Page 1

Број Фебруар 2013. 2013.

Часопис ученика Прве нишке гимназије “Стеван Сремац”

3


РЕЧ УРЕДНИКА Поштовани читаоци, Настављамо дружење са „ Сремчевим причама“. Уживајте!!! Валентина Андрејић—Ристић

За нама је остало још једно успешно полугодиште. Наш новинарски тим покушао је испратити сва протекла дешавања, забележити све значајне тренутке и обухватити их насловима наших „Сремчевих прича“. Сигурна сам да итекако имамо шта испричати! Пред вама је трећи број електронског часописа Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“ . Путовали смо широм Србије и Европе, такмичили смо се из различитих области, учествовали смо на многим културним и спортским дешавањима, освајали смо значајна признања и награде. Надам се да ћете уживати у читању исто онолико колико смо ми уживали пишући нове ''Сремчеве приче''. Теодора Мишељић IV1


САДРЖАЈ РЕДАКЦИЈА ПАМТИМО... ...134. рођендан..................................................... 4 У МЕЂУВРЕМЕНУ...

Главни и одговорни уредник: Милан Стојановић, директор Главни уредници: Валентина Андрејић-Ристић и Маја Милосављевић, професори

“Сремац” у Еуфорији......................................... 6

Ученик уредник: Теодора Мишељић IV1 Технички уредник: Силвана Ивковић, професор

Сајам професионалне оријентације................... 9

Новинари:

Национално GreenGames такмичење................. 11

Концерт за тетовирану јесен............................... 7 “Овим побеђуј” и ‘’Живи сада и овде’’............ 8 Обележавање дана језика.................................... 9 “Сремац” на НИМУС-у....................................... 10

Теодора Мишељић IV1 Анђела Игић II3 Ђорђе Шуњеварић III3 Јована Илић II2 Јована Ранђеловић IV1 Теодора Јовановић IV1 Теодора Пучко III1 Марко Стојановић IV1 Јелена Лукић IV3 Јована Љубисављевић II1 Момчило Мојсиловић IV1 Емилија Јовановић IV2 Филип Антић IV2 Анђела Стојић I4 Радица Николић IV1

ПОТРАЖИ СВОЈЕ МЕСТО... Србија у Америци................................................ 12 ЕКСКУРЗИЈА Војводина.............................................................. 14 Беч, Будимпешта, Братислава............................. 15 Италија.......................................................................... 16 ДУБОКО У СЕБИ... Како победити трему................................................... 17 КРЕАТИВАН САМ СЛОБОДАН САМ...

18

ИЗ ДАВНИНА ... Стогодишњица балканских ратова............................. 22 ПРЕЦИЗНО ОКО ... Магија као застарела технологија светлости............. 24 ОМЛАДИНСКА ПОЛИТИКА

Литерални радови: Маја Дејановић III1 Дијснс Милићевић IV1 Јелена Илић III1 Јована Стајић II1

Зашто је Нишу потребна канцеларија за младе?....... 26 ПИТАМ СЕ... Који факултет уписати?............................................... 27 Сазнајте шта вам поручује најмлађи предузетник на свету ........................................................................ 28

Техничка подршка, избор фотографија: Јелена Илић III1 Тијана Лазић III1

НЕШТО ДРУГАЧИЈЕ... Мода код младих кроз деценије.................................. 30 Графити......................................................................... 32 РАЗГОВАРАМО СА... Од Гокуа до вицешампиона света.............................. 34 СПОРТСКА СТРАНА...

35

ПРЕПОРУЧУЈЕМО...

36

АНКЕТА... КОРИСНЕ СИТНИЦЕ...

3


ПАМТИМО...

ПРВА НИШКА ГИМНАЗИЈА “СТЕВАН СРЕМАЦ” ПРОСЛАВИЛА СВОЈ 134. РОЂЕНДАН Јована Илић II2

О

вај значајан датум за нашу школу обележен је наступом школског хора и премијерним извођењем комада ‘’The cat on a tin hot roof’’ или ‘’Мачка на усијаном лименом крову’’ који је дело Тенеси Вилијамса, једног од најпознатијих драмских писаца 20. века. Важно је напоменути да је представа изведена у целости на енглеском језику, што је додатно одушевило публику. За почетак, званице су уживале у гласовима педесеточланог хора који је са професорком Маријом Васић припремио композицију ‘’Ода радости’’ (познату као химна Европске уније), дело композитора Фридриха Шилера, затим трогласно Хендлово дело ‘’Месија’’, и на крају, као музичко изненађење уз пратњу оркестра, песму америчке групе Toto ‘’Africa’’. На сцену су затим ступили талентовани ‘’Сремчеви’’ глумци који су уз помоћ

4


професорки енглеског језика Данијеле Гигов и Јелене Јовић, успели да дочарају публици живот једне породице са југа Америке средином 20. века. Брачне кризе, тајне, сплеткарења и трагедије део су терета ове не баш тако складне и срећне заједнице. Главну улогу Брика одиграо је талентовани ученик 4. разреда, Марко Стојановић. Он је на прави начин изнео лик пропалог фудбалера који је изгубио најбољег пријатеља, а самим тим и љубав према сопственој жени. Улогу његове жене Маргарет играла је симпатична ученица Радица Николић, која је одлично одглумила тај специфични, јужњачки акценат, а који је целој представи дао једну одличну ноту. Јанко Белопавловић је одиграо улогу Big Daddy-ја или Великог Тате, човека који је тешко оболео од рака после година покушавања да жени и деци пружи оно што он није имао, али и човека који је тако заборавио да им пружи оно најбитније, љубав. У осталим улогама нашли су се: Дина Петковић, Оливера Поповић, Лука Миладиновић, Анастасија Растовић, Миљана Милетић, Павле Лекић, Јована Петровић, Сандра Ивановић, Милијана Митић, док је улози наратора била ученица 4. разреда Теодора Мишељић. Ова представа наставља низ успеха наше драмске секције (прошлогодишња представа ‘’БОГ’’ Вудија Алена била је приказивана у Позоришту лутака) Надамо се даљем раду талентованих ученика ове гимназије, а ми ћемо свакако бити ту да то пропратимо и обавестимо вас о њиховим даљим активностима.

5


У МЕЂУВРЕМЕНУ...

''Сремац'' у ''Еуфорији'' Јована Илић II2 Да познају чланице Европске уније и још много тога везано за ову тему, ученици наше школе доказали су одневши победу у квизу ''Еуфорија''. Пошто су прошли квалификације, одржане 27. октобра, ушли су у финале 3. новембра, и на крају такмичења изашли као победници. Успели су да знањем савладају 14 других нишких школа и тако су остварили невероватан успех. Ученици су се спремали за квиз учећи из брошуре коју су добили још у

фебруару, а велику помоћ су добили и од професора историје Александра Павловића. У квизу је учествовало четири ученика III разреда Прве нишке гимназије ''Стеван Сремац'': Сара Митић, Братислава Ђорђевић, Никола Павловић и Милош Петровић. “Све ово било је једно врло лепо искуство. Доста сам научила о Европској унији и о томе шта она значи за Србију и њене грађане”, каже Сара Митић. Ученици су добили наградно путовање.

6

Провели су два дана у Београду, где су имали прилику и да се забаве, а у организацији НВО “Протекте” обишли су и нека занимљива места у престоници. Посетили су Канцеларију за европске интеграције, представништво Европског покрета Србије, амбасаду Словачке и Скупштину Србије. Припрема, уложени труд и рад наших другова свакако су били велики и учинили су нас поноснима. Ми им овом приликом честитамо!


Концерт за истетовирану јесен Марко Стојановић IV1

Име Прве нишке “Стеван Сремац” се нашло у још једном културном дешавању у Нишу. Наиме, 14. 11. 2012. године у Синагоги, одржано је књижевно поетско ве ч е п од н аз ив о м “ К онц ер т за истетовирану јесен”. Овај догађај био је јединствен по својој структури која представлја савршен спој две врсте уметности: књижевности и музике, а све то у организацији СКЦ-а и Прве нишке гимназије “Стеван Сремац”. Гост вечери била је локална група Константин. Осим одличне музике, која је атмосферу учинила пријатном, ученици су употпунили утисак казивањем стихова светских и домаћих песника. Гледаоци су нагласили да је на њих највећи утисак оставило то што је овим ученицима дата драмска слобода што им је помогло да боље пренесу емоције из песама. Преко 15 ученика Гимназије учествовало је у овом догађају. Сви гости су имали прилику да се послуже ввином које је обезбедио СКЦ. Дакле, добра музика, одличан провод и вино — звучи као нешто што се у будућности не сме пропустити!

7


У МЕЂУВРЕМЕНУ...

‘’Овим побеђуј’’ и ‘’Живи сада и овде’’ У Градској кући 25. децембра одржано је музичко-поетско-драмско вече "Овим побеђуј", у сусрет години јубилеја 1700 година Миланског едикта. Ученици Прве нишке гимназије “Стеван Сремац” и Гимназије “Светозар Марковић”, у сарадњи са Студентским културним центром, Факултетом уметности у Нишу, Народном библиотеком и уз велику подршку Народног позоришта, подарили су свим заинтересованим за културу и за удео младих у њој, још једно незаборавно вече.

Програму су свој допринос дали Снежана Радовић, Жарко Божанић, Марко Стојановић, Маја Дејановић, Маријана Витас, Ђорђе Јовић, Александра Страхинић, Миодраг Младеновић, Петар Сцепихин, Јована Ранђеловиц, Градимир Ранђеловић, Миодраг Младеновић, Јана Митић, Марко Стефановић, Миомир Радосављевић, Зорана Лазаревић, Павле Лекић, Јована Милошевић, Момчило Мојсиловић, Јована Стајић и Ирина Милошевић, заједно са

8

професорком Данијелом Гашевић. Младалачка енергија и оптимизам су на публику оставили посебан утисак, што је дало подстицај да и следеће године буду део ове организације. Такође, ученици Прве нишке гиманазије “Стеван Сремац” недавно су учествовали и у представи ‘’ Живи сада и овде’’, коју су одиграли у Народној библиотеци у Лебану поводом Дана Лебана и у гимназији у Јагодини. Јована Ранђеловић IV1


У МЕЂУВРЕМЕНУ...

