Page 1

Март 2012.

Сремчеве приче Прва нишка гимназија «Стеван Сремац» Г О Д И Н А

РУБРИКЕ Памтимо... Разговарамо са... У међувремену... Славимо успехе... Потражи своје место Са друге стране света Креативан сам, слободан сам Вавилонска прича Из давнина

Један/на од нас Прецизно око ИзДаске другогсветлости угла и славе На мрежи... У здравом телу здрав дух Препоручујемо... У здравом телу здрав дух Спортска страна Питам се... Из ђачких бележака Пратимо трендове...

1 .

Б Р О Ј

2 .

1 3 .

М А Р Т

Број 2.Г О Д

2 0 1 2 .


Реч уредника Пролеће. Боје. Мириси. Сремчеве приче поново говоре. Много тога се догодило у међувремену. Покушаћемо да кажемо, да сачувамо трагове. Добро дошли! Валентина Андрејић-Ристић

Редакција Главни и одговорни уредник: Милан Стојановић, директор Уредници професори: Валентина Андрејић-Ристић, Милена Нешковић Уредници ученици: Теодора Мишељић III/1, Анастасија Растовић III/1 Професори сарадници: Зорица Миленковић, Јасмина ракић, педагог Ученици новинари: Миљана Стојановић III/3 Соња Смиљанић III//3 Андријана Митровић III//3 Миљана Милетић III/1 Јана Јовановић II/3 Јана Павличић II/1 Катарина Николић I/5 Љубица Јовановић III/2 Анастасија Растовић III/1 Јелена Перишић, III/2 Анђела Игић I/3 Катарина Стојковић IV/2 Сања Крстић,IV3 Маја Дејановић II/1 Ана Стојановић II/1 Теодора Пучко II/1 Јована Илић I/2 Миња Јовановић II/5 Ана Савић II/5 Милица Шкаро III/1 Јована Ранђеловић III/1 Емилија Јовановић III/2 Марија Костић III/2

2

Техничко уредништво: Силвана Ивковић, професор рачунарства и информатике Јана Павличић II/1 Јана Марковић II/1 Јелена Илић II/1 Фотографије: Тијана Лазић II/1 Цртежи: Кристина Јањић Јована Љубисављевић I/1 Тијана Станковић II1


Чудно је колико је мало потребно да будемо срећни, а још чудније како нам баш то мало недостаје. Иво Андрић

Шта вреди човеку да стекне

Јуче сам био паметан и хтео сам мењати свет,

сва добра овога света ако

а данас сам мудар, стога мењам себе.

изгуби душу.

Чинмој Харолд Робинс

Језик може горе посећи, него мач.

Реци ми с ким се дружиш па ћу ти рећи ко си. Гете

Због једне речи човека често сматрају мудрим, а због једне речи често га сматрају глупим. Уистину, морамо добро

Каква би тишина настала кад би људи говорили само оно што знају.

пазити шта говоримо. Конфучије

Фотографије: Тијана Лазић II/1 3


Памтимо...

БРОЈ 2.

Бранко Миљковић – принц поезије

Постоји у сваком граду, у сваком времену по један изванредан човек. Такав човек обележи једну епоху, оголи се без стида и препусти суду јавности, ненамерно. О њему се говори и за живота, а нарочито након смрти. Он сопственом смрћу порекне смрт, јер и сама смрт таквог човека настави да траје у другима који је памте. Георг Тракл, Лорд Бајрон, Модиљани, Љермонтов, Мајаковски, Јесењин, Силвија Плат, Марина Цветајева, Јукио Мишима, Мерилин Монро, Џим

Морисон, Енди Ворхол , Курт Кобејн, Ејми Вајнхаус, а код нас— свакако као најизразитији представник – трагично велики, трагично лепи Бранко Миљковић. Већег песника од Бранка Миљковића Ниш није изнедрио. Баш као што је према тврдњама савременика и прижељкивао, његов стих се опире тумачењима до дана данашњег. Бранко Миљковић је завршио Гимназију „Стеван Сремац“ у Нишу, а био је члан и школског књижевног друштва „Његош“. На студије у Београд одлази 1953, а 1957. је дипломирао филозофију на Филозофском факултету. Пре две године, тачније 2010. године, у Првој нишкој гимназији ''Стеван Сремац'' постављена је спомен—плоча Бранку Миљковићу. Том приликом, академик Матија Бећковић, који је иначе Миљковића познавао, говорио је о Бранковом

образовању. "Гимназија је тада била најбоља школа код нас. Једна од највећих трагедија је што је од онда расформирана, претумбавана, па смо, чини ми се, много изгубили, изгубили институцију коју моја генерација памти као веома важан део школовања. Ми смо у гимназијама били истински студенти, а гимназијски професори били су професори тог универзитета. Ми смо из гимназија долазили као да смо већ дипломирали. Један од доказа за то је и сам Бранко Миљковић, који је из нишке гимназије дошао као готов човек, интелектуалац, који је уписао чисту филозофију, а у ствари све оно што је желео да нађе на тој катедри, нашао је заправо у књигама и поезији", рекао је Бећковић. проф. Зорица Миленковић

Академик Матија Бећковић са ученицима и професорима Прве нишке гимназије “Стеван Сремац”

4


Разговарамо са.... Интервју са професорком српског језика и књижевности Јеленом Милошевић

Бранко Миљковић у настави Узалуд је будим Песник ватре, земље, воде и цвета ишао је у Прву нишку гимназију ‘’Стеван Сремац’’. Како се у њој данас учи о Миљковићу, испричала нам је професорка српског језика и књижевности Јелена Милошевић. Како се Миљковићева поезија данас проучава у истим оним гимназијским учионицама у којима је Бранко, као гимназијалац, боравио? “ Бранко Миљковић је унео својеврсни преврат у поезију и, због сложености и озбиљности стиха, сасвим је примерено што се проучава у завршном разреду гимназије. Та поезија није једноставна за тумачење. И сам Бранко је говорио да песник није тај који треба да открива истину, напротив, треба да подстакне да се за истином трага. У програму је збирка “Ватра и ништа”, коју је издао годину дана пре смрти и за коју је добио Октобарску награду као најмлађи песник у Београду. У проучавање поезије Бранка Миљковића крећемо са локалног нивоа. Многи ученици су из заплањског краја, који се заиста потрудио да укаже на личност Бранка Миљковића, многи су слушали ’’Бијело дугме’’. Ученици већ знају стихове:”Уби ме прејака реч”, “Ко не слуша песму, слушаће олују”, ” Поезију ће сви писати”...На часу слушамо Шербеџију који говори стихове “ Узалуд је будим”. Све то је ученицима јако занимљиво. Онда они сами почињу да трагају за смислом, неке песме и сами анализирајмац”у, али оно што је мени добар знак да их поезија Бранка Миљковића занима је то што на своје статусе стављају његове

стихове, па их после “лајкују” или “не лајкују”…”

може бити песник”. Ни ми не дајемо коначан одговор, отварамо питања, а поезија нам је главно сведочанство.”

За професоре књижевности је феномен песничког пророчанства и нарочито недовољно разјашњена смрт песника интригантна. Колико је то провокативно и за ученике?

Колико за ђаке Прве нишке гимназије ‘’Стеван Сремац’’ прича о Миљковићу има посебну димензију, пошто је и сам похађао баш ту исту гимназију?

