe na Va{ingtonski sporazum. Ovo je razlog zbog kojeg se gr~ka diplomatija aktivirala na poslu uspostavqawa boqih politi~kih i ekonomskih odnosa sa Pri{tinom.

Realizacija jednog od najva`nijih pitawa odigrava se u novom okviru koji im je nametnut. Da li }e to dovesti i do priznavawa dr`avolike tvorevine kosovsko – metohijskih Albanaca? Prema navodnom predlogu, za srpsku autonomiju Severno Kosovo i poseban status SPC, Albanci bi dobili viznu liberalizaciju i priznawe Gr~ke!? [efica Kancelarije za vezu sa Ko-

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 5

TRANSFER NOVCA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

JAN - MARCH SPECIAL Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *važe uslovi

SEND MONEY ONLINE

02 8781

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sat: Temporarily Closed sovom Hrisula Aliferi, ponavqaju}i zvani~an stav, istakla je da Gr~ka „te`i konsolidaciji mira, demokratije i stabilnosti, bezbednosti i ekonomskom razvoju, kao i vladavini prava na Zapadnom Balkanu, uspostavqawem dobrih kom{ijskih

odnosa kroz po{tovawe principa me|unarodnog prava.“ PRED GR^KOM NOVI IZAZOVI Do sada, bilo je jasno {ta se pod „po{tovawem principa me|unarodnog prava“ u Gr~koj podrazumeva. Za promenu ovakvog stava mogu biti (zlo)upotrebqena sva ona nakaradna tuma~ewa Rezolucije 1244 koja su stizala i iz Beograda. Ako ve} nije,

SInce 1994

onda nas ova neprijatna situacija mora nau~iti da se te`ina onoga {to koristi oja~avawu pregovara~ke pozicije nikada i nigde ne sme relativizovati.

Me|utim, pred Gr~kom su tu mnogo ve}i izazovi i wena pozicija se su{tinski razlikuje od izraelske.

Prvo, to je Kipar. Eventualno priznavawe „Kosova“ najvi{e bi obradovalo Turke, ~ak vi{e nego same Albance. Iz ovog ugla posmatrano, to je avantura koja mo`e rezultirati katastrofalnim ishodom na drugoj strani.

Drugo, u nekom nepovoqnom raspletu, tokom ozbiqne problematizacije odnosa sa Turskom, Atina ipak ne bi mogla ra~unati na iskrenu i nepodeqenu podr{ku zapadnih partnera. Pre svega Nema~ke, koja kroz Severni tok 2 re{ava sopstveno pitawe energetske bezbednosti i nema potrebu da ulazi u nove konflikte sa Ankarom zbog pomenutog isto~nomediteranskog projekta. A to celu ra~unicu mewa.

Tre}e, ameri~ka podr{ka Pri{tini dala je krila velikoalbanskim ambicijama koje su jednaka pretwa Grcima, kao i Srbima. Dugoro~no, dakle, novom politi~kom odlukom ni{ta se ne re{ava. ^etvrto, iskustvo nakon Prespanskog dogovora pokazuje kako je donekle na~iwena gre{ka u koracima, te da je Gr~koj vi{e odgovaralo opstajawe „statusa kvo“. Severna Makedonija jeste promenila ime, ali je to u velikoj meri i oja~alo poziciju albanskog faktora i {irom otvorilo vrata za ja~awe bugarskog uticaja, {to u nekoj opciji bugarsko – albanskog strate{kog dogovora ugro`ava geopoliti~ki polo`aj Gr~ke.

R. N.

6

decembar ^etvrtak 10. jun 2021. 2020.

INTERVJU NEDEQE

PROF. DR NADE@DA BASARA, jedna od najcewenijih svetskih onkologa, примила орден Светог Саве

Sada imam sa ~im iza}i pred potomke i pretke Bilo je sve~ano tog dana pod svodovima Svetosavskog hrama na Vra~aru, prepunom emocija. Prof. dr Nade`di Basari patrijarh srpski Porfirije uru~io je Orden Svetog Save. Pri{la je lagano, u ti{ini pra}ena pogledima porodice, prijateqa i svih okupqenih, da primi uzdarje dostojno uzvi{enih.

U memoriji }e ve~no biti upisane re~i patrijarha: - Sabrali smo se, danas, lepim povodom da profesorki Nade`di Basari uru~imo visoko odlikovawe na{e Svete crkve, Orden Svetoga Save drugog stepena. Obi~no, kada Crkva nekom dodequje orden, ili, neko drugo priznawe, prvo {to se mnogi upitaju jeste: koji su razlozi za to? I, ve}ina misli da su u pitawu zasluge vezane za izgradwu Hrama ili nekog, drugog, crkvenog zdawa. Me|utim, iz obra}awa trojice paroha iz Hamburga koje je uz svoj predlog Svetom arhijerejskom sinodu dostavio preosve}eni episkop diseldorfski i nema~ki Grigorije, uo~ava se da su Va{e zasluge, profesorko Nade`da, ne u podizawu gra|evina, ve} u podizawu qudi koji su Vam se za pomo} obra}ali i koje ste le~ili i davali im nadu da se i najte`e bolesti mogu pobediti...

Na ovaj patrijarhov uvod uz koji je pridodao, re~ima i brojevima, zasluge i podvige uva`ene profesorke, ona je uzvratila najlep{om besedom. Podsetila je da je znamewe kojim je oven~ana "simbol na{e duhovne i identitetske vertikale, jer u svom imenu sabira pravoslavno bi}e na{e.

Nit koja, kroz sva vremena, povezuje pretke i potomke".

- Svako od nas ima svoju pripovest o toj vekovnoj niti - kazala je. - Iako je ne vidimo o~nim, nepogre{ivo je spoznajemo duhovnim vidom. I, ma koliko bile razli~ite, jedno im je zajedni~ko: ve~ne su i neraskidive. Moju nit ispreda sve {to jesam, a ponajvi{e to {to sam lekar. I tu se, eto, sre}emo Sveti Sava i ja...

Kada su se emocije slegle, a ona se posvetila pacijentima i klinici bez gordosti i ushi}ewa, vratili smo Nade`du Basaru upravo na tu nit. Ve~nu i neraskidivu. [ta je od te, wene niti, plela i isplela? [ta }e ubudu}e tkati i povezivati?

Tako je po~eo ovaj, po svemu neobi~an razgovor. Prelistavawe dosad neprelistane ~itanke. Riznice lekcija. Svevremenih poruka i pouka nastalih izme|u Nadinog radnog dana i deli}a predaha koje je, bez rezerve i u dahu, darovala ~itaocima.

- Od moje niti je jako puno ispleteno, i pletivo nije jo{ zavr{eno, a tkawe }e trajati i za vreme moga ve~noga `ivota, jer se ima {ta povezati: svetosavska qubav, po{tovawe, se}awe na pretke i potomke u molitvama. To tkawe je moj odgovor na Wego{evo pitawe koje sebi i drugima postavqa vladika Danilo: "Sada imam sa ~im iza}' pred potomke i pretke"

SAMARJANSKA QUBAV I POSVE]ENOST Tokom preteklih gotovo ~etvrt veka dr Nade`da Basara obavila je preko 2.300 transplantacija mati~nih }elija, le~e}i na desetine hiqada onkolo{kih i hematolo{kih pacijenata, preko hiqadu iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih republika biv{e Jugoslavije.

Moj orden staja}e pored |edovog Ordena Svetog Save"- rekla je dr Nade`da Basara primaju}i Orden Svetog Save

- Me|u wima je bilo i nekoliko sve{tenika na{e Crkve, koji o vama i va{em radu imaju samo pohvale - kazao je patrijarh Porfirije uru~uju}i Orden.

- Upravo je ovde izra`ena Va{a samarjanska qubav, posve}enost i nesebi~an trud, jer ste se pri le~ewu pacijenata sa ovih prostora odrekli svoje materijalne nagrade koja vam pripada. Za vas je na prvom mestu uvek bio ~ovek.

Ispri~ala je kako se sa Ordenom u wihovu ku}u, me|u decu, uselio ponos nadogra|en na vremenima druga~ijih podviga, ali, jednako vrednih koje je, ona, u ovo vreme dosegla.

- Deca su bila sre}na, ponosna i ganuta, a orden je na zaslu`enom mestu gde su i druge relikvije na{e porodice. Uz ikonu na{e slave, Svetog Jovana, koju je naslikao stric moga supruga. Uz pramewe u vosku sa kr{tewa na{e dece. Uz kwige koje svedo~e o stradawu u jasenova~kom logoru mnogo~lane porodice suprugovog ~ukundede Danila Basare. Uz pisana predawa o popu Ivi iz Crne Gore i, naravno, uz Orden moga dede, Jovana Ivovi}a, profesora istorije i kwi`evnosti i direktora Gimnazija

u Beranama i Danilovgradu, koji je Orden Svetog Save dobio 1940. godine od kraqa Petra Drugog.

Dugo je o neprolaznim vrednostima govorila profesorka Basara kada ju je, u Hramu Svetog Save, zagrlio Orden imena umnog Nemawi}a. Podsetila je, tada, i na zaboravqeni medicinski kodeks Hilandara. Za{to je imala potrebu da nam pribli`i put lekara "bezsrebrenika"?

- Imala sam potrebu da to naglasim jer je iz svetosavskog naroda koji sam le~ila i koji za to zna, potekao i predlog za dodelu Ordena. @elela sam da i drugi to ~uju, zato sam podsetila na medicinski Hilandarski kodeks koji ka`e: "Lekar ne sme da bude lakom na novac i da ga to rukovodi pri le~ewu bolesnika, nego qubav prema ~oveku kome je pozvan da pomogne."

I sad, dok govori Nade`da Basara, re~i zvu~e poput duhovne molitve, kao onog dana kada je upisana me|u odlikovane vidare qudi.

- Posebnu inspiraciju za ovu, kako ka`ete duhovnu molitvu, dobila sam citiraju}i besedu patrijarha srpskog gospodina Porfirija sa ustoli~ewa, kao i besede wegovog preosve{tenstva vladike Grigorija.

Za{to? Zato {to nastojim da mlade qude, na{e potomke, podsetim na vrednost porodice, na vezu sa precima, na qubav koju jedni prema drugima ose}amo. Mislim da sam uspela da ih prizovem i podsetim na svetosavno bi}e na{e.

Vreme pro{lo...

Duboki su koreni predaka dr Basare. I, sna`ni su. Bili bi ponosni na izdanke koji se granaju celim svetom. O wima, Nadinim Ivovi}ima - Berancima i starinama wenog supruga Branislava, jasenova~kim stradalnicima, jo{ neke pri~e nisu ispri~ane, a ne bi smele da budu prepu{tene zaboravu. One isijavaju u nitima o kojima je besedila.

- Ona koja ne bi smela u zaborav je pri~a kada je moj pra|ed, advokat kod kraqa Nikole i na~elnik Barskog sreza, \uro Ivovi}, mewao na{e imawe u Crmnici za ku}u u Baru. U porodi~noj {kriwi, u Crmnici, prona|ena je dokumentacija o poreklu Ivovi}a. Ta dokumentacija je odmah spaqena, da se istorija Crne Gore ne bi mewala!

To, naravno, mo`e da bude i legenda, ali sve{tenici Srpske pravoslavne crkve u osam generacija i sedam generacija fakultetski obrazovanih Ivovi}a, koji su o tome svedo~ili, nisu legenda nego istina. U toj istini je i wihov zavet da ~ovek ~oveku nije vuk, ve} - lek.

Privr`ena uzvi{enim vrednostima, ka`e nam da je retko kod na{eg naroda nailazila na one koji ne qube svoju veru, korene i zemqu.

- Ako bi se to i dogodilo podsetila bih ih, kao lekar, koji poznaje genetiku, da na{im precima dugujemo da ostanemo na tragu najboqih, u~enih i savremenih, i da

ih vazda slavimo svojim uspesima, na spomen Svetom Savi i u slavu Gospoda.

Iz razgovora se, nekako, nametnulo pitawe o sre}i. Koliko je ~oveku potrebno da bude sre}an i koja je najmawa mera te sre}e?

- Kako kome. Meni i mome suprugu je za sre}u bilo potrebno puno, ali se to puno nije merilo materijalnim ve} duhovnim vrednostima: qubavqu, razumevawem, podr{kom i razumnim zajedni~kim odlukama u prelomnim trenucima.

I, za kraj... [ta bi Nade`da Basara radila, gledaju}i sa ove distance, da nije lekar, ~ime bi se bavila.

- Odgovor na ovo va{e pitawe je najlak{i. Sigurno bi ponovo bila lekar.

R. N.

VELIKA ^AST ZA NAJCEWENIJU SRPSKU DOKTORKU U SVETU! Profesorka Basara je je poznati svetski stru~wak u oblasti hematologije, onkologije i transplantaciji mati~nim }elijama, a odlikovawe joj je dodeqeno za uspeh u le~ewu qudi od najte`ih bolesti.

Ona je tako postala prva `ena lekar koja je dobila ovo odlikovawe od 1883. godine, kada je ono ustanovqeno ukazom kneza Milo{a Obrenovi}a.

Humanost koju pokazuje prof. dr Nade`da Basara u le~ewu pacijenata sa najte`im hematolo{kim i onkolo{kim oboqewima pokazala se nemerqivom, u qudskom i u finansijskom pogledu.

Odri~u}i se {efovskog dodatka i provizije za privatne pacijente koji dolaze iz Srbije, na u{trb svoje porodice, i ubacivawem srpskih pacijenata kojima nije bilo leka u svetske studije za nove lekove, ne samo da im je spasila `ivot, ve} im je u{tedela ogroman novac.

Jedina je doktorka pravoslavne vere u svetu koja je postavqena na direktorsku poziciju u jednoj katoli~koj bolnici. I to nije sve – jedina je doktorka sa Balkana i iz Jugoisto~ne Evrope koja nije ro|ena, nije se {kolovala i `ivela do svoje 40. godine u Evropskoj uniji, a dobila je titulu nema~kog profesora medicine.

Doktorka Basara je ro|ena 1957. u Beogradu, gde se i {kolovala, diplomirala, magistrirala, doktorirala i radila kao na~elnik funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Klini~kog centra Srbije. Po dolasku na rad u Nema~ku 1997, specijalizirala je i internu medicinu i subspecijalizirala hemato-onkologiju.

Vrlo brzo postaje docent na Univerzitetu u Majncu, a potom profesor na Univerzitetu u Lajpcigu.

PLANETA

Srbija BiH10. jun 2020. ^etvrtak 10. -decembar ^etvrtak 2021. 7 maksimalno 40 kilograma

@ivotiwe su bile zamrznute 24.000 godina na Arktiku, kad su ih nau~nici odledili, o`ivele su

Rotatorije, `ivotiwe mikroskopske veli~ine, koje su bile zamrznute najmawe 24.000 godina u arkti~kom krugu, u sibirskom permafrostu, o`ivele su kada su ih nau~nici odledili.

Ovi beski~mewaci veli~ine od 0,1 do 0,5 milimetara, poznati spo-su kao veoma izdr`qivi. Mogu da izdr`e ekstremnu su{u, duge pepi-riode bez vode, mawak kiseonika, bnopoznato je da mogu da opstanu do a te10 godina u zamrznutom stawu, ali sada su prema{ile sve rekorde. e za Podaci posledwe nau~ne stupunodije objavqene u nau~nom ~asopinimsu „Karent bajoloxi“ pokazuju da su po-rotatorije sposobne za ekstremno amapre`ivqavawe. Nau~nici su u Sibirskom permafrostu (zoni ve~iaratog snega i leda), na dalekom sevenijeroistoku Rusije, u arkti~kom krugu na{li rotatorije koje su posle naj-najmawe 24.000 godina u ve~nom

R. N.

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

ledu pokazivale znake `ivot. Kada su odmrznute, po~ele su i da se razmno`avaju. „Na{a studija je najboqi dokaz do sada da vi{e}elijske `ivotiwe mnogu da pre`ive na desetine hiqada godina u kriptobiozi, stawu u kom je metabolizam gotovo kompletno zaustavqen“, ka`e Stas Malavin sa ruskog Instituta za fizi~ko-hemijske i biolo{ke probleme u istra`ivawu zemqi{ta, jedan od koautora ove nau~ne studije.

Stru~waci ovog Instituta specijalizovani su za izolo-

vawe mikroskopskih organizama iz zemqi{ta ve~nog snega i leda. Uzorke uzimaju iz zemqi{ta u najudaqenijim krajevima, me|u kojima je i arkti~ki krug.

Rotatorije `ive uglavnom pored vode, gde se hrane algama i planktonom i podeqene su u ~ak 2.000 vrsta. One koje su ruski nau~nici „o`iveli“ posle 24 milenijuma pripadaju rodu adineta.

Wihova starost utvr|ena je metodom radioaktivnog ugqenika. Kada su odmrznute, po~ele su da se razmno`avaju partenogene-

zom, formom bespolne reprodukcije. Tako su nau~nici dobili i drugu generaciju rotatorija, potomaka onih koje su bile 24.000 godina u ledu.

Na wima su izveli novi eksperiment. Zamrzli su ih na temperaturi od minus 15 stepeni na nedequ dana. I taj eksperiment pokazao je da ovim `ivotiwama ne smeta „duboko zamrzavawe“ i da su pre`ivele formirawe kristala leda. To je pokazalo da imaju mehanizam kojim {tite }elije i organe od ekstremno niskih temperatura. „To zna~i da vi{e}elijski organizmi mogu da budu zamrznuti i da se ~uvaju na hiqade godina, a da se onda vrate u `ivot, {to je

san mnogih autora fantastike“, ka`e Malavin.

Ovaj biolog dodaje da trenutno to nije zamislivo za kompleksne organizme, kakvi su sisari. „Ali, veliki korak je {to smo pokazali da je to mogu}e za organizme koji imaju centralni nervni sistem i sistem organa za varewe, ~ak iako su ti organizmi mikroskopski“, navodi ruski biolog, prenosi agencija DPA. On dodaje da nije jasno {ta je potrebno da organizam pre`ivi u ledu samo par godina i da li je pre`ivqavawe na hiqade godina slo`enije nego samo nekoliko godina. Zato }e nau~nici poku{ati da u ledu na|u jo{ neke organizme koji su sposobni za to.

UKRAJINCI PRODAJU ORGANE BOGATIM STRANCIMA:

50 hiqada dolara po bubregu na crnoj berzi U Bugarskoj je nedavno otkrivena {ema prodaje organa ukrajinskih migranata bogatim strancima. Nije prvi put da su se gra|ani ove zemqe na{li u centru skandala sa crnom berzom qudskih organa.

Ispostavilo se da je, prema re~ima novog ministra zdravqa Bugarske Stoj~a Kacarova, u biv{oj dr`avnoj bolnici Lozanec u Bugarskoj za dve godine obavqeno petnaestak operacija presa|ivawa bubrega sa `ivih donora.

U svim slu~ajevima donori su bili mladi stanovnici Ukrajine i Moldavije, a primaoci – dr`avqani Izraela, Omana i Japana.

Kako bi legalizovali operaciju, klinika ih je prijavqivala kao ro|ake.

Primaoci organa pla}ali su od 50 hiqada dolara po bubregu, a zvani~no je oko polovine sume upla}ivano na ra~un klinike. Donor je dobijao od pet do 15 hiqada dolara, rekao je bugarski novinar Ivajlo Jol~ev. „Zbog pandemije te{ko ide sa poslom, mnogi moji prijateqi tra`e priliku da zarade vi{e i pristaju da prodaju bubreg ili ~ak deo jetre“, izjavila je stanovnica Lavova Oksana Fediv koja posledwih godina odlazi u nekoliko evropskih zemaqa kako bi dodatno zaradila.

Kako ka`e, za tako ne{to mo`e da se dobije nekoliko hiqada dolara, ali postoji rizik od smrti.

Tako je pre dve godine u Lavovskoj

oblasti dvadesetogodi{wak prodao bubreg kako bi organizovao rasko{nu svadbu. Mladi} je rekao porodici da odlazi u inostranstvo da radi, doneo je 15 hiqada dolara, o`enio se i nekoliko nedeqa kasnije – preminuo.

Na wegovom telu je prona|en o`iqak, ali nije razja{weno kome i gde je prodao bubreg.

Prema re~ima eksperta za trgovinu qudima i crne berze qudskih organa Vadima Rezni~enka, u toj sferi deluju transnacionalne kriminalne grupe, me|u kojima su visokokvalifikovani lekari. „Konkretno, vi{e klinika za ilegalno presa|ivawe organa nalazi se u Turskoj, Kini i Egiptu“, rekao je on.

Pre dve godine, glavni lekar bolnice u [imkentu priveden je u Kazahstanu.

Optu`en je za nelegalnu transplantaciju organa. Prema istrazi, kriminalna grupa koristila je Ukrajince, Uzbeke i Kirgize kao davaoce, dok su klijenti uglavnom bili izraelski dr`avqani.

8

decembar ^etvrtak 10. jun 2021. 2020.

REPUBLIKA SRPSKA

U Bratuncu uskoro po~iwe gradwa nove crkve Na~elnik op{tine Bratunac Sr|an Ranki} pokrenuo je inicijativu za izgradwu sabornog hrama i centralnog spomen-obele`ja za, kako se navodi, `rtve genoci-

Ranki} je najavio dono{ewe odluke o izmeni Regulacionog plana za naseqeno mesto Bratunac, gde }e biti izgra|en pomenuti hram i obele`je.

da nad srpskim narodom op{tine Bratunac i sredweg Podriwa u 20. veku.

Kako se navodi u saop{tewu iz Ranki}evog kabineta, inicijativa je pokrenuta po blagoslovu Wegovog visokopreosve{tenstva, mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma.

„Hram }e biti izgra|en u centralnom delu ovog mesta i predstavqa}e svojevrsni spomenik svim na{im mu~enicima postradalima, koji su ubijeni samo zato {to su bili pravoslavni Srbi, i bi}e simbol vaskrsewa srpskog naroda”, poru~uje se u saop{tewu.

U saop{tewu se ocewuje a je

nakon uklawawa pravoslavnog hrama Usekovawa glave Svetog Jovana Krstiteqa u Kowevi} Poqu, na ovom podru~ju, a i {ire, do{lo do ogor~ewa naroda i do potencijalnih me|unacionalnih tenzija, a svemu tome, kako se navodi, doprinele su i izjave bo{wa~kih politi~ara. „Euforija i odu{evqewe zbog ru{ewa pravoslavnog hrama nije pravi na~in odnosa prema ovoj delikatnoj situaciji. Pravi izazov je zajedno izgra|ivati i slu`iti napretku, a ne ru{iti, a naro~ito ne verske objekte”, poru~io je Ranki}.

On je naglasio da su ovi dogadkaji osna`ili i ujedinili srpski narod u borbi za istinu i pravdu „Svi }emo zajedno izgraditi novi hram koji }e vaskrsnuti na qubavi, jedinstvu i ponosu srpskog naroda i koji niko ne}e moci sru{iti”, rekao je Ranki} i naglasio da ga posebno raduje ~iwenica da se nakon subotweg doga|aja u Kowevi} Poqu javio veliki broj qudi koji `ele da poklone svoje zemqi{te za gradwu hrama na novoj lokaciji, ali i da pomognu na svaki drugi na~in.

R. N.

GODI[WICA SUDBONOSNE BITKE NA VU^IJAKU:

Za odbranu Lipe `ivot dao 171 borac, `rtva koja je stvorila Republiku Na koti Lipa, na planini Vu~ijak obele`eno je 29 godina od herojske odbrane prostora koji danas povezuje pet op{tina: Modri~u, Brod, Doboj, Derventu i Vukosavqe.

Slu`ewem parastosa u hramu Svetog kneza Jovana Vladimi-

sa Republikom Srpskom - rekao je @eqko Terzi} predsednik BORS Modri~a.

Da podsetimo, u prva tri meseca otaxbinskog rata 1992. godine na liniji odbrane od Modri~e i Doboja, na planini Vu~ijak, na koti Lipa, zaustavqen je pro-

ra i polagawem cve}a na spomen obele`ja odata je po~ast stradalim srpskim junacima u borbi za Lipu i obele`en je Dan Vu~ija~ke brigade. Odbranom ovog prostora stvoreni su uslovi za vojnu operaciju "Koridor `ivota", najslavniju bitku u otaxbinskom ratu.

- Te borbe '92. ovdje na Vu~ijaku prestavqale su mostobran za kasniju borbu, za proboj koridora i ukupno gledano za stvarawe Republike Srpske. Da se nije odbranila Lipa, pitawe {ta bi bilo

dor regularnih jedinica Hrvatske vojske i paravjnih muslimasnko-hrvatskih snaga iz pravca Broda i Dervente u dubinu srpske teritorije na Trebavi i Ozrenu.

Za mawe od tri meseca poginula su 124 borca sa Vu~ijaka i 47 vojnika biv{e JNA, nad~ove~anski brane}i liniju odbrane dugu 25 kilometara.

Marko Goranovi} iz sela Vrela 21. maja te 1992 godine te{ko je rawen nekoliko metara od crkve gdje je slu`en parastos. Pono-

san je na borbu Srpskog naroda a toga dana se izuzetno dobro se}a.

- Granata je udarila u dud i odbila mi desnu nogu a levu je polomila. Nisam jo{ bio pao u nesvest ali sam mislio da }u umreti. Tada sam rekao da mi pozdrave mojih pet sinova i `enu i nemojte napustiti Lipu, borite se - se}a se Marko.

Po{to nije bilo vozila wega su gra|evinskim kolicima vozili oko sedam kilometara do saniteta u Podnovqu gdje mu je ukazana prva pomo}. Sli~ne ili iste su sudbine brojnih biv{ih boraca za Republiku Srpsku koji su nezadovoqni svojim statusom.

- Wihov status mo`emo popraviti samo izmenom sistemskih zakona u kojima }e se u prvi plan staviti borac koji je stvarao Srpsku. Na{u Republiku moramo ekonomski oja~ati i na takav na~in }emo je odbraniti ali i status boraca podi}i na vi{i nivo - reko je Jovica Radulovi}, na~elnik op{tine Modri~a.

Ina~e u to vreme sa podru~ja Dervente, Broda i biv{e op{tine Oxak proterano je preko 16 hiqada Srba, na Trebavu u srpska sela Vrawak, Koprivnu, Ko`uhe i Osje~ane. Borba Vu~ija~ke brigade za kotu Lipa i planinu Vu~ijak simbol je borbe za slobodu Srba sa ovih prostora, a bitka za Lipu bila je prvi kamen temeqac za Republiku Srpsku. Zbog toga je ovo mesto SPC prgolasila za svetili{te.

R. N.

DODIK NAJAVIO NOVI PLAN SRPSKE

„Obrati}emo se UN i kancelaru Nema~ke“ Srpski ~lan i predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Milorad Dodik najavio je da }e se i on i vlasti Republike Srpske obratiti generalnom sekretaru UN, ~lanicama Saveta bezbednosti, kao i kancelaru Nema~ke o presedanima koji se de{avaju u BiH. Dodik je ponovio da }e Republika Srpska imenovawe visokog predstavnika prihvatiti samo ukoliko to bude rezultat odluke ili rezolucije Saveta bezbednosti.

On je rekao da je ~iwenica da Rusija ve} du`e vreme nije deo konsenzusa koji je neophodan za rad Saveta za implementaciju mira, kao i da Moskva smatra da treba po{tovati me|unarodno pravo. „To nije specifi~no samo za BiH i situaciju ovde, nego Rusija na globalnom nivou tra`i po{tovawe me|unarodnog prava i u tom pogledu se zala`e i ovde“, rekao je Dodik.

On je naveo da je upoznao ambasadora Rusije u BiH Igora Kalabuhova sa tim da je za Republiku Srpsku imenovawe visokog predstavnika neprihvatqivo bez odluke ili rezolucije Saveta bezbednosti. „Ukoliko Savet bezbednosti, nakon konsultacija sa Republikom Srpskom, Federacijom, Hrvatskom, Srbijom i zajedni~kim nivoom BiH, potvrdi imenovawe, to bi se smatralo legitimnim i legalnim“, rekao je Dodik.

On je istakao da BiH ima niz problema i da je indikativno da su pitawa kao {to je mirni razlaz nastala nakon ekspanzije raznih non-pejpera u posledwe vreme.

Dodik je dodao da pitawe mirnog razlaza ne mo`e da bude tabu tema, kao {to ni tabu tema nije ~iwenica da drugi faktori BiH `ele da vide kao jedinstvenu, gra|ansku i multietni~ku, bez obzira na to {to je ona uspostavqena Ustavom kao zajednica dva entiteta i tri konstitutivna naroda. „Ako je korektno da SDA iza|e sa deklaracijom i da tvrdi da treba ukinuti entitete, da se gradi gra|anska BiH na principima koje oni zamisle i ako tada nema intervencije me|unarodne zajednice, za{to bi politi~ke stavove o mirnom razlazu bilo toliko te{ko prihvatiti“, rekao je Dodik.

