Page 1

Сремчеве приче Г О Д И Н А

1 .

Б Р О Ј

1 .

2 3 . 1 1 . 2 0 1 1 . Г О Д И Н Е

Часопис ученика Прве нишке гимназије “Стеван Сремац” РУБРИКЕ • Памтимо • Разговарамо са • Догађа се ових дана • Потражи своје место • Са друге стране света • Дубоко у себи • Креативан сам, слободан сам • Вавилонска прича • Из давнина • Прецизно око • Даске светлости и славе • У здрвом телу здрав дух • Причамо са познатима • Један/на од нас


Сремчеве приче

Реч уредника Поштовани читаоци, Ученици Прве нишке гимназије ''Стеван Сремац'' поново постају део новинарске приче. И то је итекако вест! На 133. рођендан школе излази први број електронске верзије школског часописа под именом Сремчеве приче. Заиста смо се потрудили да направимо колаж текстова који ће добро стајати уз оно што наша гимназија представља. Имали смо и велику мотивацију, јер није лако писати за школу у чијим су ранијим часописима своје радове објављивали В. Петковић Дис, Бора Станковић, Бранко Миљковић и многи други. Ипак, ту су жеља да урадимо посао како ваља, време које имамо и креативни млади људи, који су орни за рад. Треба ли нам још нешто? Надам се да ће ово бити добро путовање. Сремчеве приче, полазимо! Валентина Андрејић-Ристић

Редакција Сремчеве приче/школски часопис Прве нишке гимназије ''Стеван Сремац''/број 1/новембар 2011. Главни и одговорни уредник: Милан Стојановић, директор Главни уредници: Валентина Андрејић-Ристић и Милена Нешковић, професори

Припреме за представу поводом Дана школе (Бог, Вуди Ален)

Дуња Првић III3 Димитрије Нешић III6 Анђела Стефановић III4 Анастасија Растовић III1 Јанко Белопавловић III1

Технички уредник: Силвана Ивковић, професор

Сања Крстић IV3

Новинари:

Мила Божиновић IV2

Теодора Мишељић III1

Маја Дејановић II1

Оливера Поповић III1

Марко Стефановић II1

Градимир Ранђеловић III2

Теодора Пучко II1

Емилија Јовановић III2

Јована Илић I2

Миљана Стојановић III3 Исидора Ћирић III3

Јана Кељановић I1 Сарадник: Јасмина Ракић, педагог

Соња Смиљанић III3

Фото прилози: Тијана Лазић II1

Андријана Митровић III3

2


Сремчеве приче

Памтимо... ИЗ МОНОГРАФИЈЕ Прве нишке гимназије ''Стеван Сремац'' Оснивање гиманзије 1878.године У јесен 1878. године, 27. септембра, непуну годину од ослобођења Ниша од Турака, Влада Кнежевине Србије, на основу наредбе кнеза Милана Обреновића, оснива Велику гимназију у Нишу. Спроводећи одлуку кнеза Милана Обреновића, Министарство просвете шаље у Ниш, који је тада имао око 13 000 становника, прве наставнике, најпре Светозара Атанацковића, а затим Димитрија Алексијевића и Милана Јевтића. Уз свесрдну помоћ грађана, ови наставници организују упис ђака и формирају два одељења првог разреда са укупно 48 ученика. Стеван Сремац као професор У току следеће школске године, септембра 1879. године, за предавача је постављен професор Стеван Сремац, чије име у знак пијетета од школске 1951/52. године носи Прва нишка гимназија. Као професор српске и опште историје, географије и пре свега књижевности, Стеван Сремац је у Првој нишкој гимназији, односно Гимназији краља Милана I, како се тада звала, радио 11 година. Професори Стеван Сремац, Стеван Никшић Лала, Спира Калник, затим учитељ из Сићева Милорад Петровић и глумац Михаило Димић марта 1887. године оснивају позориште под називом „Синђелић“, а исте године, такође њиховом заслугом, основано је Црквено-певачко друштво „Бранко“. Литерарна дружина ''Његош'' По угледу на остале школе у Србији, нишки гимназијалци оснивају Литерарну дружину „Његош“. Један од чланова Управног одбора Дружине био је и ученик Станислав Бинички, који је по завршетку гимназије и музичке академије сврстан у наше познате композиторе („Марш на Дрину“ једно је од његових дела). Познати писци Љубомир Симић, Владислав Петковић Дис и Борисав Станковић, као ученици Гимназије, своје прве литерарне радове објавили су у „Његошу“. Професори покрећу ''Градину'' Последње деценије XIX века професори Гимназије покрећу издавање разних листова и часописа, а 1900. године и књижевни часопис „Градина“, који је излазио два пута месечно. Љубомир Симић у „Градини“ објављује своје прве песме, а Бора

Станковић први део свог романа „Нечиста крв“. Данас овај часопис представља значајну књижевно-издавачку кућу. Оснивачи Народне библиотеке ''Стеван Сремац'' Доласком династије Карађорђевић на власт 1903. године укида се дотадашњи назив Гимназија краља Милана I у Нишу и добија нови – Српска краљевска гимназија. Годину дана касније нишки професори и ученици отварају прву народну библиотеку која је трећа основана јавна библиотека у Србији. По налогу Министарства просвете, стараоци Народне библиотеке били су директори Гимназије, и тако је било све до II светског рата. Јован Сремац, по жељи брата Стевана, поклања библиотеци преко 700 дела, већином из историјскофилолошке групе и белетристике, и штампаних на српском, немачком, француском, руском и мађарском језику, углавном језицима којим је Сремац говорио. Лист ''Гимназијалац'' Дружина издаје свој лист „Гимназијалац“ маја 1964, а октобра 1967. школу и Литерарну дружину посетила је песникиња Десанка Максимовић, следеће године нобеловац Иво Андрић, а касније и Бранко Ћопић.

Вукова награда 1968.године Поводом 90-годишњице постојања и рада, 1968. године Културно-просветна заједница Србије нашој школи додељује Вукову награду за важне успехе остварене у организаторском и стваралачком раду у просвети и култури. Десет година касније, поводом 100 година постојања, Указом председника СФРЈ, Гимназија је одликована Орденом заслуга за народ са златном звездом, за нарочите заслуге у образовању и васпитању младих, и значајан допринос у ширењу просвете и културе у овом крају. Исте године пет професора одликовано је Орденом рада са сребрним венцем и два професора Медаљом рада. Данас, наша гимназија, на челу са директором Миланом Стојановићем, наставља светле традиције Прве нишке гимназије, а њени ученици и професори марљивим радом остварују запажене резултате на републичким, међународним и светским такмичењима у образовању, васпитању и спорту.

Постигнућа Оснивање филолошког одељења 2005. године Оно што је карактеристично за наставни план и програм филолошке гимназије је, пре свега, посебна пажња која се посвећује изучавању језика и друштвених наука, а међу стручним предметима (поред Српског језика, Књижевности и првог, другог и трећег страног језика) налазе се Основи превођења, Увод у општу лингвистику и Реторика и беседништво. Школске 2008/2009. године на квизу „Здраво, Европо“ екипа Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“ заузела је друго место и тиме је освојила седмодневно путовање у Шведску, које су обезбедили aмбасада Шведске у Београду и Шведски институт. Екипу су чинили тадашњи ученици филолошког одељења Ђорђе Стојановић, Александар Брзаковић и Јелисавета Пешић, са професором историје Александром Павловићем као ментором. На Светском рукометном првенству за омладинце и омладинке, одржаном у Португалу 27. марта 2010. године, првак Републике, женски рукометни тим Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“, истакао се освајањем вицешампионске титуле. Ученици наше школе, поносни на успех својих другарица, свечано су дочекали Андреу Заборски, Невену Јовановић, Наталију Матић, Марију Филиповић, Јовану Јовановић, Милену Петровић, Мину Несторовић, Даницу Петковић, Ану Несторовић, Миљану Димић и Исидору Ћирић, заједно са професорком физичког васпитања Марином Милојевић.

3


Сремчеве приче

са директором Прве нишке гимназије «Стеван Сремац» Миланом Стојановићем, професором енглеског језика

Интервју

Разговарамо са Шта је најважнија ствар коју сте научили током школовања?

Шта Вас чини другачијим од других професора у школи?

