Page 1

Сремчеве приче Прва нишка гимназија „Стеван Сремац”

У овом броју: Из историјата

Die lektorin ist da

Бајке детињства

Позорница... Из сећања бивших ђака Беседништво - „Rem tene, verba sequntur ” Гости књижевници НЕ насиљу Најбољи међу најбољима Предузетнички напред Екскурзије Форум ИКТ-а Стварам, пишем, фотографишем

Јун 2016.

Број 4


q! мч " C!,ч

Редакција: Главни и одговорни уредник: Милан Стојановић, директор Главни уредници: Зорица Миленковић и Валентина Андрејић Ристић, професори Ученик-уредник: Кристина Николић Лектор: Милена Нешковић, професор Технички уредник: Силвана Ивковић, професор

p ч 3! д…,*= Кренимо заједно у авантуру, јер пред вама је четврто електронско издање нашег школског часописа „Сремчеве приче”! Новинарски тим наше гимназије потрудио се да испрати најлепша и најзначајнија дешавања у школи. У овом издању моћи ћете да прочитате о културним манифестацијама, спортским догађајима и успесима наших ученика у протекле две године. На нама је била велика одговорност и част писати о свему томе. Потрудили смо се да што верније пренесемо ове дивне тренутке. Проживимо их опет читајући часопис! Надам се да ћете уживати. j!,“2,…= m,*%л,ћ IV3

2

Новинари: Кристина Николић, IV3 Марија Ђигић, III1 Анђела Рис, III1 Мина Mатић, III1 Литерарни радови: Дуња Цекић, IV1 Миљана Младеновић, IV1 Андријана Вишњић, IV1 Андријана Михајловић, IV1 Јана Кнежевић, III2 Јелена Гардашевић, I2 Милица Стојаковић, IV1 Фотографије: Игор Соколовић, I5


q! мч " C!,ч

ИЗ ИСТОРИЈАТА

Т

махале, у Нишу се отварају први

е давне 1878. године први пут је зазвонио телефон у Конектикату, у Енглеској; у Бољшом театру Московљани уживају у извођењу балета „Лабудово језеро“ Петра ИљичаЧајковског; Емил Зола завршава свој роман „Нана“... А на Балкану, мозаику разних народа и различитих вера, коначно – мир. Санстефански споразум, Берлински конгрес... Балкан је ослобођен Османског царства. Београд постаје престоница независне Србије, а Ниш... Како би старе Нишлије рекле: „Отишли Турци, дошла слободија, Ниш – живнуо!“ Те јесени, у то мераклијско време,

угоститељски објекти, прве кафане – Српска круна и Код слоге. Ниш добија прву цивилну апотеку, почиње да ради велика

Војна

одлуке

Владе

указом

кнеза

болница.

На

Кнежевине Милана

основу Србије,

Обреновића,

основана је и прва нишка гимназија. Недалеко

од

Тврђаве,

нишавског

кеја,

у

сенци

надомак дрвореда

Јеронимове улице, у приватној кући Бега Ђаковија, почиње са радом 1. октобра

1878.

У

школу

долази

48

ученика, а један од првих гимназијских професора био је познати писац –

док је град још увек био подељен на

Стеван Сремац. 3


q! мч " C!,ч

Die lektorin ist da!!! Са лекторком из Немачке успешније се учи немачки!

Д

вадесетдеветогодишња Немица Катарина Нигемајер од септембра ради као лектор за немачки језик у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац". Три године ће радити у билингвалним одељењима, у којима се настава паралелно одвија на српском и немачком језику. Билингвалци гимназије „Стеван Сремац“ слушају неколико предмета на два језика ‒ српском и немачком. Предност нове наставе са лекторком Катарином Нигемајер јесте у томе што рођена Немица учи ђаке правилном изговору и конверзацији, трудећи се да им што више приближи и обичаје, културу и традицију Немачке, земље чији језик уче. Ученици билингвалних одељења нестрпљиво су ишчекивали долазак лекторке из Немачке, јер верују да ће им она као изворни говорник помоћи да потпуно савладају језик и користе се њиме у животу. Задовољство је обострано, јер су Катарину ђаци „купили“ својим лепим понашањем. „Била сам пријатно изненађена мотивацијом ђака да науче немачки. Они су веома знатижељни. Свесни су своје одговорности и добровољно ми шаљу на мејл задатке које сами раде, саставе које пишу. У Немачкој су ђаци другачији. Нису овако концентрисани и дисциплиновани. Овде су ученици мирнији и пажљивији на часу“, искрена је лекторка.

Похвале стижу и од стручњака из Министарства! Иако су тек други разред гимназије билингвалног одељења, они плене нивоом знања немачког језика. То им је признала и делегација коју су чинили чланови Комисије за двојезичну наставу Министарства просвете и представник немачке Централе за школовање у иностранству Борис Менрат, при недавној посети Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“, а након присуства једном часу билингвалне наставе. „Настава на немачком је веома занимљива. Другачији је приступ, настава није сувопарна, имамо често радионице и постоји интеракција, што је веома важно, тако да смо све активнији. Значи нам рад са лекторком, зато што смо стално окружени немачким језиком и причамо искључиво на немачком. Приметан је велики напредак, и све смо слободнији у комуникацији“, кажу Петра Ђорђевић и Вукица Стојковић, ученице билингвалног одељења.

4


q! мч " C!,ч Ученици већ слободнији у конверзацији Осим што раде на редовним часовима, раде и ван наставе. Убрзо по доласку лекторке, заједно су осмислили и извели занимљив предновогодишњи програм како би свима приближили обичај празновања Божића у Немачкој. Леа Вучковић, ученица првог разреда билингвалног одељења гимназије, већ примећује да је због рада са лекторком постала слободнија у конверзацији, јер и уколико направи неку грешку, Катарина је ту да је исправи. „Заиста је добра и уме лепо да објасни. Форсира све нас да што више причамо на немачком", рекла је ученица Леа. Поред тога што Катаринини ученици усавршавају језик, они на часовима на немачком шире општу културу. Ученик прве године гимназије Коста Костић каже да је веома важно што за лектора има изворног говорника који их учи не само језику већ може да им приближи и свакодневни живот, али и обичаје и културу Немачке.

И комплексне текстове савладавају са лакоћом! Важност постојања оваквог одељења јесте велика, сматра Борис Менрат, представник немачке Централе за школовање у иностранству, њен координатор и стручни саветник за немачки језик за целу југоисточну Европу. Он је, такође, веома задовољан функционисањем билингвалног одељења у нашој школи. „За ученике је веома значајно то што ће у четвртом разреду моћи да положе испит на нивоу Ц1, и то бесплатно. Важно је што ће они као ученици билингвалног одељења заиста научити језик на

високом нивоу. Са 'нормалном' наставом тешко је постићи ниво знања говорног језика, док су могућности у билингвалном одељењу много веће и ученици стичу више знања. А комбинација знања и употребе говора веома је плодна. Ви не можете ни представити себи колико комплексне текстове, већ на другој години у гимназији, они са лакоћом савладавају, а то је могуће само кроз интензивну наставу “, истиче Борис Менрат.