Обележавање дана језика Ученички парламент Прве нишке гимназије "Стеван Сремац" обележио је Европски дан језика 26. септембра у свечаној сали гимназије од 16 до 19 часова. Овај се дан традиционално обележава крајем септембра у 47 држава Европе, међу којима је и Србија. Циљ ове манифестације је наглашавање значаја учења језика. Ученици наше школе припремили су много занимљивог материјала који би требало да представи државу и језик неке одређене земље. Било је ту занимљивих игрица, радова,

књига, граматика, као и хране, пића и другог што асоцира на државу чији се језик представља. Овогодишњи програм улепшали су ученици својим певањем и рецитовањем на разним језицима, као и свирањем разних инструмената. Језици који су били представљени су: српски, енглески, немачки, италијански, руски, шпански, француски, грчки и латински језик, а први пут су представљени језик и култура Јапанаца уз учешће ученика првог разреда

Ђорђе Шуњеварић III3

Сајам професионалне оријентације 2012. У Галерији "Србија" одржан је 9. октобра традиционални Сајам професионалне оријентације на коме су се ученици завршних разреда нишких основних школа информисали о избору занимања и упознали са образовним профилима и садржајима рада нишких средњих школа. На штанду наше школе ученици су добили све информације о начину уписа и упознали се са програмом рада школе. Интересовање ученика основних школа за смерове у нашој школи било је велико. Надамо се да ће тако бити и следеће године. 9


У МЕЂУВРЕМЕНУ...

„Сремац“ на НИМУС-у Теодора Мишељић IV1

У понедељак, 5. новембра, Камерни

гимназије „Стеван Сремац“ Дијана Милићевић,

оркестар Concertante, који је предводио

Радица Николић и Теодора Мишељић, као и

диригент Милена Ињац, наступао је у

њихов професор шпанског језика Вишња

дворани Нишког симфонијског

Јовановић. Будући да је цело вече било у духу

оркестра. Гост програма била је

страсти Шпаније, а дела која су извођена

виолинисткиња из Шпаније Маргерита

инспирисана шпанском поезијом, природно је

Марсеља, али и ученице IV разреда

било и чути стихове чувеног каталонског песника

филолошког одељења Прве нишке

Joan Maragall. Управо су ученице наше школе, које уче шпански као трећи страни језик, биле део НИМУС-а као рецитатори вечери, где су милозвучношћу шпанског језика дочарале „Погледе на море“, дело Едуарда Толдре (Eduardo Toldrá).

10


Национално GreenGames такмичење за најбољу видео игру са еколошком поруком Green Games такмичење, у оквиру кампање „Знањем за одрживи развој”, организовано је под покровитељством Министарства заштите животне средине, рударства и просторног планирања, Министарства просвете и науке, (ИСЦ) Института за одрживе заједнице, Амбасаде САД, УСАИД-а, компаније Теленор, ОЕБС-а, Прогреса/УНОПС-а као и Сталне конференције градова и општина. Такмичење је осмишљено тако да сваку локалну самоуправу представља тим основаца или средњошколаца који су осмислили и креирали видео игрицу са еколошком поруком. Победник такмичења изабран је СМС гласањем. Награда за освојено прво место већ је поменута Птица робот која ће бити постављена у граду победничког тима. Идеја организатора је да специјалну награду - ArtEko рециклажног робота добије и и ОШ „Милинко Кушић” из Ивањице коју похађају деца са сметњама у развоју, а која су укључена у такмичарски део програма. Град Ниш је на овом такмичењу представљао тим ученика Прве нишке гимназије “Стеван Сремац”. Ученици, тада првог разреда Александар Перендић, Никола Јевтић, Алекса Павловић и Стефан Јовановић, уз помоћ професора Силване Ивковић и Бојана Марковића, крајем маја прошле године, за само две недеље направили су игрицу “Сакупи Све!”, и под тимским именом “Нишлије” постали учесници Green Games такмичења. Игрица “Сакупи Све!” је забавно – едукативног карактера, осмишљена тако да сем забаве пружи и неке корисне информације играчу. Поводом промоције игрице и екологије уопште, 8.10. 2012. у свечаној сали Прве

нишке гимназије “Стеван Сремац” одржана је конференција за медије. Организацију конференције помогли су ЈКП “Медијана” и ГО Пантелеј, а конференцији је присуствовао и градски већник задужен за омладину и спорт. У оквиру промоције организовано је и такмичење у игрању игрице у коме су учествовали ученици, а у игрању игрице опробали су се и заменик генералног директора ЈКП “Медијана” Братислав Вучковић и председник ГО Пантелеј Срђан Савић. Победници у игрању игрице: 1. Оливера Драшко, 2. Миљан Станковић, 3.Драган Ђорђевић награђени су поклонима које су припремили ЈКП “Медијана” и ГО “Пантелеј” уз подршку НКЦ-а. Такође су награђени и чланови тима и то mp4 плејерима, које је обезбедила ЈКП “Медијана” и комплетима књига које је поклонила ГО Пантелеј. Ово је један леп пример како се ученици могу укључити у еколошку кампању на начин који је њима близак и интересантан. Игрицу “Сакупи Све!”, као и игрице осталих учесника такмичења, можете преузети на сајту www.greengames.rs

11


ПОТРАЖИ СВОЈЕ МЕСТО...

Теодора Мишељић IV1, Теодора Јовановић IV1 Сваке године неки од наших ученика, захваљајући програму А-Smyle, проведу годину дана у САД-у, похађајући америчку школу, живећи у америчким породицама, учећи о америчком начину живота. Теодора Јовановић, сада ученица четвртог разреда филолошког одељења, другу годину средње школе провела је на другој страни планете. Са нама дели своја искуства и утиске које је донела са собом у Србију.

СРБИЈА У АМЕРИЦИ Коју си средњу школу похађала у и у ком месту си живела током свог боравка у Америци? Своју другу годину средње школе, односно 10 месеци (од августа 2010. до краја јуна 2011) похађала сам у Kолорадо Спрингсу, у америчкој држави Kолорадо. Била сам смештена у америчкој породици и живела са host-оцем, host-мајком и млађом hostсестром. Ишла сам у средњу школу „Sierra High School”. Колико дуго ти је требало да се привикнеш на нове људе и средину? Процес привикавања на амерички живот трајаоје отприлике месец или два. Срећом, добро сам се уклопила у друштво у школи и врло брзо стекла другарице. Али, ипак, та пријатељства нису као она која имам овде, у Србији. Најтеже од свега је, ипак, бити одвојен од породице и не моћи разговарати са родитељима свакодневно.

Колико се наше школе у Србији разликују од америчких? Школски систем је доста другачији од нашег, почевши од тога да они имају само пар обавезних предмета током прве две године средње школе (енглески као матерњи, историју Америке, и неку природну науку) до тога да је свако одељење другачије: сваки професор има своју учионицу, а састав одељењан се мења у зависности од тога који предмет ученици похађају. Мењање учионица ми је најтеже падало на почетку - школа је двапут већа од наше, и изгубила сам се пар пута . Са којим америчким тинејџерским филмом би могла поистиветити своју тамошњу школу и друштво? Искрено, оно што се приказује у филмовима нема баш много везе са реалношћу. Барем није било у мојој школи. Није било популарног пара, чирлидерсице нису уображене,

12


спортисти нису глупи и не провлаче се кроз школу. Наравно, постоје групице, али нема оштре границе између њих, нити има подвојености. Како ти се допала америчка кухиња? Што се хране тиче, имала сам срећу да је мој hostотац кувар, тако да смо стално имали куване оброке. Брзу храну сам јела једном у 3 месеца, чак сам и једина од свих учесника А-СМYЛЕ програма која је смршала за време боравка у Америци. Ипак, од хране ми највише недостају буритоси са пилетином, а од пића вода са укусом акаиа. Колико је ова година проведена у Америци утицала на даљи ток твог живота? Ово је, несумњиво, велико искуство и утицало је доста на мене, мој начин размишљања и гледања на свет. Помогло ми је да постанем још одговорнија и независнија него што сам била раније. У многим ситуацијама морала сам сама да доносим одлуке, без икога да ме посаветује. Препоручила бих овакву врсту размене свакоме, јер поред путовања, доброг провода и нових пријатељстава, научи се доста о себи и својим способностима.

13


ЕКСКУРЗИЈА...

ВОЈВОДИНА Сви волимо и жељно ишчекујемо екскурзије, нарочито када су у питању занимљиве дестинације у иностранству. Међутим, доказ да се можемо лепо провести и на дестинацијама унутар граница наше државе били су ученици другог разреда наше школе који су ове године ишли на тродневну екскурзију на север Србије. Почетком октобра посетили су Нови Сад, Палић, Фрушку гору и Сремске Карловце.

Анђела Игић II3

лепотом оставила без даха, као и Саборну цркву Светог Николе. Следећег дана отишли су у обилазак Палићког језера где су посетили зоолошки врт. Ученици другог разреда имали су пуно слободног времена које су утрошили на обилазак пешачке зоне Новог Сада. Последњег дана имали су прилике да прошетају Петроварадинском тврђавом и чују нешто о њеној историји.

На екскурзију су кренули 4. октобра у раним јутарњим часовима. У ваздуху се осећао мирис путовања. Сви су жељно ишчекивали полазак. Прва дестинација коју су посетили био је манастир Хопово, у коме се замонашио славни Доситеј Обрадовић. Затим су кренули у обилазак градића у подножју Фрушке горе, Сремских Карловаца. У њему су имали прилике да посете најстарију српску гимназију која их је својом раскошном

Још једном, били смо сведоци чињенице да је за добар провод потребно само добро и сложно друштво и да су екскурзије, нарочито на занимљивим дестинацијама, догађаји који остају незаборавне и дивне успомене.

