Page 52

Слово православља

„Добро, децо, кажите ми шта све има у гибаници“, пита их владика Павле. „Тесто, јаја, сир, кајмак“, набрајају ђаци.„А шта сте данас јели“, пита даље владика. „Хлеб, јаја, сир, мало кајмака“, одговарају ђаци. „Јели сте, значи, све оно што има у гибаници“, закључи владика на општи пљесак младих богослова. - Пожале се вјерници владици Павлу на једног свештеника да не одржава порту- све је у њој зарасло у коров. Оде владика и увјери се у истинитост притужбе. „Што мало не средиш порту, оче“, пита га благим гласом. „Немам будак“, правда се свештеник, „овај, како да кажем, имам будак али немам држаљу. Знате како је, село сиромашно, мали приходи…“ Сутрадан је владика дошао и донио будак и држаљу коју је сам истесао и насадио. „А сад“, рече владика, „среди порту и не брукај се пред народом“. - Док је био владика у Призрену, десна рука му је био професор и прота Радич Радичевић. Прота је, међутим, имао доста разлога да измоли прелазак у Приштину, што владици није одговаралокако да се лиши драгоцјеног сарадника, поготово што у Приштини има доста добрих и способних свештеника. Пролазило вријеме, владика заборавио на молбу али прота чекао прилику. Једног дана примјете да је вјетар откинуо парче лима са крова цркве. Владика предложио да се нађу двоје мердевина, да се увежу, а он ће, онако лак, да се испење и поправи. Прота ће, по договору, држати мердевине и бринути о њиховој сигурности. Кад је посао био упола готов, прота запрети: „Владико, или Приштина или ја дрешим мердевине“! „О тим ситним земаљским стварима не треба разговарати на овако високом месту“, узврати владика и настави да поправља кров. - Патријарх има свештеничку пензију али и то даје сиромашним студентима и убогим људима који пружају длан. Других прихода нема. Свету дужност Патријарха обавља, како би се то савременим језиком рекло- волонтерски. Није шкртица, напротив, даје све што има али не подноси расипништво. Тражи од свештеника и монаха да сами поправљају, крече и уређују храмове у којима служе.

Послушали свештеници али дјелимично- набавили материјал, дали добри људи али рекли да не знају да малтеришу и крече, а опасно је да се пењу под куполу. Одржао и владика обећање и дошао да их подучи. Овдје, заправо, почиње онај драматуршки дио, пун заплета и необичних дијалога. Кад су владику помоћу чекрка и конопца испели под куполу и кад је започео да малтерише, један од свештеника, онај што је држао конопац повика: „Хоћете ли ви, Преосвећени, дати благослов да платимо раднике или да ја испустим овај конопац“? „Нема плаћања за оно што можете сами да урадите. Кад ја стар могу на чекрк, можете и ви млади. Али, ако имате пара платите мени“- рекао владика с висине и наставио да малтерише. - Најавио Патријарх Павле својим сарадницима одлазак на Косово, рекао и вријеме поласка. Сутрадан се сви ужурбали, траже аутомобил, возача, бензин. Све је некако сређено али нема Патријарха. У неко доба јавише да је Патријарх виђен у возу. - Један наш лист, који се низ година одупире комунистичком насиљу, неукусно се нашалио на рачун Патријарха Павла. Вјештом монтажом „видео“ га је у џинсу, у руку му је тутнуо калашњиков, за појас заденуо две бомбе и пиштољ, а леву руку украсио модерним сатом. Мало су се љутили у Патријаршији али је Патријарх, кад је видео ту монтажу, рекао: „Види, Бога му љубим, додали ми и сат, а никад га нисам имао! То је био његов једини коментар. - Примјетили Патријарху Павлу да има лијепе ципеле, лаке, удобне, сјаји се кожа. „Јесте“, осмјехује се он, „удобне су, могу у њима дуго да пешачим“. „Гдје сте их купили“- питају Патријарха. „Ех, купио“, рекао је и одмахнуо руком као да је ставио тачку на разговор. Иза ових ципела стоји мало необична прича. Ове ципеле су, у ствари, некад биле женске чизме. Нашао их Патријарх, бачене, близу куће своје сестре. Загледао их, превртао, видио да су старе и очуване. Послије неколико дана у својој малој радионици начинио је себи добре ципеле.

Старешина храма у Пећи, прота Станко, људина од два метра, договарао се са братијом да реновирају цркву. Сачинили спецификацију, колико материјала набавити и колико платити мајсторима. Све то, уз писмо, послали тадашњем владици Павлу, очекујући благослов. Отуда убрзо стигао отпоздрав- владика навео имена људи који ће бесплатно дати пијесак, креч, цемент, мјешалицу. Што се радова тиче, рекао им да то могу сами али ако не знајуето њега да им покаже.

51

Патријарх Павле на лијечењу на ВМА Бр. 1

година 2011.

Profile for  Газета

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Advertisement