5

Катарина је заволела живот града у коме ће остати наредне три године Када је добила понуду да дође у Ниш и ради, Катарина је најпре обавестила своју породицу, која је подржала и са одушевљењем поздравила њену одлуку да дође и ради у Србији, у граду на Нишави. Од баке и деке, који су пре више од тридесет година долазили као туристи у наш град, Катарина је већ слушала о нишкој Тврђави, нашој националној кухињи, о кајмаку, ајвару, а открила је и кисео купус који до сада никада није пробала као салату. Катарина је пуна позитивних утисака и врло вредно учи и српски језик. „Желела сам да упознам Источну Европу. И Штутгарт и Ниш су релативно велики градови, допадају ми се тргови, пијаце, а нарочито рад у школи и колеге које су изузетно отворене. Људи су овде мање компликовани“, каже кроз осмех Катарина.


q! мч " C!,ч Трећи Дани руског дечјег филма у Србији „Бајке детињства” одржани су од 15. до 19. септембра у Нишу. На више локација у граду били су приказивани најбољи дечји руски филмови намењени основцима и средњошколцима, али и свим другим љубитељима кинематографије. Дани су почели 15. септембра у највећој сали града Ниша, у Дому војске. Церемонији отварања присуствовали су познати руски глумци, редитељи, музичари, али и дечје уметничке групе из Србије. Међу учесницима били су и ученици Прве нишке гимназије „Стеван Сремац”. На свечаном отварању песму из једног руског дечјег филма успешно су извели Павле Ранђеловић и Петра Ђорђевић и доживели овације у пуној сали Дома војске. „Организујући овај фестивал, живим у нади да је то потребно нашим народима. Не мењају се они захваљујући влади, већ људима. Важно је да се српској деци покаже њима блиска по духу култура. Када угледаш радосне дечје очи у сали, схваташ да труд није узалудан“, рекао је директор Дана Филип Кудрјашов. Током фестивала приказано је петнаест анимираних филмова, као и два играна и четири документарна руска филма. Сви анимирани филмови радови су студија Сојузмултфилм, Пилот, Пчела, за последње две године, тј. апсолутно нови филмови руске кинематографије. Главно дешавање била је пројекција анимираног филма Необично путовање Серафиме, одмах после његове премијере у Русији.

Ученици Прве нишке гимназије на Данима руског дечјег филма у Нишу „Бајке детињства” Цртаћи су важни за развој личности детета „Цртани филмови из ранијих година увек су слали важне поруке деци и доносили су добро деци. Чини ми се да су неговали позитивне вредности, пре свега када је реч о односу међу децом, и васпитавали су генерације и генерације. Последњих година генерације одра-стају уз цртаће чији јунаци носе извесну дозу агресивности, у њима има сукоба, туча, агресије. Раније није било тога. Сматрам да цртаћи треба да негују добро и доносе добро, и да треба да побеђује добро, а 6

не зло, јер цртани филмови су веома важни и за развој личности детета, које одмалена треба да развија позитивне вредности, а модели понашања треба да буду позитивни. Деца често желе да личе на своје јунаке, по карактеру, по поступцима које чине, и зато они треба да носе добро“, рекао нам је директор фестивала и редитељ Филип Кудрјашов. „Међу гледаоцима у Србији вероватно има оних који памте

продукцију Совјетског Савеза, али не познају савремени руски дечји филм, осим можда Маше и медведа. А руска дечја савремена кинематографија је веома богата и занимљива, филмови су професионално урађени, продукција је на високом нивоу, тематски су дубоки и носе снажне позитивне поруке”, каже руски редитељ.


q! мч " C!,ч Марија Сопова и Јура Румјанцев заједно са ученицима руског језика из Ниша и Алексинца снимили су филм „Гост“ Они су претходно успешно радили на његовом осмишљавању и снимању, током мастер класова који су трајали по читав дан. И за руску екипу и за наше ученике тај рад представљао је велико задовољство. Нашу школу представљали су, као део ове екипе, Анђела Рис (III1) и Немања Тимотијевић (II1). „Учешће у радионицама током којих смо учили како настаје филм, а и сами учествовали у стварању филма о Нишу, веома је корисно.

Важно је зато што је отворило разне могућности, подстрек је и да будем што боља у даљем учењу руског језика како бих се успешније споразумевала са људима на руском. Било је занимљиво од почетка, писање сценарија било ми је нарочито интересантно. Дивно је искуство, одлично смо се споразумевали, добро смо се и забавили, и драго ми је што сам била део свега овога“. Анђела Рис (III1)

„Ово је јединствено искуство. Поред тога што учимо о процесу настајања филма са професионалним редитељем из Русије, важно је и што све време слушамо руски језик од изворних говорника и сами више говоримо на руском, усавршавамо језик и говор. Дивно искуство.“ Немања Тимотијевић (II1)

Најбољи руски дечји филмови пред Нишлијама Редитељка Марија Сопова Редитељка Марија Сопова била је одушевљена заинтересованошћу српских ђака да уче о филму и каже да су били успешни у свим улогама: као сценаристи, продуценти, сниматељи, монтажери и глумци. Похвално се изразила и говорећи о њиховим идејама и знању руског језика. „Оно што ме је зачудило и задивило јесте то што је деци из Србије занимљивији документарни филм од играног. Већина деце показала је интересовање за настанак и израду документарца, а очигледно је колико воле своју земљу, свој град и своју културу, јер једна од идеја била је да се снима филм о Нишу, о његовој историји, о људима и култури. Одушевили су ме и заиста их због тога веома поштујем. Мало сам бринула због језика и како ћемо се споразумевати, али се испоставило да се одлично разумемо. Труде се да говоре на руском и одлично разумеју руски, а и ја сам успела покоју српску реч да научим“, каже кроз осмех млада руска редитељка.

7


q! мч " C!,ч

Цео свет је позорница У част 400 година од смрти књижевних великана Вилијама Шекспира и Мигела де Сервантеса, ученици Прве нишке гимназије ,,Стеван Сремац'' приредили су представу на енглеском и шпанском језику. На репертоару су се нашли одломци из најпознатијих дела, између осталог ‒ трагична смрт Ромеа и Јулије, као и Дон Кихотова борба са ветрењачама. Након недеља напорног рада и многобројних проби, на којима су чланови драмске секције, заједно са својим професоркама, доводили сценарио до савршенства како би публици доживљај био комплетан, прва премијера одиграла се 21. априла у свечаној сали саме школе.

8


q! мч " C!,ч Громким аплаузом гости су поздравили и наградили вредне глумце и певаче, чије су композиције сликовито дочаравале период у који смо се те вечери радо вратили. Убрзо након успешне представе, приче и поруке Шекспира и Сервантеса могле су се чути и на сцени нишког биоскопа ,,Купина''. Догађај је био хуманитарног карактера, како би се обезбедила средства за лечење студента Филозофског факултета. Још једном, ђаци су увели публику у саму срж дела и оживели два велика светска писца. Ови успеси подстакли су их да наставе са марљивим радом и спреме својој публици још много театралних изведби. Мина Матић, III1

9


q! мч " C!,ч

У

з богат програм и занимљиве садржаје, и ове школске године обележили смо Европски дан језика. Осим што су виђене поставке којима су се представили страни језици који се у гимназији уче, 25. септембра првој генерацији ученика који су положили DSD1 испит уручене су дипломе уз присуство немачког аташеа за културу. Домаћини овогодишњег Европског дана

језика у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ били су професори немачког језика заједно са ученицима који уче овај језик. Поред њих, својим занимљивим поставкама посетиоцима су се представили професори и ученици осталих страних језика, као и српског језика, а атрактивним и најстаријим издањима на страним језицима представила се и школска библиотека.

Европски дан језика Лепота изучавања страних језика и уручење првих DSD диплома уз присуство високих званица

Немачки језик – прве DSD дипломе Током централне манифестације ученици билингвалног одељења друге године и ученици филолошког одељења четврте године извели су неколико скечева на немачком језику на тему: „Зашто је добро учити немачки језик?" Својим програмом дали су и одговоре на ово питање. Програму су присуствовали и представници Амбасаде Републике Немачке, аташе за културу, коме се придружио господин Борис Менрат, представник немачке Централе за школовање у иностранству и њен координатор и стручни саветник за немачки језик за целу југоисточну Европу, са којим школа има већ успешну сарадњу. Представници Амбасаде Републике Немачке уручили су дипломе ученицима наше гимназије који су у марту полагали DSD испит. Манифестацији је присуствовала и лекторка Катарина Нигемајер, која од 15. септембра борави у Нишу и која ће наредне три године радити са ученицима билингвалног одељења и једном недељно са ученицима филолошког одељења, а посећиваће и класична математичка и језичка одељења. У програму је учествовао и хор наше гимназије, а његови чланови извели су „Оду радости" на немачком језику. 10


q! мч " C!,ч

Српски језик „Хајде да пишемо ћирилицом!'' Ово је слоган који је пратио дешавања на штанду српског језика на овогодишњем Дану европских језика. С обзиром на све учесталију употребу латинице (преводи у филмовима, рекламе, интернет...), наши професори и ученици осетили су потребу да подрже ћирилицу и мотивишу ученике да је користе више него иначе. Ћирилица је део културне баштине српског народа и тако се треба односити према њој, а активности ученика на штанду биле су допринос овој тежњи.

