Page 1

Mirjana Radosavljevic <mirarad@gmail.com>

СРБски ФБРепортер Интервју: Мирко Јовић на ТВ САТ (ВИДЕО) СРБски ФБРепортер <redakcija@facebookreporter.org> Коме: mirarad@gmail.com

СРБски ФБРепортер - дневни журнал СРБски ФБРепортер Интервју:05.02.2013. Мирко Јовић на ТВ САТ (ВИДЕО)

05. фебруар 2013. 15.03

Link to СРБски ФБРепортер

Интервју: Мирко Јовић на ТВ САТ (ВИДЕО) “НИКАД ГРАНИЦА” у Новом Саду – ЗАБРАЊЕНА! Македонци сачували рудник “чудесног минерала” ЛОРАНДИТА Душан Пророковић: Зашто Дачић уместо да брани поклања Космет!? Резултати МЕНСЕ: Сваки други Србин – геније Жељко Жугић – Которанин: ПОВОДОМ МОЛИТВЕ ЗА ПАТРИЈАРХА Ања Филимонова: Црна Гора – пуном паром у НАТО? Ванредна вест – Експлозија у северној К. Митровици. Бомбама на децу! Смисао истребљивања Срба у Херцеговини на крсну славу – прије педесет година и данас Ивона Живковић: ГЛОБАЛНИ ГЕНОЦИД?

Интервју: Мирко Јовић на ТВ САТ (ВИДЕО) Posted: 05 Feb 2013 05:58 AM PST

Интервју: Мирко Јовић на ТВ САТ (ВИДЕО) “Од Немањићке Србије, ми смо имали само можда неколико десетина година потпуне слободе, и то су били периоди неког благостања. Све остало наш народ се борио за обнову наше државности, за обнову слободе, јер једино у својој слободној држави, када је човек свој на своме и када је једна нација своја на своме, она може и да уреди државу како хоће, и да се бави напретком, бољитком, и благостањем” рекао је Мирко Јовић у разговору за ТВ САТ. 05.02.2013. извор интернет, за ФБР уредник Биљана Диковић Тема разговора који је са Јовићем водио новинар Петар Црнобрња била је: Сретењски сабор, Томислав Николић, Млађан Динкић, Европска унија, економска, национална и социјална политика коју води Влада Србије…

“НИКАД ГРАНИЦА” у Новом Саду – ЗАБРАЊЕНА! Posted: 05 Feb 2013 05:00 AM PST

“НИКАД ГРАНИЦА” у Новом Саду – ЗАБРАЊЕНА! Грађани Новог Сада ипак, осим на страницама алтернативних родољубивих портала, неће видети како изгледа ИБМ – интегрисани прелаз – ГРАНИЦА између Србије и Србије на административној линији уже Србије и Косова и Метохије јер је ЗАБРАЊЕН!? 05.02.2013. ФБР уредник Биљана Диковић


Организациони одбор Иницијативе НИКАД ГРАНИЦА-КОСОВО ЈЕ СРБИЈА најавио је догађај пре неколико дана на свом порталу и на ФБ страници Никад Граница са Косовом и Метохијом, са детаљним упутствима свим учесницима скупа, која на својим окупљањима поштују сви грађани Косова и Метохије. Та правила била су дефинисана пре протестног марша 10. децембра 2012., зато су сви скупови које су организовали до сада прошли без инцидената. Овај скуп је уједно, по речима организатора, био најава за СРЕТЕЊСКИ САБОР СРБА НА СРЕТЕЊЕ.

И поред добре организације, овај скуп у Новом Саду је ЗАБРАЊЕН. ОЧИГЛЕДНА ЈЕ НАМЕРА ОВЕ ОДНАРОЂЕНЕ ВЛАСТИ ДА СВАКИ РОДОЉУБИВИ СКУП КОЈИ ИМА И У НАСЛОВУ РЕЧИ НАРОДНЕ ВОЉЕ ДА СЕ САЧУВА СРБИЈА И СРБСТВО У ЦЕЛИНИ И У ОКВИРИМА МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАТЕ ГРАНИЦЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ – НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ – ЈЕР ЈЕ ПРОЦЕС ИЗДАЈЕ И ПРЕДАЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У БРИСЕЛУ ТЕРОРИСТИ И УБИЦИ ТАЧИЈУ У ЗАВРШНОЈ ФАЗИ! ОВАКВИ СКУПОВИ И ЈАСНО ИЗРАЖАВАЊЕ НАРОДНЕ ВОЉЕ, ПОГОТОВУ ОВАКВО ПРИКАЗИВАЊЕ СТВАРНОГ СТАЊА ЖИВОТА СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – ИЗДАЈНИЦИМА И ТРГОВЦИМА ДРЖАВНИМ ТЕРИТОРИЈАМА НЕ ОДГОВАРА! Са друге стране, Србски народ је сведок неколико скупова терористичких и сепаратистичких организација на просторима тзв. Прешевске долине, од којих је последњи био пре неки дан, са јасном подршком суседне државе и њене војске која је претила да ће “помоћи”, као и махање заставама друге државе, о томе постоје медијски забележени видео и текстуални прилози и изјаве (чак и посланика у србској народној скупштини) – КОЈИ НИСУ ЗАБРАЊЕНИ – зато што нису у питању родољуби, већ ТЕРОРИСТИ И СЕПАРАТИСТИ, односно ОНИ КОЈИ НЕ ВОЛЕ СРБЕ И СРБИЈУ! Пре неки дан је и представник тзв. Санџака и посланик у србској народној скупштини “потписао коалициони договор са владајућим партијама” – НИ ЊИМА НИСУ БИЛИ ЗАБРАЊЕНИ СКУПОВИ НА КОЈИМА СУ ЈАСНО ГОВОРИЛИ ПРОТИВ СРБИЈЕ И СРБА! Бојим се да ће резултати тог “договора” бити исти као и у суседној Црној Гори… и на Косову и Метохији. Вест о забрани одржавања овог скупа КОЈИ ЈЕ ТРЕБАО ДА СЕ ОДРЖИ ДАНАС У 12 ЧАСОВА


добио је представник иницијативе Никад граница Миливоје Ђукановић. Он је за СРБски ФБРепортер изјавио да је обавештен телефоном пет минута пре почетка заказаног перформанса, од стране МУП-а Новог Сада, да ће “уколико и почну скуп добити новчане казне и кривичне пријаве, јер се не поштује решење о забрани”. Учесници су окупљеним грађанима поделили обавештења за СРЕТЕЊСКИ САБОР и продужили да у Врбасу одрже исти скуп – родољубиви перформанс НИКАД ГРАНИЦА у 14 часова. Вест о ЗАБРАНИ објавили су организатори на својој ФБ страници Никад Граница са Косовом и Метохијом: “У НОВОМ САДУ ЗАБРАЊЕН ЈЕ ПЕРФОРМАНС ИНИЦИЈАТИВЕ НИКАД ГРАНИЦА НА КОЈЕМ БИ СЕ ГРАЂАНИ НОВОГ САДА ИНФОРМИСАЛИ О СРЕТЕЊСКОМ САБОРУ И ИСТОВРЕМЕНО ВИДЕЛИ КАКО ИЗГЛАДА ИНТЕГРИСАНИ ПРЕЛАЗ ИЗМЕЂУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И ОСТАТКА СРБИЈЕ – КОЈИ ПРЕМА ТВРДЊАМА ОНИХ КОЈИ СУ ГА ЗАБРАНИЛИ НИЈЕ ГРАНИЦА! ИСТИ ПЕРФОРМАНС ЈЕ У БЕОГРАДУ ЈЕДНОМ ДОПУШТЕН А ЈЕДНОМ ЗАБРАЊЕН!” “Власт се успаничила због 50 сетак пријављених учесника Уметничког перформанса представе жена са КиМ и бораца против ГМО и границе из Здраве земље, на једном малом Српском отаџбинском Сабору, где ће сви бити НАШИ без страначких обележја СДСа, а шта би да им скуп организује цела иницијатива Никад граница са свих својих неколико десетина организација. Срамота за власти непостојеће управе полиције у НСаду, уосталом још ништа нисмо написмено добили о забрани скупа а уредно смо га пријавили 96ч раније и чак платили “рекет“ тј неку надокнаду за одржавање скупа полицији.”

***

Перформанс “Никад граница” упркос забрани У знак протеста због одлуке МУП Нови Сад да забране перформанс акцију Иницијативе “Никад граница” у Новом Саду која је требала да се одржи у 12 сати у Змај Јовиној улици, активисти СНП Наши без најаве одржали су исти перформанс на углу Успенске и Шафарикове улице. На том месту је постављена “гранична” рампа, а људи са маскама УЧК нису дозвољавали новосађанима да слободно пролазе.

Циљ акције је да се грађанима Новог Сада покаже пуна истина о последицама споразума Ивице Дачића и Хашима Тачија о изградњи такозваних интегрисаних прелаза који уствари представљају стварање државне границе између српских општина на Косову и Метохији и оних у централној Србији. Током акције дељени су леци који позивају на скуп “Буна против границе” који ће се у организацији Иницијативе “Никад граница” одржати 15. фебруара у 12 сати испред Храма св. Саве у Београду. Информативна служба СНП НАШИ


***

*** Забрањена акција “Никад граница” у Новом Саду

МУП Нови Сад донео је решење о забрани скупа Иницијативе “Никад граница” који је требао да се одржи данас у 12 сати на почетку Змај Јовине улице у Новом Саду. Решење о забрани перформанса “Никад граница” донето је сат времена пре почетка скупа, а јуче током дана од представника Иницијативе полиција је више пута захтевала отказивање скупа уз објашњење да трпе велике политичке притиске да скуп буде забрањен.

Сличан перформанс је већ два пута одржан у Београду без икаквих проблема. Перформанс се састоји из постављања “граничне” рампе на којој стоје људи обучени у униформе УЧК који не дозвољавају


пролаз. Акција треба да покаже грађанима Србије последице споразума које је Ивица Дачић потписао са Хашимом Тачијем и да објасни нови режим тзв инегрисаних прелаза. Забрана ове акције показује да владајући режим не жели да дозволи активности којима е открива права истина о преговорима у Бриселу. Упркос забрана Иницијатива “Никад граница” наставиће са својим акцијама борбе против изграде границе између Косова и Метохије и централне Србије. У Београду је на Сретење 15. фебруар у 12 сати код Храма св. Саве пријављен скуп “Буна против границе”. Иницијативу “Никад граница” чини више родољубивих организација и интелектуалаца међу којима СНП НАШИ, Покрет Србију, Србски Образ, Заветници, СДС, ЖЕКИМ итд. Иницијатива Никад граница

Македонци сачували рудник “чудесног минерала” ЛОРАНДИТА Posted: 05 Feb 2013 03:49 AM PST

Македонци сачували рудник “чудесног минерала” ЛОРАНДИТА *НАУЧНИЦИ КРАЛИ ИЗ РУДНИКА Једна македонска компанија, чије име није саопштено, добила је дозволу да истражује рудник Алшар, на Кожув планини, у коме се налази изузетно редак минерал лорандит, из кога се може добити чиста енергија, а стручњаци тврде да може открити и тајну Сунца. Од три достављене понуде, влада се одлучила за домаћу компанију која ће за концесију морати да плати 25.000 евра, рекао је македонски министар економије Ваљон Сарачини. 05. 02. 2013. Д. Љ. Јоксић – Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић


Чудесни минерал Рудник Алшар на Кожув планини код Кавадараца, на југу Македоније, једино је налазиште минерала лорандит у свету, па је толико занимљив научницима да су спремни на лоповлук. Пре три године полиција је спречила крађу пола тоне овог изузетно ретког и вредног минерала. Тада су приведена шесторица страних држављана, четири Немца и двојица Мађара. Немци су имали високе академске титуле. Један је био доктор наука, а други универзитетски професор. Они су у полицији објаснили да су минерал, који су са комбијем намеравали да пренесу у Немачку, сакупљали ради научних истраживања. То су покушали и Мађари, код којих је нађено 40 кг лорандита. Сунчани штитови Легенде кажу да је први Александар Македонски открио моћ лорандита. Његова војска је облагала лорандитом своје штитове, па је на сунцу њихов моћан одсјај заслепљивао непријатељску војску. Македонци су иначе неговали култ бога Сунца. То није био први али ни последњи пут да се у близини рудника затичу странци који желе да прошверцују ископани минерал. Житељи и бивши рудари из околних села Мајдан, Рожден, Мрежичко и Конопишта кажу да често близу рудника Алшар затичу људе из Бугарске, Аустрије, Србије и других земаља који покушавају да се докопају овог ретког минерала. Сељани објашњавају да се у унутрашњост рудника улази кроз осам широких отвора у земљи. У њему се од давнина копало злато, талијум, кристали лорандита, антимон и други минерали.

