Page 12

Илија Ковачевић

ТРИЈУМФ ВОЉЕ „Иза Волге за нас није било земље.“ (натпис на гробу Василија Зајцева)

Слика 1, Василиј Зајцев, дио цртежа панораме Стаљинградске битке, преузето са: http://www.volfoto.ru

Сад дуните у три половине ове хаотичне цјелине и нека секвенца људске трагедије, под именом Битка за Стаљинград, почне тећи . Ту ћете примјетити човјека ког зову Зајцев, Василиј Зајцев. Он долази из неког горштачког мјеста са Урала, гдје је морио вукове у трку. Он је снајпериста који не промашује. У раније описаној сценографији он је риба у води. Ви га примјећујете, јер гледате холограмску битку у своме стану. Нацисти не могу, зато гину. Из тог разлога њемачки каменоресци раде прековремено. 225 војника Вермахта, од чега 11 колега снајпериста зијанило је живот под руинма Стаљинградским, а од метака Василија Зајцева. Уз раме Зајцеву, који постаје и медијска сензација, Германе у душу убијају и мање познати, али не много мање ефикасни снајперисти, Куликов и Зикан. Од три половине ове трагичне симетрије прошла је само зима. Рат се наставио, а Василиј је улазио у легенду на рушевинама Стаљиновог именграда. Знам да сада знате ко је овај бесмртник. Ко није гледао “Enemyatthegates”,нека погледа. Ко није ништа читао о њему, нека прочита. Ово није Википедијин чланак и не дај Боже да сува фактографија умори читање. Ово је мјесто, да се буде прагматичан и извуку какве максиме из повијести ловца на уралске вукове и оне опасније, швапске. Да испијемо антидоте и поставимо замке.

12

Постпразнична малодушност и истрошеност имају бити третирани антидотима, ма каквим било. За тек надолазећу депресивност, замке и гвожђа разасућемо по густој шуми на чијем смо ободу, нек цркне под њима ником не требала. Антидот и замка, дакле, треба да буде овај текст, као и сваки што треба да буде. То су његови разлози. Замислите, сад, најљућу зиму којој сте били свједоци. Потом замислите зиму, од те зиме двоструко љућу и још пола од тога љућу. Не читајте даље, тј. док не призовете пред очи што се од Вас тражи. Залеђене брезе, леден ваздух, црвени образи и гангренозни екстремитети - хладноћа! Пола од тога, оставите сад по страни. Ово је на реду за присјећање. Најраскопанији и најразрушенији град који сте угледали, или село. Не тражи по интернету, не гледај на кабловској. Замисли. Може ли се!? Армирани бетон, алуминијум, опека, шљунак и цијеви у пепелу и праху, а ни камен на камену који није помјерен. Солитери, куће, страћаре и замкови болесни на смрт, у смраду и распадању. Пола и од тога сад оставите по страни. Вријеме је да се овим Ваша памет забави. Људи у сурим, зеленим и црним зимским капутима пуцају у оног прекопута, а не играју пејнтбол. Много људи, више него што можете да замислите. Пушке, метке, чауре и барут замислите, кроз контраст филмске патетике или нативно, без ње. Пригушене крике одлазећих људских бића, некрополу која не врви самим црвима већ и животом који хоће уточиште радије у смрти, него под сметљиштем које му не да даха.

година 2013.

Бр. 7

Profile for  Газета

Газета број 7  

Часопис Друштва српско руског пријатељства Братство.

Газета број 7  

Часопис Друштва српско руског пријатељства Братство.

Advertisement