Issuu on Google+

BalkanDownload


BalkanDownload

Džil Mansel

Pruži mi priliku Prevela Zvezdana Šelmić Beograd, 2013.


BalkanDownload

Tini Laventuri, mojoj divnoj svekrvi. I Majklu! Volim te i hvala ti na svemu. (Kad nam sledeći put budel sređivala baštu, možemo li dobiti fontanu Trevi?)


BalkanDownload

Poglavlje 1.

– Hajde, hajde već jednom, kasnite kao i obično. – Stojeći na tremu Eš Peri Džons je kuckao po ručnom satu dok su Klio i Vil žurili pošljunčanim prilazom. – Brže upadajte da zauzmemo mesta. Gužva je sve veća. Kao da su došli na koncert Eltona Džona. Klio je zastala da ispravi Ešovu drečavu kravatu na žuto-zelene pruge. – Ne gunđaj. Ne mogu da poverujem da si obukao tu košulju. To kao da ga je pogodilo. – Koga ti to vređaš? – Tebe. – Blagonaklono ga je čupnula za kragnu. – Pruge i kružići se ne slažu. Našli su slobodna sedišta u levom krilu crkve. Dok su svirale orgulje, Vil je proučavao raspored službi, a Klio je iskoristila priliku da se pribere. Naravno da je ovo tužna prilika – ipak se radi o kraju nečijeg života – ali ovo će svakako biti jedna od veselijih sahrana kojima je prisustvovala. A kad se malo razmisli, Lorens Laventura je imao lepšu smrt od većine ljudi. Možda bi mu se moglo i zavideti. I sam Lorens je voleo da kaže kako je porodično prezime izvedeno iz francuske reči za sreću, a on je sa ogromnim uživanjem radio sve što je mogao da to i dokaže. Koji sedamdesettrogodišnji starac, udovac, kad bi mogao da bira, ne bi odabrao da umre kao on, posle odličnog obroka uz bocu šampanjca, u krevetu s privlačnom brinetom mnogo, mnogo mlađom od sebe? Mada, s druge strane, toj nesrećnici koju je unajmio za to veče svakako je priredio šok. Jednog trenutka su se sjajno provodili upuštajući se u


BalkanDownload

najrazličitije bezobrazluke, a onda, kad se vratila u spavaću sobu s bocom konjaka i dve čaše po koje ju je Lorens poslao, zatekla ga je skljokanog na perjanim jastucima, mrtvog skroz-naskroz. - Šta misliš, hoće li se pojaviti? - šapnula je Klio osvrćući se po crkvi. Ko? - Žena s kojom je bio kad je umro! - Strogo gledano, ona ga je ubila, kad malo razmisliš o tome. - Volela bih da vidim kako izgleda. - Prepoznaćeš je po crnom kožnom korsetu - promrmljao je Vil. - Crne čarape, halteri, štikle od dvadeset centimetara... Klio ga je munula u rebra, a onda ga uhvatila podruku, zadovoljna što je došao s njom. Vil nije poznavao Lorensa Laventuru, ali ona je želela da danas bude uz nju, i on je poslušno uzeo slobodno popodne. Znao je i zašto ga je zamolila da dođe, i nije se nasmejao na to, zbog čega mu je bila zahvalna. Svakako je imala mnogo sreće što je upoznala Vila Njumana u onom noćnom klubu u Batu pre tri meseca. Bila je gužva, neko ju je munuo s leđa, prosula je piće po njegovom rukavu, posle čega su zapodenuli razgovor... i evo šta je ispalo od toga. Vil je bio lep i šarmantan, vredan i inteligentan... sve u svemu - savršen. Njen princ na belom konju najzad se pojavio i bila je presrećna zbog toga. - Možda je ona. - Vil je pokazao punačku ženu od oko šezdeset godina, koja se upravo smeštala u već pun red sedišta. - Kladim se da je to kurva iz visokog društva. - To je Efi Farnam iz Korner Kotidža. - Iz tašne joj viri kožni bič. - Ona gaji terijere. To je povodac. - Jesi li sigurna? - Veruj mi, Efi nije tip za bičeve. - To se nikad ne zna. Ispod kaputa možda nosi nešto šokantno. Dobro, ta slika joj definitivno nije bila potrebna. Srećom, pre nego što je Klio stigla da


BalkanDownload

zamisli Efi u tangama s kićankama, pojavila se Lorensova porodica. To jest, ono što je od nje ostalo. Zadržavši dah, gledala je sve troje kako polako prolaze: dve prastare, ukrućene sestre ogrnute politički neprihvatljivim krznom, oslonjene na štapove od abonosa sa srebrnom drškom. A između njih, podešavajući korak prema njihovom, Džoni Laventura. Izgledao je bolje nego obično, ovako u crnom odelu i sa začešljanom crnom kosom koja je inače štrčala na sve strane. Na trenutak je pogledao ulevo i pogledi su im se sreli, što je kod Klio izazvalo refleksni talas gnušanja. Nije mogla ništa protiv toga: stare navike teško nestaju. Onda je Džoni sklonio pogled, prošao kraj nje i zauzeo mesto u prvom redu, između starih tetaka. Klio je podigla glavu. Dobro, ne misli sad na njega. Misli na sahranu. Lorens jeste bio čovek na svoju ruku, voleo je piće i, ovaj, različite razonode, ali je svakako bio zabavan u društvu. Okupili su se da odaju poštu valjano proživljenom životu. Posle opela su svi pošli preko seoskog trga, pognuti zbog ledenog vetra, ka pabu Grm zelenike gde ih je čekala hrana i besplatno piće, kao što je bilo predviđeno Lorensovim testamentom. Pošto je tolike godine bio inventar u pabu, znao je kako da privuče klijentelu. Eš je sustigao Klio i Vila, trljajući ruke. - Sve je lepo prošlo - vedro je rekao. - Stvarno sam uživao, a ti? Opet je uspeo da zvuči kao da je bio na koncertu Eltona Džona. - Ne bi trebalo da uživaš u sahrani - strogo je rekla Klio. - Sad ćeš još otići na Amazon da je oceniš sa pet zvezdica. - Zapravo, to i nije loša ideja. Možemo pokušati u emisiji, pozvaćemo slušaoce da se jave s prikazom svoje omiljene... - Ne, ne može. To se ne radi. Gospode, vidi mi štikle. Kad su stigli do ulaza u pab, Klio se naslonila na sto u bašti i uzela papirnu maramicu da ukloni blato i travu sa cipela.


BalkanDownload

- Jesi li video kako sam počela da tonem u blato dok smo stajali oko groba? Mislila sam da ću se sasvim nakriviti i prevaliti na leđa! - Zato sam ja ostavio štikle kod kuće - saosećajno je klimnuo glavom Eš. - Znaš, danas baš dobro izgledaš. Čisto i uredno. Mada, kad pomislim koliko si me namučila, ne zaslužuješ kompliment. - To nije mučenje. To se zove konstruktivna kritika. I tebi je vrlo potrebna. Pošto je donekle očistila štikle, Klio je bacila prljavu maramicu u kantu i namestila uzanu bež suknju. Naravno da dobro izgleda: pa zar nije uložila dodatni napor da to postigne? Eto šta ti je ponos. Zato je i naterala Vila da dođe. Kad provedeš pubertetske godine trpeći nemilosrdne podsmehe i poniženja, ne želiš da se sa svojim mučiteljem ponovo sretneš dok izgledaš kao... magarac. Osećaš želju da mu pokažeš da nisi više totalni luzer, a još više da si u stanju da upecaš momka kakvog bi svaka devojka poželela da, hm, upeca. I eno ga: stajao je odmah kraj ulaza u pab, pozdravljajući sve koji ulaze i primajući izraze saučešća. Dobro, bar je u ovakvoj prilici neće osloviti sa... - Zdravo, Molima - crne oči su mu podsmešljivo blistale dok joj je pružao ruku. Možda bi se čak i sagnuo da je učtivo poljubi u obraz, ali Klio se brzo odmakla da to spreči. Ne mogu da poverujem da mi je to rekao. - Zdravo, Džoni. Primi moje saučešće. Tvoj tata će nam svima nedostajati. - Hvala. Izgleda da će od sada u selu biti mnogo manje galame. Odmerio ju je pogledom i nasmešio se još šire. - Odlično izgledaš. Naravno da izgledam. Okrenula se da pokaže Vila. - Ovo je moj momak, Vil Njuman. - Moje saučešće - učtivo je rekao Vil dok su se rukovali.


BalkanDownload

- Hvala. E pa, Molima, uspela si da pribaviš sebi novog momka. Baš dobro. Koliko čujem, oni prethodni se nisu baš proslavili. Dakle, stvarno se nije promenio. Klio je osetila želju da mu odgovori nešto otrovno, ali savladala se; ipak ne bi bilo prikladno. Osim toga, prokletstvo, ništa nije mogla da smisli tako brzo. Umesto toga se okrenula i udaljila. - Sad razumem šta si mislila - rekao je Vil kad su se dovoljno odmakli. A zašto te zove Molima? Sećanja su ponovo nagrnula. Samo neko ko je u pubertetu pretrpeo slična mučenja može da razume kako to izgleda kad te neprekidno zadirkuju. - O, to je urnebesna priča. Nekada sam u školi bila stvarno vredna, pazila sam na času, stalno sam imala pitanja i uvek sam znala odgovore. Jednog dana sam se toliko uzbudila što znam odgovor na stvarno teško pitanje da sam podigla ruku i viknula „Molim ja!” Svi su se maltene upisali od smeha. I ništa se tu više nije moglo, preostale tri godine školovanja to mi je bio nadimak. Važila sam za štreberku. Neka deca su mislila da mi je ime zaista Molima. - A on te još zove tako, posle toliko godina - Vil je glavom pokazao ka Džoniju. - On je to i izmislio - uzdahnula je. Naravno da više nikad nije podigla ruku u razredu, da je prestala da postavlja pitanja i da obraća pažnju na odgovore. Dobro, možda ne može baš sve da svali na Džonija Laventuru, ali on je svakako učestvovao u tome. Njeni hormoni su ionako divljali, upala je u društvo nemirnih devojčica i ocene su počele da se kvare. Kad je na maturi potpuno zabrljala, osećala je nešto nalik na izopačeni ponos zbog toga. Eto, vidite sad, pogledajte te užasne ocene! Eto vam dokaz da nisam više štreber! - Siroče moje - Vil ju je pogladio po ramenu kao da je teši. - Hoćeš da ga izmlatim umesto tebe?