“Оно што им је интригантно јесте “песник пророк” попут Бранка Радичевића који је предвидео своју смрт. Између Радичевића и Миљковића може да се успостави паралела. Радичевић је написао “Кад млидијах умрети” и касније у 27. години је и умро, а Миљковићева песма ”За мој 27. рођендан“ је управо пророчка песма која ће негде предсказати његову смрт. Смрт Бранка Миљковића је и данас обавијена велом тајне. Ученике не лишавам истине и покушавамо да отворимо све могућности, да ли је реч о убиству или самоубиству, с тим да увек наглашавамо оно што Бранко Миљковић каже: “Поезију могу писати само радосни песници, несрећан човек никада не

“ То им је, такође, занимљиво. Дешавало се да међу ученицима има оних чије су баке и деке похађали нашу школу у време кад и Бранко, и чак неки седели у клупи са њим. На часовима смо тако чули приче и о томе како је Бранко био чудак, да је био јако интровертан, да је био некако другачији, а да је истовремено био јако луцидан дух, а ту његову луцидност му нико не одриче. То што је био ђак наше школе и што је био у књижевном душтву ’’Његош’’, све је то ученицима интересантно, и зато сматрам да је важно, када обрађујемо његову поезију, да оживимо дух песника и одржавамо га стално присутним.”

Будим је због сунца које објашњава себе биљкама Због неба разапетог између прстију Будим је због речи које пеку грло Волим је ушима... Треба ићи до краја света и наћи росу на трави.. Будим је због далеких ствари које личе на ове овде.. ... Због осмеха у камену другова заспалих између две битке Када небо није било више велики кавез за птице него аеродром Моја љубав пуна других је део зоре Будим је због зоре због љубави због себе због других Будим је мада је то узалудније неголи дозивати птицу заувек слетелу Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема Та жена са рукама детета коју волим То дете заспало не обрисавши сузе које будим Узалуд узалуд узалуд Узалуд је будим Јер ће се пробудити друкчија и нова Узалуд је будим Јер њена уста неће моћи да је кажу Узалуд је будим Ти знаш да вода протиче али не каже ништа

... Проф. Зорица Миленковић 5


У међувремену...

Сећање на нобеловца

“ Знаци које остављамо иза себе неће избећи судбину свега што је људско: пролазност и заборав.Можда ће остати уопште запажени? Можда их нико неће разумети? Па ипак, они су потребни, као што је природно и потребно да се ми људи један другом саопштавамо и откривамо. Ако нас ти кратки и нејасни знаци и не спасу од лутања и искушења, они нам могу олакшати лутања и искушења и помоћи нам бар тиме што ће нас уверити да ни у чему што нам се дешава нисмо сами, ни први, ни једини.” (Иво Андрић, Знакови поред

Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“, у сарадњи са Нишким културним центром и Народном библиотеком „Стеван Сремац“, учествовала је у културној манифестацији која је 28. 12. 2011. године одржана у Градској кући поводом обележавања значајног јубилеја – пола века откако је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност.

Андрић је код нас Цео спектар нијанси црнобелог разлива се просторијом, пружа се старим зидовима, додирује најзабаченије углове Универзитетске библиотеке у Нишу. Преплиће се, мрси и поново разилази, описујући вијуге једног живота. С прозора допире сјај уличних светиљки, готово се чује како се пахуље меко припијају једна уз другу у хладној јануарској ноћи. „Андрић је код нас.“ Изложба је отворена 25. јануара, приказује најзанимљивије детаље из живота првог

југословенског нобеловца. Андрић у младости. Андрић прима Нобелову награду. Андрић са Милицом Бабић—Јовановић на прослави. Андрић у посети Првој нишкој гимназији ''Стеван Сремац''. И тако редом. Четрдесет увећаних копија фотографија из личних пишчевих албума и докумената причају нам причу, причу „радости, покрета и новине“. Живот Ива Андрића одвија се ту, пред нашим очима... Теодора Мишељић III/1

пута)

ЧЕТРДЕСЕТ И ОСМИ САЈАМ КЊИГА У НИШУ Иза нас је четрдесет и осми Сајам књига и графике, који је трајао од 28.11. до 4.12.2011. године. Овога пута сајам је одржан у реновираној хали „Чаир“, чији је обновљени изглед само додатно увеличао ову манифестацију. Више од осамдесет извођача је учествовало, а организатор је био Нишки културни центар. Сајам је отворио књижевник Владимир Бајац, а након отварања уследило је вече посвећено Иви Андрићу, на коме је говорио књижевник и управник Андрићеве задужбине Драган Драгојловић. Гости сајма били су македонски писци. Штандове су ове године поставили Нишки културни центар, нишки Универзитет, Филозофски факултет из Ниша, „Клио“ , „Лагуна“, „Дерета“, „Завод за уџбенике“, „Алнари“ , 6

„Службени гласник“ и многи други издавачи. Према очекивањима, али и традицији, најтраженије књиге биле су на штанду „Новости“. Свакако, књига која је привукла највећу пажњу била је биографија Жарка Лаушевића „Година прође, дан никад“. Једнако тражени су били и најновији бестселери: исповест Боре Ђорђевића “ Шта је песник хтео да каже”, Кустуричина књига “Смрт је непровјерена гласина“, као и биографија публицисте Борислава Лалића „Милован Ђилас, верник, бунтовник и мученик“. Најмлађи посетиоци и родитељи куповали су Дефоа, Дикенса и Твена из едиције „Дечји класици“. Сајам је посетило око 20.000 људи, што је напредак у односу на претходну годину, када је било око 15.000 посетилаца. Миљана Стојановић III/3 Соња Смиљанић III//3 Андријана Митровић III//3


У међувремену...

Европско првенство у рукомету

Европско првенство у рукомету, одржано ове године у Србији, заувек ће остати у лепом сећању волонтерима, чији су осмеси доказ успеха ове манифестације. Београд, Нови Сад, Вршац и Ниш били су домаћини 16 репрезентација. Нишку халу ''Чаир'' посетило је око 4000 навијача, а међу њима су најбројнији били из Македоније. Више од 100 волонтера, средњошколаца и апсолвената, вредно је обављало задатке на својим позицијама. Главна карика овог ланца био је координатор волонтера Марјан Цветковић Доца, а помоћне су чинили тим лидери. Било је неколико сектора: прес-центар, инфо-центар, логистика, домаћини

публике, хостесе... Ученици наше школе, неки већ искусни волонтери, дали су свој допринос реализацији овог такмичења. У инфо-центру радила је Оливера Поповић. Она је у једном од хотела дочекивала делегације које су ту боравиле за време првенства у Нишу. Највише је било домаћица публике, а неке од њих су и Милица Кандић, Анастасија Растовић и Миљана Милетић. Домаћице су биле у директном контакту са публиком, помажући им да се сместе на своја седишта. Ниједна манифестација не може проћи без ВИП одељка, тако да су неке од наших ученица биле и у сектору хостеса. То су биле Милица Симић, Миљана Петровић, Наталија Кандић и Дина Петковић. Оне су, поред тога што су биле лепе и насмејане, правиле друштво ВИП гледаоцима обавештавајући их о свему што их је интересовало. Ниш је, као један од домаћина првенства, остао до краја

такмичења на добром гласу. Како навијачи, тако и делегације, били су задовољни атмосфером којом је одисао град. Највише похвала добио је пресцентар као најбоље опремљени на првенству. На самом крају, врхунски обављен посао волонтера овековечен је групном фотографијом на којој се, поред тим лидера, налазе и две маскоте првенства, орлови Тасе. Миљана Милетић III/1

Марчело у Нишу када сам пред собом угледала сва она добро позната лица са ТВ екрана. Наш задатак, био је да тенисерима обезбедимо све што им је потребно и да буду задовољни нашим гостопримством. Ја сам седела у првом реду, одмах иза тенисера, и имала прилике да видим да су заиста пријатни и дружељубиви. Мечеви су били сјајни, нишка публика још боља! Било је невероватно! Ово искуство ћу заувек памтити.''