Улаз у рудник Бесплатна енергија Лорандит је 1894. открио физичар из Будимпеште Евтос Лоранд. Научници сматрају да би се помоћу овог минерала могло доћи до еколошки чисте енергије, јер он је природни детектор најситнијих честица Сунца – неутрина. Уколико се неутрон изолује, моћи ће да ослобађа огромну бесплатну енергију. Познати светски геолози овај рудник називају највећим открићем човечанства, јер се,


наводно, у његовој утроби крије тајна постанка космоса и Сунчевог система. Још пре 100 година руда из Алшара је испитивана на универзитетима у Прагу, Будимпешти и Бечу. Тада је откривено да 250.000 тона руде садржи чак 0,1 проценат талијума, који се користи у свемирским истраживањима и телекомуникацијским технологијама. Лорандит је у Алшару откривен 1894. године. То је, заправо, једино до сада познато место у свету где се налази овај изузетно редак минерал. Цепањем његовог језгра може да се ослободи енергија Сунца, па се претпоставља да овај минерал може ослобађати енергију као вештачко сунце. То би значило да би се од лорандита могла произвести мала сунца која би заменила атомске централе, а нису радиоактивна. Мистичан минерал из Македоније испитивали су и научници НАСА, а на тајној седници владе некадашње СФРЈ одржаној 1978. године разматрана је могућност давања рудника на коришћење једној великој светској сили, која би лорандит користила за васионска истраживања. До данас је остало непознато шта је било одлучено на тој тајној седници владе бивше Југославије. Интересовање за минерал лорандит до данас не јењава, јер би бесплатна енергија променила распоред снага у свету. Влада Македоније зато је рудник Алшар ставила под заштиту државе. —————ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: Рат за косметско рудно благо! Процењује се да је вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара

Душан Пророковић: Зашто Дачић уместо да брани поклања Космет!? Posted: 05 Feb 2013 03:23 AM PST

Душан Пророковић: Зашто Дачић уместо да брани поклања Космет!? Колико треба веровати Рамушу Харадинају, када каже „да дијалог са Србијом неповратно води ка престанку утицаја Београда на северу Косова“, те да овај процес „иде према рашчишћавању односа Србије са Косметом“? 05.02.2013. србин.инфо, за ФБР уредник Биљана Диковић


Одговор је једноставан: треба му веровати у потпуности. Не зато што он зна нешто што други не знају. Већ зато што је све очигледно. У једној ствари Рамушу Харадинају треба одати признање. То је човек, који је после уласка у политику одвојио пуно времена и пуно инвестирао у сопствено образовање. Потпуно атипично за политичара, изгледа је јако добро био свестан сопственог незнања, па је покушавао нешто да исправи, а нешто да надокнади. За деценију и по, прошао је невероватан пут од избацивача у швајцарској дискотеци, преко суровог терористе, до једног од водећих албанских политичара на Балкану (у пуном смислу те речи). Ово ваља нагласити, јер треба подвући, да у својим јавним наступима, Харадинај и те како бира речи и опрезан је са формулацијама! Када говори о „процесу“ који се одвија у Бриселу, а у којем су до сада учествовали Ивица Дачић и Хашим Тачи, он користи изразе „дијалог“ и „разговори“, за разлику од својих колега којима се често омакне да су то „преговори“ (ко прати штампу на албанском, приметиће у Харадинајевим наступима речи: dialog и bisedë, али не и negociatat). И, без обзира колико српској страни било тешко да прихвати ову чињеницу, у томе је и цела ствар: овај процес се може назвати на пуно начина, али се не може назвати преговорима. Према Џофу Бериџу, једном од најцитиранијих аутора који се бави теоријским проучавањем преговарања, то је процес који се води између две стране у циљу „постизања формалног споразума ради проналажења решења за питање од заједничког интереса или је предмет спора међу њима“, а спроводи се преко утврђивања сагласности о потреби преговарања, дневном реду, месту, процедури… Вилијам Зартман и Морин Берман говоре о три фазе преговарачког процеса: припреми преговора, форумулисању општег оквира споразума и усаглашавању детаља споразума. У свим овим фазама преговарачке стране имају низ активности, које укључују и јавност, већи број државних институција, стручне организације и тд. Далибор Влчек наглашава како се преговори често завршавају на добробит обе стране или тако што обе стране кроз уступке нешто губе. Још је стотину разних ствари, које различити аутори наводе, а везане су за преговоре. Али, довољно је зауставити се и на овим основним. И поставити питање: где се овде, у поменутим одликама преговора, може препознати процес који се одвија између Београда и Приштине? Да ли је Србији у интересу да постиже и потписује са тзв. републиком Косово формални споразум и


тако у потпуности легитимизује једнострану одлуку косовских Албанаца? Какав заједнички политички интерес спаја Београд и Приштину, поготово у светлу свих активности албанске стране на процесу геополитичког заокруживања „великоалбанског“ етнопростора? Како се текућим процесом може решити спор између две стране, осим уколико српска страна не пристане на промену сопственог Устава? Шта је српска страна учинила у припремној фази преговора, да ли је уопште предложила да се неке тачке нађу на дневном реду, да се утврди повољније место преговарања, да се прошири дневни ред или укључе у преговоре још неки медијатори? Какав је утицај на дефинисање општег оквира споразума и његових детаља? На крају, шта представља корист, добробит од преговора за српску страну, или, уколико евентуално обе стране морају да се помире са одређеним уступцима и губицима, шта је то што губи албанска страна, а што утиче на побољшавање укупне српске позиције? Све ово што се одвија у Бриселу нису никакви преговори. Да су преговори, Србија би на то имала некакав утицај, или би барем показивала да се бори, што би се дало приметити на пуно начина. Могло би се вратити уназад, па погледати шта је све претходило преговорима између српске и албанске стране из 2007. године, како се све одвијало, колико је енергије уложено у припрему процеса, мотивисање јавности, анализу противнику, припрему провокација. Постоје о свему белешке, о нечему чак и транскрипти, довољно је потражити по архивама и прочитати…. Без обзира на крајњи лош исход по српску страну, и процес из 2011/12. године који је водио у име Србије Борко Стефановић, јесте подсећао на преговоре. Постојало је низ иницијатива, захтева да се прошири дневни ред, покушаја измене решења… Да ли се радило о пуком симулирању или је у свему било и искрене намере, колика је у свему одговорност српских преговарача, а колико је одговорност на неким другим адресама, сасвим је друга ствар. Ово што се тренутно одвија нема ништа од тог „садржаја“ да би се могло објаснити како смо сведоци преговора. Нема чак ни симулирања преговора. Јер, ствари функционишу врло једноставно. Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност предложи нешто српској страни, што, треба посебно нагласити, јавност у Србији углавном сазнаје преко приштинског дневника „Коха Диторе“, а затим се то у неизмењеном облику усвоји и примењује. Некада одмах, некада одложено за неколико недеља, али се примењује. Процес који се тренутно одвија зато је најправилније описати као „пузајућу капитулацију“. Јер, енциклопедијска дефиниција капитулације, јесте да се ради о поступку испуњавања диктата друге, победничке стране, што резултира (делимичном или потпуном) предајом територије, људства, ресурса и средстава. Србија у овом процесу управо то ради!

Оно што предложи Кетрин Ештон, заправо Брисел и Приштина, који имају заједнички циљ да „натерају Србију“ да призна тзв. државу Косово, али истовремено имају и низ нерешених и отворених питања и тачки сукобљавања, међусобно договарају, што председник српске владе


беспоговорно прихвата и још убеђује јавност како је то, туђе бриселско-приштинско решење одлично за земљу! Стога је и јасно куда наставак овог процеса води. Да би се нешто променило и да би Србија макар покушала да заштити неки од својих интереса, српска страна мора да почне да преговара. А то значи нешто сасвим друго од овога што смо до сада гледали!

Резултати МЕНСЕ: Сваки други Србин – геније Posted: 05 Feb 2013 02:19 AM PST

Резултати МЕНСЕ: Сваки други Србин – геније Последња тестирања показала да је људи са високом интелигенцијом више него икад. Од 677 грађана који су полагали тест, 40 одсто има највише резултате 05.02.2013. И. М. – Новости.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

Људи са високом интелигенцијом има више него икад ВИШЕ од 40 одсто свих грађана који су се тестирали у ”Менси” доказали су да су – генијалци! Иако пракса каже да ИQ проверавају углавном они који већ мисле да су много паметни, а остали ову ”егзибицију” избегавају, просечни српски резултати су, ипак, бољи него претходних година. Јагодинци су се показали као најпаметнији и остварили пролазност од 62,5 одсто. Румљани су највише подбацили, па је тест прошло десет одсто кандидата. Изнад републичког просека били су и становници Београда, Новог Сада, Ниша, Краљева, Пожаревца, Шапца, Панчева и Смедеревске Паланке. Испод просека били су Смедерево (15,38), Аранђеловац (18,18), Чачак (25,71), Прокупље (33,33) и Крушевац (40). - Осим редовних тестирања, организовали смо и ово, поводом Месеца интелигенције, који је међународна акција. Обишли смо 15 градова у Србији у којима се тестирало 677 кандидата – каже за ”Новости” Јован Алексић из ”Менсе”. – Испоставило се да су резултати ове године бољи него претходних. Тако је 2010. године, након тестова у 14 градова, трећина кандидата стекла услов за чланство у ”Менси”. Резултати 2011. године показали су да је просечна пролазност била 39 одсто, а последњи тест је дао за скоро два одсто бољи успех. Да би кандидат добио чланску карту ове елитне дружине потребно је да има ИQ бар 148 по Кателовој или 131 по Векслеровој скали. - Овако висок коефицијент интелигенције има тек два одсто светске популације – објашњава др Ранко Рајовић, сарадник ”Менсе”. – Тај проценат је исти и у селу и у граду, и међу високообразованима, као и код неписмених. Нема разлике ни између мушкараца и жена. На тестирање изађу они који су већ прилично сигурни у сопствену интелигенцију, али двоцифрена пролазност не значи да је то опште стање целе нације. На тестирања се у Србији већином пријављује студентска популација.


ТЕСТИРАНО ВИШЕ ОД 15.000 ЉУДИ ПРОЛАЗНОСТ на тестовима у Србији је изнад европског просека и од када ”Менса” постоји код нас, тестирано је више од 15.000 људи. Да су генијалци доказало је готово 7.000 људи, а ово друштво најинтелигентнијих има више од хиљаду формалних чланова.

Жељко Жугић – Которанин: ПОВОДОМ МОЛИТВЕ ЗА ПАТРИЈАРХА Posted: 05 Feb 2013 01:54 AM PST

Жељко Жугић – Которанин: ПОВОДОМ МОЛИТВЕ ЗА ПАТРИЈАРХА Прочитао сам на сајту Срби на окуп збирку текстова „Молитве за патријарха“.

05.02.2013. СРБИ НА ОКУП инфо, за ФБР уредник Биљана Диковић Својеврсну Молитву Светом Сави сам упутио у својој „Оптужби“ против два Иринеја (Патријарха српског и Епископа бачког), од 3/16. децембра 2010. године коју Вам у прилогу шаљем: ОПТУЖБА Против: 1. Патријарха српског Г.Г. Иринеја и 2. Епископа бачког Г.Г. Иринеја Због тога што су 9. децембра 2010. године заједно са Јеврејима прославили јудејски празник Ханукe, којом приликом су молитвено запалили свеће у београдској синагоги. Овим делом повредили су канонско предање Православне Цркве. Набројаћемо каноне из Законоправила Светога Саве који највише одговарају почињеноме делу. Узимамо Законоправило Светога Саве зато што је то званичан зборник канона наше Цркве, и зато што Патријарх Г.Г.Иринеј управо седи на трону Светога Саве, па би требало видети колико поштовање гаји према ономе што је Св. Сава уградио у темеље наше Цркве.


Канон 65. Светих Апостола гласи: „Ко се моли са Жидовима да се одлучи“. Канон 70. Светих Апостола гласи: „Ако који епископ, или презвитер, или ђакон, или свако лице свештеничког реда пости са Жидовима, или празнује са њима, или прима од њих на дан њиховог празника честицу опреснака или нешто слично чини – да се извргне, а мирјанин да се одлучи“. Канон 71. Светих Апостола гласи: „Ако који Хришћанин донесе уље у жидовско збориште, или у храм јеретички или погански, на празник њихов, или кандило, или свећу ужеже – да се одлучи“. (Горе наведене свештене каноне в. У М. Петровић, Законоправило Светога Саве на српскословенском и српском језику, манастир Жича 2004, стр. 148; 150). Наведени канони 70. и 71. код Светог Саве немају тумачење. Свети Отац наш Сава је мислио да су канони довољно јасни сами по себи. Ипак, да све не би остало умовањима појединих људи, Свети Сава је оставио неколико реченица као тумачење 65. канона Светих Апостола које гласи: „Ко улази у јудејско збориште, или у јеретички или погански храм и помоли се с њима ако је мирјанин – да се одлучи, а ако је свештено лице да се извргне, јер размишља као Јудеји…“ Патријарх Српски Г.Г. Иринеј и Епископ Бачки Г.Г. Иринеј, ушли су у збориште јудејско на њихов празник, помолили се са њима, свећу запалили, заобишавши наведене наредбе Духа Светога, Светих Апостола и Светога Оца нашега Саве. Зар нису читали посланицу Апостола Павла Галатима? Зар нису видели шта рече Павле онима који почеше духом, а завр- шавају телом? (Гал. 3,3) Питам се зашто скренуше за неразумним Галаћанима? После паљења свећа у јеврејској синагоги и ранијих извињења мухамеданцима неће се Патријарх Иринеј двоумити да сутра, на неки исламски празник, уђе изувен у Бајракли џамију и са мухамеданцима принесе Алаху заједничке молитве. Осећа ли Патријарх Иринеј потребу да се сада барем извини нама правовернима? Овим оптужујем Патријарха Српског Г.Г. Иринеја и Еп. бачког Г.Г. Иринеја за канонске преступе. Ово је јавна оптужба, као што је и њихов преступ био јаван. Није у пракси Цркве да се оптужба на архијереја подиже на овакав начин. Али, не верујем да би мој парох, коме би требало оптужбу да уручим, исту предао архијерејском намеснику, а овај Патријарху Српском Г.Г. Иринеју, а овај Светом Архијерејском Сабору… На крају, не верујем ни да би СА Сабор о тако урученој тужби уопште расправљао. Моје неверовање има оправдање у чињеници да је СА Сабор одбио да расправља лажно учење Еп. Браничевског Г.Г. Игњатија на иницијативу Владике Рашко-Призренског Г.Г. Артемија. У складу са канонима износим да никада нисам био под црквеном кривичном истрагом, нити од црквених власти осуђен, нити под духовном епитимијом, нити да сам у Цркви био познат као клеветник. Такође, гарантујем да ћу случају да не успем да докажем изречене у оптужбе, поднети ону казну која би иначе требало да буде изречена у случају да оптужбе докажем. А та казна је по канонима само једна – одлучење од Црквене заједнице (канон 71. Све-тих Апостола). Свети Сава говори о Хришћанима, не разликујући епископе, клирике или мирјане. За све њих налаже једну једину казну, а то је одлучење од црквене заједнице. У прилог ове оптужбе, као доказ, прилажем фотографије са лица места, како је поносно пренето на званичном сајту СПЦ. Такође, предлажем да се испитају оптужени да ли су починили оно што им се оптужбом ставља на терет. Свестан сам да надлежан суд за ову моју оптужбу не може бити грађански суд, али ни црквени суд јер овај су запосели екуменисти, пацифисти и глобалисти. Једини и прави суд је Божји суд, исказан устима правоверних архијереја и народа који носе Цркву и у себи осећају Царство Божје. Ову оптужбу формално подносим ја, Жељко Жугић – Которанин, али у бити то је оптужба читаве војске Правоверних Хришћана Ср-пске Православне Цркве. Да ли треба да приложим и њихове потписе? Сви они су такође спремни да прихвате одлучење у случају да кривица оптужених не буде доказана. О, Свети Саво, продрмај правоверни српски народ да отворених очију види ко седе на твој трон, разграђујући међе које си од црквених Отаца примио као непомичне и у својству утемељача Српске Православне Цркве потомцима непромењене предао. Страх осећа и казну Божју очекује правоверни