Енглески језик На штанду енглеског језика посетиоце дочекују ученици прерушени у Хермиону, Рона и Харија Потера, јунаке из познатог романа и филма. Енглески језик био је представљен земљама у којима је он матерњи језик, као што су Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Аустралија, Канада, Нови Зеланд, Северна Ирска, Јамајка.

Француски језик Ове године штанд за француски језик био је посвећен моди и Паризу као светској престоници моде. На овом штанду сте могли сазнати више о француским модним трендовима!

Руски језик Штанд руског језика ове године био је посвећен руском, али и светском песнику Сергеју Јесењину (1895‒1925). Ове године обележава се 90-годишњица смрти великог песника и 120-годишњица његовог рођења. На штанду где их дочекују Сергеј и Исидора посетиоци су могли да прочитају најпознатије Јесењинове стихове и погледају презентацију о „вечито младом и трагичном“ песнику, коју су припремили чланови Секције руског језика. 11


q! мч " C!,ч Италијански језик На италијанском штанду посетиоци су могли да се упознају са средствима која се користе у настави италијанског језика у Првој нишкој гимназији "Стеван Сремац", као и са материјалима који презентују Италију и њену културу. Такође, могли су да у разговору са ученицима који већ годинама показују изузетне резултате добију информације у вези са учењем италијанског језика.

Ш „Шта је шпански за тебе? Колико о шпанском језику знаш? Дођи да

откријемо путем квизова и игара нешто више о присуству шпанских речи свуда око нас. А моћи ћеш и да их нацрташ." Овако је гласио позив за посету штанду шпанског језика.

Латински језик Гимназијалци ‒ љубитељи класичних језика провели су посетиоце кроз антички Рим. На том пропутовању добили су прилику да „покупе“ и понеку мудрост древних Грка и Римљана.

Библиотека Овом својеврсном „Сајму језика“ придружила се и школска библиотека. На штанду библиотеке била су изложена најзанимљивија, најатрактивнија, али и најстарија издања на страним језицима који се у школи изучавају, као и издања на српском. Ту сте могли да сазнате какво се благо чува у школској библиотеци најстарије нишке гимназије.

12


q! мч " C!,ч Из сећања бивших ђака

коју апсолутно не разуме. Уписује нишку гимназију „Стеван Сремац“, у којој је, каже, доживео и прву гимназијску љубав и нашао нову екипу у сасвим другачијој средини од оне у којој је провео детињство, али „добра раја се увек нађе“, па и данас, када се сретну, радо евоцирају успомене из гимназијских дана. „Много смо се разликовали. Ја сам говорио типичан сарајевски, а овде се говорио типичан нишки. Говорио сам на јекавици, а овде се говори екавски. Ипак, брзо смо се нашли, па сам убрзо наставио са несташлуцима и замало да ме и одавде избаце“, каже кроз осмех Ирфан Менсур. А онда је дошло до преокрета. Било је утицаја и родитеља и разредног старешине. „Барок, мој дивни разредни, рекао ми је на крају да ће од мене ипак постати човек, замолио ме да се мало смирим. И смирио сам се, затим отишао на Академију, почео да радим нешто друго у животу и чини ми се да сам од Ниша па надаље частан човек“, каже познати глумац и редитељ, бивши ђак наше школе. Одлуку о промени донео је једне ноћи у Нишу. „Једне ноћи, у Нишу, свом оцу сам нешто рекао. Он ме сумњичаво гледао. Било је касно. Ноћ. Рекао сам да ћу завршити гимназију, да треба да изгуби страх у очима, да ћу матурирати с одличним успехом. Сумњам да ми је поверовао те ноћи. А ја сам сутрадан почео да живим неки други живот. Мислим да атаковање на младе људе не вреди. Млади људи морају сами да одлуче једног тренутка шта ће са собом у животу, а одрасли су ту да упуте у разне могућности“, испричао је за наш часопис Ирфан Менсур. Ниш је, каже, почетак његовог схватања живота, озбиљног, правог. Почетак схватања себе самог. Овде је „постајао човек“. Уз прву љубав из гимназијских дана, радо се сећа школских другара. И дан-данас када се сретну и препознају, увек уз осмех уследи питање: „Из које ти оно беше гимназије, из Сремца или Гробарске ? Ја сам из Сремца. Од тада је прошло много година, а веза Ирфан Менсур‒Ниш‒Нишко позориште остаје. У Ниш долази када режира, али може доћи и да само прошета улицама у којима је одрастао, улицом у којој је научио да вози бицикл, да прошета Чаиром. Ниш је град који је заволео и који воли, а представа коју је режирао „Херострат“ опомиње било који град, било које позориште, било коју власт, може да опомене сваког од нас, али зар то и није једна од главних улога театра ‒ да учи и опомиње!

Ирфан Менсур

Ја сам из „Сремца“, а из које ти оно беше гимназије?

П

ознати глумац и редитељ Ирфан Менсур рођен је у Сарајеву, где је провео детињство, али је своје гимназијске дане провео у Нишу. У Нишу су се десили многи преломни тренуци, донете важне одлуке и откривен један потпуно нови свет ‒ свет позоришта. Ирфан Менсур је велики радио-фан, био је и ди-џеј, бавио се спортом, писао текстове познатим музичарима, али га сви ми пре свега знамо као глумца и редитеља. Режирао је више представа за нишко Народно позориште и успешно сарађивао са нишким ансамблом, а најактуелнија је представа „Херострат“, која је ове године имала премијеру у нишком театру. Позориштем се, како каже, заразио баш овде, у Нишу, и успешно у њему траје већ четрдесет година. У наш град је дошао из Сарајева и то је означило почетак једног новог живота. „У Ниш сам дошао по казни. Био сам пубертетски оптерећен као личност и правио сам глупости. Избацили су ме из једне сарајевске гимназије и забранили су ми упис у све сарајевске гимназије. Дошао сам у Ниш код свог оца и своје маћехе, иначе првакиње нишког позоришта Миме Вуковић Курић. Они су ме и пре тога звали да дођем у Ниш, али ја сам ужасно био везан за Сарајево, за своју баку и фамилију“, каже Ирфан Менсур. Дошавши у Ниш, схватио је да је стигао у средину

13


q! мч " C!,ч

„Rem tene, verba sequntur ”

У

нашој гимназији, у новембру, традиционално се одржава такмичење у беседништву. Ове школске године тема је инспирисана речима Хермана Хесеа:„Благост је јача од строгости, вода је јача од стене, љубав је јача од силе“, а такмичење је одржано 20. новембра, уочи Међународног дана борбе против насиља над женама. Поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата и 70 година од ослобођења Србије у Другом светском рату, Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“ , у сарадњи са градском општином Медијана, организовала је такмичење у беседништву, чија је тема била мисаоБертолда Брехта „Уместо да будете само добри, потрудите се да створите стање које омогућава доброту“. Тада је међу члановима жирија био и уважени професор Војислав Јелић са Одељења за класичне науке Филозофског факултета у Београду. Анђела Рис поразговарала је са професором Јелићем о беседништву и његовим тајнама. Професор Војислав Јелић: „Где нема живе речи, нема дијалога, дакле – тамо нема живота“. Рекли сте да је једно од правила квалитетне беседе – краткоћа. Зашто је ово правило једно од кључних? Једно од правила заиста јесте – не само у савременом беседништву – та краткоћа, зато што краткоћа у излагању није само због краткоће онога што се говори. Један руски аутор Иван А. Иљин рекао је овако: „Ако си нешто добро осмотрио и схватио, кажи кратко. Ако не умеш кратко – још мало поћути.” Први пут сте у нашој школи. Да ли сте очекивали овакав одзив ученика? Била је пуна сала, сви су данас жељно ишчекивали ваш долазак. Деловали су веома заинтересовано. Нисам очекивао, пре свега да вам кажем, нисам очекивао пуну салу, а друго – нисам очекивао, признајем, и то је за мене право изненађење и празник – нисам очекивао да ће млади људи бити толико стрпљиви. Јер, ако нешто карактерише данас омладину, али не зато што су они за то криви, то је нестрпљивост, која је постала ознака столећа у којем живимо. То се односи и на млађе и на старије. Дакле, не оправдавам млађе у том