Me|unarodna zajednica nije doprinela pomirewu i integraciji u BiH, ka`e Dodik. „Ovo {to deluje kao integrisano, to je bilo na silu i kori{}ewem puke sile me|unarodnog faktora“, naglasio je Dodik i pojasnio „da mirni razlaz podrazumeva da se qudi mirno dogovore kako }e da rade'“.

On je naglasio da su Srbi za 25 godina svoju politiku transformisali i nastojali da izgrade BiH u kojoj su tra`ili svoje po{tovawe i mesto, ali da ga nisu obezbedili. „Mi smo izgubili 25 godina u tom pogledu“, poru~io je Dodik.

Ocenio je kako bi svim narodima u BiH bilo boqe da se razdru`e i kao dobre kom{ije, sa me|unarodnim subjektivitetom, pregovaraju i razgovaraju. „Stranci to ne `ele, oni `ele nestabilnu BiH pa da nam {aqu visoke predstavnike“, rekao je Dodik.

S. G.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija.

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.

R. N. Zahvaquju}i vernom narodu na podr{ci, Joanikije je dodao da se raduje „{to su i na{e nove vlasti sa nama”. „Vi ste smenili jedan re`im koji je u jednom momentu povampirio duh staqinizma i bogoborstva i paganstva i koji se usudio da udari na Crkvu, na svetiwe i da zavadi svoj narod i da nas sve stavi van zakona, ali kad smo bili stavqeni van zakona bili smo sa Hristom na Golgoti i sila wegovog krsta je objedinila na{ narod, objedinili smo se oko na{e svete vere, na{ih svetiwa”, rekao je Joanikije uz molbu vlastima da o~uvaju to narodno jedinstvo i da ga oja~aju. „Naravno da }e imati svu podr{ku od vernog naroda, iako ne `elimo da se me{amo u politiku, `elimo samo da radimo svoj posao, da se Bogu molimo, da se radujemo jedni drugima gde god se sretnemo”, poru~io je mitropolit.

Obra}aju}i se prisutnim gostima na zahtev mitropolita, lider DF-a i Nove srpske demokratije Adrija Mandi} je rekao: „Me|u nama su u ovom vremenu pale te{ke re~i, krupni izazovi, ali vam mogu re}i, u ime grupe qudi koju ja predstavqam, da smo spremni da radimo zajedno i da na|emo bratsko re{ewe. Spremni smo da uva`imo druge, ali o~ekujemo i da mi budemo uva`eni.”

Kazao je Joanikiju da „u vremenu koje je pred nama, mitropolit ima ulogu vi{e”, pa da o~ekuje da „pomogne nama koji imamo nesporazum da prona|emo neka re{ewa”. „Ako ne do|emo do zajedni~kog re{ewa, uvek }e odlu~ivati voqa naroda. Ja se ne pla{im voqe narodne, ja znam da je ona prelomila 30. avgusta kada se zavr{ilo s biv{im re`imom i taj se re`im nikad vi{e ne}e vratiti, koliko god da se vodi kampawa da }e taj bezbo`ni re`im na}i na~in povratka na vlast”, ocenio je Mandi} i istakao da je najboqe da se prona|u bratsko zajedni{tvo, sloga i zajedni~ka re~. „Mi smo spremni da se uhvatimo u bratsko kolo, bez obzira na to {to se ono u jednom trenutku prekinulo”, poru~io je Mandi}.

R. N.

CRNA GORA

Pomiriteqska uloga mitropolita Joanikija Mitropolita Joanikija, koji je u Podgoricu stigao prvi put od imenovawa na tu du`nost, do~ekale su zdravice predstavnika crnogorskih plemena, poslanici, predsednik parlamenta Aleksa Be~i}, lider Demokratskog fronta i Nove srpske demokra-

i uzvi{ene du`nosti. „Me|utim, nije bilo nikakve nedoumice, mene je predlo`io Wegova svetost patrijarh srpski i svi arhijereji – jednoglasno.

Ali, ne mawe va`no je bilo i to {to je istovremeno izabran novi episkop budimqansko-nik{i}ki,

Srda~an susret Zdravka Krivokapi}a i mitropolita Joanikija

Premijer Zdravko Krivokapi} tra`io oprost „ako je ne{to pogre{io”, a Andrija Mandi} poru~io da su „spremni da se uhvate u bratsko kolo, bez obzira na to {to se ono u jednom trenutku prekinulo” tije Andrija Mandi}, ministarka kulture i obrazovawa Vesna Brati} i ministar poqoprivrede Aleksandar Stijovi}, lideri Demokratske narodne partije Milan Kne`evi}, Socijalisti~ke narodne partije Vladimir Jokovi} i Prave Crne Gore Marko Mila~i}.

Dok su vernici uz molitvu i vatromet do~ekivali mitropolita, predsednik vlade Zdravko Krivokapi} je ispred Hrama u Podgorici tra`io oprost od wega. „Oprostite ako sam ne{to pogre{io”, rekao je Krivokapi} mitropolitu Joanikiju, dodaju}i da ne bi „uradio ni{ta {to je na {tetu Srpske pravoslavne crkve”, obe}avaju}i mu ponovo da }e Temeqni ugovor sa tom verskom zajednicom biti potpisan.

Istina, nije rekao kada }e i gde to biti.

U besedi okupqenom narodu u Podgorici mitropolit Joanikije je kazao da se borio „da bude Bo`ja voqa, a ne moja ili bilo ~ija i da se pojavi preko Svetog arhijerejskog Sabora”.

Da nije bilo tako, nastavio je, te{ko bi se prihvatio ove te{ke

do sada vikarni episkop dioklijski Metodije (Ostoji}). Gledaju}i na SPC i wene eparhije i verni narod u Crnoj Gori, Sveti arhijerejski sabor nije dozvolio ni u jednom momentu da ova dva svetosavska prestola ostanu upra`wena. Blagodaran sam patrijarhu i svim arhijerejima {to su tako odlu~ili s velikom qubavqu i velikom brigom prema Crnoj Gori i vernom narodu i prema svetiwama u Crnoj Gori”, rekao je novi mitropolit uz opasku da „nije lako sesti na tu svetu stolicu koja je ukra{ena sveto{}u Svetog Petra Cetiwskoga”. „Proslavqena poezijom Petra Drugog Petrovi}a Wego{a, utvr|ena krvqu sve{tenomu~enika Joanikija, suzama i uzdasima mitropolita i ispovednika Arsenija Bradvarevi~a i mitropolita Danila Dajkovi}a, a posebno proslavqena mudro{}u i vite{tvom i blagoslovom koji se izlio na tu stolicu preko na{ega mitropolita Amfilohija, koji je podneo veliku `rtvu u Crnoj Gori, vojevao za istinu i pravdu, za jedinstvo Crkve od po~etka do kraja”, poru~io je Joanikije.

Prvi let „Er Montenegra“: Fotografije „golog“ aviona na dru{tvenim mre`ama Prvi avion „Er Montenegra“ poleteo je ka Sarajevu sa fudbalskom reprezentacijom Crne Gore, ~ime je ozna~en po~etak rada nove crnogorske nacionalne

avio-kompanije. Me|utim, na avionu „Er Montenegra“ nije bilo ni logotipa, ni naziva kompanije.

Da nije bilo crnogorske zastave na avionu, ne bi se znalo kojoj

zemqi pripada ni odakle dolazi, prenose crnogorski mediji.

Iako je pre tek nekoliko dana odabran logotip novog nacionalnog avio-prevoznika, koji je predstavqen u ponedeqak, kompanija nije uradila brendirawe, pa je avion iz Crne Gore poleteo bez simbola orla i naziva „Er Montenegro“.

Fotografija pred prvi let je objavqena na Tviter nalogu Vlade Crne Gore.

Prvi komercijalni let je planiran 10. juna prema Beogradu, a „Er Montenegro“ }e krajem meseca leteti i za Bawaluku.

S. G.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 9

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

CRNOGORSKO MINISTARSTVO:

Zabriwavaju}a retorika iz Srbije protiv premijera Ministarstvo spoqnih poslova Crne Gore ukazalo je na "zabriwavaju}u retoriku i medijske navode koji su usmereni protiv premijera Zdravka Krivokapi}a i Vlade". „U tome je u~estvovao sam dr`avni vrh Republike Srbije, koriste}i neprimeren re~nik poput ‘mlakowa’, ministri u wihovoj Vladi, kao i ni`erazredni funkcioneri SNS-a, koji se na dnevnoj osnovi slu`e terminologijom koja apsolutno ne prili~i duhu dobrosusedstva. Zdravko Krivokapi} je ne samo premijer jedne nezavisne dr`ave, ve} i ugledni univerzitetski profesor“, navodi se u saop{tewu.

Ministarstvo ukazuje da „nepo{tovawe wegovog dru{tvenog statusa i gotovo nepristojna komunikacija, vi{e govore o svojstvima qudi koji ga napadaju“. „A da ne govorimo {to predstavqa uplitawe u unutra{wa pitawa druge dr`ave – Crne Gore, ~lanice UN, NATO-a, koja je najdaqe odmakla u pregovorima sa EU“, navodi se u saop{tewu.

Nedopustiv je, navode, paternalisti~ki odnos prema dr`avi Crnoj Gori, wenom premijeru i Vladi. „Tim pre {to u proteklih {est meseci, ni ova Vlada (Crne Gore), ni ovaj premijer (Krivokapi}) nisu u~inili ni jedan potez koji bi opravdao ovakav pristup i retoriku koja je u, najmawu ruku, nediplomatska. Naprotiv, od samog po~etka mandata ove Vlade, tokom svih susreta i sastanaka preneta je `eqa za unapre|ewe odnosa sa Srbijom“, podsetilo je Ministarstvo.

Crna Gora, pi{e Ministarstvo, pripada svim wenim gra|anima i svi su jednako konstitutivni, „jer je svaki od wih, tokom istorije, neko ma~em, neko znawem, neko radom – neizostavno i neizbirisivo utkao deo sebe u Crnu Goru“. „Na{u Crnu Goru. Stoga prava i jedina adresa za prevazila`ewe eventualnih problema i ostvarivawe punih prava svih gra|ana je Vlada Crne Gore i dr`ava Crna Gora. Nemamo luksuz da se odreknemo jednog jedinog ~oveka. Naprotiv, `elimo socijalnu inkluziju svih gra|ana. Stoga je bilo kakvo „prisvajawe“ 30 odsto na{ih gra|ana neprimereno i moglo bi se protuma~iti kao me{awe u unutra{we stvari jedne suverene dr`ave“, pi{e u saop{tewu Ministarstvo spoqnih poslova Crne Gore.

S. G.

10 ^etvrtak 10. jun jun2021.

2021. 2020. decembar ^etvrtak 10.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

PRI^A O BAWSKOM ZLATU, MO[TIMA KRAQA MILUTINA I SELU GRABOVAC KOD ZVE^ANA NA SEVERU KiM

Kud se dede Milutinovo blago?

z Kod me{tana Grabovca jo{ Ure|uje: `iviZoran legenda da su ba{ u Vla{kovi} wihovoj crkvi Svetog Luke koju no} preno}ile mo{ti svetog kraqa Milutina (1282 - 1321) i wegovo blago kada su iz manastira Bawska,1460. godine, preno{ene za Trep~u be`e}i od Turaka, a onda za Bugarsku z Tragalo se za Milutinovim blagom U velikom srpskom selu Grabovac, u narodnim pesmama Bano Poqe, u op{tini Zve~an na severu Kosova i Metohije, na kilometar i po puta od sredi{ta op{tine prema Leposavi}u, najdominantnije obele`je sela je Sokoli~ki - Gospon|in kr{ iznad sela. On je i najve}i beleg sela koje je dobilo ime po wemu. Na vrhu kr{a, veliki kameni odvojeni blokovi koji se naslawaju jedan na drugi, stvorili su legendu u okolini da se radi o Kamenoj porodici.

Sokoli~ki ili Gospo|in kr{ zajedno sa crkvom Sveti Luka u selu kriju mnoge anegdote i legende iz istorije za koje ima itekako ~vrstih osnova.

Me{tani su pre par godina dobrovoqnim radom i prilozima podigli novu crkvu posve}enu Svetom Luki. Pored nove crkve, ostali su ostaci neke ranije crkve za koju me{tani govore da vu~e korene jo{ iz {estog veka.

MO[TI KRAQA PRENO]ILE U SELU To se vidi po iskopinama i velikim kamenim spomenicima, sada ugra|enim u potporni zid iznad crkve, koji svedo~e o vekovima koje je ovde do sada pokrivala zemqa.

Me{tani u Grabovcu vele da bi arheolozi i istori~ari ovde trebalo da obave dubqa istra`ivawa i daju kona~nu re~ o pro{lim vremenima koje ~uva nekada{wa stara crkva. Po{to je nova crkva podiguta pored temeqa stare crkve arheolozima i istori~arima je data mogu}nost da u narednom periodu mogu obavqati istra`ivawa na lice mesta.

- Na velikom kr{u iznad sela jatili su se od uvek sokolovi i orlovi a na wegovim stranama, skrivenim odajama, su se podvizivali monasi iz manastira Bawske, 10 kilometara odavde i manastira Sokolica, kilomertar od kr{a. I danas delovi ovog o{trog vrha imaju nazive: Simonov kr{, Aksentijeva soba, Ne{in du}an, Andrejino wiv~e.... Bilo je ovo najsve-

SELO SA 600 STANOVNIKA

Ovde su 1460. godine preno}ile mo{ti kraqa Milutina na putu za Sofiju

U Grabovcu danas u oko 130 doma}instava `ivi 600 stanovnika. U ~etvororazrednoj osnovnoj {koli je 40 - tak u~enika. Selo ima vi{e ugostiteqskih objekata, zanatskih i automehani~arskih radionica, trgovinskih radwi, benzinskih pumpi...

Ostaci starih grobova su danas umetnuti u zid oko novopodignute crkve

Mnogo legendi o Grabova~kom kr{u tije mesto za vreme kraqa Milutina i wegove zadu`bine mananstira Bawske. U vreme turskog ropstva i kad je Bawska opusto{ena, 1460 godine, monasi su iz Bawske sklonili mo{ti kraqa Milutina u na{oj crkvi u selu kao i veliko bawsko blago, zlato. Mo{ti su kod nas preno}ile

@arko Risti}

nekoliko no}i i onda su prenete za Trep~u, ta~nije u Ma`i}e kod Starog trga kada ih je monah Silvanije preneo u Bugarsku, u Sofiji gde se i danas ~uvaju u crkvi Svete Nedeqe - pri~a kao da je ju~e bilo hroni~ar Grabovca i dobar poznavalac istorije @arko Risti}.

TRAGA^I ZA MILUTINOVIM BLAGOM Kako se veruje tada je unaokolo crkve u Grabovcu, zvanom Crkvine, i gde je pre tri godine zavr{ena crkva Svetog Luke, zakopano blago kraqa Milutina, bawsko zla-

Crkva posve}ena Svetom Luki i Grabova~ki kr{ u pozadini

Grabovac, pogled sa Grabova~kog kr{a

U OSNOVNOM SUDU U PRI[TINI

Su|ewe za ubistvo Olivera Ivanovi}a zakazano za 6. i 7. jul U Osnovnom sudu u Pri{tini za 6. i 7. jul zakazan je po~etak su|ewa za ubistvo lidera Gra|anske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ Olivera Ivanovi}a, po optu`nici specijalnog tu`ila{tva. „Apelacioni sud u Pri{tini odbacio je nedavno kao neosnovane zahteve branilaca, za odbacivawe optu`nice i protivqewe dokaza za okrivqene N. S., M. R., S. A., D. M. i R. B. u slu~aju ubistva Ivanovi}a“.

to. Od tada pa do danas sve wive oko crkve zovu se Kov~enici, po kov~ezima Milutinovog blaga, prepri~avaju u selu.

Me{tani Grabovca svedo~e da su mnogi tragali za Milutinovim blagom pored crkve ali i u blzini sela. Najnovija istinita pri~a ka`e da su odmah posle Drugog svetdskog rata neki qudi iz Srbije, sa nekim kartama i skicama u rukama tragali za Milutinovim blagom. Jedan me{tanin iz susednog sela Grabovca, @itkovca, kao vodi~ i tuma~ oznaka na kartama traga~e za blagom je navodio na pogre{na mesta i kada su oni posle desetak dana potrage i pretrage ostali praznih {aka ovaj me{tanin je na osnovu svega vi|enog na kartama odlu~io da sam krene u potragu za Milutinovim blagom. Ovaj sused Grabov~ana, za koga u selu ne `ele ime da mu govore zbog do`ivqene tragedije, je posle odlaska istra`iva~a sam na osnovu svih tih skica po~eo da u Radevcu mestu pored Grabovca, tra`i Milutinovo blago jer je po tim skicama i kartama tu blago bilo zakopano. Grabov~ani vele da je ba{ u ovom mestu prona{ao blago i posle par meseci odselio se za Srbiju gde mu ni{ta nije po{lo dobro u `ivotu. Porodica mu se bukvalno ugasila a od tada, pedesetih godina pro{log veka, mesto u Radevcu dobi ime Va|ene pare’’. I danas se ka`e po’’ red Va|ene pare’’ put vodi... tamo gde su ’’ se vadile pare...

Specijalni tu`ilac optu`ene tereti za niz krivi~nih dela koja se odnose na, u~e{}e ili organizovawe organizovane kriminalne grupe, te{ko ubistvo, zloupotreba slu`benog polo`aja ili ovla{}ewa i neovla{}eno posedovawe, kontrola ili posedovawe oru`ja.

Ivanovi} je ubijen 16. januara 2018. godine u severnom delu Kosovske Mitrovice, ispred sedi{ta GI „Sloboda, demokratija, pravda“ u ulici Sutjeska broj 64.

Ubijen je sa {est hitaca u le|a, iz vozi-

la u pokretu, a istog dana je u gradu prona|eno zapaqeno vozilo „opel astra“ iz kojeg je, kako se sumwa, pucano.

Specijalno tu`ila{tvo Kosova posle skoro dve godine je podiglo prvu optu`nicu, a do sada je odr`ano samo jedno pripremno ro~i{te.

Ina~e, Specijalno tu`ila{tvo Kosova podiglo je, 2. decembra 2019. godine, prve optu`nice protiv 6 osoba koje se terete za ume{anost u ubistvo Olivera Ivanovi}a.

Spomen plo~a ispred prostorija gde je ubijen Oliver Ivanovi}

SRBI IZ HRVATSKE

Patrijarh Porfirije slu`io liturgiju u Zagrebu

?

A

inro~eobkih in-

crMi-

nogi criniugog neali nin kao a~e ta i ge i {taama iluana, ore lastih red r je ilo { u par {ta a mu etih dopoe su

a d a n r }

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 11

KAKO SU HRVATI RASTURILI JUGOSLAVIJU? Mesi} otkrio vi{e nego {to je smeo - Island priznao Hrvatsku pod pritiskom Nema~ke Biv{i predsednik dr`ave Stipe Mesi} rekao je da je oti{ao pre gra|anskog rata u SFRJ tajno oti{ao na razgovor Hansom Ditrihom Gen{erom, tada ministrom spoqnih poslova Nema~ke.

- Oti{ao sam tamo i ra~unao na sastanak s Gen{erom od 20 minuta. Rekao sam mu da vi{e nema naboja da bi se mogla odr`ati Jugoslavija, ~ak ni u konfederalnom modelu, i da }e, ako Evropa ne prizna novoformirane dr`ave, biti rata na celom na{em prostoru. Da }e biti krvavo u Hrvatskoj, brutalno u BiH, a da }e se na kraju i Srbija kupati u krvi. A sve zbog toga {to svijet nije na vrijeme prepoznao da se Jugoslavija ne mo`e odr`ati. Na to se Gen{er okrenuo prema Bo`i i pitao ga da li ja wega blefiram. Bo`o mu je rekao da je to moja politi~ka procena. Ostali smo na sastanku ~etiri sata - rekao je Mesi} za Ve~erwi.hr.

Mesi} ka`e da ga je Gen{er pitao ko }e priznati Hrvatsku.

- Po~eo sam nabrajati: „Vi, Ma|arska...“ Na to je rekao da krenemo drugim smerom, od onih koji su u Drugom svetskom ratu bili neutralni. A onda je uzeo telefon i nazvao ministra spoqnih poslova Islanda i dogovorio da oni budu prvi koji }e nas priznati (Island je bio prva NATO dr`ava koja je priznala tzv. Hrvatsku). Vratio sam se u Zagreb, a potom oti{ao na sastanak u Vatikan, koji je bio druga zemqa koja nas je priznala - opisao je Mesi}.

S. G.

Zahvalnost Darinku Dumbovi}u na borbi protiv odlagawa nuklearnog otpada na Baniji Aktivisti koji se bore ve} godinama protiv odlagawa nuklearnog otpada na Trgovskoj Gori u op}ini Dvor oglasili su se povodom odlaska gospodina Darinka Dumbovi}a sa mjesta gradona~elnika Petriwe i zahvalili mu se za podr{ku koju im je sve vrijeme davao.

"U ime svih aktivista u borbi protiv nuklearnog i radioaktivnog otpada ovim putem se zahvaqujemo biv{em saborskom zastupniku i biv{em gradona~elniku grada Petriwe gospodinu Darinku Dumbovi}u na maksimalnoj podr{ci u borbi protiv nuklearnog i radioaktivnog otpada. Jo{ 2015. godine kada je dr`ava aktivno pokrenula pri~u o skladi{tewu radioaktivnog i nuklearnog otpada na Trgovskoj gori na{i aktivisti su dobili podr{ku grada Petriwe i gospodina Dumbovi}a u borbi koja jo{ uvjek traje." - rekao je Savo Vukeli} te dodao: "Smatram da je podr{ka gospodina Dumbovi}a u ovoj pri~i imala veliku ulogu i te`inu jer je Darinko kao saborski zastupnik vi{e puta upozoravao kako javnost tako i dr`avni vrh o {tetnosti radioaktivnog i nuklearnog otpada ne samo po qudsko zdravqe ve} i po razvoj op}ine Dvor, a i cijele regije."

Позовите квалификованог мајстора за гасне инсталације, већ данас

Srpski patrijarh Porfirije slu`io je Bo`anstvenu liturgiju u hramu Preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu, saop{tila je Srpska pravoslavna crkva.

Patrijarh Porfirije, koji je i administrator Eparhije zagreba~ko-qubqanske, obratio se okupqenom narodu besedom nakon ~itawa svetog Jevan|eqa, u kojoj je izdvojio pitawe koje su apostoli postavili Gospodu: Ko je kriv zbog toga {to je ~ovek slep od ro|ewa on ili wegovi roditeqi?

On je odgovorio da je svaka slabost, svaka bolest, svaka nevoqa i nesre}a u su{tini posledica greha pogre{nog upotrebqavawa onih darova i onih sila dobijenih od Boga, i naglasio da isku{ewa nisu uvek prouzrokovana li~nim ili grehom ne~ijih predaka, navodi se u saop{tewu SPC.

"Koliko god da je ovde re~ o spoqa{wem vidu, ova pri~a pokazuje kako su se ovom ~oveku otvoriv{i se telesne o~i otvarale i duhovne o~i ali postoje mnogi koji imaju telesni vid, a zapravo su slepi za `ivot, za lepotu, za qubav, koji su slepi za zajednicu qubavi sa Bogom", poru~io je patrijarh.

M. T.

Regulator za bezbednost struje i gasa (Energy Safe Victoria) Budite sigurni da je sigurno (Be Sure)

U toku pro{le tri godine, kampawa 'Be Sure' od strane Regulatora za bezbednost struje i gasa (Energy Safe Victoria, ESV) imala je za ciq da podstakne sve ve}i broj stanovnika Viktorije da im kvalifikovani majstori za gasne instalacije provere grejalice na gas, najmawe jednom na svake dve godine; ipak ima onih koji jo{ uvek nisu ni{ta preduzeli povodom ove preporuke.

ESV tako|e opomiwe qude da je potrebna ventilacija u prostorijama kada se greju, i da istovremeno sa grejawem ne rade usisni ventilatori kao {to su ventilatori u kupatilu ili u kuhiwi iznad {poreta.

Na~elnik/predsedavaju}a za ESV, Marnie Williams, ka`e da su simptomi trovawa ugqen-monoksidom ~esto sli~ni simptomima gripa.

“Pozivamo stanovnike Viktorije da se potrude da su wihove porodice bezbedne ove zime, budu}i da se desetine hiqada grejalica na gas sa otvorenim izduvavawem, jo{ koriste u dr`avi,” istakla je Ms Williams.

Mi `elimo da je qudima toplo u wihovim domovima, ali oni koji imaju grejalice sa otvorenim izduvavawem, treba da obezbede da im ovla{}eni

vodoinstalater sa dozvolom “Type A”, servisira grejalicu najmawe jednom na svake dve godine.

Vivienne Nguyen, u ime Viktorijske multikulturne komisije (Victorian Multicultural Commission), ka`e da trovawe ugqen-monoksidom izazvano zbog starih ili neispravnih grejalica na gas, predstavqa realnu opasnost za porodice ove zime. ''Proveravawe gasnih grejalica od strane kvalifikovane osobe za gasne instalacije, je jednostavan korak da budete sigurni da ste vi i va{i najmiliji bezbedni', rekla je Ms Nguyen.

Zamenik direktora za zdravstvo, dr Angie Bone, ka`e da iako slu~ajevi sa simptomima trovawa nisu svi zbog grejalica, veoma je va`no da problem trovawa ugqen-monoksidom ne bude zanemaren.

'Be Sure' kampawa je pokrenuta 2019. godine nakon {to je `ena iz Greensboroug-a, Sonia Sofianopoulos, umrla od trovawa ugqen-monoksidom u svojoj ku}i.

Detaqi: esv.vic.gov.au/campaigns/carbon-monoxide ili pozovite 136 186.

Сазнајте више на esv.vic.gov.au или позовите 136 186

Да ли је ваша ГРЕЈАЛИЦА НА ГАС безбедна? БУДИТЕ СИГУРНИ ДА ЈЕСТЕ.

12

^etvrtak 10. jun 2021. 2020. decembar

DRU[TVO

PRODAJA „NORDEUSA“ AMERI^KOJ KOMPANIJI DOBRA VEST ZA SRBIJU

U Srbiji to jo{ nije vi|eno: privatna srpska firma prodata za ~ak 378 miliona dolara!

Prodaja visokotehnolo{ke srpske firme „Nordeus“ ameri~koj kompaniji „Tejk tu interaktiv softver“ je veoma dobra vest za Srbiju, jer je to potvrda da ovde mo`emo da proizvodimo robu koja ima tr`i{te u celom svetu, ali i poziv za nova ulagawa u ovda{wi IT sektor, smatraju sagovornici.

Vest da je srpska kompanija „Nordeus“, u vlasni{tvu trojice na{ih mladih IT stru~waka koja se bavi razvojem igara za dru{tvene mre`e i mobilne telefone, prodata ameri~koj kompaniji „Tejk tu interaktiv softver“ za 378 miliona dolara, mnoge je iznenadila pre svega visinom cene prodaje. U Srbiji to jo{ nije bilo vi|eno.

DOBRA VEST ZA SRBIJU Za IT stru~waka Zdravka Jankovi}a prodaja „Nordeusa“ je odli~na vest s obzirom na cenu, ali

i zato {to }e ta kompanija u}i u ve}u familiju, posta}e deo ve}e grupe i to samo po sebi donosi sigurnost u daqem razvoju wihovog poslovawa koje je i do sada bilo uspe{no. Po{to je ameri~ka kompanija listingovana na berzi, to zna~i da }e zaposleni imati i taj izvor prihoda, {to do sada nije bio slu~aj, isti~e Jankovi}.

On napomiwe da su ovakve akvizicije za IT sektor generalno uobi~ajena aktivnost kakvu mawe-vi{e redovno vi|amo na zapadu.

Po wegovom mi{qewu, niko ne treba da ima bojazan od toga {to je jedna tako uspe{na kompanija zavr{ila u rukama stranaca. „Mi `ivimo u svetu koji je me|usobno vrlo povezan i mnoge kompanije prelaze iz jednog u drugo vlasni{tvo i uop{te ne mo`emo da govorimo o doma}em

NORDEUS ULA@E 3 MILIONA DOLARA ZA POKRETAWE FONDACIJE POSVE]ENE PODR[CI OBRAZOVAWU U SRBIJI Gejming kompanija Nordeus osnovala je fondaciju, sa po~etnim buxetom od 3 miliona dolara, kako bi podr`ala razvoj obrazovawa u Srbiji. Nadovezuju}i se na ono {to su druge organizacije i institucije ve} postigle u okviru obrazovawa, Nordeus `eli dodatno da podr`i razvoj kreativnosti i inovacija u {kolama, fokusiraju}i se na kvalitet u~ewa i upotrebu digitalnih tehnologija. Fondacija }e nastojati da podr`i interdisciplinarni pristup obrazovawu koji decu stavqa u sredi{te obrazovnog procesa.

