Issuu on Google+

МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ I ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ Београд, 2013/2014. год.


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ Циљ теме је упознати се са:

1

Врстама закивака, начином закивања и применом

2

Врстама закованих спојева

3

Димензионисањем закованих спојева

4

Завршним прорачуном закованог споја


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ВРСТЕ ЗАКИВАКА, НАЧИН ЗАКИВАЊА И ПРИМЕНА  Заковани спојеви су чврсти спојеви машинских делова који се једном спојени, не могу без разарања раздвојити.  Остварују се помоћу закивака који се постављају у припремљене отворе делова и закивају.

 Примењују се за спајање лимова, профила и делова машина мале дебљине.  Због високог степена поузданости закованих спојева њихова примена је значајна у: - мостоградњи - градњи дизалица и кранова - при спајању лимова и профила мале дебљине - ваздухопловству.  Закивци се састоје од стабла и главе.


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ВРСТЕ ЗАКИВАКА, НАЧИН ЗАКИВАЊА И ПРИМЕНА

У табели су приказане врсте закивака, њихов облик, основне мере, материјал од кога се израђују и њихова намена.


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ВРСТЕ ЗАКИВАКА, НАЧИН ЗАКИВАЊА И ПРИМЕНА  Закивци и делови који се закивају треба да буду од истог основног материјала да не би дошло до корозије и лабављења закованог споја.  У градњи челичних конструкција као материјал за закивке користи се:

Č.0245

са

ReH  235N / mm2

Č.0445

са

ReH  335N / mm2

 За закивање лаких метала и њихових легура користе се: - закивци израђени од алуминијумових легура: AlMgSi1, AlMg5, AlMg2 Закивци од: - челика са пречником стабла d1 ≤ 8mm и сви закивци од легура лаких метала закивају се у хладном стању.

- челика са пречником стабла d1  10mm у топлом стању загрејани на t 100oC


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ВРСТЕ ЗАКИВАКА, НАЧИН ЗАКИВАЊА И ПРИМЕНА

 Рупе за закивке добијају се бушењем или пробијањем.  Упуштање рупа се врши из разлога да би се добио постепен прелаз од главе ка стаблу.


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ВРСТЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА  У зависности од међусобног положаја делова који се закивају, заковани спојеви могу бити: - преклопни - сучеони


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ВРСТЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ВРСТЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА  Преклопни спојеви остварују се преклапањем крајева основних делова.  Преклопни спојеви су једноставни за израду.  Изводе се као: једноредни и дворедни, а ређе вишередни.  Избегава се примена преклопних спојева за веће дебљине делова због допунског оптерећења споја моментом савијања M = F . c.  Код преклопних спојева закивци су једносечни јер једна површина попречног пресека сваког закивка прихвата оптерећење.


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ВРСТЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА  Крајеви делова код сучеоних спојева се сучељавају, а оптерећење се преноси посредством подметача.  Ако се веза делова остварује помоћу једног подметача, слика а) делови споја допунски су изложени савијању а закивци су једносечни. Зато се оваква веза користи за мања оптерећења и мање дебљине делова.  Допунско савијање код сучеоних спојева са два подметача, слика б) избегнуто је а закивци су двосечни, па се овакви спојеви користе за већа оптерећења.

 У прорачунима чврстоће претпоставља се да сви закивци у једном реду суделују једнако у преносу оптерећења.

 Зато се узима да пресек I - I преноси силу у пуном износу, док пресек II - II оптерећен је са 3/5 . F.


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА

 На горњој слици приказани су детаљи отвора за закивке са челичним закивцима пре закивања:

а) за двосечне закивке са полуокруглом главом и б) за једносечне закивке са сочивастом главом  Пречник челичних закивака d1 :

t  mm

d1  50t  2 mm

- најмања дебљина носећег дела у закованом споју

 Код сучеоних спојева са два везана подметача то је дебљина носећих делова.


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА  Овако израчунати пречник треба стандардизовати усвајањем првог ближег стандардног пречника d1.


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА d 7 - пречник рупе за закивке

A

- површина попречног пресека закивка

Стандардне дужине l: 2, 3, 4, 5, 6, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 22, 25, 28, 30, 32, 35, 38, 40mm. Изнад дужине од 40mm, дужине су веће узастопно по 5mm.