смислу што су млађи, него зато што видим у томе оно што је Достојевски рекао: „Сви смо за све криви.” Ако ви млади кажете, тј. ако неко вама каже да је све пропало, ја се против тога буним најмање из једног разлога: ви мени можете као млад човек, као млада дама, 14

поставити питање: „Чиме сам ја допринео да ово ни по чему не ваља у чему живим?” Значи, моја одговорност ту мора бити делимично заступљена. Дакле, нисам очекивао толико младих људи, али ми је утолико драже што је било тих младих људи, јер је то знак да није све изгубљено и да има смисла то што радимо са младима и што их подржавамо, ако се може тако рећи, свако на свој начин. Сагласни сте да беседништво треба да крене од средњошколаца, односно да се беседништво уведе у школе и да ли је то неки предуслов за успех у било ком послу? Апсолутно. Знате како, по дефиницији: Тамо где нема живе речи – нема дијалога, дакле, тамо нема живота. Као што знате, у староме свету, да не идемо даље од старе Грчке и Рима, живот се одвијао уз живу реч. Да останемо само на два примера – Сократовом и Христовом. То су двојица људи у историји људске цивилизације који су много говорили, а о оном што су говорили и о томе шта је значајно у ономе што су они говорили, написано је небројено томова књига. Дакле, жива реч је значајна и она се никако не може пренебрећи и она је, уосталом, делатна и у много других области које су тесно повезане са беседништвом. То су ови разни, да кажемо, менаџменти,


q! мч " C!,ч комуникологија, култура говора, уопште – сва комуникација сваке врсте. Све је то апсолутно засновано на принципима и теоријама античке реторике. А сагласни сте са Платоном, који је рекао да је за реторику потребна и естетика? Наравно, естетика је потребна у смислу лепоте исказа. Неко је рекао: „Ако водите рачуна о важности своје мисли, онда ћете водити рачуна и о томе како то казујете.“ То је та спона. Зашто сте се Ви, у склопу Вашег научног рада, а издали сте и много књига, одлучили баш за беседништво? Шта је ту превагнуло? Шта је превагнуло? Па, превагнуло је то што сам се ја беседништвом доста рано почео бавити.Наиме, ја сам завршио Богословију у Сремским Карловцима, и на ту чињеницу сам поносан из простог разлога што сам ја тамо беседништво учио, да кажемо, као средњошколац. И беседио сам, што је такође, може се рећи, нека врста саморекламе. Дакле, ја сам беседио у Саборном храму у Сремским Карловцима, један сам од првих ђака карловачке Богословије који је беседио у Храму, пред ђацима свих разреда Богословије, пред свештенством, пред грађанством Сремских Карловаца, а онда сам посао наставио после на факултету и одбранио докторску дисертацију на тему из античке реторике, под насловом „Стерија и Квинтилијан”. Дакле, практично сам се у животу тим послом бавио од најранијих дана живота и школовања, и вероватно ме je то, на неки начин, определило да се, ево, и дан-данас тиме бавим. Али, нисам се никад покајао и мислим да је то нешто на чему треба и надаље предано радити и инсистирати јер то, како да кажем, та наука или вештина, како год да је назовете, показује да резултата има. Данас ако се бавите, рецимо, неким техничким наукама, ако сте на пример пројектант, машинац или хемичар, да бисте свој пројекат образложили, ви се такође служите живом речју. Шта бисте поручили ученицима и студентима који се такмиче у беседништву? Знате како, ако имате задату тему, то је једна врста проблема и онда се ту треба

снаћи у оквиру задате теме. А беседништво познаје, да кажемо, низ различитих нивоа и области у којима можете говорити. Најбоље би било да свако говори на своју сопствену тему, да је он одабере, и најважније би било да говори на тему утемељену у животу, да има апсолутну укорењеност у животу. То је увек оно што не може да изневери. Реторика је имала успеха само онда када је имала везе са животом, а престала да буде важна у друштву када се преселила само у школске клупе. Онда је практично нестала из јавнога живота и престала је та њена жила куцавица. Свој говор сте почели речима које казују о томе које су то три ствари најважније за једног доброг говорника. Ја бих Вас замолила да нам то за крај поновите, што би вероватно и била порука свим будућим говорницима. То је нешто што је изум модерног времена, али има везу и са оним старим временима, када су људи говорили на отвореном простору. Дакле, човек је увек говорио стојећи, каже се – да га сви виде. Говорио је разговетно и разумљиво, да га сви чују. Разговетност и разумљивост подразумевају да владате материјом. Једна латинска изрека каже: „Rem tene, verba sequntur“. Ако држите тему на уму, речи ће саме доћи. Трећи захтев је да говорите кратко, јер је краткоћа не само пожељна са становишта модерног времена, у коме је стрпљење једна од главних категорија, него је краткоћа и врлина. Један пријатељ ми је причао причу о писму из старог римског доба, у коме је у потпису стајало: „Опрости што нисам имао времена да ти напишем краће писмо.” То показује шта је значила краткоћа и шта значи данас. Анђела Рис III1

15


q! мч " C!,ч

У

недељи када се у Нишу одржавају „Дани Стевана Сремца“ и када Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“ обележава 137 година рада, гост најстарије нишке гимназије био је овогодишњи добитник књижевне награде која носи име великог књижевника ‒ Владан Матијевић. Отворени интервју са књижевником организован је 19. новембра у 14 сати у гимназији, дан након уручења награде. В. Матијевић: „Јунаци нашег до8а је су они који не престају да трагају за смислом“ Након веома успешног јавног часа са популарним писцем и музичарем Марком Шелићем Марчелом, ученици Прве нишке гимназије имали су прилику да се друже са овогодишњим добитником Награде „Стеван Сремац“. Свечана сала била је пуна, а ученици одушевљени непосредношћу и причама познатог писца. О мотивима и порукама, о младости и значају књижевности за развој младих разговарала је са познатим писцем Кристина Николић. Колико има симTолике у томе што сте гост гимназије која носи име великог књижевника и како сте доживели дружење са гимназијалцима? Увек ми је ле>о у ?ружењу са мла?има, а ?анас се ос@варила врло ус>ешна комуникација. Било је мноAо ин@ересан@них >и@ања, врло инс>ира@ивних ?а Aоворим, а осећала се ра?озналос@ и енерAија, и са је?не и са ?руAе с@ране. Утисак је да се остварио веома занимљив и квалитетан контакт. У >раву с@е. О @оме сам размишљао @оком овоA књижевноA >о>о?нева. У време ка?а је књиAа „Прис@аниш@а“ @реBало ?а изађе, о њеним >ричама сам разAоварао, а неке и чи@ао у Aимназији у ро?ном мес@у С@евана Сремца, у Сен@и, @ако ?а је С@еван Сремац Bаш оBележио ову књиAу. А да ли је Стеван Сремац један од Ваших књижевних узора? Књижевник @реBа ?а чи@а и ?омаћу и с@рану ли@ера@уру и ника?а не може заис@а ?а о?Aовори које @о >исце највише воли, а који су му о? њих узори. За сеBе увек кажем ?а немам узора, али све ш@о сам >рочи@ао у@ицало је на мене. У Сремчевим ?елима ?ос@а је >рису@ан хумор, ш@о је >рису@но и ко? мене, и @о је нека сличнос@ између њеAовоA и моA ?ела, али не моAу ?а кажем ?а ми је Bио узор. Такође, у свом времену он је >исао о свом 16

и њ к т с

к и н в е ж

Лауреат Награде „Стеван Сремац“ Владан Матијевић ‒ гост Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“