BalkanDownload

- Da, molim te. Samo što valjda ne bi trebalo. Ipak je ovo sahrana njegovog tate. Osim toga, mada Klio to nikad ne bi glasno rekla, Džoni je bio viši od njega i oduvek je bio sportski tip. Bilo bi vrlo neprijatno ako bi nalupao Vila kao vreću. Pa ipak, lepo od Vila što se ponudio. Posle jednog sata i nekoliko pića, društvo je počelo da se zagreva; svi su se opustili i Klio je prestala da se ježi svaki put kad bi primetila svog neprijatelja. Zar nije glupo što se još uvek tako oseća? Možda, ali ona to ne može da promeni. Prošlo je trinaest godina otkako su zajedno išli u školu. Kad joj je bilo šesnaest, odustala je od daljeg školovanja i našla prvi od bezbroj poslova koje je radila. Džoni je nastavio da reda odlične ocene - ha! Ko je sad ispao štreber? - a potom se upisao na umetničku akademiju. Posle se preselio u Njujork, pa je samo povremeno svraćao u Čenings Hil da obiđe oca, mada ga je Lorens očito obaveštavao o njenim nimalo sjajnim uspesima što se tiče momaka. U to vreme lakše biste u selu sreli Elvisa lično nego Džonija. Uz kombinaciju vrednog rada i poznanstava s pravim ljudima, počeo je da stvara sebi ime svojim skulpturama od žice. Sreću Laventurinih svakako je nasledio. Kako je vreme prolazilo, njegove skulpture su postajale sve veće, a tako i njegov ugled, do izložbe na kojoj je sva njegova dela velikih dimenzija otkupio jedan milijarder, vlasnik lanca kazina. Džoni je preko noći postao poznat, tipična slavna ličnost koju viđate podruku sa ovom ili onom manekenkom. A Klio, koja je o tome čitala u časopisima, počela je da ga se gnuša toliko da se sama tome čudila, jer to je bilo potpuno i krajnje nepošteno. Kad bi neko ko je dobar čovek doživeo nešto divno, ona se radovala tuđem uspehu. Ali da se sve ovo desi nekome ko to uopšte ne zaslužuje... to stvarno nije pošteno, zar ne? Vil je pogledao na sat. - Moram da idem - rekao je izvinjavajući se. - Naravno. Hvala ti što si došao. Morao je da se vrati na sastanak u Bristol, gde je radio, a potom ga je čekao večernji turnir u skvošu. Klio ga je zagrlila i cmoknula u usta.


BalkanDownload

- Vidimo se u petak - rekla je. - Jedva čekam. Hoćeš li ti biti dobro? - Naravno. Imam stariju sestru da me čuva. Ebi je bila petnaest godina starija i neizmerno razumnija; trenutno je pored bara ćaskala s nekim susedima. - Nadam se da i hoće. Nemoj mi izvoditi striptiz - naredio je Vil. -Nemoj pričati s lepim momcima - pokazao je dvojicu neobrijanih matorih farmera pognutih nad kriglama u uglu. - Srećno na skvošu - Klio ga je još jednom poljubila. - Hvala. Dolazim u petak, odmah posle posla - mahnuo joj je uputivši se ka vratima. - Ćao. - A mogu i ja da dođem kod tebe - predložila je Klio. - Ako će biti zgodnije. - Hmmm, znaš šta? Mislim da bih radije bio ovde kod tebe. Nasmešio se i značajno podigao obrve; dvojica drugara s kojima je delio neuredni stan u Redlandu bili su stvarno neobuzdani, voleli su da piju i stalno su se zavitlavali, tako da njihovo prisustvo nije baš doprinosilo romantičnoj atmosferi. Vil nije želeo da ona sluša njihove prostačke šale; objasnio joj je da bi bilo sasvim drugačije da je ona samo prolazna devojka, ali ona to eto nije, mnogo mu je važnija. Kad je to čula Klio je osetila da joj se srce ispunjava nadom. Zamisli samo kako će ona i Vil izgledati kroz godinu dana. Gledajući ga kako odlazi, zadovoljno je uzdahnula. Vil Njuman. Klio Njuman. Možda je on stvarno onaj pravi. A onda se ponovo naježila začuvši glas iza sebe: - Dakle, to ti je momak, Molima?


BalkanDownload

Poglavlje 2.

Činilo joj se da joj krv ključa. Klio se obuzdala i klimnula glavom. Nema potrebe da pokaže Džoniju kako deluje na nju; ume ona da se savlada. – A sad je pobegao i ostavio te samu? – Mora da se vrati na posao, zbog važnog sastanka. Ima veoma odgovoran posao. – Stvarno? Blago njemu. – Džonija ovo kao da je zabavljalo. Kako mu uspeva da čak i tih nekoliko reči zvuči kao da joj se ruga? Klio se divila tom daru. Naravno da je znala kako nije on kriv što je prekinula školovanje, ali duboko u sebi još uvek je u to verovala. Volela je svoj posao u Henlizi limuzinama, ali eto, da joj dani u školi nisu postali nepodnošljivi, ko zna dokle je mogla stići? Samo nebo je granica... mogla je postati, pa, recimo, astrofizičar! Pa, možda bi poželela da bude astrofizičar. Ko zna šta je za to potrebno. Fizika, verovatno, i uz nju... hm... astrologija? – Dakle, taj Vil Njuman je ljubav tvog života? Vidiš? Čak ni sada ne odustaje. Zar ne primećuje kad je dosta? Odlučila je da ostane uzvišena i smirena. – Možda. Zasad nam ide vrlo dobro. A kako je kod tebe? Džoni se iskezio i prevrnuo očima. – Ne baš sjajno. Žene su temperamentna stvorenja. Mogu da budu prilično


BalkanDownload

teške. Žene. Stavljao joj je do znanja koliko je popularan, koliko ga progone horde očaranih ženki. Klio se učtivo nasmešila, pokazujući da je to uopšte ne zanima. - Šta će biti s Rejvensvudom? - upitala je da bi promenila temu. - Prodaću ga, valjda. Ako uspem. - Džoni je odmahnuo glavom. - Treba da ga oglasim na tržištu, što pre to bolje. Nije idealno vreme, naravno, ali nikad se ne zna. Možda će naići neko ko će videti u njemu potencijal. Bilo bi sjajno kada bih našao kupca pre Božića. Postoji mogućnost da kupim stan ispod mog, ako uskoro dam ponudu. Mogao bih da ga pretvorim u fantastičnu galeriju. Zastao je i zagledao se u Klio. - Zašto pitaš? Možda ste ti i tvoj dečko zainteresovani za kupovinu? O da, vrlo logično; Rejvensvud je sedmosobna vila s baštom većom od fudbalskog igrališta. Mada, s obzirom na to koliko je velika bolje bi bilo reći imanje, a ne bašta. - Mogla bih da pomenem to Vilu. A onda ćemo početi da uplaćujemo loto. - Koliko tražiš? Slegnuo je ramenima. - Sutra dolaze neki agenti za nekretnine da pogledaju mesto i da mi daju procenu. Nisam u toku, ali rekao bih da će biti negde oko dva i po, verovatno. Dva i po miliona funti! Klio je zamislila taj broj, sa svim onim nulama koje se protežu preko papira. Ima li Džoni pojma koliko je to ogromna svota novca? Rekao je to opušteno kao da je nešto potpuno uobičajeno... No dobro, izgleda da će ona i Vil ipak propustiti ovu priliku. - Želim ti sreću. Idem da porazgovaram s ljudima. Već je pošla, ali on je imao još nešto da kaže:


BalkanDownload

- Taj tvoj dečko. Da li radi u privatnom zdravstvenom osiguranju? - Šta? Ne. Zašto? - Samo sam pitao - Džoni se nasmešio krajičkom usana. - Tako nekako izgleda. Uuuuff... - O, dušo, tu si - dočekala ju je Ebi saosećajno. - Videla sam da pričaš sa Džonijem. Ugnjavio te je, je li? Evo, gucni malo moj malibu. Klio se uvek mogla pouzdati da će je sestra oraspoložiti. Ebi je danas izgledala divno; kosa boje meda padala joj je u talasima na ramena, a lice joj je blistalo; u tome je udela imala i šminka, koju inače nije koristila osim u „posebnim prilikama”. Pa ipak, sestrinsko saosećanje ne treba preterano iskorišćavati. - Imam bolju ideju. Što ne bih uzela sebi celo piće? S obzirom na to da Lorens časti. Što znači da Džoni plaća račun. Zapravo, hajde da uzmemo duplo. Suvo belo, molim - Klio je mahnula Debori koja je radila za šankom. - Divno, hvala. Izgleda da se ljudi ipak ne menjaju - nastavila je pošto je otpila vino. - Tražiće dva i po miliona funti za očevu kuću. Pitao se da li bismo Vil i ja hteli da mu damo ponudu. A voleo bi da sve bude gotovo pre Božića, jer želi da kupi još jedan stan u Njujorku i da ga pretvori u galeriju. Mislim, zar nimalo ne mari što je Lorens upravo umro? Što se njega tiče, to je samo fini mali dobitak u pravo vreme... Prosto da ti se smuči. - Da li je to tirada? - Tom, Ebin muž, izgledao je vrlo zadovoljan sobom. Ha, tu reč još nikad nisam upotrebio. Ali to je to, zar ne? Meni definitivno zvuči kao tirada. Klio se nasmešila, jer je Tom stvarno dobro izgledao u tamnom odelu za sahrane, s jarkoplavom košuljom koja mu se divno slagala s bojom očiju, Uvek joj je bilo čudno kad ga vidi u nečemu drugom sem u uobičajenoj prašnjavoj majici i farmerkama za posao. Čak se i podšišao u čast Lorensove sahrane.