14


СА ДРУГЕ СТРАНЕ СВЕТА...

БЕЧ, БУДИМПЕШТА, БРАТИСЛАВА

Теодора Пучко III1 Прича се да су екскурзије у трећем и четвртом разреду средње школе најлепше. То је потпуна истина. Пошто на тим екскурзијама идемо у иностранство, имамо прилику да не само посетимо најпознатије грађевине, паркове, споменике и много тога другог, већ и да се упознамо са духом државе коју обилазимо, људима које виђамо и њиховом културом и обичајима. Такође, тада научимо нешто ново, видимо свет из другачије перспективe и бескрајно уживамо у целокупној екскурзији! Ове године је трећи разред обишао три града у три државе: Беч у Аустрији, Братиславу у Словачкој и Будимпешту у Мађарској. Била је то екскурзија за памћење на коју бисмо свакако поново ишли, да имамо прилике. Прва дестинација била је Беч. колевка европске културе. Оне који су обилазили Беч први пут оставио је без даха, а у онима који су већ раније били у Бечу, пробудила су се пријатна сећања на тај град. Ту смо били три дана и за то време смо видели само делић онога што Беч нуди: посетили смо Природњачки музеј (у њему се налазе примерци скоро свих нама познатих биљних и животињских врста у природној величини), Маријахилфер Штрасе (најпрометнија улица позната по великом броју продавница) и дворац Белведере; отишли смо у обилазак дворца Шенбрун (једно од највећих обележја Беча; простире се на огромној површини и састоји се од огромних и предивно уређених башти,

паркова, лавирината и фонтана споља и још заноснијег и занимљивијег ентеријера), Парндорфа и Пратера (више од сто година старог точка који представља панораму града ). После троднедвне незаборавне бечке авантуре, одлазимо у Братиславу. Ту смо посетили тврђаву и шетали старим уличицама пешачке зоне у центру града које крију безброј занимљивих ресторана, продавница сувенира и бутика. Сваки део Братиславе одише историјом и представља је малим споменицима посвећеним легендама и истинитим догађајима. Будимпешта је огроман град који се истиче својим величанственим мостовима и грађевинама. Прве вечери у Будимпешти ишли смо на вожњу Дунавом. Обишли смо и огроман Трг хероја посвећен свим познатим личностима које су допринеле напретку Мађарске. На нашу жалост, следећи дан био је предвиђен за полазак кући. Захваљујући професорима, све је прошло у савршеном реду, а међусобне пријатељске везе су се само још више учврстиле. Свакако је ова екскурзија била једно дивно, незаборавно искуство које ће нас пратити и кад будемо изашли из школских клупа.

15


СА ДРУГЕ СТРАНЕ СВЕТА... Јелена Лукић IV3

ИТАЛИЈА Кренули смо у раним јутарњим часовима, још је био мрак. Очекивалала нас је дуга вожња кроз Србију, затим Хрватску, а кад смо стигли у Словенију, бројали смо сате и минуте до краја путoвања. И напокон смо стигли. У чуду смо посматрали све те људе и грађевине, док смо пуним плућима удисали италијански ваздух. Почео је обилазак, прво Лидо ди Језоло, мало туристичко место са прелепом плажом, па

Монтекатини бања, у којој смо имали неколико сати за шетњу. А онда је наше путовање постало још занимљивије. Посетили смо Венецију, после које нико није остао равнодушан. Шетали смо уским улицама, купили понеку маску и направили много фотографија. Фиренца је прича за себе. Незаборавни обиласци и шетње по улицама које одају слику давно прошлог времена. И Рим, дуго очекивани Рим. Вечни град, најлепши од свих, поготово ноћу.

Јединство и хармонија различитих уметничких стилова. Колосеум проноси кроз време дорски, јонски и коринтски стил. Микеланђелов трг чува дух и обележја ренесансе и барока. Олтар отаџбине, грађевина неокласицистичког стила, подигнута у част уједињења Италије, незамисливо велика и бела, величанствена, пробија баријере трошног времена. Посетили смо и Ватикан, јасно видели све оно што смо учили из разних предмета од првог разреда до сада и чули објашњења која смо, можда, заборавили. Посетили смо и Пизу, покушали бар на фотографијама да исправимо Криви торањ и наставили даље у Верону. У граду љубави видели смо Јулијину кућу и сигурна сам да се свако сликао са Јулијином статуом. Обишли смо све што је било предвиђено, дружили се боље него икад, куповали и опет се дружили. Матурска екскурзија је свима остала у лепом сећању и сложили смо се - била је најбоља до сада!


ДУБОКО У СЕБИ...

КАКО ПОБЕДИТИ ТРЕМУ? Јована Љубисављевић II1 делови тела на одређен начин Сликовито замишљање успеха. Да ли вам се дешава да вам, у осете ефекте треме). Пробајте да замислите како моментима када треба да Адреналин који доспева у тело сте успешно обавили задатак обавите нешто важно за себе, током наступа треме један је од који је пред вама и ту слику, храбро да иступите пред јачих стимуланса и зато као и осећање успеха, професором, већим бројем можемо често чути да је, на доживите св и запамтите што је људи или било којом другом пример, излазак на бину боље могуће. Управо овај врстом публике, задрхти глас, јединствен осећај који вас тера процес ће вам помоћи да зноје вам се руке и мислите да ситуацију у којој нећете бити у стању Трема је, веровали или не, веома уобичајена треба да се једну једину реч да нађете учините појава код свих нас. Погрешно је игнорисати је... изустите или се познатом и тако потпуно укочите? да изнова излазите и осетите смањите трему. Трема је, веровали или не, веома ефекте адреналина. уобичајена појава код свих нас. Ослобађање негативне Корен треме се налази у Како умањити трему: енергије и нервозе. Загрејте се несигурности и страху од тога да поскоцима, чучњевима или Вежба води ка савршенству. Ма не погрешите, да не делујете брзим корачањем. Пре самог колико то банално звучало, глупо или некомпетентно и на тај "наступа" дишите дубоко, такав огледало ће вам помоћи да начин оставите лош утисак. начин дисања ће вам успорити елиминишете бригу како ћете рад срца (које због треме Погрешан корак у таквој изгледати другима. ради убрзано) и на тај начин ситуацији био би када бисте Најважнија је добра припрема. ћете се и ви смирити. трему игнорисали и покушавали Можете и на папиру или у да изгледате опуштено и Чувајте свој глас. Уколико презентацији коју имате са лежерно. Тело у грчу, али са трема изазива сушење грла и собом припремити податке опуштеним изразом лица, може самим тим кашљање и које желите да кажете. Део у најмању руку да делује муцање, понесите са собом припреме је свакако и долазак извештачено што, такође, није воду. на време. пожељно. Отворено признајте Уколико запнете током себи свој проблем и ситуација је Такође, битна је и непосредна представе или говора, то до половине решена, а ако је припрема. Можете и можете шармантно уклопити у публика таква да можете да је практиковати вежбе за дикцију причу и "извући" се кроз неку замолите за разумевање, често (нпр. понављање вокала овим шалу или доскочицу. вам људи неће замерити. Ипак, редом: а, о, е, у, и), што ће вам ситуација није увек таква и због помоћи да течније говорите и У сваком случају, не треба да тога је добро да предузмете мање грешите. очајавате, припремите се неколико корака који помажу да колико је могуће добро, Подигните сопствено боље исконтролишете трему. опремите се позитивним самопоуздање. Када изађете ставом и шансе да успете су Занимљив податак везан за трему пред публику или седнете на вашој страни. јесте да је то једна од ретких испред папира са питањима, нервних реакција која има толики подсетите се да је најважније утицај на тело у целини (сви да ви собом будете задовољни.

17


КРЕАТИВАН САМ, СЛОБОДАН САМ...

Плашиш Плашиш се потопа, али га нећеш видети, јер ћеш се прво удавити у потпалубљу

Н

егде у беспућу, са горчином оставио сам живот за собом. Осећам да старим, боре ми сужавају поглед. Кожа ми се здрвенила, ноге ме издају, а тако желим даље. Како је само лако овај живот испустити, заборавити и не приметити да сте безимени странац у сред ничега. Немам живот и не желим га. Заправо не желим овај живот, Желим поново све од самог почетка. Кад бих само у овом беспућу срео неко чудо да ме одведе одавде на потпуно другу планету.

Ево, нек ме води међу књиге, ионако их волим више него људе. Нека ме води, дружићу се и са мртвим и живим песницима, великим умовима и њиховим мислима. Можда будем нови Stephen Hawking, (само не у колицима, не волим колица, плаше ме, подсећају ме на смрт), можда нови Буковски, Превер... Могао бих да будем и нови ја, не би ми никако сметало, само да сам нов. Шта ја имам од пијаних зеница, одрпаних панталона и задаха који смрди на ракију? Немам живот, кажем вам, негде сам га заборавио. Сваког дана будио сам се у сраму на неком новом месту без жене крај себе а знам, знам сигурно, убеђен сам да је нека била ту поред мене јер сам преморен и немам пара ни за једну једину цигарету. Знао сам да ме користе, знао сам, јер сам их плаћао и сада немам ништа, а притом мислим на част и људскост. Нисам одувек био овакав, да се разумемо. Као мали маштао сам о прелепој зеленоокој црнки како у наручју држи моје дете, али године су пролазиле, а зеленоока црнка се никако није појавила. Ма да се само она није појавила, него што се није појавила ни плавуша, ни бринета... Зато су ми се и удрвенели дланови. Од курви и јефтиног парфема на њиховој грубој и простој кожи. Ето, то сам ја. Саплићем се и не знам ни где сам пошао са овим кофером пуним остатака заборављеног живота. Ту су неке књиге и моји списи, неки документи о сопственом постојању да се уверим да сам још увек жив када опет кренем да сумњам, није ми за друго. Ево, лепо каже: „Јован Андрејев, рођен 19. септембра 1948. године у Москви“. Постојим. Можда бих могао да седнем да се одморим на кратко. Ноге ми трну, мало ми се врти у глави, не знам да ли је од ракије или умирем, исти је осећај. Причекаћу да видим шта ће ми се догодити. Док чекам, питам се шта ће ме пре стићи – живот или смрт?