Го


q! мч " C!,ч

времену и љу?има из своA времена, а @о ис@о ра?им и ја, @ако ?а неке сличнос@и >ос@оје. А мени је >осеBно значајно ш@о је С@еван Сремац Bио ?ухови@ >исац, а и ја се @ру?им ?а Bу?ем ?ухови@ у свакој својој књизи. Нисте завршили књижевност, већ технологију, ишли сте у математичку школу и Tавили сте се неким другим пословима. Колико је то утицало на писање у смислу слоTодног времена? Писац ника?а нема слоBо?ноA времена. И ка?а сања, и ка?а се >роBу?и, ако му је сан Bио занимљив, он за>ише. Све ш@о ви?и, научи, >ро>у@ује, >исцу може Bи@и инс>ирација и корисно за >исање. Важно је ?а >исац има Bуран живо@, >осеBно уну@рашњи. Важно је ?а чи@а, Aле?а филмове, ?а >осећује изложBе, Aле?а >озоришне >ре?с@аве, ?а >у@ује. Све је @о о? корис@и за >исца. И ?ок сам ишао у ма@ема@ичку школу, мислио сам ?а ћу увек >иса@и, онако ус>у@, и ?а нећу оBјављива@и. Ку>овао сам и чи@ао књижевне часо>исе и >ожелео ?а и ја >онеш@о оBјавим. Слао сам ра?ове на конкурсе и, е@о, ос@ао и ?аље у ли@ера@ури. Да ли сте размишљали на тему „јунак нашег доTа“ и ко Tи ту @и@улу могао да понесе данас? Хероји нашеA ?оBа су љу?и који у овом нашем времену, у овој Bуци моAу ?а нађу мир са самим

17

соBом, који знају ш@а хоће и ус>евају сеBе ?а сачувају, али ?а сачувају и све оне љу?ске вре?нос@и. Они који налазе смисао или чак иако не налазе, не >ре?ају се у @ражењу смисла. Поред књижевника Владана Матијевића, овом својеврсном јавном часу присуствовале су и у програму учествовале председница жирија за Награду „Стеван Сремац“ Слађана Илић, професорка књижевности Снежана Илић, као и уредница програма Стана Динић Скочајић из Нишког културног центра. ———————————————————————— Владан Матијевић доTио је књижевну награду „Стеван Сремац“ за зTирку прича „Пристаништа“. Његове књиге су по темама различите, али стилски су исте и у свима је присутна духовитост, а увек је посеTан угао из кога прича причу. Његове последње две књиге, роман „Врло мало светлости“ и књига „Пристаништа“, Tаве се СрTијом и актуелним „тренутком“ краја XX и почетка XXI века. У њима је из неког „искошеног“ угла приказао нашу стварност и поставио нека важна питања, али и дао читаоцима неке могућности да трагају за одговорима. Ако сте и Ви трагалац, ова дела Вам препоручујемо! Кристина Николић IV3


q! мч " C!,ч

Ма

рко Шелић, познатији као Марчело, јесте српски хип-хоп музичар и књижевник, али је пре свега глас младих, глас врло оштрих ставова. Кроз своју музику и књижевност он говори о политичком и културном стању наше земље. Јавност га зна као једног од представника српске хип-хоп сцене, али се писањем бави много дуже. Иако има само тридесет и три године, иза себе има четири књиге, пет албума и много музичких и књижевних награда.

Један сасвим (не)обичан „час“ са Марчелом! Ученици Прве нишке гимназије „Стеван Сремац” имали су прилику да упознају овог младог ствараоца и дискутују са њим о разним темама. Заинтересованост ученика показала је колико је Марчело актуелан, јер се за ову трибину тражило место више. Своју оригиналност и спонтаност показао је чим је крочио пред многобројне ученике рекавши да нема припремљене теме нити неки говор који жели да прочита, већ да цео ток трибине зависи од њих. Ученици су постављали питања на које је он одговарао и тако покретао дискусије не само између њега и појединца већ између свих у публици. Дискусија је почела популарним питањем међу средњошколцима, а то је: „Да ли отићи или остати у Србији и зашто?” Марчело није дао конкретан одговор, оставио је нама да њему кажемо своје мишљење на ту тему и тражио од нас аргументе и противаргументе. Неизоставна је била тема о култури. Постављана су му многа питања, почев од тога да ли мисли да је култура у нашој земљи на издаху, до тога да ли би учествовао у неком ријалити ТВ програму. На сва ова питања одговарао је духовито и оригинално, али и конкретно. Његов начин вођења трибине био је иновативан јер је после сваког његовог одговора уследила дебата и разговор са њим и осталим ученицима. Тиме је показао да наш глас вреди чути, и да његов задатак тада није био

да нам одржи неку врсту предавања, говора или беседе, већ да нас покрене да размишљамо о важним питањима и отворимо теме о којима смо одувек желели да говоримо. Показао нам је да је наш глас једнако важан као и његов. Била је велика част упознати овог великана међу младима, чути његове коментаре о актуелним темама и догађајима, али исто тако чути и све вршњаке које можда до тада нисмо имали прилике чути. Верујем да је овакав „час” са Марчелом био од велике користи свим ученицима и да је у свима пробудио размишљање о важним темама. Ово је био још један поучан и леп догађај који је наша гимназија организовала за своје ученике и тиме омогућила један незаборавни школски дан, а биће их, надам се, још много. Марија Ђигић III1

18


q! мч " C!,ч

Го

и њ к т с

к и н в е ж

Уметност у служби ненасиља може да одигра кључну улогу Насиље је тема којом треба да се баве сви мислећи људи! Музичар, али и књижевник, све популарнији као гласноговорник младих, Марко Шелић Марчело и сам се у својим песмама и делима бави проблемом насиља међу младима. Каже да га вршњачко, али и свако друго насиље и те како дотиче, и верује да јавне личности могу утицати на младе људе, нарочито кроз директне сусрете и разговоре. „Погађа ме веома тема насиља. Мислим да је тачна дефиниција ангажованог стваралаштва: не нужно потреба да се спасава свет и да се мења друштво, већ управо дубоко лична потреба да се реагује на уочену неправду. А где год има насиља, увек причамо о нечему што није у реду. Дефинитивно мислим да је то тема којом се треба бавити. Покушао сам тиме да се бавим кроз музику, рецимо кроз песму „Пегла”. Насиље је тема

којом треба да се баве сви мислећи људи”, рекао нам је Марчело. Уколико свако од нас узме учешће у борби против вршњачког и сваког другог насиља, уколико више нас учествује у томе, корак по корак, ситуација би могла да се промени набоље, сагласан је са нама Марко Шелић Марчело. „Мислим да је тако. Не значи да ништа нисмо урадили ако појаву нисмо искоренили потпуно. Ништа што је лоше неће нестати трајно, било би потпуно залуђивачки мислити другачије. Али, да ли чињењем сузбијамо бар мало? Ја бих сигурно рекао — да. Нема никаквог оправдања за седење скрштених руку ако нешто можете да учините. Колико год то нешто било мало, много је веће него ништа”, каже Марчело.

19


q! мч " C!,ч

Живот је некад леп и лаган, некад тмуран и тежак, али увек пун искушења. Човек на том путу осећа – ужива, пати, мучи се, радује... Ако све то проживљава без подршке блиских људи – значи да је усамљено биће. А подршка је важна, јер подршка је љубав, а човек не може без љубави. Подршка је стуб живота, тог тако превртљивог живота, око кога смо окупљени сви. Она је знак да ниси сам, да си вољен, да те разумеју, и доноси осмех кад знаш да је свака препрека савладива, да је свака радост већа, јер сте заједно на истом задатку! Јана Кнежевић III2 20


q! мч " C!,ч

Одломци из писмених задатака о љубави, другарству, међусобној подршци, писаних на предлог Тима за заштиту ученика од насиља

Колико је тешко бити Човек? Свет пун неправде, људи без очију и образа... Немој никад бити човек без разума због бахатости, немој никад делити људе на ,,ове” и ,,оне", јер човека одређује поштење, разумевање и пријатељство. За све то не треба ти храброст, већ само велико срце. А неправде ће увек бити. Због неправде се пати и љути, изгуби вера. Само ако волиш, разумеш и схватиш да свако има своју душу, своју бол и своје лепоте – можеш и да даш и да се чудесно добро осећаш. Поклонити себе другима значи бити чист, весео, задовољан и никад сам. Јелена Гардашевић I2

Тражим те у изгорелој кори дрвета, тражим те у отпалим иглицама руже, у кисеонику и ватри, а ипак, проналазим те у души. Тешка си седам грама и ти си моја седмострука вера, моја седмострука нада, моја седмострука љубав. Подршка! Верујем у човека! А ти, који ми дајеш подршку, од ове вечери нека ти сваки сан буде топао попут мог крила, нежан попут јастука од латица и ватрен попут љубави којом палиш корове неповерења, јер Ти то заслужујеш! Милица Стојаковић IV1 21


q! мч " C!,ч

Најбољи међу најбољима Успеси на Репу личком такмичењу из страних језика Прво, два друга и треће место заузеле су ученице, матуранткиње Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“ на недавно одржаном Репу7личком такмичењу из страних језика. Сања Тасић из филолошког одељења освојила је прво место, а Анастасија Дамјанац 7ила је друга из шпанског језика. Из руског језика друга у држави 7ила је Кристина Николић са друштвено-језичког смера, а такође 7ила је веома успешна и на 4. НИС Олимпијади из руског језика, међународном такмичењу, на ком јој је треће место измакло за поен. Матуранткиња Анђела Крстић из филолошког одељења заузела је 3. место на Репу7личком такмичењу из италијанског језика, а на међународном такмичењу у Венецији HIPPO compe on 2014, из италијанског језика, 7ила је друга, а претходно је у својој категорији у Ср7ији освојила прво место.