BalkanDownload

- O da, jeste tirada. Neki ljudi to zaslužuju - klimnula je glavom i otpila još vina. - Ali nekada ti se dopadao - primetio je Tom. - Šta? - Klio se ukočila. - Ni slučajno! - Mora da jeste. Ako ti se nije dopadao, zašto si pristala kad te je pozvao da izađete? Zaboga. Primetila je da se Ebi iznenada zagledala u nekakav končić na svojoj bluzi boje bronze. Srce je počelo da joj lupa kao ludo. - Ne znam o čemu govoriš - rekla je. Tom se sad već smejao, preteći joj prstom. - Ma hajde, znam da je bilo davno, ali ipak se desilo. Džoni Laventura te je pozvao u školski disko i ti si pristala, a onda... hej, pazi na piće! - Tome! - Ebi ga je munula laktom i prekorno pogledala. - Umukni. Klio ih je gledala otvorenih usta. - O, bože, ti znaš za to? Oboje znate? To je bila njena najdublja, najmračnija, najsramotnija tajna iz mladosti. Sve ove godine čuvala ju je i krila, tešeći se da jeste napravila od sebe jezivu budalu, ali barem njena porodica ne zna za to. Osim... pogledala je Ebi, pa Toma, pa ponovo Ebi... izgledalo je da još kako znaju. - Zaboga, kakav si ti brbljivac - okomila se Ebi na muža. - Hej, pa bilo je davno. - Tom se široko nasmešio kad im se pridružio Eš. - Zašto je sad bitno? - O čemu to pričate? - zainteresovao se Eš, poznat po svojoj bezgraničnoj radoznalosti. - Nemoj mu reći! - žurno je rekla Klio. - O onome kad je Džoni Laventura rekao Klio da je lud za njom, pa je


BalkanDownload

pristala da izađe s njim. Divno, baš ti hvala. - O da, u školskom disku za kraj polugodišta - klimnuo je glavom Eš. E, sad je dosta. Eš se doselio ovamo pre samo tri godine. Klio se okrenula ka njemu i podigla glas. - Zar svi znaju za to? - Pa, ovaj, da. Mada sam mislio da bi to trebalo da bude tajna. Nije trebalo da ti saznaš da svi znamo. Klio je progutala knedlu. Ono što se tada desilo bilo je dovoljno da ostavi mladoj devojci emotivne ožiljke za ceo život. Zapravo, bila je sigurna da joj i jeste ostavilo ožiljke. Otišla je u školski disko za kraj godine bez ikakvih očekivanja, osim da će piti bezalkoholne napitke, igrati s društvom i lepo se zabaviti. Kada joj je prišao Džoni Laventura i zatražio da razgovaraju napolju, u prvi mah je odbila, ali on ju je bukvalno preklinjao sve dok je nije savladala radoznalost pa je popustila. A onda, kad su se našli napolju, Džoni joj je mucajući priznao svoja prava osećanja. Pokazalo se da joj se rugao samo da bi prikrio koliko mu se zapravo sviđa, ali sada više nije mogao da krije šta oseća. Dok joj je to govorio, njegove divne tamne oči čežnjivo su gledale u njene, a drhtavim rukama joj je gladio ramena. Očarana izjavom i jedva sposobna da pojmi šta joj se dešava, Klio se naslonila na grubi spoljašnji zid ženskih svlačionica, neizmerno dirnuta: mora da je mesecima skupljao hrabrost za ovo. Onda ju je Džoni nesigurno pozvao da izađu sledeće nedelje, i mada zapravo nije želela da izađe sa njim, znala je da ne može da odbije. To bi mu uništilo samopouzdanje. Šesnaestogodišnjim dečacima lako je povrediti ego, bilo bi suviše okrutno da ga odbije... samo jedan odlazak u bioskop, a onda će mu blago nagovestiti da bi bilo bolje da ostanu samo drugovi... Nasmešila se Džoniju i rekla da će izaći s njim, naravno, istovremeno osećajući ogromno zadovoljstvo pri pomisli da će, ha, sve one odvratne devojčice koje su stale na njegovu stranu i zvale je Molima sada morati da


BalkanDownload

budu ljubazne prema njoj. Bio je to divan trenutak, upravo onakav preokret o kakvom šesnaestogodišnjaci sanjaju, a njoj se eto desio... Bože, bilo je divno! Ne samo da će od sada sve biti dobro, nego mu se čak nije ni osvetila, nije mu se narugala iako je lako mogla, nije rekla ništa zlobno. A sada je izgledalo kao da se sprema da je poljubi. Jedan poljubac nikom neće škoditi, zar ne? Iskreno rečeno, koristiće joj malo vežbe. Zabacila je glavu i zatvorila oči, napućila usne i čekala... Nečiji glasan smeh tačno iznad njene glave svakako nije bio nešto što je očekivala da čuje. Za njim je usledio opšti kikot i lupa, kao da je neko stajao na lavabou tik ispod otvorenog prozora i sada se okliznuo i pao. Neko ih je prisluškivao. Nekoliko njih, sudeći po zvucima. Eto, takve su devojčice iz njenog razreda. Potpuno nezrele. Ali zar je važno hoće li ih čuti? Pružila je ruku da umiri Džonija. - U redu je - rekla je - ne brini zbog njih... I tek tada se upitala zašto Džoni više ne gleda u nju. Kikot je prerastao u gromoglasan smeh, a kroz otvoren prozor pojavila se glava Mandi Elison. Sva je sijala od zadovoljstva. Otvorila je ona svoja odvratna ogromna usta i proderala se: - Ha ha, ne mogu da verujem da je nasela, bio si sjajan! Klio se okrenula ka Džoniju, sva izbezumljena: - Šta joj to znači? On se bledo osmehnuo i ustuknuo. - Izvini, kladili smo se u pet funti hoće li mi uspeti. Sada su se svi penjali na lavaboe: na prozorima su iskakale sve nove i nove glave. Svi su se smejali, sve glasnije. Kad je konačno shvatila šta se dešava, Klio je pocrvenela kao rak. Džoni je slegnuo ramenima i raširio ruke.


BalkanDownload

- Nisam ni pomislio da bi pristala. Želela je u isto vreme i da je zemlja proguta i da brizne u plač. - Rekla sam to samo zato što mi te je bilo žao! - Ha ha ha ha ha! Da, naravno, baš zato! - rugala se Mandi Elison. - Ali istina je! On mi se ne sviđa! - Ali si poverovala da se ti sviđaš njemu - kezila se Mandi. - Kao da je to moguće, Molima. Ha, ovo je najbolji štos ovog meseca. I koštao me je samo petaka. Kad je to rekla, pogledala je Džonija. - Džabaka. Kad je po Klio došao tata da je odveze kući, zatekao ju je ispred škole. Čekala je tamo više od sata. Unutra se disko upravo završavao. - Jesi li dobro, dušo? Nisam očekivao da ću te zateći kako me čekaš napolju. Jesi li se lepo provela? Kako da mu kaže? Nimalo nije želela da je porodica sažaljeva. - Nije bilo loše. - Odlučila je da proguta bol i poniženje. - Mada, pred kraj je postalo pomalo dosadno. - O, baš šteta - tata ju je blago munuo. - Jesi li plesala s nekim momcima? - Ni sa kim mi se od njih nije plesalo. Sve je to gomila luzera - rekla je Klio. Sada, za barom u Grmu zelenike, stid je bio isto onoliko dubok kao i nekad davno. Klio je pogledala Eša, Toma i Ebi. - Ko vam je rekao? Eš je slegnuo ramenima i pokazao Ebi. - Ti si mi rekla, zar ne? Pre nekoliko godina.


BalkanDownload

- Meni je ispričao Tom - dodala je Ebi. - Odmah pošto se sve desilo. - Stvarno, zašto bih sad ja bio kriv za sve? Svi su se tome smejali, tu u pabu, dan posle diska - pobunio se Tom. - Ispričao nam je Stjuart Elison. Njegova sestra Mandi je sve videla. Ma sve je bila samo šala. Klio se jedva savladala da ne počupa Tomu tu lepo podšišanu kosu. Dakle, sve ovo vreme bila je predmet podsmeha čitavom selu. Kao što se ponekad dešava s dobro čuvanim tajnama za koje čovek ne bi ni pomislio da bi mogle ostati u tajnosti, ona o tome uopšte nije imala pojma. Još gore - kao so na ranu - sva je prilika da se Džoni, kad bi ga sad upitali, ne bi ni setio te večeri u školskom disku kad je najlakše u životu zaradio pet funti.


BalkanDownload

Poglavlje 3.

Natpisi „Na prodaju” stajali su pred kućom već nedelju dana. Pošto je zadužio advokate da se postaraju za to, Džoni je odleteo nazad u SAD već sutradan po pogrebu. Klio je bila zauzeta pranjem vetrobrana na bentliju koji će voziti to popodne, ali je zastala kada je videla dva automobila kako usporavaju i zaustavljaju se pred Rejvensvudom. Nije bezobrazno gledati ih, zar ne? Time pokazuje da je dobra susetka pazi da neko ne provali u kuću. Mada, par koji je izašao iz kestenjastog volvoa stvarno nije ličio na provalnike. Iz drugog auta je izašao, videlo se i izdaleka, agent za nekretnine. Naravno, pošto je ovde reč o Džoniju, sasvim je moguće da prvi ljudi koji dođu da pogledaju njegovu staru porodičnu kuću smesta odluče i da je kupe. Klio je klečala na zadnjem sedištu bentlija žustro usisavajući ispod vozačkog mesta kad ju je neko uštinuo za zadnjicu. - Au! - Žurno se prevrnula na bok i uperila cev usisivača u Eša kao pištolj. - Nemoj to da radiš. Njemu su oči poigravale. - Nisam mogao da izdržim. Kada vidim tako slatku guzu kako mi se njiše pred nosom, prosto moram da je uštinem. Očito se vratio s posla. Loša strana vođenja jutarnje radio-emisije svakako je to što se nehumano rano ustaje, ali prednost je u tome što sve obaviš i završiš do deset pa se vratiš kući pre jedanaest. Klio je isključila usisivač i uzela krpu za glancanje. - Dodaj mi vosak. Kako je bilo danas? - Fenomenalno! Da si se potrudila da slušaš, ne bi morala da pitaš.


