Page 46

СЛОВО ПРАВОСЛАВЉА Страхиња Стојаковић

БЛАЖЕНОПОЧИВШИ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ПАВЛЕ БИОГРАФИЈА Патријарх српски господин Павле, по рођењу Гојко Стојчевић, рођен је 29. августа по старом, односно 11. септембра (Усекованије главе Светог Јована Крститеља) 1914. године по новом календару, у славонском, српском селу Кућанци, срез Доњи Михољац, у тадашњој Аустроугарској, а данашњој Хрватској, од родитеља Стевана и Ане, земљорадника.

ДЈЕТИЊСТВО И ШКОЛОВАЊЕ Рано је остао без родитеља. Отац Стеван је отишао да ради у Америку. Тамо је добио туберкулозу и „вратио се кући да умре“ кад је Гојку било три године. Иза Стевана су остала два сина, Душан и Гојко. Послије тога, мајка Ана се преудала и родила три ћерке и при рођењу треће је умрла. Душан и Гојко су остали са баком Драгом и тетком, најстаријем очевом сестром. Тетка их је одгајала заједно са својом ћерком Агицом која је била девет година старија од Гојка. Схвативши да је дијете „врло слабачко“, тетка га је поштедила сеоских послова и омогућила му да се школује. Четвороразредну основну школу завршио је у Кућанцима. Љето 1925. провео је у манастиру Ораховица припремајући се за одлазак на даље школовање у Тузлу. У Тузли је завршио нижу гимназију у периоду између 1925. и 1929. године. За то вријеме је становао код стрица у сиромашној десеточланој породици. Послије завршене ниже гимназије у Тузли завршио је шесторазредну богословију у Сарајеву (1930. - 1936). У то вријеме богословијом је управљао митрополит Петар Зимоњић. У школи је био запажен као добар појац и био је други тенор. За вријеме школовања становао је у интернату богословије. До 1936. његов брат Душан је постао обућар и оженио се, а Гојко је љета проводио код тетке на селу, бавећи се пољопривредним пословима. У Београд је дошао 1936. године, гдје је уписао Богословски факултет, а у пријестоници га је затекао други свјетски рат.

РАТ И МОНАШКИ ЖИВОТ На Богословском факултету је дипломирао 1942. године, а као прогнаник и избјеглица у вријеме другог свјетског рата боравио је у манастиру Свете Тројице у Овчару, а био је вјероучитељ и васпитач дјеце избјеглица из Босне у Бањи Ковиљачи. У то вријеме његовог брата Душана убиле су усташе. Када је једном приликом изводио дјецу на ријеку, један дјечак је почео да се дави и Гојко је скочио у хладну воду да му помогне. Убрзо се тешко разболио. Добио је туберкулозу и љекари су предвиђали да му је остало три мјесеца живота. Било је то августа 1944. године. Отишао је тада у манастир Вујан гдје је живио неко вријеме изолован од осталих монаха и молитвом је успио да се излијечи од ове болести. У знак захвалности Господу што му је подарио здравље, изрезбарио је и поклонио манастиру дрвени крст са распећем, који се и данас чува у манастиру. Будући Патријарх Павле

45

Бр. 1

година 2011.

Profile for  Газета

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Advertisement