Међу нај ољима у Тршићу Ученици Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“ традиционално се враћају из Тршића са високим пласманима. После 2012.

године,

матуранткиња

када

је

тадашња

филолошког

одељења

Александра Антић решила тест из српског 7ез грешке и освојила максималних 20 поена, ове године тај

успех

је

поновљен.

Нај7оља међу такмичарима другог разреда, освојивши прво место и то са максималних 20 поена, 7ила је ученица 7илингвалног одељења Дијана Марковић. Успешна је 7ила и матуранткиња Анђела Крстић, као друга међу такмичарима четвртог разреда на Репу7личком такмичењу из српског језика и језичке културе, које се сваке године организује крајем маја у Тршићу. 22


q! мч " C!,ч Успеси у спорту Одбојка: Наше одбојкашице

другу годину заредом освајају

друго место на Међуокружном такмичењу, док су одбојкаши били други на Општинском. Рукомет: Рукометаши трећу годину заредом освајају друго место на Међуокружном такмичењу . Кошарка: Девојке су освојиле друго место на Општинском такмичењу, а мушка екипа треће

место на

Међуокружном. Иста екипа се прошле године као државни првак пласирала на Светско школско такмичење и у јакој конкуренцији заузела шесто место. Фудбал На Мајском турниру у малом фудбалу екипа наше школе освојила је друго место. Павичић Марко освојио је прво место на Општинском такмичењу у пливању, а Стаменковић Предраг треће место у џудоу на Школској олимпијади. Ранђеловић Ана и Маровић Петар заузели су друго место на Регионалном такмичењу у атлетици.

Успех на такмичењу из социологије Ове школске године Маријана Милановић (IV1) освојила је треће место на Репу7личком такмичењу из социологије. Претходних година наши ученици освојили су прво место на окружном, а затим и друго место на окружном нивоу такмичења. То су значајни успеси, јер у то време то је 7ио последњи ранг такмичења, није 7ило репу7личког, а ученици су освојили и значајне новчане награде.

Успешни историчари Ученици наше школе годинама остварују успешне резултате и из историје. Школске 2013/2014, ученик другог разреда Миљан Стошић, након успеха на општинском и окружном нивоу, освојио је прво место на Репу7личком такмичењу из историје, које је одржано у Аранђеловцу. Милош Петровић, ученик четвртог разреда, освојио је друго место на репу7личком нивоу такмичења. Школске 2014/2015. школу су на такмичењу из историје представљали Миљан Стошић и Милош Станојевић. Миљан је освојио треће место на Репу7личком такмичењу у Београду. А школске 2015/2016. из историје су се такмичили Миљан Стошић, Маријана Милановић и Никола Цветковић. После општинског и окружног ранга такмичења, пласирали су се на Репу7личко такмичење, које је одржано у Новом Пазару. 23


q! мч " C!,ч

Предузетнички напред!

Пр

едузетничко учење, европски пројекат од великог националног значаја, почело је да живи и у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац". Прва нишка гимназија је једна од четири гимназије у Србији која учествује у овом трогодишњем пројекту. Основни циљ предузетничког учења у школама јесте оснаживање младих за покретање посла и рад који их очекује након завршене школе. На овај начин још у школи стичу самопоуздање, развијају веру у себе и своје способности и уче се тимском раду, креативном размишљању, али и решавању могућих проблема. У школи постоји Предузетнички тим, а чини га седам професора. Од почетка рада до данас придружили су им се и други професори, који организују часове на тему предузетништва, али присуствују и семинарима и догађајима у вези са предузетништвом. Велики допринос свему дају и сами ученици. Тим је до сада осмислио и реализовао бројне активности, радионице, сусрете са познатим и успешним бизнисменима, људима који су и теоријски и практично у предузетништву, а једна од значајних активности јесте повезивање са школом из Бањалуке, чији су ученици и професори били наши гости. Такође, наша посета њиховој школи протекла је изванредно, а са овог корисног и лепог путовања сви су се вратили препуни утисака.

24


q! мч " C!,ч

Д

очекујемо пролеће уз палачинке и руску музику! Масленица ‒ руски Марди Грас: недеља забава, палачинки, најављује крај зиме, почетак Великог поста и обећава пролеће. Масленица је време за најближе, за праштање, весеље и, наравно, палачинке! У Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац” Секција за руски језик традиционално обележава Масленицу уз „брдо” палачинки. Ове године Масленица се обележавала од 7. до 13. марта, а ми смо је обележили у петак, 11. марта, од 14 до 16 сати, у Свечаној сали школе. Тако су се сви који су желели могли засладити за време великог одмора! Масленица је првобитно била везана за пролећне равнодневице, тренутак када у пролеће Сунце пролази директно изнад екватора, па дан и ноћ имају исту дужину. Од све четири тачке у календару, пролећна равнодневица се највише ценила у старим друштвима јер је означавала повратак сунчеве светлости након зимске таме. Масленица садржи реч „масло“, што значи путер, иако неки научници тврде да је најстарија верзија „мисја пуст“, што значи: без меса. Без обзира на објашњење, током Масленице треба се усредсредити на путер, сир и крем, и на оно што је Русима поклада у Енглеској, карневал и Марди Грас у Шпанији и Француској, јавна прослава повратка светла и топлоте и последњи дах забаве и масне хране ‒ и палачинки, наравно!

25

Масленица


q! мч " C!,ч

„Форум напредних технологија – потенцијали града Ниша”

Ф

орум напредних технологија одржао се 13. и 14. октобра у Нишу, у холу Електронског факултета, уз учешће више од двадесет институција и више десетина излагача, а међу нишким школама које су се представиле на првом форуму ове врсте код нас била је и наша гимназија. Неки од циљева овог Форума јесу повезивање образовних институција са производним фирмама у сектору напредних технологија, професионална оријентација и презентација могућности образовања у сфери електронике, машинства и ИТ-а . На свом штанду, који је био веома посећен, ученици и професори наше школе представили су свој рад, а са друге стране, ученици филолошких одељења били су на располагању организаторима као преводиоци, пошто су Форум посетили и гости из иностранства. 26


q! мч " C!,ч

Информатика Велики број наших ученика учествује на такмичењима из информатике. Само ове године на школском такмичењу „Дабр” учествовало је око 250 ученика. Две ученице првог разреда Миа Филиповић и Александра Ћирић, из одељења I5, пласирале су се на државно такмичење.

Мет Мобиле Challenge Победници такмичења били су ученици Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“: Марио Дамњановић, Никола Цветковић, Душан Димић и Ненад Ђорђевић. Они су уз надзор ментора Милице Јовановић и Борка Велинова креирали апликацију под називом „Tranquility“. Сваки члан победничког тима за освојено прво место добио је награду Универзитета Метрополитан, ваучер од 1000€ за четворогодишње основне академске студије, као и вредну награду партнера такмичења – компаније Микрософт Србија – мобилни телефон марке Нокиа. Наши ученици су такође учествовали и на такмичењу IT пројекат године, на коме су се пласирали у полуфинале, које се одржало у Нишу, али нису успели да оду на финални део у Београд.

