Page 10

Тема броја

Поред већ споменутих историјских личности, Москва је изњедрила многа имена, важна у руској али и свјетској књижевности, науци, архитектури итд. Међу тим знаменитим Русима свакако се истичу: Фјодор Михајлович Достојевски(1821-1881.), руски писац, творац психолошког романа. Уз Лава Толстоја најзначајнији представник руског и европског реализма XlX вијека. Његови најзначајнији романи су „Браћа Карамазови“, „Злочин и казна“, „Записи из Мртвог дома“, „Идиот“, „Зли дуси“, „Бедни људи“ и „Понижени и увређени“. Михаил Васиљевич Ломоносов (1711-1765.), научник и природњак, просвјетитељ и пјесник, положио је темеље савременог руског књижевног језика. Оснивач је Московског универзитета, који од 1940. године носи његово име. Матвеј Фјодорович Казаков (1738-1812.), архитекта, један од родоначелника руског класицизма XVlll вијека. Многа његова здања данас красе руску престоницу: Кремаљски Сенат, излетнички комплекс Царичино, корпус Московског универзитета, Петровски дворац, Голицинова болница и др. Константин Андрејевич Тон (1794-1881.), најзначајнији архитекта XlX вијека у Русији, најзначајнији представник електичког „руско-византијског“ стила. Аутор низа величанствених грађевина у Москви: Храм Христа Спаситеља, Великог Кремаљског дворца, кремаљске „Оружане палате“, Лењинградске жељезничке станице и др.

Николај Васиљевич Гогољ (1809-1852.), велики руски писац, родоначелник епохе реализма. Писао приповјетке (збирке „Мир-город“, „Вечери на салашу крај Дикањке“, „Арбеске“), романе („Мртве душе“) и драме („Ревизор“), прожете иронијом, горким хумором и поразном сликом руских карактера. Александар Сергејевич Пушкин (1799-1837.), највећи руски пјесник и један од најзначајнијих пјесника епохе романтизма уопште, родоначелник модерна руске књижевности и руског књижевног језика. Писао пјесме, поеме, романе и драме у стиховима, међу којима су најзначајније „Борис Годунов“, „Јевгеније Оњегин“, „Пикова дама“, „Капетанова кћи“, „Моцарт и Салијери“, „Камени гост“ итд. Погинуо је у двобоју. Михаил Јурјевич Љермонтов (1814-1841.), руски пјесник, писао пјесме, поеме и приповјетке. Најзначајније су његове поеме „Демон“, „Пјесма о трговцу Калашњикову“, песме „Облаци“, „Пророк“, „Отаџбина“, „Бородино“. Свјетску славу стекао романом „Јунак нашег доба“. Погинуо је у двобоју. Владимир Григоријевич Шухов (1853-1939.), инжењер, конструктор и проналазач, назван руски „Едисон“. Завршио Императорски московски технички факултет 1876. године. Конструисао је цијевни парни котао (златна медаља на Свјетској изкожби у Паризу 1900. год.), ерлифит за експлоатацију нафте, израдио је пројекат водоснабдјевања Москве, затим конструисао и изградио прве нафтоводе у Русији и први у свијету пронашао термички метод индустријске прераде нафте, као и метод индустријске производње аутомобилског горива (бензина) и др.

Ф. М.Достојевски

09

Николај II Александрович

Бр. 1

година 2011.

Profile for  Газета

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Газета број 1  

Часопис је штампан 2011.године

Advertisement