народ српски због недопустивих застрањивања поменутих двају Иринеја (и не само њих) па се пита са које ће га још стране страшне казне снаћи попут земљотреса, поплава, клизишта. И хоће ли на такве појаве равнодушни остати сви архијереји СПЦ? Није ли ово време – време тешког изазова до мере да праве епископе свећом треба тражити, помоћу којих би верујући народ, по Божјој вољи, спасавао Цркву од залуталих пастира и архипастира? У Београду, 3./16.децембар 2010. године[1]

Прилог: Patrijarh Irinej pali hanuku Irinej Bulovic pali hanuku Напомена: Фотографије преузете са званичног сајта СПЦ

[1] Тајна безакоња, Група аутора, Ревнитељ, Ниш 2012.г, стр. 242-248.

Ања Филимонова: Црна Гора – пуном паром у НАТО? Posted: 05 Feb 2013 01:43 AM PST

Ања Филимонова: Црна Гора – пуном паром у НАТО? На 49-ој конференцији о безбедности у Минхену (01-03 фебруара 2013. године), у којој је узело учешће око 400 делатника, укључујући и шефове држава и влада, више од 50 министара иностраних послова и одбране, представнике пословних и научних кругова (међу учесницима сусрета били су – Џозеф Бајден, Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмунсен, Председник ЕК Жозе Мануел Барозо и други), црногорску делегацију предводио је премијер Мило Ђукановић. 05.02.2013. Фонд стратешке културе, пише Ања Филимонова члан редакције и аутор ФБР, за ФБР приредила Биљана Диковић

Учесници конференције дотакли су се широког спектра међународних питања – будуће евроатланске безбедности, питања о енергетској безбедности, околности на југо-истоку Европе, финансијске кризе у еврозони, улоге ЕУ у савременом свету итд.[1] На конференцији за штампу, црногорски премијер је истакао резултате које је земља постигла у реформама ка евро-атланским интеграцијама. Притом у првом реду, интеграцијама у северноатланску алијансу, а потом у ЕУ, пошто се Црна Гора нада пријему у НАТО у 2014. години, како је у децембру 2012. године изјаво предсеник црногорског парламента Ранко Кривокапић.[2] Ђукановић је изразио уверење да се стварају претпоставке “за изградњу нове, савременије, функционалније европске архитектуре, која ће свима, па и новим чланицама, од којих је Црна Гора међу најизгледнијима, отворити претпоставке за обезбеђење пуног квалитета живота за сваког нашег грађанина”.[3]


Обратите пажњу: у својству оправдања неопходности уласка Црне Горе у НАТО/ЕУ, примењује се груба замена теза. Манир који по духу неодољиво подсећа на познате постулате Рајх-министра народне просвете и пропаганде нацистичке Немачке Паула Џозефа Гебелса (1933-1945): “Енглези су у читавом свету познати по одсуству савести у политици. Они су прави уметници у прикривању својих злочина иза фасаде пристојности. Они су тако радили вековима, тако да је то постало део њихове природе и они више не примећују ту своју црту. Они наступају тако благопријатно и тако апсолутно озбиљно, да и сами себе уверавају да они служе као пример политичке невиности. Они у свом лицемерју не препознају себе… Они не само да се понашају као модел чистоте и невиности – већ они сами у то верују. То је смешно и опасно”; “за масе је истинита информација она која је најпознатија. Обични људи су обично много примитивнији него што ми замишљамо. Због тога пропаганда увек мора бити проста и да се бесконачно понавља. На крају, најупечатљивије резултате по питању утицаја на јавно мњење достижу само они који су способни да проблем сведу до наједноставнијих речи и фраза и који имају храбрости да их стално понављају у тој упрошћеној форми, упркос противљењу високоумних интелектуалаца”.[4] Стварни циљеви Североатланске алијансе у овом тренутку, прецизно је дефинисао политички аналитичар из Пакистана М. Абул Фазл. Алијанса је била створена – говори нам А. Фазл – тобоже ради супротстављања совјетској војној моћи. Међутим, нестанак те моћи, па чак и распад совјетске државе, није инспирасао Запад да на дневни ред стави распуштање НАТО – већ је алијанса преживела и проширила се на цео свет. Данас је њен задатак гарантовање безбедног приступа природним богатствима и резервама сировина у земљама Трећег света од стране развијених земаља, као и очување односа неравноправне размене између два света – или просто речено, Нато је задужен да непрекидно држи Трећи свет у економском ропству.[5] Добитник Нобелове награде А. И. Солжењицин о “миротворачкој улози” НАТО и САД говорио је да “уколико би заштита угњетених колико-толико озбиљно њих онеспокојавала, тада им не би требало 40 година да заштите Тибет од пљачке народа, религије, најосетљивије древне културе… Да они имају добра осећања, не би им требало 40-50 година да заштите Курде – разбацане по разним земљама, уништаване, несрећне… Најстрашније од свега што се данас догађа … јесте то што је НАТО прешао на нову етапу … САД и НАТО су одбациле УН, систем колективне безбедности, признање суверености држава. Они су започели нову епоху – ко је јачи, тај дави. То је страшно!”[6] На самиту НАТО у Чикагу (мај 2012) Хилари Клинтон је говорила о успешности политике отворених врата НАТО, која се огледа у “стварању активних и оданих савезника, што је помогло да се успостави стабилност и узајамно деловање у Централној и Источној Европи … у складу са нашим интересима … ми не смемо заборавити наш крајњи циљ: још јачи, још чвршћи, још ефикаснији НАТО”.[7] У оквирима проширења и учвршћења позиција НАТО на простору југо-источне Европе, Црна Гора са 625. 000 становника, бројним саставом армије од 2. 200 људи и годишњим војним расходима од 46,5 милиона долара, рачуна да постане пуноправни члан алијансе. У својству потврде своје привржености циљевима и интересима САД, Црна Гора је одмах после изјаве Хилари Клинтон, у јуну 2012. године, изразила спремност да стави на располагање НАТО-у хеликоптерску базу за обуку у Голубовцима (аеродром код Подгорице). Министар иностраних послова Милан Роћен је подвукао да је овај предлог у складу са новом концепцијом “паметне одбране” северноатланског савеза. Концепција предвиђа уједињење ресурса земаља-чланица и/или фокусирање на одређене аспекте заједничке одбране.[8] САД већ активно помаже трансформацију армије Црне Горе у складу са НАТО стандардима, сваке године издвајајући за реформу армије, укључујући продају технике и наоружања, 3,5 милијарде долара.[9] Председник Атланског савеза Црне Горе Саво Кентера, започео је 8. јануара 2013. године пропагандну офанзиву у правцу НАТО интеграција и појачане антируске реторике. Између осталог, он је изјавио да “Русија предузима све како би створила препреке за улазак Црне Горе у НАТО… Актуелни Министар одбране Сергеј Шојгу упозорио је да Црна Гора не би требало да се придружи НАТО-у, а уколико се то деси, Русија и Црна Гора више неће бити у пријатељским односима”. “Шојгу и њему слични – наставља Кентера – треба да знају да Црна Гора није руска губернија и они овде немају никакву контролу над слободномислећим људима и интелектуалцима…”; “до овог тренутка Русија је свој интерес углавном пројављивала у сферама инвестиција и ми знамо како су се оне завршиле…, сада треба очекивати пројаву активности на политичком плану, на које се мора одговорити одговарајућим мерама”.


Из овога следи да Русија у скорије време може очекивати оштро јачање непријатељске реторике. Црна Гора добија “блатну боју”,[10] у црногорским медијима протурају се тезе о “мрачњачком режиму у коме се не поштују елементарна људска права грађана”. Кад је тако, хајде да кажемо нешто о елементарним људским правима. На том истом иступању, одговарајући на питање новинара о томе како треба прихватити одлуку о приступу у алијансу – на референдуму или у Парламенту, Кентера је указао да сличну одлуку мора да донесе Парламент са двотрећинском већином гласова. Зашто: “партије које се залажу за улазак у НАТО, морају предлог за чланство подржати у Парламенту. Ако то они не учине, онда то значи да они немају одговорност за своје поступке и у суштини пребацују лоптицу на грађане, што је лукаво и крајње некоректно… посланици су од народа изабрани и имају легитимно право да у име грађана доносе одлуке”. То значи, схема “створени потребни формат Парламента – дужан је да доноси потребне одлуке”, помаже да се заобиђе наизглед непремостива препрека – огромна већина грађана Црне Горе противи се уласку у НАТО (по званичним подацима, само око 30% грађана залаже се за приступање алијанси). “Кентерова схема” највероватније ће послужити као политички модел за читав регион како би се супротставило противљењу грађана да се њихове земље претворе у НАТО протекторате. Кентера на крају сумира: “Доста је претварања да смо ми Исток на Западу и Запад на Истоку. Свакоме треба да буде јасно следеће – Црна Гора припада Западу и демократским вредностима које те земље деле”. Међутим, иза овог пропагандног “увијања”, скривају се веома конкретни војно-стратешки задаци. Тако Кентера указује, да је неопходан војно-стратешки услов за ступање у НАТО – стварање нове војне обавештајне службе, што представља “веома сложен и комплексан задатак”.[11] Приоритетну област представља коришћење ваздушног пространства земаља кандидата за чланство у НАТО – органи услуге ваздушног саобраћаја (контрола управљања летовима), органи ПВО, системи осматрања, јављања и обавештавања итд.Дакле, део процеса интеграција у НАТО, у складу са Акционим планом који је индивидуалан за сваку земљу-кандидата, јесте довођење аеродрома у потпуни склад са НАТО стандардима. Активну помоћ у примени овог задатка, САД је почела да пружа земљама-кандидатима још 1992. године. Формиран је јединствен заједнички систем “ваздушне независности, раног упозоравања, путева ваздушног саобраћаја и контролног центра управљања”. А 1993. године почела је реализација “регионалне иницијативе за ваздушни простор” (Regional Airspace Initiative), у вези “стварања регионалног управљања цивилновојним пространством” и “ширења оперативних могућности”. Програм је после неколико година, реализован на скоро свим пост-комунистичким просторима Централне Европе: он је 1998. године обухватао 13 земаља: Пољска, Чешка, Мађарска, Словачка, Аустрија, Словенија, Румунија, Бугарска, Албанија, Македонија, Литванија, Летонија, Естонија. Програм је, између осталог, подразумевао укључивање осматрачког система САД (радари FPS-117 – покретни трокоординантни радарски систем предвиђен за откривање и праћење балистичких и аеродинамичких циљева различитих класа). Као последица тога, чак и приликом учешћа на Акционом плану, обезбеђује се могућност брзог распоређивања војноваздушних снага и интероперативног корпуса копнених снага алијансе за употребу “свих могућих ресурса”, што омогућава тим земљама да дају свој реални допринос НАТО операцијама. На тај начин, огроман значај има могућност приступа Ваздухопловним снагама од стране НАТО-а у ваздушно пространство и инфраструктуру земаља-учесница Акционог плана.[12] У земљама Централне и Источне Европе после распада биполарног система, НАТО је служио као инструмент њихове геополитичке преорјентације у западно-центристичком усмерењу. Ширење НАТО и његова трансформација у једину глобалну војну силу, предвиђа на практичном нивоу војно-стратешко коришћење свих оперативних могућности и ресурса, а на идеолошком – софистицирано прекомпоновање политичког пејзажа земље. Тако се обезбеђује одлучујућа предност војних снага НАТО-а у Европи. За Црну Гору, атланска преорјентација несумњиво са собом носи колосални цивилизацијски губитак – губитак суверенитета и самосталности, неутрализацију свих друштвених, политичких и социокултуролошких фактора који се противе експанзији НАТО, као и примитивизам целокупног друштвено-политичког пространства. Владајућа групација у Црној Гори направила је избор за себе – преферирала је прелазак у зону политичког утицаја и војно-економске контроле САД, постајући позадинска НАТО база. И агресивна пронатовска политика у том правцу, већ улази у озбиљну противуречност са националним интересима Русије.


