Page 13

Тема броја

КРЕМЉ Кремљ је срце Москве и цијеле Русије. Сама ријеч „кремљ“ значи градска тврђава, тако да многи градови имају свој „кремљ“, а најпознатији је московски. Налази се на ушћу ријека Москве и Неглине, на Боровицком брежуљку. Препун је грађевина разнолике архитектуре, која открива дугу и фасцинантну историју. Легенда каже да је група руских племића током лова угледала огромну двоглаву птицу како налеће на вепра и односи га на врх брда. Те ноћи племићи су сањали град шатора и златних купола и већ идуће јутро су одлучили да изграде насеље на врху брда. Оснивачем Кремља се сматра Јуриј Долгоруки који је 1147. године на брду изградио прву тврђаву од дрвета. Сукцесивна смјена владара оставила је трага на Кремљу и његовој архитектури која је кроз вијекове постајала све разноврснија. До XVl вијека већи дио града се налазио унутар кремаљских зидина. Кремљ је касније постао званична царска резиденција и унутар њега су живјели најмоћнији племићи и поглавари Руске Православне цркве. Укупна дужина кремаљских бедема је 2235 m. Дебљина им је различита од 3,5 до 6,5 m, а висина је такође неједнака од 5 до 19 m. Најфасцинантнија кула изграђена 1491. год. под руководством Пјетра Антонија Соларија је Спаска кула (67,3 m) која је све до ХVll вијека носила назив „Фроловска кула“. Тада је у њеној капији постављена икона Спаситеља и тиме је Спаска кула постала, а то је и данас, главни улаз у Кремљ. Најстарија је Тајничка кула, највиша је Тројицка кула (76,35 m), а испред ње је изграђена кула Кутафија, која је најмања кремаљска кула 13,5m. У центру Кремља налази се Саборни трг, оивичен Успенском, Благовештенском и Архангеловском саборном црквом, храмом Полагање риза и Звоником Ивана Великог. Саборни трг је настао у XIV вијеку, а данашњи архитектонски комплекс Саборног трга се формирао почетком XVI вијека.

Лењинов маузолеј Бр. 1

година 2011.

Успенска саборна црква је најстарија и најважнија кремаљска црква, зидана је од 1475. до 1479. год. под руководством италијанског архитекте Аристотела Фијоривантија. Премјештањем сједишта Руске Православне цркве 1326. године из Владимира у Москву, она постаје њен заштитник и током четири вијека била је главни храм Русије. У њој су крунисани престолонасљедници, проглашавани државни укази, сахрањивани руски митрополити и патријарси, чије се гробнице налазе дуж зидова. Црква за Русе има велики значај, а као и руски народ често је страдала. Наполеонова коњица је 1812. год. у њој држала своје коње, 1917. год. је била под артиљеријском ватром током оружаних сукоба између бољшевика и белогардејаца, да би након премјештања средишта бољшевичке власти у Москву 1918. год. одржана последња васкршња служба и то уз посебно Лењиново допуштење. Наредних седамдесет година црква је била затворена, а одржавање служби забрањено. Црква је за јавност отворена 1990. Године. Унутрашњост Успенске саборне цркве је пространа, освјетљена, оригиналне фреске су дјело познатог сликара Дионисија, а у цркви се чувају и иконе из периода Xl-Xll вијек које имају непроцјењиву историјску и умјетничку вриједност. У храму се налазе и изванредна дјела примјењене умјетности, тзв. Мономахов пријесто, односно царско мјесто Ивана Грозног (1551); патријархово мјесто од бијелог камена (XVl вијек); китњасти бронзани шатор, рад мајстора Димитрија Сверчкова (1625); дванаест полијелеја од позлаћене бронзе, вишередни свијећњаци (XVll вијек) итд. Најстарије дјело примјењене умјетности у цркви јесу јужна врата, која су 1410. године допремљена у Москву из Суздаљске саборне цркве.

Звоник Ивана Великог чини јединствену архитектонску цјелину са окoлним велељепним храмовима. Торањ је висок 81m и сматра се чудом неимарске вјештине са почетка XVl вијека

12

Profile for  Газета

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Advertisement