"Kvalitetno obrazovawe je osnova budu}eg uspeha svakog deteta, ali i temeq odr`ivog razvoja na{e dr`ave i dru{tva. Kao takvo, unapre|ewe kvaliteta obrazovawa koje razvija kompetencije, ve{tine i znawa potrebna za `ivot u 21. veku, odgovornost je svih nas", rekao je Branko Milutinovi}, suosniva~ i generalni direktor Nordeusa. "Svojoj deci dugujemo obrazovawe koje }e im doneti boqu budu}nost, ovde u Srbiji."

Kompanija Nordeus do sada je ulagala u projekte podr{ke deci u ranim fazama `ivota, od kampawe Bitka za bebe, kojom su opremqena neonatalna odeqewa {irom Srbije kako bi bebe mogle da lak{e zapo~nu `ivot, kroz razvojna savetovali{ta u domovima zdravqa, do saradwe sa UNICEF-om Srbija na kreirawu Halobeba aplikacije koja poma`e roditeqima u ranoj fazi razvoja wihove dece. Nordeus je za podr{ku najmla|ima i wihovim roditeqima tokom proteklih 10 godina investirao vi{e od milion dolara, a investicija od 3 miliona dolara u Nordeus fondaciju bi}e najve}a u istoriji kompanije.

U 2017. godini sa strate{kim ciqem razvoja sna`ne i globalno konkurentne digitalne ekonomije, kao i podr{ke novim generacijama u pripremi za 4. industrijsku revoluciju, Nordeus je bio jedan od osniva~a Inicijative Digitalna Srbija (DSI). Samo godinu dana kasnije, zajedno sa jo{ sedam gejming kompanija, osnovao je Srpsku asocijaciju industrije video igara (SGA), neprofitnu organizaciju usredsre|enu na razvoj nacionalne industrije video igara. Obe organizacije su osnovane sa vizijom poboq{awa kvaliteta `ivota i rada u Srbiji, ali i uticaja na razvoj interdisciplinarnog u~ewa i algoritamskog razmi{qawa u na{em obrazovnom sistemu, kroz projekte kao {to su Master 4.0, uvo|ewe specijalizovanih IT odeqewa u sredwim {kolama i programirawa u osnovnim {kolama.

i stranom, ve} o jednom ili drugom privatnom vlasni{tvu“, obja{wava Jankovi}.

Ka`e da je prodaja „Nordeusa“ dobra ne samo za biv{e wegove vlasnike, nego i za Srbiju. „Mislim da je dobro i za na{u zemqu da {to vi{e takvih kompanija kao {to je ’Nordeus‘ mo`e da do|e u situaciju da se proda na nekom stranom tr`i{tu, jer to jeste dokaz da je to ispravan put kojim su i{le. Ne kupuje ih neko, kao {to je to bio slu~aj u na{oj zemqi, samo zbog atraktivnog zemqi{ta na kome }e se posle zidati stanovi“, ka`e Jankovi}.

A to zna~i da je i Srbija stala u red tr`i{ta na kojima i najuspe{nije ameri~ke firme imaju {ta dobro da plate — i vrsne stru~wake i uspe{ne kompanije.

SIGNAL ZA DR@AVU Jankovi} smatra da je veoma bitno da se, umesto subvencionisawa inostranih IT kompanija, ~ega je bilo u Srbiji, pospe{i poslovawe doma}ih kompanija iz tog sektora u kome imamo stru~ne i obrazovane qude. Dr`ava, kako smatra, mo`e da pospe{i i obrazovawe takvog kadra. „Mi imamo tri puta ve}i interes na Matemati~kom fakultetu za upis na smerove vezane za programirawe i informatiku.

Pove}ajte kapacitet pa neka mogu da studiraju svi koji su zainteresovani. Ista situacija va`i i za FON“, isti~e Jankovi}.

Smatra da bi trebalo ohrabriti i „frilensere“ da ulaze u sistem i da otvaraju svoje kompanije i budu deo sistema, od ~ega bi onda i te kako imala koristi i dr`ava. Ukazuje, tako|e, da bi trebalo razmisliti i o podsticajnijoj poreskoj politici. „Sada u ovom trenutku ima posla i bi}e ga, jer je o~igledno da Indija, stra{no pogo|ena kovidom, ne}e dr`ati taj monopol na tr`i{tu, kao {to je o~igledno da i u Ukrajini mogu da budu problemi. A to su dva glavna konkurentska tr`i{ta gde se radi autsorsing, tako da Srbija i te kako tu ima {ta da tra`i“, napomiwe na{ sagovornik.

ZNAK I ZA DRUGE ULAGA^E IZ SVETA I konsultant za strana ulagawa Mahmud Bu{atlija smatra da je prodaja „Nordeusa“ veoma dobra vest.

On posebno ukazuje na to {to je u pitawu visokotehnolo{ka kompanija koja ima specifi~an proizvod i kupce {irom sveta, {to je novina u odnosu na ono {to je do sada kupovano u Srbiji, a uglavnom su to bili jeftini poluproizvodi.

Bu{atlija posebno ukazuje na na~in na koji je „Nordeus“ kupqen. „[to se ti~e same investici-

Branko Milutinovi}, suosniva~ i generalni direktor Nordeusa

je od blizu 380 miliona dolara, mawe od 300 miliona ~ini gotovinsko pla}awe, a 90 miliona je u akcijama kupca, {to je veoma va`no. Vrlo je va`no da su ti dosada{wi vlasnici prodali svoju firmu, ali su dobili jedan deo firme kupca kroz te akcije koje su dobili.“ Time su, dodaje on, prakti~no, postali suvlasnici u ameri~koj kompaniji.

Bu{atlija smatra da ovaj

Zgrada "Nordeusa" u Beogradu

slu~aj treba da bude pokazateq i drugima u svetu gde u Srbiji mogu da ula`u, ali i dr`avi da pru`i podr{ku ~itavom IT sektoru.

Osnovana 2010. godine, „Nordeus“ je kompanija za mobilne igre sa sedi{tem u Beogradu, najpoznatija po „Top ileven“, najuspe{nijoj svetskoj igri za upravqawe fudbalom na svetu, sa preko 240 miliona registrovanih korisnika. „Tejk tu interaktiv softver“ je pak vode}i izdava~ interaktivnih igrica {irom sveta, firma osnovana 1993. godine sa sedi{tem u Wujorku. Wena procewena tr`i{na vrednost je 13 milijardi dolara.

R. N.

OD GARA@E DO GIGANTA: KAKO JE SRPSKA FIRMA USPELA DA OSTVARI TAKAV USPEH? Srpski Nordeus prodat je ameri~koj kompaniji Take-Two Interactive Software za vi{e stotina miliona evra.

Kompanija je osnovana pre 11 godina i dostigla je toliku vrednost jer je jedno od najbr`e rastu}ih evropskih preduze}a.

Kako je Nordeus uspeo da ostvari takav uspeh?

Pri~a o Nordeusu je gotovo filmska. Trojica prijateqa sa fakulteta, posle epizode u inostranstvu, odlu~ili su da se vrate u Srbiju i zapo~nu ne{to novo. Stavili su u{te|evinu na sto i osnovali kompaniju za video-igre, kojoj su dali ime Nordeus. U po~etku, ka`u, nisu bili optimisti~ni, ali su uspeh `eleli.

Jedna ideja bila je dovoqna da zapale internet i zarade milione. Napravili su fudbalsku igru "Top Eleven", koja je postala kultna me|u entuzijastima {irom sveta.

"Na na{e iznena|ewe, za samo tri nedeqe nakon {to je iza{la na tr`i{te. igra je postala profitabilna. Od tada, uz veliki trud na{eg tima, Top Eleven raste. Sada zajednica broji oko 240 miliona qudi i igra se u svim zemqama sveta", ka`e Milan Jovovi}, suosniva~ Nordeusa.

Za 11 godina kompanija je pro{la put od tri osniva~a u lokalu - do zgrade od sedam spratova i vi{e od 170 zaposlenih. Sada je do{lo vreme za nove poslovne poduhvate, te su se prikqu~ili jednoj od najve}ih ameri~kih kompanija u ovoj oblasti.

"To je jedna sjajna prilika koja nam se pru`a, kako za li~ni rast tako i za nove prilike i nova tr`i{ta. Jedno od tr`i{ta koje se nadamo da }emo osvojiti je Amerika gde fudbal je jako u porastu, ali Top Eleven tek treba da osvoji, drugi tr`i{te je kinesko gde tako|e smatram da uz Take-Two mo`emo da napravimo velike korake", ka`e Jovovi}.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 13 ^etvrtak 10. decembar

BRAVO MOM^E:

Andrej (13) trostruki {ampion dr`ave u matematici, fizici i hemiji!

Andrej Drobwakovi}, u~enik 7. razreda Osnovne {kole ,,Kraq Aleksandar I”, Novi Beograd, u vremenskom periodu od samo dve nedeqe, osvojio je 1. mesto na Republi~kom takmi~ewu i iz matematike i fizike i hemije!

Na ovom putu Andreju su pomo} i podr{ku pru`ile nastavnica matematike Biqana Quji}, nastavnica fizike Biqana Milo{evi} i nastavnica hemije Gordana Jovi}.

Osvajawu nagrada na dr`avnim takmi~ewima predhodilo je osvajawe 1. mesta iz sva tri predmeta i na op{tinskom i na gradskom nivou. Potom su usledila republi~ka takmi~ewa u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, Dru{tva matemati~ara Srbije, Dru{tva fizi~ara Srbije i Srpskog hemijskog dru{tva.

Trostruki uspeh zapo~et je na 54.

Republi~kom takmi~ewu iz matematike odr`anom 16. maja u Beogradu. Preklapawe termina 42. i 56. dr`avnog takmi~ewa iz fizike i hemije u dva razli~ita mesta, Soko Bawi i Novom Sadu, nije bila prepreka za Andreja. U istom danu u~estvovao je na dva republi~ka takmi~ewa. Radio je prvo test iz hemi-

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

je, a potom u~estvovao na takmi~ewu iz fizike, {to wegov uspeh ~ini jo{ ve}im.

Na takmi~ewu iz hemije Andrej je posle prvog dana i izrade testa bio prvi na listi i tako stekao pravo da narednog dana izvede prakti~nu ve`bu koju je uradio besprekorno i tehni~ki i pismeno.

Rezultat je bio osvajawe 100, odnosno maksimalanog broj bodova na oba takmi~ewa.

Kuriozitet predstavqa i ~iwenica da je Andrej na ovim takmi~ewima iza sebe ostavio i u~enike Matemati~ke gimnazije. Ovaj izuzetan uspeh jeste logi~an rezultat svega onoga {to znamo o wemu.

Naime, od 1. razreda Andrej se ubraja u red vaspitanih, vrednih i odgovornih u~enika, {to je rezultovalo odli~nim uspehom sa svim peticama od 2. do 7. razreda. Andrejeva nadarenost i sve-

Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

stranost interesovawa po~iwe da se izra`ava i kroz u~estvovawe na brojnim takmi~ewima ve} u ni`im razredima na kojima se isti~e postignu}ima pre svega u oblasti matematike.

Tokom daqeg obrazovawa Andrej iskazuje intresovawe za brojne nau~ne oblasti ukqu~uju}i posebno matematiku, srpski jezik i kwi`evnost, istoriju, geografiju, informatiku, fiziku, hemiju i astronomiju.

Zajedno sa svim uspesima vezanim za postignu}a u okviru nastavnih i takmi~arskih aktivnosti, ono {to Andreja

svrstava u red najistaknutijih u~enika svoje generacije svako jeste wegovo pona{awe.

Andrej dolazi iz stabilne i posve}ene porodice i me|u nastavnicima i u~enicima va`i za dobrog i pouzdanog druga, koji je spreman da pomogne, na koga se mo`e osloniti i koji se raduje uspehu svojih drugova.

Pored {kolskih aktivnosti, Andrej svira klavir, trenira karate i plivawe.

Poha|a kurseve engleskog i nema~kog jezika. ^estitamo!

M. T.

54 uuu KAKO JE TAWA BO[KOVI] NAU^ILA DA NIKAD VI[E NIGDE NE KASNI...

“Draga, ako si mislila da }u te celog `ivota buditi, grdno si se prevarila. Tata“ Tawa Bo{kovi} se prise}a i pri~a o svom odrastawu…

Kao dete bila je nesta{na, se}a se velikog dvori{ta u kom se uvek igralo bar dvadeset mali{ana. Pamti i slave, kuvawe pekmeza, odbojku, rukomet, foklor, pionirske sletove.

“U ono vreme direktor je stajao na kapiji i kontrolisao |acima nokte i ode}u. Ekstravagantna, kakva sam bila, obukla sam najlonke koje su bile strogo zabrawene. Naravno, tata-direktor me je vratio ku}i i dobila sam neopravdani”, pri~a Tawa i konstatuje da je to bilo weno odmeravawe snage s direktorom.

“On je insistirao na pravilima, pa kad me razredna Nada Petkovi} poslala kod wega jer nisam nau~ila pesmu na

francuskom, ispala je tragedija. S vrata sam po~ela familijarno: ‘Poslala me Nadica patkica’, jer nam je profesorka dolazila u ku}u, ali me je on presekao: ‘Gospo|ice Bo{kovi}, sedite! Kakvo je to pona{awe…’ [okirana {to mi ni za dlaku nije popustio i {to je sa mnom na vi, zaplakala sam. Kad sam se smirila, poslao me je nazad i iza{av{i za mnom na hodniku pitao: ‘Tawa, jesi li doru~koval?'”, pri~ala je svojevremeno Tawa Bo{kovi}.

Jo{ jednu `ivotnu lekciju nau~ila je kad je zakasnila na ~as.

“Sa folklorom sam imala nastup, kasno sam do{la ku}i, oprala sam no{wu, jer je to bilo obavezno, istu{irala se, pro{la je pono} kad sam legla. Sutradan

sam prvi ~as imala psihologiju, kod najte`eg profesora i vrlo neobi~nog ~oveka. Pritom, bio je i vo|a folklora. Zamolila sam tatu da me probudi, me|utim, kad sam otvorila o~i, bilo je dvadeset pet do osam, {to je zna~ilo da kasnim 15 minuta. Pored sata bila je ceduqa: ‘Draga Tawa, ako si mislila da }u te celog `ivota buditi, grdno si se prevarila.

Tata!’ Nikad vi{e nisam zakasnila nigde”; se}a se Tawa i dodaje da takvu disciplinu ona od svoje dece nije tra`ila, mada nekad pomisli da je trebalo.

R. N. lll U slede}em broju: Muke {ofera Veqka Bulaji}a tokom snimawa filma “Bitka na Neretvi”

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14 14

decembar ^etvrtak 10. jun 2021. 2020.

Crna ovca Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Kada se detaqnije pogledaju statisti~ki podaci o brojevima zara`enih korona virusom i onih koji su zvani~no umrli od kovida-19 u ~itavoj Australiji, dr`ava Viktorija je najbla`e re~eno „crna ovca“ u toj pri~i.

Zato je u nekada{woj „dr`avi obrazovawa“, kako su je popularno zvali zbog velikog broja stranih studenata, od po~etka pandemije uvedeno ~ak ~etiri karantina od kojih je drugi trajao vi{e od ~etiri meseca. Ipak nad nekim zvani~nim podacima tresa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, je poklawa a ni balo bi daniseda zabrinu svi weni da je deli. gra|ani jer definitivno ne{to I sautakvim baga`om „nesreje trulo ovoj dr`avi.

Od ukupno }ne politi~ke i pre30.200 slu~ajevaprinceze“ zara`enih kodsednikovog fikusa koji narod, liko je Australija registrovala, a i dobar deo ~lanstva SNS-a zahvaquju}i politici hotelskog ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u karantina od marta 2020. godivrtlogu najnovije politi~ke kamne samo 18.050 je bilo pawe u kojoj mo`e pro}ilokalnih samo kao slu~ajeva {tokoje je oko 60 odsto bosa po trwu ni~e na dnudok kosu sviisu{enih ostali ve} bili zato~eni rita staroplaninskih ureka. hotelu kada su testirani. Kao {toAna, je poznato ve} odmah nakon iako tako izgleda, ne progla{ene pandemijekapital federalakumulira politi~ki za predstoje}e izbore - da takna vlada je odlu~ila da ima zatvori vu ulogu, vaqda a biuglavnom bila nainazemqu za strance za predwa~koj izbornoj listiOvada wene vlastite dr`avqane. kva politika vlade Skota Mori-

sona trebalo je da obezbedi relativno miran i spokojan `ivot wenih u uslovima privu~e sugra|ana glasa~e. Ona, zapravo, pandemije jer je cena zatvarawa odra|uje darovani i ve} potrozemqe bila velika pakojim se samim {eni mandat.

I ako ga, slutim i o~ekivalo da dobije koristi od ~ajem, zadr`i ili neku toga malotove}e.

I drugubudu va`nubarem funkciju, sigurno ~iwenica se ve}ini Austrane}e biti je nada osnovu podr{ke koju }e sama lijanaca to zavrediti, i isplatilove} jer opet mnomilo{}u koji kampawu odragi delovionog Australije skoro da |uje za oboje, odnosno za celu nisu ni osetili pandemiju.

Svi stranku.

Wu ne bira narod,wenog nego osim Viktorije i posebno Vu~i}. grada Melburna! Verovaglavnog I da rezultat napredwaka na li ili ne, od pomenutih 18.050 predstoje}im izborima zavisi lokalnih slu~ajeva izara`enih od wenog anga`mana doprinokoronavirusom posledwih 15 sa, uzeo bih lepeupare na kladiomeseci u celoj Australiji, ~ak nici, a \ilas i kompanija bi 15.730 je registrovano u Vikodavno odustali od bojkota. toriji {to je oko 88 odsto svih Ranko Pivqanin slu~ajeva. To zna~i da je skoro 9

a

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

jasno {ta se to de{ava u Melburod 10 zara`enih u ViktoriVIDE]E GAbilo POLA SRBIJE: ji. Nemam podatke da li je ve}ina nu. Ono {to je jo{ interesantnije

dera. U ovom slu~aju to bi mogao da bude i premijer, zamenik premijera, ministar zdravqa ili ulep{anih istina, gde su joj neki wen epidemiolo{ki {ef za borqudi sasuli u lice konkretne bu protiv korona virusa ~uveni probleme i pred wom otvorili profesor Saton. Ko god da je od vre}u iz koje je zapahnuo opori wih ukorupcije, ulozi kojota u toj nemilovow otima~ine i pohsrdnoj borbi protiv svemogu}e lepe lokalnih mo}nika i lakoptice trka~ice to jest korona mih investitora. virusa uvek }eda najoj kraju I, naravno, nijeizgubiti. bilo niPticalako trka~ica kako joj i samo malo u ulozi strana~ke veime ka`e }e uvek biti br`a, padete na agitatorskom zadatku, metnija a kojot uvek jer je to izaspretnija wu nepoznat i mutan na kraju bude teren naizvu~e koji je debqi ba~ena kraj, kao poba~aj obrnute logike. Ipak ova aleismejan i poni`en.

Ana na Brnabi} je, naime, kao re-u gorija dana{wu situaciju dak politi~kog fenomekojoj primer se na `alost gra|ani Viktona, postala predsednica rije prvo nalaze nije nimalo sme{na. vlade, je tekodneo onda {alu krenula da \avo jepa odavno u Viktra`i podr{ku bira~a.

Obi~no toriji mnogim malim i sredwim stvar ide obrnuto: prvoonima se kan-u kompanijama, posebno diduje{ i ide{ na izbore, ako ugostiteqstvu, turizmu i pa malopobedi{ postaje{ premijer i prodaji. ^etvrti karantin u Vikpravi{ vladu. toriji je za samo dve nedeqe traAna je tu gde jeste postavqena jawa naneo {tetu od najmawe 26 fermanom svemogu}eg sultana milijardi dolara. Ovo }e samo koji je miropomazao `ezlom sopprodu`iti ove naroda. dr`ave stvene mo}i,agoniju a ne voqom kojaOna se jo{ drugog karantije nanakon gotovo dobila i vlana ve} nalazi na kolenima kao du i funkciju. Me|utim, sa funnajzadu`enija dr`ava australijkcijom nije dobila i vlast, jer je ske federacije. ona ostala kod onog koji je seli Gra|ani Viktorije jo{ uvek strpqivo }ute i trpe potajno veruju}i da }e svaki novi karantin biti ujedno i posledwi i da }e kona~no mo}i da se vrate svojim normalnim `ivotima i redovnim obavezama. Pritom oni ne tra`e nemogu}e ve} samo dapojedinaca, imaju onavoqnim prilozima kav isti `ivot kakav imaju reinstitucija, javnih preduze}a i cimo gra|ani Sidneja, Brizbejna, qudi iz dijaspore.

Adelejda...

Naravno, pravila - Predstoji nam da uradimo koja va`e zai Sidnej ili poslove Pert ne osvetqewe neke mawe va`e za Melburn jer ovde virus na ure|ewu.

O~ekujem da i to bunekako ve{tou kratkom uvek alarmantno de zavr{eno roku. Naizmakne kontroli, jednostavno kon toga usledi}e i osve}ewe krprijaTada mu ovaj teren. smo pre sta. }emo mo}iZato da ka`emo da ovaj par smo dana,uspe{no dobili iokon~ali jo{ prete}ih zna~ajan, ali ni malo lak proupozorewa odi viktorijskih zvajekat - ka`e ni~nika da Milutin ovo nijeVukosavqeposledwe vi}, ~lan Odbora postavqawe zakqu~avawe i daza}e ih biti jo{ krsta ~ak i na akoStolovima.

70 odsto gra|ana VikNajvi{i Usovica planski torije budevrh vakcinisano.

Zna~i je izabran kakone bipoma`e se ovaj krst, u ovde bukvalno ni{ta, zavisnosti od vremenskih priniti hotelski karantin, niti polika, video i sa okolnih planilicijsko obezbe|ewe umesto prina Jastrepca, Kopaonika i Ruvatnog, niti vakcina, jednostavdnika, pa ~ak i sa Prokletija. no mora tako. U prevodu, igra bez On }e podse}ati naredne generagranica traja}e.Kraqeva Do kada cije da traje su u i okolini i gde je svemu trebalosrebi nastale srpskekraj, svetiwe, svi da se zapitamo i razmislidwovekovni manastiri @i~a i mo o tome {to sesvedo~iti de{ava poStudenica, alinam }e i o sledwih petnaestak meseci. stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu. sasajankovic28 R. N.

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra ovih slu~ajeva bila u Melburnu ali verujem da je tako s obzirom da su i mnogi gradovi u Viktoriji Planinski masiv Stolovi kokao {to su Mil|ura, Svon Hil, ji se sa ju`ne strane izdi`e poPortland i drugi imali jedva devi{e Kraqeva, manastira @i~e, setak ili mawe slu~ajeva.

SituMataru{ke Bawe, sredwovekovacija je jo{ gora kada je u pitawu nog grada Magli~a i Ibarske klibroj umrlih od kovida-19.

Tako sure, od minulog vikenda prepozje od ukupnog broja 910,nesvakikoliko natqiv je po jo{ jednoj je zvani~no umrlo u Australiji da{woj atrakciji - pravoslavnom od kovida, ~ak~ak 82033 wih preminukrstu visokom metara! lo Ovo u Viktoriji {to predstavqa monumentalno znamewe ~ak 91 odsto.

Statistika je u kao simbol Hristovih zemaqoba slu~aja zaista pora`avaju}a za vladu Viktorije posebno za Melburn koji ina~e predstavqa samo 20 odsto od ukupnog stanovni{tva Australije.

Zanimqiva je tako|e ~iwenica da je posledwi lokalni slu~aj korona virusa u glavnom gradu Australije Kanberi zabele`en jo{ 8. jula pro{le godine. Tako je Kanbera, grad sa oko pola miliona stanovnika i na hiqade stranih diplomata koji svakodnevno dolaze iz raznih delova sveta, ve} skoro godinu dana bez ijednog jedinog slu~aja! Naravno, bravo za Kanberu ali i daqe mi nije

je da svaki takozvani svaki novi soj korona virusa uvek na|e put prvo do Melburna. U pro{lom skih godina i svojevrsni znak karantinu imali smo takozvaprepoznavawa „pravoslavne teni britansko-ju`noafri~ki soj ritorije“ postavqen je na Usovia ovog puta ~uveni indijski soj. ci, najvi{em vrhu ove planine, Beznadmorskoj namere davisini prozivam intena od 1.375 ligencijuInicijator brojnih stru~waka, metara. i nosilac raznih virusologa i epidemiovog projekta ~ija je ideja nastaologa ove pri~e la jo{ meni 2007. li~no godinesu je Planinarzaista neverovatne.

I kako ka`e sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ ~uveni Ilijaa^vorovi}, je iz Kraqeva, finasirankoga je ismaestralno igrao Danilo Bata kqu~ivo donacijama i dobroStojkovi} u kultnom srpskom filmu „Balkanski {pijun“, - „'o}e centrala da prebaci jednom ali ne sto puta“. Ne poma`u Viktoriji ni specijalni hotelski karantini ma kakvog god obezbe|ewe tamo bilo jer virus uvek na|e na~ina da pobegne ~ak i kroz blindirana vrata. I ova me pri~a pomalo podse}a na ~uveni crtani film, uz koji je ve}ina nas odrasla, o ptici trka~ici i kojotu. Ovde bi korona virus i svi wegovi sojevi mogla da bude prepametna ptica trka~ica a priglupi kojot naravno vlada Viktorije ili neko od wenih li-

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

TRAGOVIMA NAJRANIJIH SRPSKIH MIGRANATA U AUSTRALIJI

Neshva}ena od svoje porodice, slikarka iz Osijeka, mahom samouka, ostavila je izvanredna dela kojim srpska zajednica mo`e biti ponosna

HELEN ILI], `ena rasko{nog talenta Davne 1953. godine brod „Okeanija“ je isplovio iz italijanske luke \enova na put do Melburna. Bio je to jedan od brodova pun nade za boqim `ivotom, u periodu nakon Drugog svetskog rata, kada je u prvom talasu veliki broj srpskih migranata na ovaj na~in doputovalo u Australiju. Na „Okeaniju“ se sa svoje dvoje dece, tada 13 – godi{wom Nevenkom i 15 – godi{wim Vojislavom, ukrcala i Helen Ili} (ro|ena kao Jelica Popovi}) iz Osijeka, sa `eqom da se {to pre sretne sa svojim suprugom Bo`idarom. Posleratne okolnosti su ih razdvojile ~itavu deceniju, a te 1953. godine bili su na pragu da zapo~nu novi `ivot.

Bila bi to pri~a o migraciji kakvu su mnogi na{i srpski doseqenici imali, da Helen Ili} nije bila posebna `ena sa nesvakida{wim slikarskim talentom, kasnije prepoznatqiva u umetni~kim krugovima Australije. Wena dela i dan danas krase srpske domove u Australiji, dok bogato svedo~anstvo o woj ~uva i Muzej Viktorije u Melburnu.

Jedini potomak porodice Ili} koji jo{ `ivi u Australiji je dr Vojislav Ili}, sin Helen i Bo`idara Ili}a, ma{inski in`ewer i po~asni profesor na sidnejskom Univerzitetu. Ovo je wegovo se}awe na `ivot sa roditeqima na sala{u u Tewi kod Osijeka, o posleratnim godinama, migraciji i rasko{nom talentu wegove majke Helen.

OD OSIJEKA DO MELBURNA - Moj otac Bo`idar Ili} je bio kapetan u Kraqevskoj vojsci, poreklom iz Lugav~ine kod Smedereva. Bio je veoma bistar ~ovek i darovit, ali roditeqi su mu rekli da mo`e da bira da u~i {kolu, da ide u vojsku ili da bude pop. Tako se on odlu~io za vojsku. Za vreme rata odvezen je u logor u Italiju, ja sam tada imao samo ~etiri godine. Nisam ga video narednih punih deset godina. On je uspeo da pobegne iz logora i pe{ke preko Alpa je do{ao u [vajcarsku. Tamo je studirao arhitekturu. Tada su qude terali sve daqe od Evrope, on je izabrao najdaqe da ode – u Australiju. Prve dve godine je otpla}ivao putne tro{kove do Australije, kada je radio na ~i{}ewu pe{~anih sprudova da bi brodovi mogli lak{e da pristanu, a kasnije se zaposlio u dr`avnoj firmi kao arhitekta. Tada su se stvorili uslovi da dovede svoju porodicu

Мртва природа Helen sa decom

IN@EWER UMESTO ARHEOLOGA

Аустралијски пејзаж

Ваза u Australiju – pri~a dr Vojislav Ili}.

Za to vreme majka Helen se seli u Osijek sa dvoje dece, ~ekaju}i svaki dan da se pridru`i svom suprugu. Helen je u to vreme bila nastavnik likovne umetnosti u sredwoj {koli. Kada su se stvorili uslovi za put, Helen sa Nevenkom i Vojislavom odlazi u Zagreb, gde su vozom otputovali za Italiju, a potom brodom do Australije.