Дејвис куп Ученици Прве нишке гимназије ''Стеван Сремац'' радили су као волонтери и на Дејвис купу, који је био одржан у нишкој хали 'Чаир'' 10. и 11. фебруара 2012. године. О томе како су видели ову манифестацију и које утиске носе са собом, говорила је Јана Јовановић, ученица II/ 3 одељења. “Одушевљено сам прихватила понуду да радим као волонтер на организацији Дејвис купа! Била сам веома узбуђена када су почели тренинзи тенисера и

Јана Јовановић II/3

У петак, 9. децембра 2011. године, Марко Шелић, познатији као Марчело, одржао је концерт у клубу Правног факултета. Све је почело пола сата након предвиђеног времена, али чекање се исплатило! Када су у десет часова на бину изашли Марчело, Ненси, Министар Лингвиста и DJ Raid и почели са извођењем, публика није могла да сакрије одушевљење. Заступљене су биле песме са последњег албума, који носи назив „Деца и Сунце“ и којим је овај репер 2010. године прославио 10 година свог рада. Након неколико сати певања, скакања и забављања, фанови су задовољни напустили концерт, а могли су да се сликају са Марчелом, купе мајице, књиге, албуме итд. Јана Павличић II/1

7


Славимо успехе...

Успеси ученика наше школе на такмичењима

Амбиција, такмичарски дух и, пре свега, знање наших ученика уродили су плодом на бројним такмичењима. Уз помоћ предметних професора, ученици су се вредно спремали најпре за школско такмичење, а потом и за општинско и окружно, на којима су постигли добре резултате. Ученици Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“ учествовали су на такмичењима из српског, енглеског, немачког, шпанског, италијанског и француског језика, математике, информатике, историје и на бројним спортским такмичењима. Такође, треба поменути и учешће ученица четвртог разреда на конкурсу из социологије на тему „Српско социолошко друштво“, на коме је ученица наше школе Анита Симић освојила прву, а Миљана Петровић другу награду. Ученици наше школе, који су учествовали на Инфоманији: Перендић Александар Костић Марија Јевтић Александра Рађеновић Стефан Мишић Дамјан Ђуровић Алекса Илић Димитрије Стојановић Јелена Томић Софија Симоновић Данило Јанковић Жарко Стаменковић Илија Стефановић Лазар Мирковић Драган Николић Богдан Лазић Бојана Илић Јелена Николић Катарина Ђорђевић Димитрије Павловић Алекса Живковић Никола Цветић Урош Видановић Ђорђе

Средњошколци из Ниша су имали прилику да учествују у Квизу Инфоманија, који се већ традиционално одржава на Електронском факултету, у оквиру Сајма послова и стручних пракси —Job Fair. Инфоманија је квиз намењен ученицима средњих школа и састоји се од „АBCD питалица“ из области рачунарства и информатике. Наша школа је постигла највећи успех. Ученик прве године, Александар Перендић (I/5), освојио је прво место и добио ваучер и отворена врата ка успешном студирању на Електронском факултету у Нишу.

ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ МАТЕМАТИКЕ Димитрије Илић (l/5), Будимир Аранђеловић (l/4) и Дејан Анђе лк овић (lV/5) добр им резултатима на Општинском такмичењу обезбедили су учешће на Окружном, на коме су остали без пласмана за наредни ниво такмичења.

ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КУЛТУРЕ Први разред: Исидора Јовановић - 2. место, Наталија Миленковић - 3. место, Горица Миленковић - 3. место; Други разред: Братислава Ђорђевић - 1. место, Јана Марковић - 1. место, Ана Стојановић - 1. место, Милијана Мартиновић - 1. место, Теодора Пејчић - 1. место, Ђорђе Шуњеварић - 1. место, Теодора Пучко - 1. место, Милена Стојановић - 2. место, Душица Љубинковић - 2. место, Тијана Лазић - 2. место, Кристина

Катарина Николић I/5

Стојковић - 2. место, Анастасија Дамњановић - 2. место, Маша Петровић - 3. место, Марија Живковић - 3. место, Милица Живковић - 3. место; Трећи разред: Ана Крстић - 1. место, Дијана Милићевић - 2. место, Сандра Ивановић - 2. место, Јована Петровић - 2. место, Теодора Мишељић - 3. место, Јована Ранђеловић - 3. место; Четврти разред: Милица Кандић - 3. место.

ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ Први разред: Вања Таталовић – 1. место, Теодора Раденковић – 1. место, Милена Благојевић – 1. место, Јана Булатовић – 1. место, Наталија Станковић – 1. место, Анђела Давковски – 3. место; Други разред: Сара Митић – 1. место, Милош Петровић – 1. место, Никола Павловић – 2. место, Братислава 8

Ђорђевић – 2. место; Трећи разред: Александар Милинковић – 3. место, Сара Илић – 3. место.

ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ У ЗНАЊУ: Енглеског језика: Катарина Минчић – 2. место;

Немачког језика: Бранислава Живковић – 2. место, Владимир Мацур – 3. место; Шпанског језика: Ана Најдановић – 1. место, Јована Милошевић – 2. место; Француског језика: Анђела Митић – 1. место; Италијанског језика: Александра Антић – 1. место; Свим такмичарима желимо срећу и успех на наредном нивоу такмичења! Љубица Јовановић III/2


У међувремену...

Безгранична пролећа Поводом почетка пролећа, светског Дана поезије и Дана студената Универзитета у Нишу, Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“ и Студентски културни центар организовали су поетско-музичко вече. Ова манифестација одржана је у среду, 21. марта, са почетком у 19 часова у сали Нишког симфонијског оркестра. Ово вече је било посвећено свима који воле богатство језика и мисли, уметност, пролеће, и свима који се радују животу и дружењу. Посетиоци су уживали у поезији и музици на свим светским језицима, без граница. На једном месту нашле су се: српска, руска, грчка, латинска, енглеска, француска, немачка, шпанска и италијанска поезија, и биле су праћене најлепшом музиком са тих поднебља. Учествовали су ученици: Марко Стефановић, Павле Лекић, Ана Стојановић, Петар Виденовић, Милица Кандић, Маријана Станојевић, Момчило Мојсиловић, Ивана Аранђеловић, Анастасија Растовић, Теодора Мишељић, Јована Ранђеловић, Теодора Јовановић, Градимир Ранђеловић, Јована Милошевић, Јована Стајић, Оливера Поповић, Милица Симић, Јана Манчић, Радица Николић, Сандра Ивановић, Андријана Стојановић, Бранко Ранђеловић, Маша Петровић, Наталија Кандић и Ирина Милошевић. Блокови поезије и музике употпунили су студенти Музичке академије и специјални гости. Ученици Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“ још једном су показали свој неизмерни таленат, љубав према језицима и приредили нам вече за памћење. Анастасија Растовић III/1

9


Потражи своје место

Приче из Пиргоса Јелена Перишић, ученица трећег разреда наше школе, казује нам о успеху младих Нишлија на међународном филмском фестивалу:

У Пиргосу, на Пелопонезу, већ једанаест година одржава се дечји филмски фестивал „Camera Zizanio“, упоредо са фестивалом дугометражног филма „Olimpya film festival“. Имали смо ту част да пет година будемо гости и учесници фестивала. Прошле године, моји другови из Академског позоришта и ја направили смо два љубавна, један филм о неповерењу, које се све чешће јавља у пријатељству, и један филм о уметности, која полако губи цену у нашој земљи. Два филма су ушла у званичну конкуренцију, па смо тако од другог до једанаестог децембра били у Пиргосу. Репродукције филмова фестивала „Camera Zizanio“ одржавале су се у преподневним часовима, после којих смо, заједно са децом из целе Европе, имали радионице о анимираном филму и монтажи. У вечерњим часовима присуствовали смо „Olimpya film“ фестивалу. После пројекције филмова, дружили смо се на журкама и коктелима, који су увек били са различитом тематиком (пита журка, црвена, слатка журка итд.). Сваког дана смо радили емисију фестивала „Dailly news“. Емисија је подељена на неколико сегмената: музика, плес, вест дана, занимљивости. С обзиром на то да су свој допринос дала деца из Шпаније, Литваније, Холандије, Француске, Грчке, Италије, Немачке, стекли смо нова искуства и упознали се са традицијама других народа. Поред филмских радионица, последњег дана организован је и излет, обилазак Олимпије, Епидауруса и Коринтског залива, где смо се упознали и са неким деловима грчке историје. Наш филм „Sending my love“ добио је другу награду у Б-категорији (од 16 до 20 година). Наша жеља је да овим филмом подсетимо све младе на лепоту слања љубавних писама. Видећемо колико смо успели. До тада, радимо на филму „Део нас“, филму о дискриминацији, којим ћемо конкурисати на фестивалу у Барселони.

