Page 4

националне солидарности. Уосталом, сама начела хришћанске аскезе и самосавлађивања подстицајно би деловала на рационално трошење оскудних економских ресурса и самим тим смањења социјалних тензија. Или како би владика рекао: „Храна која је могла бити довољна за тридесет лица кад се постило, данас је једва довољна за десет лица. Ипак су оних тридесет били здравији и снажнији и задовољнији, него ових десет у наше време. Тако је Бог благосиљао наше претке због поста. А са нама који не постимо, бива оно што је речено Јеврејима: Јешћете али се нећете наситити.“ МОБА, ЗАДРУГА И ЗАДУЖБИНА Уз начело Средњег система, србски народни социјализам живео је и кроз древне народне установе као што су: моба, задруга и задужбина, које, како запажа србски националистички идеолог Владимир Вујић, представљају истинске стубове патријархалног, домаћинског поретка националне слободе и социјалне правде у Срба. То су три основна србска народна облика културе домаћинства, који обухватају наш србски поглед на свет, на човека и живот. Задруга, као живот за друга, јесте заједница која одгаја начело одговорности и удруженог рада, уз подређивање чисто личног интереса интересима заједнице, било породичне било радне. Она је израз вере у Бога и народну заједницу, израз љубави према тлу и родној груди. Док задруга везује домаћинске кругове у чврсте моралне заједнице, моба чини основу племените социјалне помоћи. Моба као право хришћанско начело делатне љубави према ближњима, облик је дубоког осећања заједничке одговорности за све оне којима је помоћ нужна. Трећи чинилац србског народног социјализма јесте установа задужбине, која представља израз вере у вечни живот и бригу за вечно духовно постојање. Она је израз вечне србске везе са небеским, и као таква представља вертикалу која спаја са Небом и држи људске заједнице, овде на земљи, и њихове односе – задругу и мобу, у вези са Врховним Домаћином света, Богом. Рушењем Средњег система и гушењем ових чинилаца србског народног социјализма, србски народ је као и данас, западао у кризе и сломове, претварајући се у безобличну масу подобну за сваку експлоатацију. Стога, крајње је време да почнемо да обнављамо ове облике србске домаћинске културе, јер се будућа слободна и снажна Србија може створити и одржати само на њиховим темељима. Они су уткани у народни закон живота и актуелни су независно од техничко-цивилизацијских околности у којима се човечанство налази, и наш србски народ у њему. ●

04

ВОЈСКА СМЕНЕ 02 2012

Радник Наша идеја србског радништва и његовог национал-синдикалистичког организовања, представља један од стубова нашег социјалног концепта за који се боримо, насупрот капиталистичком тоталитаризму и јаловом левичарском паролашењу и демагогији. Радник као носилац стваралачке снаге нације, био је и остао објекат најгрубљих манипулација. Његов труд се обезвређује а енергија каналише у погрешном смеру, насупрот националном интересу и социјалној правди. Ми смо за радикалан раскид са таквим стањем, па отуда препознајемо и истичемо барјак борбе за социјалну правду и права радника, као неизоставни део долазеће националне револуције. Међутим, и сами појмови „радника“ и „радништва“ често су предмет манипулације и конфузне интерпретације. Отуда је корисно прецизно дефинистати овај појам у савременом контексту. Ми имамо у виду три нивоа радништва. Радник је у том смислу вишеслојан појам који у себи садржи више потпојмова, то јест појмовних концентричних кругова, који кумулативно и органски сачињавају једну целину. Појам радника у најширем смислу, за нас подразумева радног човека који је оријентисан ка тежњи да сопственим радом (интелектуалним или физичким) обезбеђује егзистенцију, личну и породичну. У мало ужем смислу, појам радник укључује сва лица која су у радном односу а имају послодавца (за разлику од најширег појма радника, овде су искључени припадници самосталних делатности). И у најужем смислу, имамо у виду класичне раднике, прегаоце и делатнике послова који су претежно физичког карактера (фабрика). Овакво схватање радника укључује све радне људе, а искључује капиталисте, израбљиваче и антинационалне псеудорадничке паразите свих боја и фела. Национална омладина, као везивно, ткиво уз струковно и синдикално организовање као носеће стубове, представља грађу за несаломиву кулу националног и социјалног просперитета заједнице. Кулу, која ће уз благодат Божију, одолевати свим таласима антинародног и експлоататорског муља. ●

Војска смене #2  

Други број часописа Србске Акције.

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you