Page 55

Слово православља

„Служећи Литургију Светог Јакова, ми се молимо њему и свима светима да и нас подрже у његовој вери, која се увек показује у делима. Као што је тело без душе мртво, тако је и вера мртва без добрих дела. Да вером живимо и тако освештамо њоме и душу и тело и да се спремимо за Царство Небеско! Господе Исусе Христе, Сине Божији, који си дошао да све народе научиш Истини, помози и нама да и ми будемо у вери и Истини, по науци наших Светих Предака, који су знали да живе по тој вери! Ако будемо тако живели, опстаћемо и поред наших непријатеља, ма колико их било. Знајмо и то, да ово садашње побољшање нашега стања није настало због тога што смо ми добри, већ зато што су наши непријатељи прешли сваку меру безумља. Оно раскопавање српских гробова и кидање тела детета код Вучитрна, које се догодило на Крстовдан, јесте дело које вапије на Небо. Помолимо се и за оне који су то починили! Амин. * * * „Добро треба чинити из дужности, не чекајући да се појави љубав за добрим делима, јер ако на љубав будемо чекали, вероватно никада нећемо ни чинити добро. Љубав је највећа врлина, до које се стиже кроз претходно испуњавање Божијих заповести. Свест о дужности да живимо по Божијој вољи јесте најсигурнији и једини лек од произвољности и самовоље. Дисциплина је нарочито спасоносна за људе који су уморни и очајни. Ако желиш да помогнеш ближњима у њиховом спасењу ти онда спасавај себе самога. То је већ помоћ за њих, јер си тиме учинио да је макар један члан цркве здрав... Одвикавање од греха исто је што и вађење рођеног ока. Сваки грех који чинимо, чинимо из сујете. Донекле у томе игра улогу и незнање, наивност. Зато се од нас тражи да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Потребно нам је обоје. Не ваља ни оштроумље без безазлености, које је зло, нити безазленост без мудрости, која је глупост. Човеку који пати од сујете, који служи себи, много је стало до тога какви су други према њему. Али, ако би служио Богу, онда би се бринуно само за онога коме служи, за Бога, и не би га занимало шта други о њему причају. Неки људи мисле да њима по праву припада милосрђе других. Не схватају да је то њихова слобода. Ми хришћани јесмо често наивни али не смемо бити прости... * * *

Бр. 1

година 2011.

„Треба да се испуњавамо добром јер није довољно само не чинити зла. На скали величина има нула и позитивне и негативне величине. Не може се остати на нули. Само позитивно узрастање вреди. То лепо објашњава Јеванђеље када говори о човеку из кога је изашао бес али се поново вратио са седам других бесова горих од њега, када је дом човеков био очишћен и пометен (празан) и лако се уселио у њега. Празнина зрачи и усркује. Ако није Свети Дух у човеку, онда му долази зао дух. Нечији јарам морамо носити. Зато узмимо Христов благи јарам! Ђаво побеђује на зло, а њега је лакше и чинити али ђаво нам не може нашкодити без нашег пристанка да га слушамо. Чувајте снагу коју имате и трудите се да је сву употребите на добро. Не дозволите да своју снагу трошите у гресима. Не можемо рећи: Имамо мозак, па ћемо некако ескивирати из пакла, када стигнемо тамо. Отуда се не може побећи. Ако одемо у пакао, видећемо да смо узалуд протраћили време, а ако неко задобије рај, видеће да се живот могао и разумно проживети. Свети Василије Велики је најбоље објаснио шта је грех. Он говори о греху, пороку и о врлини. Реч грех се употребљава за појединачно, конкретно грешење. Порочност је стална, хронична заробљеност воље неким грехом, навика на грех. Стручно речено, порок и грех значе употребљавање дарова Божијих, који су добри, на зло, а врлина је употребљавање добрих дарова Божијих на добро. Немојте дозволити да неки грех овлада вама, јер тако бисте постали робови и мука је жива онда да се ослободимо. Чувајте се највише од пијанства, пушења, онаније и блуда, коцке и другога. Гордост је извор свих грехова. У основи сваког греха лежи егоизам, себичност. У себичности човек неће да зна за друге господаре, него сам хоће да буде господар и зато одбацује Бога. Бог је рекао: Не чини прељубе! Не кради! Не убиј! Али горди човек неће да слуша. Тако је грех безакоње, неслушање Бога. Када Бог не би постојао, онда не би постојао ни грех, јер би се тада изгубили морални појмови. * * * „Ето, ја рекох и спасих душу. Спаситељ је говорио: „Ко има уши да чује нека чује“. Ја не могу да кажем тако узвишене речи али пошто говорим оно што сам дужан да вам говорим, науку Христову, зато кажем: „Рекох и спасих душу“. * * *

54

Profile for  Газета

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Advertisement