10


Са друге стране света...

“If we want to change the world, we need to change ourselves” „Стигли смо, хајде, будите се!“, висок и танак, али пријатан глас лидерке из Хрватске мешао се са речима изговореним у сну, те још увек нисам схватала шта се заправо догађа, нити где се, у ствари, налазим. Погледала сам кроз замагљен прозор аутобуса и сетих се – па ми смо у Италији! Напољу беше свеже, чисто и влажно, небо облачно. Затворих очи и дубоко удахнух; Милена је била у праву – ваздух у Алби заиста мирише на топлу чоколаду, будећи у теби жељу за нечим слатким, чоколадним и кремастим. У Алби се, иначе, налази фабрика компаније „Ferrero“, те смо стога наредних десетак дана, колико смо провели у Италији, у организам унели количину шећера довољну за наредних годину дана. Хотел, не превише велик, био је уређен и декорисан онако како само Италијани знају да уреде: иако стар, био је oчуван, украшен сликама из доба ренесансе; никад нисам видела лепше рамове за слике од ових овде. У угловима беху уредно постављене по две стилске фотеље и сто од пуног дрвета. На тераси, на последњем спрату хотела, већ су нас били чекали учесници размене из Француске и Литваније. Одавно су стигли – видело се то по неизгужваној одећи, расањеним лицима и одсуству непотребних кеса, флашица воде и остатака хране у рукама. „Добро дошли!“, почела је Ћећилија, лидерка домаћин, на енглеском са оним симпатичним италијанским акцентом, видевши да су коначно сви стигли. Ситна, здепаста, али невероватно љубазна, пријатна и ведра жена одржала је краћи, полуформални говор, којим је требало да нас уведе у целу причу везану за циљ нашег окупљања овде, у Италији. „...И да још једном поновим, током размене ћемо радити на успостављању разумевања индивидуалних и колективних „права на будућност“, како бисмо што боље били упознати са могућностима заштите личних интереса. А када се све ово заврши, ваш задатак је да осмислите акцију која ће се надовезати на тему размене...“ *** После финог, италијанског ручка, са пуно пасте и мало меса, лидери су нас одвели до Омладинског центра који се налазио на петнаест минута хода од хотела, и где се касније држала већина предавања и радионица. Ушли смо у дугуљасту, једноспратну зграду, окречену живим, веселим бојама, а која је била ишарана феноменалним графитима. Ћећилија је укратко испричала распоред активности за овај дан, међу којима је најинтересантнији био упознавање Албе и то кроз игру ''ловаца на благо''. Иначе, били смо подељени у шест група од по шесторо учесника из различитих земаља Европе: Италије, Француске, Хрватске, Литваније, Србије и Босне и Херцеговине. Алба је прелепа. Прекривене калдрмом, уске улице водиле су нас од једног трга (или на италијанском piazzа) до другог, у зависности од тога да ли смо успешно решили претходни задатак / загонетку / изазов. Игра се састојала од тога да уђемо у кафић, где обично доручкујемо (имају врло укусне кроасане са кремом, мармеладом и пуњењем од ваниле), и на италијанском, како знамо и умемо, тражимо коверат са задатком, откривамо скривене речи које нас касније асоцирају на следеће место које треба да нађемо, затим треба да скачемо у врећама до огромне јелке, имитирамо жирафе и морске звезде, и смејемо се и забављамо као никад до сада. Ни дан—данас не знам шта је била главна награда, будући да моја група није победила, а победници никоме нису открили тајну скривеног блага... У „Златном лаву“ са Селмом, својом цимерком ових дана, ишла сам од собе до собе, упознајући се са свима мало боље и причајући о разним темама, сада невезаним за право на будућност, нити за једнаке могућности за све. Ћаскање се прекиде позивом на вечеру, која се служила у оближњој цркви. Групица, у којој сам била и ја, ходала је уједначено, загрејана за причу и размењивање мишљења о свему чега се дотакла у разговору. Кораци су ми били изузетно лаки, ритмични, грациозни, као да ходам по ружичастим облацима који, пред смирај дана, постајаху све руменији, све јаснији, сјајни од последњих зрачака сунца који упијаху сваки трен и сневаху га дуго, дубоко у ноћ... Теодора Мишељић III/1 11


Креативан сам, слободан сам...

Човек и књига

Тајна

Човек је мисао. Човек је реч, Нови смисао, Недовршен меч, Погрешно Схваћен, Некад одбачен, Нешто посебно, Непоновљиво... Човек је глас, Нада и спас, Велика брига, Мудар као књига. Може да плаче, Да преболи, Може да повреди И да искрено воли

Спутана оковима сабласних погледа у вртлогу очајања живи кроз тмине у полету неумитно граби висине пламеном жељом и жудњом од леда. Скривена је истина у мутној срећи; тешки облаци златни кључ носе господаре небом, смртнику пркосе, ћуприју бола што не уме прећи. Вал пустих мисли није онај први већ тај сетан бије, без ватре и крви разбија о камен прећутане речи. И музике и звезда доста је буру у срцу још може да спречи нада, јер нада још једино преостаје...

Књига је бајка, Она је стих, Пркосна мајка, Отац благ и тих. И широк осмех, И велика туга, Неопростив грех, Понизни слуга. Она је јуче, Данас и сутра, Зна да боли И да се воли. Чвршћа од камена, Снажнија од воље, Дража од драгана, Нешто најбоље... Анђела Игић I/3

Теодора Мишељић III/1

Кад си тужан, погледај кроз прозор. Видећеш, и са других прозора гледају. *Гледам те кроз стакло. Сваког дана све је исто. Исто стакло нас раздваја, стакло које не можемо поломити, ни ти, ни ја. И све је исто, рецимо, исто је стакло и речи су исте, и ми, али време одмиче иако ми стојимо. *Наше заувек још увек траје. Наше заувек је нама све. Али, нико никада није рекао да заувек може бити тако усамљено. Као да седиш сам, закључан у својој глави и слушаш мисли. Глупе, чудне мисли које се врте као покварена плоча. И све је исто. Гледам те али те не видим, а знам да си ту. Слушам твоје речи али не видим усне како се помичу. И ми смо исти, наша осећања, наш свет, али време одмиче, полако, али сигурно. *И није овај живот кратак. Чини нам се да пролази брзо али реално - то је најдужа ствар коју радимо. Живимо. Али време тако споро пролази када си сам, закључан са својим мислима и сновима, иза неког глупог стакла. И тако, када сам тужна и помислим на тебе, погледам кроз то стакло. И тражим те, тражиш ме, а не видимо се. *Тражим речи које ћу ти рећи, као, мада обоје знамо да нису потребне. И увек имам осећај да морам још нешто да ти кажем, још само једну ствар, али и то знаш. Разумемо се, исти смо, али и даље смо далеко иако смо близу. *Волела бих да си ту. Сада, и сутра, и све док траје наше заувек. Да видим померање твојих усана док изговараш моје име, тај сјај у очима и рупице у образима док се смејеш. И можда, али можда, само да ми поклониш једну. Није битно да ли је лева или десна. Обе су ми подједнако драге. Обе су подједнако моје. *И тако, када сам тужна и помислим на тебе, погледам кроз то стакло и нађем те, нађеш ме. Схватамо да нисмо сами. И све је исто, рецимо. И осећања, и речи, и ми смо исти, и наш свет. Али, неким чудом време стане, стакло нестане, и поново нам само тишина буде довољна. Јана Павличић II/1 Цртежи Кристине Јањић, бивше ученице наше школе, друге генерације филолошког одељења инспирисани радом Едгара Дегаса и Репина

12


Креативан сам, слободан сам...