[1] http://www.vesti.ru/doc.html?id=1020250&cid=5 [2] http://www.rtvatlas.tv/vijesti/drustvo/729-krivokapi%C4%87-crna-gora-u-nato-2014-godine.html [3] http://www.gov.me/vijesti/119274/Minhen-Izjava-predsjednika-Vlade-Mila-dukanovica.html [4] http://psyfactor.org/propaganda1.htm [5] Фазл Абул М.Роль НАТО после холодной войны// http://www.warandpeace.ru/ru/analysis/view /59844/ [6]http://solzhenicyn.ru/modules/pages/Obwestvennaya_zhizn/Intervyu/Nastupila_novaya_epohaprint.html [7]http://www.stripes.com/news/tiny-montenegro-on-track-to-join-nato-1.179999 [8] http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/231848/Rocen-potvrdio-ponudu-NATO-savezu [9] http://www.stripes.com/news/tiny-montenegro-on-track-to-join-nato-1.179999 [10] Алузија на протесте либералне прозападне антипутиновске руске опозиције на “Блатном тргу” у Москви – примедба преводиоца. [11] http://www.atacg.org/news.php?id=411 [12] http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?AD=ADA391769

Ванредна вест – Експлозија у северној К. Митровици. Бомбама на децу! Posted: 05 Feb 2013 01:25 AM PST

05.02.2013.

Мали Вучетићи не морају на операцију 05. фебруар 2013. 09:34 > 09:37 Танјуг Дечак и девојчица, који су синоћ повређени када је непозната особа бацила експлозивну направу на кућу српске породице Вучетић у Косовској Митровици, нису животно угрожени и њихово стање је јутрос стабилно.


Начелник хирургије болнице у Косовској Митровици Радимир Јанковић изјавио је Тањугу да деци није потребна хируршка интервенција. Јанковић је навео да је болница у Косовској Митровици у могућности да до краја збрине децу, тако да није неопходан њихов транспорт у неку другу клинику. “Деца нису животно угрожена, у потпуности су стабилна”, казао је Јанковић. У току су рентгенски прегледи деце, рекао је Јанковић, додајући да су код дечака ситни гелери оштетили крвне судове врата.

04.02.2013. Eксплозиjа у Kосовскоj Mитровици, повређено двоjе деце Видео запис: Новинар.де, Кари Бадер Синоћ нешто пре 19 часова на породичну кућу породице Вучетић у Косовској Митровици извршен је терористички напад када је бачена ручна бомба. Повређено је двоје деце узраста 10 и 3 године. Напад је изведен са улице а експлозивна направа је убачена кроз отворен прозор њихове дневне собе. У тренутку напада у кући се налазила Снежана са своје двоје деце. За портал Новинар. Де Снежана каже да су се у тренутку напада нализили у дневном боравку “одједном се чула јака детонација и запрштало је стакло на тераси. Почела сам да вриштим и покупила сам децу. У кући нисам уопште видела да су деца повређена а када смо изашли напоље деца су сва била крвава”. Комшија Србин који се у том тренутку нашао доле помогао је Снежани да колима одведу повређену децу до градске болнице. “Никоме до сада нисмо ништа лоше учинили, не знам зашто се ово десило” каже Снежана кроз плач. Снежана је прошла без повреда а повређени су њена десетогодишња ћерка Милица и трогодишњи син Боривоје Вучетић. Деца се налазе у одељењу интензивне неге Хируршке болнице у Косовској Митровици и нису у животној опасности. То је за наш портал потврдио дежурни доктор Трајко Бугарски “код девојчице је рана устрелна, у пределу ушне шкољке, са сумњивом перфорацијом бубне опне. Дечак има две устрелне ране, једна у пределу образа а друга у вратном делу. Њихово стање је тренутно стабилно”. Доктор Бугарски додаје да је дијагностика и даље у току а да ће се њихов опоравак пажљиво пратити. За време нашег боравка у болници повређену децу је обишао Председни СО Косовска Митровица Крстимир Пантић. Нико од званичника још увек не жели да даје изјаве док се напад не испита детаљније. Иако је Косовска полиција тек изашла на место догађаја овдашњи Срби су сасвим сигурни да су напад извршили Шиптари из јужног дела града. Кућа породице Вучетић се налази у насељу Бошњачка махала које, иако мешовито, углавном је


насељено Албанцима. Како је на самој обали Ибра у близини моста који ово насеље спаја са јужним, Албанским, делом града верује се да су напад починили Шиптари јер је идентичан начину на који они то раде. Неки од очевидаца, који нису желели да открију идентитет, тврде да су видели нападаче како су се преко моста одвезли у јужни део. На том месту се раније налазила патрола косовске полиције која је спречавала возила са српским регистарским таблицама да прелазе мост и да се крећу јужним делом града. Иван Максимовић. Косовска Митровица, СРБИЈА *** ВЕЧНА СРБИЈА ТАЧИЈЕВИ ТЕРОРИСТИ СУ ВЕЧЕРАС УДАРИЛИ ТАМО ГДЕ НАЈВИШЕ БОЛИ, ИСПОЉИЛИ СУ СВОЈ КУКАВИЧИЈИ ЧИН, УДАРИЛИ СУ НА СРПСКУ НЕЈАЧ СА ЈАСНОМ ПОРУКОМ ДА ЗА ЊИХ НЕ ПОСТОЈЕ ЦИЉАНЕ МЕТЕ, УДАРАЈУ НА СВЕ ШТО СРПСКО СЕ ЗОВЕ. АКО СУ МИСЛИЛИ ДА ЋЕ ОВО ЗАПЛАШИТИ СРБЕ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ГАДНО СЕ ВАРАЈУ, САМО НАС ЈОШ ВИШЕ УЈЕДИЊУЈУ И ЧИНЕ ИСТРАЈНИЈИМ И ЈАЧИМ У НАШОЈ БОРБИ ДА ОПСТАНЕМО И ОСТАНЕМО НА НАШИМ ВЕКОВНИМ ПРОСТОРИМА. *** 04.02.2013. Taнјуг ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД НА РАДНИЧКУ ПОРОДИЦУ Двоjе деце српске националности повређено jе када jе непозната особа бацила експлозивну направу на jедну српску кућу у Бошњачкоj махали у Kосовскоj Mитровици.

KOСOВСKA MИTРOВИЦA – Двоjе деце српске националности повређено jе када jе непозната особа бацила експлозивну направу на jедну српску кућу у Бошњачкоj махали у Kосовскоj Mитровици. Деца, стара три и девет година, за сада нису животно угрожена и збринута су око 19 сати у Здравственом центру у Kосовскоj Mитровици.


“Примили смо двоjе деце коjа су повређена експлозивном направом коjа jе убачена кроз прозор њихове приватне куће. Имаjу повреде од гелера по глави и врату и за сада нису животно угрожени”, рекли су новинарима дежурни лекари у болници у Kосовскоj Mитровици, Tраjче Богевски и Mирослав Данчетовић. “Размишљамо о њиховом транспорту на даље лечење у неку специjализовану дечjу клинику у Београду због могућности компликациjе повреда. Повреде су у пределу образа и врата, а овакве повреде могу бити опасне по живот и због тога размишљамо о могућем транспорту”, рекли су лекари. Eксплозивна направа бачена jе у кућу Снеже и Стеве Вучетић, у Бошњачкоj махали, jедном од мешовитих квартова у Kосовскоj Mитровици у коjем живе и Срби и Aлбанци. Полициjа jе на лицу места обавила увиђаj. Дачић наjоштриjе осудио бомбашки напад у Mитровици Председник Владе Србиjе Ивица Дачић наjоштриjе jе осудио бомбашки напад на српску кућу у Kосовскоj Mитровици, у коjем jе вечерас повређено двоjе деце, наглашаваjући да међународне снаге имаjу обавезу да свима гарантуjу безбедност. “Oвакви и слични напади угрожаваjу мир на Kосову и Mетохиjи, чему jе Србиjа максимално посвећена, и међунардне снаге треба да допринесу да се таj мир одржи и да буде обезбеђена безбедност свих коjи живе на Kосову и Mетохиjи”, рекао jе Дачић Танјугу. Захтеваjући да починиоци напада буду што пре откривени, премиjер jе казао да овакви и слични догађаjи отежаваjу диjалог између Београда и Приштине. “Из тог разлога jош jедном апелуjем на међународне снаге да раде своj посао, починиоце што пре приведу правди и обезбеде услове за миран суживот на Kосову и Mетохиjи”, рекао jе Дачић. Шеф владине канцелариjе за Kосово и Mетохиjу Aлександар Вулин затражио jе од међународне заjеднице да под хитно заузме став о бомбашком нападу у Kосовскоj Mитровици у ком jе вечерас повређено двоjе деце и да пронађе починиоце. Вулин jе рекао да се у Kосовскоj Mитровици десио терористички напад на радничку породицу, у коме jе првређено двоjе деце – дечак од три године и девоjчица од 10 година.(Oпширниjе за кориснике Премиум сервиса) Kоординатор Kанцелариjе за Kосово и Mетохиjу Владе Србиjе Злата Радовановић затражила jе од Kфора и Eулекса да истраже бомбашки напад у коjем jе вечерас повређено двоjе српске деце у Kосовскоj Mитровици и да осигураjу безбедност грађанима. Радовановић jе у изjави новинарима у митровичкоj болници где су смештена деца коjа су повређена у експлозиjи у Kосовскоj Mитровици изjавила да наjоштриjе осуђуjе виновнике инцидента. Радовановић jе позвала команданта Kфора и шефа Eулекса да дођу у Kосовску Mитровицу, истраже случаj и гарантуjу безбедност грађанима. Oна jе уjедно позвала наше грађане на прибраност и суздржаност како би, како jе рекла, опстали на овим просторима. “Oмогућићемо транспорт деци оног тренутка када наши лекари процене да jе за њих то неопходно и безбедно. Влада Србиjе jе спремна да обезбеди и хеликоптер како би деца што пре дошла до адекватне медицинске заштите”, рекла jе Радовановићева. Oна jе jош jедном позвала међународну заjедницу да осуди вечерашњи инцидент и да, како jе рекла, први пут учини нешто са своjе стране да се овакви догађаjи више не понове и да ниjедно дете не страда. ***


ФОТО: ФБ Косовска Митровица


РТС: 22.26 – За бомбашки напад одговорност сносе Кфор и Еулекс, рекао је Крстимир Пантић и позвао грађане да прекину комуникацију са припадницима међународних снага. 20.20 – Александар Вулин позвао команданта Кфора и шефа Еулекса да дођу у Косовску Митровицу што пре. 20.05 - Деца имају повреде од гелера по глави и врату и за сада нису животно угрожена, кажу лекари у митровачкој болници. ***

САОПШТЕЊЕ ПАНТИЋА и ГЛАС НАРОДА (Реаговање Главног уредника СРБског ФБРепортера, Биљане Диковић)

“Председник Општине Косовска Митровица Крстимир Пантић” ***Председниче Општине Косовска Митровица Крстимире Пантићу, “оценио је вечерас” ***ОДАВНО И СВАКОДНЕВНО народ Србије и онај свесни део који прати шта се све догађа и живи широм Косова и Метохије ЗНА И ЖИВИ СВЕ ДО САДА ТЕРОРИСТИЧКЕ НАПАДЕ ШИРОМ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ “да је најновији терористички напад у Косовској Митровици у коме су мета била српска деца,” ***СВИ до сада изведени напади Пантићу – терористички у коме су мета србска деца – кад су убијали децу у Гораждевцу, кад су убијали мајку, оца… “показује сву бруталност, подмуклост и нељудскост шиптарских терориста, који не бирају начин и средства да, тамо одакле не могу да протерају Србе, то чине терористичким нападима и етничким чишћењем.” ***ДОБРО ЈУТРО ПАНТИЋУ, шиптарски терористи су увек били брутални, подмукли и нељудски су се понашали према Србима, протерали су скоро сав народ србски са Косова и Метохије, зар то није до сада било ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ?