Много тога сам научио у школи. Mожда најважније од свега je да човек никада није исувише стар да би престао да учи, као и да никада не може да каже да зна све.

Ништа. Заиста не мислим да се разликујем од других професора. Специфичност руковођења школом и јесте у томе да сте само вођа тима, први међу једнакима. Ја, уосталом, тако и видим идеалну школу: као ону у којој су разлике између

Ко вам је за време школовања био узор? Свакако је било више мојих професора које сам на неки начин доживљавао као своје узоре. То су били они који су, осим својом стручношћу, пленили и својом енергијом, појавом, жељом да помогну својим ученицима и свим другим квалитетима који чине правог професора. Да ли сте се икада, професор, суочили великим проблемом, и јесте, како сте решили?

долазе у школу, што, нажалост, није претерано чест случај у нашој земљи. Какав је Ваш однос према другим професорима, а какав према ученицима? Колегијалан, искрен и пријатељски. Нисам од оних који инсистирају на формалностима али то не значи да од ученика и својих колега не очекујем поштовање, које им, наравно, и узвраћам. Шта за Вас значи успети у животу?

као са ако га

професора у погледу метода рада и захтева према ученицима минималне, па самим тим постаје неважно ко вам шта предаје.

Проблеме ретко може да реши једна особа, а то поготову важи за проблеме који се срећу у нашој струци. Ученик који има проблема у учењу највише сам себи може да помогне, али му је свакако потребна и помоћ професора и подршка осталих ученика и укућана. На проблеме сам наилазио често и решавао их успешно уз помоћ других.

Веома је тешко одговорити на ово питање. Вероватно направити равнотежу између својих жеља и онога што човек успе да постигне. И што је више могуће волети свој посао упркос његовим недостацима. У супротном, успех једноставно није могућ. Анастасија Растовић III1

Шта видите као највећи изазов у свом послу? Највећи изазов је вероватно да покушам да школу суштински променим како би у њој ученици учили без стреса и нелагоде и како би волели да

4

Димитрије Нешић III6


Сремчеве приче

Догађа се ових дана

Дан језика

Ученички парламент организовао је пригодну манифестацију поводом Европског дана језика и туризма у свечаној сали гимназије.

Дан науке На сличан начин, 8. но ве м бр а 2011, обележен је и Дан науке.

5


Сремчеве приче

Потражи своје место

Д е о с м о п р о ј е к а т а

Језичке баријере, кафа и смех Ћао! Ми смо Оливера и Исидора, познатије као Иси, Изи, Исадора, Оливка, Оли, Олџа, Оливија, а обе се одазивамо на Србија. Чланови смо ЕПМ*-а, а надимке су нам доделили другари из иностранства, које смо упознале преко ове организације за младе, и који не умеју да преломе језик изговарајући наша имена.

ЕПМ приче....

електронским путем.

-Па, Исадора, како би описала у пар реченица своје заседање у Лајпцигу?

- Какво је твоје мишљење о припадницима других нација које си тамо упознала?

-Немогуће је описати то искуство у пар реченица, али покушаћу. Било је стварно феноменално упознати друге културе, стећи нове пријатеље и једноставно бити део тако незаборавне авантуре. -Можеш ли нам рећи који је твој омиљени део заседања?

-Ја сам потпуно отворених видика отишла на заседање и могу рећи да сам сада само богатија за онолико искустава, колико сам познанстава стекла.. -Из личног искуства знам да је јако тешко вратити се кући са заседања. Како си преживела ПЕД?

Ми смо своје путовање званично започеле у августу ове године, када -Уживала сам у сваком тренутку али издвојила бих -Још увек нисам. И даље сам под смо у истом комитету расправљале заседања, о статусу Србије, као потенцијалном teambuilding, јер је то невероватно јаким утиском, не могу да верујем да кандидату Европске уније. Можда искуство зближавања људи у је заседање готово. Недостају ми моји нови пријатељи, свакодневне вам звучи као досадна тема, али уз ЕПМ - Европски Парламент Младих (European Youth шољице кафе у току рада са тимски дух, створен Parliament) је организација која је основана 1987.године, а комитетом, вечерњи изласци! Ма, чији је центар данас у Берлину. ЕПМ окупља младе људе из све ми недостаје! на teambuilding-у, ми читаве Европе који су вољни да науче како да активно утичу смо покушали да, као крај, шта би поручила на формирање друштва у коме живе, на будућност своје -За група, одговоримо на земље и континента. Данас је ова организација једна од заинтересованима за ЕПМ? нека битна питања и највећих европских платформи за дебате, интеркултурални то кроз забаву, игру и дијалог и размену идеја и ставова међу младима Европе. дебату. Описаћемо вам ЕПМ у пар речи: путовање, активизам, забава, нова познанства (чак и пријатељства) и... кафа!

Комитет. Сви учесници су распоређени у тимове који се зову комитети..Сваки комитет има своју тему о којој ће расправљати. Teambuilding се састоји од низа забавних активности у оквиру комитета у циљу зближавања учесника. ЕПМ школа (EYP school) ће ове године у Нишу бити одржана 17. и 18.12. 2011. ПЕД (Post Post EYP P depression ) је званично призната ’’болест’’

Све је почело у Нишу која се јавља код многих учесника након заседања. Траје 5-6 када смо први пут дана док се ’’болесник’’ не врати свом уобичајеном животу, отишле (сасвим али се јавља у кратким навратима сваки пут када се нпр. сетите свог најбољег пријатеља из Летоније. случајно) у Школу ЕПМ-а, а већ ове године ми ћемо бити организатори минималном року и стварање јаке Укључите се обавезно, нећете се ЕПМ школе и позивамо вас да се везе међу вршњацима са којима сам и покајати! Можете само извући пријавите и постанете део ове сада у контакту. Уопште не треба позитивна искуства, проширити да помињем како је забавно! велике организације! видике и бити део нечега што ћете Од београдског заседања у августу, -Исидора, можеш ли нам рећи о којој памтити до краја живота! за које смо биле изабране, отишле си теми расправљала? -Хвала, Изи. смо још даље. Овог септембра -Ја сам се бавила темом укључивања Оливка је позвана да представља Што се тиче даљих планова, фејсбука, твитера и осталих Србију на интернационалном тренутно смо концентрисане на ЕПМ социјалних мрежа у процес доношења школу. Изадора планира да се пријави заседању у Загребу, а Изи на озбиљних одлука и приближавања интернационалном форуму у за активности ЕПМ у Шведској, а демократије младим људима; како Оливија чека одговоре из Француске. Лајпцигу! Сада са ентузијазмом укључити младе у саме процесе Држите нам палчеве, а ми се надамо желимо да вам пренесемо бар део доношења одлука и како гласати да ћемо у будућности путовати на ЕПМ заседања баш са вама! Поздрави од Оливере и Исидоре до наредног броја...

Оливера Поповић III1 Исидора Ћирић III3

6


Сремчеве приче

Потражи своје место

Толеранција и интеркултуралност Mеђу нама, услед проблема и неспоразума, некада због дешавања у прошлости, постоје нетолерантни људи, који се увек пришуњају већини да би развезали језик и њиме повредили оне који су различити или који су у мањини. Тиме се они покушавају попети за једну више лествицу живота, наводно надмудрити и надјачати слабијег. Некада само желе да се припоје већини и спријатеље се са вођом већине, ради прихватања у друштву. Некада суде на основу појединца целој групи, ма колика и каква она била. Данас, нажалост, предрасуде владају великим бројем људи. Ради повећања толеранције и интеркултуралности у нашем друштву, организација под називом „Отворени клуб“ окупила је, на основу учешћа у

школским активностима, из школа нашег округа по пет ученика, који су провели пет дана у Липовцу у близини манастира, едуковали се као водитељи погодни за ову тему, „Толеранција и интеркултуралност“ , како би своја сазнања што боље пренели осталим ученицима својих школа. Свакодневни програм подразумевао је неколико радионица на ову тему, упознавање начина њихове припреме и презентовања, зарад бољег излагања наших верзија ових радионица ученицима наших школа. Захваљујући многобројним игрицама, разбијали смо монотонију, оживљавали атмосферу и стварали тимски дух. Наш задатак је да садржину ових радионица најверодостојније изложимо својим вршњацима.