Маја Дејановић III1 III1 18


КРЕАТИВАН САМ, СЛОБОДАН САМ...

Очи које говоре

У

шао је у купе друге класе... Лагано сам подигла поглед, потпуно незаинтересовано. Зенице су ми се рашириле од запрепашћења. ,, Да ли је то стварно он?! Не, није могуће!?“, брже-боље сам одговарала на сопствене мисли. Чинило ми се да ћу једино тако успети да угушим усхићење које је навирало и развлачило ми усне у осмех. Хитро сам окренула главу ка прозору надајући се да ће ме то вратити у реалност. ,, Не, то није он!“, понављала сам себи, ,, то није онај младић којег си посматрала на станици, онај који ти се чинио као привиђење“. Разгранате крошње дрвећа бежале су испред мојих очију. Видела сам пожутелу траву и осећала густ ваздух, који је уморно лежао на сунцу. Увлачио ми се у ноздрве. Ужарена пластика прозора пекла ми је образе. Тргла сам се! Он је седео. Видела сам га у небоплавој мајици која је откривала дуге мишићаве руке. Коса боје угља попримала је изглед свиле на сунцу и савршено парирала његовим очима и препланулом тену. Дуго сам га посматрала, несвесно, желећи да уграбим што више делића његове савршене појаве. Најзад, схвативши да не скидам поглед са његовог лица, брзо се окренух – црвенило је вешто бојило моје лице. Воз је хуктао, звекет шина одзвањао ми је у ушима, а спарина је грабила све више простора у купеу. Осећала сам да горим. Одједном – мрак! Неизвесност ме је гребала. ,, Шта је ово?, помислих и, у исти трен, поново угледах суво дрвеће, лишће и зраке, који ми се попут клинова забадају у образе. ,,Баш је дугачак овај тунел“, чула сам глас у ваздуху који у трену растргну мучну тишину. Окренух се бојажљиво и са неизвесношћу. Црне, крупне очи гледале су у мене. Талас врелине је без милости пржио. ,, Да, да“, једва промрмљах осећајући да ми се осмех сам искрада. Седео је раширених руку и заривао своје зенице у моје. Чула се граја из суседног купеа и мучно шгргутање вагона, који се немилосрдно пробијао кроз ужарену, загушљиву масу. Удисала сам муклу тишину, док се седиштима просипало ћутање...

Дијана Милићевић IV1 19


КРЕАТИВАН САМ, СЛОБОДАН САМ...

Може бити већа или мања, али је увек сенка, никада права ствар Негде после поноћи температура почиње да расте. Са тим погледом у очима спреман је да осрамоти чак и ђавола. Знам о чему размишља, знам због чега ме тако посматра, а никако да побегнем. Остајем ту где јесам, можда зато што не могу да успоставим везу између својих стопала и мозга, можда зато што то желим. Осећам се као на ивици провалије. Осећам се као лептирица привучена ватром. Дању спава, а онда излази из таме и куца на моја врата. Стоји на мом прагу, руке му опуштено висе поред тела, тродневна брада и онај његов осмех су ту. Избацује ме из равнотеже и тера да будем неверна, а ја наивно падам у његове шаке и очајнички тражим да остане целу ноћ са мном. Обавијена тамом лежим поред њега, ту у нашем скровишту од туђих очију. Није ни први, ни последњи, нити онај прави, али желим да буде са мном кад падне мрак, па да бар на тренутак будем жена, оголићена у његовом присусутву. Сенка се меша заједно са нашим телима. Може бити већа или мања, али је увек сенка, никада права ствар. Кад сване, њега више нема. Са собом је однео и све доказе да је уопште био ту. И, ето те за трен међу сенкама о којима ћутим. Не желим да те скрнавим, само желим да никад не престанеш да куцаш на моја врата. Облачим кишу и излазим на светлост дана.

Јелена Илић

20

III1


КРЕАТИВАН САМ, СЛОБОДАН САМ...

Плави кофер П

остоји нешто о чему желим да пишем. Или неко. Седи ми на грудима одавно. Име му не могу наћи, али је ту. И гуши ме ноћу. Надвије се нада мном као авет, чим склопим очи. Са собом носи плави кофер, мало искрзан, случајно мој. Онај са сновима, који сам оставио поред пута у нади да ће га неко однети. Можда присвојити. Разумети његову тежину. Сваког седмог у месецу путовао сам у најзабаченије крајеве своје душе. Код куће сам остављао мисли и филозофије, путоказе. Желео сам да бесциљно лутам, дозвољавао себи да се губим у неким звезданим пољима, понекад у градовима којима нисам знао име. Тако изгубљен, стално сам те сретао. Питао сам се зашто. Ни то нисам знао. Ваљда због тога што сам још увек тражио себе. Налазио сам се сваког десетог у месецу. У ствари сам налазио тебе. Читао сам ти тада о одлуци, давању, тами и сигурности. Слушала си ме са знатижељом, а ја сам веровао да си разумела. Хтела си да чујеш још прозе из мог плавог сапутника. Вадио сам давно остављене жеље и заборављене мисли, а кофер је постајао све тежи сваки пут када сам од тебе одлазио. Чудио сам се томе. У петак, двадесет и другог волео сам те. Бојажљиво, али више од себе. Сваког дана са тим бројем усне су ме пекле. И цвилео сам под слатким грчем у стомаку. А онда бих киснуо, деветнаестог, два месеца касније. Нисам био сигуран одакле киша долази, али тада сам пецкање осећао у очима. Обузимала би ме неподнишљива сета и изгледало је да те губим. Причала си о неких двадесет година, о свом сунцу и очима боје кафе, прелазила руком преко бледих образа и грлила ме јако. Свеједно, ниси успевала да одагнаш осећај и ја сам се повлачио, прибегавао самоћи. Нисам се радовао том старом пријатељу, али је исти хитао мени у сусрет. Или сам ја бежао уступајући место неком бољем. Некомe когa је твоје јутро доносило. Некомe ко нисам био ја. Неподношљиво тежак плави кофер вукао сам до пре неколико дана. Шаке су ми отицале, баш као и стопала и очајнички сам желео да приседнем. Размишљао сам о терету који носим и питао се шта крије. Отворио сам кофер из радозналости и наједном се смркло. Постало је загушљиво, а у ушима ми је добовало. До тог трена помишљао сам на камење. Од камења ово је било теже. Успомене. Обрушиле су се на мене пре него што сам схватио. Све ово време за њих сам живео. Такође у њима. Само с тобом. Тог 30. новембра тебе није било да их са мном делиш. Стварала си нове са неким светлијим очима, а ја сам био затрпан. И кидало ме је. Чинило се да сам годинама непомично лежао, а датум је био исти. Кофер сам затворио и одлучио да га оставим поред пута, као што сам већ поменуо. Обећао сам себи да се нећу осврнути. Успео сам. Нисам заборавио, али сам нашао пут до куће. Зујало ми је у глави и заспао сам. Сањао сам тебе и плави кофер. Или нисам. Не знам. А нисам сигуран ни о чему сам управо писао. И даље. Ни шта ми је од свега остало. Дишем ваљда, и не памтим датуме. Само се сваког дана саплићем о нешто што ми је некад припадало. Оно што ми авет донесе сваке вечери пред спавање.

Јована Стајић II 21

1


ИЗ ДАВНИНА...

СТОГОДИШЊИЦА БАЛКАНСКИХ РАТОВА У СВЕТЛУ СТОГОДИШЊИЦЕ КУМАНОВСКЕ БИТКЕ Ђорђе Шуњеварић III3 Недеља, 28. октобар 2012. године, 11 часова... Падинама брда Зебрњак изнад македонског села Ново Нагоричане, разлеже се свечана српска песма БОЖЕ ПРАВДЕ. На узвишењу над којим доминира камени споменик, обележјe око 750 српских војника палих на том месту у бици, који високо сеже ка планинским даљинама, више хиљада људи прати свечаност која обележава историјски јубилеј – 100 година од велике победе српске војске у Првом балканском рату. Ту се догађа једна од евокација наше велике, бурне, често страдалничке, али увек и херојске прошлости. Чула се реч, достојанствена и евоцирајућа, за наук новим генерацијама, данашњој деци слободе. Велика победа на Зебрњаку код Куманова била је прва српска победа у Балканским ратовима, почетак краја турске владавине на Балкану и крај тежњи Османлија ka продору у дубину Европе. После више од 500 година, од пораза војске кнеза

Лазара на Косову (1389. године), Србија је поново овладала Косовом и ослободила своје јужне делове на Балкану. У народу је одјекнула изрека: ''За Косово – Куманово!''. Кумановска битка вођена је 23. и 24. октобра 1912. године, како кажу историчари, као ''битка у сусрету војски''. Јуриле су једна према другој: на једној страни Прва српска армија, под вођством краља Александра Карађорђевића и непосредном командом славних српских генерала Радомира Путника, Живојина Мишића и Петра Бојовића, а на другој, многољуднија Вардарска турска армија. Изузетном храброшћу српске војске, турска армија је била разбијена. Кумановска битка, а затим и битка код Битоља, биле су пресудне за пораз Турске у Првом балканском рату. Незадовољство Бугарске због поделе освојених територија (у питању је била Македонија) довело је до Другог балканског рата (29. јун – 10. август). Балкански ратови били су увод у годину дана каснији 22

Први светски рат. Положај Србије на Балкану, као најмоћније државе, довео је до забринутости великих сила. Њен геополитички положај био је увек примамљив за с т р а н е г р а м з и в е експанзионистичке тежње, па је тај ''мост'' између и Истока и Запада убрзо осетио још веће опасности. Аустроугарска је осетила тренутак исцрпљености Србије у Балканским ратовима и, пошто јој није одговарала њена моћ на Балкану, искористила је убиство цара Франца Фердинанда (20. јун 1914. године) у Сарајеву, ''запалила фитиљ'' за Први светски рат, а Србији наменила Голготу на албанским планинама, али и ново херојско васкрснуће на Солунском фронту. На југу Балкана збили су се ти епохални догађаји, епопеје српске херојске војске, а Зебрњак и Кајмакчалан, између осталих попришта у бурној историји, сведоче о непокоривости малог слободољубивог херојског народа.