- Pored nas troje, na brodu „Okeanija“ je bilo jo{ petoro qudi iz biv{e Jugoslavije. Do Australije smo putovali mesec dana, ja sam bio u prostoriji sa nekim Italijanima, a majka sa sestrom na drugom delu bro-

Dr Vojislav Ili} je danas in`ewer ma{instva i po~asni profesor na Univerzitetu u Sidneju. Posledwih godina wegovo interesovawe je medicina, a kao mali bio je na putu da postane arheolog.

- Kao mali bio sam ~lan osije~kog muzeja i jako me je zanimala arheologija. I{ao sam svuda gde su se radila neka arheolo{ka istra`ivawa, voleo sam te iskopine, a voleo sam i istoriju. Tek u Melburnu, kada sam se se}ao dana iz detiwstva i provedenog vremena na sala{u u Tewi, gde bi mi deda dozvoqavao da sedim na traktoru, sinula mi je ideja da moje opredeqewe bude ma{instvo – ka`e dr Vojislav Ili}. da. Majka je ponela samo osnovne stvari sa nama i wene radove, koje je sve te godine ~uvala – pri~a dr Ili} QUBAV PREMA SLIKARSTVU Helen Ili} je mahom bila samouka slikarka. Pomagala je svom ocu na farmi i bavila se p~elarstvom, a svaki dan je ne{to crtala. Bila je talentovana za slikarstvo od malih nogu. Ali, tada wena porodica nije imala sluha za wen talenat i nisu joj dozvolili da ode u Be~, gde je `elela da se usavr{ava, ve} su je 1934. godine udali za Bo`idara, momka iz siroma{ne porodice. Rodila je dvoje dece,

ZAOSTAV[TINA U MUZEJU

Торба и поклопац кофера у Музеју Викторије

Отац Божидар и мајка Јелица у Мелбурну 1957.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 15

Muzej imigracije u Melburnu ~uva se}awe i dela na{e talentovane slikarke. Ovde se mo`e videti sve {to je ona slikala dok je `ivela u Australiji, ali i weni li~ni predmeti, koje je nakon wene smrti, wena }erka donirala muzeju.

Tako je u kolekciji i wena radna torbica, koju je koristila dok je bila nastavnik u Osijeku i koju je koristila i u Australiji. Od posebne emotivne vrednosti za wene potomke je i poklopac drvenog kofera, kog je Helen ponela na put do Australije, a na kome je ispisano weno ime, datum i destinacija.

ali je uvek ostala verna svom talentu.

- U stanu bratovog sina u Osijeku i sada postoji portret Hercegovca naslowenog na jednu stenu, u prirodnoj veli~ini, a koji je moja majka naslikala uqanom tehnikom kao sredwo{kolac u osije~koj gimnaziji! Bila je talenat od malena, ali sputana da svoje ume}e razvije i poka`e. Tako je bilo i u Australiji. Svuda je i{la pe{ke, zbog ~ega su joj najve}a inspiracija bili pejza`i. Neretko bi slikala na osnovu slika sa ne~ijih putovawa – ka`e dr Ili}.

Helen je pedesetih godina svoj talenat uspevala da poka`e radom u nekoliko umetni~kih studija u Australiji. Prvi je bio studio keramike Elis u Ficroju, kog su dr`ali migranti iz ^ehoslova~ke. Tu je oslikavala kerami~ke vaze i ostale predmete, da bi potom tri godine radila u studiju Gaj Bojds. Nakon preseqewa 1959. godine u Iglmont, Helen je u dvori{tu imala svoj mali ateqe, gde je druge `ene podu~avala tehnikama slikarstva. I daqe je inspiraciju imala u predelima Australije, iako izolovana i bez mogu}nosti da putuje, a wena dela su oslikavala razli~itost australijskog kontinenta, `ivotiwe i prirodu. Iako neshva}ena kao nesvakida{wi talenat, koja je zaslu`ila da se wen rad ~uje nadaleko, ona nije odustajala. Slikala je do same smrti. Na ve~ni po~inak je oti{la 18. februara 2002. godine, ostaviv{i izvanredna dela vredna pomena u na{oj srpskoj zajednici.

Sawa Miri} – [aki} Foto: Privatna arhiva dr Ili}a i Muzej Viktorije

16

^etvrtak ^etvrtak 10.

10. decembar jun 2021. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Zastavina fe{ta za pam}ewe Милан Калањ, председник Заставе

Primorani da odustanu od svih svetkovina u 2020. godini, Lova~ko dru{tvo „Zastava“ pro{log vikenda je nadoknadilo sve propu{teno gala ve~erom u Bonirigu Pristizali su gosti u veliku salu Sportskog centra u Boniriguod ranih ve~erwih sati. Sala je za kratko vreme ispuwena do posledweg mesta, to jest ne{to oko 250 mesta, {to je maksimalan kapacitet po postoje}im merama restrikcija.

Orkestar Dragana Vujadinovi}a, sa peva~ima Zoretom i Radovanom, uz pratwu klavijaturiste Gorana i frula{a Bobija i mladog Markusa na drugoj harmonici, prigodnom muzikom otpo~eli su banket. Stare{ina crkve Sv. \or|a iz Kabramate protojerej \uro \ur|evi} i stare{ina liverpulskog hrama otac Aleksandar Milutinovi} su prigodnim govorima ozna~ili po~etak sve~anosti.

Отварање Банкета

Управа Заставе Prota \uro \ur|evi} je blagoslovio ve~eru, pa se sa par re~i obratio gostima u sali. U svojoj besedi prota \uro je uporedio lovce sa onim drevnim lovcima, koji su lovili i snabdevali namirnicama svoje familije. Zastavini lovci tako|e su vredni familijarni qudi, ali oni su se opredelili za lov ~isto iz hobija, a za velike sate provedene daleko od domova najvi{e mogu da zahvale svojim suprugama, koje su im dozvolile vi{ednevnu odsutnost - {aqivo je zakqu~io prota \uro.

Mladi folklora{i „Ravne gore” i KUD Kara|or|e svojim izvedbama oraspolo`ili su goste u polu~asovnom bloku.

UPE^ATQIVE RE^I PREDSEDNIKA KALAWA Milan Kalaw, predsednik Zastave, uzeo je glavnu re~ i svojim kratkim ali sadr`ajnim govorom odu{evio je sve u sali. Na po~et-

ku izlagawa Kalaw se zahvalio svim lovcima i prijateqima lova~kog dru{tva {to su ukazali poverewe wemu i ostalim ~lanovima uprave - Branku Bogunovi}u, Danijelu Jovi~i}u, Radovanu \uri~i}u, Elvisu [trpcu, Marku Kalapa}u, Nemawi Spaji}u, Slavenu Bani}u i Vawi Ku`eti.

On se zatim zahvalio Centru i na wihovoj pomo}i i saradwi.

Usput on je pomenuo i wima bratske organizacije FK Bele orlove, FK Orlove Sidnej i Udru`ewe Logora{a, sa kojim Zastava intenzivno sara|uje. Pozdravqeni su i specijalni gosti, ~lanovi Shooters, Fishers&Farmers stranke, Mark Banisiak i Robert Despotovski. Na kraju svog govora, Kalaw je obavestio sve prisutne da lova~ko dru{tvo radi punom parom. Od pro{le godine uspe{no postoji pi{toq klub u partnerstvu sa lokalnim streqa~kim centrom. Milan je tako|e oba-

Представници ФК орлова из Сиднеја vestio da su u jeku saradwe sa na{im doma}im proizvo|a~ima oru`ja, Zastava Kragujevac i Tehni~ki Remont Bratunac iz Republike Srpske. Ciq lova~kog dru{tva ‚’Zastava’’ je da omogu}i dostupnost srpskog oru`ja na lokalnom australijskom tr`i{tu.

Ozbiqan rad od samog po~etka Da se u Zastavi ozbiqno radi op{te je poznato jo{ od wenog za~e}a. Naime mladi Milan Kalaw skupa sa svojim saradnici-

Оркестар Драгана Вујадиновића

ma od prvog dana shvatili su ozbiqnost vo|ewa registrovanog lova~kog dru{tva poput ‚’Zastave’’. Naime, kako na samom po~etku, tako i dan-danas, ~elnici Zastave ostaju u toku sa zakonskim promenama i pravovremeno obave{tavaju svoje ~lanove.

Duboka saradwa postoji sa velikim brojem organizacija, prevashodno sa Centrom iz Boniriga, gde Zastava ima svoju kancelariju i odakle vode lova~ko dru{tvo.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 10. jun 2021.

Чланови организације Момчило Богуновић

Naime, svakog ~etvrtka nave~e lovci su na okupu u Bonirigu. Pored dru`ewa, zadu`eni klupski administratori daju upute oko izdavawa dozvola, potrebne dokumentacije kao i kurseva za lov svim novim zainteresovanim ~lanovima.

SVI U ROSMORU 20. JUNA ZA POMO] JANKU PUPOVCU I BANU DRA^I Gotovo da nije bilo humanitarne akcije u kojoj Zastava i weni ~lanovi nisu u~estvovali u proteklih osam godina od kada ovo lova~ko dru{tvo postoji. U svom obra}awu gostima mladi predsednik Kalaw je naglasio da Zastava ne}e odustati od svoje velike anga`ovanosti u i humanitarnom radu. Najboqi primer za to je godi{wi piknik lovaca koji je proteklih godina znao okupiti i do hiqadu i po posetilaca u jednom danu na Crkvenom imawu u Rosmoru. Milan Kalaw je obavestio sve prisutne o predstoje}em humanitarnom pikniku koji organizuje humanitarna organizacija ‚’Mom~ilo Bogunovi}.’’ Naime, ~lanovi ove novonastale organizacije, desne ruke Zastave, organizuju humanitarnu akciju 20. juna 2021. na imawu u Rosmoru. U ovoj akciji }e se skupqati sredstva za pomo} porodici Janka Pupovca i za pomo} Banu Dra~i. A poput godi{weg Zastavinog piknika i ovog puta sva hrana i lova~ki specijaliteti bi}e besplatni za sve posetioce. Ovakav doma}inski

Прота Ђуро Ђурђевић са старим пријатељима

Весели момци из Земуника Удружење Логораша

Владо Маричић са друштвом pristup omogu}io je lovcima da okupe veliki deo zajednice oko sebe, pa je reklo bi se, unapred zagarantovan uspeh Zastavinih manifestacija.

S. G.

18 ^etvrtak ^etvrtak 10.

10.jun jun2021.

2021. 2020. decembar 18

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Pla`e i bazeni

Ostrvo Hamilton

NOVO

ATRAKTIVNA TURISTI^KA DESTINACIJA

Otvoren restoran "Tri [e{ira" sa novim kuvarom Restoran radi od subote 12. juna Nastupa harmonika{ Slav~e sa Slavicom

Izlazak sunca

Za vreme oseke turisti tra`e {koqke Ostrvo Hamilton je jedno od najtra`enijih odmarali{ta u Australiji i veoma popularno mesto odmora za Srbe koji `ive na ovom kontinentu. Pripada Kvinslandu i udaqeno je od Brizbejna oko 900 kilometara. Sada je u vlasni{tvu poznate australijske porodice Outli (Oatley).

To je najve}e ostrvo u grupi ostrva Vitsandej (Whitsunday) i jedino ostrvo na Velikom koralnom grebenu koje ima komercijalni aerodrom sa direktnim letovima iz Sidneja, Melburna, Brizbejna i Kernsa. Ostrvo opslu`uje i nekoliko trajekata. Sve ga to ~ini veoma pogodKu}e za odmor

nim za putovawe tokom cele godine, posebno za porodice sa malom decom.

Sa ovog ostrva brodom se mo`e putovati do poznate pla`e Belo nebo (White haven) kao i do svetski poznatog Velikog koralnog grebena (Great Barrier Reef). Na ostrvu su sme{teni hoteli, barovi, restorani, prodavnice, saloni, banka, po{ta, sale za ven~awa, golf klub, privatna marina, medicinski centar, nekoliko savremeno ure|enih bazena i spa (bazen sa toplom vodom).

Gosti mogu da iznajme kajake i jedrilice i da ih bezbri`no voze nedaleko od pla`e. Na pla`i i oko bazena su Hoteli

sme{teni le`aji i suncobrani. Gostima su na raspolagawu i ~isti ru~nici za pla`u. Turisti i stanovnici ostrva mogu da koriste besplatan autobuski prevoz ili elektri~ne automobile koji se mogu iznajmiti na aerodromu i sa kojima se lako sti`e do mesta sme{taja.

Sme{taj se kre}e od vrhunskog luksuza ukqu~uju}i porodi~ne hotelske sobe, vile, apartmane i ku}e za odmor. Na ostrvu se koriste elektri~ni automobili pa je vazduh ~ist i sve`. Staze za pe{a~ewe se nalaze po okolnim brdima odakle turisti rado posmatraju zalazak sunca. Sa Pasix Pika (Passage Peak) se pru-

`a fantasti~an pogled naostrva Vit-

sandej.

Na ostrvu smo svakodnevno sretali na{e qude iz svih delova Australije.

Zbog svih ovih pogodnosti neki od wih dolaze ovde na odmor sa porodicom iz godine u godinu i veoma su zadovoqni.

U~iteqicu Dijanu Kne`evi} smo sreli na Pasix Piku. Ona je prvi put boravila na ostrvu Hamilton. Rekla nam je da je veoma zadovoqna i da }e svakako do}i opet ovde na odmor.

N. Jovi} Dijana Kne`evi} na Passage Peak

PUTOPIS Ada Ciganlija, re~no ostrvo na reci Savi, pretvoreno je ve{ta~kim putem u poluostrvo. Interesantno ima poti~e od keltskih re~i singa i lia - ostrvo i podvodno zemqi{te. Vrednost ovog podru~ja prepoznao je i Branislav Nu{i} kada je inspirisan lepotama jezera osnovao satiri~ni novinski list pod istim imenom.

Formirawe Savskog jezera zavr{eno je 1967. godine kada je dobilo izgled sli~an dana{wem.

Jezero Ada Ciganlija dugo je 4,2 kilometara, {irine 200 metara i dubine izme|u ~etiri i 6 metara. Ceo prsten oko jezera ~ini 7,7 kilometara {qunkovita pla`a, pe{a~ka i biciklisti~ka staza.

Ada je mnogo vi{e od jezera i kupali{ta, to je sportski, rekreativni i kulturni centar. Oko jezera se prostire pojas prirodnog zelenila gde se nalaze razli~iti sportski tereni, delovi za rekreaciju, odmarawe i deo za de~iju zabavu.

ADA CIGANLIJA ILI BEOGRADSKO MORE Mesto je postalo veoma popularna, vi{efunkcionalna rekreativna zona u Beogradu. Svake godine u letwem periodu Adu Ciganliju poseti vi{e od 100.000 qudi tokom radnog dana i do 300.000 posetilaca vikendom. Pla`a oko jezera je ure|ena u celosti i opremqena je svim neophodnim infrastrukturnim objektima. Va`i za jednu od najlep{e ure|enih i najve}ih pla`a na ve{ta~kim jezerima u Evropi. Svake godine se na ovoj pla`i okupqaju qudi iz Beograda, ali mnogi posetioci dolaze iz okolnih gradova, ~ak i regionalnih zemaqa.

Voda na jezeru je ~ista i deo za kupa~e je potpuno obezbe|en. Tokom sezone kupawa de`uraju obu~eni spasioci koji budno prate u da li je nekom kupa~u potrebna bilo kakva pomo}. Tu su tako|e i slu`be hitne pomo}i koje su uvek u predostro`nosti zarad bezbednosti svih posetilaca Ade Ciganlije. Jedan deo ovog kupali{ta je rezervisan za one slobodnijeg duha, koji se ne libe da se kupaju na nudisti~kom delu pla`e. Za{titni znak Ade Ciganlije je vodoskok, koji je sli~an najpoznatijem vodoskoku u @enevi. Tokom no}i je osvetqen i predstavqa jednu od atrakcija ovog jezera.

SPORT Savsko jezero je zbog svoje ure|enosti, kvalitetom vode, opremqeno{}u objekata i du`inom staze veoma pogodno za organizovawe i odr`avawe vrhunskih sportskih takmi~ewa na mirnim vodama. Na jezeru je odr`ano vi{e doma}ih i svetskih prvenstava, jer je pogodno za plivawe, veslawe, vaterpolo, kajak, jedrewe, skokove u vodu i jo{ mnogo drugih sportova.

Pored vodenih sportova koji se odr`avaju na Adi, tu su i kopneni sportovi koji se mogu igrati na preko pedeset sportskih terena na otvorenom, koji se nalaze na teritoriji Ade Ciganlije. Tu su fudbalski, ko{arka{ki, teniski, rukometni i mnogi drugi tereni. Pored ovih, standardnih sportova, tu se nalaze i teren za golf, igrali{te za bejzbol, hokej na travi i ragbi.

ADRENALIN Za qubiteqe ekstremnih sportova, na raspolagawu Vam je i ve{ta~ka stena, kao i paintbol i laser-tag. Za zavisnike od adrenalina se na Adi Ciganliji se nalazi i banxi xamp. Ukoliko imate `equ i hrabrost, banxi xamp se nalazi kod Okruglog kupatila. Ovo je jedan od najlep{ih, ali i najvi{ih banxi xamping centara na svetu.

Visina krana, koji se nalazi iznad vode, iznosi 55 metara. Svi skokovi se vr{e pod nadzorom obu~enog tima i stru~waka sa svetski priznatim sertifikatima.

Avantura park je vrlo popularan me|u razli~itim uzrastima. To je poligon sa ma{tovitim preprekama postavqenim na drve}u - vise}i mostovi, grede, pewalice.

Na Ski simulatoru mo`ete utoliti `equ za skijawem i vo`wom snouborda, a mo`ete uplatiti i ~asove skijawa ili snouborda, obnoviti svoje ve{tine ili nau~iti ispo~etka. Improvizovani nagibi i staze prilago|eni su ~ak i najmla|ima, kojima je

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 19

ADA CIGANLIJA Beogradsko more

Ada Ciganlija je prelepa i zimi

namewena bejbi staza.

Zabava se tu ne zavr{ava! Ve{ta~ka stena visoka 15 metara namewena je sportskom pewawu i raspola`e sa ~ak 15 staza za pewawe. Iako je pewawe jedan od ekstremnih sportova, povrede su retke, a sve korisnike prati stru~no osobqe. Akva ski je zasigurno jedna od najve}ih atrakcija na Adi Ciganliji. @i~ara za skijawe na vodi nalazi se na samom kraju jezera i zaposleni tvrde da predstavqa pravi izazov za mi{i}e i telo. Posledwa u nizu ekstremnih sportova na jezeru je rowewe ili skuba dajving u okviru ronila~kog centra SDT “Svet Rowewa” uz najsavremeniju i najbezbedniju ronila~ku opremu.

REKREACIJA Qubiteqi rekreacije u`ivaju u dugim {etwama na stazi oko Savskog jezera. Za wih postoji jo{ nekoliko sjajnih na~ina

da se zabave i kvalitetno iskoriste svoje vreme. Trim staza i trim park nalaze se u delu sa jasenovom {umom, teretana na otvorenom opremqena je sa 24 sprave za ve`bawe, a staza je duga~ka 1 kilometar. Tokom leta je deo ade rezervisan za Joga park gde se posetioci mogu isprobati na besplatnim ~asovima joge. Teren za mini golf postavqen je relativno skoro i ure|en je prema svetskim standardima.

Ukoliko do sada niste imali priliku da probate ne{to sli~no, mini golf mo`e da bude zabava za celu porodicu i prijateqe.

Centar za osobe sa invaliditetom na{ao je svoje mesto na Adi Ciganliji. U okviru Centra nalaze se sportski tereni i oprema za razli~ite sportske ativnosti prilago|ene osobama sa hendikepom.

FESTIVALI I KULTURNA DE[AVAWA Osim sporta i rekreacije, Ada Cigan-

lija je i kulturno-zabavni centar Beograda, naro~ito u letwem periodu. Ovde se organizuju brojne manifestacije ~iji su u~esnici kwi`evnici, dramski i estradni umetnici. Na Adi su or`ani mnogi ve}i koncerti raznih `anrovskih bendova, kao i solo izvo|a~a. Jedan od najpopularnijih festivala na Adi je “Beer Garden”, doga|aj posve}en promociji doma}ih i stranih piva pra}en besplatnim koncertima razli~itih `anrova.

Na samom prilazu Savskom jezeru se vidi potreba za o~uvawem kulture. Kao ~uvari Ade Ciganlije ponosno stoje skulpture “Kameni grad” delo vajara Ratka Vulanovi}a. U znak se}awa na Momu Kapora i wegovu qubav prema ovom mestu u Mominom parku postavqen je akt devojke ili skulptura “Dafne”, ra|ena prema crte`u Mome Kapora.

ZABAVA Svim posetiocima Ade Ciganlije su na raspolagawu prodavnice, {tandovi sa suvenirima, ko~ije sa kowima, turisti~ki vozi} koji obilazi oko celog jezera, pedaline i sandoline za vo`wu jezerom, kao i eko brod koji se kre}e na elektri~ni pogon. Turisti~ki vozi} ima 18 stajali{ta raspore|enih du` staze za {etawe i predstavqa zaista jedinstven na~in da se obi|e Savsko jezero.

Poznato je da je Ada Ciganlija mnogima omiqeno mesto za piknik. U te svrhe su odre|ena posebna mesta gde je dozvoqeno paliti vatru i opremqena su zidnim ro{tiqima, ~esmom, drvenim stolovima i klupama za sedewe. Da li ste probali veslawe na dasci?! Ukoliko niste, sada znate mesto gde mo`ete tako ne{to probati i savladati osnovne pokrete ve} za 30 minuta u~ewa. Pedaline nisu jedina zanimqiva atrakacija na jezeru, jer se mogu iznajmiti gumeni kajaci za rekreativnu vo`wu i u`ivawe po Savskom jezeru. Veoma neobi~na, ali vrlo pose}ena atrakcija su bicikle na vodi - vo`wa bicikla nikada nije bila tako uzbudqiva!

Du` cele pe{a~ke staze nalaze se ugostiteqski objekti - kafe-barovi, restorani i klubovi. Tokom dana kafi}i predstavqaju najlep{a mesta za u`ivawe pored jezera, a uve~e postaju centar no}nog provoda.

M. T.

20

decembar ^etvrtak 10. jun 2021. 2020.

ZAJEDNICA

DARINKA MILOJEVI] (ro|ena Grba) Pla{ki, 27. april 1928 – Melburn, 3. juni 2021

Плашки под снегом Filozofi su od te ~iwenice, britke kao sabqa i jasne da jasnija ne mo`e biti, napravili pri~u u koju je utkano ba{ sve: ono {to zovemo okolnostima, jedinstveno{}u svakog ~oveka, napokon Bo`ijim promislom. A ~iwenica ka`e da „svako ko se rodi, treba i da umre“. Put, kratki put od po~etka do kraja ovozemaqskog postojawa, borbe sa svakojakim nevoqama, suprotstavqawe izazovima, pobede i porazi, uvek je prekratak da bi ~ovek mogao da poka`e sve {to mo`e i zna, a posebno da ispravi sve svoje pogre{ke i zablude.

Tako je, ~ini se, i sa `ivotom Darinke Milojevi}. Upokojila se u Gospodu u ~etvrtak 3. juna, ~ime je ozna~en kraj pomenutog „kratkog puta“, bez obzira {to je u wenom slu~aju trajao pune 93 godine, jer je ostalo jo{ toliko toga da se uradi, pokrene, pomogne... Sada ostaje samo uspomena na ono {to je bilo, da se posejanom semenu vidi klijawe i rod, ostaje da se se}amo dok istorija sudi. Zavisno i od onih koji je pi{u.

Darinka Milojevi} je ro|ena u drevnom sredi{tu Eparhije gorwokarlova~ke, u mestu Pla{ki. Tamo gde je stolovao i ~uveni vladika LUKIJAN (Mu{icki), bogoslovsku {kolu zavr{io otac Nikole Tesle, a najmla|a i omiqena sestra Mara udala u isto mesto i ostala tu do kraja `ivota. U Pla{ki su dolazili i Vuk Karaxi} i Dositej Obradovi}, mnogi su ga proslavili, ali me|u onima koji su ime gradi}a podno masiva Male Kapele izdigli do samih visina Gospoda bili su i qudi vezani za detiwstvo, a kasnije i `ivotna uverewa, pa samim tim i sudbinu Darinke Milojevi}.

Najpre stric, ili kako Li~ani ka`u „}i}a“ Milovan Grba, sveu~ili{ni profesor u Zagrebu, narodni poslanik i kao radikal

Svojim `ivotom predstavqala je simbol svega najboqeg me|u Srbima odanim tradicionalnim vrednostima: po`rtvovawe, skromnost, upornost.Uvek je bila prva i posebna: prvi student medicine u rodnom kraju posle Drugog svetskog rata, emigrant, kasnije ktitor, nesalomqivi srpski rodoqub Pa{i}ev poverenik za Zagreb i ve}i deo Krajine koji je jo{ u samom po~etku stvarawa zajedni~ke dr`ave ju`nih Slovena upozoravao da ne ide sve kako bi trebalo i da „beogradska politi~ka elita tog vremena pojma nema {ta se stvarno de{ava s druge strane Drine“, slu`e}i se argumentima iz svoje bogate profesorske slu`be i sjajnim poznavawem stawa i naroda o kojima je bilo re~i. Profesor Milovan Grba bio je istaknuti protivnik politi~kog pragmatizma Svetozara Pribi}evi}a, oli~enog u wegovim zaokretima i savezni{tvima od kojih }e se ono sa Ma~ekom pokazati i u Pla{kom posebno pogubnim.

Vladika SAVA (Trlaji}), progla{en svetiteqem zbog svog mu~eni{tva i `rtve koju je podneo, ostavio je neizbri-

Хотел 'Сетлмент' у Мелбурну, једна од заоставштина Миће и Даринке Милојевић

siv trag u mislima, u srcima najpre onih koji su imali priliku da ga upoznaju i prime wegov blagoslov, kasnije i onih koji su o wemu slu{ali i istinu o svetitequ prenosili. Veliki vladika predstavio se Gospodu na najte`i mogu}i na~in, u mukama namewenim samo najve}im hri{}anima ~ija je vera ja~a i od stene, kamoli od ne~ije mr`we ili zla, pa makar bilo i usta{ko. Nedugo posle osnivawa NDH 1941. godine, iako je imao nedvosmislena upozorewa da mu je vreme da be`i, vladika SAVA je ostao uz svoj narod spreman da podnese svaku, pa i najte`u `rtvu. Usta{e su ga uhapsile - a to }e ostati jedan od najzna~ajnijih utisaka i najte`ih `ivotnih lekcija i Darinke Milojevi} - zajedno sa wenim ocem.

Mladi, ali izuzetno omiqeni mlinar Lazo Grba imao je {estoro dece, a sudbinu je podelio sa duhovnikom i prijateqem vladikom SAVOM uz gotovo identi~nu predigru. I on je bio upozoren {ta mu se sprema, seo na voz da ode, mo`da u spas, ali je na prvoj stanici iza{ao i vratio se ku}i ponavqaju}i u sebi da ne mo`e da ostavi svoju suprugu i decu, pa makar i `ivotom platio. Nije platio odmah, ve} sutradan kada su ga uhapsili, mu~ili zajedno sa svetim vladikom, a ubili posle dodatnih mu~ewa u zloglasnom zatvoru u Gospi}u. [aranova jama u Jadovnu vrlo je verovatno posledwi komad zemqe pod nebom koji su obojica videli `ivi. Crna rupa kao simbol vremena i zla koje se nadnelo nad sve po{tene qude, posebno Srbe, na prostoru tada{we NDH. Darinka je posledwa videla oca, kroz prozor~i} na zatvorskom hodniku, kada je sa majkom do{la u posetu i ne slute}i da }e ih slede}i put kad do|u do~ekati upozorewe da vi{e nemaju razloga dolaziti.

Vreme }e pokazati da }e mnogo toga da se ukrsti u wenom „kratkom putu“, i te{kih izazova, velikih ideja, muke, patwe, ali i mnogo uspeha, satisfakcije, kao i zabluda i naivnih o~ekivawa. Ipak, usta{e i wihov zlo~in ostale su jedan od ve~itih pratilaca, skrivali su se kao nema senka ~ak i u pozadini odluka i razmi{qawa koja naizgled nemaju nikakve veze sa ratom, stradawem i nepravdom. Naizgled!

Ostav{i bez oca u 14-oj godini `ivota, Darinka je uz mla|eg brata i ~etiri sestre imala prvi zadatak da pre`ivi.