Радионице у Липовцу

Вршњачка едукација у свечаној сали гимназије

7

Захвални смо „Отвореном клубу“ на одличном семинару, као и материјалу који нам је доставио у циљу успешнијег рада. Радионице организујемо у свечаној сали наше школе, са групом од двадесет ученика, за време грађанског васпитања. Наш циљ је подизање свести о толеранцији и интеркултуралности, њихово афирмисање како би постале стално својство нашег друштва. Надамо се да ћемо наићи на позитивну реакцију и да ћемо успети у својој мисији. Емилија Јовановић III2


Сремчеве приче

Са друге стране света

И прошло је... Остаје само прича. Сећање на неко путовање, градове, путеве...

Лају и на звезде

Б

ио је мрак када смо кренули, а пред нама се тада отворило мноштво светлих путева. Светли, значајни, утабани, историјски путеви. Ти путеви којих ћемо се заувек сећати, ти који ће надограђивати наше личности, ти којима ћемо увек радо поново корачати. Путовало се доста. Са сваким пређеним километром нестрпљење је расло и претварало се у ишчекивање које је у нама пулсирало највећом брзином. Смењивале су се Србија, Хрватска, Словенија, градови, реке, планине. Сунце нас је пратило, најављивало је оно најбоље. И онда, Италија. Светла,

спектакуларна, вечна. Хиљаде људи корачало је око нас док смо се пробијали кроз њене улице, погледе, кроз њен ваздух. Тај ваздух био је опојан и другачији, чинио је да се осећамо као да припадамо ту, никаквих граница ни разлика није било. Венеција, разнобојна, са најинтересантнијим уличицама, са гондолама, голубовима, са насмејаним људима, са морем, осликавала је прошлост, бивала у садашњости и већ удисала будућност. Пиза, аутентична, чудна, торањ који је измамљивао осмехе, радост која је допирала чак до његовог врха. Фиренца, јединствена, велика, ужурбана, бучна, а ипак пријатна и некако наша. Ватикан, најзначајнији, пун изненађења, величина која је сигурно све оставила без даха. Верона, романтична, Шекспирова, мала, ушушкана. И, наравно, Рим. Толико људи, знаменитости, светлости у овом фантастичном граду. Рим нам је, као град љубави и мира и вечности, дао све то за само пар тренутака, допустио нам је да живимо ту, да дишемо његовим

фасцинантним плућима. Сви ови градови створили су неке нове димензије, саградили су много боље светове у нашим главама и великодушно дозволили да им припадамо. И тада, корачајући улицама Италије, окренемо се око себе и будемо најсрећнији, јер смо окружени пријатељима. Ови градови су потврдили наша пријатељства. Све досетке, шале, свађе, журке, помирења и љубави чинили су и ову екскурзију најбољом, направили најдраже успомене. И корачаћемо многим путевима, али једино су ови, италијански, створили ту еуфорију и раздраганост. Матуранти из провинције су увек били посебни, живели су своје специфичне животе, стварали нову историју, бојили су градове својим бојама. То смо урадили и ми. Просули смо своје звезде свуда наоколо, јер ће тако овај период остати непролазан и учинити да се путеви опет укрсте.

Сања Крстић, IV3

Битна је забава!

Уг

они који су се раније мало или нимало познавали.

лавном сви волимо и једва чекамо да идемо на екскурзију у трећем и четвртом разреду због занимљивих дестинација у иностранству. И стварно има шта да се види, поготово у Италији. Веома ретко се осврћемо на оне у првој и другој години, зато што су то дестинације на којима смо већ били. Доказ да време и место није битно, већ само сложно и добро друштво, јесу ученици другог разреда, који су на тродневној екскурзији били половином октобра. Ишли смо на север Србије, посетили Палић, Фрушку гору, Сремске Карловце и Нови Сад. Та три дана била су веома занимљива и представљала су одмор од свакодневице код куће. Било је узбудљиво зато што смо се сви зближили, здружили и заборавили на бриге и проблеме. Много нових места смо упознали и запамтили, и на тај начин увидели да и ми можемо да се поносимо својим језиком, културом и земљом. Из те тродневне авантуре никла су нова пријатељства, обновила се стара и зближили се

8

Посетили смо многе цркве и манастире, као што су манастири Хопово и Крушедол на Фрушкој гори, Карловачку гимназију и Саборну цркву светог Николе у Сремским Карловцима, Палићко језеро и зоолошки врт на Палићу. Обишли смо и пешачку зону Новог Сада, где је смештена црква имена Маријиног, нова зграда Српског народног позоришта, зграда Матице српске, Владичански двор, Саборна црква и споменик Светозару Милетићу. Схватила сам да је моја земља препуна неоткривених тајни и да смо ми изабрани да их истражимо. Свако од ових места је оставило снажан утисак на нас. Манастир Хопово, у коме се замонашио славни Доситеј Обрадовић, свакако је вредан пажње. Сазнање да ходамо истим ходницима, просторијама и двориштем којим је овај великан ходао, бескрајно нас је задивило. Из манастирске свете тишине

пошли смо у обилазак маленог града у подножју Фрушке горе, Сремских Карловаца. А у њему – најстарија српска гимназија, пред којом застаје дах. Ванвременска, велелепна и старинска. Са раскошном унутрашњошћу, пространим ходницима и сваким ћошком који има своју причу, посебну и занимљиву. Посетили смо и библиотеку у њој. Књиге, књиге и само књиге. Свака на свом месту и милион њих. Све одише оним тешким старинским мирисом и поноси се својим значењем. Палићко језеро са својим природним лепотама, као и Нови Сад, који је препун сталног празничног духа и који увек дочекује дошљаке, странце и туристе са топлином и добродошлицом, обогатили су наше доживљаје и уверили нас да су и непримамљиве дестинације заправо драгоцености. Поготово ако обележавају ђачко доба. После њих остаје једна никада заборављена, занимљива и истинита прича.

Теодора Пучко II1


Сремчеве приче

Са друге стране света Грчка – информације из прве руке МРТВА СТРАЖА

Ов

о што ћу овде рећи можете прочитати у некој књизи коју је писао човек који о Хелади зна више и боље од мене. Али моја је жеља да вам прикажем Грчку из мало другачијег угла, у духу који је владао међу ученицима трећег разреда наше школе. Знатижељни и жељни провода, отиснули смо се на ово путовање преко српске историје, делом овековечене у Солуну, на Зејтинлику, па наставили даље до античког света. Дочекали су нас стубови моћног Акропоља, величанственог у својој лепоти и висини, пророчиште у Делфима, окружено чаробним пејзажем, древни град Микена, који и данас одише некадашњом Агамемноновом моћи. Величанствени призори одвели су нас за тренутак у свет давнина. Израњали смо из њега у наш свет младости, смеха, провода у дискотекама, дружења у хотелским собама, који је обојио слику Хеладе коју носимо у сећању.

АКРОПОЉ – ИМПОЗАНТНИ ВИДИКОВАЦ Акропољ је стеновито брдо у срцу Атине, античко светилиште посвећено грчкој богињи Атени, на коме се налазе храмови Партенон и Ерехтејон. Поред импозантних грађевина које су и дан-данас тако верно очуване, посебно ће вас одушевити поглед који се пружа са „горњег града“. То је призор који вас не може оставити равнодушним. Пред вама се пружа цела Атина која изгледа уснуло и мирно. Неизбежно је да вам бескрајна белина града остане у сећању и да, макар на тренутак, осетите величанствени антички дух док стојите на Акропољу, ,,ни на небу, ни на земљи".

Обилазећи знаменитости града, дошли смо на трг Синтагма, близу кога се налази Национални парламент. На вечној стражи пред Парламентом стоје евзони, војници у традиционалној одећи у којој су њихови преци добили рат за независност. Иако почаствовани, немају нимало лак задатак и бирају се према високим критеријумима. Задатак им је да непомично стоје, једини дозвољени покрет им је покрет

очима. У случају да им падне капа или уђе мува у око, не смеју да се померају, већ је за то задужен дежурни војник који им намешта униформу и брише сузе и зној. Да би задовољили критеријуме избора, морају бити лепи, високи, згодни и изнад свега са згодним ногама, јер су обучени у традиционалне кратке сукње – фустанеле – са чак 400 набора који симболизују 400 година ропства под Турцима. Присуствовали смо њиховој карактеристичној смени, која представља праву атракцију.

