Page 38

„Они су Систем, инструкција, догма, корупција, терор институција, репресија убија; мафија, мурија, држава, хајдучија, кадија, судија, а ми смо Револуција!“ је оснажио црначке расистичке организације, попут „Нације ислама“ (милитантни покрет афро-америчких муслимана), али је свој израз нашао и у црначкој реп музици. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година настаје тзв. „гангстер-реп“, као специфична подврста овог жанра. Гангстер-реп пре свега карактеришу текстови песама, који говоре о уличним бандама и афирмишу насиље, дрогу и блудничење. Међутим, још једна честа карактеристика гангестер-репа су и текстови који обилују мржњом према белим људима. Apache, Menace Clan, Paris, Brand Nubian, Ice-T, Dr Dre, Ice Cube, Da Lench Mob, само су неки код многих реп извођача у чијим песмама се најотвореније позива на пљачкање, силовање и убијање белих људи европског порекла. Треба ли онда да чуде резултати релевантних истраживања која су потврдила везу између наглог пораста кривичних дела у којима су извршитељи црнци, а жртве бели људи, са порастом популарности тзв. гангстер-репа? Амерички медији, наравно, резултате ових и сличних истраживања прећуткују, али је гангстер-реп иако најконтраверзнији постао и најкомерцијалнији правац у реп музици и хип-хоп култури. „Тако ствари стоје – није ти ово Америка. Опет није јасно нешто, дечко лепо ти је рек’о: Није ти ово Америка! Ми репујемо бело...“ Захваљујући медијима, популарност реп музике није заобишла ни Европу. У Србији се већ крајем осамдесетих појављују преве реп групе. Репери у Србији су годинама углавном само покушавали да копирају црначке репере у музици, тематици текстова и стилу живота. Међутим, двехиљадите су донеле одређену промену. Појављују се извођачи, попут бенда „Београдски синдикат“, који се издижу изнад глупе одушевљености примитивним животним стилом „секс, дрога и насиље“, и покушавају да озбиљно и критички сагледају стварност – стање своје државе и народа. По први пут патриотизам, брига за народ и породицу постају теме песама домаћих реп музичара. Чак шта више, уз култну рок групу 357, „Београдски синдикат“ је својим албумом „Дискретни хероји“ постао најснажнији музички глас пробуђене србске омладине, која воли своју земљу и свој народ и која више не жели да трпи демократску диктатуру анти-србског и антиљудског Система. „Синдикат“ је дао глас незадовољству и пркосу дискретних хероја свих генерација, који „рано се буде, раде послове труле да би плаћали рачуне“ и који „поштено се труде, ходају, не 38

ВОЈСКА СМЕНЕ 02 2012

пузе да би постигли успех“. И Бошко Ћирковић, познатији као Шкабо, један од чланова „Београдског синдиката“, сасвим обичан момак из београдског насеља Дорћол, а данас породичан човек, у свом соло ангажману следи ову људску и патриотску линију. Линију отпора злу. У томе га следе још неки, али нажалост и даље малобројни србски репери. Да национализам у реп музици није само србска појава сведочи „Грот“ – руска реп група из града Омска, која је део креативног удружења “ЗАСАДА Production”. Овај бенд чине Виталиј Јевсејев и Дмитриј Герашченко. Тандем је познат по својим патриотским и православним текстовима, као и песмама против алкохола и дроге. Овде треба споменути и Андреја Позднухова, репера из Москве, познатијег као Бледный (Bledman), који је члан групе 25/17 (по стиху из Старог Завета – Језекиљ 25,17). Ту је, затим, бенд D-man 55, пројекат Сибирский Синдикат и још неки. Још један јако добар пример налазимо у Француској. Човек по имену Голдофаф је репер-националиста из Париза, који наступа широм Француске и међу тамошњим национал-револуционарима је веома цењен због својих патриотских и хришћанских текстова. Примери национализма у реп музици могу се наћи у још неким европским земљама, али о њима нећемо овом приликом. На питање да ли музичка форма која је настала у црначким четвртима америчких градова може да понесе поруку националне свести и слободарске борбе белих Европљана, одговор је дало време. Уосталом, и pокенрол као и целокупан опус савремених музичких жанрова насталих на Западу током двадесетог века, имају претежно ваневропске корене, те су као такви узети сами по себи у потпуном раскораку са музичком и духовном традицијом белог европског човека. Међутим, у условима владајућег етичког колапса и моралне срозаности савремене Европе, показало се да квалитетни и смислени текстови често могу оплеменити музику и стварати од ње значајно оружје национал-револуционарне борбе за духовни и културни препород. Музичком укусу наших читалаца препуштамо коначан суд, а искреним србским и европским националистима који се баве реп музиком дајемо нашу подршку. ●

Војска смене #2  

Други број часописа Србске Акције.

Војска смене #2  

Други број часописа Србске Акције.

Advertisement