Kasnije, nao~ita }e devojka pokazati da joj Bog nije dao samo ono {to }e mnogi od wenih sume{tana i poznanika nazivati „najlep{om devojkom pla{~anske doline“, ve} i neverovatnu upornost, sposobnost

i `equ da radi. Najpre se dokazala u prvim godinama posle Drugog svetskog rata kada je trebalo nadoknaditi ~etiri godine izbivawa iz {kolskih klupa, da bi zavr{ila sredwu {kolu „napreskokce“ a onda upisala ni mawe ni vi{e nego Medicinski fakultet u Zagrebu. Prva posleratna studentkiwa medicine iz Pla{kog!

Darinka Grba.

Medicinu nikad ne}e zavr{iti, iako je opet bila jedan od najboqih studenata, zbog odluke da be`i preko granice za Australiju, u vreme kada je takva odluka bila vrlo blizu odluci o samoubistvu, istim putem kojim je koju godinu ranije oti{ao i wen budu}i suprug Mi}o Milojevi}. Kako onda, tako do dana odlaska sa ovog sveta, uvek kao da je bila osu|ena da bude uo~qiva, prva ili ~ak i jedina.

Kako se 1950. godine ilegalno prelazila granica izme|u Jugoslavije i Italije, pri~a je koja se grani~i sa bajkama ili najneverovatnijim kriminalisti~kim filmovima, ali neverovatnih epizoda u koje je te{ko poverovati obi~nom ~oveku bi}e u `ivotu Darinke Milojevi} jo{ mnogo u decenijama koje su usledile. „Radili smo kao zveri!“ – re}i }e se}aju}i se prvih godina u novoj zemqi, kada je sa suprugom Mi}om gradila iz ni~ega ne{to, veliko toliko da nije ni sawati mogla u {ta }e da se pretvori wihova borba za pukim opstankom. Kasnije }e brojni komentatori, kakvih je uvek i svuda bilo me|u na{im svetom, re}i „lako je wima, oni su bogati“. Kad su Darinka i Mi}o pretvarali najgori kr{ u plodnu zemqu, jer je ure|ena oranica ili ve} potpuno sre|ena farma ko{tala koliko oni nisu mogli ni da zamisle, nije bilo nikoga da im pomogne ili se pridru`i. Tako to obi~no biva, u muci i nevoqi ~ovek je naj~e{}e sam, kad se popne na vrh odjednom mu postaju prijateqi ~ak i oni koje ina~e nikad ne bi upoznao. „De{avalo se da celog dana nismo imali ni{ta za jelo osim jedne jabuke ili pomoranxe“ – re}i }e mnogo godina kasnije se}aju}i se prvih dana u bogatoj Australiji. Svaki uspeh ima svoju cenu, ona je svoj skupo platila.

Darinka Milojevi} ispisala je svojim `ivotom gotovo potpunu pri~u simbola srpske emigracije, one koju nazivamo „starom“, zato {to je u velikom broju do{la u Australiju u godinama posle Drugog svetskog rata. Vredni, uporni, domi{qati,

Nastavak na 21. strani u

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 21

u Nastavak sa 20. strane re{eni da se bore za boqe i da upregnu u svoja kola nasle|enu inteligenciju, izuzetan instinkt za samoodr`awe, qubav prema svom rodu i pravoslavnoj veri.

Druga strana te pri~e je ona zajedni~ka, jer sve ili gotovo sve {to je postigla svojim radom za svoju porodicu, }erku i unuke, sve sjajne ideje i mnogo truda, kada se preseli na teren srpskog nacionalnog pregnu}a, ma koliko izgledalo epohalno, u su{tini je uvek ostajalo ili nedore~eno, ili pod ozbiqnim znakom pitawa, ili zaogrnuto te{kim velom naivnosti i zabluda. Darinka Milojevi} dugi niz godina bila je jedna od najpoznatijih pojedinaca onog {to se neopravdano zove „srpskom zajednicom“ jer zajednica nikad nije bila veliki ktitor i podr`avalac, finansijer i pokreta~. Iza we ostaju duboko urezani tragovi u srpskim crkvenim i svetovnim hramovima, od prestone Kanbere, preko nekada{we crkve u Karltonu, kasnije u Grinzborou, napokon ponajvi{e u hramu „Svetog kraqa Stefana De~anskog“ u Karum Daunsu, nedaleko od Frenkstona, gde je podignut i memorijalni centar „\eneral Dra`a Mihailovi}“, ~iji je Darinka, zajedno sa suprugom Mi}om, jedan od osniva~a.

Burne godine podeqenosti srpskog nacionalnog bi}a nisu mimoi{le ni najumnije i najdobronamernije pojedince me|u Srbima u Australiji. Antikomunizam, vatren i beskompromisan kao posledica u`asavaju}ih skretawa kojima je pribegavao Titov re`im, posebno u vreme dok je u~vr{}ivao svoju vlast u Jugoslaviji, zajedno sa iskrenim rodoqubqem i verom u nepobedivost istine, ma kako se ona ~inila dalekom i te{ko ostvarivom, stvarao je i ono {to

Из младих, фармерских дана je u opasnoj i po srpske interese pogubnoj igri bilo mnogo vi{e velikih igra~a. Argumenti i protivargumenti nisu se prestajali ponavqati do dana{wih dana, ~ak ni u vreme kada je veliki Patrijarh PAVLE posetio Australiju i ovda{we Srbe. I tada, ~itavu deceniju i vi{e posle istorijskog pomirewa, nisu prestajale otvorene optu`be iz redova biv{ih „slobodwaka“ kako „patrijarh dolazi da im otme i onda proda crkve i crkvena imawa“. Vreme je pokazalo da su najglasniji u toj retorici

Плашки 1917. године

Данашњи изглед Саборне цркве у Плашком, саграђене 1763

}e se vremenom pokazati kao suprotnost samom sebi, svojim iskonskim `eqama i ciqevima. Darinka je bila vatreni pobornik osnivawa Slobodne srpske pravoslavne crkve, ostaju}i na`alost verna toj ideji do kraja `ivota, ne shvataju}i da je sukob nastao izme|u patrijarha GERMANA i vladike DIONISIJA mnogo vi{e od spora kakvih je uvek bilo i, na`alost, kakvih }e biti ~ak i u pravoslavqu. Ka`emo „mnogo vi{e“ ne zato {to je crkveni raskol 1964. godine planuo jer je logikom raskola bilo nemogu}e priznavati Patrijar{iju koja je u samom komunisti~kom grotlu, ve} zato {to

bili oni koji Crkvu shvataju kao mini-kompaniju u kojoj je sve{tenik najamni radnik, a za sve se pitaju oni koji o nasle|u Svetog SAVE znaju sve ali ne razumeju gotovo ni{ta. Ili bar ne ono najva`nije!

Darinka je najboqe godine svog `ivota provela bore}i se u prvim redovima pokreta koji je smatrala izvornom odbranom srpstva u Australiji. Mnogo toga je bilo i uvek }e biti predmet nacionalnog ponosa, drugi deo je ostao pod velom nedoumica.

Ako jo{ uvek, posle toliko vremena, postoji neko dovoqno uman a po{ten da ka`e kako je „sve i{lo svojim tokom i da se nije moglo druga~ije“, te{ko da je u pravu. Moglo je i moralo boqe, uprkos ogromnim izazovima i jo{ ve}im te{ko}ama. Isto kao {to mo`e i danas.

Uz ranije pomenuti ose}aj nepravde koji }e je posle ubistva voqenog oca pratiti tokom celog `ivota, Darinka je vatrenu `equ da politiku i pitawa od nacionalnog interesa, bar kako ih je ona videla, ne prepu{ta onima koji su ili komunisti~kom ideologijom zaslepqeni, ili interesima pa i strahom od mogu}e odmazde svesno odustali od borbe, kad god je mogla pretvarala u konkretnu akciju. Jo{ 80-tih godina pro{log veka prodavala je {irom Australije kwige tada ve} vi|enog komunisti~kog disidenta dr Vojislava [e{eqa, prethodno je sakupqala novac za wegovu odbranu na sudu. Kasnije }e biti wegov doma-

}in tokom [e{eqeve posete Australiji, ali i do`iveti razo~arewe u ~etni~kog vojvodu. Novi „qubimac“ i {ti}enik koga }e pomagati i re~ju i nov~anikom postao je Vuk Dra{kovi}. Treba li re}i i novo veliko razo~arawe? Koje, dodu{e, nikad ne}e priznati, {to ne zna~i da nije bilo bolno. ^ak i kada je najvernijim zaqubqenicima u politi~ke poruke novinara, kwi`evnika i „kraqa trgova“, kako su Dra{kovi}a svojevremeno nazivali, postalo jasno da je tokom karijere mewao strane, profesije, ideologije, a u su{tini uvek bio na jednom putu, jo{ od studentskih demonstracija 1968. godine, ako ne i pre, putu stranih, uglavnom ameri~kih interesa, evoluirav{i od „braniteqa svega srpskog i ~etni~kog“ do NATO zagovornika {to ga je i spasilo da Hag i ne omiri{e, Darinka je uvek u nedostatku kakvog drugog argumenta pomiwala wegov roman „No`“.

Bila je i najbli`i pratilac bla`enopo~iv{eg vladike ATANASIJA (Jefti}a) tokom wegovog boravka u Australiji, pri ~emu kao da nije obra}ala pa`wu na ~iwenicu da je posebno ugledni vladika bio koliko vatreni i otvoreni antikomunista, toliko i pobornik saborne, nerazdvojive i kanonske Srpske pravoslavne crkve.

Kada je po~eo raspad Jugoslavije, a nekako istovremeno pale i bri`no ~uvane maske svakojakih „demokrata, filozofa, narodnih tribuna i politi~kih manipulatora“, po~eo je i proces dovo|ewa u pitawe celokupne me|unarodne konstelacije odnosa, bar kako ih je gledala srpska dijaspora u Australiji. Odjednom je decenijama gra|eni oreol ameri~ke demokratije i antikomunizma kao svetiwa u koje su se zakliwali i verovali im i najumniji me|u starom srpskom emigracijom kojoj je pripadala i Darinka Milojevi} - po~eo da i{~ezava, i oni su dospeli pred svr{en ~in, da im se u lice istrese istina da su starim srpskim saveznicima iz dva svetska rata, najve}im samoprozvanim demokratama koje je svet ikad video, od wihovih dokazanih prijateqa i saboraca dra`e usta{e i svi ostali, samo pod uslovom da su – srpski neprijateqi! Plan star stotinu godina, austro-ugarski original samo malo prera|en, ali kako |avolu ionako nije do originalnosti su{tina je ostala ista. Od proverenih srpskih prijateqa tek je poneki bio spreman da i javno ka`e ono {to su svi znali, na primer tada{wi predsednik Organizacije boraca Australije Brus Rakston i ~uveni federalni premijer iz 70-tih godina pro{log veka, Gof Vitlem. Naravno, ne zato {to su bili srpski prijateqi, ve} zato {to nisu bili spremni da se brukaju {ire}i la`i, dobro znaju}i „otkud vetar duva“.

Darinka je i tada, 90-gih godina bila na svim srpskim demonstracijama, uvek i

svuda pomagala, animirala. Za antisrpski ameri~ki stav jasno obelodawen na po~etku onog {to se zvalo „jugoslovenska politi~ka kriza“ re}i }e da se „politika promenila“, {to i nije ~udno ako se uzme u obzir da je bilo gotovo nemogu}e vernim sledbenicima Srpskog kulturnog kluba na ~ijem je ~elu bio „srpski Volter“ Slobodan Jovanovi}, da shvate kako je interes progla{en za dr`avni uvek mnogo va`niji od demokratije, qudskih prava, a posebno od istorijske istine i pravi~nosti. Svedeno na unutra{we srpske dileme, da li je zaista dovoqno da je neko antikomunista da bi bio i demokrata, da li je svaki demokrata dobar i po{ten ~ovek, a svaki ~etnik Srbin na ponos i diku? Za{to se Srbi rado sva|aju ~ak i kad su politi~ki istomi{qenici?

Ktitorka, dobro~initeqka, neumorni srpski pregalac, Darinka Milojevi} odlazi sa `ivotne scene uz Mar{ na Drinu, odana uspomeni na mu~eni~ki stradalog oca, dokazana kao vrlo uspe{an biznismen, vatreni pobornik srpske nacionalne misli i `eqe za re{ewem srpskog nacionalnog pitawa na Balkanu. Budu}im generacijama ostaje da poku{aju ono {to Darinka i weni savremenici nisu mogli na po~ecima svojih snala`ewa {irom australijskog kontinenta da zamisle, kasnije nisu u svojim promi{qawima mogli ni da dobace do ideje o stvarawu krovne politi~ke organizacije kakva je bila Srpski nacionalni savez, ali odr`ive i postavqene na ~vrste temeqe, sa stabilnim i dovoqnim izvorima finansirawa, hijerarhijom organizovanom voqom naroda na profesionalnoj osnovi.

Zavr{ila se ovozemaqska pri~a devoj~ice ~iji je `ivot po~eo kao u bajci, na izvoru reke Dretuqe podno masiva Male Kapele u Lici, bajke koja }e biti grubo naru`ena dolaskom usta{a i ubistvom oca {to je bio uvod u borbu za opstanak. Osta}e upam}ena kao najlep{a devojka u istoriji svog kraja, bistra i uporna do bola, prva studentkiwa medicine iz Pla{kog i devojka pred kojom je bila sjajna karijera, a koja }e zbog qubavi i politi~kih uverewa sve staviti na kocku da bi se kasnije vinula do visina o kakvima ve}ina mo`e samo da sawa. I koja je iza sebe ostavila duboko utisnut trag uz istorijski vrednu pouku. Bude li dovoqno mudrih, sposobnih i vrednih da se poukama proisteklim iz wenog `ivota i zaostav{tine pozabave.

Od najbli`ih Darinka Milojevi} ostavqa k}erku Micu, unuke Endrua, Marka i Kejt, zeta Xona, brojne prijateqe i istomi{qenike {irom Australije, u Otaxbini i {irom sveta.

Vje~naja Pamjat!

Slobodan Grba

22

ZAJEDNICA

decembar ^etvrtak 10. jun 2021. 2020.

Pola godine u karantinu

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Ve} ~etvrti put se u Viktoriji primewuje lokdaun, a gra|ani ove dr`ave do sada su bili „pod kqu~em“ 165 dana

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Od po~etka pandemije virusa korona Australija je postala poznata po veoma restriktivnim merama. U tome svakako predwa~e dr`ava Viktorija i grad Melburn. Naime, pro{le sedmice, nakon pojave novih slu~ajeva virusa korona, kad je ustanovqeno da je osoba koja je doputovala iz Ju`ne Australije, a prethodno boravila u Indiji, zara`ena virusom korona (iako je bila u izolaciji), vlada Viktorije donela je odluku da uvede stroge restriktivne mere na podru~ju cele dr`ave. To je ve} ~etvrti put da se u Viktoriji primewuje lokdaun. Weni gra|ani do sada su „zakqu~ani” proveli

zara`ene virusom korona. To je veoma mali broj u odnosu na druge australijske dr`ave. Ovda{we vlade – i savezna i one pojedinih dr`ava – pokazale su da uop{te ne toleri{u pojavu korone.

Zato, kad se pojavi, koriste sve mere i sva raspolo`iva sredstva da novonastalu pojavu dr`e pod kontrolom. Kretawe je ve} dugo ograni~eno na pet kilometara od ku}e, obavezno je no{ewe maski na otvorenom prostoru, na poslu i u javnom prevozu, radi se od ku}e gde je to mogu}e, a gde nije, odlazi se na posao uz pismo poslodavca. Ku}u mo`ete napustiti samo iz nekoliko razloga – kupovina neophodnih namirnica, ve`be, poseta lekaru i vakcinacija.

Ve}ina medija utrkuje se da ubedi gra|ane kako je stawe krajwe alarmantno i da se u potpunosti moraju po{tovati poruke koje sti`u preko malih ekrana. Zbog toga veliki broj wih poru~uje

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Australijska policija rasteruje demonstrante u Melburnu ukupno 165 dana. I to nije sve. Pre dva dana stigle su nove pora`avaju}e vesti – predvi|eno ukidawe izolacije bi}e za podru~je grada Melburna odlo`eno za jo{ nedequ dana. Ako se nastavi ovaj trend, ovda{we stanovni{tvo prove{}e pola godine zatvoreno u izolaciji.

Ve}ina medija utrkuje se da ubedi gra|ane kako je stawe krajwe alarmantno i da se u potpunosti moraju po{tovati poruke koje sti`u preko malih ekrana U isto vreme, program vakcinacije, koji je veoma kasno po~eo da se primewuje u Australiji, sada je naglo ubrzan. Pogotovo za zaposlene u domovima za stara lica i lica sa invaliditetom. [to se samog izbora vakcina ti~e, Australijanci mogu da biraju samo izme|u dve – cepiva „Astra Zeneke” ili „Fajzera”. Ali, kako se vakcina „Astra Zeneke” nije pokazala kao dobar izbor za mla|e od pedeset godina, Ministarstvo zdravqa je preporu~ilo da ova kategorija stanovnika ne prima ovo cepivo. Mnogi postavqaju pitawe ko mo`e garantovati da je ta vakcina dobra za qude starije od 50 godina. I da li je „Fajzerova” najboqa opcija za taj sloj stanovni{tva?

U Viktoriji su trenutno 63 osobe

– nemojte misliti, mi mislimo za vas, mi znamo {ta je najboqe za vas. Jedina televizija na kojoj se mo`e ~uti i poneko kriti~ko mi{qewe i druga~iji osvrt na sva de{avawa jeste Skaj wuz.

Iako qudi nisu odu{evqeni ovim merama i metodama, to uglavnom ne pokazuju. To je deo wihovog mentalnog sklopa – ono {to misle da ne mogu da promene, ne poku{avaju ni da mewaju. A kako se stvarno ose}aju, mo`e se ~uti u razgovorima me|u prijateqima i kolegama.

Sve je vi{e i zdravstvenih problema zbog rada pod maskom i vizirom. Qudi se `ale na glavoboqe, poku{avaju da se oporave do slede}eg jutra, kad sve kre}e iznova. Zato se pitaju da li je ovo pravi `ivot i dokle }e sve ovo trajati. ^etvrto zakqu~avawe svakako }e ostaviti ekonomske posledice na Viktoriju. Ovog puta savezna vlada je pru`ila podr{ku u mawoj meri, kako za mali biznis, tako i za pojedince.

Iz ovih silnih izolacija qudi su nau~ili i ne{to dobro. Usporili su tempo ionako ubrzanog `ivota, provode kvalitetno vreme s porodicom, ~e{}e se ~uju s prijateqima. Nau~ili su i da fleksibilno rasporede vreme za rad i razonodu, zavr{avaju kurseve preko interneta. I {to je najva`nije – nau~ili su, ~ini se, da se izoluju od lo{ih stvari.

Jelica Bujas Preuzeto iz "Politike"

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Tesla }e iz Australije kupovati sirovine za baterije Kompanija Tesla o~ekuje da }e godi{we tro{iti vi{e od milijardu ameri~kih dolara na sirovine za baterije iz Australije, jer smatra da ta zemqa ima pouzdanu rudarsku i odgovornu proi-

od doba "zelene energije".

"O~ekujemo da }e se na{a potro{wa na australijske minerale pove}ati na vi{e od milijardu ameri~kih dolara godi{we tokom slede}ih nekoliko godina", rekla je Denholm.

teva", rekla je Denholm u Kanberi.

Te ocene su u skladu s politikom administracije ameri~kog predsednika Bajdena, koja se u snabdevawu ve}ine minerala potrebnih za proizvodwu

zvodnu praksu, saop{tili su iz Tesle.

Predsednica uprave ameri~kog proizvo|a~a automobila Robin Denholm rekla je da }e Australija, koja je bogata mineralima koji se koriste za izradu baterije poput litijuma i nikla, tako|e imati koristi od razvoja lanaca snabdevawa za baterije elektri~nih vozila, kao i

Tesla ve} nabavqa tri ~etvrtine svoje sirovine litijuma iz Australije i vi{e od tre}ine nikla, dodala je Denholm.

"Australijske rudarske kompanije imaju dobru reputaciju, veliku stru~nost, profesionalnost i preferiraju ih proizvo|a~i koji su sve zabrinutiji za ispuwavawe dana{wih i budu}ih zah-

elektri~nih vozila oslawa na saveznike.

SAD }e se fokusirati na doma}u obradu metala za delove baterija, kao deo strategije osmi{qene kako bi se smirili ekolozi, prenela su Rojtersu dva dobro obave{tena izvora. Australija je uz Kanadu i Brazil, me|u zemqama koje bi od toga mogle da imaju koristi.

LITERARNA STRANA “Vidim, iz kontejnera izlazi tamnoputa devoj~ica duge kovrxave kose. Ona li~i na Boti~elijevog an|ela. Izrawa iz |ubreta kao mala Venera iz {koqke i mutne morske pene koju je izbquvao grad.

Devoj~ica ka`e majci: “Nema…“ Ima li kra}e i stra{nije re~i u na{em jeziku od tog ve~nog „nema“? Ta re~ predugo traje.

Majka ka`e: „Pogledaj jo{ malo…“ i dete ponovo i{~ezava u |ubretu.

Stojim zapawen tim prizorom. Moj prijateq, i sam siroma{an, nikada ne baca ostatke hleba u |ubre. On ih stavqa u plasti~nu kesu i pola`e pokraj kontejnera. Hleb vol{ebno i{~ezava, ~im ovaj u|e u ku}u. Glad ima ~etvore o~i.

Gladni stole}ima, kupujemo vi{e hleba nego {to nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u |ubretu nije dobar prizor.

On sluti na zlo. I zlo dolazi.

Na{i stari su nas u~ili da podignemo komad hleba koji je pao na zemqu, da dunemo u wega, poqubimo ga i prekrstimo se. Jedanput sam video princezu Jelisavetu kako podi`e komad hleba koji joj je pao, kako ga qubi i krsti se. Dobar, zaboravqeni obi~aj, pun po{tovawa prema hlebu. Zaboravqen, kao i stara re~ – zadu`bina.

Stari beogradski trgovci, progla{eni posle rata okorelim kapitalistima, ostavili su iza sebe zadu`bine. Danas ima mnogo bogatijih od wih, pa opet, niko ni{ta ne ostavqa. Stisli se i }ute.

Na{i, koji su uspeli u belom svetu: nafta{i, bankari, industrijalci… niko da pokloni gradu ~esmu, javnu zgradu, skulpturu, stipendiju, topli obrok za

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 23

MOMO KAPOR

Ko baca hleb u |ubre sluti na zlo, i zlo mu dolazi sirotiwu… Kome }e sve to da ostave?

Svojoj deci? Ali, zna se: uvek postoji generacija koja sti~e, i ona druga, koja rasipa. Niko ne}e ni{ta poneti na onaj svet, kada jedanput bude odlazio.

Izgubqene su sve vere, sem religije sticawa.

I ako su otimali, krali, eksploatisali, cicija{ili, stari trgovci, tada{wi kontroverzni biznismeni, opet su sve to ostavqali ota~estvu, da nekako iskupe gre{nu du{u. [ta mi da ostavimo? [ta su na{e zadu`bine? Mo`da treba po~eti od ne~eg malog, gotovo neva`nog? Svet se ne popravqa velikim gestama, ve} sitnicama. Mo`da, za po~etak, treba ostavqati stari hleb u plasti~nu kesu pokraj kontejnera? Dve uvele vir{le, dopola popijen jogurt? Dotrajale cipele? Kakvo vreme, takve zadu`bine! Mogu sasvim lepo da stanu u plasti~nu kesu.

Ostavqam je pokraj kontejnera i okre}em se posle par koraka. Nestala je! Ta na{a mala zadu`bina nekada se zvala sevap. [ta je sevap? To je kad ~ini{ dobro delo, a ostaje{ nepoznat. Ne~ija zahvalnost hranila bi tvoju sujetu. Stara gospoda, u prevrnutim grombi-kaputima, obilaze pijace i skupqaju li{}e kupusa, poneki otkotrqani krompir, zaboravqenu {argarepu, dva lista zelene salate… Prevr}u po kontejnerima i izvla~e novine i

nedopu{ene cigarete. Zovu ih – |ubroselektori!

Na kraju, setih se divne misli koju je voleo da ponavqa moj pokojni prijateq, Hilandarac, otac Mitrofan: „Na{e je samo ono {to poklonimo drugima“.

A iz |ubreta ponovo izlazi tamnoputa devoj~ica blistavih o~iju i ka`e majci: „Nema!“ I pored svega, lepa i nasme{ena, ona izlazi poput za{titnog znaka za nadu. U tom trenutku, nekome, ko zna zbog ~ega, zastaje zalogaj u grlu.”

ZMAJ JE PRVI I JEDINI PUT SVOJE STIHOVE RECITOVAO PRED TESLOM:

Nau~nik mu je uzvratio na divan na~in Pro{lo je 129 godina otkako je slavni nau~nik prvi i jedini put boravio u Beogradu. Tada je rekao: "Ako se ispune svi moji snovi, moje najve}e zadovoqstvo bi}e to {to je to delo jednog Srbina" Jedan od najpoznatijih svetskih nau~nika, i svakako najpoznatiji Srbin, Nikola Tesla, 1. juna 1892. godine je prvi i jedini put boravio u Beogradu. Tada je slavni pronalaza~ do{ao na poziv \or|a Stanojevi}a, a u Srbiji se zadr`ao samo 31 sat.

Tokom boravka u Beogradu Tesla je imao je veliki broj susreta, odr`ao je i predavawe studentima Velike {kole, uz prisustvo rektora i svih najuglednijih profesora te obrazovne institucije, tada najvi{e u na{oj zemqi.

Nakon svega toga, Nikola je oti{ao na Kalemegdan, gde mu je prire|en koncert. Za wega je svirala Dunavska pukovnija, uz pratwu peva~kog hora "Obili}". Dirigovao je Davorin Jenko, a samim horom Josif Marinkovi}. Tokom koncerta izvo|eni su mar{evi i kora~nice koje su komponovali Stanislav Bini~ki, Stevan Mokrawac i mnogi drugi poznati doma}i kompozitori.

Posle muzi~kog performansa, Tesla je obi{ao Kalemegdan, a beogradskom tvr|avom bio je odu{evqen.

Re~ima dobrodo{lice i sa

Zmajeva pesma posve}ena susretu sa Nikolom Teslom: Ne znam {ta je, je l 'su{tina, Il' to ~ini samo mis'o ^im smo ~uli: dolazi{ nam, Odmah si nas elektris'o.

Na {to `ice sprovodnice, Elektrika juri {irom, vazduhom }e biti spoja (posle mo`da i etirom) Stoji stablo, stoji Srpstvo, Majka svakom listu - sinu, Najsve`iji list mu trepnu pa odleti u daqinu.

Ti nam, Tesla, ti vrli~e, Ode letom ja~e struje U daleku Kolumbiju, da ti muwe kolumbuje.

I ti, Tesla, u kojem se Ispolinske misli roje, Tebe vra}a neodoqe, Da poqubi{ stablo svoje.

Jovan Jovanovi} Zmaj velikim odu{evqewem Teslu je do~ekao srpski kraq, mnogi znameniti qudi tog vremena i brojni gra|ani koji su do{li da pozdrave ~uvenog genija, a jedan od govornika na toj sve~anosti bio je niko drugi do omiqeni pesnik Teslin, Jovan Jovanovi} Zmaj.

On je nau~nika pozdravio stihovima, {to je ujedno bio i jedini put da Zmaj javno ~ita svoje pesme. Tesla, iskreno dirnut ovim susretom, pri{ao je pesniku i poqubio mu ruku i rekao: - Kad mi je bilo najte`e u Americi i kada sam bio od svih odba~en i neshva}en, s gorkim suzama sam ~itao Va{u poeziju, a sada Vam obe}avam da }u Va{e stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti.

Po povratku u Ameriku, Tesla se sa stra{}u bacio na prevo|ewe Zmajevih pesama i po~eo da pi{e o srpskoj istoriji. Tako je nastao i Teslin esej iz 1897. godine o gorkoj sudbini srpskog naroda, u kome Tesla

koristi i Zmajeve stihove i misli zajedno sa svojim interpretacijama kosovske i pokosovske tragedije srpskog naroda.

Teslini prevodi pesama objavqeni su u ~uvenom ameri~kom ~asopisu „Vek” (The Century Magazine). U istom je magazinu iza{ao i Teslin tekst posve}en Jovanu Jovanovi}u Zmaju, u kome je Tesla ameri~kim ~itaocima doneo detaqnu biografiju velikog pesnika i otkrio do tada neke nepoznate detaqe koji se ti~u po~etaka Zmajevog kwi`evnog rada.

Zahvaquju}i Nikoli Tesli, Zmaj je postao prvi srpski kwi`evnik koji je preveden i objavqen u SAD. M. T.

Qubi stablo, doj~ine mu, Sisni dojku, sisni vrli.

Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas sretan Rukuju}' se s srpskom dikom I otkriva srce svoje Pred Srbinom velebnikom.

