Page 24

По вашем мишљењу, шта су главна искушења за омладину у 21. веку? Како је наш о. Серафим Роуз рекао: „Наш абнормалан начин живота данас може бити описан као искварен и размажен. Почевши од детињства, данашње дете је унутар породице третирано као мали бог или богиња: снисходи се његовим прохтевима, све његове жеље се испуњавају; оно је окружено играчкама, забавом, угодностима; није навикнуто и подизано строго у складу са принципима хришћанског понашања, већ је препуштено да се развија у коме год правцу ишли његови прохтеви.“ Ми смо та ЈА генерација, нарциси. Живимо у свету фантазија и у младости смо ретко кад усмерени ка озбиљности живота и ка томе шта свет захтева од наших душа. Стога, када одрастемо, затровани смо жудњом за угодностима и разонодом. Живот у 19. веку био је потпуно другачији. Уместо треперећег пламена кандила које је осветљавало наше домове, данас је телевизор тај који (не)осветљава. Наше вредности више не исходе из речи Господњих или из житија Светих, већ се изливају из светлећих телевизијских кутија. Дневне собе су некада служиле за разговоре о Богу и породици, а видите сада шта смо урадили! Телевизор је у центру пажње. И где нас је то довело? Деца шетају около са мобилним телефонима прилепљеним за уши; уместо озбиљних разговора, радије имају слушалице у ушима и слушају гласну музику. Где нас је све то довело? Нас који смо толико моћнији у односу на претке због наших „достигнућа“? Заборавили смо на светост, престали да стремимо ка мудрости. Многе душе се данас напајају са рачунара, а не са извора врлине и чистоте. Блуд, криминал, убиства, самоубиства, харају улицама попут чопора дивљих паса и гутају многе, чак и људе које лично знамо. Цело наше друштво и начин на који оно функционише представља искушење за данашњу омладину. Један монах из првих векова Хришћанства је једном питао свог Старца: „Да ли ће хришћани последњих времена оживљавати мртве и чинити чуда као ми?“ Старац му је одговорио: „За њих ће већи подвиг бити да у тим временима уопште буду хришћани.“ То су времена у којима ми живимо. Друштво је у великој мери антихришћанско, због чега често изгледамо као чудновати религиозни фанатици, и то понекад чак и савременим хришћанима. Као што је Свети Антоније једном рекао: „Долази време када ће људи толико полудети, да када буду видели некога ко није није попут њих, напашће га говорећи: Ти си луд, ниси као ми!“ Многи виде панк подкултуру и оне који су се одали дрогама, самодеструктивном понашању или нихилизму, као „изгубљене случајеве“. Ви се очигледно не слажете. Зашто? Нико није изгубљен случај. Као што је Света новомученица Јелисавета рекла: „Слика Божија [која је у нама – прим. прев.] може бити засењена, али никада не може да буде уништена.“ Понекад ове подкултуре од неке особе начине снажног бунтовника, али је проблем у томе што такве особе често не знају ка чему да усмере тај свој бунт. Они знају да је свет лош, али бунт који они поседују понекад има самоуништавајуће дејство. DTTW магазин покушава да овај бунт против света усмери на здрави пут, цитирајући Светог Исака Сирина у сваком броју: „Свет је уопштени назив за све страсти... Сагледај које од ових страсти пребивају у теби, и тада ћеш знати колико си жив за свет или колико си мртав за њега.“ Са овим DTTW поручује да што више умреш за сопствене страсти и што се више одрекнеш своје воље, већи си „бунтовник“ и више одбацујеш свет. Стога ово постаје не толико физичка борба, већ се претвара у унутрашњу, духовну борбу.

24

ВОЈСКА СМЕНЕ 02 2012

Зашто користите фразу „Последња истинска побуна“? Данашње подкултуре су пуне младих људи који желе да се боре за истину кроз бунт према овом свету. Панк подкултура је вид побуне, али је лажна јер онај који је прати до краја, неминовно ће стићи до потпуног нихилизма и очаја. Ове побуне унутар подкултура могу бити ефикасне, али она истина за коју се оне боре није Истина коју ми знамо – Истина као личност, Исус Христос. За разлику од побуна овог света, DTTW није побуна која завршава у ћорсокаку, већ се завршава прихватањем нечег стварног, нечег што није од овога света. Зато се и зове последња истинска побуна, зато што и јесте једина истинска побуна. DTTW често објављује чланке о православним мученицима и светитељима. Зашто чланци о мученицима занимају ваше читаоце? Ово лажно, пластично друштво притиска душе људи који данас траже Истину. Телевизијски програми, филмови, билборди, итд., не нуде реалне и довољно добре узоре на које би људи могли да се угледају. Наше друштво се свакодневно бомбардује лажима. Тужно је рећи, али неки од нас немају ни достојне родитеље на које би могли да се угледају. Светитељи и мученици нам се обраћаују на јединствен начин и пружају пример какав многи људи не би могли да нађу нигде у свету. Својим животима они нам приказују реалност, реалност живота у Христу без компромиса. Језива страдања Светог Јустина, Св. Игњатија, Св. Ђорђа, Св. Пантелејмона и других великих хришћана из првих векова, сведоче нам о вери тако непоколебљивој да ћете сличне примере тешко пронаћи било где другде. А животи Светог Јована Шангајског, Св. Николаја Жичког, Св. Германа Аљаског, Св. Рафаила Бруклинског и других америчких светитеља, као и свих других који су живели у наше време, показују нам да Господ није напустио своју Цркву чак и у ова мрачна времена. Наше православно искуство потврђује да су светитељи стварни, живи и да нас заступају пред престолом Творца. Они су „заљубљеници у Истину“ који су потпуно жртвовали све овоземаљско како би посветили своје животе Највишој Истини, која се оваплотила у Исусу Христу. Стога, видећи како су Свети живели и какву су награду стекли, људи схватају да наша побуна није лажна, већ врло стварна, истинита. Православна вера има богату уметничку и иконописну традицију. Како уклапате ту традицију у ваша издања? Иконографија је уз Цркву од самог почетка. Према предању, Свети апостол Лука је први насликао Христа и Његову Мајку на дасци коју је узео од стола на коме су Пресвета Богородица и Христос јели. Током векова, икона је сматрана прозором ка Небу, прозором који открива онај свет који нам предстоји. Током две хиљаде година, Православље је увек истицало значај обожавања Бога целим бићем, свим нашим чулима. Иконе за нас представљају визуелни приказ теологије. У само једној икони човек може да у целости види спасење: обнову људске природе, сијање обећаног Раја, узвишеност и радост смирења... Иконе привлаче људе зато што су део свете уметности, потичу од апостолске традиције и дотичу људске душе. У нашим издањима користимо доста цртежа икона, који су посебно драги многима. Ти цртежи на један својствен начин привлаче пажњу људи. Свети Јован Дамаскин је казао да су иконе Јеванђеља за неписмене. То је истина, јер чак и особа која уме да чита, може бити неписмена за духовне ствари, а иконе таквима заиста преносе Јеванђеље.

Војска смене #2  

Други број часописа Србске Акције.

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you