Page 21

ПОЛИТИКА

Ако би се створили предуслови за развој и обнову државе, прије свега, било је потребно покренути економију. Руска Федерација представља једну од најбогатијих земаља, по природним богатствима, залихама сировине и енергетским ресурсима. Међутим, оно што је кочило економију и спрјечавало привредни развој јесу проблеми у власничким структурама предузећа и сумњиве приватизације државних компанија. Због пљачке државне имовине и одлива новца из државе, њој је пријетило дужничко ропство. Такође, посљедице ових проблема су биле социјално раслојавање и стварање огромног јаза између масе сиромашних грађана и нове класе екстремно богатих олигарха, који су често били повезани са мафијом и подземљем. Међутим, када је дошао на власт, Путин се обрачунао са олигарсима, од којих су многи завршили у затвору, а њихова имовина је враћена држави. Економски опоравак се темељио на обнови и развоју стратешких предузећа у државном власништву, модернизацији процеса производње и на извозу енергената, којима Русија обилује, првенствено нафтом и гасом. Од тада руска економија стално расте, а унутрашњи и спољашњи дуг се смањују, тако да је Русија данас једна од најмање задужених земаља у Европи. Економска политика је била изузетно успјешна, а њени резултати се огледају у све већој конкурентности руских производа, од пољопривреде до нових технологија, јачању улоге руских банака на финансијским тржиштима, изостанку буџетског дефицита и константном расту БДП-а, са којим се повећавају приходи и стандард грађана. Процват државе на пољу економије, омогућио је развој социјалних програма и вођење политике усмјерене на „малог“ човјека. То се односило, прије свега, на програме запошљавања и социјалног збрињавања, који су довели до тога да је Русија данас постала једна од земаља са најмањом стопом незапослености. Социјални програми збрињавања односили су се првенстено на рјешавање стамбеног питања младих, којима је омогућено да изнајме или купе стан под повољним условима. Све то је имало посљедице и на побољшање демографске слике, која је у постсовјетском периоду била изузетно лоша, па Русија у задњих пар година биљежи позитивну стопу наталитета. Прилив средстава од привреде је омогућио да се велика средства улажу у здравље, образовање и спорт. Основу здравствене политике чини борба за смањење алкохолизма и наркоманије, који представљају највећу друштвену пријетњу у савременој Русији. У ту сврху финансирају се многе кампање, како би се утицало на свијест људи о штетности ових порока модерног друштва. Што се тиче образовне политике, Русија је данас земља у којој је образовање доступно великом броју младих људи и земља у којој се број високообразованих грађана повећава из дана у дан, а многи руски факултети су на самом врху листе најпрестижнијих факултета свијета. Инвестиције у спортско-рекреативне објекте омогућиле су великом броју грађана да се баве спортом и тиме допринесу побољшању здравља цјелокупне нације, а руски спортисти биљеже врхунске резултате на свјетским и међународним такмичењима.

Бр. 7

година 2013.

Што се тиче унутрашње политике Русије, она се свакодневно суочава са разним изазовима. Дио тих изазова је посљедица комунистичког наслеђа и политичке нестабилности, са којом је Русија била суочена у посткомунистичком транзицијском периоду. Тај период су обиљежиле честе смјене влада, што је представљало главну препреку вођењу јаке и стабилне државне политике. Међутим, доласком на власт Владимира Путина, који је имао добро осмишљену политичку стратегију, многе ствари су се промијениле из корјена. Владајући чврстом руком и водећи одговорну политику, Путин је успио да централизује и стабилизује власт, спроведе кључне реформе, умањи утицај страног фактора у државним пословима и поврати пољуљано повјерење грађана у институције. У складу са политичком културом, у Русији је успостављен полупредсједнички систем власти, који подразумијева велика овлашћења предсједника, па зато не чуди што многе политичке иницијативе потичу управо од њега. Један од главних приоритета политике је стварање грађанског друштва и заштита људских права, борба против корупције и криминала, повећање безбједности у свим сферама и јачање националне свјести и поноса. У циљу што веће демократизације друштва, предузети су многи кораци. Један од њих је увођење веб камера на гласачким мјестима, како би се спријечиле оптужбе, како домаћих тако и страних критичара, о изборним манипулацијама и незаконитостима. Да би се стало у крај корупцији у државним институцијама, недавно је донијет закон којим се забрањује државним функционерима да посједују имовину или банкарске рачуне у иностранству.

Састав руске Думе, Извор - Википедија

21

Profile for  Газета

Газета број 7  

Часопис Друштва српско руског пријатељства Братство.

Газета број 7  

Часопис Друштва српско руског пријатељства Братство.

Advertisement