посетити на планини Парнас. Ове грађевине су последње у низу храмова, који су замењивали један други, пошто би претходни био уништен у земљотресу. Огроман камен још увек стоји у храму, познат као стена Омфалос, пупак света.У Делфима се прорицало на месту где је постојала пукотина у земљи, која би онога који је седео у њеној близини инспирисала на прорицање, или на светом извору Касталији, који је био окружен ловоровим жбуњем, за које се сматрало да даје моћ прорицања. Питија, свештеница храма, седела је на светом троношцу у близини посвећеног места и док је жвакала ловорово лишће и пила воду из светог извора, падала би у екстазу. Тада би се од ње добијао одговор на постављено питање верника. Њена пророчанства углавном су била загонетна и двосмислена, па су често била тема даљег тумачења, због чега су се верници обраћали познатим свештеницима и пророцима. Ово место пренело нас је на тренутак у свет мистике и помало растужило што смо на Аполонове свечаности у Делфима закаснили више од два миленијума.

Андријана Митровић, Миљана Стојановић, Соња Смиљанић III3

АПОЛОНОВО ПРОРОЧИШТЕ У ДЕЛФИМА Аполоново пророчиште у Делфима било је највеће пророчиште и његове се зграде још увек могу

Метеори

Фотографије: Александра Динић III3

9


Сремчеве приче

Дубоко у себи Реч педагога Млади желе да спознају себе. То им је животни задатак. Понекад су збуњени. Треба им помоћи.

EQ

Емоционална интелигенција се најчешће дефинише као способност разумевања сопствених и туђих осећања, способност њиховог разликовања. ЕQ је и способност да осетимо, разумемо и успешно применимо моћ емоција као извора енергије, креативности, поверења и блискости са људима који нас окружују.

Покушајте да откријете свој ниво емоционалне интелигенције кроз понуђени тест. За свако питање изаберите по један одговор. Поене саберите на основу табеле на крају теста. Понуђени одговори су: ’’сасвим тачно’’, ’’углавном тачно’’, ’’сасвим нетачно’’, ’’углавном нетачно’’. 1.Осећам се тужно без разлога 2.У стању сам да контролишем сопствени живот 3.Лако се засмејем и заплачем 4.Сметају ми чести изливи емоција 5.У бесу сам агресиван/на 6.Лако откривам када ме неко лаже 7.Уживам у малим животним задовољствима 8.Емоције могу да ме учине физички болесним 9.Тешко мењам мишљење о људима 10. Брзо се смирим после нервирања

11.Немам знаке треме када јавно говорим 12. Умем да експлозивно реагујем 13.Често сам нерасположен 14. Могу да разговарам са особом која ми прави проблеме 15.Као дете сам често био/ла доста каприциозан/на 16. Умем да се наметнем у друштву 17.Користим интуицију у процени особa 18.Лако окривљујем себе 19.Људи ми се поверавају 20.Под утицајем емоција често радим супротно својим интересима 21.Лошим расположењем терам људе од себе 22.Тешко прихватам чак и основане критике 23.Имам осећај за дипломатију 24.Имам потребу да емоције изразим у уметности 25.Добре вести изазивају несаницу 26. Много радим у слободно време 27.Налазим начине да се опустим 28.Тешко речима описујем емоције 29.Често боравим у природи

30. У детињству родитељи нису имали слуха за моје емоције 31.Могу дуго да будем љут/а 32. Водим рачуна о квалитету живљења 33.Не може се све знати и све разумети 34. Не дозвољавам да тугу замени мрзовољност 35.Моје предлоге у групи пажљиво слушају 36. Не умем да показујем лажне емоције 37.Више волим да читам романе него есеје 38. Лепе успомене изазивају увек јаке емоције 39. Потребно ми је време да схватим да сам изнервиран/на 40.Способан/на сам да слушам и разумем различита гледишта са којима се не слажем 41.Понекад тешко разумем сопствене реакције 42. Приликом доношења одлука често се ослањам на интуицију

Легенда: СТ— Сасвим тачно, УТ— Углавном тачно, УН— Углавном нетачно, СН— Сасвим нетачно Збир између 121 и 168 поена Поседујете висок ниво емоционалне интелигенције, прилагођавате се било којој ситуацији, имате велику моћ самоконтроле, ваше расположење је стабилно и позитивно. Ваше релације са другим људима су одличне. Користите емоције и интуицију да разумете свет који вас окружује. Слушајте и даље своје емоције.

Збир између 81 и 120 поена

интелигенције.

Ваше управљање емоцијама је добро, али га можете унапредити. Радите на показивању својих емоција, на њиховом пореклу и тражите њихов узрок. Развијајте своју креативност, слушајте друге и трудите се да их разумете. Будите толерантни према себи како бисте превазишли негативне емоције. Размишљајте о својим поступцима и емоцијама. Тело је инструмент емоционалне

Збир између 42 и 180 поена Ваша ниска емоционална интелигенција не представља одсуство емоција, али говори о њиховом ограниченом коришћењу. Занемарујете један део себе који не разумете и који вас иритира. Резултат тензије коју осећате налази се и у односу према другима. Емоционална интелигенција се учи. Уносите постепено мале промене у свој свакодневни живот. Живите боље захваљујући својим позитивним емоцијама. Јасмина Ракић, педагог Јана Кељановић, I1

10


Сремчеве приче

Креативан сам, слободан сам

Игра светлости и сенке

Они умеју да кажу

Натерао сам себе да отворим капке и удахнем устајалу атмосферу наше спаваће собе. Замућеним погледом украсио сам велики дрвени сат на зиду; ослушнуо сам откуцаје који су се мешали са њеним. Срце јој је увек гласно лупало о груди, чини ми се, молећи да изађе. Окренуо сам се на бок, стављајући руку на њен стомак покривен тешким ћебетом. Осетио сам да носи спаваћицу са јабукама, ону миришљаву! Или ми се то, пак, чинило. Више нисам био сигуран. Блага месечина обасјавала јој је лице откривајући њену небеску лепоту, мирно, наборано чело, упале усне без вештачке вилице и пар склопљених, нежних очију. Неколико бело сребрних власи било је расуто по јастуку, а у позадини, на зиду, видео сам несвакидашње лепу сенку њених груди, које су се нежно уздизале и спуштале. Спокојно сам пратио тај тренутак неописиве среће; жива је, ту је поред мене, и ту лежи већ педесетак година. Открио сам нову бору на њеном врату, тик испод ушне ресице, и љут на себе схватих да је нисам

уочио због минђуша које носи дању. Одмах ме преплављује море кајања и почињем халапљиво да гризем душу! Зашто је нисам чешће гледао? Могао бих да приметим и њен изгуљени лак на ноктима, и ту мрљу на оку због које каже да не види... Сенка се поново уздиже, и поново спласну... Сетио сам се како је, када смо били млади, волела крофне и размишљао сам о њеним насмејаним уснама док их гризе. На површину ми навиру сећања њеног првог концерта за контрабас, и бацих поглед да јој видим шаке. Да, прсти су у положају за Де-мол. Смех ми проструји кроз тело и затекох себе са стегнутим уснама, борећи се да је не пробудим грохотом. Покрио сам је и пољубио у образ, притом страховито мучећи кичму. Промрмљала је нешто, поменула погачу и нож и неку славу, и притом ме додатно насмејала, збунила. Прозевала се, и наставила да помера сенку на зиду. Упијао сам њене мирисе,

гладио њену косу, загрлио је јаче и одлучио да овако сачекам јутро. Сада јој је месечина осветљавала стопала и мали младеж изнад палца. Увек сам га чежњиво посматрао. Почело је да свиће, једва, тешко се будио дан. Слаба сенка је и даље стајала на зиду. Померала се једва, или се мени тако чинило. Више нисам био сигуран. Немирно се придигох ослонивши се на узглавље. Сенка је ипак мировала. Отворио сам широм очи, гледао у мирну сенку. Није се уздизала и спуштала, груди су стајале мирно! Рука јој је била хладна, уморна, непомична... Сат је овога пута куцао сам. Низ образ ми се скотрљала једна тужна, тешка суза, а срце залупало јаче него икада. Загрлио сам је. Осетио сам да носи спаваћицу са јабукама, само што је сада њен мирис изветрео. Мила Божиновић IV2

Осамнаест година – мало или много Зубато сунце, знојави дланови. Ритам поремећен, испрекидан уздах. Напокон телефонски позив. ,,Здраво, кћери.“ Задовољно склапам очи и промрмљам: ,,Где си?“ Ластавица зацвркута:,,Ево ме у воћњаку.“ Гризем шљиву из његове руке. Мм…месната и шећераста. Гледа кроз прозрачно небо, а влас сунца му укристали сузу. Милозвучан глас лебди, мада не слушам шта говори. Само таји удисаје поља, са кога посматра широки град. Надам се да ме види. Много је. Златни лутак и девојчица са машницом. Прстић јој досеже знатижељом ка звездама, диносаурусима и води. Да ли би мењала сваки наредни дан за моја два и очев један упоредни корак?