No ti mora{ opet natrag - Sastanak nam kratko traje Al' toplotu nosi sobom Bratimskoga zagrqaja.

Ostvarena j' mis'o tvoja Mis'o divna i golema: Me|u nam' bi}e veza, A daqina nema, nema.

Razume}e listak sve`i Svaku `ilu svoga stabla, (Elektrika na{ih srca) I bez `ica i bez kabla).

24

decembar ^etvrtak 10. jun 2021. 2020.

FEQTON

DINASTIJA OBRENOVI] I TAJNA DRU[TVA

(8)

l Za{to su evropskim ezoteri~kim dru{tvima Obrenovi}i bili potrebni? l Uloga masona, templara i rozenkrojcera u stvarawu moderne Srbije l Postoje dokazi da je i knez Milo{ Obrenovi} bio mason l Crkva brvnara u Takovu vrvi od simbola masona i drugih tajnih bratstava l Skoro sve zadu`bine Obrenovi}a `ivopisane su ezoterijskom simbolikom l Kako su knez Milo{ i baron Rot{ild postali prijateqi l Opravdane sumwe da knez Milo{ nije umro prirodnom smr}u Milorad Bo{wak

Knez Milo{ pod uticajem masona doneo Sretewski ustav

U masonskim {tivima, od kraja 19. veka do izbijawa Drugog svetskog rata mogu da se prona|u podaci iz tih zame{ateqnih vremena, kad je kwaz Milo{ bio u procepima izme|u svoje politike i delovawa tajnih dru{tava i obave{tajnih slu`bi Rusije, Turske, Austrije, Velike Britanije, koje su se trudile da ostvare presudni uticaj na Balkanu.

Taj diplomatsko-obave{tajni rat dove{}e do razlaza Milo{a Obrenovi}a sa sa Rusijom i wegov brzi tajni politi~ki pakt sa wenim suparnikom Engleskom.

Hati{erifom iz 1930. godine je Srbija je dobila autonomiju i status Kne`evine sa naslednim knezom u porodici Obrenovi}. Osim slobode vere i trgovine, dobila je pravo uvo|ewa raznih institucija. Odredbama iz hati{erifa Srbija je imala pravo kako na svoju nezavisnu unutra{wu upravu, odnosno na svoje upravne i sudske organe, tako i na svoju vojsku.

Me|utim, Milo{ je izbegavao da organizuje Savet {to je po hati{erifu bio obavezan da u~ini. Uprkos tome {to je formalno oslobodio seqake feudalnih odnosa, knez Milo{ je ipak zadr`ao pojedine feudalne obaveze, {to }e ga malo kasnije umalo ko{tati vladavine. Naime, odlukom da turska spahijska imawa razdeli - seqacima, isti~u}i da zemqa pripada onom ko je obra|uje, izazvao je nezadovoqstvo svojih velika{a.

Ova odluka, posmatrana sa na{e vremenske distance, mo`e dvostruko da se tuma~i.

Kao prvo, wome je postigao dva efekta: vezao je seqake za sebe i onemogu}io ekonomsko i politi~ko sna`ewe velika{a, opasnih takmaca za vlast. A kao drugo, mo`e se tuma~iti da je ovu agrarnu reformu sproveo po uzorima i uticaju masona tog doba?!

Brojne srpske stare{ine su zahtevale da im pripadnu u nasledstvo turski oslobo|eni spahiluci i titule spahija. Knez Milo{ je, ja~awem centralne vlasti, uspe{no suzbijao te samovoqne sta-

Milo{ev konak u Gorwoj Crnu}i, (op{tina Gorwi Milanovac): Na imawu svoga o~uha Radovana Marinkovi}a, Milo{ Obrenovi} na~inio je svoj ~uveni konak, iz kog je 1815. godine iza{ao u vojvodskom odelu, i sa srpskim barjakom okupqenom narodu izgovorio ~uvene re~i: ,,Eto mene, eto vas, a eto i rata Turcima" re{ine i u dosluhu sa tajnom diplomatijom Engleske, najverovatnije i Francuske, i onemogu}io vra}awe "turskog feudalnog sistema". Pored toga, wegovi bliski saradnici iz ustani~kih vremena, nikako nisu mogli da prihvate kne`evo oslawawe u spoqnoj politici na Englesku, umesto na Rusiju.

Ose}aju}i uznemirenost stare{ina i narodnih masa, knez je na zasedawu Skup{tine 1. februara 1834. obe}ao zna~ajne zakonodavne i administrativne reforme. Dao je i jedan nacrt ustava, a pre wegove izrade je postavio pet ministara. Kako je Milo{ i daqe nastavio da se pona{a kao i ranije, wegovi protivnici su smatrali da se on jedino mo`e urazumiti ako se jasno poka`e narodni bunt.

Tako je po~ela da se protiv kneza sprema zavera, u wegovoj u`oj i {iroj okolini.

Po~etkom januara 1835. godine, u Kru{evcu, u ku}i Stojana Simi}a je skovan dogovor opozicionara od strane Milosava Zdravkovi}a Resavca, Milete Radojkovi}a, \or|a Proti}a, Milutina Petrovi}a Ere (brata Hajduk Veqka) i

Avrama Petronijevi}a. Tajni dogovor, koji su opozicionari postigli podrazumevao je postavqawe zahteva knezu Milo{u kad se sastane Skup{tina, kao i nasilna sredstva u slu~aju da odbije wihove zahteve. Jedni su na sastanku predlagali da ubiju kneza, drugi da ga zbace s vlasti i proteraju, me|utim, prevladao je stav Milete Radojkovi}a, po kom je buna i dobila ime - Miletina buna, da se vlast kneza Milo{a ograni~i ustavom, ukine kuluk, omogu}i narodu pravo na upotrebu {ume i ono najva`nije za obespravqene trgovce, ukine monopol na trgovinu.

Zapla{en ovom bunom, Milo{ je odlu~io da izda ustav i da ustanovi Dr`avni savet. Izradu ustava je poverio Dimitriju Davidovi}u, a Skup{tinu je sazvao za 2/14. februar 1835. godine.

Sretewski ustav je prvi moderni srpski ustav. U wemu su izra`ene potrebe srpskog dru{tva: nacionalna emancipacija, razbijawe feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ustav je ra|en po uzoru na francuske ustavne poveqe od 1814. i 1830.

NI[TA NIJE SIGURNO Primeri o Milo{evoj upravnoj i politi~koj praksi mogu da se prona|u u zapisima Vuka Karaxi}a. Bilo je mnogo preme{tawa funkcionera iz mesta u mesto. Po~eci te prakse koincidirali su sa stabilizacijom britanskog uticaja na kneza Milo{a, nakon wegovog razlaza sa Rusijom. Mnogi savremenici su formulu Milo{eve vladavine ovako tuma~ili: "Kod Milo{a ni{ta nije sigurno, sa najvi{eg polo`aja dolazi se na najni`i, i obratno".

Ili: "Najpostojanija stvar je nepostojanstvo ~ina kne`evog ~inovnika! Ko je danas veliki, sutra mo`e biti mali ~inovnik i obratno"!

i belgijski ustav od 1831. godine. Sretewski ustav je tako|e jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

Imaju}i u vidu da je ustav najvi{i pravni akt jedne zemqe, a da je Srbija tada bila vazalna kne`evina Osmanskog carstva, Porta se protivila wenom dono{ewu.

Austrija je tako|e bila protiv ustava, jer ga ni sama nije imala. Rusija je dono{ewe ustava prokomentarisala kao "francuski rasad u turskoj {umi".

Knez Milo{, jedva je do~ekao ovo odbijawe velikih sila, pa je Ustav ukinut ve} 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od dono{ewa.

Ina~e, 1834, razgorela se evropska politi~ka i `i`a tajnih dru{tava oko Milo{a, u zenitu wegove vladarske mo}i, kad mu je autoritet kod sunarodnika potla~enih od Habzburgovaca, Srba u Bosni, Grka pod Turcima bio na vrhuncu, a oslobodila~ka borba Srba u Srbiji postajala uzor, uzdanica, matica i matrica za wihovo nacionalno oslobo|ewe. Mnoge indicije govore da je u to vreme po~eo da gubi podr{ku masona.

Obja{wewe za ovu tvrdwu mo`e da se prona|e u arhivi starih Slobodnih zidara u severnoj Italiji. "Masoni su kneza Milo{a dr`ali kao sigurnu politi~ku uzdanicu, za kasniji projekat wegove, a potom vladavine kneza Mihaila, koji nije previ{e ni krio da je 'brat' Slobodnih zidara. Nije to, s obzirom na svoje vrlo intenzivno masonsko delovawe po Evropi, ni mogao kriti." ^esto se geopoliti~ki interesi sila ostvaruju podr{kom jedne drugoj ili tajnom diplomatijom i tajnim dru{tvima. To je va`ilo i za nacionalno-oslobodila~ke pokrete naroda pot~iwenih Turskoj i Austriji, koje su Rusija, Francuska i Britanija podr`avale katkad ja~e, katkad nikako. Tako je bilo i u odnosima sila prema Srbiji. lll U slede}em broju: Protiv Milo{a su i ro|eni brat Jevrem, supruga knegiwa Qubica, i mnogi srpski velika{i

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

10. jun

1610. - Prvi holandski doseqenici iskrcali su se na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Wujorka. Holan|ani su 1626. za nekoliko bala tkanine i jeftinu bi`uteriju otkupili od Indijanaca ostrvo i na wegovom ju`nom delu podigli naseqe Novi Amsterdam, koje je kasnije dobilo naziv Wujork.

1793. - U Parizu je otvoren prvi javni zoolo{ki vrt, "@arden de Plant".

1832. - Ro|en je nema~ki in`ewer Nikolaus August Oto, izumiteq ~etvorotaktnog motora sa unutra{wim sagorevawem (1876).

1898. - Ameri~ke trupe izvr{ile su u [pansko-ameri~kom ratu invaziju na Kubu.

1909. - Prvi put je upotrebqen signal S.O.S. kada je linijski brod "Slavonia" kompanije Kjunard, do`iveo brodolom na Azorskim ostrvima.

1922. - Ro|ena je ameri~ka filmska glumica i peva~ica Xudi Garland, koja se proslavila ve} kao devoj~ica ulogom u filmu "^arobwak iz Oza".

1934. - "Ro|en" je Paja Patak, jedan od najpopularnijih likova u stripovima ameri~kog crta~a, filmskog animatora i producenta Volta Diznija.

1942. - Nemci su u Drugom svetskom ratu potpuno uni{tili ~e{ko selo Lidice za odmazdu zbog atentata na nacisti~kog protektora ^e{ke i Moravske i jednog od najzna~ajnijih Hitlerovih saradnika, Rajnharda Hajdriha. Atentat su 27. maja izvr{ili ~e{ki komandosi-padobranci, poslati iz Velike Britanije.

1967. - Zavr{en je {estodnevni izraelsko-arapski rat u kojem je Izrael zauzeo delove teritorije Sirije, Jordana i Egipta, koje ukqu~uju isto~ni Jerusalim, Zapadnu obalu, Gazu i Sinajsko poluostrvo; SSSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom.

1999. - NATO je prekinuo bombardovawe SR Jugoslavije po{to su se prve jedinice Vojske Jugoslavije povukle s Kosova na osnovu Vojno-tehni~kog sporazuma potpisanog prethodnog dana u Kumanovu.

Predsednik SRJ Slobodan Milo{evi} je saop{tio da su tokom agresije NATO protiv SR Jugoslavije poginula 462 pripadnika VJ i 114 policajaca.

2002. - Umro je Xon Goti, ameri~ki mafija{ki bos. Uhap{en je 1990. godine, posle decenija brutalnih zlo~ina i luksuznog `ivota.

2011. - Evropski komesar za pro{irewe [tefan File objavio je da je Hrvatska, nakon {est godina pregovora ispunila uslove da postane 28. ~lanica Evropske unije.

2013. - Roberto Kavali poznati svetski kreator, prikazao je modnu reviju ispred zidina Starog grada u Budvi.

2015. - Ostaci vizantijske crkve stare 1.500 godina otkriveni su nedaleko od Jerusalima.

Crkva poti~e iz perioda kada je Vizantijska imperija vladala dana{wim teritorijama Izraela i Palestine, izme|u 324. i 638. godine nove ere.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Republi~ki sekretarijat za zakonodavstvo odbacio je postoje}i Predlog izmena Zakona o slu`benoj upotrebi jezika i pisama, kojima se {titi }irilica.

Predlog izmena uradilo je 2017. godine Ministarstvo kulture u saradwi sa predstavnicima Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU. Sekretarijat je obelodanio da smatra da predlo`eni zakon nije dobar i da Ministarstvo kulture mo`e da pi{e novi.

Oti{li su i korak daqe tvrdwom da nam uop{te nije ni potreban zakon koji bi za{titio nacionalno pismo, ve} }e taj posao raditi strategija kulture.

Lingvisti i pisci su ogor~eni najavama da se odustaje od dono{ewa zakona o za{titi }irilice. Ocewuju da je taj postupak primer dr`avne nebrige, neznawa, arogancije i ignorisawa struke kad su posredi identitetska pitawa. ]irilica je op{teslovensko pismo, svojstveno pravoslavnim Slovenima, simboli~ki izraz wihove pripadnosti duhovnom sazve`|u Isto~norimskog carstva, Vizantije, ujedno i najvidqiviji dokaz prisustva u istoriji, sudelovawa u evropskoj civilizaciji. Nije poznato kada i gde je }irilica nastala, ali je verovatno da je s mawim zaka{wewem ponikla u senci glagoqice, privla~e}i na sebe ime prvog pisma ("kiril(ov)ica") nakon {to je - na velikom slovenskom prostranstvu - ostala sama. Oblikovana je u ranom sredwem veku dopunom gr~kog uncijalnog pisma, karakteristi~nog za IX-X vek, iz kojega je preuzeto svih 27 znakova i - ugledawem na glagoqicu, uz stilsku preradu - dodato jo{ petnaestak naro~itih slova

ZA[TO DR@AVA NE [TITI ]IRILICU:

]irilica je prisutna me|u Srbima hiqadu godina! potrebnih slovenskom jeziku. Iako na{i prvi isto~ni susedi rado prisvajaju }irilicu, prisvajaju i sam staroslovenski jezik svetih ]irila i Metodija, prakti~no i ~itavu kwi`evnost na wemu, a time, na posredan na~in i sve spomenike na starom kwi`evnom jeziku kod Srba, nema dokaza da je }irilica nastala starawem nekoga od wih, kao {to je za jezik ve} o~igledno da nije wihov, nego naroda koji su asimilovali i od koga su ga prihvatili, samo uz neka etni~ka obele`ja. ]irilicu je, nema nikakvih smetwi, mogao stvoriti i ]irilo li~no, iako izvori govore o "slovenskom pismu", {to posredno, preko gramati~ke jednine, podrazumeva jedno pismo.

Poreklo }irili~kog pisma zapravo i nije toliko va`no - bitnija je wegova uloga i mesto u ogromnom delu slovenske kulture, u tom smislu i srpske. Ne zna se ta~no od kada je u upotrebi kod Srba, ali prvi poznat }irili~ki spomenik jeste Temni}ki natpis (prva polovina XI veka), na|en kod Varvarina pre vi{e od sto godina.

Svojom lepotom i prefiweno{}u ovaj spomenik se izdvaja gotovo me|u svima u kamenu klesanim spomenicima iz staroslovenske epohe. Prvi }irilicom pisan tekst rukom jednoga Srbina jeste pomenik na Sinajskom glagoqskom slu`abniku, nastao pedesetak godina kasnije (prelaz XI/ XII veka). ]irilica je srpskom crkvenom kwi`evno{}u zagospodarila verovatno u decenijama ro|ewa i mladi}kog doba Stefana Nemawe (ro|en 1113). Apsolutnu prevagu u svim aspektima kulture ona }e odneti u vreme ustanovqewa Srpske arhiepiskopije delatno{}u Svetoga Save i wegovih saradnika (1219-1234), na tradicijama donetim sa Svete Gore Atonske, gde su se oko iste ideje sastali i na istoj vertikali uzrasli slovenski monasi kulturni delatnici, zajedno s gr~kim i drugim monasima.

Dakle, }irilica je prisutna me|u Srbima najmawe hiqadu godina! Ona je osnovni instrument fiksirawa srpske jezi~ke kulture. Na po~ecima joj stoji izuzetno Miroslavqevo jevan|eqe, najstarija sa~uvana srpska }irili~ka kwiga (sedma decenija XII veka); }irilica je u ovom smislu zadr`ala svoju ekskluziv-

nost do kwi`evnih dela zrelog Andri}a i drugih velikih pisaca (formalno do Novosadskog kwi`evnog dogovora, 1954). Me|u Srbima se stole}ima gdegde koristila latinica, ali samo kao pismo za prakti~ne potrebe, ne i kao sredstvo visoke kulture. Jo{ Crnorizac Hrabar (pozni IX ili rani X vek) kazuje da su Sloveni pre nego {to }e Konstantin Filosof - ]irilo stvoriti posebno pismo, kao pagani koristili "crte i reze", a po kr{tewu latinsko i gr~ko pismo, ali bez ikakvog sistema. Do XIX veka kada je latinica ude{ena kao pandan Vukovoj }irilici za zapadnu varijantu na{ega jezika na prostoru pod jurisdikcijom Rimokatoli~ke crkve, latinicom se pisalo dosta spontano, kako se znalo i umelo, obi~no u ropskom podra`avawu stranih tradicija, ~ak i u pisawu kwi`evnih dela visoke vrednosti. Ona i danas treba da se zadr`i u prakti~noj upotrebi tamo gde vlada me|unarodna komunikacija, uprkos razlikama u odnosu na strane latini~ke varijante prilago|ene evropskim jezicima, na prvom mestu u saobra}aju. U svakodnevnoj prakti~noj primeni ona je {tetna jer poma`e devalvaciji pisane re~i.

Vreme je pokazalo da se wome, na`alost, slu`imo na divqi na~in kao u predcivilizacijskoj eposi, tek {to smo mi i drugi Sloveni bili iza{li iz vremena "crta i reza", onako kako je to opisao Crnorizac Hrabar. To je degeneracija i retardirawe za vi{e od hiqadu godina, kojim se poni{tava cela na{a pismenost: tu nema ni svih slova, ni interpunkcije, ni~ega kultivisanog (npr. "placawe na kasi", "psiho-

Vojnik ili vojnikiwa?

Nakon {to je Narodna skup{tina usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti rasprave o zvawima, titulama i zanimawima u `enskom rodu se ne sti{avaju.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika pozvao je Ustavni sud da poni{ti tek doneti Zakon, jer smatra da jezik treba da se mewa bez prisila. Sa druge strane, deo struke i aktivista za qudska prava govori da je u pitawu sloboda izra`avawa.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti ka`e mo`e vojnikiwi, psiholo{kiwi, filozofkiwi. Ipak, Odbor za standardizaciju srpskog jezika ka`e ne zvawima, titulama i zanimawima u `enskom rodu. „[ta je to drugo nego nasilno mewawe strukture srpskog jezika, dakle jezi~ki in`ewering, politizacije srpskog jezika, ideologizacija i ne znam koje sve re~i tu da upotrebim“, isti~e Vladan Jovanovi} iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Iz Odbora za standardizaciju srp-

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 25

skog jezika poru~uju da se ovim Zakonom razara srpska gramatika, te su zbog toga pozvali Ustavni sud da ovaj Zakon proglase neustavnim. „Mi smo u posledwoj odluci samo potvrdili sve ono {to smo u prethodnim odlukama navodili daju}i primere o besmislenosti i neutemeqosti zakonskih odredaba. Pre svega, u upotrebi pojma gramati~ki rod koji nije u skladu ni sa naukom o srpskom jeziku, lingvistikom“, isti~e Vladan Jovanovi}.

Autorka Priru~nika govori da je bitno koristiti rodno osetqiv jezik jer se na taj na~in uva`ava trud, napor i sva

dostignu}a `enske borbe za jednako{}u. „Ono {to treba naglasiti jeste da rodno osetqiv jezik zapravo je oblik slobode izra`avawa. Wegova namera, niti funkcija nije da na bilo koji na~in

loska podrska" itd. - ovako se }irilicom ni u kojem slu~aju ne bi pisalo). O wenom zauzimawu simboli~ke uloge koja je namewena }irilici u kwi`evnim delima, priru~noj literaturi, pisanim medijima itd. ima li smisla govoriti! Dovoqno je setiti se progona }irilice 1916, 1941, 1991, negde tome i ne videsmo kraja.

Ho}emo li smo}i snage da se odupremo autocenzuri - ja~oj sada nego za celih 70 godina, jer je proces doveden skoro do kraja - koja kao nedoli~an psiholo{ki obrt nezrelih pojedinaca ima potrebu da se podastre pred istom uskogrudo{}u onih ~iji su duhovni preci pre 1150 godina u Centralnoj Evropi ube|ivali ]irila i Metodija da je to {to ~ine greh, da nema jezika i pisma do onih koje oni priznaju i propagiraju? A Sveta - Solunska bra}a usudili su se da {ire duhovnu re~ na dotad nepoznatom pismu, novim kwi`evnim jezikom. Ta je ~iwenica kolosalnih razmera jer su Sloveni prvi u sredwovekovnoj Evropi van Vizantije (863) dobili vlastito pismo, u kratkom vremenu ~ak dva, i vlastiti kwi`evni jezik! Drugi, zapadnoevropski narodi na to su ~ekali stole}ima. Nije li nas na{e pismo uvelo iz praistorije u istoriju, iz divqa{tva u civilizaciju, podarilo nam mo} da stvaramo i stvarala{tvo utiskujemo u vremenu? Kao {to lingvistika poznaje "plan izraza" i "plan sadr`aja", svet na{ega intelekta sa`iveo se s ovim izrazom, to je uzajamno povratna veza, slabqewem i gu{ewem jednoga slabimo i gu{imo oboje, degradiramo sebe.

R. N. mewa strukturu srpskog jezika, jer kako sam ve} naglasila imenice `enskog roda koje ozna~avaju zvawa, titule i zanimawa su sastavni deo srpskog jezika, ve} upravo wegova funkcija je stilska i retori~ka da pro{iri to poqe slobode izra`avawa“, ka`e Jelena Lalatovi}, autorka Priru~nika za upotrebu rodno osetqivog jezika.

Na{i sagovornici saglasni su sa saop{tewem Matice srpske, koje Lalatovi}eva vidi kao kompromisno re{ewe. „A to je da Zakon ne bi trebalo da na ovako autoritaran na~in donosi i propisuje upotrebu rodno osetqivog jezika, ve} da bude u skladu sa na{om jezi~kom kulturom i da omogu}i ravnopravnu upotrebu i mu{kog i `enskog roda u zvani~noj komunikaciji. Mislim da bi to bilo najpravednije i najdemokrati~nije re{ewe“, smatra Jelena Laltovi}.

Kazne za nepo{tovawe ovog Zakona kre}u se od 50 hiqada do 2 miliona dinara. Ministarstvo za qudska i mawinska prava nije odgovorilo na na{ zahtev da obrazlo`i kritike koje je izneo Odbor za standardizaciju srpskog jezika.

S. G.

26

MOZAIK

decembar ^etvrtak 10. jun 2021. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: U naletu ste dobrog raspolo`ewa. Od ruke vam idu neke novine u poslovawu i pronalazite zanimqive metode koje se kristali{u tokom rada. QUBAV: U centru va{ih interesovawa je situacija koja se de{ava u okviru porodice. Mogu}e su i neke prisilne promene na koje }ete vi, hteli to ili ne, morati da reagujete. Skloni ste preuveli~avawu problema. ZDRAVQE: ^uvajte ko`u.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Posti`ete sve, ali uz dodatni napor i veliki trud. Ra~unajte na te{ko}e sa pretpostavqenima. Mogu}e je poboq{awe raspolo`ewa iako neki problemi jo{ opstaju. QUBAV: Ako dozvolite sebi da svoju nervozu i napetost emitujete na partnera postoji velika {ansa da krizu, koja mo`e biti kratkotrajna, produbite i na taj na~in i produ`ite. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Pred vama su dani jake poslovne dinamike i komunikacije. Odluke donosite samostalno, na vreme se distancirajte od spoqa{wih uticaja. QUBAV: Emotivni odnosi postaju sve nestabilniji. Voqena osoba je uznemirena, a mogu}a je i dodatna neprijatnost ukoliko je pritisnete ozbiqnim temama. U fazi ste velikih emotivnih turbulencija. ZDRAVQE: Stoma~ne tegobe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Neophodno je da sebi priu{tite malo odu{ka, pobegnete s posla i provedete vreme sa prijateqima koji vas ne optere}uju. Poku{ajte da namirite neke stare finansijske obaveze. QUBAV: Strpqivo pristupite partneru, jedino tako }ete izbe}i tranzite koji najavquju mogu}nost nekog preokreta koji mo`e ozbiqno da zakomplikuje qubavni `ivot. ZDRAVQE: Kostoboqa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Mo`da }e vam, na po~etku, sve delovati usporeno, ali dugoro~no sve {to sada budete pokrenuli, posedova}e potencijal da se razvije u ozbiqno isplativ posao budu}nosti. QUBAV: Partner vas pritiska pa va{e nezadovoqstvo mo`e eskalirati na potpuno pogre{an na~in. Koliko god da ste izazvani, odlo`ite reakciju i budite tolerantni. ZDRAVQE: Unosite vi{e te~nosti.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Veliki planovi i ambicije mogu biti zaustavqeni neo~ekivano nepovoqnim odlukama nadle`nih koji va{u ideju uop{te ne razumeju i iskqu~uju je u startu. QUBAV: Voqena osoba ne uspeva da isprati haoti~an tempo u koji ste upali.

Zbog nedostatka komunikacije, mogu}i su nesporazumi koji }e, ako ih ne razre{ite na vreme, prerasti u ozbiqan sukob. ZDRAVQE: Problemi sa o~ima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Te{ko vam ide komunikacija s qudima o kojima nemate visoko mi{qewe. Ipak, poslovnost ne priznaje takvo pona{awe, pa }ete biti primorani da istrpite neke situacije. QUBAV: Ma{tate o osobi koja je potpuno neprihvatqiva za vas. Boqe je da se suzdr`ite jer nije povoqan period za bilo kakve zakulisne radwe, bi}ete razotkriveni. ZDRAVQE: Nesanica.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Obeshrabruju vas zahtevi sa svih strana, kao i nov~ane obaveze koje su se nagomilale. Ne krivite druge {to je sve na vama, sami ste sve preuzeli na sebe pa je sad vreme da u tome i istrajete. QUBAV: Vreme je da se preispitate kuda va{a veza ide. Voqena osoba pokazuje male signale da se ne{to bitno u woj mewa. Te promene jesu naznaka onoga {to dolazi. ZDRAVQE: Pazite se virusa.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Imate priliv novca, ali i tro{kove na koje niste ra~unali. Neka vas ne ponese pomisao da biste mogli da odlo`ite pla}awe teku}ih ra~una. QUBAV: U centru pa`we su porodi~ni odnosi, bilo da se radi o va{oj ili familiji va{eg partnera. Po`rtvovanost je ne{to {to se od vas o~ekuje, ali niste sigurni da li je va{ anga`man neophodan. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Va{a puna posve}enost odre|enoj temi mo`e vas ovih dana mnogo ko{tati ukoliko dozvolite da vam promaknu va`ni detaqi vezani za posao koji svakodnevno obavqate. QUBAV: Odli~no funkcioni{ete kada ste pod pritiskom, ali onog ~asa kada stvari dovedete do kraja, sledi vam energetski pad. Prva na udaru va{eg nezadovoqstva bi}e voqena osoba. ZDRAVQE: Gastritis.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Ne produbqujte neprijateqstva sa qudima od kojih zavisite. Ovo nije vreme za re{avawe bilo kakvih zavrzlama. Va{a iskrenost ne}e osigurati pobedu, bez obzira na to koliko ste u pravu. QUBAV: Izgleda da ste skloni lakom odustajawu. Kada nai|ete na prvi otpor, vi stvari proglasite neva`nim kako biste prikrili nesigurnost. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcije..

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Pokre}e se stari projekat od koga ste digli ruke. Informacija o tome sti`e od osobe s kojom ste prijateqski povezani. O~ekivawa svedite na minimum, da se ne biste razo~arali. QUBAV: Pogre{no tuma~ite blagonaklonost jedne osobe koja vam svojim uqudnim pona{awem {aqe poruku da vas po{tuje, a vi verujete da su u pitawu qubavni signali. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

^ETRDESETODNEVNI POMEN Odr`a}e se 10. juna 2021.

Svetozar Malobabi} (ro|en 08.01.1985. godine) Danas je pretu`nih 40 dana kako vi{e nisi sa nama.

Sad putuje{ snovima, besku}nik u domu qubavi, borac u ratu tuge izgubqen, neshva}en i nevoqen, nesiguran ali sa nadom.

Po~ivaj u miru, qubavi na{a!