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА  Пречници закивака d1 и d7, као и дужина стабла l наведених у предходној табели односе се и на закивке од легура лаких метала.  Остале мере закивака од легура лаких метала дате су у табели врста закивака.  За конструкције од лаких метала и њихових легура пречници закивака су:

d1  2t  2 mm  3,2t

- за једносечне закивке

d1  t  2 mm  1,6t

- за двосечне закивке

t  mm

- мања дебљина основних делова

 Дужина стабла закивака:

4 l   ti   d1 3 7 l   ti   d1 3

- за машинско закивање

- за ручно закивање закивака са полуокруглом главом

l   ti  (0,6  1)  d1

- за ручно закивање закивака са сочивастом главом


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА  Овако добијене вредности треба стандардизовати усвајањем прве ближе стандардне дужине закивака.  Између укупне дебљине закованог споја и пречника закивка после закивања d треба да постоји однос: 2

t

i

 0,2d

 Број закивака z одређује се из два услова: 1. Да средњи напон смицања у попречним пресецима закивака s буде мањи или највише једнак дозвољеном напону sdoz (следеће табеле)

z

4 F d 2    m  sdoz

m

- број смичућих пресека закивака

2. Да средњи површински притисак између закивака и меродавне дебљине лима t буде мањи или највише једнак дозвољеном напону pdoz (следеће табеле)

F z d  t  pdoz

F

- затезна или притисна сила у споју

d t

- пречник стабла закивка после закивања

- меродавна дебљина лима


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА

Дозвољени површински притисак:

pdoz  2 zdoz

Подаци за sdoz односе се на једносечне закивке.

За двосечне и вишесечне закивке:

 sdoz  0,8 zdoz


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ЗАКОВАНИХ СПОЈЕВА


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ЗАВРШНИ ПРОРАЧУН ЗАКОВАНОГ СПОЈА  Завршни прорачун закованог споја треба да обухвати: 1. Проверу напона затезања, односно напона притиска у критичним пресецима Ak саставних делова споја

 z, p 

F F    z , pdoz Ak (b  z  d )  t

 Критични пресек за везне подметаче је у пресеку II – II.


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ЗАВРШНИ ПРОРАЧУН ЗАКОВАНОГ СПОЈА  Критични пресек носећег дела сучеоног споја је пресек I - I јер сила у овом пресеку дејствује у пуном износу.


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ЗАВРШНИ ПРОРАЧУН ЗАКОВАНОГ СПОЈА 2. Проверу напона смицања у попречним пресецима закивака

F 4 F s   2   sdoz z  m  As d    z  m 3. Проверу површинског притиска на налеглој површини закивака

p F N d  mm

F  psdoz z d t

- највеће оптерећење споја - пречник закивка после закивања

z

- број закивака

m

- сечност закивака

t  mm

- меродавна дебљина саставних делова

b  mm

- ширина саставних делова


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ЗАВРШНИ ПРОРАЧУН ЗАКОВАНОГ СПОЈА Провера на извијање  Код челичних конструкција и конструкција од лаких метала и њихових легура витке штапове тј. носеће профиле чија је виткост  >20 треба проверити на извијање.  Критични напон при коме може доћи до извијања:

k  F N A  mm2 

F  A

- највеће оптерећење - најмања површина попречног пресека профила - коефицијент извијања по  поступку, следећа табела


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ ЗАВРШНИ ПРОРАЧУН ЗАКОВАНОГ СПОЈА


ЗАКОВАНИ СПОЈЕВИ Резиме заковани спојеви су чврсти спојеви машинских делова који се једном спојени, не могу без разарања раздвојити.

остварују се помоћу закивака који се постављају у припремљене отворе делова и закивају. закивци и делови који се закивају треба да буду од истог основног материјала да не би дошло до корозије и лабављења закованог споја. у зависности од међусобног положаја делова који се закивају, заковани спојеви могу бити: преклопни и сучеони. код преклопних спојева закивци су једносечни јер једна површина попречног пресека сваког закивка прихвата оптерећење.

завршни прорачун закованог споја треба да обухвати: проверу напона затезања, проверу напона смицања, проверу површинског притиска и проверу на извијање.


005 - Заковани спојеви