Page 7

Тема броја

ИСТОРИЈА 1147. 1237-1238. 1264. 1352. 1367-1369. 1380. 1382.

1448.

1475. 1538.

1612.

1613.

Монголска најезда Москва постаје пријестоница Московске кнежевине Епидемија куге шири се Европом и погађа и Москву

Битка на Куликовом пољу У Москви улази у оптицај ковани новац Руска Православна црква проглашена аутокефалном, а епископ рјазански Јона изабран за митрополита Москве и цијеле Русије Почет ак изградње Успенског сабора у Кремљу Московско насеље Китај-город такође добија своје камено утврђење Москва ослобођена од пољсколитванских интервенционист а послије трогодишње окупације Михаил Романов крунисан за руског цара, чиме почиње тровијековна владавина династије Романов „Сони устанак“ у Москви

1662.

„Бакарни устанак“ у Москви

1698.

„Стрелецки устанак“ у Москви

1712.

Руска пријестоница сели се из Москве у Санкт-Петербург

1775.

Основан Московски универзитет

1851. 1867. 1918.

Почет ак Отаџбинског рата и побједа над Наполеоном у Бородинској бици Отворен жељезнички саобраћај између Москве и Санкт-Петербурга Русија продаје Аљаску Сједињеним државама Послије Октобарске револуције Москва опет постаје пријестоница Русије (Совјетског Савеза)

1934.

Пуштен у саобраћај руски метро

1941.

Почет ак великог Отаџбинског рата и битка за Москву против Хитлерове армије

1991.

Распад Совјетског Савеза

година 2011.

У XIV вијеку московски кнез, Иван I Данилович Калита (12881340.), је знатно утврдио економску и политичку моћ Москве, а припајањем низа сусједних кнежевина Московској Кнежевини њену територију седмоструко увећао

Изградња камене тврђаве Кремља

1648.

1812.

Бр. 1

По први пут се у писаним документима помиње Москва

У Ипатијевском љетопису из 1147. године по први пут се помиње Москва, а као њен оснивач новгородски кнез Јуриј Долгоруки (крај XI вијека1157.), који је на обали истоимане ријеке подигао дрвене бедеме. С тога се ова година условно узима као датум оснивања града.

Међутим, многе несреће су у том вијеку задесиле Москву. Више пута су у њој буктили пожари, а народ је погодила куга. Но најстрашнија је била Монголска најезда 1237-1238. год. Монголске хорде („Златна хорда“) на челу са Батуканом продиру у Москву и спаљују је до темеља, а опустошена Русија пада под њихову власт. Али Москва није опустјела. Напротив, њени становници су изнова градили куће и храмове, а московски кнез Иван Калита је највише градио у Кремљу. У Москву је из Владимира пренијето сједиште поглавара руске цркве, па је Кремљ постао центар општеруске црквене власти. Године 1264. Москва је постала пријестоница Московске Кнежевине. Град се постепено ширио, а све више руског становништва се настањује у Москви, јачајући њен привредни развој. Овако ојачана Москва припрема се за борбу против Монгола. Велики кнез московски, Димитрије Иванович Донски (13501389.), унук Ивана Калите, у својим припремама за судбоносне битке утврђује пријестоницу Московске Кнежевине. На прилазима граду подиже низ манастира, „чувара Москве“, а умјесто изгорелог дрвеног бедема Кремља, зида неприступачну тврђаву од бијелог камена. У кључну битку против Монгола, Димитрије Донски је пошао 8. септембра 1380. године. Битка се одиграла на Куликовом пољу, у долини ријеке Дона, гдје је монголски кан Мамај убједљиво поражен. У XV вијеку долази до проширења територије Московске Кнежевине, а до краја вијека ствара се јединствена руска држава. У истом вијеку, Русија је коначно збацила и монголску власт под којом је била читавих 250 година. Раст политичке и економске моћи праћен је интензивном градњом, која се огледа како у реконструкцији Кремља тако и у градњи изван њега, због чега се Москва убраја међу највеће свјетске градове тога доба.

06

Profile for  Газета

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Advertisement