Свет је слетео на мој нос још у шетњи преклопљених дланова, али сада само сврби док заривени нокти исуњују песницу. Много је. Струји дан и сужава се простор.Сама сам уз дим на врућини. И све касни, и све свесно лута до тебе. Изгубила сам ноге да не скачем по туђим крововима, да се не пењем за туђим киселим шљивкама, да не јурим за дворишним псима. Изгубила сам руке, да не гађам птице из двоцевке, да не месим погачу од најфинијег блата. Куда сад овако осакаћена? Много је. Разапела се месечина. И људи, и људи, и недовољно људи док вучем и тежим осмех чуван за тебе, за онај један трептај двадесет деветог дана у јеку пролећа. Много јесте. Барем знам да је виски за одрасле.

Невена Стевановић IV1

11


Креативан сам, слободан сам

Сремчеве приче

Ствар је у томе да треба бити оно што јеси Можда сам се заљубио у тебе баш због начина на који си се кретала. Корак по корак, савршено уравнотежено и избалансирано, уздугнуте главе, исправљене кичме и рукама које су се лелујале у ритму. Твоје шаке као да су грабиле нешто, за нечим; потпуно спонтано, неприметно, а опет и снажно, и грациозно, и префињено. Или можда док смо испијали кафу. У тим тренуцима могла си ме натерати да пристанем на све. Волео сам да те посматрам док ми објашњаваш неку своју нову филозофију живота с цигаретом у рукама. Понекад би се толико унела да би насред кафића устала, повисила тон или само почела јако да млатараш рукама како би ми боље

преточила идеју. А онда, кад бисмо коначно схватили како изгледамо људима у околини, почели бисмо да се кикоћемо до бесвести. Начин на који си гасила цигарету ме је излуђивао; без имало стила, пркосно, готово простачки. Или, на пример, твоја неодговорност. Можда је ипак боља реч заборавност – знао сам да те чекам и по два сата да бисмо се нашли. Никад ти то нисам пребацио, а и ти си знала да ми то не смета претерано. Волео сам твоје недостатке подједнако као и све у чему си била најбоља. Чак сам волео кад ме изнервираш. Направиш неки најглупљи потез – пљунеш жваку насред улице или слично; али то си била ти.

цвет. Како си само знала да ме насмејеш. Подржавао сам и твоје повлачење у саму себе, одсутност, појачану заборавност. Али сам и те тренутке волео. Чудила би се зашто сам баш тебе одабрао. Говорила си да си чудна и да понекад ни сама не знаш шта ћеш са собом. А ја, па ни ја нисам знао, али сам успевао зато што се радило о теби. Мислим да си баш ти била та због своје чистоте и искрености својствене само теби. Заслужила си моју љубав јер си ти била баш ти у сваком тренутку. А ствар је напросто у томе да треба бити оно што јеси. Марко Стефановић II1

Волео сам, на пример, и кад ми ненајављена дођеш у посету и донесеш

Фотографија:

„Чуј, рећи ћу ти своју тајну…“ (Д. Максимовић)

Тијана Лазић III1

Пођи са мном. Не питај ме где. Хајде само да се нађемо и шетамо сатима. Недостајеш ми. Знам, знам да си заузет, хајде само на кратко. Све обавезе могу да те сачекају, само дођи, хоћу да поделим нешто са тобом. Веруј ми, вредеће. Не, нећу ти рећи где смо се упутили. Зар ти толико значи ако знаш где те водим?! Уживај, сада си са мном и ја те волим. Пробај да заборавиш на све те бриге и проблеме. Хајде, блокирај их. Само на неко време. Покушај да обратиш пажњу на оно што те окружује, реци ми шта видиш. Само цвеће? Само дрво, реку, љуљашку, људе? Само то видиш? Погледај мало боље. Ништа не видиш? Онда немој да гледаш очима, отвори своје срце. Зажмури. Замисли да је све како треба. Време те не ограничава, ти нигде више не журиш, плућа су ти тако широка да ти се чини да, када би удахнуо, не би више било ваздуха за друге људе. Замисли неку златну прашину у том ваздуху, нека уђе кроз твој нос и пусти је у плућа. Осећаш? Голица те, зар не? Издахни. Видиш те црне облачиће, више нису део твојих мисли и твог срца. Отвори очи. Видиш ли исто што и ја? Гласније се смеј. Знаш да си срећан. Сада, да ли можеш да ми кажеш где смо? Коначно, више нисмо део овог света. Да, погодио си. Ово је неки наш нови свет. Овде можемо све. Пожели нешто и оно ће се створити овде. И више нема галаме, дима, новца, брига, проблема. Дан ти траје колико ти хоћеш и имаш времена за све. Цвеће изгледа другачије, у хиљаду боја се прелива на сунцу, живи, дише, спава као и ми. Осећаш ли мало срамоте што то ниси до сада видео? Имаш ли и ти потребу да се јавиш и поздравиш ту природу која нас окружује? Ту хармонију. Питаш ли ме да ли морамо да се вратимо у реалност? Па ово је реалност! Ти си реалност и она само од тебе и твоје маште зависи. Показала сам ти једну тајну. То није нека обична тајна коју себично треба чувати од других. Желим да ти ово поделиш са свима које волиш. Кажи свима да љубав није само када се заљубиш па хоћеш да се љубиш. Љубав је начин живота. Научи да волиш све што те окружује и да увек имаш у свом срцу још места. Јер љубав је управо то, када се несебично дајеш и не очекујеш ништа заузврат. Дуња Првић III3

12


Сремчеве приче

Вавилонска прича Зашто је потребно учити стране језике? Учење било ког страног језика захтева пуно тешког рада. Истина је да су поједини језици лакши од других, али сваки страни језик ће захтевати читав спектар различитих вештина о којима никад раније ниси ни размишљао! Зашто је потребно знати страни језик?

•Страни језик представља сведочанство,

О Јапанцима Уколико будеш добро научио страни језик, имаћеш и много бољи приступ земљи у којој се тај језик говори. Међутим, Јапанци су дали занимљиве коментаре о странцима који уче њихов језик. Наиме, најлепше комплименте упућују ономе који је научио нешто јапанског и покушава да га испроба. Али Јапанци кажу да се често осећају нервозно при сусрету са

баш као и диплома било ког факултета – то је вредност у твојој биографији.

•Познавање још неког страног језика омогућава ти да радиш у много већем свету од света дефинисаног твојим матерњим језиком. •Људи из иностранства са којима успостављаш контакт биће импресионирани твојом озбиљном намером да разумеш њихову земљу и њих саме. •Страни језик отвара врата новој култури. •Кад будеш учио страни језик, научићеш и много више о сопственом језику. •Све време ће ти бити веома забавно. Заиста хоће!

Занимљивости о језику

•Речи једног језика настају на различите начине. Често је немогуће објаснити када су и како неке речи почеле да се употребљавају. Многе су измислили писци. Према неким проценама, Шекспир је користио 17.677 речи у својим делима, од којих једна десетина никада раније није била употребљена. Шекспир је живео у веку процвата не само идеја већ и речи. Током једног и по века, од 1500. до 1650, енглески језик врвео је од нових речи – појавило се између 10.000 и 12.000 кованица, од којих је половина још у употреби.

•Тачан број језика на свету не може се утврдити, па се данас чак и у лингвистици помињу само процене колико језика има. Такве процене дуго су се кретале између 3000 и 10.000. Данас стручњаци ипак сматрају да се на свету говори од 4000 до 5000 језика.