Фотографије: Тијана Лазић III1

РЕКЛИ СУ О БАЛКАНУ...

Код нас на Балкану постоји пет годишњих доба: пролеће, лето, јесен, зима и РАТ. (Душан Ковачевић) Балканци производе више историје него што је могу потрошити. (Винстон Черчил) Велики ратују из користи, а ми ратујемо из мржње. (Емир Кустурица) Ако се икада догоди још један рат у Европи, он ће сигурно настати због неке глупе ствари на Балкану. (Ото фон Бизмарк) Ратови овде никад не разреше ни једно старо питање, него уведу нове теме и нове проблеме које ће „разрешити” нови рат. (Иво Андрић) Једина ствар коју Балканци извозе је историја. (Џим Лич) Балкан је кусур у подели света. Кожом неког балканског народа увек ће се плаћати ситни рачуни међу великима. (Добрица Ћосић)

23


ПРЕЦИЗНО ОКО...

МАГИЈА КАО ЗАСТАРЕЛА ТЕХНОЛОГИЈА СВЕСТИ (ШТА ОТКРИВА СВЕТЛОСНА ФОРМУЛА?) Момчило Мојсиловић IV1 Реч је одвајкада будила унутрашњи духовни шапат преко кога је човек сазнавао истину о свом месту у видљивом и невидљивом делу стварности. Размишљајући о говору и речима, мудраци древних епоха наслутили су енергетско- вибратону основу света блиску оној коју је физика открила и научно потврдила тек у нашем времену. Библијска реченица: “И рече Бог: 'Нека буде свјетлост.' И би свјетлост“. (По. 1.3) била је семе из кога су се духом Јевреја развиле величанствене замисли о гласовима, речима и њиховој повезаности са бројевима као кључевима за разумевање коначне истине. По предању, та је истина већ била записана у изворној,

изгубљеној књизи Мојсијевој, књизи од белих слова гласова и белих речи сазданих од пречишћене светлости. Светлосна формула је математички образац који показује на који се начин грубљи видови звучне енергије претварају у финије енергетске облике нервних импулса и значења. Узмимо неку реч, на пример љубав. Звучни таласи ове речи побуђују бубне опне услед чега настају нервни импулси

који се електромагнетним трептајима крећу према мозгу. Наша формула показује да ово претапање звука у светлост, грубљег у финије, тежи одређеној законитости. Као физичка мера те тежње ка реду послужиле су нам вредности које смо назвали светлосна стања гласова. Изражене фреквенцијама, које као космичке одреднице светлости доживљавамо у виду боја, ове вредности нас повезују са енергијама којима су именоване представе утиснуте у наш ум. За оне који желе да и практичним, рачунским путем прате наша излагања, дајемо табеле светлосних стања гласова и упутство за израчунавање светлосних стања, тј. боја назива:

Колона 1 - за гласове у положајима осим финалног В 239 Ч 276 Р 286 Ј 319 Ц 392 Т 412 Ж 419 С 541

Љ 345 У 551

Ћ 551

Ђ 565

Е568

Њ 568

М 571

Н 571

И 578

Г 621

Х 625

К 668

Ш 694

Л 724

Б 757

П 777

А 797

З 807

О 817

Д 831

Колона 2 - за гласове у финалном положају Ч 345 В 355 С 389 Ц 458 Ш 465 Ћ 485 М 565 Ђ 568 А 568 Е 571 И 578 Ж 578 Х 598 Г 605 Л 654 Р 764 Б 777 О 834

24

Ј 417 П 525 Н 568 Д 588 Т 661

К 432 У 551 Љ 571 Н 598 З 684


На основу ових вредности, боја назива (хомофон) израчунава се по веома једноставном обрасцу:

∑s S = –––– n где је: S - фревквенција боје назива s - фреквенција светлосног стања гласа n - броj гласова и испитаној речи (анализом нису обухваћени гласови Ф и Џ) На пример, боја речи срце се израчунава нa следећи начун: за гласове С, Р,Ц узимамо вредности из колоне 1, a за глас Е из колоне 2. Према томе, (541+319+392+571) / 4 = 456 билиона херца На основу природне расподеле фреквенција у спектралном континууму, ова вредност одговара црвеној боји назива.

Фреквенција (Ѕ) -билиона хреца-

Одговарајућа боја назива

<459

ЦРВЕНА ПУРПУРНА (ЦРНА) ЦРВЕНА НАРАНЏАСТА (МРКА) НАРАНЏАСТА НАРАЏАСТОЖУТА ЖУТА-СМЕЂА-СИЊА (СВЕТЛА) ЖУТОЗЕЛЕНА ЗЕЛЕНА (ТАМНА) ЗЕЛЕНОПЛАВА ПЛАВА (БЕЛА) МОДРА (БЕЛА) ЉУБИЧАСТА ПУРПУРНА

459-478 479-508 509-528 529-575 576-601 602-635 636-658 659-701 702-737 738-778 >778

На пример, назив земља (S = 571 билиона херца) припада жутом и смеђем нивоу, реч ватра црвенонаранџастом, небо плавом... Вредности добијених резултата провераване су преко њихове практиче примене, и то и следећим областима: рачунарство и информатика; психологија и медицина; лингвистика; уметност и естетика; религија и филозофија; парапсихологија; физика и технологија свести. Резултати до којих смо дошли на овај начин представљају основу за одређивање првих слова у светлосној азбуци која, на један нови начин, може понирати у материјално-енергетско ткиво света, али исто тако ослушкивати и тумачити најскровитије тајне.

25


ОМЛАДИНСКА ПОЛИТИКА...

И

зрада Националне стратегије за младе у Србији је документ који доноси Влада Републике Србије и представља први корак ка решавању проблема младих и један од приоритета Владе и Министарства омладине и спорта. Непоходно је пружити подршку младима, јер обавеза друштва је да их уважи и помогне им да искажу и остваре своје могућности и квалитете. Према Националној стратегији за младе, млади су особе узраста од петнаест до тридесет година старости. У Србији има око милион и по младих (20% становништва), а само у Нишу их има око 60 000. То свакако није мали број, и Стратегија треба да одреди права, улоге и одговорности омладине у држави.

породичном животу, образовању, запошљавању, здрављу и у друштвеном животу уопште. Ми стичемо нова знања и искуства, дружимо се и такмичимо са својим вршњацима широм света, путујемо, али се и враћамо у своју земљу где примењујујемо сва стечена знања и остварујемо

важне за живот младих у Србији: подстицати нас да активно учествујемо у друштву; обезбедити услове за учешће у доношењу одлука; изградити систем информисања омладине на свим нивоима и у свим областима; остварити права на једнаке шансе свих младих у друштву; подстицати и вредновати наша достигнућа у различитим областима; омогућити квалитетно провођење слободног времена; развијати систем формалног и неформалног образовања; подстицати све облике запошљавања, самозапошљавања и предузетништва младих; унапредити безбедност нас самих; чувати наше здравље; охрабрити нас за иницијативе и активности.

Зашто је Нишу потребна Канцеларија за младе?

Национална стратегија за младе се у локалним заједницама спроводи кроз локалне канцеларије за младе – канцеларије преко којих се млади у Србији могу прикључити савременим токовима развоја друштва. Ми имамо право, а требало би да имамо и прилику, да равноправно учествујемо у одлукама које утичу на наш живот, а које се доносе на локалном нивоу. Ниш је једини велики град у Србији који и даље нема своју Канцеларију за младе. Визија Стратегије Данас је омладина у Србији активан и равноправан учесник у свим областима живота, а то подразумева нашу активну улогу у

Теодора Мишeљић IV1 квалитетан живот. Принципи Стратегије Принципи Стратегије произилазе из вредносног система чији су основ: Устав Републике Србије, Општа декларација о правима човека, Конвенција УН о правима детета, Европске конвенције за заштиту људских права и Међународни пакт о грађанским и политичким правима,а то су: поштовање људских права; равноправност; одговорност; доступност; солидарност; сарадња; активно учешће младих; интеркултурализам; доживотно учење. Општи циљеви Стратегије Дефинисани су циљеви који обухватају области посебно

Од нас се доста очекује, а пре свега, очекује се да будемо носиоци новог духа промена. Међутим, у нашој земљи омладина још увек не може да учествује у доношењу одлука средине у којој живи. Зато је подстицање, развијaње и препознавање наших квалитета и достигнућа неопходно за наш развој и напредак друштва. Наше слободно време огледа се у нашем квалитету живота. Истина је да је општа незапосленост нас младих један од највећих узрока нашег незадовољства, и да смо ми међу највећим жртвама, али и починиоцима кривичних дела. Зато треба имати право и обавезу да се бавимо проблемима животне средине, јер ми живимо са последицама онога што су нам оставиле претходне генерације, а уједно треба да мислимо на нараштаје који долазе. Ми смо највеће благо нашег друштва. Нама је неопходна подршка, јер није реч само о нашем бољем животу, већ говоримо и о будућности саме земље.