“-Овај терористички напад открива и да иза њега стоји међународна заједница, тачније КФОР и ЕУЛЕКС, а највећу одговорност сносе командант Кфора и шеф мисије Еулекса, без чијег знања и сагласности се овај терористички напад не би ни догодио – оцењује Пантић и наглашава да “први људи ове две мисије, имају имало официрске части и људског образа, они би већ током вечери поднели оставке и напустили простор Косова и Метохије”.” ***ОВАЈ НАРОД СРБСКИ СВАКОДНЕВНО ВАПИЈЕ ДА ГА НЕКО ЧУЈЕ И ТАКО ОД ПОЧЕТКА ОКУПАЦИЈЕ СРБИЈЕ 1999. ОД НАТО БОМБАРДОВАЊА И НАСИЛНОГ ПРОТЕКТОРАТА НА КОСМЕТУ. ТУ, ТО ТИ БОЉЕ ЗНАШ ПАНТИЋУ КОМАНДУЈЕ СТРАНА ВОЈСКА КОЈА ЈЕ ВЕКОВИМА ЗАТВАРАЛА ОЧИ ПРЕД УБИСТВИМА СРБА А САД ЋЕ КАО ДА ОТВОРИ?! Зашто? Зато што их ти прозиваш, пази ал` ће да се забрину… Па они у фиокама ДРЖЕ ПРЕДМЕТ О ТРГОВИНИ ОРГАНИМА – А ТИ ЛИЦЕМЕРУ ИДЕШ НА ПРЕГОВОРЕ СА НАЈВЕЋИМ ЗЛОЧИНЦЕМ И УБИЦОМ ТАЧИЈЕМ – КАО ПРЕДСТАВНИК СРБА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ! КАКО ТЕ НИЈЕ СРАМОТА БРЕ, И ТЕБЕ И СВЕ ОВЕ НАЗОВИ СРБЕ КОЈИ СЕ ТАКО ПРЕДСТАВЉАЈУ А СВОЈИМ РАДЊАМА СВЕСНО ЧИНЕ ДА СУ СРБИ САДА У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ОПКОЉЕНИ ЖИЦАМА! ТИ И СВИ КОЈИ СТЕ САДА У ВЛАДИ СРБИЈЕ ДА ИМАТЕ И МАЛО ЧАСТИ СВИ БИ ПОДЕНИ ОСТАВКЕ И ДОЗВОЛИЛИ ДА СЕ ОРГАНИЗУЈЕ НАРОДНА ВЛАДА И ВОЈСКА ДА СЕ РЕШИ СВАКО ПИТАЊЕ КОЈЕ УГРОЖАВА БЕЗБЕДНОСТ И ЖИВОТ И СРБА И ОПСТАНАК СРБИЈЕ! “-Позивам све грађане Косовске Митровице да од вечерас прекину сваку комуникацију са припадницима окупаторских снага и захтевам, у име општине Косовска Митровица да окупаторске снаге одмах напусте север покрајине.” ***СВАКОДНЕВНО ТЕБЕ ПАНТИЋУ ОПОМИЊУ ТВОЈА БРАЋА И СЕСТРЕ СА КиМ ДА ТРЕБА ПРЕКИНУТИ СВАКУ КОМУНИКАЦИЈУ СА СВИМА КОЈИ УГРОЖАВАЈУ ЖИВОТЕ СРБА – А ТИ ОПЕТ ИДЕШ У БРИСЕЛ! “Показује се, да смо били у праву, када смо најавили да ћемо се убудуће, за заштиту српског становништва у складу са Женевском Конвенцијом, ослањати искључиво на припаднике Цивилне заштите, који морају бити наоружани и бранити свој народ од шиптарских терориста и окупатора”, истиче се на крају саопштења које је потписао председник Општине Косовска Митровица Крстимир Пантић.” ***ПАНТИЋУ, ПОКАЗУЈЕ СЕ ДА ЈЕ НАРОД СРБСКИ ОДУВЕК У ПРАВУ – НЕ САМО САД – ДА ЈЕ ОДАВНО ТРЕБАЛО ПРОГЛАСИТИ ОКУПАЦИЈУ СРБИЈЕ И ТРАЖИТИ ДА СЕ ИСЕЛИ ТА СТРАНА ВОЈСКА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, ДА СЕ УВЕДЕ ПРАВНИ, ВОЈНИ, ДРЖАВНИ И СВАКИ ДРУГИ ПОРЕДАК ДРЖАВЕ СРБИЈЕ НА ЦЕЛОЈ ЊЕНОЈ ТЕРИТОРИЈИ! КОМЕ СЕ НЕ СВИЂА МОЖЕ СЛОБОДНО ДА ИДЕ – НЕКА У ТОЈ ЗЕМЉИ КОЈА ГА ФИНАНСИРА ДА БУРГИЈА И ПРАВИ ПРОБЛЕМЕ, И УБИЈА ПО СРБИЈИ, НЕКА ТАМО ПРАВИ СВОЈЕ ШКОЛЕ, УНИВЕРЗИТЕТЕ, ОТИМА КУЋЕ, ПАЛИ И УНИШТАВА И РУШИ ГРОБЉА… ДАЛЕКО ИМ ЛЕПА КУЋА! *** Косовска Митровица Здравствено стање четворогодишњег дечака је стабилно и добро, потврдили су нам лекари из Митровачке болнице.


***

Реаговање СНО „СРБИ НА ОКУП“ на покушај убиства српске деце у северној К. Митровици 04/02/2013 at 8:00 pm / SRBINAOKUP Експлозија у северној Косовској Митровици у насељу Бошњачка Махала догодила се ове вечери испред породичне куће Стевице Вучетића. Повређени су Милица Вучетић трећи разред (пукла јој је бубна опна и тренутно се налази у митровачкој болници), Боривоје Вучетић, 3 године (има гелере у врату и налази се тренутно у операционој сали у митровачкој болници). Породица Вучетић је избегла 1999. из Вучитрна, а њихов отац Стевица Вучетић у тренутку напада није био код куће. Срби на Косову и Метохији су постали легитимна мета напада шиптарских терориста, а најновији догађаји потврђују да мета њихових нападу постају и српска деца. Браћо и сестре, ако покушај убиства српске деце у Косовској Митровици није разлог и повод да ми као Срби реагујемо и одбранимо се од шиптарске, терористичке нарко-творевине, онда и не заслужујемо да на овим просторима живимо. СНО “СРБИ НА ОКУП” *** БЛИЦ: У Улици Боре Станковића у Косовској Митровици бачена је бомба на српску кућу и том приликом је повређено двоје деце. Како сазнајемо, у питању је кућа Стеве и Снеже Вучетић у Бошњачкој махали. На хируршком одељењу је у току операција четворогодишњег дечака који, по незваничним информацијама, има гелер у врату, а рањена је и његова десетогодишња сестра. БЕТА: “Не знамо ко су починиоци, али ако пратимо спиралу насиља које се одиграва у Косовској Митровици, посебно у етничко мешовитом насељу Бошњачка махала и Три солитера, с правом морамо да питамо међународну заједницу када мисли да преузме одговорност у складу са својим овлашћењима, и када мисли да обезбеди безбедност за Србе”, рекао је Вулин Агенцији Бета. *** 20:28 ФБ Косовска Митровица Управо смо добили информацију од момака из Цивилне Заштите који су кренули ка болници да не треба крв.Координаторка Канцеларије за Косово и Метохију Злата Радовановић готово без даха стигла је до болнице где ће организовати уколико буде потребе хитно превожење до Рашке и даље до Београда хелихоптером уколико наши лекари одлуче уз сагласност родитеља.


ОВО ЈЕ ПРАВИ ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД ! На место злочина пристигао је КПС, РОСУ специјалци, . . .

*** 20:08 Глас Косова и Метохије ДРАГИ СРБИ ШИРИТЕ ДАЉЕ ХИТНА ПОТРЕБА ;; ПОТРЕБНА ЈЕ КРВ” у Митровачкој болници за децу Јавите се Молим вас .a8 19:57 Глас Косова и Метохије


Косовска Митровица – ПОТРЕБНА ЈЕ КРВ. a8 *** 19:43 Светосавски националисти Косова и Метохије На ртс-у, шарић, дачи, министар војни … корупција, где је информација о другој баченој бомби у последњих 24 сата на северу Митровице, повређено је двоје деце србске националности, али владу србије то очито не дотиче !!! Експлозија у Митровици, рањено двоје деце Вечерас је у Косовској Митровици бачена бомба која је ранила двоје деце српске националности која су превезена у косовскомитровачком болницу. Бомба је бачена у мешовитом насељу Бошњачка махала, у северном делу Косовске Митровице. Деца су, по српским изворима, у тренутку експлозије била с мајком на тераси породичне куће у близини источног моста на Ибру. Заменик регионалног директора Косовских полицијских снага за север Косова Ергин Медић потврдио је за агенцију Бета да је увиђај у току. Ово је други бомбашки напад за последња 24 часа у северном делу Косовске Митровице, а починиоци нису нађени. Према последњим информацијама, на хируршком одељењу болнице у косовскомитровачком току је операција четворогодишњег дечака повређеног у експлозији. Према незваничним информацијама, дечак има гелер у пределу врата а повређена је и његова десетогодишња сестра. *** 19:10 Извор: ТВ Мост У мешовитом насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице бачена је вечерас , нешто пре 19 сати експлозивна направа од које је повређено двоје малолетне деце српске националности.

Заменик регионалног директора КПС-а за север Косова Ергин Медић потврдио је за нашу телевизију да се инцидент догодио и да је увиђај у току. Повређена деца су према српским изворима била са мајком на тераси породичне куће која се налази у близини источног моста на Ибру а отац није био кући. Повређена деца превезена су у Косовскомитровачку болницу где је у току дијагностика и дечак који има три године одведен је у операциону салу јер , према незваничним информацијама, има гелер у пределу врата. Повређена девојчица има десет година. Ово је други бомбашки напад за последња 24 часа у северном делу Косовске Митровице а да починиоци нису пронађени. ***


Експлозија у северној К. Митровици. Међу повређенима има и деце Најновија вест: Експлозија у северној Косовској Митровици у насељу Бошњачка Махала догодила се пре око пола сата. Међу повређенима има и деце. Уредништво “СРБИ НА ОКУП” *** Светосавски националисти Косова и Метохије Србија цела се већ налази у помрачини, развучена још увек невидљивом бодљикавом жицом, али кад осване јутро … видеће се где је била и шта је постала!

Смисао истребљивања Срба у Херцеговини на крсну славу – прије педесет година и данас Posted: 05 Feb 2013 01:00 AM PST

Смисао истребљивања Срба у Херцеговини на крсну славу – прије педесет година и данас 04.01.2012. приредила за ФБР Б.Диковић


Братунац Геноцид Срба на крсну славу у Херцеговини саставни је дио геноцида над Србима и православним народима у цјелини, а који вјековима врше ватиканске клерикалне струје за које у овом последњем рату велики дио “прљавог посла” обављају фундаменталисти исламисте Алије Изетбеговића. Процеси католичења и исламизације, као облици уништавања Срба, на просторима Херцеговине, дједовине Светог Саве, датирају неколико вјекова, а нажалост и данас трају, можда интензивније и бескрупулозније него икада. Занимљиво је истаћи да до 1914. године и католици и православци у Херцеговини славе крсну славу и то најчешће заједно, јер су и обичаји слављења били потпуно идентични. То говори да су они у Херцеговини не тако давно били један народ – Срби, који су имали – славу као обред једне мање организације, племена , породице. [1] Ти католици су знали када су прешли са православља и постали конвертити. Године 1914. католичка црква је у Аустроугарској забранила да католици славе крсну славу, поготово заједно са православцима и тако убрзала процес раздвајања једног истог народа. Конвертите су одвојили од српског поријекла и својих рођака. Слијед бурних историјских догађаја, I. и II. свјетски рат, као и овај посљедњи показали су да су управо они били најстрашнији усташки кољачи, који као да су се светили својој донедавној браћи због чињенице да су и једни и други знали да су они дали “вјеру за вечеру”. И аустроугарска власт и католичка црква су знали да је крсна слава онај дио хришћанства, који битно утиче на спрјечавање вјерске хомогености и то оне апсолутне која је карактеристична за римокатолицизам. И ако се може у нечему тражити коријен традиционалне српске не неслоге, него неке врсте лабавог вјерског и националног јединства, поређено са тоталитарном монолитношћу савремених западних нација, његов је знак управо крсна слава. Она има свој значај у обједињавању племена и братства, као облика заједнице, али исто тако онемогућава јаче и јединственије стварање германски хомогене нације. Посебан облик геноцида над Србима у II. свјетском рату, као и у овом, је убијање на крсну славу. У току II. свјетског рата усташе и муслимани, као и Цигани организовано су вршили истребљење Срба у Херцеговини, Босни, Крајини, Лици, Кордуну, Банији. Међутим њима није било довољно физичка ликвидација, него је њихов злочин ишао до те прецизности да су бирали и вријеме када ће то учинити, а да Србину буде што теже. Срби једини на свијету славе крсну славу; она је за Србина православца највећи и најдражи празник поред Васкрса и Божића. Тог дана је газда-домаћин на ногама, јер позива свештеника и себи најдраже госте и пријатеље да са њима обиљежи велики празник, кроз који други познају и њега и његову породицу кроз вјекове, а он се кроз њега сјећа својих предака и свог поријекла. Почетак II. свјетског рата у Херцеговини значи и почетак усташког геноцида у најсветијој српској земљи; каменој колијевци српства и православља: униште ли се ту Срби, неће их бити више нигдје. Првих дана рата, од априла 1941. године па до почетка марта 1942. године, српски народ у Херцеговини је јединствен ослободилачки корпус у борби против усташког покрета Анте Павелића и Независне Државе Хрватске, против усташког злочина и клања. Тих дана, као и данас, у Херцеговини су на једној страни остаци незакланог српског народа, који спашава своју нејач, жене и старце, а на другој страни су усташе: Хрвати, њихово “цвијеће” муслимани, као и један број Цигана који процентуално нијесу на првом мјесту по злочинима, али по методама у њиховом вршењу не заостају за другима.