•У многим земљама постоје бар два матерња језика, а у неким и далеко више. Тако у Камеруну становници говоре више од сто језика. По броју језика подручје Индије предњачи са преко 1600 језика и дијалеката. •Најнеобичнији језик био је можда оубик, који је имао 82 сугласника, а само три самогласника. Њиме је говорило око 50.000 људи на Криму. Постепено је одумирао и јула 1964. године једина која се њиме служила била је старица од 82 године.

•У италијанском језику постоји преко 500 назива за разне тестенине. Неки од њих, када би се превели, не би нас баш подстакли да чувене специјалитете у сласт поједемо. На пример: строцапрети = ољуштени попови; амричели = црвићи; а шпагети = конопчићи.

13

странцем који течно говори јапански – скоро као матерњи језик. Зашто? Кажу да је странац научио превише о њима, да је проникао сувише у њихову културу и живот. Након свега, нечији матерњи језик једна је од најинтимнијих и најдражих ствари за ту особу. Рачунам на матерњем језику Узгред речено, матерњи језик поседује темеље које је тешко уздрмати. На пример, без обзира како течно научили неки други језик, до краја живота наставићемо да користимо матерњи језик када бројимо и радимо математичке прорачуне у својој глави. Током Другог светског рата снаге антинацистичког отпора у Европи веровале су да непријатељ шаље шпијуне који су обавештавали о активности отпора; појављивали су се појединци који су тврдили да су Норвежани или Холанђани, а који су заправо били добро óбучени Немци. Зато су били обавезни да полажу тест који се састојао из решавања сложених математичких проблема – наглас. Уколико особа није говорила својим матерњим језиком, обично би имала потешкоћа приликом решавања задатака на језику који није матерњи. Оваква врста математичких грешака често би некога стајала главе.


Сремчеве приче

Вавилонска прича Занимљивости о језику •Рачуна се да 80% свих језика света никада није имало писани облик, а она мањина језика са писмом користи готово 1000 постојећих писама. Многи писани знаци веома су сложени, рецимо кинески. Међутим, кинеско писмо има велику предност над другим језицима због тога што сваки писмени Кинез може да га прочита било којим дијалектом да говори. Кинески, заправо, и није један језик, већ пре породица лабаво повезаних дијалеката. Становници Фуђијана, на пример, не могу се споразумети са становницима Шангаја. Па ипак, како човек из Фуђијана не може да разговара са оним из Шангаја, он може да чита тамошње новине јер су писани знаци свуда исти. Слично као што се, рецимо, у многим светским језицима бројеви пишу на исти начин, али се читају другачије.

Тако ће ознаке 1, 2, 3 итд. лако прочитати и Рус и Енглез и Француз и остали који користе исте ознаке за бројеве (арапски бројеви су другачији: .(١٢٣٤٥٦٧٨٩٠Кинези, тако, лако могу да читају своје староставне књиге писане и пре 2500 година, такорећи као да читају јучерашње новине. Када би се, којим случајем, кинески филозоф Конфуције (551-479. п.н.е.) обрео сада у Кини, нико га не би разумео шта каже, али би његове писане поруке сви прочитали.

•Становници острва Робианд у Папуи Новој Гвинеји имају 100 речи за једну врсту слатког кромпира, док Маори са Новог Зеланда имају 35 речи за балегу. За Арапе кажу да, иако звучи невероватно, имају 6000 речи за камилу и опрему која се уз камиле користи.

Домороци са Тасманије имају посебну реч за сваку врсту дрвета које тамо расте, али ниједну реч која означава само дрво.Индијанци Араука из Чилеа користе разне изразе којима свом саговорнику означавају степене глади.

•Наводно, Ескими имају 50 речи за разне врсте снега, али ни једну једину која значи само снег као атмосферску падавину. Они, исто наводно, имају само реч за нови снег, стари снег, шкрипав снег, мек снег...То није тачно. Као прво, ескимски језици (тј. ескимско-алеутско стабло језика) спајају речи у једну, па се практично дешава да сложена реченица у ствари буде једна једина и то дугачка реч. Као друго, наравно да ескимски народи имају реч за снег. На пример, "анук" на језику народа Нунавик.

Овако ми градимо свет језика. Придружи се! I actually wonder why I never asked myself how I got here in the first place…It’s pretty odd that I’ve never stopped on that long road of life I set my mind on crossing it. Maybe I’m just too scared to look back and resume what I’ve accomplished and because of that, I’m unconsciously running pass many opportunities that were maybe set by the road just for me. I never really knew I could run this fast, and yet I’m not proud of it. Running away from the past wasn’t on my “Accomplish till you become an adult” list. Have you ever asked yourself whether you could’ve done something differently? Well, I did. Many times actually, but I’ve always refused to answer. Why? I don’t know. I guess that question brought the next one: “Are you satisfied with the life you were given? The one you are living”? I cannot answer that, or really, any question related to that subject. It’s not that I’m completely depressed or anything, I just don’t think about it. I refuse to. So here I am, running like a crazy person. Stubborn bastard right Wait…must I always be such a coward? Why am I so scared of everything, of every single challenge? Stupid… Hello?! Brain, since when does the heart have a say in everything? Never mind. I should stop right? I mean, what could be so terrible to confront? I have always been a good person. Oh, I remember. I was good, fine, but I was awfully hurt by people. Actually, two of them who hurt me the most, I never knew properly, but they’re the kind I’ll never forget…sadly. The other ones are just not worth mentioning, because no matter how fast I run, the road will still be the same, the point is to walk slowly and enjoy every step of it. I’m going back, but I won’t run this time. I’m taking a long, long walk back to the past. Маја Дејановић II1

14


Сремчеве приче

Из давнина Истражујемо... Грб Републике Србије и остала државна знамења усвојени су 19. маја 2009. године и истоветан је грбу Краљевине Србије из 1882. На њему је приказан двоглави бели орао, црвени штит са крстом и четири оцила, два златна крина и круна. Ипак, шта је симболика ових елемената српског грба? Шта су специфична значења сваког од њих? Двоглави бели орао

Симболика српског грба као што Србија брани свој народ. Оцила или огњила су врста турпије, савијене у облик који се може видети на српском грбу. Кресањем оцила о кремен, искаче варница којом се потпаљује ватра. Комбинација оцила и крста би требало да значи: „Ватром ћемо крст бранити!“ Сматра се да су четири С, односно оцила, тек касније добила незваничо значење српског мотоа: „Само слога Србина спасава“.

симболизује земљу између Истока и Запада, подједнако окренуту према двема странама. Главе орла гледају на супротне стране и представљају народ чији је поглед уперен како према нови грб Србије стари грб Србије будућности, тако и према својој прошлости. Кљунови Крин двоглавог орла су отворени. То је орао је стилизован облик ириса. Кринови на који кликће над својим орлићима и, српском грбу симболизују чистоту, часност и ширећи крила, штити их од непријатеља, процват народа.

ПРЕЦИЗНО ОКО

Круна је симбол суверенитета и државности. Круна је златне боје, украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина, а на њеном врху се налази крст. Влада Србије је на седници 11. новембра 2010. усвојила редизајнирани грб Србије. Најзначајније промене на грбу су: 1. Орао сада више личи на птицу која постоји у природи 2. Оцила су карактеристични ћириличног С.

добила облик

3. Пера на орлу су јаснија и са мање детаља. 4. Ноге орла су имале неорловска пера, која се нису спуштала до канџи. Анђела Стефановић III4

Бројали смо пре речи, а опет се плашимо ње, велике госпође Математике. Ни не слутимо каква се чаролија ту крије...

ФРАКТАЛИ Фрактал је геометријски лик који се може разложити на мање делове тако да је сваки од тих делова, макар приближно, умањена копија целине. Термин је извео Беноа Манделброт 1975. године из латинске речи fractus, која значи сломљен или разломљен. Фрактали у природи су до извесне границе облаци, планински венци, муње, морске обале и снежне пахуљице. Помоћу математичких формула и графике савремених рачунара, ми можемо данас да уживамо у визуелизацији лепоте ових облика!! Може ли се један дизајнерски људски мозак борити и победити у бици са математичком формулом? Просудите сами!

15


Сремчеве приче

Даске светлости и славе

О позоришту представе игране у кафани "Кнез Михајло".