26


ПИТАМ СЕ...

КОЈИ ФАКУЛТЕТ УПИСАТИ? Емилија Јовановић IV2 , Филип Антић IV2

Индивидуални разговори са школским психологом или педагогом, или било којом другом особом која нам може помоћи, такође су од велике користи.

Једно од највећих и најтежих питања наших вршњака јесте питање о професионалној оријентацији. Треба пронаћи занимање које ћемо са задовољством и успешно обављати, а опет занимање које ће нам омогућити да приуштимо основно, у смислу материјалних ствари, и да издржавамо своју породицу.

Млади, којима је одабир факултета тешко питање или који нису сигурни у своје способности, могу урадити и одређене тестове у Заводу за тржиште рада.Ти тестови су стандардни тестови. Раде се у неколико наврата, а постоји посебна шема прегледавања. Канцеларија психолога, који вам могу дати многе корисне информације и доста корисних савета након одрађених тестова, налази се у Зони II.

Од велике помоћи при избору занимања могу бити презентације факултета које нас ближе упознају са смеровима и програмом факултета, испитима и занимањима којима се можемо бавити након завршених студија.

Врло је битно да се заинтересованој особи не даје лично мишљење психолога, већ да она сама донесе одлуку и сноси одговорност за свој избор. Охрабрујућа је чињеница да за сваку особу постоје и неколико одговарајућих занимања.

Предавања школских психолога или педагога о професионалној оријентацији и факторима који могу утицати на наш избор, о нашим способностима, интересовањима, нашем здравственом стању могу направити добру основу која ће нас ближе одвести траженом одговору. Такође, на истим предавањима могу се размотрити и мање битни фактори који, на неки начин, утичу на доношење наше одлуке, почев од близине одређеног факултета, преко цене школарине, до тога које су факултете уписале нама блиске особе.

Психолози често обављају и разговоре са родитељима, ако увиде да њихове одлуке снажно делују на адолесцента чији су афинитети и жеље другачији. Креативне школске изложбе и радионице које ученици могу припремити на часовима ликовне културе, помажу им да виде себе у одређеном занимању, или пак да добију идеје на основу туђих излагања. Ако немате довољно информација о одређеном послу, а желите њиме да се бавите, било би добро да ступите у контакт са особама које се баве тим занимањем, да са њима проведете један дан 27

на послу, упознате захтеве те професије и увидите како функционишу људи на одређеном задатку. Будући да је и питање запошњавања веома битно, пожељно је одабрати онај факултет који има најшири спектар различитих радних места. На пример, као дипломирани психолог можете радити са децом у школама, предавати психологију, радити у фирми, фабрици, болници, можете отворити приватну ординацију. С обзиром на то да се код нас јавља мањак слободних радних места у свим популарним професијама, треба разматрати и студије у иностранству или одлазак у неку другу земљу након студија. Европске земље попут Немачке имају слободних места за људе различитих професија. Такође, квалитет школовања је далеко бољи, а већини је, сложићете се, главни циљ бити успешан у својој струци. Ми нисмо желели, нити покушали да вам наметнемо професију којом би требало да се бавите у животу. Одговор на питање вам неће дати ниједан психолог, нити било која служба. Он се налази у вама самима и чека да буде пронађен. Најбитније је да вас будуће занимање чини срећним и да ни у једном тренутку не зажалите због свог одабира факултета. Пуно среће!

Захваљујемо се на сарадњи психологу Медицинске школе „Др Миленко Хаџић“ Биљани Павловић


ПИТАМ СЕ...

САЗНАЈТЕ ШТА ВАМ ПОРУЧУЈЕ НАЈМЛАЂИ ПРЕДУЗЕТНИК НА СВЕТУ Теодора Мишeљић IV1 Алекс Банајан донедавно je био тинејџер, тo јест, у августу је напунио двадесет година, али још пре свог рођендана постао је најмлађи предузетник на свету. Он има своју фирму у Сан Франциску, пише књиге, мотивацијски је предавач и обавља још низ других функција. O Алексу су писали неки од најпознатијих пословних медија, као што су Forbes, Bloomberg, Businessweek. Књига кoja би ускоро требало да се нађе у продаји, а коју је написао Алекс, заправо представља интервјуе двадесет и пет најуспешнијих људи на свету о томе шта су радили како би постали успешни. Алекс каже како новим нараштајима жели да помогне овом књигoм, о којој је светски шампион у боксу Шугар Реј Леонард рекао: „Банајанова књига ће променити животе људи. Никада пре нико није написао нешто овакво и то је оно што младима данас треба.“ Алекс такође пише и свој блог, а само неколико дана пре свог двадесетог рођендана написао је и својеврсни водич за све тинејџере о својим сазнањима која су му променила живот. Између осталог, Алекс пише: „Знајте да ова моја сазнања нису

за свакога. Ја пишем за ону особу која је можда далеко, али која верује да је све могуће. Иако звучи детињасто, научио сам да се снови заиста могу остварити. Лудо је када мислите о томе. Оно што вам само треба јесте спремност да положите сваку циглу, једну по једну, све док не направите грађевину која сеже до самих облака.“ Алекс Банајан дели са вама неке од савета који су њему променили живот:

1.Писање дневника променило ми је живот – дневник ми је помогао у две важне ствари: да одржим ниво среће (зато што сам писао о лепим стварима које су ми се догодиле током дана, због којих сам поново био срећан, јер сам их оживљавао) и да откријем идеје које се крију у мени, за које нисам ни знао да постоје. Мој је мото: читам књиге како бих сазнао шта други знају, али пишем дневник да сазнам оно што ја знам.

2.Муње ударају у оногa ко трчи за време олује – шансе да вас погоди муња док 28

седите код куће су веома мале. Гром удара оне који се пењу по дрвећу и металним објектима и трче иако олуја није прошла. Слично је и са успехом. Треба трчати около и говорити о својим идејама, рећи „да“ различитим приликама, ићи на места на којима су људи сличних интереса – али само онда када је време за то погодно. 3. Породица је најважнија, увек – схватио сам да је једина константа у животу управо породица. Пријатељи се мењају, школе се мењају, момци и девојке се мењају, али породица остаје. Стога нађите времена да се повежете са својом породицом. 4. Никад не остављајте слатко за крај – најбоље што имате и знате покажите одмах на почетку. Сасвим је у реду појести дезерт на почетку обеда. 5. Живот је само (људска) игра – институције које се чине веће од живота, као што су Влада, Microsoft, Disney, заправо су састављене од обичних људи; само треба повући завесу и видети, па тек онда схватити како састав функционише.


6. „Не“ само значи „не садa“ или „питао си ме на погрешан начин“ – само зато што је неко рекао „не“ данас, не значи да ће рећи „не“ и сутра. 7. Постоје заиста добри људи – људи воле да помажу људима који их подсећају на њих саме, који имају искрене намере и који имају потенцијала. Изненадили бисте се када бисте сазнали колико су људи спремни да помогну када их замолите на прави начин. 8. Читање књига је потцењени пут до успеха. 9. И-мејл адреса већине људи може се наћи на интернету за мање од једног минута – интернет вам даје могућност да лако дођете у контакт с људима које у стварности тешко можете срести. 10.Проблеми су неизбежни, али стрес је избор – научио сам да не бринем за мале падове у животу, већ да се усредсредим на велики успех. 11. Престаните да мислите на штедњу новца, већ на стварање новца – срео сам много људи који потроше сате и сате на резање купона за попусте и тражење попуста на интернету. Да су то време искористили за покретање властитог бизниса, не би било потребе за толиком штедњом. 12 Ви сте рефлекција двадесет људи који вам дају најбоље савете – потрудите се да савете добијате од најуспешнијих људи које познајете, јер оно на чему су они пали вама може бити од велике помоћи. 13 Живот није праведан – не значи да ће неко изгубити јер ћете ви добити. 14 Увек нађите времена за слободно време – увек нађите времена за истраживање, читање или једноставно причање са непознатим људима. Овако ће вам на ум увек падати нове идеје. 15 Битан је пут, а не циљ – срећа коју осетимо када се попнемо на планину само је тренутна, али сећање на срећне тренутке док смо се пењали траје целог живота. 16. Ако сте забавни и имате занимљиве приче, имаћете пуно пријатеља – забавне приче претварају потпуне незнанце у пријатеље. Нисмо сви благословени

овим даром, али се, срећом, може научити. Ако имате везе на високим положајима, то вам ништа не значи ако немате шта да понудите – успех 80% зависи од онога што имате да понудите и 20% од тога како понуђено презентујете. Веза вам евентуално може помоћи са ових 20%, али не занемарујте важност оних 80% ! 17. Лепо се односите према радницима на одржавању и секретарицама – преко њих ћете најлакше доћи до важних „фаца“. 18. Изненадићете се када видите шта сте све спремни да учините када сте суочени са падом – ништа не доноси већу инспирацију од ситуације када се налазите пред зидом. Тада сте спремни да учините ствари за које нисте ни знали да вам могу пасти на памет. Где год можете, повезујте се са људима са којима се здружите. Хладно опхођење, размењивање имејлова и бројева није

29

Никад не остављајте слатко за крај – најбоље што имате и знате покажите одмах . Сасвим је у реду појести дезерт на почетку оброка.


НЕШТО ДРУГАЧИЈЕ... Начин одевања одувек је одражавао начин размишљања и поглед на свет друштва које га је промовисало. Одређени стил био је уједно и порука коју су људи несвено носили, жиг који је кроз деценије остајао урезан у личност онога ко се у том стилу проналазио.