Усташе крећу у своју злочиначку мисију по Херцеговини, али не зато, како рече велики Дучић “што су храбри, него зато што стида немају”. Највећи покољи и злочини у Херцеговини почињени су у веома кратком року, од маја 1941. до јула 1942. године. У том периоду носиоци усташке власти и усташка крволочна руља натрпали су живим и убијеним Србима многа рјечна корита и вирове, многе логоре, као и безброј јама, пећина, рупа, прла и других стратишта. Требиње и његова околина доживљава Голготу, већу од оне када су од стране Аустријанаца у самом граду 1914. године убијена 82 најугледнија Србина овог града. Усташе 1941. године најугледнијим Србима пуне јаме Придворицу, Ржањи До, Бивоље Брдо, Капавицу, а село Чаваш бива простор на коме је извршен апсолутни геноцид, убијено је 108 Срба, тачно онолико колико их је то село и имало. Затим усташе пуне Србима јаме у Видовом Пољу, Пјешивцу, Гавраници; Срби се звјерски убијају и бацају у јаму крај села Шурманци, звану Голубинка, дубокој преко 100 метара. Усташе долазе на Илиндан 2. августа и блокирају село, кад се Срби спремају да прославе овај велики празник. У основној школи хапсе учитељицу, Српкињу Стану Арнаутовић, и њих 12 крволока, злочинаца, силују је пред 120 ученика. Затим су у школу довели најљепше дјевојке из села и све их силовали пред дјецом. Послије тога усташе одводе нејач, жене и старце над јаму, гдје наређују мајкама да своју дјецу побацају у њу. Усташки обруч је био сваког трена ужи, па су многи мученици скакали живи. Од обичног геноцида и злочина, овај се умногоме разликује, јер жртва доживљава посебна психичка стања, која дуго трају, а која претходе страшној смрти, на благи дан и у славу Светог Илије. Усташе – злочинци конвертити долазе на дан Светог Пророка Илије, када учитељица са ученицима пјева тропар светитељу у којем се каже “Данас се слави анђео у тијелу, основ пророка, други претеча доласка Христова, славни Илија, који је одозго послао Јелисеју благодат да гони болест и да чисти прокажене: зато он и онима који га поштују шаље у изобиљу исцјељења”. Већина бива побацана и убијена, а и ако неко преживи, Светог Илије се сјећа по злочину над његовим најдражима. Усташе, посавјетовани фашистоидним католичким свештеницима то раде смишљено не убијајући само Србе као људе, него и као православце. У том тренутку убија се она духовна вертикала у једном народу, убија се вјера, као један од основних темеља једног народа. Усташко “етничко чишћење” села Стара Габела на самој граници према Далмацији извршено је у


једном налету: о Видовдану, једном од највећих српских празника. Тог дана су убијена 148 Србина – мушкарца, тачно онолико колико их је и било у том селу прије покоља. У својој невеликој књизи “Страдање Срба у Херцеговини за време Независне Државе Хрватске”, Данило Тунгуз-Перовић између осталог описује и страшно страдање Срба у селу Придворица у срезу Невесиње. “Командир усташке станице Марјан Беновац, као и домаће комшије Бајро и Мехмед Хуко, Ћамил и Авдија Чолпа стално су увјеравале Србе Придворичане да се ни од чега не плаше јер их они штите и пазе. Међутим, на сами православни Божић, 7. јануара 1942. године у зору на сваку православну кућу ударила је јака група наоружаних усташа предвођена наредником Маријаном Бановцем. Не надајући се нападу, него се припремајући за празник Срби су пружили слаб отпор. Усташе су повезале све Србе мушкарце и одвели их у село Доња Придворица. Неке су стријељали, неке

смлатили маљевима и коцима. Биљка Хаџића, Гаврила Носовића, Ћетка, Гојка и Радована Скока испекли су на ражњевима. Док су једне усташе завршавале посао са мушкарцима, други су хватали жене, дјецу и старце, довели их међу лешеве у штале и све их заједно запалили. Хватајући по селу српски женски свијет, усташе су издвојиле дјевојке удаваче и младе невјесте и одвели их у пећину више села Придворица, гдје су 20 дана долазиле усташе и силовале их, а пошто су их измрцварили, онда су их побили. Од Придворчана су остали живи само они који се тог дана нијесу затекли у селу. Муслимани су касније спалили цркву, коју су мјештани од свог прилога изградили 1937. године, да би на њеним темељима изградили џамију.” За неке историчаре је епска пјесма најбоља фуснота за српску историју. Да је то стварно тако најбоље говоре неке пјесме о страдању у II. свјетском рату. Тако народни пјесник из Гацка Обрад Говедарица у својој епској пјесми “Покољ у Придворици”, каже: “На ред дође Придворица неђе испред саме зоре, навалише “полазници” и на врата и прозоре. Шта је сребро, шта је злато кад Србина треба клати, шта је џихад Никола је још одавно требо знати.” Епски пјесник, попут свједока описује злочин усташко-муслиманске експедиције над недужним женама, па каже: “Ја сам доље у потоку Бојанине пробо сисе и провуко плетенице да низ груди тако висе, Онда сам је разапео као што је Пилат Христа, да се тако обнажена, на божићном јутру блиста.” На основу казивања, као и историјских чињеница, пјесник прати гипким стихом хронологију злочина и каже: “Припремите сада маље оставите бајонете, Вријеме је да оружје опробамо још и ово Анте га је у Загребу за геноцид српски ково………………………………………… Што живота ту изгоре


нико живи не зна броја на Божић је осванула Придворица пуста моја…………………………………………. Придворица није једна да је богдо таман тако, наш би народ ову рану преболио и некако. Но, примјера таквих има на стотине и још више које памти српски народ и у својој души пише.”

Опис геноцида код историчара и епског пјесника се разликује у форми казивања, али су редослијед чињеница и тачност података потпуно исти. С тим што пјесник много пластичније описује злочин усташа, као и патње жртава и “пакује” га у једну језичку форму која се брже и боље памти, а и дуже траје у колективном сјећању. Тачно послије 51 годину, на Божић, у српско село Кравице, на путу Братунац – Милићи, злочинци Насера Орића из Сребренице починили су један такав злочин. У зору су напали Србе у селу и све их побили, а куће им запалили. Срби у том селу нијесу успјели прочитати молитву, тропар Рождества Господа нашега Исуса Христа који гласи “Рођење Твоје, Христе Боже наш, дарова свијету свјетлост разума, јер у њему они што звијездама служаху, од звијезде се научише да се клањају Теби, сунцу правде, и да Тебе познају као исток с висине, Господе, Слава Ти”. Прекинуо их је у слављењу поход Насера Орића. У славу свог злочина муслимански пјесник из Сребренице Бериз Бећиревић – Ризо је написао пјесму о покољу Срба у Кравици, коју смо нашли у његовом дневнику приликом ослобођења Сребренице. Занимљиво је истаћи да о злочинима и геноциду над Србима у прошлом рату много храбрије пишу епски пјесници него поједини историчари, а о овом најновијем и савременом геноциду над Србима у бившој Хрватској и Босни и Херцеговини готово да се и не пише, ако се изузму неки ентузијасти и патриоте. Историчари чекају историјску дистанцу од 50 година, када помру и злочинци и преживјели сведоци. Таква историја без свједока и са дискутабилним документима је толико несигурна и трагична за један народ, да се нажалост мора поновити, ма колико била болна. У својој пјесми Ризо каже: “Ко на Божић у Кравицу дође? Срби мисле да је Карађорђе Кад виђеше са свих страна да се пуца стадоше им срца. Оставише и Божић и Славу само живи да извуку главу. Оставише и Исуса сама да га Турци погазе ногама………………………………………………. Опет им се Кравица запали Нема више гнијезда четничкога баш на Божић огријало Бога Шта је ово, Насер борце питаНемам коме Божић да честитам Насер Орић са својом елитом Мого би се поредити с Титом То су момци патриотске лиге душманима задавају бриге Пред двојицом Шиптара Мемети


сваки четник из бункера лети Дудо, Изо и Мевло Глоговац набијају четнике на колац Џабе Слобо, Шешељи са њима Аркан Оста Ислам да украси Балкан.” Ова доста слаба и невјешто срочена пјеванија много више говори о злочину и његовом континуитету, него ли о некој врсти епске пјесме. Ови стихови озбиљно упозоравају и уједно постављају питање: гдје су и шта раде српски историчари, и интелектуалци данас када се сви налазимо у срцу српске историје? На која питања одговарају српски интелектуалци, двије Академије наука? Шта се биљежи за нова покољења о данашњим данима и да ли ће коначно српски народ добити одговор на питање ко је почео рат у бившој СФРЈ? Одакле је тај рат увезен и ко је из свијета великих сила дао сигнал да почне стравично крвопролиће у бившој Југославији? У усташко-муслиманској офанзиви, 19. децембра 1992. на селу у рејону Горње Јошанице крај Србиња (некадашње Фоче) за непуна три сата, од седам сати ујутро до десет, живот је изгубило 56 српских цивила, жена, дјеце, стараца и војника. Према прикупљеним подацима и изјавама свједока овај злочин су починиле муслиманске формације из Јошанице, Фоче, Горажда, Вишеграда, Рудог, и усташке формације Фрање Туђмана из бивше БиХ и Хрватске. У раним јутарњим сатима на дан Светог Николе, на крсну славу већине породица у селима Јошанице, напале су усташе са око 600 добро обучених злочинаца, наоружаних најсавременијим оружјем добијеним из исламских земаља и Америке. Свако српско село је опколила група од 60 до 70 усташа. Тог јутра су нападнута села Острмци, Коњевићи, Хоџићи, Медановићи, Баждари, Брајиковићи, Гапићи, Шкобаљи, Црнетићи, Богавићи. Организатори овог злочина су комшије Срба из ових села из породица Црнетића, Хусеиновића, Јашаревића, Кулуглија, Хасковића, Хаџиахметовића, Травара. На почетку рата из села Црнетића са својом породицом мирно је и својевољно отишао Бећир Црнетић. Прије одласка позвао је старину Неђа Ивановића, са којим је био комшија дуго времена и рекао му: “Ево ти ове моје двије краве, сијено за њих, па кад се вратим даћеш ми једну. Овдје ти је у овом сијену буре са храном, а у једној кеси испод ђубрета је нека роба”.

На растанку је рекао старом Неђу: “Неђо, не палите нам куће, тако ће и ваше бити читаве”. Али је преварио и старог Неђа и Србе Горње Јошанице. Дошао је са злочинцима ноћу у своју кућу, коју су Срби чували да се у њу врати, сачекао јутро на Светог Николу и напао своје комшије. Тијело старог Неђа су српски борци нашли како гори на кућном прагу. Драгољуб Врећо, један од преживјелих свједока јошаничког покоља је причао: “Овај злочин на Никољдан је крваво коло наших комшија муслимана. Организатори су били Салем Травар и Бего Субашић, бивши милиционер из Фоче. У овом злочину посебно мјесто заузима Азиз Меркез – Учо, који је приликом напада пуцао на свог ученика, четрнаестогодишњег Миодрага Матовића. Међу злочинцима су били Расим Корјенић и Сафет Клинац из села Слатине. Све су то наше комшије које смо, на њихов захтјев, мирно пустили да пођу у Горажде, а они се крвавим ножем вратили и побили жене и дјецу и немоћне старце. Са собом су на своје комшије Србе довели зликовце са свих страна. И ето шта су урадили, направили злочин који ће остати свима у сјећању, јер се догодило на крсну славу Светог Николе.” Усташко-муслимански злочинци су у потоку крај села Хоџићи ликвидирали само на једном мјесту збјег од 35 жена, дјеце и немоћних стараца. Овај масакр је једини преживио Младен Кулић, коме су ту погинули из уже породице жена, ћерка, двоје унучади од четири и десет година, зет.


О овоме говори и један од починилаца овог злочина муслиман Асим Хајдаревић из села Коловарица, општине Горажде. Он је ухваћен жив од српских бораца и о злочину и његовој припреми је рекао: “Мој командир чете је био Асо Хусић из села Садбе, општина Горажде. Дана 17. децембра срео ме је Хусо Хусић у Садби и рекао ми: Асиме, сјутра да се јавиш пред школу, идемо у једну акцију. Тако сам 18. децембра око 18 часова био пред школом у Садби. Војска се постројила, а смотру је извршио Заим Имамовић у присуству Хаџа Ефендића, предсједника општине Горажде. Хаџо нам је одржао краћи говор у коме је рекао да муслимански народ води свети рат и да ми, пошто смо на Алаховом путу, најмање што можемо да урадимо је да дамо свој живот на том путу. Реко нам је да више ни један Србин за муслимане не може бити добар. Послије говора Хаџа Ефендића говорио нам је командант Имамовић који је рекао да се нас шест стотина спрема да нападне десет села у Јошаници у којима су Срби. Имамовић је рекао да је наш задатак да села попалимо, а све у њима што нађемо да побијемо, не смије остати жива ни мачка. Он је одредио да командант ове акције буде Расим Корјенић, пошто је из Јошанице и одлично познаје терен. Поред Расима, из Фоче су учествовали Мустафа Мусић, Селим Муслић, Ешеф Корјенић, Салко Бочак, као и други муслимани из Фоче и Јошанице којима не знам имена”. Он каже и да су у покољу учествовале и његове комшије из Садбе и Коловарица: Исмет Хајдаревић, Узеир Бердак, Џевад Бердак, Халим Сакић, Џемо Барић, Осман Храшчић, Ибро Ђого. Хајдаревић истиче да су у свакој од десет група, од којих је свака била задужена за по једно српско село, било десетак војника у црним униформама које нико није познавао, нити су знали одакле су дошли. На основу свих примјера злочина намеће се питање: Зашто Србе убијају на крсну славу, како прије педесет година тако и данас, како у Херцеговини тако и на другим српским просторима? Основни разлог је жеља за затирањем и тоталним уништењем Срба. Због тога се извршавање злочина планира у вријеме када се жртва најмање нада и када слави своју крсну славу, један од својих највећих празника. Овакав облик геноцида је специфичан, јер жртва доживљава посебна психичка стања пре него што ће бити звјерски убијена. То посебно стање не погађа само тијело, него и душу жртве, као и њених потомака, који ће се на крсну славу увијек сјећати како су им претке звјерски убијали.