Sa qubavqu, tvoji roditeqi.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Svetozar Malobabi} Dragi brate, sve je prazno bez tebe, samo bol i tuga ostala je.

Fali{ mi, fali{ mi jako i puno.

Bio si mi najboqi prijateq i brat.

Po~ivaj u miru voqeni brate, tvoj brat te u srcu ~uva!

KRAQ MILUTIN JE PODIGAO 40 ZADU@BINA, A JEDNA JE U SRCU JERUSALIMA:

Za praznik Svetog Save liturgija je na srpskom Jedna od ~etrdeset zadu`bina Svetog srpskog kraqa Uro{a Milutina podignuta je u blizini Crkve Svetog Groba u Jerusalimu, 1315. godine i posve}ena Svetim Arhangelima.

Istorija o nastanku ovog svetog mesta u Svetoj Zemqi po~iwe u Maloj Aziji, prvom bitkom srpske vojske sa turskim hordama koje su ugro`avale Isto~no rimsko carstvo, u kojoj je u~estvovao najboqi sastav srpske vojske tog vremena, sa oko hiqadu boraca.

Stigli su kao pomo} Milutinovom tastu, ocu kraqice Simonide, vizantijskom caru Andriniku.

O izuzetnoj pobedi pod vo|stvom vojvode Novaka Grebosteka posebna svedo~anstva u svom letopisu ostavio je arhiepiskop Danilo, a u drugim dokumentima pomiwe se da su "bitke vo|ene mnogo puta u samoj Anatoliji protiv bezbo`nih Persija-

naca", uz napomenu da se moralo pre}i "i samo Crno more".

Da bi na dostojan na~in obele`io ovu prvu pobedu nad Turcima, kraq Milutin je na temeqima razru{ene crkve carice Jelene iz ~etvrtog veka podigao Manastir Svetih Arhangela, na mestu izuzetnog biblijskog zna~aja. Povezano je sa 997. godinom pre Hristovog ro|ewa i popisom stanovni{tva koje je naredio car David, da bi video koliko ima podanika.

Milutin je u Jerusalimu izgradio i konake, bolnicu, gostionicu za poklonike iz Srbije.

Na tom mestu je An|eo Gospodwi pru`io ruku na Jerusalim, sa ma~em koji se zabode u kamen ispred wega. To mesto i taj kamen obele`eni su i danas ispred oltara Milutinove zadu`bine, Svetoarhangelske manastirske crkve.

Pored hrama sagra|eni su i veliki konaci, bolnica i posebna go-

stionica za poklonike koji su dolazili u Svetu Zemqu iz Srbije.

Postoji mnogo dokumenata, zapisa i svedo~ewa o `ivotu i zna~aju ovog manastira, kome je i car Du{an obezbedio velike prihode, po~ev od manastira Svetog Spasa na Bojani, Svetog Nikole na ostrvu Vrawina i wegovih metoha, do taksi koje su pla}ali Dubrovnik, Ston i Peqe{ac. Ovi prihodi ispla}ivani su sve do 1501. godine. O velikom uticaju i obitavawu Srba u Svetoj Zemqi govori i podatak da je po~etkom {esnaestog veka ovaj manastir znatno obnovqen i da su tih godina Srbi preuzeli upravu nad Manastirom Svetog Save Osve}enog.

Car Du{an je prihodima od Dubrovnika izdr`avao srpski manastir u Jerusalimu.

Nedavno, u ovom veku, na Sinaju je, u arhivama Manastira Svete Katarine prona|en rukopis

gr~kog monaha Atanasiosa Ipsilandisa od 1533. godine u kome stoji zapisano da: "Srpski monasi, pod upravom pe}kog arhiepiskopa odavno upravqaju i borave u Manastiru Svetih Arhistratiga u Jerusalimu."

Manastir je pretrpeo mnoga stradawa u toku vekova, od napada beduina i drugih pqa~ka{a, kuge i drugih bolesti, do skoro potpunog uru{avawa. Gr~ka Jerusalimska patrijar{ija otkupila ga je pred kraj sedamnaestog veka i do danas je u wenoj nadle`nosti, ali se kod poznavaoca i hodo~asnika uvek pomiwe kao srpski manastir.

Gr~ka crkva ga je otkupila krajem 17. veka, ali ga i danas

svi zovu - "srpski".

Srpskim ga je zvao i vo|a ruske misije u Jerusalimu Porfirije Uspenski, koji je kao i mnogi drugi ruski crkveni verodostojnici i poklonici boravio u wemu. On je naveo da je"Manastir Svetih Arhangela najlep{i posed u Svetom Gradu, sa mnogo ikona, od koji ima mnogo srpskih, sa ~etrdeset kelija u koje se mo`e smestiti i do dve stotine hodo~asnik".

Ovaj manastir pohodilo je hiqade srpskih hodo~asnika i mnogi crkveni velikodostojnici, od Arsenija Tre}eg ^arnojevi}a, mitropolita srpskog Mihaila, do patrijarha Germana i patrijarha Pavla.

M. T.

^etvrtak 10. ^etvrtak 10. decembar 2020. ^etvrtak 10.jun jun2021.

2021. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE

Lekovito dejstvo qute paprike

smawuju broj trombocita regeneri{u o{te}ene `ivce kod dijabeti~ara (dijabeti~ka neuropatija) pospe{uju cirkulaciju tope celulit Kod mnogih naroda quta paprika se preporu~uje kao odli~an afrodizijak, jer budi raspolo`ewe i strast, a smatra se i da je odli~na i za spre~avawe }elavosti.

Nau~no je utvr|eno da ima antibakterijsko dejstvo i da deluje kao diuretik. Sastojak koji joj daje qutinu kapsaicin u organima za varewe spre~ava razvoj bakterija i poboq{ava varewe tako {to dra`i sluzoko`u creva. Drugi va`an sastojak qute paprike koji deluje kao lek je citrin. On deluje na povr{insku kapilarnu cirkulaciju, uti~e na elasti~nost i propustqivost kapilara, {to je va`no u le~ewu ateroskleroze ali i impotencije. Zbog obiqa vitamina pogodna je za le~ewe avitaminoza. Qutu papriku treba konzumirati i protiv alergije, anemije, astme, ateroskleroze, angine pektoris, infarkta, astme, hipertenzije, dijabetesa, katarakte, ka{qa, impotencije, opadawa kose, osteoporoze, ote`anog mokrewa, reumatizma, starosnog slepila, hemoroida.

DOMA]A KUJNA

Recept

Pita sa tuwevinom Potrebno je: kora: 500 g kora za pitu, jedna konzerva tuwevine u komadima sa ukusom miro|ije (sipati i uqe iz konzerve), 100 g proklijale p{enice, jedna veza vla{ca ili jedan crni luk i jedan paradajz.

Reuma

Bez obzira na godine ili pol, svako je barem jednom osetio neprijatne bolove u kostima, naj~e{}e u le|ima, kolenima, ili u zglobovima {ake. Kod lekara pacijenti uglavnom stignu sa pretpostavkom da ih je stegla reuma" i " o~ekuju da im prepi{e lekove koji }e neprijatan bol {to ote`ava kretawe i ~ini svaki pokret nepodno{qivim, brzo da otklone. Bol popusti pa nestane, ali uvek postoji strepwa da li }e, nekada, kasnije, opet da se javi.

Procewuje se da od reumatskih bolesti pati gotovo 90 odsto osoba starijih od 65 godina, ali se tegobe ne ispoqavaju kod svih istim intenzitetom. Promene na zglobovima bile bi vidqive na rendgenskim snimcima, ali se klini~ka slika i simptomi javqaju samo kod odre|ene grupe qudi. Zbog ~ega je to tako, ni lekari ne mogu da objasne.

Ono {to je izvesno jeste da na nastanak i razvoj reumatskih bolesti veliki udeo ima nasledni faktor, odnosno genetika.

U reumatske bolesti ubrajaju se degenerativna reumatska oboqewa, zapaqenske bolesti i vanzglobni reumatizam.

Naj~e{}e se javqaju degenerativne promene, ~ak u 70 odsto slu~ajeva, ne ugro`avaju `ivot pacijenta, ali kako moraju ~esto da odsustvuju sa posla, imaju zna~ajan socijalnoekonomski efekat. Kod najve}eg broja pacijenata javqaju se uglavnom lumbalni sindrom ili osteoartroza.

- Lumbalni sindrom ili bol u le|ima koji prati i uko~enost, barem jednom u `ivotu oseti ~ak 90 odsto qudi, dok se kod 50 odsto wih ova tegoba ponovi i vi{e puta.

Osteoartroza odnosno promene na zglobovima u narodu je bolest poznatija kao reuma, ili bolest koja luta, jer se simptomi naizmeni~no javqaju na razli~itim zglobovima. U po~etku se bol javqa kod nekog du`eg optere}ewa zgloba, recimo stajawem, a kasnije se kqucawe" i vrelina javqaju i kada osoba miruje, ~ak i " no}u, kada odmara. U su{tini, problem nastaje zbog promena na hrskavici koja gubi elasti~nost, sa godinama joj se struktura mewa, smawuje se sadr`aj vode, a javqaju se i promene na molekularnom nivou, pa je podlo`nija o{te}ewima.

- Ovaj proces je individualan, kod nekoga se javqa u ranijoj `ivotnoj dobi, a kod nekih kasnije. Ipak, najvi{e se ova bolest ispoqava izme|u pedesete i {ezdesete godine. Od degenerativnog o{te}ewa zglobova boluje 12 odsto `ena i tri odsto mu{karaca.

Bolesti koje se svrstavaju u grupu degenerativnog reumatizma ne mogu da se trajno izle~e. Mogu}no je da se stawe blago popravi fizikalnom terapijom, a za bol se preporu~uju analgetici. Problem se re{ava na nivou lekara op{te prakse koji mogu bolest da dr`e pod kontrolom, jer ove promene ne zahtevaju dodatnu dijagnostiku i skupu terapiju.

Pored naslednog faktora, na nastanak zapaqenskih oboqewa deluje i neki okida~ iz okolina, koji je nama jo{ nepoznat.

U nekom trenutku ovi faktori udru`eno deluju na odbrambeni sistem u organizmu i okre}u ga protiv sopstvenih }elija i tkiva. Zbog toga je va`no da se pacijenti kod kojih se pojave simptomi zapaqenskog reumatizma {to pre upute u visokospecijalizovane ustanove, gde }e se postaviti kona~na dijagnoza, i zapo~eti le~ewe.

U proseku, polovina obolelih postaje nesposobna za rad i to u roku od 10 godina od utvr|ivawa dijagnoze. @ivotni vek bolesnika skra}en je za 3 do 18 godina.

- Revoluciju u le~ewu reumatskih bolesti, kako odraslih tako i dece, donelo je uvo|ewe biolo{ke terapije za le~ewe autoimun

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema: 1. Paradajz i vla{ac iseckati, dodati tuwevinu sa uqem iz konzerve i proklijalu p{enicu.

2. Uzeti jednu koru za pitu i sipati tri pune supene ka{ike fila na sredinu kore uz sam rub.

3. Kore saviti sa jedne i druge strane i smotati u rolnu.

4. Savijene rolne pr`iti na uqu samo dok ne porumene sa jedne i druge strane, da kora bude hrskava i dobije zlatnu boju, a fil ostane so~an jer se ina~e on mo`e jesti bez termi~kog obra|ivawa.

5. Rolne mo`ete ukrasiti po `eqi i ukusu, zavisi od prigode, ja sam stavila posni majonez. Prijatno!

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com 1. [tite od kardiovaskularnih bolesti Zbog obiqa zdravih masnih kiselina, ukqu~uju}i omega-3 masne kiseline, semenke lana izvrsna su hrana za zdravo srce.

Semenke lana poma`u pri kardiovaskularnim oboqewima i u oporavku nakon sr~anog udara, a delotvorne su i u prevenciji.

Smawuju naslage u arterijama i upale koje uzrokuju gubitak elasti~nosti krvnih sudova.

2. Ubla`avaju simptome menopauze Lignani, hemijski sastojci koji se nalaze u semenkama lana i imaju estrogena svojstva, uspe{no ubla`avaju simptome menopauze, pokazala je studija iz 2013. godine. Ujedno, semenke lana mogu pomo}i i `enama koje imaju problema sa za~e}em i neredovitim ciklusom.

3. Sni`avaju holesterol Redovno konzumirawe semenki lana poma-

Stru~waci su izra~unali da je to najskupqa bolest na svetu: Svaka druga `ena i svaki {esti mu{karac obole od nekog oblika reume, tako da godi{we iskoriste i do 16 miliona dana bolovawa, a polovina wih mora da ode u prevremenu penziju

skog poreme}aja. Ovi lekovi sadr`e supstance koje mogu da blokiraju stvarawe razli~itih zapaqenskih molekula u organizmu, odgovornih za zapo~iwawe i odr`avawe hroni~nog zapaqenskog procesa koji je u osnovi imunskog poreme}aja.

zzz Lek pod ko`u

U le~ewu juvenilnog reumatoidnog artritisa ve} nekoliko godina u svetu se primewuje preparat etanercept a rezultati studija pokazuju da dobro uti~e na poboq{awe stawa i zaustavqawe upale zglobova. Lek se primewuje, sli~no insulinu, davawem iwekcija pod ko`u, jedanput ili dva puta nedeqno. Iwekciju bolesnik sam sebi daje i to u ku}nim uslovima.

zzz Kupus dobar za zglobove

Neke namirnice ubrzavaju izbacivawe kalcijuma iz kostiju a druge poma`u da zglobovi boqe rade. Osobe koje pate od reume treba da izbegavaju meso, masne sireve i salame. Svako povr}e, a naro~ito kupus i mahunarke, poma`u boqi rad zglobova.

zzz Utopqavawe zglobova

Kod po~etnih i lak{ih reumatskih oblika stru~waci savetuju pacijentima da smawe optere}ewe bolesnog zgloba i da ne nose teret u ruci u kojoj se javqa bol. Ukoliko je bol u ki~mi, teret uop{te ne treba nositi i preporu~uje se pa`qivo sagiwawe. Korisno je utopqavati zglobove, pa stoga reumati~ari treba toplo da se obla~e i da stave vuneni zavoj oko bolesnog zgloba. Korisna je i lak{a masa`a okolnih mi{i}a i blago razgibavawe zgloba. Lekari preporu~uji i kupke u mlakoj vodi i trqawe ko`e oko obolelog mesta pe{kirom. Qudi koji su gojazni trebalo bi postepeno da smawe kilograme, jer prevelika te`ina naro~ito {tetno deluje na zglobove kuka i nogu.

M. B.

Le~ewe biqem Lanene semenke `e u smawewu nivoa {tetnog LDL holesterola u organizmu.

Istra`iva~i su objavili da 100 miligrama semenki lana dnevno poma`e u smawewu, ne samo razine holesterola, nego i rizika za bolest jetre kod mu{karaca. Semenke lana sadr`e i topiva vlakna koja poma`u u spre~avawu apsorpcije holesterola u telu. Za sni`avawe LDL kolesterola, preporuka su dve do ~etiri ka{i~ice mlevenih semenki lana.

4. Poma`u u skidawu kilograma Zdrave masno}e i vlakna glavni su sastojci semenki lana koje }e vam pomo}i pri mr{avqewu, uz obiqe B vitamina, magneziju-

ma, cinka i kalijuma. Smawuju apetit i daju dugotrajan ose}aj sitosti. Le~e upale, jo{ jedan va`an faktor zbog kojeg ponekad ne mo`ete izgubiti ni gram otkriveno je da telo pod upalom ima tendenciju zadr`avawa vi{ka kilograma. Za ovu svrhu, koristite ih cele, ne mlevene pospite wima salate, supe, jogurte, sokove…

5. Smawuju rizik Semenke lana poma`u u suzbijawu raka dojke, prostate, jajnika i debelog creva, otkriveno je u posledwim studijama koje je objavio ameri~ki Nacionalni institut za istra`ivawe raka. Lignani iz semenki lana zaustavqaju enzime u metabolizmu hormona koji su odgovorni za rast i {irewe }elija raka.

28 ^etvrtak 10. jun jun2021.

2021. 2020. decembar ^etvrtak 10.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 UPU]IVATI DRVO OD APEL TOPOLE

OMAMITI ENGLESKI NA SVIM SE PI]EM PEVA^, MESTIMA XEGER

POKRET NOGOM

AKCI* BILIJARBIQKA ONARSKO SKI [TAP, ENERGIJA USTAJALIH DRU[TVO KE VODA (SKR.)

IRENA, KRA]E

NATRIJUM

MALI AMBARI

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

PROSE^NA MASA ATOMA NEKOG ELEMENTA JERMENSKI KOMPOZITOR HA^ATURIJAN UVERQIVO

BIV[I FUDBALER „OLIMPIJE“ DANILO KARIPSKA DR@AVA KOJI SE ODNOSI NA NOMADE

STAROGR^KI FILOZOF DEO NEDEQE INDIJSKA BIQKA, BALUKAT

POQSKA AVIOKOMPANIJA

AMERI^KA GLUMICA, DEREK DEO KORMILA

LANTAN MALI TAVAN

ONAJ KOJI VR[I KOREKTURU JU@NO VO]E

OSTRVO U JADRANSKOM MORU

Sr Gl pski as

BELGIJA SMESTITI (LAT.)

MATERIJAL KOMPOZI- ^UVAR LETOTOR IZ GRANICE U KANADSKA ZA IZRADU VALI[TE HRVATSKE, SVE]A GLUMICA VIZANKOD KATI] PLANINA U FRAN TIJSKOM PORE^A (1883-1962) CARSTVU TURSKOJ

DU[EK ZA KREVET (MN.) SOMBOR

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE PISCI UVODNIKA SRPSKA RADIKALNA STRANKA

PU[TATI GLASOVE POPUT SVIWE

SLOVENA^.

GLUMICA GER[AK SMEDEREVO

RUSKI KOMPOZITOR, IGOR VAZDU[NA BAWA U PIRINEJIMA ISTOK

FILIPINSKA DR@AVNICA, KORASON ZEMQORADNICI

IMENICA (SKR.)

MAKNUTI, UKLONITI URANIJUM SRPSKO MU[KO IME

DEO RTV STANICE

GESLO, LOZINKA

KELVIN 24. I 14.

SLOVO AZBUKE

JEDNA TEHNIKA U VEZEWU ISTOK

TRUBA^ SA SLIKE SUSEDNA SLOVA AZBUKE

MALI RTOVI

POJ, PEVAWE

GR^KO SLOVO REOMIR [PANSKI GLUMAC BANDERAS TELUR

SUFIKS: LEKAR (GR^.)

NASIPI UZ REKU VELIKI NABOR NA ODE]I

PONOVO, NANOVO

]IRILO ODMILA

AMPER

PRISILNO ODVO\EWE TE^NI METAL ONAJ KOJI SE NEKOME UDVORAVA DUG PERIOD VREMENA

KONOPAC

ORGANI ^ULA VIDA BIV[I TRKA^ BOLDON MORSKI GREBEN

A VISTA (SKR.) PSE]I LAVE@

POZORI[NI FESTIVAL U BEOGRADU

DOKTOR (SKR.) GRAM

LEGURA ZA AVIONE

Sr Gl pski as

SRPSKI PESNIK, MIROSLAV

POMALI PIRITI BARIJUM

GRAD U FRANCUSKOJ

1 2 3 4 5 6 7

TOPOLA

DOBROVOQCI (FRANC.) [PANSKA BUBA

ENERGIJA ODNOS DVAJU TONOVA (MN.)

OMOTA^, OVOJ

VAQEVO

METALNA PLO^ICA ITALIJANSKI ZA POTKI- PISAC, VAWE KOWA VITORINI

LIK IZ CRTANOG FILMA ZAVARIVA^I

IZVAN KU]E

14. SLOVO AZBUKE

OBIM

POSTATI BLED

OREGON

KALIJUM

RUSKI PISAC, MIHAIL

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 [PANSKI SRPSKA TV OKVIR ZA SLIKAR, SERIJA SLIKU BARTOLOMEO

VOJVO \ANSKI PESNIK KAROQ OHAJO

STRU^WACI ZA NAVIGACIJU

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

JEDAN VRSTA PLEMENIPAPAGAJA TI GAS, RADON

Skandinavka 1: VODORAVNO ATOMSKA TE@INA, POPIVODA, ARAM, EPIKUR, KUBA, B, LOT, DAN, BO, LA, OLIB, KOREKTOR, VOSAK, MADRACI, VLASTA VELISAVQEVI], ROKTATI, UVODNI^ARI, STRAVINSKI, SAVINA, AKINO, ARO, SKLONITI, RATARI, STUDIO, A]IM Skandinavka 2: VODORAVNO K, OR, MURIQO, PETAR PAN, NAPOQU, E, VOLONTERI, OMOT, PIRKATI, TIVAT, K, BOBAN MARKOVI], RO, ARL, ANTONIO, ]IRAN, OPET, BENTOVI, Q, DEPORTACIJE, U@E, UDVORICA, BITEF, ATO, AVIONAL, DR, A^, VA, NAVIGATORI Ukr{tenica: VODORAVNO GORWI MILANOVAC, AN\ELIJA MILI], STARINA NOVAK, S, VERITI SE, OST, FLORIJAN, SINKO, U, SEKURI^, PTUJ, LET, M, BRAILA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Grad u Srbiji u Moravi~kom okrugu, 2. Srpska peva~ica narodne muzike (1921-2001), 3. Srpski junak iz narodnih pesama - Simbol sumpora, 4.

Sklopiti veridbu - Belgijski slikar, Alfred (18841945), 5. Biv{i trener „Partizana“ Matekalo (1920-95) - Sin odmila, 6. Simbol urana - Mesto u Srbiji kod Jagodine - Grad u Sloveniji, 7. Letewe - Oznaka za metar - Grad i luka u Rumuniji na Dunavu.

USPRAVNO: 1. Plin - Izraz u pokeru, - 2. Ontario (skr.) - Oznaka za litar - Oznaka za energiju, 3. Osobina onog koji je r|av, 4. Tanzanijski dr`avnik, Xulijus, 5.

Zemqa Ilira, Ilirija, 6. Oksid olova crvene boje, 7. Sufiks sa zna~ewem lekar (gr~.), 8. Italijanski fudbaler, Erik, 9. Starozavetni prorok - Dvadesetosmo i drugo slovo azbuke, 10. Glumica iz Hrvatske, Ivankovi} - Oznaka za reomir, 11. Italijanska peva~ica ]inkveti - Reka u Belorusiji, 12. Jedna plemi~ka titula (mn.), 13. Prvo i dvadesettre}e slovo azbuke - Vrsta sportskog ~amca, 14. Oznaka za kulon - Folk peva~ica Novakovi}.

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 29

DRUGA PREMIJER LIGA NOVOG JU@NOG VELSA (NPL 2)

Bolan poraz od Hakoe Акробација Ентони Косте није нашла пут до гола

Капитен Реј Милер у дуелу на средини терена

UR,

Sjajna igra i vo|stvo Belih orlova iz prvog poluvremena nedovoqni za podvig u duelu sa Hakoom Belim orlovi iz Boniriga iznenadili su doma}ina Hakou u prvom poluvremenu agresivnijom igrom i totalnom dominacijom.

Razigrani napada~i Asmir Ka-

dri}, Entoni Kosta, Eron Pitersen i Radovan Pavi}evi} lepo su kombinovali i pleli mre`u oko gola Nikolasa Loa. Napada~i Pavi}evi} i Pitersen su iskoristili odsutnost suspendovanog beka Xejmsa Balda~ina, pa su po desnom boku tokom ve}eg dela prvog poluvremena stvarali probleme doma}inima. [anse su imali naizmeni~no, Pitersen, Pavi}evi}

i Kosta, ali mre`a je mirovala.

U jednoj od akcija, napokon u 34. minutu, Pavi}evi} je iz prve poklopio loptu i doneo prednost srpskom timu.

Na`alost, po`rtvovanost i kontrolisana igra iz prvog dela igre, ispostavilo se bile su uzaludne. Na samom po~etku drugog dela igre usledio je krah i doma}ini su kroz tri brza gola anulirali, te re{ili pitawe

Питерсенова шанса у првом полувремену pobednika ve} u 55. minutu kada je Koton postavio kona~an rezultat od 3:1.

Ovaj poraz je ostavio Bonirig u dowem delu tabele i pravo sportsko ~udo }e biti potrebno nebi li se srpski klub domogao

jedne od ~etiri pozicije koje bi omogu}ile plasman u vi{i rang takmi~ewa u 2022. Slede}e subote Bonirig gostuje kod Hilsa na stadionu Lili homs u Blektaunu.

Po~etak ovog duela 15. kola zakazan je za 7 ~asova nave~e.

S. G.

Dragomir Dubo~anin, na{ najpoznatiji kik-bokser u Australiji

N,

Deo polaznika {kole kik-boksa kojom rukovodi Dubo~anin

ugu, Sr- Vi{estruki {ampion Australije u 4.kik-boksu, Dragomir Dubo~anin iz Sid84-neja, ve} godinama uspe{no plovi trener95)skim vodama. Wegova {kola borila~kih ve{tina u Liverpulu oduvek je bila izuJazetno popularna me|u mla|om populacitar

jom, a dr`ao je treninge i u Srpskom centru u Bonirigu. rio Odnedavno, Dubo~anin je preselio inasvoju {kolu koju poha|a veliki broj dece i 5.mladih razli~itog uzrasta, u novu dvoraSu-nu na adresi 4/86 Heathcote Rd, u nasequ ler,Murbenk (Moorebank), nedaleko od Liverrugopula.

Oz- Ovaj kik boks klub nosi ime “Lights Re-Out Fight Club” i wegova vrata su {irom Pr-otvorena za sve nove polaznike. Sve~ano am-otvarawe sale o~ekuje se u narednim danima, a kako nam ka`e Dubo~anin, ta~an

datum zavisi od dogovora sa mladim polaznicima i wihovim roditeqima.

Dragomir Dubo~anin je u kik-boksu decenijama, a po~eo je da se takmi~i jo{ kao 16-godi{wak. Ve} sa 17 po~eo je da ni`e prve titule, kada je postao {ampion NSW u ovom sportu. Okitio se i pojasevima {ampiona Komonvelta, a kroz bogatu takmi~arsku karijeru stekao je i me|unarodnu slavu, osvajaju}i trofeje i na nadmetawima na prostorima regiona Ju`nog Pacifika.

Za sve koji su zainteresovani da se bave ovim sportom, redovni treninzi u {koli Dragomira Dubo~anina u Murbenku odr`avaju se od ponedeqka do petka, sa po~etkom u 17.30 ~asova, a sve dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona 0410 021 002.

Dragomir Dubo~anin Za one koji nisu boqe upu}eni u kikboks (engl. kickboxing), re~ je o borila~kom sportu koji je nastao u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, mada su u stvari prvi temeqi postavqeni u Japanu, na osnovama boksa, karatea, tekvondoa, kung fua i drugih vi{e ili mawe poznatih orijentalnih, ali i zapadnih borila~kih sportova.

Osnovni ciq svakog borca je da nadvlada suparnika boqom tehnikom, brzinom i snagom, uz maksimalnu sigurnost, toleranciju, po{tewe i po{tovawe ~asti drugog takmi~ara.

Ono {to mnogi ne znaju o kik boksu, kao vrlo popularnom kontaktnom borila~kom sportu, je podatak da je sa~iwen od vi{e razli~itih disciplina, kao {to su loukik, ful-kontakt i kik-lajt. Zvani~na ta-

kmi~ewa na nacionalnom i me|unarodnom nivou organizuju se u ~ak sedam razli~itih disciplina, od kojih se svaka izdvaja specifi~nim karakteristikama i pravilima.

Za osobe koje se bave kik boksom ka`e se da su uglavnom vedrog duha, opu{teni i mentalno prili~no jaki, a pod ruku sa psiholo{kom ide i fizi~ka snaga. Ovaj sport je jo{ od svojih po~etaka postao izuzetno popularan u Srbiji i srpski borci su priznati {irom sveta kao izuzetno talentovani, a mnogi od wih su izrasli i u vrhunske trenere kik boksa.

Tu tradiciju je na Petom kontinentu pro{irio upravo Dragomir Dubo~anin, na{ najpoznatiji kik-bokser u Australiji.

J. Gajeskov

30

SPORT

decembar ^etvrtak 10. jun 2021. 2020.

VASILIJE MICI]:

Najboqi u Evropi

Kada se ispostavi da ti je svaki naredni potez bio boqi od prethodnog, onda ni ne ~udi {to je kona~ni epilog bio osvajawe Evrolige.

Kao u {ahu, ~itaju}i unapred odluke rivala, Vasilije Mici} bio je toliko dominantan na Fajnal-foru u Kelnu da se i pre kona~nih 86:81 za Efes postigao apsolutni konsenzus da je srpski plejmejker bio najboqi pojedinac u polufinalu protiv CSKA i finalnom me~u sa Barselonom, zaslu`iv{i tako titulu MVP zavr{nog turnira.