МОДА КОД МЛАДИХ КРОЗ ДЕЦЕНИЈЕ

Анђела Игић II3

20

Двадесете

30

Када неко помене двадесете године прошлог века, шта је то што вам прво падне на памет? Џез музика, можда? Оно што мени прво падне на памет јесу управо оне flapper девојке. Оне су у своје време сматране слободнијим девојкама које су "на дивљој страни". Шокирале су друштво својим кратким хаљинама, шминком, цигаретама и свиме што се сматрало забрањеним. Њихова репутација почела је да се одражава и кроз њихов стил одевања, па мода овог времена добија уске и кратке хаљине за плес и кратке фризуре. Управо у овом периоду је започет тренд "боб" фризуре.

Тридесете Ово је време старог холивудског гламура. Филм је доста утицао на моду, па су млади желели да носе одећу коју су видели на филму. Као вечерњу варијанту, девојке су носиле дуге гламурозне хаљине, обично откривених леђа. У моди су биле и јакне широких рамена, како би струк изгледао што уже. Младићи су носили елегантна одела, а трегери и прслуци су били нарочито "ин" .

40

Четрдесете Четрдесете поново доносе копче, дугмад и каишеве у моду, а девојке су носиле и широке панталоне, као и спортску одећу. Ово је било ратно доба, када је трошење новца било врло ограничено, па је оно донело једноставну одећу. Али након рата, Кристијан Диор, који је у то време био доминантна сила у свету моде, представља нови тренд који подразумева женственост у пуном сјају - дефинисан струк и богату сукњу.

30


Педесете

50

Ово је доба када је моди био циљ да истакне женственост и нежност жене. За разлику од одела из четрдесетих, инспирисани униформама, у педесетим су се носиле штикле, рукавице, богате сукње и шешири са велом. Овај тренд је започео Кристијан Диор још пред крај четрдесетих. Осим Диора, Коко Шанел се појављује својим креацијама. Она је представила препознатљиво Chanel одело за жене, које је запало за око многим клијентима, као и звонасте фармерке. Један од најкласичнијих трендова педесетих година био је тзв. empire line. Углавном су се носиле хаљине и мајице оваквог кроја. Овај ''фазон'' су највише волели тинејџери

због детињег и невиног изгледа, а тада се први пут јавио и израз baby doll style. Током педесетих, од тинејџера се очекивало да се облаче као њихови родитељи. Empire line је представљао велики контраст у односу на оно што је већина мајки носила, па је због тога овај тренд постао омиљен међу тинејџеркама. До краја педесетих, израз тинејџер није се често користио и тинејџери модним дизајнерима нису представљали циљну групу. Међутим, дошло је до нових утицаја, као што су филмови, рок музика, часописи, те су тако на сам врх модне индустрије значајно утицале познате личности, које су се у њима појављивале. Неки од њих били су Мерилин Монро, Џејмс Дин, Рики Нелсон и, наравно, Елвис Присли. Заводљива, а ипак

једноставна Мерилин Монро и данас представља икону стила. Елвис Присли је имао веома велики утицај на моду овог доба. Не само да су га обожавали милиони девојака, већ је младима постао и инспирација у облачењу.У време када су се мушкарци углавном облачили традиционлно, Елвис се са насловних страна смешио у navy оделима. Ипак, нису сви били љубитељи Елвисовог стила, његове разнобојне гардеробе, шминке и његовог карактеристичног плеса. Штавише, младићи педесетих година облачили су се, пре свега, конвенционално. Носили су тамноплаву, браон или сиву, а они који су желели да се истакну, облачили су розе одећу.

У следећем броју видећемо шта се збивало са модом кроз шездесете, па даље у будућност све до данас! 31


НЕШТО ДРУГАЧИЈЕ... Графити представљају слање поруке на јавним површинама, у писаној или ликовној форми. Реч графити је настала од италијанске речи graffito, што значи шкрабати, а корен вуче од старе грчке речи graphein, која значи писати. Графити постоје још од старе Грчке и Рима, а савремена историја графита почела је 1968. када они почињу да се јављају по њујоршком метроу. Иако су за цртаче и љубитеље ових цртежа графити уметничко дело, у многим земљама су забрањени законом и третирају се као вандализам. Још крајем 60-их 20. века човек по имену Хулио почео је да пише Julio 204 по зидовима. 1968. године овај таг могао је да се види на разним возовима у Њујорку, но врло мало људи је уопште обраћало пажњу на њега.

32

Седамдесетих година 20. века, широм метроа могао се видети таг Taki 183, који је био толико запажен да је, када су ухватили тинејџера Деметриоса, аутора овог натписа, репортер Њујорк тајмса урадио интервју са њим. Годину дана касније уметност хип-хоп графита заживела је у другим крајевима Америке и света. Теме графита су погледи на свет из перспективе људи који подржавају хип- хоп. У почетку, графити никоме нису сметали, али када су се графити појавили и на инсталацијама метроа, са тих места су били брисани. Сваке године се троше милиони долара да би графити били избрисани са вагона. Теодора Мишељић IV1


Жаргон графита • End to end (Е2Е) - графит од почетка до краја зида, вагона.. • Top to bottom - графит од пода до врха вагона или зида • Toy - почетник и цртач без вештине • Biter - онај ко краде идеје • Whole car - графит преко целог вагона (укључујући и прозоре) • Outline - линија око слова • Fill - боја слова • Crossing - прелажење једног графита преко другог, сматра се увредом

Постоји више форми графита. Најједноставнији је таг који представља стилизовани потпис. Затим следи бомба графит у две боје који се ради

брзо, најчешће на забрањеним местима, и на крају PIECE, графит који садржи прелазе боја, ефекте и слике.

У наредном броју нашег часописа имаћете прилике да прочитате причу о томе шта се десило са једним од најпознатијих графита света, који су цртале иконе графитске уметности: Кинг Робо и Бенкси. 33


РАЗГОВАРАМО СА...

Од Гокуа до вицешампиона света Анђела Игић II3

Андрија Станковић, каратиста “Елид”-а и ученик четвртог разреда Прве нишке гимназије "Стеван Сремац", освојио је до сада више од 150 медаља са домаћих, европских и светских такмичења у каратеу. Са својом “Елид” екипом поносно носи и титулу вицешампиона света и балканског првака у каратеу. Хајде да кренемо од твојих почетака. Како си и када дошао на идеју да почнеш да се бавиш овим спортом? Делује смешно, али све је почело тако што сам пратио цртани филм ''Змајева кугла'', у ком је главни јунак Гоку. То је филм о кунг фу вештинама. Тако сам пожелео да се и ја опробам у томе. Определио сам се за карате. Клуб се налазио у комшилуку, отишао сам на тренинг, видео како све то изгледа и допало ми се. Знамо да си доста напредовао у свету каратеа и освојио више од 150 медаља са домаћих, европских и светских такмичења. Које си медаље освојио ове године?Почетком ове године први пут сам наступио у сениорској конкуренцији на такмичењу у Шведској (“Sweddish Open”) где сам освојио бронзу. На Државном првенству у Србији освојио сам злато, а на Светском првенству у Милану 14. и 15. октобра освојио сам треће место појединачно за млађе сениоре, а екипно друго. Куп југоисточне Србије и међународно такмичење у Македонији донели су ми две златне медаље, а Балканско првенство у Чачку злато. Пар недеља након Светског првенства уследио је Куп Србије у Ариљу, где сам освојио злато за сениоре. Такмичарска полусезона завршена је „Нови Сад Open“-ом. То је последњи

турнир за ову годину и на њему сам освојио злато за сениоре. Да ли имаш подршку својих родитеља и пријатеља ? Родитељи су ти који ме највише подржавају и финансирају. Као и моји другови из клуба, збуњени су чињеницом да градске власти не поклањају довољно пажње младим спортистима. Ипак, ја сам оптимиста, верујем да ће доћи нека боља времена. Из твоје приче сазнајемо да карате заиста чини велики део твог живота. Шта тачно ово значи? Мене карате испуњава. Мени су тренинзи задовољство. Карате је дисциплинован спорт. Помогао ми је и у изградњи самопоуздања, стицања сигурности у себе, и уз школу, овај спорт ми је веома важан. Тако је још од малена, али сада још више него раније. Временом све више спознајем чари каратеа. Карате учи стрпљењу и проналажењу смирености, унутрашњег мира, моћи, концентрацији. Све то ми помаже да будем успешан и у школи и уопште у животу. Твоји невероватни успеси, професионални однос према спорту, напорни тренинзи, а са друге стране одличан успех у школи и сасвим нормалан живот тинејџера, који ван спорта подразумева изласке и дружење са пријатељима, заиста изазивају дивљење. Како успеваш да ускладиш све своје обавезе ? Пре свега, желим да се захвалим свим својим 34

професорима, нарочито свом разредном старешини, професорки Винки Гроздановић, која је заиста пуна разумевања. Уз добру организацију све се постиже. Учим, тренирам, излазим… Распоред јесте мало гушћи, слободног времена мало, али све може да се постигне. Врло амбициозно и истрајно. За крај, постоји ли нешто што би желео да поручиш младима који желе да крену твојим стопама ? Виртуелни свет који је окупирао данашњицу (facebook, игрице, skype) лоше утиче на младе у смислу да постају отуђени једни од других. Такође, велики сам противник алкохола, цигарета и поборник сам здравог стила живота. Зато препоручујем младима да се баве спортом, било којим спортом који их испуњава и чини срећним. За крај, желим да кажем да карате клуб ''Елид'' врши упис нових чланова. Клуб се налази у Улици Божидара Аџије, код кафане ''Зона Замфирова''. Хвала пуно, желим ти пуно успеха у даљем раду и школовању.


СПОРТСКА СТРАНА... Кошаркаши наше школе, екипа у саставу: Алекса Петровић, Никола Врачевић, Марко Симонивић, Павле Стојановић, Горан Максић, Милутин Гагулић, Милан Сурлић, Марко Босић, Филип Сурлић, Никола Спасов, Петар Мичковић и Марко Вучић, освојили су прво месту на општинском такмичењу, а на регионалном такмичењу су освојили сребну медаљу. Тиме су потврдили да се у нашој школи заиста игра добра кошарка. Још један доказ у прилог горе наведеној тврдњи је и успех наших кошаркашица, које су освојиле друго место на општинском такмичењу. Екипу су чиниле: Емилија Миленковић, Ивана Милошевић, Андријана Митровић, Ана Спасов, Јована Радојковић, Милица Петровић и Владана Ђорђевић.