Зашто баш пуцањ у светињу, и зашто се такав злочин изводи на благе дане, свете дане? “Само Добро, Светиња и свједоци, носиоци добра и светиње, били су и остали неподмитљиви судије


злочинаца, убица и њихових зала и злочина. Зло и злочин могу тријумфовати само онда ако нестане тих судија и тих свједока. Зло неће бити зло ако не буде имало у чему да се огледа, мисле злоумници и злочинци. Оно ће онда бити једина стварност, мјера сама себи. Сатанска образина зла тек онда долази до свог пуног израза и ругобе кад се огледне у савршеној свјетлости добра и светиње. Зато уништити добро у коријену, оскрнавити га и згазити у тренутку његовог славља и православља, значи за зло и његове носиоце – постићи свој циљ и своју апсолутну афирмацију. Слава и братска љубав свечарског славља, крсне славе, слика је и пројава, остварења Божијег добра у људима и међу људима. Пуцањ у Христову икону или светитељски лик, раван је пуцњу у невиног човјека и његово лице, као свету икону Божју. Убијање на крсну славу боголика у човјеку, равно је тријумфу звјерињег лика у њему. Замијенити небеско свечарско славље – демонским братоубиственим пиром, био је одвајкада циљ сатане и његових слугу (…) Дух и плодови сатанизма све су видљивији и израженији на свим просторима некадашњих хришћанских народа од Америке до Русије. У исламу је он био присутан од самог почетка у једном дијелу његове философије живота и животне праксе.” Убијање Срба на крсну славу уједно изражава “тај древни човјекоубилачки и братоубилачки сатанизам, али и нови, модерни, који се јавља у “анђеоском” виду “новог свјетског поретка”, као заштитника и покровитеља овога првога. Братоубилачки сатанизам на крсну славу утолико је сатанскији и морбиднији што носилац тог “новог свјетског поретка” и његови покровитељи, сатанизују не њега, него оне који су њиме невино поклани. “Једно је јасно: поклање српског народа, сатанизовање српске православне недавне и данашње Голготе, поставља Србе у жижу историјских догађаја модерног свијета. Преко леђа српског народа се води страшна битка Добра и Зла, свјетлости и таме, Бога и сатане, истине и лажи.” Убијање Срба на крсну славу, има још једну карактеристику: оно представља свјесно или подсвјесно, уништење свједока своје превјере, потурчењаштва. Конвертитет и потурица “је увијек мислио да ће му бити “лакше ” кад нестану са лица земље свједоци његовог отпадништва. То што се ради о дојучерашњим комшијама и солиљебницима, често и о људима са истим презименом и истим ближим или даљним поријеклом, утолико је теже и горе. Утолико мржња постаје ирационалнија и суровија.” Убијање Срба на крсну славу садржи све елементе и карактеристике геноцида над српским народом. Он показује да се све понавља, као по неком непромјењивом правилу и закону. Приликом убијања Срба на крсну славу, како у прошлом рату тако и у овом, злочинци су исти – комшије Срба, муслимани и Хрвати, исте су и жртве: српски народ, жене, дјеца, старци. Исти су циљеви злочина и злочинаца – етничко чишћење и потпуно уништење свега што је српско на тим просторима. Исти су и спољни помагачи у извршењу злочина, у Херцеговини као и у другим српским крајевима – Ватикан, Турска, Њемачка, Аустрија, Америка, остатак исламског свијета. Тако вјековима, тако и данас. Такође, исти су и узроци злочина: сулуда, патолошка и неизљечива вјерска мржња према Србима. Злочинци их убијају само зато што су Срби – православци, зато што се нису као и ове убице, њихове комшије, давно потурчили и покатоличили, само што су сачували вјеру прадједовску. Као и тада, тако и данас понавља се иста грешка Срба: они вјерују својим комшијама муслиманима и Хрватима, чак све до оног тренутка када почињу да их убијају. Разлика у злочинима је само у методима, који се од једног до другог геноцида над Србима само усавршавају, стално су окрутнији, стравичнији, бруталнији. У свему овоме је најчудније што су и грешке Срба кроз историју увијек исте. Прво, Срби никако да схвате да се ти злочини раде по једном систему, једном плану који је давно сачињен и којим се диригује из Ватикана или Анкаре. Друго, због тога што неће да схвате своју трагедију, Срби стално остају необавијештени што о њима мисле њихове комшије, па се сваки пут наново чуде што им се дешава геноцид. Срби се у кризним ситуацијама константно понашају као да су изгубили појединачно и колективно памћење о злочинима кроз историју. А они им се само у овом вијеку три пута понављају и то на исти начин, од истих злочинаца, са истим циљевима и са све тежим и трагичнијим последицама и већим жртвама. И шта на крају закључити, ако не, да је убијање Срба на крсну славу једна својеврсна философија српске трагедије која, према ономе што се дешава, ускоро неће бити измијењена, јер можда српски народ нема ни критичну масу интелигенције, да би се спасио и наставио да живи као срећан европски народ. ——————–


Белешке 1 Слава је хришћанско испуњење, пуноћа једног осјећања заједнице који је као такав код Срба постојао очигледно још прије крштења, као архетип (праобраз) литургијске заједнице. 2 Сви наводи из текста Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија “Јошанички никољдански покољ” у књизи аутора овог рада Десети круг II, Подгорица 1994., стр. 4-6Тихомир БурзановићИз књиге: Јагње Божије и звијер из бездана vidovdan.org, октобар 2011.

Ивона Живковић: ГЛОБАЛНИ ГЕНОЦИД? Posted: 04 Feb 2013 11:04 PM PST

Ивона Живковић: ГЛОБАЛНИ ГЕНОЦИД?

19.01.2012. за ФБР приредила Б. Диковић Иако отпор коришћењу соје (посебно генетски модификоване) траје несмањеном жестином већ годинама и на Западу и на Истоку, најтиражнији медији у Србији скоро да уопште не посвећују пажњу овом проблему. У Србији, на жалост, никада није ни вођена нека озбиљна кампања против коришћења соје у исхрани као ни генетски модификованих усева, па је чак и дозвољен њихов увоз. Највише се увози управо модификована соја. Код већине грађана не постоји ни довољно знања о томе шта се све у овој области ради и какве су последице конзумирања генетски модификоване хране. Што је још горе и сама соја, органски узгајана, има бројне штетне последице ако се користи у људској исхрани. Оно што желим да вам предочим овим текстом су управо нека сазнања о соји која би требала да буду позната свима који је користе или храну купују у супермаркетима. Јер, веровали или не, соја и њени деривати су данас практично свуда и скоро ју је немогуће избећи. Налази се под различитим именима у многим прехрамбеним производима (хлебу, конзервама туњевине, чоколадама, бомбонама, виршлама и осталим месним пређевинама, многим освежавајућим напицима, сладоледима (корнетима) и другим вафлима, у дечијој храни, у лековима итд. Наравно, свако има права да сам одлучи чиме ће се хранити, али под условом да може да бира. Ко и шта стоји иза политике наметања соје и њене ГМ варијанте читавом свету? Можда одговор више него застрашујући лежи у следећем пасусу. Неки научници тврде да континуирана употреба соје у припремању дечије хране представља облик геноцида, јер су информације које ћемо вам у наставку предочити доступне научницима већ деценијама. Дакле, немогуће је да се то не зна. Али, соја је упорно у храни која се индустријски производи и дистрибуира широм света. У својој књизи „Семе уништавања: Скривени план генетске манипулације“ Бил Енгдал тврди да постоји ђаволски план како Вашингтон и четири англо-америчка пољопривредна џина планирају да доминирају светом патентирајући форме живота како би придобили контролу над производњом хране у читавом свету и то са разлогом који је застрашујући – редукција људске популације. Он наводи и речи Хенрија Кисинџера из 1970. : „Контролом нафте контролишеш државе, контролом хране контролишеш људе“.

Кисинџер је данас високи функционер једне од најмоћнијих светских невладиних организација “Савета за међународне односе”. Њихово главно седиште у Њујорку налази се у згради саграђеној


на земљишту које им је поклонила породица Рокфелер, иначе прави власник компаније Монсанто, главног произвођача ГМ соје и других ГМ усева. Јеврејска породица Монсанто из Луизијане је у 18. веку била позната као власник и дилер робова. Али, пођимо редом. Аустралијанка Елејин Холингсворт некада је била позната холивудска глумица са уметничким именом Сара Шејн. Када је окончала филмску каријеру посветила се борби за здраву исхрану. У својим књигама и на свом Интернет сајту она годинама води жестоку борбу са транснационалним корпорацијама које производе храну и које се у тежњи за што већим профитом не либе да као “здраву храну” препоручују ону која је не само нездрава већ и веома опасна. Што је још горе овај бизнис се повезује са фармацеутском индустријом па се ствара обострана добит -преко хране се људима здравља поремети, а онда следи скупо лечење. Холингсворт је посебно обрадила учинак соје у људској исхрани. Она не само да је нашла бројне научне радове урађене пре више деценија који недвосмислено показују да је соја веома опасна намирница, већ је жестоко оптужила корпоративне ловце на добит да финансирају научнике, лекаре, популарне магазине о здрављу и новинаре који соју препоручују као “веома здраву”. Најгоре је што се ова “здрава храна “ препоручује мајкама и деци и то чине баш лекари, мада већина из незнања. И не само соја, већ и нуспродукти соје, који би требали да заврше на отпаду као на пример сојин лецитин, продају се и користе са етикетом “добо за здравље”. Највећи проблем са сојом је, пише Холингсворт, што зрно соје садржи бројне фитоестрогене. То је уопштен назив за хемикалије које се налазе у биљкама, а имају естрогенско ђеловање. Практично делују као хормони. У природи се фитоестрогени јављају како би помогли регулацију циклуса парења код животиња, а у синтететичком облику се користе у исту сврху у сточарству. Популарне контрацептивне пилуле су такође једна таква синтетичка верзија намењена за људску употребу и функционишу као женски хормон естроген. ЗАШТО БИ БЕБАМА ДАВАЛИ ПИЛУЛЕ ЗА КОНТРАЦЕПЦИЈУ? Али, ако се фитоестрогени користе у великим дозама или у дужем временском периоду, они имају противестрогенски учинак. Фитоестрогени једноставно ремете рад хормона у организму. Јаке дозе се користе и у хемотерапији за убијање ћелија рака. Поменимо да све ћелије у организму међусобно комуницирају, а да се комуникације одвија и унутар саме ћелије од мембране ка језгру. За то су задужени хормони и они увек морају бити у одређеном балансу. Дисбаланс носи ћелији погрешне информације. Фитоестрогени садрже десетине подврста као што су: цоуместани, изофлавони, лигнани и стероли, од којих свака даље садржи подврсте. Соја садржи пуно изофлавона, укључујући и подврсте генистеин, цоуместрол и даиџеин. Научници већ дуги низ година знају да изофлавони у соји могу пореметити функцију штитне жлијезде, доводећи до аутоимуне болести, па чак и рака штитњаче. Још педесетих година двадесетог века фитоестрогени су повезивани са повећаним бројем случајева рака, неплодношћу, леукемијом и поремећајима у раду ендокриног система. “Charlotte Gerson са америчке Клинике за злоћудне болести Герсон, објавила је резултате детаљно спроведеног истраживања о раку које доказује да је фитоестроген генистеин канцерогенији од ДЕС-а (diethylstilbestrola), синтетског естрогенског лијека који је даван милионима трудних жена, највећим делом у раздобљу од 1938-1971. Мало је оних који нису чули за смртне случајеве и ужасне патње које је овај лек проузроковао безбројним женама и њиховим кћерима,” подсећа Холингсворт. Учестале последице хормонске неравнотеже изазване асимилацијом великих количина естрогена откривене су у великом броју случајева чак и код деце. А одакле тај естроген? Из хране за мале бебе и сојиних напитака којима своју децу хране њихови брижни родитељи – често на стручну препоруку лекара. Холингсворт каже да је то вероватно иста врста “стручног” саветовања која пуни популарне магазине о здрављу и исхрани, а да су у ствари главни финансијери тих магазина фармацеутске компаније или сами произвођачи соје, као на пример Монсанто. Поред тога постоје “лекари” и “научници” који новац воле више од свега. Обични људи верују лекарима и често не размишљају својом главом па не виде очиту нелогичност да


се потпуно истим састојком (естроген из соје) који се преписује женама у менопаузи како би им се продужио одређени хормонски баланс који се у менопаузи мења, даје новорођенчади као “здрава” храна. Једноставно речено: храњење малих беба храном на бази соје једнако је као да им дајете пет контрацептивних пилула дневно. «Количина естрогена у 100г сојиних бјеланчевина одговара количини естрогена садржаној у једној контрацептивној пилулули”, по мерама изнетим у једној швајцарској здравственој установи још шездесетих година прошлог века, када су ове пилуле постале модерне. Моносодијум глутамат (МСГ) је једна од неколико форми слободног глутамата који се често налази у храни. Једна канадска студија недвосмислено је показала да састојци слободне глутаматске киселине (МСГ) и слободне аспартичке киселине које су опознате као неуротоксини, представљају саствни део формуле за прављење хране за бебе. Присуство ових неуротоксина у исхрани беба представља проблем јер се у њиховом мозгу још није довољно развила крвно – мождана баријера која спречава да токсини из крви уђу у мозак. Занимљиво је и да се у свакој формули за прављење беби хране, на пример, на Новом Зеланду налази соја, што је потврдила и њихова влада. Тамо су мајке формирале и удружење против оваквог коришћења ГМ соје, док је Влада сматрала да је токсикација ГМ сојом била веома мала те да закон који ту концентрацију дозвољава није прекршен. На основу чега је процењена концентрација која није штетна, сасвим је друго питање. Такође је мајке забринуло и откриће да неке формуле за бебе садрже одређене врсте ГМ соје која никада није ни била тестирана на људима или то није било спроведено у складу са прописаном процедуром. Свеједно, оваквих случајева има широм света, и свуда постоје јасни покушаји да се и садејству можних корпорација и влада у храни на овај или онај начин, у већој или мањој количини нађе ГМ соја. Пијење сојиног “млека” (уколико сматрате да се то може назвати млеком) за време трудноће, као и у претходно описаном случају са ензимима, често блокира стварање мајчиног млека (правог млека) што затим логично доводи до “неопходности” да се новорођенче храни заменом и то баш “млеком” од соје.