BalkanDownload

Kad se povede reč o njegovoj radio-emisiji, Ešova skromnost nije znala za granice. Otkako su ga pre otprilike tri godine namamili da pređe iz male komercijalne stanice u Londonu i preuzme jutarnji termin na radiju BVR, uspeo je da poveća slušanost za sedamdeset posto. Bio je zvezda stanice, sve brojnija publika prosto ga je obožavala. Osim lokalnih slušalaca, sada su ga preko interneta slušali i ljudi iz celog sveta. U svojoj emisiji je zračio samopouzdanjem, duhovitošću i neodoljivim šarmom. Žene i devojke svih godišta obožavale su ga, i Eš je to koristio, čitajući uživo pisma obožavateljici i zabavljajući slušaoce indiskretnim pričama o svom holivudskom stilu života i divljim, testosteronskim ljubavnim avanturama. U stvarnosti, izvan studija, njegovo samopouzdanje je nestajalo. Ne, to zapravo nije bilo tačno: u društvu prijatelja, ljudi koje poznaje, bio je sasvim u redu, ali ako se pored njega nađe nova, privlačna ženska osoba, Eš se smesta gubio. Kao da su mu dementori isisavali životnu radost, a umesto toga ubacivali trapavost i nespretnost. Pred zapanjenim posmatračima Eš Peri Džons se podmlađivao za desetak godina i pretvarao u užasno stidljivog, gojaznog i neprivlačnog tinejdžera. I nikakva prijateljska intervencija nije ga mogla spasti, mada je Klio mnogo puta pokušala. Sam Eš je mirno priznavao da je uspeh na poslovnom planu najviše što može da postigne, ali da bi bilo lepo kada bi uspeo fizički da se preobrazi poput Breda Pita kada je gostovao u Prijateljima kao nekada debeli štreber iz škole. Nažalost, Ešu se to nije desilo. Možda i jeste delimično izgubio višak kilograma koji su mu zagorčali školske dane, ali i dalje mu je dosta ostalo; nikada neće biti vitak. Uvek će biti krupan. Kosa mu je bila neodređeno plava, neuredna, neupadljiva. Što se tiče lica, ostavljalo je utisak kao da je sastavljano od delova koji su preostali - nakrivljen nos, podbradak, čupave obrve i pomalo nesimetrične uši. Možda je to bio kliše, koji je baš on prvi pomenuo, ali Eš je stvarno imao lice idealno za radio. Naravno da je na internetu bilo njegovih fotografija i da su radoznalci mogli da ih pronađu, ali ogromna većina slušalaca nije imala pojma kako on izgleda. Što je značilo da su devojke koje bi se dovoljno zainteresovale za njega slušajući ga kao voditelja obično doživljavale težak šok kada ga sretnu uživo.


BalkanDownload

- Nisam mogla da slušam tvoju emisiju. Bila sam na poslu - rekla je Klio. Eš izvi obrvu. - Na poslu? - Da, na poslu - mahnula je ka njemu krpom za glancanje. - Bilo je stvarno slatko, najstvarnije. Jedan bračni par je slavio zlatnu svadbu. Deca su se udružila da ih pošalju na fantastično putovanje, i to kao iznenađenje. Jutros su mislili da će po njih doći običan taksi. Mušterije uzbuđene i oduševljene što se voze limuzinom možda prvi put u životu, Klio je najviše volela. One su bile nadoknada za muku oko ćutljivih, uobraženih biznismena koji su uslugu uzimali zdravo za gotovo, za užasnu buku koju je podizala uzbuđena mladež kada maturira i konačno napušta školu, i za muku oko obuzdavanja nacuganih žena koje slave devojačko veče. Gospođa od jutros, blagoslovena bila, briznula je u plač na zadnjem sedištu bentlija: - Bože - uspela je da prozbori između jecaja - čime sam zaslužila tako divnu porodicu? Pa ja sam najsrećnija žena na svetu! - Pomisli samo koliko bi dodatno uživali u vožnji da si im pustila moju emisiju. - Ti baš nikad ne odustaješ? Važno ti je jedino da podigneš slušanost svoje emisije. Ako hoćeš da budeš koristan, bolje idi i napravi mi šolju čaja. - Pardon. - Eš se lupio po grudima. - Pred tobom stoji buduća globalna superzvezda. - Neka bude dobar i jak, s malo mleka i dve kocke šećera. Otišao je u kuću i kroz pet minuta se vratio s dve šolje čaja. Njoj je, naravno, uvalio onu sa ženom u bikiniju čiji bikini nestane kada se šolja ugreje. Klio se naslonila na zid koji odvaja njihove bašte od ulice, i baš tada je troje posetilaca izašlo iz Rejvensvuda. Za trenutak su zastali da porazgovaraju, a onda je agent za nekretnine uskočio u svoj auto, mahnuo im i otišao. Gospodin i gospođa, koja je imala izrazito mršave noge, nakratko su se osvrnuli po selu, a potom joj on pridrža vrata pre nego što će i sam šesti u


BalkanDownload

svoj volvo. - Šta misliš, hoće li je kupiti? - upitala je Klio. - Moguće je. Ona baš liči na flaminga. Eš je začkiljio. - A izgleda i da slušaju Četvrti program. Besprekorni smeđi volvo glatko je krenuo, prošao pored paba, a onda, umesto da skrene levo ka izlazu iz sela, napravio krug oko trga i uputio se nazad ka njima, pretećom brzinom od dvadesetak kilometara na sat. Eš ga je pratio pogledom pevušeći melodiju iz Ajkule. Gledana izbliza, žena je još više ličila na flaminga: oči su joj bile crne i okrugle, nos nalik na kljun i morala je da zabaci glavu da bi niz njega pogledala u Klio i Eša. - Dobro jutro. Živite ovde, je li? - S neodobravanjem je pogledala golu devojku na šolji. - Upravo smo bili da pogledamo Rejvensvud. Selo izgleda fino i tiho. Jesu li ljudi uglavnom zadovoljni što žive ovde? - Zadovoljni? - dobroćudno je ponovio Eš. - Ma oduševljeni su. Znači, zainteresovani ste za kuću? Žena je skupila usne kao poreski inspektor. - Možda. Ali moramo da saznamo nešto više o Čenings Hilu pre nego što se odlučimo. Moj muž i ja volimo mir i tišinu. Da li je ovo selo tiho? - Pa, ne bih rekao da je baš tiho. Imamo svojih trenutaka - rekao je Eš. - Prosto je... obično. - Šta to znači? - muž ga je pažljivo gledao. Klio se zapitala kako li im je u braku. - Ljudi retko prave žurke - objasnila je. - Više je to... nasumična buka. Na primer, tinejdžeri na motorima... oni su zapravo dobra deca, samo ne misle na buku kad se trkaju po trgu. Čulo se da su oboje glasno udahnuli. Žena se stresla. - Motocikli?


BalkanDownload

Makijaveli bi se oduševio. - Ne svi - požurila je Klio da je umiri. - Neki imaju samo mopede. Ali u ponoć se sve prekida. Čovek je iskolačio oči. - Agent za nekretnine to nije pomenuo. - Nikakvo čudo! Ali ostatak sela je sjajan - Klio je oduševljeno klimala glavom. - Sjajan pab, tamo se svašta dešava. Začas ćete se sprijateljiti sa svima, pogotovo ako volite karaoke! Volvo je napustio selo mnogo brže nego što je došao. Eš je uhvatio Klio za ruku i udario joj packu. - Bila si vrlo, vrlo nevaljala. - Baš me briga. Ne dopadaju mi se. Ta žena je izgledala kao da bi mi najradije iskljuvala oči. - Ako ih oteraš, agencija za nekretnine će te naći i likvidiraće te. Na to nije ni pomislila. Klio je slegnula ramenima. - Ne bi se uklopili u selo. - Ma da, i to nema baš nikakve veze s tim što želiš da namestiš zvrčku Džoniju Laventuri. Prokletstvo, kako je Eš to pogodio? Klio je namestila nedužno lice. - To je strašno i pomisliti. - Ali za tebe je sjajna prilika za osvetu. On očajnički želi da što pre proda imanje. Ti si verovatno to upravo sprečila. Stvarno bi ti se moglo desiti da ti polomi noge. - Ma hajde, doći će neko drugi i kupiće. Neko milion puta bolji, a onda će i tebi biti drago što sam ovo uradila. Uostalom - nastavila je skočivši sa zida da bi mu vratila praznu šolju s golom devojkom - Džoni je u Njujorku, nema šanse da sazna, zar ne?


BalkanDownload

Poglavlje 4.

Nešto se dešava: Ebi je stomak vezan u čvor, i ne zna šta da radi. Možda bi se lakše snašla da ima više iskustva sa muškarcima, kao njena mlađa sestra. Klio jeste izlazila sa svakakvim tipovima pre Vila, ali barem je stekla nekog iskustva sa momcima. A kada si udata dvadeset tri godine za vedrog, jednostavnog, potpuno opuštenog čoveka, koji je odjednom preko noći postao povučen i dalek, to ti okrene ceo svet naglavačke. Tu nije moglo biti greške: Tom se stvarno ponašao kao neko ko čuva nekakvu užasnu tajnu. Još gore, odbijao je da prizna da nešto nije kako treba. Obično raspoložen i spreman da zbija šalu oko ma čega, sada je bio neki potpuno drugi čovek. Kada je jutros ponovo pokušala to da pomene, pogledao ju je kao što nikada nije, brecnuo se na nju da prekine, a onda izjurio iz kuće. To je bilo strašno. Ebi je poslednja tri dana provela u strahu. Na samom vrhu spiska sumnji nalazila se mogućnost da Tom ima ozbiljnih zdravstvenih problema. Da nije otkrio neku kvržicu, otišao kod doktora i saznao užasnu vest? To joj je bio najveći strah. Osim toga, mada bi njoj to bilo nezamislivo do ove nedelje, postoji mogućnost da on ima ljubavnicu. Tomovo ponašanje toliko se promenilo da sad to možda više i nije nezamislivo. Zar se ne kaže da žena uvek poslednja sazna? Mili bože šta ako on zaista ima drugu? Ako spava s njom? Šta ako ona i poznaje tu ženu... možda ta veza traje godinama, ali sada njena suparnica želi nešto više, navaljuje na njega, preti da će svima reći kako bi ga prisilila da preuzme nešto... da ostavi svoju dosadnu ženu i počne novi život s njom... koja je možda već trudna... Krc. Staklena zlatno-crvena jabuka u njenoj ruci prosto se slomila.