Историја тврди да је Ниш имао позориште још у IV веку. Историчар Јован Никиски пише да су 609. године Обри и Словени заузели Ниш и до темеља га разорили. Тада су страдали сви храмови, па и позориште. Ниш остаје без позоришта пуних тринаест векова. Прва позоришна трупа појављује се 1884. године под вођством Гавре Милорадића, чије су

Због великог интересовања публике, 11. марта 1887. године формиран је путујући ансамбл позоришта"Синђелић", које је тада извело представу "Српски ‘Ајдуци" Јована Стерије Поповића, у елитној кафани "Европа". 1. јануара 1939. године подигнута је зграда Народног позоришта. И од тада позориште постоји и ради, само су некада пуне сале показале захвалност граду, а данас је интересовање за позориште много мање.Зашто, не знамо ни ми сами... Свесни смо тога да у позоришту можемо увек наићи на добар провод, место где можемо видети људе који су у потпуности

посвећени свом послу. Они данима испробавају један обичан покрет руке, месецима уче текст, сатима понављају реплике, да би нас на два сата одвојили од свих брига и проблема, одвели у неки други свет, и што верније нам приказали припремљени комад. Глумцима је позорница живот, глумачка екипа— породица, а публика њихови пријатељи, који ће громким аплаузом наградити њихов труд и рад.. Зато сви ви који сте вољни да на неко време одлутате у неки други свет,свет игре, маште, музике, можете то урадити већ ових дана, а ево и репертоара за овај месец...

Репертоар 25.11. ПЕТАК 20 САТИ По мотивима Карла Гозија, Жан Клод Каријера, Шекспира и свих оних који су трагали за истином ИСТИ-НА Режија: Биљана Вујовић 28.11. ПОНЕДЕЉАК 20 САТИ По мотивима драме Мартина Шермана ИСИДОРА Режија: Ирфан Менсур 29.11. УТОРАК 20 САТИ По мотивима драме Мартина Шермана ИСИДОРА Режија: Ирфан Менсур Гостовање у Великој Плани на "Массукиним данима" 30.11. СРЕДА 20 САТИ Бранислав Ђ. Нушић ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА Режија: Андраш Урбан Представа “Истина”, премијерно приказана овог месеца, јесте модерна представа која на метафоричан начин говори о човековој потрази за истином, његовој тежњи за апсолутним вредностима и о унутрашњим сукобима које преживљава на том путу. Истовремено, својеврсна критика лажних односа у нама самима. Али оно што чини да растемо и постајемо бољи, јесте то самопреживљавање. Никада нећемо стећи отпорност на истину. Никада нећемо моћи да јој окренемо леђа, нити ћемо проналажење истине довести до виртузности. Али оно што можемо и желимо, јесте да потонемо у сваки део њене душе. Јесте ли спремни?

Јелена Перишић III2

16


Сремчеве приче

У здравом телу здрав дух

ЗА КЛАСУ ИСПРЕД СВИХ – Сара Божић

Џ

удо је за Сару, ученицу трећег разреда наше школе, прва симпатија која је временом постала њена највећа љубав. Наиме, почела је да се бави овим спортом са само четири године. Од тада, па до данас, на сваком тренингу даје свој максимум и на сваком такмичењу бори се „до последњег даха“.

светском првенству. Круна свих ових успеха је златна медаља на Балканском првенству за сениоре, иако је Сара јуниор тек једну годину. Актуелна сениорска шампионка Балкана потврдила је своју доминацију и у држави, освојивши титулу првака Србије за сениоре до 23 године, те је проглашена за најуспешнију такмичарку на турниру.

Први знак да ће ово чудо од детета правити чудо у џудоу било је освајање титуле шампиона Србије и Црне Горе у категорији полетараца. Била је шампион и у категоријама млађих и старијих пионира, кадета, јуниора, али је већ као кадет била првак државе у конкуренцији јуниора.

У наредном периоду очекују је многа велика такмичења, а највеће је Европско првенство за сениоре у Русији, тачније у Сибиру, у граду Тјумену. Улазницу за овај турнир „купила“ је освајањем поменутог државног првенства за сениоре до 23 године.

Своју инвазију наставила је и на европским „А“ турнирима, освојивши два златна одличја у Турској и Румунији и три бронзе на европским куповима у Турској, Румунији и Хрватској. Такође осваја треће место на Балканском првенству за кадете, учествује на четири европска и једном

Ову младу—за класу испред свих—џудисткињу очекују многа велика такмичења, а по свему судећи и велики успеси, па нам само преостаје да је на свако наредно такмичење испратимо са надом да ће донети нову медаљу, ма ког сјаја била.

Златна медаља на Балканском првенству за сениоре

Градимир Ранђеловић III2

Причамо са познатима

Браћа Силађи Они су једни од најуспешнијих спортиста у земљи (а и шире). Пливач (21) и кајакаш(17). Представљају Србију на европским и светским такмичењима, освајачи бројних медаља. Опуштени, позитивни, и веома занимљиви момци. Они су браћа Силађи...

Како сте одлучили да се бавите спортом који данас тренирате? Чаба: Одувек су ме привлачили водени спортови. Пливањем се бавим од своје седме године, и био сам дефинитивно у најгорој групи. :) Једно време, упоредо са пливањем, тренирао сам и ватерполо. Ипак, како сам одрастао и спорт схватао све озбиљније, морао сам се одлучити између ватерпола и пливања, тако да сам се са 14 година потпуно посветио пливању. Алберт: Ја се кајаком бавим од 2008. Волим индивидуалне спортове, а у кајаку сам се пронашао. Све зависи од тебе – колико веслаш, толико ћеш и постићи. Пре тога сам 4 године играо ватерполо, и 4 године пливао. Истина, било је тешко оставити ватерполо и екипу, али клуб се скоро распао, и многи који су желели да наставе да тренирају, нису имали адекватних услова. Па, то је то. :)

сезону? Чаба: Као што већ знаш, тренутно сам у Загребу, на такмичењу. Следеће сезоне се концентришем на Истамбул, на Светско у малим базенима. Нећу ништа да прогнозирам, јер никад се не зна који ће све фактори утицати на резултат. Али то је спорт – вечита борба, тако да једино што засигурно знам јесте да ћу испливати најбоље што могу у том тренутку, даћу све од себе. Шта ће од свега тога бити, видећемо.

Алберт: Сад сам у зимском периоду, тзв. „зимској фази тренирања“, тако да нема веслања, само пливања, трчања и теретане. Ове сезоне сам веслао само двосед и четверац, пошто имам стару повреду левог рамена, и то ме зауставља кад је најважније. Ја сам старији јуниор, а ове сезоне упао сам у бечејски сениорски четверац, где смо заузели 3.место на 200м. А следеће сезоне планирам изаћи на Олимпијске наде и на Европско Који су ваши планови за следећу јуниорско.

17


Причамо са познатима

Сремчеве приче

Како успевате да ускладите школу и тренинге? Чаба: Свакако је тешко ускладити све обавезе. Тренутно студирам Биохемијско инжињерство на Технолошком факултету у Новом Саду, и заиста се треба добро организовати како бих успео све да постигнем. Напорно јесте, али волим ја овакав начин живота. Алберт: Ја идем у бечејску гимназију, тамо је ишао и буразер. Није лако ускладити тренинг и школу, само, треба да испланирам кад, шта треба да радим. Обојица имамо тренинге сваког дана, сем недеље. Тада се одмарамо. Како бисте описали један свој дан? Алберт: Кућа—школа—тренинг. Чаба: :) Да ли, као спортисти, имате посебан режим исхране? Чаба: Раније сам имао, и могу ти рећи да никад нисам поштовао оно што ми је било написано. Међутим, временом сам схватио да без тога иде теже, па сам се полако навикавао. Ових дана немам неки посебан режим, с тим да ипак не могу да једем било шта и било кад; нека основна „правила“ увек морам да поштујем. Алберт: Чаба је углавном све рекао. Ни ја немам строг режим исхране, али гледам да се не храним често по фаст-фуд ресторанима. Ако ми се баш некад и приједе неки хамбургер у „Меку“, приуштим себи тај луксуз. Али само понекад. А шта је са слаткишима? Чаба: Моја слаба тачка. Све волим, сем бомбона и лизалица. Дефинитивно највише волим тоблероне, милку, киндер и мерси. Алберт: Чоколада у свим облицима и агрегатним стањима долази у обзир. Ваш мото у животу? Чаба: „Пут до звезда је само етапа кружног пута до себе. Ако знаш пречицу, нема потребе да се пуно ломаташ по беспућима. Не, бато... Стигао си чим кренеш. Циљ носиш скривен под капутом, истетовиран на грудима као мету. У томе је тајна. У томе је једини трик...“ (Балашевић) То је иначе мој омиљени цитат, па и мој мото у животу. Желим то да поделим са осталима који имају свој сан што гањају. Алберт: Шта год да радим, и шта год сам радио, увек могу и могао сам боље. Јер, врх постаје виши што се више пењем.