Тражим помиловање говор матуранта инспирисан збирком ''Тражим помиловање''

Човече, има ли те? Биваш ли начином на који те је Андрић описао? Јеси ли легенда или остала жеља у нама? Дозивам те! Овде постоји ништа, а и то ништа је лажно, слави се све што треба бити закопано, овде милујемо новац и лаж, а сврби нас голи папир влажан од јучерашњег себе у тренутку кад је постао пањ! Дозивам те, човече, дођи оданде где мртав сниваш, дођи одатле где ти груди севају, дођи уз кукњаву песме, дођи да нам даш сад и дођи да нам даш нас. Тражим помиловање за последње умирање. За наду. Тражим помиловање за свест и мисао под споменицима, тражим помиловање за идеале без пута, за ућуткане речи у грлу, за очи које гледају ово. Свест? Где нам је свест? Она која нас води и пише ово, она коју неспретно губимо знајући да је ту у нама. Свести, дођи, понеси бакље и сунце и пробуди нас. Замислите временску линију, тамо је прошлост, овде садашњост и будућност. Претходни секунд је прошлост и са сваким наредним, он тоне све дубље у прошлост док нам наредни долази, ту је, ево га, и опет, пролази, пада, тоне. И ми смо само мрави у времену, само белег на телу тренутка. Садашњост је сада, управо, твој дах, моја реч. И док дишемо прошлост се таложи, бескрајног времена је мање, секунде су нечујне, а сати брзи. Имајмо свест о нама! А што се ја трзам сада? Што молим за повратак нечега што се изгледа неће вратити мислећи да није ни постојало? А је ли? Јесу ли постојале праве вредности, искреност, борба, поштење, храброст, креативност, лепота свих летова лептира и сунцокрета живота? Јесу. Знате ви о чему ја причам док ћутке гледате и не чујете... Зато се трзам! Докле да ћутимо, да рђамо као друштво и милимо кроз зелену плев наше личности? Зато крик и вапај пред умирање оне која умире последња, нада. Немојмо је гушити ушивеним речима, немојмо је бесити безбојним конопљама о гране које су вечно у јесени. Право? И ово испред и оно што је исправно. Где је то право? Где нам је пут за право? Сами себи стављамо шаке преко очију бежећи од стида и срама да не гледамо како нам копају земљу, везују руке и гурају муљ у мисао. И тако седимо тихо, слушамо вапај. Замислите да имам велики бели папир у руци са натписом „Крик за право!“. Да ли би тада било видљиво као што је очигледно и сада? Шта мислите? Али немам... Зато чврсто стојим и молим, зато ми речи клече. Кад буде мало топлије, у неко доба кад на телевизији не буде ничег интересантног, кад не буде полиције спремне за тучу и војске за интервенцију, кад не буду били избори или штрајкови, нађимо се на улицама и трговима да ћутимо заједно и да се дружимо са празним транспарентима у рукама. Па и да се само видимо, и то је нешто. Минут ћутања за последњу умрлу наду. Катарина Стојковић IV/2

Цртежи: Јована Љубисављевић I/1

13


Креативан сам, слободан сам...

Приповедач и његово дело не служе ничему ако на овај или онај начин не служе човеку и човечности Отварам је. Осећам њен мирис, њено дисање, њен живот. Осећам њену причу и радујем се сваком реду, страници, поглављу. Радујем се ономе што она доноси, ономе за шта знам да ће она учинити са мојим умом, телом, мислима, животом. Знам да ће ме променити, знам да ће учинити да мој живот и моја сазнања достигну један новији и бољи ниво, да ће служити мени као човеку, да ће ми бити узданица, подстрек. Већ први редови маме нове осмехе и погледе. Као што прва летња киша спере суву, стару земљу са улица, тако и ти редови доносе освежење, чистоту и лакоћу. Тада бива све лако. Тада се стварају прве љубави, тада се рађа први зрак, тада поветарац у мој живот доноси нове ликове и нове пријетеље. Тада плачем, смејем се, делим тајне са њима, знам им сваки корак и удисај. И тада је небитно где се налазим. Није битно да ли са Андрићем обилазим „Проклету авлију“ и слушам Ћамилове и фра-Петрове приче или стојим покрај Дрине или Жепе. Није битно да ли ловим змајеве са Хусеинијем или сам једно од његових хиљаду чудесних сунаца. То заиста није битно. Ни да ли шетам са Коштаном, док слушам њену песму, ни да ли саосећам са Софком и њеним проблемима. Трчим и борим се са Вуком Исаковичем, стојим на железничкој станици са Аном Карењином, постајем прави пријатељ, учим од Гилгамеша. Све су то моји људи, ми имамо исте проблеме и исте смо среће, ми смо један зачарани круг, који се бескрајно врти. Ми гањамо исту луткицу, на истом рингишпилу живота. Ми смо ту, постојимо тако заједно, у неком паралелном универзуму. Када ме књига доведе до кулминације, тада почиње права борба. Тада ме сви велики писци уче љубави, пријатељству, човечности. Тада сазревам, промишљам, опстајем. Тада јесам. Пливам. Тада ми сви ти светови другачије изгледају, другачије звуче и нешто сасвим ново значе. Тада значим и ја много више, тада моји кораци добијају нови смисао, тада је сваки круг на том рингишпилу нова победа. Ближим се крају. Узбуђење надолази, понекад долазе и сузе, некад, пак, осмеси. И све се на крају врти око тога ко сам након тих страница, јесам ли успела да саградим нове нивое, јесам ли успела да прођем испод дуге и покупим мало њених боја. Јесам ли? Наравно да јесам. То, заправо, успе свако од нас, неприметно, или му се то догоди одједном, буде велико као ватромет. Свако од нас у таквим тренуцима постане макар за педаљ бољи од онога што је био пре, убрза време за један секунд, а пулс има неколико откуцаја више. И тада долази крај. Тада је задовољење потпуно, тада дишемо пуним плућима, тада не постоји ниједна препрека на путу. Тада ја постајем ја. Боља, сјајнија. Тада схватам све и волим све. Затварам је. Постојим, заувек. Сања Крстић,IV3

Сећај се Сећај се. Сада, када су ти боре око очију обесправљено одузеле млади лик, када ни руке не можеш препознати своје, и када те ноге издаше па ти млади дух жели потрчати, а тебе очигледна старост закопа у једну фотељу пред камином. А ти удахни. Издахни. И сећај се. Ослушни пуцкетање ватре, па кад ти кроз биће проструји нека топлина, од врхова ножних прстију, заголица те по табанима, рашири се кроз ноге, на горе, до руку, онда до груди и ту остане и настани се тако да никада не оде—тада се сећај. Читав се покољ мисли и предрасуда одвијао у нама. Ту, у тој соби, пре педесет и три године, у мраку. Једино су уличне светиљке откриле сјај твојих зеница. Губио сам се у тишини, у мирису жеље и опчињености једним бићем, нагом драгоценошћу пред собом. Додир, као да ме је плашио и узбуђивао у исто време. Била си нетакнута, а ја као да нисам. Хтео сам да те чујем, да ме чујеш, да разговарамо, дишемо уједначено. Били смо тако један читав свет. Једном, двапут, сто пута. Била си моја. Био сам твој. Више ниси била дете, нисам ни ја. Шаде “Чериш д деј” у свакој пори, у свакој капи зноја коју смо делили. ‘Дивна си’ – шапутао сам. Тако смо се пели на највише планине, летели иза облака и ван стварости, до звезда, све то у неколико минута. Онда лежали једно покрај другог сатима и привикавали се на стварност. И као да није довољно него си ме увек награђивала осмехом и топио сам се. Дуго, дуго. Сећај се. Била су то и лета у Котору и зиме у Сарајеву, свугде смо били и свака клупа је била наша и свака песма и свако пиће и милион цигарета смо испробали, палили и замишљали звезде када их није било. Безброј пијаних ноћи, у твом или мом стану. Удахни. Издахни. И сећај се. Ватра у камину се угасила. Све си осетила, можда још боље од мене. Све ти је остало ту у грудима. Никада ниси могла то видети и не знаш ни како сам изгледао. Ниси видела ни мој младеж на лицу, ожиљак на нози, онај један светлији прамен од целе косе што ми је стално висио преко носа. Нема везе. Никада ти нисам замерио мрак иза кестењастих очију. Ниси морала да гледаш да би 'видела'. Душом си видела моју унутрашњост. Волео сам те. Волела си ме. Знам да ти сада суза клизи низ старачке образе, да ти је песница на грудима и прстен чврсто стегнут негде унутра међу браздама. Извини! Опрости ми што сам отишао. Нисам ни ја знао да ће тако бити. Правила си ми шербет тада. Онако како само ти умеш. То сам тражио, а није ми се дало. Пусти то. Хајде, награди ме једним оним осмехом. Као некад. Дођи….Ватра у камину се угасила. Маја Дејановић II/1 14