BalkanDownload

Dođavola, ova je od onih skupih, tri i po funte komad. - Ne mogu da poverujem. Još jedna! - Prolazeći kraj nje Dez Kilgor, vlasnik radnje, primetio je razbijeni božićni ukras. - Sigurno je to onaj klinac u crvenoj jakni, malopre je stajao baš tu... - Nije on, ja sam. Ja sam je slomila. - Mada je došla u iskušenje, Ebi je znala da ne može dozvoliti da za ovo okrive nedužnog četvorogodišnjaka. - Prosto je pukla, izvini, stvarno. - Dobro, dobro, nemoj da brineš. - Dez je očito primetio da je uznemirena, pa je odmah smanjio doživljaj. - Nije strašno, dešava se. Zastao je, provukao blede prste kroz crvenkastu kosu i pažljivo je pogledao. - Jesi li dobro? Ebi je klimnula glavom, odlučna da ostane pribrana. Dez je bio dobar šef, i uvek je bio posebno ljubazan prema njoj; upravo zato sada i nije podivljao zbog štete. - Izvini, dobro sam. Znaš kako ponekad naiđe dan... - Samo nemoj više ništa da razbijaš, dogovoreno? - veselo ju je potapšao po ramenu. - Te jabuke ne rastu na drveću! Dobar šef, ali ima grozan smisao za humor. Ebi je uspela da se kako-tako nasmeši. - Dogovoreno. - Uostalom, sad će šest. Hoće li Tom doći po tebe? Odmahnula je glavom: - Danas radi dokasno. Ili je zauzet seksom sa švalerkom, nikad se ne zna. Samo da nije ljubavnica... Dezu se jabučica primetno pomerila gore-dole. - Mogu da te odbacim kući ako hoćeš.


BalkanDownload

To je bilo ljubazno od njega, ali Ebi je ponovo odmahnula glavom. Prodavnica je bila samo kilometar i po od njene kuće, a šetnja će joj svakako koristiti. - Pa dobro, onda odoh ja. A u mi se razvedri, važi? Neće se svet srušiti! Oduvek je mrzela taj izraz. Šta ako se Tom zaljubio u drugu ženu? Šta ako je ta druga mlada i plodna i ako on poželi da ima decu s njom? Ebi je uzela da složi izmešane ukrase za jelku u odgovarajuće kutijice. Šta ako se upravo sada dešava ono čega se oduvek najviše plašila? Nikako ne valja kad pokušavaš da skuvaš nekome večeru i pretvaraš se da to stalno radiš. Klio je otvorila vino i usula sebi u čašu - samo da proveri da li je dovoljno dobro - a onda je sklonila kosu sa očiju i upitala se zašto to uopšte radi. Mada, znala je odgovor. To je kao kad u nekom časopisu vidiš haljinu koja divno izgleda na manekenki, pa požuriš da je kupiš zato što poveruješ da ćeš i ti tako lepo izgledati u njoj. Za ovo je bila kriva Najdžela i njene emisije o kuvanju. Najdžela je uspevala da stvori utisak kao da je priprema svečanog obroka od tri jela sasvim laka. Prevarila je Klio, navela ju je da poveruje u to toliko da je pozvala Vila da posle posla dođe kod nje na večeru koju će sama spremiti. U trenutku kada je to izgovorila, stvarno je verovala da će uspeti. Verovala je da to može, da je sposobna da očara Vila svojim kulinarskim veštinama, i to do te mere da će on svakako shvatiti da je ona žena njegovog života. Takav je bio plan, samo što je sada okružena haosom - zgrudvanim sosom od sira, piletinom koja ima zabrinjavajuće čudan ukus i zagorelim paštrnakom. - Je li sve u redu? - Vil je ušao u majušnu plavo-belu kuhinju, očito se pitajući hoće li išta biti gotovo pre ponoći. - Ma da, samo... samo da dovršim... Panično mešajući sos, Klio je razmišljala kako da izvadi grudvice iz mase. - Još samo malo!


BalkanDownload

To je bio gusti sos, neće moći da ga procedi. Ne može s njim ništa da uradi. Ako uzme cediljku za povrće, manje grudvice će proći kroz nju. Jedini način koji je mogla da smisli bio je da uzme pincetu i vadi prokletinje jednu po jednu, a to bi trajalo sto godina... - Šta je ovo? Paštrnak. Znala je da zvuči kao kao da je nešto skrivila. Kako se uopšte postiže da se deblji kraj preprži a da tanji kraj ne zagori? Kako se Najdžela snalazi sa ovim trouglastim povrćem? Vil je pogledao sos od sira. - Piletina lepo izgleda - odvažio se da kaže. Bože, piletina. Bila je presoljena, pa je pokušala to da popravi šećerom, ali rezultat je bio poprilično čudan; posle je dodala i soja sos sa kikirikijem, ali slatkoća se i dalje osećala i sad je sve podsećalo na karamele od kikirikija sa ukusom vuster sosa u tragovima. I belog luka. Ni na šta ne liči, on to ne sme da proba; ne bi mogla da podnese užas na njegovom licu. Moraće da prizna. Otpila je još malo vina i odmahnula glavom. - Znaš šta? - počela je. - Napravila sam... U pola reči ju je prekinula lupa na vratima. - Ko je to? - upitao je Vil. - Jesi li pozvala još nekoga na večeru? U glasu mu se osećala nada, kao da će mu još nečije prisustvo pomoći da pojede ono što dobije. - Ne. Možda su deca koja pevaju božićne pesme. Srećna zbog pruženog predaha, Klio je otišla do vrata i širom ih otvorila. Uuuf, nisu deca. Pred vratima je, u barberi mantilu kragnom s podignutom zbog vetra, stajao Džoni Laventura. - Klio, samo jednu reč. Bila je u iskušenju - kad god bi joj to neko rekao, osetila bi strašnu želju da drekne: „Mačići!” ili „Ragastov!” ili „Brushalter!” Ali on nije izgledao kao


BalkanDownload

da bi mu se to dopalo. Zapravo, izgledao je maltene preteće. - Dobro - uzdržala se, pitajući se zbog čega je došao. - Mislila sam da si se vratio u Ameriku. - I jesam. A sad sam opet ovde. Šta se to tako gadno oseća? Zaboga! Doduše, imao je pravo. Brokule koje je skuvala ranije ostale su u šerpici na šporetu i čekale da budu prelivene sosom od sira, čim smisli kako da povadi grudvice. - To je večera - rekla je uvređeno. - Upravo ti zagoreva. Ušao je u kuću bez poziva i uputio se ka kuhinji. - Čekaj malo! - Klio je sva nakostrešena išla za njim. Kućica je izgledala nekako manja kad se u njoj nalazio i Džoni. Bolje mu je da ne ostavi blatnjave tragove po svetlom tepihu u predsoblju. - Zaboga, zar ne osećaš? - Džoni je otišao pravo ka šporetu, uzeo plavi emajlirani tiganj sa oceđenim brokulama i ubacio ga u sudoperu. Istog časa kuhinju je ispunio oblak dima, uz preteće šištanje. - Ta ringla je trebalo da bude isključena - branila se Klio. - Mislila sam da grozno miriše zato što su to, je li, brokule! Nakrenuo je tiganj da joj pokaže unutrašnjost. Cvetići brokula bili su potpuno crni i zalepljeni za dno. Pa dobro, sad barem više ne mora da smišlja kako da popravi sos od sira. Džoni je preleteo pogledom polusprženi paštrnak, zgrudvani sos i komade piletine, a zatim se obratio Vilu. - Ti si to ozbiljno hteo da jedeš? Zaista bi bilo divno da je Vil na to tresnuo Džonija u lice, ali bilo je mnogo verovatnije da će se složiti s njim. - Čekaj malo - žurno je rekla Klio - ne sećam se da sam te pozvala da uđeš. Jeste da ovo ne može da se poredi s Rejvensvudom, ali to je njen dom, tu


BalkanDownload

je odrasla i volela je svaki pedalj svoje udobne stare kućice. - Ne? - Džoni ju je pogledao u oči. - A da li se sećaš da si razgovarala sa parom koji je bio zainteresovan da kupi moju kuću? O! Dođavola. - Šta? - Nemoj tu da se pretvaraš. Hajde, nisam došao ovamo samo da bih video kako kuvaš - sažaljivo je odmahnuo glavom. - Razgovarao sam sa agentima za nekretnine. Onda sam pozvao taj par, ljude koji su odustali pošto su razgovarali sa nekim u selu. Pre toga su bili stvarno zainteresovani - oči su mu blesnule - sve dok nisu čuli da Anđeli pakla divljaju po selu svake noći. - Hoćeš da kažeš da im je Klio to rekla? - Vil se konačno rešio da je brani. - Mislim da nije ona, znaš. Pobogu, zašto ne ume da je brani kako valja? - Siguran sam da si u pravu - odvratio je Džoni - samo, kad sam ih zamolio da mi opišu s kim su razgovarali, rekli su da je to bila crnokosa devojka od možda trideset godina, s crvenim pramenovima u kosi i velikom pegom ispod desnog oka. - Značajno je zastao. - Dakle, sad vidite zašto sam preuranjeno došao do ovog zaključka. Klio je osetila Vilovo zaprepašćenje. - Dobro, jesam ja. - Prkosno je ispravila ramena. - Ali trebalo je da ih vidiš. Ne bi se nimalo uklopili u selo. - A verovatno si i mislila da će biti zabavno da mi podvališ - dodao je Džoni. - Čestitam, uspela si. Ako ne nađem drugog kupca pre Božića, ostaću bez onog stana na koji sam bacio oko. Dakle, došao sam ovamo da te zamolim da to više ne radiš. Jer, veruj mi, nije mi zabavno. I to je bilo sve. Okrenuo se i otišao. Čim su se vrata zatvorila za njim, Vil se zagledao u Klio. - Ne mogu da poverujem da mi nisi rekla. Zaboga, čovek sa etikom. - Mrzim što on Uvek dobije sve što želi - uzdahnula je. - Jesi li šokiran i


BalkanDownload

razočaran? Zabrljala sam i pala u tvojim očima? Lagano se nasmešio. - Oprostiću ti. Uf, hvala nebesima! A kad su već počeli s priznanjima... - Ima još nešto - rekla je. - Ja stvarno loše kuvam. - Ma nemoj. Ne bih primetio da mi nisi rekla. - Vil se široko osmehivao. Hajde, poljubi me. Ko uopšte voli da jede povrće? - Ili piletinu. I ona je grozna - rekla je Klio između dva poljupca. Možemo da jedemo u pabu. Šta to radiš? Zavukao joj je ruke pod bluzu... opa, i upravo joj otkopčavao satenski grudnjak. - Prvo u krevet - promrmljao je. - Posle u pab. Miris izgorelih brokula i njoj je pokvario apetit. Zagrlila ga je oko vrata. - To mi zvuči kao odlična ideja - rekla je veselo.