Mici} je tako postao tek peti ko{arka{ u istoriji Evrolige koji je objedino priznawa za najkorisnijeg igra~a regularnog dela i Fajnal-fora u jednoj sezoni.

Sve je mawe onih u dana{wem sportu za koje se mo`e re}i da su vrhunski, recimo ko{arka{i i qudi.

Mici} je upravo jedan od takvih: prizeman, neposredan, uqudan i uglavnom pozitivno raspolo`en.

Spreman za {alu, obi~no takvog raspolo`ewa da }e sa vama pro}askati bilo na ulici, ako se slu~ajno sretnete ili na zvani~nim okupqawima uprili~enim za novinare.

Zbog ~iwenice da mu je otac Dragan, a i danas je tako, ve}i deo vremena provodio na Kopaoniku, Mici} se prvo zaqubio

dobar dribling; ima „meku ruku“, sjajan pregled igre i izvanredan ose}aj za promenu ritma postalo je jasno jo{ dok je kao 20-godi{wak dirigovao igrom jedne od najboqih generacija Mege u sezonama 2015/16, odnosno 2016/17. @eqa da karijeru odmah potom nastavi u Zvezdi nije mu se ostvarila; ali posle

u skijawe i u tom sportu bio veoma uspe{an u mla|im kategorijama (osvojio i prvenstvo Srbije).

Prelazak na ko{arku ubrzo je zna~io i rani odlazak iz rodnog Kraqeva.

Prva destinacija bio je OKK Beograd, potom Crvena zvezda (qubav iz de~a~kih dana), zatim FMP pa na kraju Mega, za ~iji je prvi tim debitovao sa 16 godina.

Trener Dejan Milojevi} odmah ga je stavio u gro plan; poverio mu va`nu ulogu i minuta`u, a Vasa je marqivo u~io uz daleko iskusnijeg Branka Zeku Milisavqevi}a.

Da je re~ o vrhunskom, unikatnom talentu na mestu pleja; nekome ko poseduje

lo{e epizode u Bajernu, usledila je pozajmica u klubu za koji navija i sa kojim je osvojio jadransku i doma}u ligu 2016. Odluke da potom ode u turski Tofa{, a zatim i @algiris ispostavile su se fenomenalnim.

Kao plej sa iskustvom igrawa na Fajnal-foru 2018. stigao je u Efes sa statusom odli~nog plejmejkera, pozicioniranog kao lider ekipe, {to mu Ergin Ataman nije oduzeo, naprotiv, samo je wegovu igru dodatno oplemenio.

Sa zvawem MVP kompletne evroliga{ke 2020/21. za Mici}a je naredna stanica NBA i dres Oklahome Siti Tandera.

Iako je sa reprezentacijom Srbije osvojio srebro na EP 2017, jo{ uvek se nije nametnuo kao lider, {to je bio u mla|im reprezentativnim selekcijama.

Wegova sestra Nina reprezentativka je Srbije u snoubordu. Ro|en je 13. januara 1994. u Kraqevu.

Prijateq je sa mnogim srpskim ko{arka{ima: Nikolom Joki}em, Lukom Mitrovi}em, Du{kom Savanovi}em, koji ga je „inficirao“ kvalitetnom literaturom.

N. R.

NEVENA JOVANOVI]:

RADOWI] O SLEDE]OJ SEZONI:

„Kobra“ dugih staza

Trener crveno-belih K ima specijalnu `equ

Kapetan prve klase Nevena Jovanovi}, pripadnica Odreda vojne policija specijalne namene „Kobre“, osvojila je prvo mesto u `enskoj konkurenciji na 34. Beogradskom maratonu.

Ove godine na tradicionalnoj trci nije bilo velikih zvezda, pre svega iz Afrike, ali takav rezultat nekoga ko nije „profesionalni“ maratonac svakako je svojevrsni presedan.

Ro|ena je 6. novembra 1988. u Beloj Crkvi, gde je zavr{ila gimnaziju, a zatim, u prvoj generaciji `ena upisala Vojnu akademiju 2007. godine, smer pe{adije, na kojoj je diplomirala 2011.

Prvu du`nost komandira voda obavqala je u Gardi od 2011. do 2013., a od tada do danas je na slu`bi u bataqonu vojne policije specijalne namene ,,Kobre”, trenutno u ~inu poru~nika.

Uz profesionalnu vojnu razvijala je i sportsku karijeru.

Prili~no uspe{no takmi~ila se u atletici, orijentiringu, veslawu (na ergometru i u ~amcu), nordijskom skijawu. Za Vojsku Srbije takmi~i se od kako je upisala Akademiju, a do sada je osvojila 80-90 razli~itih medaqa.

Zanimqivo je da je ve} bila druga i tre}a na Beogradskom polumaratonu, a osvojila je i dve medaqe na Svetskom Vojnom prvenstvu u Maratonu, jednu bronzu i jedno srebro.

U~estvovala je i na mnogo ta-

Trener Crvene zvezde Dejan Radowi} potvrdio je da }e i naredne sezone voditi crveno-bele ko{arka{e, a govorio je i o planovima i `eqama.

Strateg crveno-belih govorio je i za{to su dva strana ko{arka{a napustili Crvenu zvezdu.

- O’Brajant je na kraju tra`io da ode. Odmah posle kupa. I oti{ao je. [to se ti~e Koloma, jednostavno, na osnovu onoga {to smo imali u vreme kada je veliki broj igra~a bio odsutan, posle kupa i utakmica u Evroligi i Jadranskoj ligi, verovali smo da mo`emo da iznesemo teret sa igra~ima koji su bili spremni za igru – isti~e Radwi}.

Zvezda je osvojila duplu krunu ove sezone nakon trijumfa u finalu ABA lige i osvojenog Kupa Radivoja Kora}a, a o planovima za narednu sezonu misli}e nakon zav{etka Superlige.

– Jo{ je rano da govorimo o tome. ^eka nas posao u Superligi, treba da zavr{imo sezonu, pa da onda jako, jako dobro analiziramo sve {to se desilo. Moramo da prona|emo na~in da sagledamo sve ovo iz pravog ugla kako bismo onda doneli najboqe odluke po pitawu izgleda tima. Ubrzo po{to se sezona zavr{i po~e}emo s analizom, razmi{qa}emo o tr`i{tu, posle ~ega }emo da pravimo kona~ne dogovore. Nije ni realno da to radimo u ovom trenutku, nekoliko dana posle osvojene titule. Dosta je naravno faktora o kojima treba razmi{qati, pre svega zbog korone. U ovu sezonu smo u{li svesni postojawa virusa, ali niko nije znao kako }e to da uti~e na sve – izjavio je Radowi}.

Malo je stvari koje Zvezda nije ostvarila u protekloj sezoni, ali ima jedna stvar koju Radowi} `eli da promeni u budu}nosti: - [ta nismo to uradili ove godine - pita se Radowi} i posle kratkog razmi{qawa odgovara: - Nismo igrali kompletni nijednu utakmicu i to mi je `ao. Posle svega {to smo uradili zaista bi bilo nezahvalno da tra`im ne{to vi{e. @ao mi je {to nismo igrali zajedno, {to nismo bili kompletni da bih mogao o ne~emu vi{e da pri~am i razmi{qam.

Nisam bio u prilici. Bez obzira {to mi neko imputira da ne volim mnogo da pri~am, ali zaista nemam {ta da ka`em. Voleo bih da igramo u kompletnom sastavu, eto - zakqu~io je crnogorski stru~wak.

N. R.

kmi~ewa u planinskom tr~awu, koje je specifi~no jer tra`i posebne rezerve snage i kondicije.

Progla{ena je za najboqeg sportistu u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije za 2019.

O woj se u bli`em i {irem okru`ewu pri~aju „legende“. Kao na primer, da u prva dva minuta

kodnevno treniram i tr~im po 15 kilometara. Na mese~nom nivou znam da istr~im od 500 do 1.000 kilometara“, objasnila je jednom prilikom koliko i vremena, i voqe treba u pripremi za velika takmi~ewa.

U patrijarhalnom dru{vu kao {to je Srbija, `ene vojnici, a po-

uradi 57 sklekova, u naredna dva 107 trbu{waka, a zatim za 12 minuta istr~i 3.200 metara… S tim {to na sebi ponese 20 kilograma tereta, borbenu opremu, borbeni prsluk i li~no naoru`awe. „Vojska me je oja~ala, ali i ubrzala kada govorimo o trka~kim disciplinama. I ne mogu vam precizno odgovoriti na pitawe da li je te`e tr~ati u uniformi, ~izmama ili na stazi, gde za konkurente imate iskqu~ivo sportiste. Maraton mi je oduvek predstavqao najve}i izazov i neposredno pred takve trke sva-

sebno „`ene specijalci“, nisu ba{ neko ko obi~nom svetu uliva poverewe. Jer vojska je mu{ka stvar i tu za „ne`niji“ pol nema mesta. „Na{a svakodnevica je zna~ajno razli~ita u odnosu na onu kod drugih `ena. Jednostavno, nemamo vremena za privatni `ivot.

Ali ne patim zbog toga, ne pati niko od nas, Mo`da druge `ene vole da rade druge poslove, ali ja ne. Obo`avam svoj posao. Ma {ta obo`avam, zaqubqena sam u wega“, objasnila je.

Nevena Jovanovi} je, ina~e, jedina `ena oficir u „Kobrama“.

Sp

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 10. jun 2020.

2021. 31

NAJBOQI IGRA^ ZVEZDE OSTAJE:

Sa Kataijem u Ligu {ampiona!

Imao je pregovore za odlazak u Emirate i Saudijsku Arabiju, ali je Aleksandar Katai sve planove vezao za Crvenu zvezdu! Postignut je dogovor oko novog ugovora i ve{ti dribler se obavezao na vernost najtrofejnijem srpskom klubu do 2024. godine. Sude}i po ovom potezu, ne bi bilo iznena|ewe ni da ostane i du`e, prakti~no i zavr{i karijeru na Marakani.

Razmi{qaju}i o budu}nosti, Katai je do{ao do zakqu~ka da mu nigde ne}e biti boqe nego u Crvenoj zvezdi. U klubu ga svi cene, navija~i vole, ostankom }e u~vrstiti mesto u istoriji kluba kao jedna od najboqih „desetki“ od najslavnijih dana kluba i raspada SFRJ. Naravno, za vernost }e dobiti i ve}i novac, pa }e se sa zaradom od 600.000 evra bez bonusa svrstati u grupu najpla}enijih u ekipi.

Mogao bi Katai kwigu da napi{e o de{avawima u `ivotu u posledwih godinu dana, re|ali su se i problemi i lepi momenti.

Po~elo je u junu 2020. kad je wegova supruga nesmotrenim komen-

tarima na Instagramu dovela do situacije da Los An|eles Galaksi raskine ugovor, sve se dogodilo brzo i bilo je jasno da je najboqe da napusti Ameriku.

Crvena zvezda je odmah pru`ila javnu podr{ku Kataiju, generalni direktor Zvezdan Terzi} istakao je da su mu vrata kluba otvorena. Bio je to prvi korak ka ostvarivawu nove saradwe, mesec dana kasnije potpisan je ugovor i dogodio se veliki povratak.

Po~eo je Katai odli~no, neke va`ne utakmice igrao i pod iwekcijama, da bi u novembru do{lo do velikog problema. Posle utakmice bara`a za Prvenstvo Evrope Srbija – [kotska, kad je uprkos povredi dao gol iz penala, konstatovana je ve}a muka od mi{i}nog o{te}ewa.

Vratila se bolest krvi, pa je morao na vi{emese~nu pauzu. Uspeo je da se izbori, odradi smawenim intenzitetom zimske pripreme i povratak zabele`i krajem februara u Milanu.

Uprkos dugoj pauzi, Katai je bio po statisti~kim parametri-

ma drugi najkorisniji igra~ ekipe. Ipak, primetno je bilo da je pauza ostavila trag dogodila se i nova povreda, pa je bez potrebne sve`ine odigrao nedavno finale Kupa Srbije protiv Partizana.

Katai je nedavno, pri ulasku u Zvezdin klub 100 najavio da }e da do|e i do 200. zvani~ne utakmice, verovatno je ve} tada prelomio da pru`i prednost {ampionu Srbije u odnosu na azijske kombinacije.

Crvena zvezda nije imala od raspada SFRJ plemenitije "desetke" od Kataija i Marina, aktuelni vlasnik te{kog broja sjajan je dribler i potezima ima ogroman uticaj na igru ekipe.

Ostanak Kataija, posle anga`ovawa reprezentativca Austrije Dragovi}a, potvrda je Zvezdinih velikih planova i napada plasmana u Ligu {ampiona sa najboqim timom u posledwih 25 godina. Plan je da niko od nosilaca igre ne ode, a da se dovede centarfor umesto Fal}inelija koji

Crvena zvezda postigla dogovor sa najboqim igra~em oko novog ugovora, odlazak u Aziju vi{e nije opcija

ne}e biti otkupqen od Bolowe.

Ispred Kataija je veliki motiv i da prvo put u karijeri do|e do u~e{}a u Ligi {ampiona, pro{le sezone je premijerno i zaigrao u grupnoj fazi UEFA takmi~ewa. Dao je ogroman doprinos plasmanu u {esnaestinu finala, prelomio je me~ sa Gentom golom iz slobodnog udarca, a prethodno postigao sjajan pogodak na me~u sa Liberecom.

Uklopio se Katai odli~no sa tako|e nekada{wim fudbalerom Vojvodine Mirkom Ivani}em, o~ekuje se da obojica ostanu aduti za evropske kvalifikacije i verovatno celu sezonu.

Mogu}e je da Ivani} do kraja prelaznog roka realizuje transfer, ukoliko stigne zadovoqavaju}a ponuda i na startu nove sezone bude koristan za tim kao u prethodnoj.

N. R.

Sportski vremeplov:

Kako je fudbal stigao u Srbiju U blizini Kule Neboj{a, ispod Kalemegdana, 19. maja 1896. godine ta~no u 15 ~asova odigrana je prva fudbalska utakmica u Srbiji sa ko`nom loptom koju je iz Nema~ke doneo beogradski student jevrejskog porekla Hugo Buli Zbog sjajnog filma „Montevideo, bog te video”, ve}ina na{ih sugra|ana veruje da je fudbal u Srbiji po~eo da se igra u vreme kada je u Urugvaju 1930. godine odr`ano prvo Svetsko prvenstvo. Ipak, sve je po~elo 34 godine ranije, 19. maja 1896. godine.

Tog dana je ta~no u 15 ~asova odigrana prva fudbalska utakmica u Srbiji sa ko`nom loptom u blizini Kule Neboj{a, ispod Kalemegdana. Tu loptu doneo je iz Nema~ke beogradski student jevrejskog porekla Hugo Buli, osniva~ srpskog fudbala. Hugo je kao student u Berlinu igrao za fudbalski klub „Germanija”, pa je u prole}e 1896. godine, po povratku sa studija, u Beograd doneo pravu fudbalsku loptu nadaju}i se da }e nekoga u Srbiji da zainteresuje za ovaj sport.

Hugo Isak Buli bio je sin poznatog dor}olskog trgovca Edidija Edija, ~ija se radwa me{ovite robe nalazila u Jevrejskoj ulici. Wegov otac skrivao je fudbalsku loptu ispod tezge i govorio da je poslao sina da „u~i za trgovca, a ne za cirkuzanta”.

Sina nije uspeo da „urazumi”, pa je Hugo ve} 12. maja 1896. zajedno

sa prijateqima osnovao „lopta~ku sekciju” u okviru gimnasti~kog dru{tva „Soko”.

Na prvoj utakmici svi „lopta{i”, koji su utakmicu igrali pred oko pedesetak znati`eqnih gledalaca, nisu znali sva pravila igre, pa su ih u toku utakmice podu~avali Hugo Buli i Gustav Fejfar. Nije bilo golova i mre`a kakve danas znamo ve} su vratnice bile obele`ene ciglama, a nije bilo ni obele`enih linija na livadi na kojoj se igrala utakmica.

Ne postoji zapisnik sa utakmice, ne znamo imena igra~a i strelaca, ni rezultat ni ko je i da li sudio. O utakmici svedo~i tek skromna vest u tada{woj {tampi koja se tom igrom vi{e bavila kao novom zabavom za mlade nego

kao sportom. Izve{ta~ sa prve fudbalske utakmice pisao je da su „gimnasti~ari izvodili razne igre jednom velikom loptom, bacaju}i je po izvesnim pravilima ~as u vis, ~as u daqinu i to {to je najzanimqivije, samo nogama”.

Novinar je potom konstatovao da je ova igra „pored toga {to je vrlo zanimqiva, kako za igra~e, tako i za gledaoce, jo{ veoma korisna sa higijenskog gledi{ta, jer doprinosi naglom razvoju sviju mi{i}a na nogama”.

Igra se svidela Beogra|anima i postajala je sve popularnija. Tri godine kasnije, 1. maja po starom, odnosno 14. maja po novom kalendaru, 1899. osnovano je Prvo srpsko dru{tvo za igrawe loptom, a me|u utemeqiva~ima uz Bulija bio je i Andreja Niko-

Hugo Buli dobio spomenik na Adi Ciganliji Zamenik gradona~elnika Beograda Goran Vesi} i v.d. predsednika Fudbalskog saveza Srbije Marko Panteli} otkrili su 22. maja na Adi Ciganliji spomen-bistu Hugu Buliju, ~oveku koji je doneo prvu fudbalsku loptu u Beograd.

Doga|aju su prisustvovali zamenica predsednika Skup{tine grada Andrea Radulovi}, direktor JP “Ada Ciganlija” Robert \uki}, ~lanovi Fudbalskog saveza Beograda i predstavnici Jevrejske op{tine Beograd.

Lopta~ka sekcija "Soko" osnovana je 12. maja 1896. godine na poqani, na mestu gde se danas nalazi zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti, u Knez Mihailovoj ulici li}, kasnije doktor nauka i aka- vac. Tako se neslavno zavr{io demik. Osniva~i tog udru`ewa poku{aj izgradwe prvog srpskog nisu bili svesni zna~aja, ali fudbalskog stadiona.

Pored po~etnih te{ko}a fudzahvaquju}i wima u Beogradu je po~eo da se igra fudbal skoro bal je po~eo da se razvija pa se kada i u najve}im evropskim gra- u Beogradu osnivaju 1911. godine dovima – Londonu, Parizu, Ber- FK BSK i 1913. FK „Velika Srbija”. Tako je nastao veliki rivalinu ili Be~u.

Igra se prvo nazivala futbol, litet izme|u ova dva kluba, ali pod uticajem Britanaca, a kasni- i tradicija da na{ grad ima dva je fusbal, {to je germanski izgo- velika kluba ~ije je suparni{tvo vor, jer je ve}ina na{ih „igra~a” istorijsko. To su bili prvo FK studirala u Berlinu i Be~u. Nije BSK i FK „Velika Srbija” koja bilo terena ve} se igralo na posle stvarawa Kraqevine slobodnim poqanama od kojih je Srba, Hrvata i Slovenaca mewa jedna bila u Knez Mihailovoj na ime u FK „Jugoslavija”. Posle mestu gde je danas Srpska akade- 1945. pa sve do danas to su FK mija nauka i umetnosti, ali i na „Crvena zvezda” i FK „Partizan”. poqani u sada{woj Ulici bra- Naravno, bilo je i drugih klubo}e Jugovi}a, pa na Top~iderskom va, pa je tako 1913. osnovan FK „Srpski ma~”. Ovi klubovi igrabrdu i na Bari Venecija.

Nesu|eni trgovac Hugo Buli li su izme|u sebe, popularisali postao je fudbalski trener pa fudbalsku igru {irom zemqe, je radio sa pedesetak mladi}a ali prvo dr`avno prvenstvo orna Top~iderskom brdu da bi se ganizovano je tek 1922. godine kasnije preselili na Guberevac zahvaquju}i in`eweru Bo{ku gde su prikupili 500 dinara i Simonovi}u, zvanom Bo`a Dunnapravili drvenu ogradu oko ster, koji je 1930. kao selektor igrali{ta. Jedne no}i, posle predvodio na{u reprezentaciju odigrane utakmice, ograda je do ~etvrtog mesta na Svetskom ukradena! Ono malo gra|e koja prvenstvu u Urugvaju.

Hugo Buli je ubijen 1941. u lonije bila pokradena Hugo Buli je rasprodao da bi obe{tetio sebe goru Staro Sajmi{te u Beogradu. i prijateqe koji su ulo`ili noS. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 10. 6. 2021.

SRBIJA OSTALA BEZ MILIONA: Plasman na EURO bi Savezu i reprezentativcima doneo neverovatan novac!

Proma{aj Mitrovi}a s penala skupo je ko{tao FSS Fudbaleri Srbije pora`eni su od [kotske posle penal drame u finalu bara`a za Evropsko prvenstvo, {to je donelo ozbiqan gubitak prihoda FSS-u.

Posle Norve{ke, Srbija nije uspela da elimini{e i [kote, koji su u polufinalu izbacili Izraelce, tako|e nakon penala.

Tragi~ar me~a bio je Aleksandar Mitrovi}, koji je proma{io posledwi penal, koji je na kraju ko{tao Srbiju ~ak 9.250.000 evra.

Prema propozicijama UEFA, svaka selekcija koja obezbedi plasman na Evropsko prvenstvo, dobija nov~anu nagradu od 9.250.000 evra, a ta cifra se slila u kasu [kota.

NA JEDNOM MESTU:

Ko, s kim i kad igra na Evru?

GRUPA A

11. jun (21.00): Turska - Italija (Rim) 12. jun (15.00): Vels - [vajcarska (Baku) 16. jun (18.00): Turska - Vels (Baku) 16. jun (21.00): Italija - [vajcarska (Rim) 20. jun (18.00): [vajcarska - Turska (Baku) 20. jun (18.00): Italija - Vels (Rim)

GRUPA B

12. jun (18.00): Danska - Finska (Kopenhagen) 12. jun (21.00): Belgija - Rusija (Sankt Peterburg) 16. jun (15.00): Finska - Rusija (Sankt Peterburg) 17. jun (18.00): Danska - Belgija (Kopenhagen) 21. jun (21.00): Rusija - Danska (Kopenhagen) 21. jun (21.00): Finska - Belgija (Sankt Peterburg)

GRUPA C

13. jun (18.00): Austrija - Severna Makedonija (Bukure{t) 13. jun (21.00): Holandija - Ukrajina (Amsterdam) 17. jun (15.00): Ukrajina - Severna Makedonija (Bukure{t) 17. jun (21.00): Holandija - Austrija (Amsterdam) 21. jun (18.00): Severna Makedonija - Holandija (Amsterdam) 21. jun (18.00): Ukrajina - Austrija (Bukure{t)

GRUPA D

13. jun (15.00): Engleska - Hrvatska (London) 14. jun (15.00): [kotska - ^e{ka (Glazgov) 18. jun (18.00): Hrvatska - ^e{ka (Glazgov) 18. jun (21.00): Engleska - [kotska (London) 22. jun (21.00): Hrvatska - [kotska (Glazgov) 22. jun (21.00): ^e{ka - Engleska (London)

GRUPA E

14. jun (18.00): Poqska - Slova~ka (Sankt Peterburg) 14. jun (21.00): [panija - [vedska (Seviqa) 18. jun (15.00): [vedska - Slova~ka (Sankt Peterburg) 19. jun (21.00): [panija - Poqska (Seviqa) 23. jun (18.00): Slova~ka - [panija (Seviqa) 23. jun (18.00): [vedska - Poqska (Sankt Peterburg)

GRUPA F

15. jun (18.00): Ma|arska - Portugal (Budimpe{ta) 15. jun (21.00): Francuska - Nema~ka (Minhen) 19. jun (15.00): Ma|arska - Francuska (Budimpe{ta) 19. jun (18.00): Poertugal - Nema~ka (Minhen) 23. jun (21.00): Portugal - Francuska (Budimpe{ta) 23. jun (21.00): Nema~ka - Ma|arska (Minhen)

Evropsko fudbalsko prvenstvo po~iwe u petak, 11. juna i za titulu }e se boriti 24 reprezentacije koje su se domogle zavr{ne smotre. Titulu }e braniti Portugal, preostala 23 nacionalna tima }e biti izaziva~i "moreplovcima", a me|u wima, ba{ kao ni na prethodnim prvenstvima Evrope, nema Srbije.

Kontinentalni {ampionat }e trajati mesec dana, grupna faza }e se igrati u nekoliko evropskog gradova, i to Rimu, Bakuu, Kopenhagenu, Sankt Peterburgu, Bukure{tu, Amsterdamu, Londonu, Glazgovu, Seviqi, Budimpe{ti i Minhenu.

Doma}ini osmine finala bi}e Seviqa, London, Bukure{t, Kopenhagen, Glazgov, Budimpe{ta i Amsterdam, ~etvrfinale }e se igrati u Minhenu, Sankt Peterburgu, Rimu i Bakuu, dok

Da je situacija bila obrnuta, Savez i fudbaleri bi ove milione podelili na "ravne ~asti", 50 odsto novca dobio bi Savez, tako da bi fudbaleri me|u sobom podelili 4.625.000 evra. [koti su sada u prilici da dodatno zarade, a sve zavisi od wihovog u~e{}a na kontinentalnoj smotri, gde }e igrati u grupi B sa Engleskom, Hrvatskom i ^e{kom.

Nagrada za svaku pobedu u grupnoj fazi iznosi 1.500.000 evra, a za remi 750.000 evra. Plasman u drugi krug takmi~ewa doneo bi dodatnih 2.000.000 evra. }e London biti doma}in polufinala i finala.

U osminu finala }e se plasirati po dve najboqe ekipe iz svake grupe, kao i ~etiri najboqe tre}eplasirane ekipe, po-

sle ~ega se do kraja {ampionata igra po nokaut sistemu, da bi 11. jula bilo odlu~eno ko }e biti novi (ili pak stari) evropski {ampion.

N. R.

Da li su utakmice na doma}em terenu zaista prednost?

Nakon {to je pre 55 godina Engleska odigrala {est uzastopnih me~eva na Vembliju za pobedu na Svetskom prvenstvu 1966. godine, ta fudbalska reprezentacija mogla bi da odigra jo{ {est na istom mestu na ovogodi{wem Evropskom prvenstvu Devet od 24 ekipa na odlo`enom {ampionatu Evrope igra}e u svojim zemqama, ali nijedan grad nema vi{e utakmica od Londona.

Tri me~a Engleske u okviru Grupe D igra}e se na Vembliju, a ta selekcija bi mogla da ostane u Londonu i za osminu finala ako takmi~ewe u grupi zavr{i na prvom mestu.

Odatle bi tim mogao da se uputi u Rim za ~etvrtfinale, a potom mo`e da se vrati na Vembli za polufinale i finale.

Pet drugih timova }e, tako|e, igrati sve svoje utakmice u grupi kod ku}e, ukqu~uju}i i trostruke {ampione Nema~ku i [paniju koji }e igrati u Minhenu, odnosno Seviqi.

Tako|e, Italija }e svoje me~eve u grupi igrati u Rimu, Holandija }e boraviti u Amsterdamu, dok }e Danska svoje utakmice igrati u Kopenhagenu.

Ma|arska (Budimpe{ta), Rusija (Sankt Peterburg) i [kotska (Glazgov) odigra}e po dve utakmice grupne faze na doma}em terenu.

U teoriji, ovih devet reprezentacija ima prednost po{to }e barem neke utakmice odigrati kod ku}e, ali to }e se promeniti ako pro|u grupu.

Italija }e otvoriti turnir na stadionu Olimpiko protiv Turske 11. juna, a zatim }e igrati protiv [vajcarske i Velsa. Me|utim, i osvajawe prvog ili drugog mesta u grupi, Italijane {aqe daleko od ku}e.

I ostali doma}ini bi, uz mogu}i izuzetak Engleske, svoje me~eve osmine finala igrali na strani. ^ini se da je najte`a Grupa F u kojoj su Francuska, Nema~ka, Portugal i Ma|arska. Selekcije Nema~ke i Ma|arske igra}e na doma}em terenu, a te utakmice protiv svetskih i evropskih {ampiona mogle bi da budu kqu~ne.

Me|utim, biti doma}in ne garantuje i krajwi uspeh. Posledwi tim koji je bio doma}in Evropskog prvenstva i na kraju ga osvojio bila je Francuska 1984. godine, u vreme kada je Mi{el Platini i daqe vladao veznim redom i postizao gol za golom.

Pojedine reprezentacije doma}ini pribli`ile su se tom ciqu, ukqu~uju}i i Francusku koja je pre pet godina ponovo stigla do finala, a isto je po{lo za rukom i Portugalu 2004. godine. Zapadna Nema~ka, [vedska, Engleska i Holandija su, tako|e, stigle do polufinala kao doma}ini ili kodoma}ini.

Francuska je, ujedno, bila i posledwi doma}in Svetskog prvenstva koji je osvojio titulu kod ku}e, 1998. godine.