Вавилонска прича...

Алфа и бета—во и кућа Како је настало писмo Феничани су били највећи трговци старог света, Библос њихова највећа лука и седиште трговине папирусом. Тешко да је у том тренутку фонетско писмо могло да настане у било ком другом граду. Да ли је феничанско писмо измислио један човек, или жена, или група библоских мудраца; да ли се развијало постепено или се појавило одједном као новотарија која се свидела краљу који је онда декретом наредио његову употребу – не зна се и тешко да ће се икада сазнати. Али зна се тачно шта су прва слова значила и зашто су добила такав изглед који се, уз мале измене, код многих задржао и данас у грчком алфабету, ћирилици и латиници.

Преузето из Политикиног забавника

15


Из давнина

Порекло и смисао српске славе Крсна слава или крсно име је српски, народноцрквени обичај и после Божића, најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног правос лавног светитеља. Постоје углавном два правца у испитивању њених корена: по једном, она је паганског порекла словенског или грчког, а по другоме, она има црквено утемељење и формира се, углавном у данашњем облику, у време духовних реформи у Пећкој архиепископији, које је предузео и извео њен први архиепископ Свети Сава. По првом схватању, она је митолошког порекла и пред став ља хришћанс к о прилагођавање култа митског претка или кућног бога, а по другом, она је потпуно црквеног и библијског порекла, и типично црквеног значења и намене. У науци је сачуван први податак ο овом празнику из

подручја Охридске архиепископије из 1018. године, са територије данашње Албаније. Када би једна породица примила хришћанство, домаћин, као њен најугледнији члан, узимао би име светитеља на чији дан се крстио, славио би тај дан, а онда његова породица настављала, држећи тог светитеља као свог породичног заштитника. Једном примљена слава не мења се, него се наслеђује. Пошто хришћани радост и тугу деле са својим ближњима, природно је да се слава прославља у кругу породице и пријатеља. Зато се за славу спремају разноврсна јела, спрема се кућа и у дому влада празнична атмосфера. Код нас постоји чак 78 крсних имена, која се прослављају као крсна слава. Највећи број људи слави Светог Николу; затим, по броју свечара, долазе Свети Георгије (Ђурђевдан), Свети

Ако сте мислили да смо једини народ који прославља славу, погрешили сте. Један део бедуина, номада који живе у Египту, слави три славе: Мојсија, Свету Катарину и Светог Георгија, а поједине породице имају и друге славе, углавном везане за хришћанске свеце. Свог породичног свеца прослављају на сличан начин као Срби.

16

арханђел Михаило, Свети Јован, Света Петка, итд. За слављење славе неопходно је имати икону, свећњак, свећу, жито (кољиво), вино, славски колач, који се меси од пшеничног брашна освећеном водом, а који, заправо, представља хришћанску замену за крвну жртву. Славећи славу, вршимо спомен на светитеља који је заштитник наше породице; у исто време, сећамо се свих наших предака који су прос лав љ а ли тог ис тог светитеља. То је суштина и смисао српске славе. Ана Стојановић II/1


Из давнина

Свети Трифун

Четрнаести фебруар, који се широм света прославља као Дан заљубљених, у православном календару веже се за Светог Трифуна, великомученика који је страдао за хришћанску веру. Свети Трифун је живео у трећем веку. Рођен је у селу Кампсади у Фригији (Мала Азија). Још као дечак добио је од Бога дар чудотворног лечења, исцељивао је болести и изгонио зле

духове. У то време Римским царством је владао цар Гордијан III чија је ћерка тешко оболела, а како је поручио зли дух који је проговорио из луде девојке, једини који јој је могао помоћи био је Трифун. На царев захтев, Трифун долази у Рим и помаже царевој ћерки. Цар га је богато наградио, а Трифун је, по повратку из Рима, разделио сиромасима све добијене дарове и наставио да живи мирним животом молећи се Богу. За време власти Деција Трајана, у време великог прогона, одбио је да се одрекне Христа, због чега је убијен 250. године, 14. фебруара по новом, односно 1. фебруара

по ст аро м к алендару . Православци сматрају Светог Трифуна заштитником брачне љубави и верности, које су саставни део хришћанске проповеди. У народу се Свети Трифун празнује ради рода грожђа, воћа и других плодова. Верује се да штити поља од града и поплава, да чува винограде и усеве од разних болести и штеточина. Посебно га славе виноградари, који на дан Светог Трифуна одлазе у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, те да, после дугог зимског периода, почне да буја у пролеће. Теодора Пучко II/1

Једна реч ослобађа нас од свих болова и тежине живота: то је љубав. Софокле „Свести читав свемир само у једну особу – то је љубав.“ В. Иго

„Није срећа бити вољен. Свако воли себе; али волети другог – то је срећа.“ Х. Хесе

„Волети значи у туђој срећи наћи своју сопствену.“ К. Лајбниц

СРЕМЧЕВЕ ПРИЧЕ

„Љубав је ваљда једина ствар на свијету коју не треба објашњавати ни тражити јој разлог.“ М. Селимовић 17


Један/на од нас

Сремчеви таленти Теодора Тепавчевић, ученица другог разреда Прве нишке гимназије ,,Стеван Сремац”, на први поглед је обична средњошколка: ведра, дружељубива и насмејана девојка. Међутим, иза свега тога крије се велики таленат, много напора, одрицања, али пре свега љубави према спорту. Како каже, љубав према пливању јавила се после једне интересантне авантуре са оцем, када је, захваљујући томе што се није плашила воде, успела да сигурно дође на обалу. Након тога је схватила да је пливање оно чиме жели да се бави у животу. Велики труд и напори су временом уродили плодом и Теодора сада има чак 110 медаља са првенстава централне Србије, међународних митинга, школских првенстава и разних других такмичења.

Прилику за нову медаљу имаће на предстојећој Олимпијади ученика Републике Србије у Сремској Митровици. Теодора је путовала у Македонију и Бугарску, али њена жеља је да на неком од такмичења посети Шпанију. Она сматра да наши пливачи имају много бољу шансу да успеју у иностранству него код нас.Тренира већ девет година, а стилови које тренира су делфин и краул. Омиљени пливач јој је Милорад Чавић, али каже да нема узора, већ да сама себи поставља циљеве и да је најбитнија вера у себе, те планира да у наредном периоду оствари зацртано. Оно што јој изузетно тешко пада, као и већини младих и перспективних спортиста, јесте да усклади тренинге и школу, али и изласке и дружења. Ипак, док год су око ње људи који је разумеју и пружају јој подршку, Теодора ће наставити да се труди да постане боља и испуни снове. Јована Илић I/2

Прецизно око

Кругови који се

Да математика може говорити и о љубави и љубљењу, говори и следећа прича. Слика приказује суседне кругове који су збијени тако да оскулирају (,,љубе се“). Скуп кругова може обезбедити завидну залиху изразитих слика. Шта мислите, како смо направили ову слику? Имате ли и најмању идеју како бисте је сами направили? ,,Балончићи” се могу испитивати лупом да би се дошло до детаља на невероватно умањеној размери. Стрелица, заправо, указује на уметнуту слику која представља

љубе

увеличање сићушног велике структуре.