27


q! мч " C!,ч

Екскурзије I разред – западна Србија Обилазак знаменитости западне Србије започели смо посетом манастирима Љубостиња и Жича. Сазнали смо много тога новог о историји средњовековне Србије. Затим смо посетили Овчар бању и Бајину Башту. Уживали смо у вожњи Шарганском осмицом, забавили се и одморили на Мећавнику, а у повратку обишли Перућац, реку Врело и ХЕ “Бајина Башта”. Пре повратка за Ниш провели смо дан на Златибору, обишли етно-село у Сирогојну и чули занимљиве приче о животу у Србији у периоду од XVIII до XX века.

II разред – северна Србија (1.10–3.10.2015. године) Ученици су обишли Фрушку гору (манастире Хопово и Крушедол); Сремске Карловце (Прву српску гимназију). Организован је излет до Палића (Зоолошки врт и Палићко језеро). У Новом Саду ученици су посетили: Петроварадинску тврђаву, Матицу Српску, Владичански двор, Катедралу, Змај Јовину улицу.

28


q! мч " C!,ч III разред – Будимпешта–Братислава–Беч Од кише у Будимпешти до сунца у Бечу Ноћно крстарење Дунавом означило је предиван почетак нашег путовања. Уследила је посета Будимпешти. Прошетали смо Тргом хероја, старим Будимом, видели Ланчани мост.... У Братислави нас је одушевио стари град.... На крају смо обишли Беч са прелепим Шембруном. Белведере нас је потпуно опчинио својом грандиозношћу.

IV разред – Ниш–Рим Наше упознавање са класичном Италијом почело је разгледањем Венеције. Видели смо Мост уздаха, Дуждеву палату, Катедралу Светог Марка, канал Гранде, мост Ријалто... Оно о чему смо читали у књигама сада је било пред нашим очима. Посетили смо Јулијину кућу (кућу Капулети), Јулијин гроб, тргове Бра и Ербе. У вечном граду провели смо

предивне дане. Обишли смо Колосеум, Пантенон, Трг Венеција, Шпански трг и Фонтану ди Треви, посетили Ватикан... Последњег дана боравка у Италији посетили смо Фиренцу и обишли палату Пити, капелу Медичи, катедралу Санта Мариа дел Фјоре.

29


q! мч " C!,ч

Стварам, пишем, фотографишем ... ЗНАМ ЈА НАС Покривши се твојим ћебетом, запљуснуо ме је облак прашине, као да те овде годинама није било. То са прашином је потпуно очекивано, с обзиром на то да не спаваш у свом кревету, већ на мом центру за равнотежу. Мирна сам док само спаваш, незгодно је кад кренеш да скачеш по њему или да великом брзином, насилно, маршираш с једног краја на други, све да би ме избацио из колосека. И то ти успева, па се усред дана тетурам и заносим. Али то није ништа страшно, све тако и треба да буде, јер ми ти тако показујеш да ме волиш. Ми се волимо највише на свету, зар не, драги? Све што ти треба и што ће ти икад требати сам ја, зар не, драги? Ружичасти поветарац нас ушушкава у најлепши сутон који има укус јагода, зар не, драги? И све изгледа као у љубавним романима због којих жене чежњиво уздишу и пусте понеку сузу, зар не, драги? Немој да ми се смејеш у лице, драги. Је ли смешно то што те називам драгим или што делује као да су ми симпатичне ове бљувотине, драги? Развуци свој најодвратнији осмех који имаш, од ува до ува, драги, тако је! Стегни ми руку јако, да ми попуцају све кости које имам у шаци. Стави ми их онда на длан друге шаке, па онда и њу стегни, све уз тај осмех, бољи од оних са реклама за зубне пасте. Држимо се за неке руке и изнутра одрпани и гњили гамижемо кроз паркове и кејеве. Али, битно да смо заједно и са осмехом! Знаш зашто? Зато што смо ми сродне душе и треба да се држимо заједно, зар не, драги? Познајемо се тако дуго, на основу чега закључујемо да је квалитет познанства надреално добар. Настало је као нуспроизвод тога што смо годинама уназад скривали уверење да смо исти такви људи, надреално добри. Ти си мој анђео који ми стално доноси жуте руже, које ми дође да распарчам ту пред тобом, јер си дрско упоран с њима, иако знаш да тајно прижељкујем лаванду, много лаванде. Битно је да си се сетио, то увек понављам себи. И тако, поносни на силно време које смо провели заједно, остајемо на висини задатка. Бусамо се у груди како нас ни рођене мајке не знају тако добро, јер смо господски, кроз цевчицу, попили сву памет, љубав и искуство овог света. Нама је баш лепо заједно, сви они који кажу да смо тужни и болесни само су љубоморни. Очи ми дрхте, али глас ми је одсечан, сигуран, док величам твоје врлине, јер мана немаш, твоје успехе, јер падова немаш, твоје победе, јер пораза немаш. Жеље, ставове, надања и величину целог твог бића љубим, јер кичму немаш. А и шта ће ти? Овако ћу лакше да те волим и да ти предам све своје што знам да ти с правом припада. Сву своју садржину ћу да ти проспем увис као конфете. Знам да ме знаш напамет, али утврди градиво, погледај ово што ти просипам. Видиш ли да је то лишће? Суво, јесење, браон лишће које шушти док га газиш. Немој да га газиш, јер ћеш њиме да се храниш до краја живота. Са мном, нека те то макар плаши. Лоше си чуо, рекла сам: Теши. Зар нисам погодила срж, драги мој животе? Погодила сам, јер сам тако од тебе чула. А чула сам и да смо трунули тако срећни и задовољни до краја живота. Вишњић Андријана IV1, I место на 8. Медијана фестивалу дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу, Ниш 30


q! мч " C!,ч ЖИВОТ И МИШЉЕЊЕ Једни кажу да је био прасак Други кажу да није био Расправљамо се и размишљамо Како је настао живот Зашто умиремо Куда онда идемо Зашто смо створени Како смо створени Да ли нам је одређена судбина Да ли имамо слободну вољу И зашто обично изаберемо оно што изаберемо. Питамо се откуд ова хармонија Овај савршени склад Наша галаксија и планета Земља И остале планете И остала небеска тела Како то све тако складно функционише Како нам Сунце пружа онолико топлоте Колико нам је потребно

Како је земљино језгро топлије од Сунца. И таман кад нам наука да одговор на неко питање ми поставимо ново. Ма, пустимо то. А куда иду наше мисли Наша осећања и надања Где су те духовне стазе Стално се питамо Како, зашто, куда Сваки наш одговор доноси ново питање Шта би било да се не питамо Шта би било Шта ако ипак нека питања немају одговор А шта ако одговор можемо измислити Шта онда? Шта? Андријана Михајловић, IV1 Апослутни победник фестивала „Гордана Брајовић”, Алексинац

Фото: Игор Соколовић I/5 31


СТРАНЧЕ Где је твој пут, странче? У даљини наизглед сигурно корачаш оглашавајући парадокс. Плаштом дијамантске одоре попут пауна грациозно шетао си и понављао у себи речи – Бити виђен. Горећи неутољивом глади, наметнути пламен твој виде свако. На путу остаде само пепео. Где су ти крила, странче? Крила којима си беспрекорном лакоћом попут уметника осликавао сваки покрет нијансама ватрених боја. Она крила која су облаци ове душе нежно подражавали опет и разузданом дрскошћу бацали у вихор који чињаше се беше бескрајан попут амбиса. Поремећено оштрицом не осетивши бол наглих покрета проливши капи крви не осетивши да их је изгубио посече их. Бацивши успут крила, нестао си у магли. Странче Дуња Цекић, IV1 II место на књижевном конкурсу „Љубав и вино – вечита инспирација" у организацији КЦ Крушевац