Теодора Мишељић III1

18


На мрежи

Сремчеве приче

Поред официјелног сајта школе на веб адреси www.sremac. sremac.edu. edu.rs , ученицима и професорима су на располагању и два блог места на вордпресу.

http://infossremac.wordpress.com

Обједињује садржаје намењене настави информатике за све четири године гимназије, као и за н и мљ и в о ст и , в и д ео записе и корисне линкове из ове области.

http://dragilic.wordpress.com

Пружа обавештења о дешавањима у школи везана за наставу и ваннаставне активности.

19


Један/на од нас

Сремчеве приче

Нас препознају...

Оне шетају пистом Међу нама се, знали ми то или не, увек налазе разни таленти. То су они који се баве оним што воле и успешни су у томе. Постижу одређене резултате и то се види!

Нађа Гавриловић, ученица првог разреда Прве нишке гимазије ‘’Стеван Сремац’’, релативно скоро је ушла у свет манекенства, иако је одмалена гајила љубав према моди. Тек недавно се пријавила на конкурс за заштитно лице ,,Nivea angel star” из, како каже, чисте радозналости. Међутим, иако скромна Нађа није очекивала победу, освојила је прву награду. Њене слике су освануле у престижном часопису Јоy и добила је уговор са модним студијом ,,Click”, као и неколико ревија на fashon week-у. Њен узор је Александра Амброзио, коју сматра идеалом овог посла. Она је одличан ђак, има времена за све….

Не мање талентована Андријана Николић, такође је ученица Прве нишке гиманзије ‘’Стеван Сремац’’. Почела је да се бави манекенством 2004. године у агенцији УМС. Од априла ове године ради за агенцију ,,Model Tattoo”, која јој омогућава разне ангажмане у Турској, где је радила ревије за разне стране дизајнере, а недавно су њене слике објављене у Стилу, у рубрици под насловом ,,Шопинг водич”. Њену имењакињу Андријану Лиму сматра узором. Све што је постигла дугује својим родитељима и пријатељима, који су јој увек пружали највећу подршку .

Јована Илић I2

Ш аљ и т е н а м п р ед л о г е н а e - ma i l ад р е с у skolskicasopis@yahoo.com или јавите редакцији уколико имате предлог ко би могао да заузме место у овој рубрици у следећем броју.

20


Сремчеве приче

Препоручујемо Овога пута представљамо књигу и филм

Хиљаду чудесних сунаца Халед Хосеини открива део историје Авганистана виђене Лејлиним и Маријаминим очима. Животе Лејле и Маријам деле и живе још хиљаду жена Авганистана које су истрајале упркос свим недаћама. Хосеини је рекао да би волео да читаоци након последње прочитане странице књиге имају бар трунке разумевања и саосећања са Авганистаном, са авганистанским женама, јер су за њих последице рата и насиља биле поражавајуће.

Прича је искрена и отворена, начин писања изузетан и леп у својој једноставности и коришћењу добро одабраних метафора. Просто „увлачи“ читаоце у животе својих ликова... Историја Авганистана обележена је смрћу, губитком и незамисливом тугом. Ипак, Лејла увиђа да људи налазе начина да преживе, имају снаге да наставе даље. Ово је више од приче о преживљавању и суочавању наизглед непремостивих и несавладивих препрека. Ово је прича о истрајном, непобедивом духу једног народа, и духу индивидуе, испричана и сагледана из угла двеју јаких, пожртвованих жена, прича која уједно и

„Хиљаду чудесних сунаца“ је и љубавна прича – приказује како се љубав испољава у свим својим облицима. Негде је то романтична љубав, а негде пак љубав за породицу, дом, земљу, бога. Напокон, љубав је та која слика ликове изван њихових осама, која им даје како снагу да превазиђу своје властите способности и границе, жртвују себе зарад нечије туђе среће, тако и право да покажу своје слабости и страхове. Приче Маријам и Лејле почињу независно једна од друге иако оне живе у истој улици у Кабулу. Када ракета погоди Лејлину кућу убивши њене родитеље, она бива примљена код Маријам и Рашида, њеног мужа, иначе једног од најнегативнијих ликова у роману. Маријам се удала за њега када јој је било петнаест. Лејла је приближно истих година када Рашид изражава све већу пожуду за њом, одбацујући Маријам. Међутим, тешко је прихватити чињеницу да је Рашидова окрутност и његово понашање ипак

Халед Хосеини доследно и у складу са авганистанском традицијом. Ипак, усред најгорих испада и великих трагедија, 2000.г. је била година „Титаника“, једна од ретких прилика да се побегне из сурове реалности и отисне у свет без страха и насиља, у свет где још увек има наде да Роуз након свега спасе један Џек. Људи су тајно гледали филм код куће са ћебадима закаченим на прозоре. „Сви желе Џека“, рекла је Лејла Маријам. „Ето у чему је ствар. Сви желе Џека, који ће доћи да их спасе из овог ужаса. Али Џека нема. Џек се не враћа.Џек је мртав.“ То јесте, у ствари, метафора за живот под влашћу талибана, за живот без среће, али са надом и вером у њу. Теодора Мишељић III1

О књизи

„Неодољив еп.“

„Ово је снажно дело, које тера на размишљање.“

Literary Review „Мајсторско приповедачко ткање... Хосеини је писац од чије вештине застаје дах.“

Daily Telegraph „Незаборавно.“ Isabel Allende

Evening Standard „Хосеини поседује онај редак дар, дикенсовски осећај за причу.“

„Тријумф.“

Financial Times „Овај роман неће дотакнути само најтврђа Daily Telegraph срца...“ „Страствена, жестока Guardian стварна.“

21

приповест...

потресна

и


Препоручујемо ‘Стари патријарх организоване династије криминала преноси контролу свог царства на свог сина..’

Сремчеве приче

КУМ

Пр

ича почиње тако што дон Вито Корлеоне, глава једне од фамилија из Њујорка, надгледа венчање своје ћерке. Његов вољени син Мајкл се управо вратио из рата, али не намерава да постане део очевог бизниса. Тај бизнис је исти као и глава фамилије, љубазан и благонаклон према онима који га поштују, али они који стоје против фамилије, или јој постављају претњу у било каквом случају, постају жртве немилосрдног насиља. Дон Вито живи свој живот према старим начинима, али време се мења, и неки не желе да прате старе начине, већ траже нову заједницу. Паралелно, ривали Корлеонеа хоће да почну са продајом дроге у Њујорку, и треба им донов утицај како би то остварили. Окршај донових вредности старог живота и нових начина ће захтевати ужасну цену...

напредовањем Мајкла, који ипак наставља традицију очевог бизниса, и врши огроман утицај на друштво својим криминалним синдикатом од Неваде до Кубе. Усред покушаја да легализује свој бизнис диловања у Њујорку и Италији, стари дон Мајкл Корлеоне узима младог штићеника под своје крило.. Ова крими трилогија, у режији Френсиса Форда Кополе, а у којој се појављују највеће звезде, као што су Марлон Брандо, Ал Паћино, Џејмс Кан, Роберт Дувал, Роберт де Ниро, Енди Гарсија и Дајана Китон, једна је од најбољих уметничких дела филмске сцене. Филм је освојио небројeно много награда, укључујући 5 златних глобуса и 'Grammy' награду. Прича о успону италијанске мафије сигурно ће оставити добар утисак на вас...

Рани живот Вита Корлеонеа је приказан упоредо са

Галерија осмеха

Јанко Белопавловић III1

22

Elektronski časopis  

Elektronski časopis učenika Prve niške gimnazije "Stevan Sremac"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you