дела

пене

(Литература узета из књиге ,,Страст за математиком“ Клифорда А. Пиковера.) Миња Јовановић и Ана Савић II/5

18


Из другог угла Према последњим информацијама, једна од највећих економских сила у Европи, Немачка, у дуговима је 2 028 билиона евра. Ти дугови неће погодити само ову развијену земљу, већ и остале чланице Европске уније које су се ослониле на њу током економске кризе Док се Немачка бори за спас своје привреде, у Енглеској чуда падају са неба. Али буквално! У централној Енглеској, 15. децембра ујутру, уместо кише пало је на стотинак јабука. „Јабуке су одједном почеле да падају са неба, биле су мале и зелене и јако су ударале по хауби. Било је доста аутомобила у том тренутку на путу и сви су нагло закочили. Добро познајем ову област и знам да у близини нема стабала јабука“, рекао је један од пролазника.

Вођа Северне Кореје, Ким Џонг Други, умро је 17. децембра у Пјонгјангу од срчаног удара. Сахрањен је 28. децембра у пратњи војске, породице и свог оданог народа. За собом је оставио државу са недостацима хране, али која има једну од најдисциплинованијих војски на свету, наоружану нуклеарним оружјем. Наследиће га његов син Ким Џонг Ун.

За својим дугогодишњим вођом жале хиљаде и хиљаде људи. Али, све је зачудила природа која жали на свој начин. Голубице су виђене како чисте снег са статуа Кима Џонга Другог, док је стотинак ожалошћених сврака летело ка Пјонгјангу. Медији бележе да је и један манџуријски ждрал погнуо главу пред преминулим вођом у

,, Да промовише просперитет, креативност, предузетништво и иновације кроз борбу против крађе америчке имовине, као и за друге сврхе’’- званични је назив за Закон о спречавању пиратерије на интернету који је направио праву пометњу. Википедија је у знак протеста била црна цео један дан, а многи сајтови са бесплатним серијама и филмовима су нестали. Ако вам икада професори буду замерали како сте за семинарски рад све ископирали са Википедије, нашли смо вам одговарајући изговор. Сасвим је довољно да кажете да и сам Ватикан то ради. Ватикан је недавно признао да је користио италијанску Википедију од речи до речи за писање биографије 22 нова кардинала, које ће папа Бенедикт XVI званично именовати у фебруару. 19

Милица Шкаро III/1


На мрежи...

Евок библиотеке Да ли библиотека има још један примерак лектире која ти је потребна? Тражиш бржи начин на дођеш до књиге? Да ли знаш шта ти је на располагању у школској библиотеци? Од сад можеш да пронађеш и резервишеш лектиру и друге књиге путем Интернета. Све што треба да урадиш је да преко сајта www.evokbiblioteke.rs или сајта своје школе приступиш порталу и региструјеш се на основу података са чланске карте .

Пројекат «Онлајн библиотека» реализују студенти Електронског и Машинског факултета у Нишу у оквиру програма «Партнерство за образовање и развој заједнице»

Геџети Стари фиксни телефони су изашли из употребе, али сада се њихове слушалице користе као геџет за мобилне телефоне, компјутере и таблете. Довољно је да имате било који телефон или компјутер који има прикључак компатибилан са џеком од 3.5 милиметара и моћи ћете да користите ову слушалицу . Она има тастере за прихватање и одбијање позива као и тастер за регулисање јачине звука.

20


Препоручујемо

О Марчеловој књизи

''Заједно сами''

Будући да смо Марчела поменули као особу решену да музику врати на велика врата у Србију, ред је упознати се са још једном уметношћу којој се овај уметник посветио. Његов роман '' Заједно сами'' дело је које се бави свевременским питањима. Сликовито осмишљен, утемељен на зрелим размишљањима, прича нам причу о ''оном после'' на духовит и овоземаљски начин. У овом роману човек и његово свеременско питање представљени су кроз низ прича, догодовштина и поука. Иако се бави овако озбиљном темом, Марчелов здрав хумор није изостао. Мада данас постоји стереотип да је он музичар који ствара музику ''за младе'', књигу препоручујемо

свима онима који су спремни да уђу у ''тај аутобус'' и крену на једно узбудљиво путовање. Као роман написан пером уметника који се посветио очувању српског језика и књижевности ,''Заједно сами'' већ дуже време привлачи пажњу. Рај и Пакао, Радоје Бакрач, самоспознаја, веровати или не — само су неки од елемената ове књиге. Критичари су приметили да ће Марчело морати много да се потруди ако не жели да му Марко Шелић украде шоу, а он, како сам каже, ''у сваку строфу цеди своје срце'', а да је тако и са прозом, увериће се они који се књиге прихвате. Јована Ранђеловић III/1

''Одушевљен и разочаран овим закључком, преслишао сам се још једном – али грешке није било: све време сам писао о људима, псима и мишима. Згодна је прилика да упозорим читаоца на природу недела која се сјатила на наредне странице: живимо у прилично конзументској ери, па верујем да већ и књиге треба отпочињати некаквим упутством за употребу и напоменом да, у случају да вам прозвод не послужи, новац не враћамо.'' Народно позориште у Нишу 11. марта ове године прославило је 125 година свог постојања и рада. Тога дана у позоришту била је одржана промоција поштанске марке „125 година Народног позоришта у Нишу“, свечана додела награда, а потом је премијерно изведена представа „Представа мора да иде“ ( „Show must go on“ ). Овог месеца, поред бројних остварења нишких глумаца, моћи ћете погледати и представу Звездара театра из Београда—„Позови М ради ужитка“, у режији Мирјане Бобић— Мојсиловић. Уживајте у богатом програму! Љубица Јовановић III/2

Репертоар

Даске светлости и славе

( из књиге Марка Шелића ''О људима, псима и мишима'')

21


У здравом телу здрав дух

Чувајмо здравље информисањем Полне болести У Дому здравља се прошле године одржала едукација о полно—преносивим болестима. Похађали су је ученици наше школе, из одељења III/2: Тамара Трајковић, Ана Милосављевић, Теодора Мирчевић и Емилија Јовановић. Уз помоћ занимљивих прича, разних игрица и илустрованих уџбеника, знатно се побољшала информисаност ученика о полним болестима. Табеле које вам представљамо у овом броју (преузете из књиге „Репродуктивно здравље младих“) врло су корисне, јер се из њих може научити много тога о узроцима и симптомима полних болести. Јасмина Ракић, педагог Емилија Јовановић III/2 Полно преносиве болести

Хламидијалне гениталне инфекције

Гениталне брадавице

Гонореја

Херпес

Сифилис

СИДА

Неспецифична уринарна инфекција

Вагинитис

Знаци инфекције

Ако се не лечи...

Око 70% жена и 30—50% мушкараца је без тегоба. Жене: појачан секрет, генитално крварење, тегобе при мокрењу, болови у доњем стомаку. Мушкарци: провидан исцедак из мокровода, тегобе при мокрењу. Појава израштаја на гениталијама. Свраб и пецкање у пределу гениталија. Већина жена и мушкараца су без тегоба. Жене: појачан секрет, тегобе при мокрењу, болови у доњем стомаку и током менструације. Мушкарци: гнојни исцедак из мокровода, тегобе при мокрењу.

Хроничне упале гениталија, стерилитет, спонтани побачај, инфекције бебе током порођаја.