СТРАНАЦ Ово је једна од оних вечери које проводим чекајући да укућани крену на починак. На свом кревету седим скрштених ногу и склопљених дланова, миран попут каквог будистичког монаха.Не знам шта бих могао да радим, па само гледам ни у шта и чекам тишину, иако знам да ће се обавити око мене и изазвати горчину чим за то куцне час. Кроз врата допиру недовољно пригушени гласови. – Немој дуго, требало би да спаваш – мајка. – Само да завршим игрицу – брат. – Надам се да ће се Касандра опоравити од удара грома – баба. – Боље зови електричара, уместо да гледаш те испразне серије – деда. „Већ трећи дан мрачне улице, брука за ово насеље!'' И мене шчепа нагон да осетим прави мрак и уверим се да је онај што уображавам само опсена која изнемогло плеше око мојих костију, да нагласи њихову крхкост. Знам да нико неће доћи да ми пожели лаку ноћ или провери шта радим, али сам ипак напет, као предатор који ишчекује залутали плен, толико да су ми се придигле длачице на врату и рукама. И када замре последњи звук, меко пролазим кроз ходник пун синтетичког мрака. Полако откључавам улазна врата и кроз њих клизим у ноћ, глатко попут утваре. А мрак је тако густ да ме изненађује што кроз њега не могу да пливам. Опрезно силазим низ камено степениште чије обрисе једва назирем и застајем кад сам на сигурном тлу. Овај мрак је другачији. Као да ме уза себе привија својим рукама сазданим од хладног ваздуха. Препустим се, затварајући очи и удишући мирис влажне баште. Забацим главу да се јеле, јабука, руже и земља завуку што дубље у моје ноздрве, задовољан што напокон могу да будем сам наспрам неба, упркос свом телу скоро одраслог младића. Осећам како узнемиреност полако ишчезава и отварам очи да би ми се вид одмах замаглио од суза које отрем у само два трептаја, не схватајући зашто су уопште наврле. Али нисам се на томе задржавао, јер је небо које ме обавија скоро црно, као уснули океан, а по њему звезде, густе као пеге на дечјем образу, магичне попут шумских свитаца. Иако ме овај призор (не, стање) умирује, ипак осећам клице страха како ми пријатно голицају утробу. Голицање као кад стојим на ивици дванаестоспратнице и гледам пејзаж прострт под мојим стопалима. Заинтригираност величином тог океана, који би у тренутку могао да ме обујми и избрише са Земљине површине. Не би ми сметало, додуше. Лакше ћу заспати негде у вакууму него у кући у којој не бих опстао да нема хладних и злослутних зидова. Можда бих са неким могао да поразговарам о звездама и томе како сам заборавио да постоје и посматрао их као декор за романтичарске сцене у књигама, јер се романтичним сматра све оно што су примећивали људи осамнаестог века, а ми иначе не бисмо, јер нам изгубљеност одвлачи пажњу. Коме да се обратим? Гледам како се лица многобројних пријатеља која сам призвао распршују налик на мехуре од сапунице. Ко би 32


озбиљно схватио разговор о мраку и ко не би помислио да покушавам да будем филозоф. То је онај што говори о стварима које не разуме, уместо да као сав нормалан свет о њима ћути и остави их на миру. Количина сазнања које црпимо из квалитетног разговора занемарљива је у односу на напор који треба уложити. Разочаран сам, али не могу да их кривим, јер и сам на леђима носим Умор малаксао од трчања ка лицима. Не могу да говорим. Да умем да сликам, насликао бих ово да им појасним, али мој рад би био презрен као још један неуспели покушај постизања ауре продуховљености. Нисам супериорнији, ни интелигентнији, ни много друкчији, само сам сам. Не могу да се позовем на Џима Морисона, моја самоћа није крива што ми је све одбојно, и нису ми други далеки јер сам затворен. Чим осетим лагодност, своје засторе цепам надвоје и жустро отварам своје биће, скоро очајнички тражећи разумевање. Ако га има, сведе се на „и ја'', кратко и љубазно. Понекад заузврат добијем бујицу тајни, које брижљиво чувам, срећан што ми неко верује. Онда сам огорчен што ми је ипак криво јер нисам стигао да завршим своју причу и што јој није посвећена пажња за којом жуди, и што је неко довољно очајан да од свих људи баш мени повери део себе. И што прижељкујем да ми се неко несебично посвети, иако сам превише окренут себи да бих могао то да узвратим. Ја сам немоћан. Не знам ни како бих започео тај разговор, како да од свих оних које ми пливај у грудном кошу уловим пар прикладних емоција и како да их обликујем у речи, нити како да натерам себе да не закорачим уназад пред првим скептичним погледом. Не лажи себе, емоције никада нису прикладне. Прихваћене су када су потребне, или када они желе да их посматрају као поларне медведе у зоолошком врту. Уздахнем, јер за некога ко ми ни лице не зна и ја спадам у ''оне''. Сви су као Касандра која узвикује своја пророчанства у уши оних којима је Аполон за њих одузео слух, а јединство ни ту не проналазимо. Не проналазим, јер не могу да се поистоветим ни са ким. Разједајућу интимност коју сам са сопственим мраком постигао, ни са ким не могу да поновим. Нисам недодирљиви фантом који плута кроз море људи и недодирљивих фантома. Ја сам олупина брода која у бескрајној олуји инстинктивно заобилази стене. Гледам у пријатељско небо, поново умирен. Оно је попут неког ћебета које могу да пребацим преко главе и сањам, заштићен. Или попут шешира који у позоришту означава мисао. Са горчином се преплиће укус промене и готово животињска снага којом ме свежина густог океана сфере обузима, изазива поспаност. Још једном се загледам у свод и најзад потпуно миран улазим у кућу и одлазим у кревет. Заспим са мишљу да се овом осећају треба вратити. Сву моју одбојност, горчину, некомплетност, несавршеност уопште, могу јасно сагледати и прихватити само пред лицем савршенства. Дању ћу једноставно наставити да болешљив лутам кроз туђе болешљиве тонове, чезнући да буду моји. Сутрадан су поправили светиљке у мом насељу. Миљана Младеновић IV1 III место на 14. књижевном конкурсу ученика Србије у организацији Регионалног центра за таленте „Михајло Пупин", Панчево

Фото: Игор Соколовић I5 33


q! мч " C!,ч САВЕТНИЦА ПАМЕТНИЦА 1. Не грицкај нокте пред тест! – Поједи чоколадицу! 2. Размењуј са другарима лепе мисли, искуства и идеје, али не и опрему за физичко! 3. Не измишљај разлоге за кашњење на час, типа: упао(-ла) сам у блато, заглавио(-ла) сам се у лифту, покварио се аутобус. Не заборави да су и твоји професори били ђаци!

Најлепши цитати и поуке аутора књиге 17 правила исправног живљења Ога Мандина • Када доспете у теснац и све се окрене против вас, и када дође дотле да вам се чини да не можете више ни тренутка да издржите, не предајте се, јер то је управо тачка на којој почиње преокрет. • Цени изнад свега ону љубав коју примаш. Она ће остати уз тебе још дуго након што све твоје злато и добро здравље нестану. • Успехом не можеш владати, можеш га једино заслужити. • Једини сигуран начин на који ћеш успети јесте пружити више и боље но што се од тебе очекује, без обзира на то какав задатак можда имаш. Ову навику негују сви успешни људи од самих почетака. • Никада не пренатрпавајте своје дане или ноћи баналним и неважним стварима јер нећете имати времена да се суочите са правим изазовима када они наиђу. • Добро је имати новац и све оне ствари које се новцем могу купити, али добро је такође зауставити се бар једном и бити сигуран да нисмо изгубили оне ствари које се новцем не могу купити. • Увек тежите да будете још већи него што јесте. Морате да надмашите сами себе. У сваком следећем поступку, тесту, сусрету, размишљању, покушајте да будете бољи него у претходном. Сад сте оно што јесте, али за сат времена морате да будете више него што сте сад. У свему што предузмете, напрегните још већу снагу да бисте надмашили себе. • Добре мисли и добри поступци никада не могу да дају лоше резултате; лоше мисли и лоши поступци никада не могу да дају добре резултате. Извор: http://www.izreke-citati.com/og-mandino-citati/

34


q! мч " C!,ч

Фото: Игор Соколовић I5 35


q! мч " C!,ч

Сајт школе Почео је да ради нови сајт школе. Све информације које су вам потребне о школи можете наћи на нашој веб-адреси: www.sremac.edu.rs/sr.

КОНТАКТ: Прва нишка гимназија „Стеван Сремац” Вождова 27 Тел:+381 18 527 622 мејл: ssremac@medianis.net 36

Elektronski časopis Prva niške gimnazije "Stevan Sremac"  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you