BalkanDownload

Poglavlje 5.

Bila je subota uveče i Ebi je ležala u kadi punoj pene, slušajući radio emisiju u kojoj su slušaoci pričali o svojim problemima. Mislila je da će joj slušanje o tuđim nedaćama skrenuti misli s Toma, ali se prevarila. Tom je otišao na pecanje preko vikenda s dvojicom prijatelja sa posla. Navodno. Mada, sve je bilo ugovoreno pre više meseci, dakle, možda je i bilo istina. Više nije znala šta da misli. Možda su njegovi prijatelji upućeni u tu njegovu tajnu, koja god da je, pa mu pomažu da je sačuva. Svaki put kad bi pomislila na Toma s nekom drugom ženom, Ebi se srce grčilo od straha, a mučnina joj je stezala grlo. Potom je osetila stid kada je čula priču nekakve žene sa radija kojoj je muž umro a lekari su joj upravo rekli da je njihovom jedinom detetu, teškom invalidu, ostalo još samo šest meseci života. Bio veran ili ne, Tom je živ. O bože, osim ako i on krije neke užasne vesti... - ... a sada na vezi imamo Erika - rekla je voditeljka. - Dobro veče. Kakav vas problem muči večeras? - Ovaj... pa, to je problem već više godina. - Erik je zvučao užasno nervozno. - Dosad sam uspevao da sve držim pod kontrolom, ali to više ne mogu. Ne mogu više da krijem od svoje žene. Znate, ja nju volim. Mrzim što se to... ta stvar isprečila između nas. Moram da joj se poverim, ali strašno se bojim da ću je izgubiti. Mislim, šta ako ona to ne bude mogla da podnese? - Eriče, zvučite mi kao brižan muž. I veoma ste hrabri pošto ste se odvažili na ovaj poziv. - Voditeljkin glas bio je ljubazan i nekako umirujući, kao med kad polako curi po toplom tostu. - Zašto mi ne biste rekli u čemu je problem? Ebi je čekala. Sigurno se spanđao sa sekretaricom. Ili je prokockao porodičnu ušteđevinu. Ili je ubio sopstvenu majku.


BalkanDownload

- Ovaj... znate... ja sam transvestit - konačno je rekao Erik. - Oblačim se u žensku odeću već dobrih dvadeset godina. I to je sve? Ebi je razočarano uzdahnula. Posle patnji kroz koje je prošla, sigurno bi se oduševila kad bi joj Tom priznao da se u poslednje vreme ponašao onako čudno zato što voli da nosi žensku odeću. Pobogu, Erikova žena nema pojma koliko je srećna. - O, Eriče, mogu li nešto da vam kažem? To je zapravo daleko češće nego što većina ljudi i pomišlja. Mnogo, zaista mnogo muškaraca potajno oblači haljine svoje supruge ili uživa da nosi svilene gaćice ispod odela za posao. - I ja to radim. - Eriku kao da je laknulo. - Ja sam knjigovođa u preduzeću. Kad bi ljudi saznali šta nosim ispod odela... ma ne želim da se to ikad desi. Želim samo da konačno kažem svojoj ženi. - Nije mogao da se obuzdava, morao je da se pohvali: - To je sve veoma kvalitetno, znate. Nema ničeg jeftinog, nikakav pamuk niti sintetika. Sve je sto posto svila, sve iz La Perle. - O, La Perla je divna, imate sjajan ukus. - Voditeijka se sva topila od divljenja. - Ali mora da je nezgodno kriti sve to od žene. - Da, pravi košmar. Moram sve da umotavam u najlon i krijem na tavanu, na dnu kutije sa starim zavesama. Prosto više ne mogu tako... želim da moja žena zna šta radim i da me i dalje voli. Sanjam o tome da nas dvoje pođemo zajedno u šoping. - Glas mu je sad zvučao čežnjivo. - Ali šta ako joj se zgadi? Šta ako bude zatražila razvod? Ebi je spustila sunder za kupanje i sela u kadi, dok su joj se po glavi motale dve misli. Prvo, šta ako Tom jeste transvestit? Kada su onomad bili na maskenbalu, on se obukao u žensko! Ranije joj nije bilo ni nakraj pameti da je to uradio možda zato što je želeo da nosi kovrdžavu plavu periku, debeo sloj šminke i tirkiznu večernju haljinu od satena na javnom mestu. Doduše, ličio je na Pepeljuginu zlu polusestru, a dlake na nogama su se probijale kroz mrežaste čarape. A drugo, sve do sada ni pomislila nije da traga za nekakvim dokazima, što


BalkanDownload

samo pokazuje koliko pojma nije imala. Ako bi pretresla kuću, ko zna šta bi našla! Pa šta čeka? Sve je bolje od ovog užasnog stanja. Ebi je naglo ustala iz kade, obrisala se, otrčala u urednu spavaću sobu u svetlozelenim tonovima i navukla trenerku. Počeće odavde. Potom će pregledati radnu sobu, u kojoj Tom drži svu svoju dokumentaciju. Ako ni tamo ništa ne nađe, pravac uz merdevine, na tavan, pun prašine i paukova. E sad, da je ona na Tomovom mestu i da ima da sakrije nešto nezgodno, gde bi to stavila? Četrdeset minuta kasnije našla je nešto. Baš kad je pomislila da izađe iz spavaće sobe. U Tomovoj fioci s čarapama, na potpuno nemaštovitom mestu. Umalo da ni ne pogleda tamo, jer je tako očigledno. No, čim je začula šuškanje hartije i napipala presavijenu kovertu, znala je da je to ono za čim je tragala. Sada ju je ponovo obuzimala mučnina, u talasima, sve jača. Ebi je drhtala dok je zatvarala fioku i spuštala se na ivicu kreveta. O da, to je to, bez ikakve sumnje. Plava koverta, velika marka, poštanski žig od pre jedanaest dana. Tomovo ime i adresa bili su napisani ženskim rukopisom. Ako je ovo od njegove ljubavnice, ta je mnogo rizikovala šaljući ga. Mada, možda je to i bio cilj - možda je želela da se tajna sazna. Ebi je zatvorila oči. Kad jednom nešto saznaš, ne možeš se vratiti na staro. Život će joj se zauvek izmeniti. Dobro, idemo. Izvukla je iz koverte list papira. Kad ga je razmotala, na pod ispade fotografija. Osećajući da joj se nožni prsti grče od straha, Ebi ju je ostavila tamo i uzela da čita. Dragi Tome, Vidim da mi nisi odgovorio, mada si obećao, pa ti zato ponovo pišem. Jesi li se nadao da ću nestati ako se budeš pravio da ne postojim? Jer da znaš, to se neće desiti! Čitavog života sam


BalkanDownload

se pitala ko je moj tata, a sada kad sam te našla nema šanse da odustanem - ni slučajno. Drago mi je što se barem ne izvlačiš na tu temu, i što ne tvrdiš da mi nisi otac. Mama kaže da baš mnogo ličim na tebe. Uostalom, evo ti moja fotografija od prošle godine (bila sam u fazi šašavih šešira!), pa procent i sam. Nisam suviše ružna, zar ne? Stvarno mi je žao jer ti je sigurno nezgodno zbog žene, ali ja tu ništa nisam kriva, je li? Molim te, javi mi se što pre pa da se dogovorimo kada ćemo se videti. Nemaš pojma koliko sam nestrpljiva da te upoznam! (Mama kaže da te pozdravim i da je i njoj žao, ali da ti već znaš kakva je ona!) Voli te i jedva čeka da te upozna, tvoja ćerka Džordžija Ebi se sagnula, podigla fotografiju i okrenula je. Ako joj je ikakav dokaz bio potreban, Tomove nasmejane, nebeski plave oči koje su je gledale sa srcolikog lica mlade devojke bile su dovoljne. Devojka je sva sijala; imala je Tomove jagodice i potpuno isti oblik usana. Pramenovi plave kose izvukli su joj se ispod nekakvog smešnog kačketa. Nosila je velike okrugle minđuše i belu teksas jaknu. Nije bila nimalo ružna. Bila je veoma lepa. I toliko je ličila na Toma da je to bilo smešno. Ebi je polako klimnula glavom. Dakle, to je to; sada zna istinu. Tom nije bolestan. Nema ni ljubavnicu. Ali imao ju je pre dosta godina. Njen divni, otvoreni, potpuno pouzdani muž bio joj je neveran, a ljubavnica mu je rodila kćerku, koja sada - razumljivo - jedva čeka da upozna oca. Posle svega kroz šta su prošli, osećala se kao da joj zarivaju nož u stomak, ponovo i ponovo. Grčevito se obgrlila oko grudi i bolno zacvilela dok se svet rušio oko nje. Sada je znala i nije to mogla više da izbriše. Njen život više nikada neće biti isti.