Општа слабост, повишена температура, болови у костима и мишићима. Појава малих, болних мехурића на гениталијама, болови при избијању кожних промена. Ове тегобе се периодично појављују. 1.фаза: појава тврдог, безболног чира који спонтано пролази након 1—5 недеља. 2.фаза:осип по кожи, малаксалост, грозница, повишена температура— тегобе спонтано пролазе након 4 недеље. Општа слабост, малаксалост, губитак тежине, учестале столице, беле наслаге у устима, промене на кожи и слузокожи. Исцедак из мокровода. Појачана вагинална секреција, тегобе при мокрењу. Пецкање, свраб бол у пределу гениталија. Појачана вагинална секреција, измењеног мириса и/или 22 изгледа.

Инфекције бебе током порођаја. Болови дуже трају и чешћа појава мехурића.

Брадавице расту и умножавају се. Инфекције бебе током порођаја. Развој преканцерозног стања. Хроничне гениталне инфекције. Стерилитет. Инфекције бебе током порођаја.Обољење срца, зглобова, коже. Оштећење вида.

Инфекције бебе током трудноће. Оштећење срца, мозга, слепило, глувоћа.

Преношење инфекције на партнера. Инфекције бебе током трудноће и дојења. Неизлечива болест са смртним исходом. Оштећења репродуктивних органа, стерилитет, инфекције бебе током порођаја. Непријатни симптоми спонтано не нестају. Ако се инфекција пренесе на партнера, може да наступи запаљење мокровода и простате.


Спортска страна

Светосавски турнир Недавно је у Нишу одржан Светосавски турнир у одбојци, на коме су основне и средње школе покушале да обезбеде пласман за регионално такмичење. Наша школа имала је представнике и у мушкој и у женској конкуренцији и остварила следеће резултате: Сениорке Девојке су очекивано биле првопласиране у групи и у четвртфиналу савладале су Гимназију „Бора Станковић“. Међутим, у финалу су изгубиле у неизвесној борби против Гимназије „Светозар Марковић“ и освојиле сребрну медаљу. Сениори Момци су се у полуфиналу састали са Медицинском школом „Др Миленко Хаџић“, од које су поражени и тако пропустили шансу да се боре за златну медаљу. Прилику да освоје бронзану медаљу имали су на утакмици против Економске школе. Међутим, нису је искористили, па су заузели четврто место.

Први у џудоу Сара Божић, ученица трећег разреда наше школе, освојила је прво место на Регионалном такмичењу у џудоу и тиме се пласирала на Девете Олимпијске спортске игре ученика Републике Србије, које ће се одржати у мају у Сремској Митровици.

МЕЂУШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ У КОШАРЦИ Сениорке У конкуренцији сениорки биле су пријављене само три екипе. Наша школа победила је Економску школу, а изгубила од Гимназије „Светозар Марковић“, па је такмичење завршила на другом месту.

Сениори Екипе су биле подељене у четири групе од по три тима. Као првопласирана у групи, екипа наше школе наставила је такмичење и у полуфиналној утакмици победила Гимназију „Девети мај“, а потом је, 18. марта, пред бројном публиком у сали Основне школе „Душан Радовић“, победила у финалу Гимназију „Светозар Марковић“. Овим успехом наши кошаркаши, предвођени професорком Марином Милојевић, обезбедили су учешће на регионалном такмичењу, на коме су освојили друго

место.

Андријана Митровић III/3 Миљана Стојановић III/3 23


Питам се...

Да ли сте знали да се зенице прошире за 45% када погледате особу коју волите? Да ли сте знали да су јабуке ефикасније у јутарњем буђењу од кофеина?

Да ли сте знали да пре парења шкорпије зграбе једна другу клестима и плешу?

Да ли сте знали да ако пипнете свој језик док зевате, можете зауставити зевање?

Да ли сте знали да су август и септембар месеци када је највише беба рођено?

Да ли сте знали да жене које конзумирају цигарете током трудноће имају насилнију децу?

Да ли сте знали да што се више плашите паука већи ће он изгледати?

Да ли сте знали да бубашваба може живети до 9 дана без главе пре него што умре од глади?

Да ли сте знали да је код човека дужина од ручног зглоба до лакта једнака дужини стопала?

24

Марија Костић III/2


Из ђачких бележака...

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Ученик: ,,Професорe, Марко Краљевић је српски Чак Норис!” Професор: „Нема шта овде да вам није нејасно!“ Ученик: „Ком сте Ви разреду одељење?“ ( ум. одељењу разредни ) Професор: „Смањује му се запремина, значи полако, али споро се смањује!“ Ученик: „Ту птицу је насликао Берлускони.“ ( ум. Бранкусије ) Професор: „Један грам је хиљадити део метра.“ Ученик: „Прошла три аутобуса, оба пуна!“ Професор: „Он ће да те преведе жедног преко моста!“ Ученик: „Пиши ту своје име, презиме и начин рођења.“ Професор: „Ко брзини мења правац?“ Ученик: „Па, Чак Норис!“ Професор: „Какво значење имају соњ и коко?“ ( ум. коњ и соко ) Професор: „Сад сте уместо математике имали грађанско. Сад уместо грађанског нећете имати, имаћете математику!“ Професор: „То ти је двадесет линија, двадесет реченица, значи. Пет за увод, пет за крај и петнаест за разраду!“ Професор: „Размишљајте логички, без размишљања!“ Ученик: „Он није умео лепо да каже, да искаже, како да каже да је погрешио.“ Професор: „Ништа нећемо за сада, пошто немате идеју.“ Ученик: „Неидејични смо скроз!“ Професор: „Он није могао дуго да се одржи, али се ипак дуго одржао, од 17. до 19. века!“ Професор: „Наталија, кажи како ти је име!“ Ученик: „За 1. мај се фарбају јаја.“ Професор: „Средње камено доба је изузетно мало кратко трајало.“ Ученик: „Једно мушко, једно женско, једно средње дете!“ Професор: „Навирање воде и навирање копна.“ Ученик: „За кад да прочитамо овог Гулаша?“ ( ум. Гилгамеша ) Ученик: „Приобална обала поред обале.“ Професор: „Је ли то тешко теби?“ Ученик: „Ја то појма немам!“ Професор: „Е, онда га ради!“ Ученик: „Разлика између црквене и музике на двору скоро да се није разликовала.“ Ученик 1: „Јеси ли рекао нешто?“ Ученик 2: „Да, насмејао сам се!

25


Пратимо трендове...

Манга Реч манга изван Јапана користи се као назив за јапанске стрипове који су углавном црно-бели, са изузетком корица и првих неколико страница. Ретке су манге код којих су све стране у боји. Манга се развила од мешавине јапанског уметничког правца званог ukijo-e и страних стилова цртања, а основне карактеристике данашњег изгледа настале су убрзо по завршетку Другог светског рата. Манга у дословном преводу значи случајне (или ћудљиве) слике. На основу популарних манги снимају се аниме – јапански цртани филмови. Често се термини анима и манга мешају. Препознатљиви стил манге је веома карактеристичан. Важност је обично дата линији, а не форми, а приповедање и распоред панела разликује се од америчког и европског стрипа. Панели и табле се, по правилу, читају здесна налево, у складу са јапанским правописом. Импресионистичке позадине су обичајене, као и сцене у којима су уместо ликова приказани делови екстеријера. Ликови у мангама имају велике очи (женски ликови углавном имају веће очи од мушких), мале носеве, сићушна уста и равна лица. Велике очи су постале саставни део манге и аниме од 1960. копирањем стила Дизнијевих цртаних филмова.

Цртежи: Тијана Станковић I/1

Јана Павличић II/1 26

Проф. Силвана Ивковић


27

Elektronski časopis prve niške gimnazije "Stevan Sremac"  

Drugi broj elektronskog časopisa Prve niške gimnazije "Stevan Sremac"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you