Page 29

листа покушао да убије неког министра, иако тај студент уопште није био повезан са Легијом. И мада је суд ослободио Кодреануа и његов покрет свих оптужби, изборна кампања Легије била је знатно уздрмана и ниједан легионар није освојио место у Скупштини. Међутим, Јевреји и њихови румунски плаћеници нису могли задуго да спречавају раст популарности Легије. Кодреану и његов отац победили су на допунским изборима у Молдавији, 1932. године, и добили места у Националној скупштини.

Како је подршка Легионарском покрету све више расла, његови јеврејски противници су се све мање трудили да испоштују норме демократског процеса, за који је Кодреану наводно представљао толику претњу. Историчар Еуген Вебер, који свакако није био присталица Легије, о тадашњем јудео-румунском естаблишменту је написао следеће: „На сваку реалну опасност по успостављени поредак, његови носиоци су посезали за свим расположивим средствима, ма како она насилна или незаконита била. Војска, полиција, жандармерија, војни и цивилни судови, административни апарат са свим њиму доступним начинима застрашивања и шиканирања, све то је било мобилисано против онога који би се усудио да се успротиви Систему.“ Године 1933. либерална влада Јона Дуке, на иницијативу њеног министра спољних послова, Николаеа Титулескуа, иначе једног од главних јеврејских агената у Румунији, поново је забранила Легију. Убрзо су уследила нова масовна хапшења: хиљаде легионара било је одведено у концентрационе логоре. Међутим, у румунском правосуђу још увек је било честитих људи. Кодреану и његови легионари још једном су ослобођени оптужби.

Наредне три године Легионарски покрет је добијо на снази и угледу. Кодреану је по градовима организовао радничка удружења, чији је број чланова временом нарастао на преко 13 хиљада. Легионари су одржавали контакт са европским националистичким покретима. Један легионарски контингент се борио у Шпанији против бољшевизма. Јон Мота, најближи сарадник Корнелија Кодреануа, и легионар Василе Марин погинули су у Шпанији као добровољци. Народ и свештенство у Румунији дочекали су тела пострадалих јунака уз највеће почасти. На изборима децембра 1937, партија „Све за Отаџбину“, иза које је стајала Легија, постала је трећа по снази партија у земљи. То је отворило могућност стварања коалиционе владе, на челу са Кодреануом. Међутим, један човек је томе стао на пут – краљ Карол II, коме је устав давао право да подржи или да не одобри владу коју би предложила Национална скупштина. Карол је био човек ауторитативних склоности, али слабог карактера. Његова непримерена веза са Јеврејком Магдом Лупеску (девојачко Волф), као и његово расипништво и похлепа, довели су до тога да га је његов отац, краљ Фердинанд, лишио наслеђа. Али након Фердинандове смрти, Карол се 1930. вратио из Француске и уз сагласност владајућих странака свргнуо свог сина Михаила, а на престо поставио себе и Магду Лупеску. Отада су Јевреји у Румунији сву наду полагали у грамзивост и сујету Карола II и у контролу коју је његова јеврејска љубавница имала над ослабљеном монархијом. Подучен од туђинаца које је држао за саветнике, Карол је наступао хитро и лукаво. Одбио је да призна владу у чијем саставу је била Легија. Убрзо након што је опонумоћио слабију десничарску странку да формира владу, краљ Карол је фебруара 1938. приграбио власт за себе и своје јеврејске господаре. Формирана је марионетска влада којом је тобоже управљао патријарх Мирон, а заправо главну реч је водио министар правде, сурови Арманд Калинеску. Калинеску је одмах наредио хватање легионара. И мада је Кодреану распустио политичко крило свог покрета и одбијао предлоге да се против незаконитог режима употреби сила, ухапшен је и на монтираном суђењу

пред војним судом осуђен на 10 година тешког присилног рада, због наводне завере против државе. Иако је био затворен, Корнелије Кодреану је својим огромним моралним ауторитетом и даље утицао на легионаре, који су сада на сваком кораку били прогоњени. Јевреји су тражили његову крв, а Магда Лупеску, попут савремене Саломије, тражила је од свог љубавника да убије Кодреануа. Била је дубока ноћ када су 29. новембра 1938. године, Кодреану и тринаест његових сабораца били изведени из својих ћелија у затвору Рамнику Сарат. Испред их је чекао камион, у који су натоварени и одвезени у шуму. Тамо су, са рукама везаним на леђима, као по талмудском ритуалу, сви до једног задављени. Када су већ били мртви, убице су сваком легионару пуцале у потиљак. Сутрадан је званично саопштено да су Кодреану и његови другови убијени у покушају бекства.

Међутим, победа Кодреануових убица није трајала дуго. Свега две године касније, Калинеску је убијен у освети легионара, а краљ Карол, чија је сервилна спољна политика резултирала комадањем Румуније, био је приморан да абдицира. Он и Магда Лупеску заувек су напустили Румунију. Режим краља Ка-

ДРАГИ ДРУГОВИ, Вама који сте поднели ударце, клевете и страдања, доносим вести које су много више од обичне реторичке фразе: ускоро ћемо победити! Пред вашим колонама сви наши непријатељи ће устукнути. Опростите онима који вас нападају из личних разлога. Али не праштајте онима који вас муче зато што верујете у румунски народ. Немојте да мешате хришћанску дужност да праштате људима који су вама учинили неко зло, са правом и дужношћу свог народа да казни оне који су га издали... Не заборавите да мач којим се борите припада народу. Ви га носите у име народа... 2 012

ВОЈСКА СМЕНЕ 02 29

Војска смене #2  

Други број часописа Србске Акције.

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you