BalkanDownload

Sat kasnije zazvonio je telefon. Po broju je videla da je to Dez, zove s posla. Mada potpuno izmoždena, Ebi se javila: - ... lo - promrmljala je. Zaboga, grlo joj je bilo toliko nadraženo od plakanja da joj se glas potpuno izmenio. Sad je požalila što se uopšte javila, ali bilo je prekasno. - Ebi? Jesi li to ti? - Dez je zvučao iznenađeno. - Da - nakašljala se i ponovo pokušala. - Halo. - Slušaj, pravim raspored, a Magda u sredu mora ujaku na sahranu pa nemamo dovoljno ljudi. Ima li šanse da pomeriš svoj slobodan dan na četvrtak? - Ja... ovaj... Mozak kao da joj je bio obložen vatom; Dezov glas je dopirao iz nekog drugog vremena i prostora. - Jesi li dobro? - Ma da... dobro sam... - E, nisi. Šta ne valja? - Ma sve je... Dez se svakako samo trudio da bude ljubazan, ali zvučao je kao da mu je zaista stalo, i to ju je dokrajčilo. Neobuzdano je zajecala. - U redu, jasno mi je. Je li zbog Toma? - Dez je i nehotice podigao glas. - Da li te Tom tuče? Kao Supermen, pomislila je, spreman da doleti u pomoć. - N-ne, Tom nije tu. Otišao je na p-pecanje - ponovo je zajecala. Lice joj je bilo slano i naduveno od silnog plakanja. - Jesi li sama? Dobro, ne miči se. Stižem za pet minuta. - Ne... ne moraš da... - Ali bilo je prekasno. Dez je već prekinuo vezu. Ebi je imala vremena samo da se umije i žalosno pogleda svoje crvene oči u


BalkanDownload

ogledalu, a već se čulo zvono u prizemlju. Da je Klio slobodna, pozvala bi nju da dođe, ali Klio je u Bristolu kod Vila, a kad je Dez već došao, bila mu je zapravo zahvalna; imala je užasnu želju da priča o ovome a on je stvarno dobar čovek i sigurno će je saslušati. Kada je otvorila vrata, samo ju je pogledao. - Šta se desilo? - Tom. Imao je ljubavnicu. Kad ga je uvela u dnevnu sobu, Ebi je uspela da pogleda prostoriju drugim očima. Sve je bilo besprekorno uredno, jer su se oboje ponosili svojom kućom. Bledožute tapete, zavese u istoj boji, uglancan parket i bež tepisi, sve je bilo savršeno. Pogledala je mnoštvo uramljenih fotografija na kojima su se Tom i ona smešili; bile su poređane po stočićima i prozorskim okvirima po čitavoj sobi. Pružila je ruku i srušila onu najbližu. - I bebu - izgovorivši to glasno, sva se stresla. Bam, pala je i sledeća fotografija, staklom naniže. Kćerku. Krc, puklo je staklo u lepo uglancanom srebrnom okviru koji je čuvao njihovu sliku sa venčanja. O da, najsrećniji dan u njenom životu. Po imenu Džordžija. Krc. - Ebi, pobogu, tako mi je žao - Dez je bio iskreno užasnut. - I tek se rodila? Ebi je odmahnula glavom, izvadila kovertu iz džepa i ćutke mu je pružila. Gledala ga je kako prvo posmatra fotografiju, a onda čita pismo. - Gospode. Kad je završio, Dez ju je ozbiljno pogledao. - Ovo je ozbiljna stvar. Ali ne kaže koliko joj je godina. Možda se sve desilo dok vas dvoje još niste bili zajedno. - Dobar pokušaj. - Ebi je osetila da je bole mišići u vilicama od stalnog stezanja zuba. - Ali to je nemoguće. Mi smo oduvek bili zajedno. Otkako nam je bilo po četrnaest, ako možeš da poveruješ. Prava prva ljubav.


BalkanDownload

Sada joj je to zvučalo otužno; sve je bilo pokvareno. - Izgubili smo nevinost jedno s drugim na moj šesnaesti rođendan. Sve što s-smo ikada želeli bilo je da budemo zajedno, zauvek, do kraja života. Ha, kad pomislim da sam mu verovala! Cangrrr, staklo sa sledeće slike rasulo se po podu, a ona se trgla kad joj je jedan komadić ozledio boso stopalo. - Dobro, sad prekini. Dođi ovamo. - Dez ju je uhvatio za ruku i povukao da je skloni od stakla na podu. - Povredićeš se. - Misliš da nisam već povređena? - Ubrzano dišući od besa i bola, Ebi se ponovo rasplakala. - Nemaš pojma kako mi je. Deze, jesi li se ikada upitao kako to da Tom i ja nemamo dece? Iznenađeno ju je pogledao. Očito mu nikad nije palo na pamet to pitanje. Ne. - E pa, zato što ja ne mogu da imam dece. Uopšte. Nikada. Zar je potpuno pukla? Nije joj bilo važno. Upravo to što joj nije važno značilo je da jeste pukla. Bila je jedva svesna da je Dez sklanja od razbijenog stakla - o, divno, sad se ponaša prema njoj kao da je glupa ovca kada je ponovo briznula je u plač. - I zato mi je t-teško da prihvatim, jer to je sve što sam ikad ž-želela u ž-žživotu. Supermen je stupio na scenu, odlučno je poveo iz dnevne sobe prema stepenicama. - Reci mi gde držiš usisivač. Onda idi i obuci se. Nećeš ostati ovde sama. Kad si na izmaku snage i ne znaš šta da radiš, pravo je olakšanje dobiti od nekoga jasno i jednostavno uputstvo. Da se obuče; to će svakako moći. Dok je usisivač brujao u prizemlju kupeći ostatke drveta i stakla, Ebi je navukla farmerke i stari istegljeni plavi džemper. Svi su uvek govorili da ona i Tom imaju najsrećniji mogući brak, a ona je bila dovoljno naivna da im veruje. Za to vreme, iza njenih leđa, dok se ona, glupača, osećala srećno i voljeno, Tom


BalkanDownload

je čuvao tajnu sopstvenog neverstva. Kad već imaš jednu vanbračnu vezu... pa, što bi tu stao? Koliko ona zna, Tom ih je mogao imati na desetine. Bilo joj je nepodnošljivo da misli na to, pa je prestala da misli. Posle kratkog pokušaja da očešlja i razmrsi kosu, Ebi je odustala i samo je prikupila u rep zelenom gumicom. Sme li se razbijeno staklo skupljati usisivačem, ili će sada oštri komadići da mu iskidaju unutrašnjost i potpuno ga unište? E pa, znala je kakav je to osećaj.


BalkanDownload

Poglavlje 6.

Dezov stan se nalazio iznad radnje. Bio je skromno namešten, u bojama magnolije, i uredniji nego što je očekivala. Dez je stvarno bio ljubazan. - Belo vino ako imaš? - rekla je kad joj je ponudio piće. - Izvini ali uopšte nemam vino. Mogu da skoknem do paba i donesem bocu, a imam i neki brendi što mi je ostao od Božića. Očito nije voleo piće, što uopšte nije bilo loše. U tesnoj kuhinji u bež nijansama Ebi je zavirila u frižider i našla limunadu. - E pa... brendi i limunada - rekla je i nije imala srca da se buni kad je Dez, očito neupućen, sipao iste količine jednog i drugog u čašu od tri decilitra. Zapravo, posle prvih nekoliko gutljaja čak joj se i dopalo. Toplina u stomaku svakako joj je pomogla da se opusti. Sad joj je bilo jasno zašto ljudi u kriznim situacijama posežu za pićem. Dez je sedeo kraj nje na izbledelom kožnom kauču, naspram kamina u kome je gorela prava vatra, i pokazao se kao divan slušalac - saosećajno je klimao glavom i bio je potpuno na njenoj strani. Nije je prekidao, nije mu smetalo što uglavnom ona govori i dodavao joj je kutiju sa papirnim maramicama kad god bi joj zatrebala. - ...saznali smo kad mi je bilo sedamnaest godina. Morala sam da idem u bolnicu i radili su mi razne preglede, a onda su mi rekli da mi materica nije funkcionalna. I to je bilo to, tu se stvarno ništa ne može, zar ne? Odlučila je da ga poštedi živopisnih detalja, pa je zabacila glavu naslonila se na klizave jastučiće na kauču.

i


BalkanDownload

- Poželela sam da umrem. Mislila sam da će me Tom ostaviti. Zašto bi želeo da ostane sa ženom koja mu neće roditi decu? Već tada smo znali da ćemo jednog dana hteti mališane. Tom je međutim bio divan - suze su joj klizile niz obraze i kapale s brade - rekao je da mu nije važno i da me suviše voli da bi me ostavio. Naravno, zaboravio je da pomene kako mu olakšava to što tuca druge žene iza mojih leđa. - Možda je bilo samo jednom - primetio je Dez. Ebi je obrisala oči. - A ja bi sad trebalo da se osećam bolje? Sad ćeš njemu držati stranu? - Ne, ne, ni slučajno. - Dez ju je uhvatio za ruku i stegnuo za trenutak. Ne znam kako je to mogao da ti uradi - mrštio se. - A usvajanje? Jeste li pomislili na to? - O, želeli smo. Venčali smo se kad sam imala dvadeset jednu godinu i odmah smo se prijavili. Svi su govorili da smo premladi za usvojitelje, kao da smo zbog toga nešto krivi. A ja nisam mogla da čekam. Ebi je zatvorila oči kad su je zapljusnula bolna sećanja. Klio, neplanirano ali divno mlađe dete njenih roditelja, tada je imala sedam godina. Ebi je volela da se stara o živahnoj sestrici, ali to joj je samo pojačavalo užasnu prazninu u utrobi. - Ja sam samo želela svoje dete. Svaki dan mi se činio kao mesec, svaki mesec kao godina, a oni su nam rekli da ponovo dođemo kroz pet godina, kad budemo zreliji. Zreliji! A ako se iznerviraš kad ti kažu tako nešto, to je po njihovom mišljenju samo još jedan dokaz da si nezreo za usvajanje deteta! Sada više nije mogla da se zaustavi: - Zato smo pokušali sa surogat majkom, ali to je bilo bolno i nije uspelo... Posle toga više nismo mogli da se odlučimo na nove pokušaje, pa smo nekoliko godina štedeli i raspitivali se o usvajanju u inostranstvu. To je ispalo tako komplikovano i teško izvodljivo da smo odustali, a moje se psihičko stanje pogoršalo toliko da mi je doktorka prepisala sredstva za smirenje. Konstatovala je da sam postala opsednuta i da dozvolila da mi to