КОШАРКА

Анђела Стојић I4

ПЛИВАЊЕ Пливачица Теодора Мишељић, ученица IV11, освојила је злато на градском такмичењу из пливања, где је тријумфовала у дисциплини 100м прсним стилом и тиме се квалификовала на републичко такмичење које се одржало у Београду.

ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО У РУКОМЕТУ ЗА ЖЕНЕ И “СРЕМАЦ” ''За добрим коњем прашина се диже'', кажу. Тако је и Србија оставила изванредан утисак јануара ове године, када је била домаћин Европског првенства у рукомету за мушкарце. Целокупну организацију похвалили су сви, што је између осталог, допринело томе да се Србија и по други пут окуша као домаћин догађаја једног оваквог нивоа. Европско првенство у рукомету за жене одржало се од 4. до 16. децембра 2012. године. Ниш је, поред Вршца, Новог Сада и Београда, угостио 4 репрезентације. У хали ,,Чаир'' срећу су окушале репрезентативке Македоније, Шведске, Француске и Данске. Репрезентација Македоније доживела је највише овација, али су само они најбољи добили своје место у финалу. Оранизацију су подржали и волонтери којих је било у великом броју. Ученице наше школе допринеле су на тај начин овом првенству. Милица Симић имала је ту част да буде водич репрезентативкама Данске. Оливера Поповић и Миљана Милетић биле су задужене за публику, док је Теодора Мишељић дочекивала ВИП госте међу којима је био и сам градоначелник Ниша.

Ниш је испратио госте за Београд, а волонтери су уз организацију овековечили успешност свог делања групном фотографијом са званичном маскотом првенства, Тасицом. У ''Комбанк'' арени у Београду, 16. децембра, злато је узела репрезентација Црне Горе, док је наша земља заузела четврти пласман. Наредне године, Србија ће бити домаћин и Светском првенсту у рукомету (такође за жене), те ће Ниш великодушно отворити врата ,,Чаира''.

За сада су наши спортисти добро почели, надамо се да ће бити још оваквих успеха! 35


ПРЕПОРУЧУЈЕМО...

Овог пута представљамо вам...

„Сремчева“ ТОП-ЛИСТА

1. Lila Wolken – Marteria, Yasha, Miss Platnum 2. Les Champs-Elysées – Joe Dassin 3. Guardian – Alanis Morissette 4. Gangnam Style – PSY 5. Claude Debussy – Clair de Lune 6. The Beatles – Yesterday 7. Only Fools and Horses Theme Tune 8. Un Año de Amor – Luz Casal 9. Once Upon a December – русский вариант, из анимираног филма „Анастасија“ 10. Симфонија „Господар прстенова“ 11. Augen Bling – Seeed 12. Un Angelo Disteso al Sole – Eros Ramazzotti 13. Me gustas tú – Manu Chao 14. Неко би звезде скинуо – из домаће серије „Јагодићи“ 15. Спектакль окончен - Полина Гагарина 16. Selah Sue – This World (Kinder Bueno реклама са вампирима) 17. Yue Wan Wan – Jeannie Hsieh 18. Irish Stew of Sindidun – Lady of New Tomorrow 19. Ella Ella L’a – France Gall 20. Chasing the Sun – Ice Age 4

...film:

Анђела Стојић I4

.Ово је најновији филм Мирослава Момчиловића. Радња филма започиње онда када усамљени композитор изврши самоубиство пред веб-камером. Привучене звуком, комшије одлазе у његов стан и затичу га како лежи на поду. Нису ни свесне да их камера снима. Док чекају хитну помоћ и полицију, седе у његовом стану, једу, пију, играју шах...Евоцирају успомене на њега и сажаљевају га, али

никако да се сете његовог имена. Догађаји попримају други тон након што схвате да је камера на рачунару укључена и да их све време снима. Полако се открива личност покојника, као и једна шира слика нашег друштва.Главне улоге тумаче: Емир Хаџихафизбеговић (Аца), Радосав Миленковић (Веско), Наташа Нинковић (Нада), Бојан Жировић (гробар), Анита Манчић (Вера), Љубомир Бандовић (главни полицајац).

...роман: Три метра изнад неба, Федерико Моћа Реч је о роману који говори о забрањеној љубави двоје младих људи. Баби је добра ученица, док је Степ класични насилник и очигледно је да се ради о два потпуно различита света. Ипак се заљубљују једно у друго. Баби постаје непрепознатљива у очима родитеља, а Степ не може да сакрије све своје атрибуте који се уклапају у слику опасног типа. Међутим, убрзо се открива да његови мишићи и насиље крију једну велику трауму. Баби и Степ заједно пролазе кроз лепе и ружне тренутке, заједно доживљавају успоне и падове у животу. Доживели су искуство праве љубави, оне која се памти упркос свим забранама. У једном тренутку њихови путеви се разилазе.... 36


„Ја мислим да је могуће. Тако је у мом случају, али концентрација ми је лоша.“ „Све се то може лепо уклопити...“ „Немогућа мисија.“ „Може...А и не мора да значи. На пример, моја другарица знатно поквари оцене кад има дечка. А ја их поправим.“ „Тешко... А можда и може, мада мени до сада није пошло за руком.“

Радица Николић IV1

АНКЕТА: ЉУБАВ И ШКОЛА Добре оцене и љубав да ли је могуће ускладити ово двоје?

„Наравно да је могуће, само треба да знаш како ћеш да ускладиш то двоје.“ „У мом случају не...“ „Ако испланираш време како треба, све можеш да постигнеш.“ „Наравно да је могуће. Треба само лепо распоредити време – када учиш, посветиш се учењу, и не мислиш много на друге ствари које те могу деконцентрисати. Тако ти остаје више времена да проведеш са вољеном особом – то ти уједно дође и као опуштање и одмор од књиге.“ „Па, рецимо да је могуће. Али, кад се заљубим, нема ми спаса.“ „Мени су се побољшале оцене откада сам са девојком...“ „На почетку везе наређам све лоше оцене, касније се поправим и што више љубим, то боље учим. Ма само треба распоредити време, а ако сте у истом одељењу, само треба пазити на часу, па се на одмору љубакати..“ „Мислим да је могуће, осим када идете у исто одељење... Када се време добро организује, има времена и за обавезе и за љубав.“ „Кад сте у истом одељењу – то је најгоре...“

„Школа vs све занимљиво: школа је страшна, стаје на пут свему добром и занимљивом... Међутим, кад провалиш фору, онда буде Ти : Школа = 1 : 0.“

37

Укупно гласова: 66; ДА – 77,3% , НЕ – 22,7%


КОРИСНЕ СИТНИЦЕ...

Сви смо ми, у већој или мањој мери, самоуки – учимо о стварима које нас највише занимају. Није битно да ли седимо у школској клупи или за столом у кафићу. Јер, никад не учимо о ономе што не желимо да научимо. А без обзира да ли се ради о формалном образовању или не, човек је прозвод непрестаног улагања у себе и своје знање. Ако си заинтересован да на своју руку научиш нешто ново, ово је чланак за тебе. Раздељени по предмету интересовања и категоријама, овде се налази неколико корисних линкова везаних за самостално учење. Историја и светска култура University of Washington’s OpenUW Notre Dame OpenCourseWare Bio’s Best UC Irvine OpenCourseWare (Social Science) Boston College Front Row (History) MIT OpenCourseWare (History) Wikiversity School of Social Sciences OpenLearn (Arts and Humanities) MacroHistory and World Report World History HyperHistory

Посао и новац

MIT Sloan School of Management Investopedia Financial Investing Tutorials U.S. Small Business Administration Training Network VideoLectures.NET (Business) My Own Business, Inc. UC Irvine OpenCourseWare (Business) Kutztown University of Pennsylvania Boston College Front Row (Business) Financial Management Training Center The Free Nonprofit Micro-eMBA Bookboon Free Business e-books TheStreet University

Теодора Мишељић IV1

Наука и здравље

Математика Oxford University Mathematics OpenCourseWare Whatcom Online Math Center VideoLectures.NET (Mathematics) Wikiversity School of Mathematics AMSER Mathematics Math.com Free-Ed College Mathematics

Страни језици BBC Languages American Sign Language Browser Livemocha Learn10 One Minute Languages Mango Languages

Компјутерске науке и инжињерство VideoLectures.NET (Computer Science) Wikiversity School of Computer Science and Technology Dream.In.Code Tutorials MIT OpenCourseWare (Engineering and Computer Science) FreeComputerBooks.com Free computer Tutorials Programmer 101: Teach Yourself How to Code Google Code University

38

MIT OpenCourseWare Tufts OpenCourseWare HowStuffWorks Science Harvard Medical School Open Courseware Khan Academy Open Yale Courses webcast.berkeley UC San Diego Podcast Lectures Johns Hopkins OpenCourseWare Carnegie Mellon Open Learning Initiative Utah State OpenCourseWare AMSER Wolfram Demonstrations Project The Science Forum Free Science and Video Lectures Online! Science.gov The National Science Digital Library EnviroLink Network Geology.com Scitable LearningScience.org

Енсглекси језик и комуникације Open Yale Courses (English) Merriam-Webster Online National Novel Writing Month Lifewriting Guide to Grammar and Writing

Право Duke Law Center for the Public Domain Intute Law Boston College Front Row (Law) Harvard Law School Stanford Law MoneyInstructor Business Law


39

Elektronski časopis  

Trći broj elektronskog časopisa Prve niške gimnazije "Stevan Sremac"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you