НИЈЕ МЛЕКО СВЕ ШТО ЈЕ БЕЛО Један од главних криваца зашто је соја токсична крије се и у чињеници што њезино зрно садржи велике количине алуминијума који је зрно упило из тла на коме расте. Тако је 1997. Одбор за прехрану Америчке академије за педијатрију објавио да «у мајчином млеку има од 4 до 65 нг/мл алуминијума док дечија храна направљена од соје садржи између 600 и 1.300 нг/мл». Алуминијум је један од најраширенијих минерала у земљишту, али у већини усева се не задржава или га саме биљке не конзумирају у великим количинама. Биљка соје, међутим, таложи у својим махунама велике количине овог метала.


“Сојино млеко садржи 100 пута више алуминијума од нетретираног крављег млека. Да бисте добили ову белу текућину невиног изгледа која се примамљиво слива на фотографијама атрактивних реклама потребно је провести цели низ поступака. Јер сојино млеко се не може измусти”. Да ли сте икада видели сојину краву”, пита Холингсворт. “Сојино млеко се добија када се грахорице (махуне) соје мељу на високој температури, а затим се опасним растварачима, од којих неки остају у добивеном сојином брашну, отклањају преостале масноће. Потом се брашно у процесу сепарације намењеном уклањању фиброзних влакана меша с лужнатим раствиором и шећерима. Прописи које су донеле власти кажу да је та количина толико незнатна да није важна”

“Бавећи се истраживањима за потребе своје књиге наишла сам на дванаест хемикалија које се након наведеног поступка обраде додају соји”, открива Холингсворт. Контаминација алуминијумом је додатна и због технологије обраде јер се грахорице тада потапају у алуминијумске танкове и испирају киселином. Тако се одређена количина алуминијума задржава и у прерађеној соји који онда доспева у организам. Поред алмунијума, откривено је да дечија храна од соје садржи високу концентрацију мангана. Према неким истраживањима спроведеним у Калифорнији “производи сојиног млека садрже око 80 пута више мангана него што га има у мајчином млеку, што новорођенчад излаже ризику да ће у првим недељама живота примити превише мангана.» Осим нарушавања њиховог осетљивог хормоналног система, сад је већ нашироко раширена и појава да мале бебе које пију сојино млеко пате од озбиљних гастроинтестиналних поремећаја. “Међународна корпорација “Нестле”, власник произвођачке марке “Carnation”, главни је заговорник конзумирања соје. Можда их се сећате као компаније која је донела дечију храну припремљену од соје у земље Трећег света, потискујући храњење мајчиним млеком и убијајући – према подацима Светске здравствене организације – 1,5 милиона деце сваке године. Они то и даље раде, бесрамно форсирајући сојино млеко за новорођенчад попут “Alsoya-e” упркос свим доказима да је оно смртоносно. Али то не треба да нас чуди ако се узме у обзир величина тржишта које прекрива овај производ”, пише Холингсворт. Магазин “Insight on the News” цитирао је 2001. процену једног независног стручњака да од укупног годишњег прихода од 3 милијарде долара од продаје хране за бебе, само на производе од соје заради се 750 милиона долара. Данас ова бројка вероватно премашује милијарду долара. Лабораторија за процену здравствених ризика америчког Министарства енергетике објавила истраживање које показује да изофлавони у соји ђелују на исти начин као и забрањени инсектицид ДДТ изазивајући деобу и умножавање ћелија рака дојке. Један научни тим са Тајванског државног универзитета је 1988. под вођством др. Теодора Каја приметио да је већ више од пола века познато да соја изазива повећање штитње жљезде, посебно код жена и деце. И угледни токсиколог др Мајк Фицпатрик из Новог Зеланда, који предводи праву кампању против конзумирања соје, написао је 1998. научни рад у коме је навео већину објављених открића о опасностима од сојиних изофлавона. Резултате истраживања је посло и америчкој Федералној Агенцији за Храну и Лекове (ФДА). Ту се наводи и следеће: «Сојини изофлавони повећавају ризик од обољевања од рака дојке… Сојини изофлавони доводе до поремећаја менструалног циклуса током и до три мјесеца након што су унесени у организам… Концентрација генистеина који се налази у производима од соје довољна је да подстакне ћелије дојке на почетак процеса ћелијске деобе… Постоји забринутост да жене које једу изолате сојиних беланчевина учесталије обољевају од епителијалне хиперплазије.» КАКО ЈЕ СОЈИН ЛЕЦИТИН ПОСТАО “КОРИСТАН ЗА ЗДРАВЉЕ” ”Соја садржи више фитичне киселине од било које друге житарице или махунарке (грахорице).


Проблем са фитичном киселином је што она спречава апсорпцију свих минерала, а посебно калцијума. Колико је минерални дефицит узрок многих болести, за које се наводно још поуздано не зна како настају, може се видети овде. Такође је откривено да су алергијске реакције на соју далеко чешће од алергија на остале врсте махунарки (грахорица). Чак и Америчка педијатријска академија признаје да би рано излагање соји кроз индустријски произведену храну за бебе могло представљати главни узрок касније алергије на соју код старије деце и одраслих. “Верујући «гласинама», један мој упорни критичар рекао ми је да «засигурно зна» да кад соја проклија из ње изађу сви отрови. Не могу га уверити ни знанствени докази да се клијањем соје генистеин претвара у цоуместрол који је тридесет пута јачи од естрогена”, записла је у својој књизи Елејн Холингсворт. Као нуспроизвод приликом прераде сојине грахорице добија се лецитин. То је вискозна маса, жуто браон боје, специфичног укуса и мириса. Сиров сојин лецитин је смеша фосфолипида и уља, са активним дејством, захваљујући комбинацији липофилног и хидрофилног карактера у молекулу фосфолипида. За разлику од разноврсних масноћа које се у великом распону природно јављају у јајима, орашчићима, семенкама и авокаду, овај нуспроизвод соје је увек ужегао, а извлачи се из талога који остаје након што се из грахорица соје одстрани уље. Дакле, сојин лецитин садржи велику количину растварача и пестицида. Али… Уместо да га баце на депонију за одлагање токсичног отпада где и припада, произвођачи су за њега отворили још једно високо профитабилно тржиште називајући га «здравим» додатком храни. Тако ће вам “стручњаци” (потплаћени) пласирати причу о његовој “изузетној улози у правилном метаболизму, ресорпцији масти, смањењу холестерола, обнављање ћелија нервног система, успоравењу страња…” и свему другом што сте спремни да купите за своје здравље. На вама је да у то поверујете, пошто се сами научним истраживањем вероватно не бавите. И да јесте научник из ове области – то кошта. Лецитин је у индустрији хране прихваћен као емулгатор, средство за дисперговање чврстих честица, стабилизатор пене, средство квашења и опуштања и средство за контролу кристализације. Али, њгова особина је и да има способност да изазива оштре болове у зглобовима (који се често погрешно дијагностикују као артритис) и стварање тешког облика гихта. “Дуготрајно конзумирање соје изазива рак и безбројне друге по живот опасне болести, уништава кости, уништава хормонски систем, како људи тако и животиња, те потискује сексуални нагон. Чак и да се преко ноћи уклони из наше исхране, соја је тако дубоко усађена у прехрамбени ланац и тело свакога ко ју је икад појео да ће њени негативни учинци здравственим проблемима мучити и оне који још нису ни рођени”, навео је др Фицпатрик. СОЈА У ИСХРАНИ АЗИЈАЦА Они који саветују узимање соје често наводе да је то главни састојак хране у Азији (а познато је да тамо најмањи проценат људи обољева од рака или од остеопорозе). Поред тога наводи се да је соја као храна почела да се користи у Кини још хиљаду година пре нове ере. Тако је створена лажна прича да исхрана сојом спречава развој остеопорозе. Овај погрешан закључак потиче од веровања да је мањи проценат оболелих од остеопорозе у Азији јер се тамо већ хиљадама година конзумира соја па се са њом уноси и витамин Д. Истина је да се у Азији соја користи више као зачин у храни са морским плодовима који су богати Д витамином који се заправо налази у њиховим масним наслагама. То није Д витамин из соје. Напротив, конзумирање соје управо повећава потребу тела за витамином Д, јер соја дефинитивно лишава организам калцијума. Од соје која се користи као део јапанске кухиње , веома мали део је узгојен из генетски модификованих култура које доминирају данас западним тржиштем. “Осим због сиромаштва или за време глади, Азијци конзумирају соју у врло малим количинама – 7 до 8 грама дневно – а већина те соје је ферментирала од три до пет година да би се из ње уклонили токсини. Јапанци једу мале количине тофуа (производа од соје) и мисоа као дио супе богате минералима, након чега следи месо или риба, што неутралише један дио токсина. Практично у Азији се користи соја углавном као зачин другим традиционалним јелима.Такође је створен мит да производи од ферментиране соје попут темпеха и натоа садрже високе количине витамина Б12. У тим се аргументима не спомиње да се врста витамина Б12, која се налази у соји, убраја у неактивне облике Б12 које људско тело није у стању да искористи. Неки су истраживачи чак изнели претпоставку да овај облик витамина Б12 може спречити абсорпцију витамина Б12 из других извора.


Са друге стране, горка истина коју произвођачи соје не наводе је висока стопа кретенизма у делу Кине где људи нашироко конзумирају соју (зато што су превише сиромашни да би приуштили неке друге врсте беланчевина) и повезује се са оштећењем мозга, пошто гоитроген из соје лишава штитну жлезду потребне количине јода. Новозеландски токсиколог др. Мајк Фицпатрик каже: «Епидемиолошко истраживање у Кини показало је да конзумирање великих количина соје не штити од рака дојке. Још неколико сличних истраживања оповргава теорију да соја помаже у превенцији рака дојке». “Др. Рејмон Пет и његови сарадници показали су да је конзумирање тофуа (ферментиране соје) повезано с деменцијом. У опсежном америчком истраживању на узорку од осам хиљада америчких Јапанаца са Хаваја спроведена је процена конзумирања тофуа у средњим годинама живота, те његова повезаност с функционисањем мозга и структуралним променама у каснијем животном добу. Научници су спровели радиолошко снимање неурона у мозгу и опсежно истраживање когнитивних функција, а након смрти испитаника извршили су обдукцију. Откривено је да је повећано конзумирање тофуа повезано с индикацијама мождане атрофије и когнитивних оштећења у каснијим годинама живота. На аутопсији је код испитаника, који су обилно јели тофу, чак откривено отекнуће мождане шупљине и смањење тежине мозга. Ово истраживање објављено је у часопису “The Journal of The American College of Nutrition, 2000., а затим и у “William Cambell Douglassovom glasniku”. Данас се на Западу соја не ферментише (као у Азији) да неутралише токсине, већ се обрађује на начин који “денатурише протеине и повећава ниво канцегогености”. Она и не садржи комплетне протеине, па не може ни бити коришћена као замена животињских протеина. Дакле, закључак да Азијаткиње од рака и остеопорозе штити соја потпуно је нетачан. Како је претходно речено, њихове навике и прехрана у потпуности су друкчији од западњачких и подразумијевају врло ограничене количине хране лошег квалитета, каква се обилато користи на Западу. Осим тога, оне не замењују маслац који садржи витамин Д за маргарин добијен од сојина уља који је тако популаран међу обманутим Западњацима. Поред тога у соји се налазе инхибитори неких ензима, посебно трипсина, што може изазвати озбиљне пробавне сметње, односно битно се може смањити унос беланчевина те хроничан мањак есенцијалних аминокиселина.

У тестирању на животињама откривено је да она тиме што кочи варење протеина утиче на функцију панкреаса. Познато је данас да је главни узрочник рака поремећај у метаболозму због неправилног рада панкреаса. Ово је исти случај и са дијабетесом. И овде је још једна заблуда у вези коришћења соје у Азији и на Западу где је раширено веровање да соја може потпуно да замени протеине у исхрани. То није тачно јер она и не садржи комплетан животински протеин. Али, соја је стављана као неизбежна намирница у исхрани оних који промовишу вегетаријанство. Занимљиво је како најутицајнији медији дају велики публицитет вегетаријанству. Да ли је то случајно или је циљ управо промоција соје?


Поменимо овде случај популарног бившег Битлса, Пола Макартнија и његове жене Линде који су годинама били промотери вегетаријанске исхране па су имали и своју вегетаријанску смешу названу “Linda Mc Cartney”. Линда је 1998. изнанада умрла од рака дојке, а већ следеће године ББЦ је објавио да је након тестирања њихове смеше откривено да садржи ГМ соју. Пол Макартни је тврдио да му није било познато да се у смеши налази ГМ соја. Питање је, међутим, зашто је овај већ пребогати пар пропагирао соју и вегетаријанство и морао да продаје своје име уз вегетаријанску смешу? Да ли су били за то заврбовани од неке моћне корпорације која поизводи ГМ соју? Да ли су тако они који су следили своје популарне идоле коришћени као заморчићи за тестирање ГМ соје? За овакву претпоставку за сада не постоје докази, али касније ћемо видети на шта су све спремне корпорације које производе и дистрибуирају ГМ храну и ко стоји иза њих. НАСТАВИЋЕ СЕ…

You are subscribed to email updates from СРБски ФБРепортер To stop receiving these emails, you may unsubscribe now. Google Inc., 20 West Kinzie, Chicago IL USA 60610

Email delivery powered by Google

СРБски ФБРепортер - дневни журнал 05.02.2013.  

СРБски ФБРепортер је волонтерски пројекат покренут у циљу разбијања режимског медијског мрака.