BalkanDownload

zavlada životom, i da ću, ako ne pripazim, doživeti nervni slom. Tada je Tom rekao da moramo da prekinemo. Povukao je crtu i rekao mi da on želi ženu, a ne blebetavu ludaču. Dodao je da bi moglo da se desi, nastavimo li tako, da zamrzimo jedno drugo. I znaš šta? Posle osamnaest meseci pakla, to je bilo maltene olakšanje. Pokušali smo sve što je bilo u našoj moći i nije nam uspelo. Zato smo odustali, sa namerom da sačekamo te četiri godine. Kasnije, kad god bismo to ponovo pomenuli, Tom je video da se ja sva unezverim kao na početku i rekao je da ne želi da prolazim kroz to ponovo. Kad sam jednom u takvom stanju otišla kod svoje doktorke, rekla mi je da pravim sebi medveđu uslugu i da, s obzirom na lekove koje uzimam, ionako ne bih bila pogodna za usvojitelja. Ebi je zastala i okrenula se da pogleda Deza. - I to je bilo to. Podvukli smo crtu, zauvek smo odustali, rekli smo sebi da barem imamo jedno drugo. Ponovo joj je stegnuo ruku. - Nisam imao pojma. Strašno mi je žao. - Nisi ti ništa kriv. - Ebi se namrštila i zagledala se u praznu čašu koju je držala u drugoj ruci. - Jesam li prosula nešto? Dez se nasmešio. - Popila si. Ostani tu, doneću ti još jedno. Kada se vratio iz kuhinje, Ebi je ponovo bila u suzama. - Izvini, ne znam otkuda mi ovo - nespretno je uzela još jednu maramicu. Ovo mora da je najgroznije veče u tvom životu. - Ne budi smešna. Prijatelji smo, zar ne? - Ponovo je seo kraj nje. - Desilo ti se nešto grozno, što uopšte nisi zaslužila. Nešto grozno. Pa, moglo bi se i tako reći. Doduše, on je stvarno želeo da joj pomogne. Utešno je bilo znati da je neko na njenoj strani. - Ne znam šta da radim - nastavila je drhtavim glasom. - Ne mogu da poverujem šta je uradio. Ne mogu da poverujem šta mi se dešava... Volela bih da mu uzvratim, da ja njega povredim tako kao on mene...


BalkanDownload

O, ne. O, bože. Istog časa kad je otvorila oči, zapljusnuše je događaji od protekle noći s detaljima u tehnikoloru. Svaki i najsitniji detalj. Želudac joj se zgrčio od užasa dok je ukočeno gledala nepoznate zavese osećajući nepoznatu ruku prebačenu preko sebe, i nečiji topli dah na svom vratu. Kako se uvalila u ovo? Doduše, već je znala odgovor. Podstaknuta drugom velikom čašom brendija s nešto malo limunade nastavila je da besni i kuka a Dez je bio... pa, zapravo divan. Ljubazan, strpljiv i pun beskrajnog razumevanja. Sve dok na kraju nije rekla: - Pitam se, kako bi se Tomu dopalo da ja to uradim njemu? - a Dez ju je bez reći pogledao u oči i to je bilo to. Poštena da bude, uvek je postojala izvesna privlačnost među njima iako je bilo jasno da niko tu neće ništa preduzeti, prosto zato što nisu bili takvi ljudi. Ona je bila srećno udata žena i Dez je to poštovao. Posle ovoga, međutim... pa zašto da se ne desi? Podstakla ju je na to kombinacija alkohola i želje za osvetom. Nagnula se i poljubila ga. To je bilo sve, samo poljubac, ali Dez je spremno reagovao. Ljubili su se još malo i bilo je čudno, ali to je bio način da se osveti Tomu, pa je nastavila. Posle nekog vremena kauč je postao neudoban pa joj je Dez pomogao da ustane i poveo je ka spavaćoj sobi. Dotle je već uveliko bila pod dejstvom alkohola. Skoro se odlučila da spava s njim. Eto ti, Tome, da vidimo kako će ti se ovo dopasti. Kad je međutim došlo dotle, nije bila u stanju da ide do kraja. Dez je skinuo košulju, ali kada je pokušao da otkopča i njenu ona je počela da odmahuje glavom, uzmiče i ponavlja ne, ne, izvini, ne. I svaka mu čast, nije navaljivao, smesta je prekinuo i počeo da je teši kad se ponovo rasplakala rekao joj je da nije važno, da je dovoljno što je tu sa njim. Ubrzo potom, izmoždena, premorena i nenavikla na alkohol, zaspala je u njegovom naručju. Još uvek potpuno obučena, hvala nebesima. Ebi je zatreptala očima i primakla se ivici kreveta. Usta su joj bila puna kiseline, oči su je pekle i svrbele od onih silnih suza kao da ih je neki nastrani stolar istrljao šmirglom. Sat na noćnom stočiću pokazivao je deset


BalkanDownload

do šest. Napolju je još bio mrkli mrak; do svitanja ima još dobar sat. - Kuda si pošla? Obuzeta krivicom, okrenula se i videla da je Dez posmatra. Ako je sinoć bilo neprijatno, sada je bilo još gore. - Izvini, jesam li te probudila? Moram kući. - Ne moraš. Slobodno ostani ovde. Dez joj je šef. Namamila ga je i zamalo spavala s njim, a on je i dalje ljubazan. Obuzeta mučninom i uplašena od pomisli da će se Tom večeras vratiti s pecanja, Ebi je odmahnula glavom: - Hvala, ali moram da idem. - Odvešću te. Počeo je da sklanja jorgan i Ebi je primetila da su mu grudi gole. - Ne, ne... stvarno ne treba. Žurno je pošla ka vratima; ko god u njenoj ulici bude čuo automobil ovako rano u nedelju ujutro svakako će pogledati kroz prozor spavaće sobe i videti Deza kako je dovozi kući. - Dobro, znam da moraš da raščistiš s Tomom - zagladio je raščupanu riđu kosu. - Ali... ozbiljno sam mislio kad sam rekao da nisi zaslužila tako nešto. Ti si divna... Čudesna... Primetio je da se trgla pa je žurno nastavio: - Slušaj, možeš da me pozoveš ili dođeš ovamo kad god hoćeš. Ako mogu da ti pomognem, bilo kako, samo reci. - Dobro - klimnu Ebi glavom. - Hvala. Dez je zažmirkao. - Hoćeš li mu reći za ovo? Mislim, da si provela noć ovde? - Ne brini - dok je odmahivala glavom, primetila je Dezovo olakšanje. Neću. To se tiče samo nas dvoje. Niko drugi ne treba da zna. Ipak, morala je da proveri.


BalkanDownload

- Ni ti nećeš nikome reći, je li? - nespretno je upitala. Dez se malo opustio. - Kako god želiš. - Hvala. E pa, zdravo. Nakašljao se. - Ne volim što pitam ovo, ali... hoćeš li moći u sredu da odradiš Magdinu smenu? Zbog toga joj je sinoć telefonirao. Da nije, ništa od ovoga se ne bi desilo. - Da. Dobro - bespomoćno je klimnula glavom. Provela je noć u krevetu s Dezom Kilgorom, umalo i vodila ljubav s njim, a za sve je kriv Magdin pokojni ujak.


BalkanDownload

Poglavlje 7.

U tri po podne, čim je videla Saskiju i Šeli kako ulaze u pab, Klio je znala gde će provesti ostatak nedeljnog popodneva. Kako je mogla i pomisliti da će šestogodišnja devojčica zaboraviti onakvu ponudu? - Kliooo! - Saskija joj je jurnula u susret pružajući ruke ka njoj. - Sasi! Stigla si! - Klio je podigla devojčicu i namerno se zateturala kao da će pasti. - Auf, teška si kao... kao... kao kuća. - Ma nisam. Ti si. Saskija je nasledila majčinu krhku gradu, vesele zelene oči i zarazni smeh. - Kad polazimo? Sad odmah? - Jao, oprosti - Šeli, Saskijina mama, zagladila je obema rukama crnu kosu uredno skupljenu u rep i napravila grimasu koja je trebalo da predstavlja izvinjenje. - Ceo vikend samo o tome priča. Sigurna si da ti neće smetati? Naravno da neće smetati. Klio je znala koliko joj je Šeli pomogla. Pre tri godine, posle niza nimalo uzbudljivih poslova - konobarisanje, sekretarski poslovi, posao turističkog vodiča - bila je više nego spremna za promenu. Preko nekog prijatelja jednog svog prijatelja čula je za slobodno mesto šofera u Henlizi limuzinama. Gunđavi Grejam, vlasnik koji je upravljao kompanijom iz majušne kancelarije u sopstvenoj kući na Henlizi roudu u severnom Bristolu, hteo je da zaposli još jednog muškarca. Šeli, sa svojih trideset godina srećno razvedena, ubedila ga je da umesto muškarca uzme Klio. Posle toga je strpljivo uvodila Klio u posao i savetovala je kako da se nosi s Grejamom, koji je oduvek istrajavao u svom gunđaju. Klio i Šeli su se


BalkanDownload

sjajno uklopile od samog početka, a mala Saskija - kojoj je tada bilo tri, a sada ima šest godina - bila je svojoj majci centar sveta. Osim toga, imala je pamćenje kao slon: Klio je pre više meseci pomenula kako bi Saskija možda volela pred Božić da vidi botaničku baštu Markomb, gde osvetljena staza kroz šumu vodi do kolibe na zavejanom proplanku. Tamo dobra deca mogu da se druže s Deda Mrazom. Kada je Klio dodala: - Treba da zamoliš mamu da te odvede tamo - Saskija je smesta odvratila: - A mogla bi ti da me odvedeš. Klio je osetila šta se sprema i pokušala je da se izvuče: - Sigurno bi mama volela da ide s tobom - neubedljivo je rekla, ali Saskija se nije predavala: - A mogle bismo i nas dve da idemo, to bi bilo baš divno. Kad narednih decenija ljubazna tvrdoglavost postane olimpijska disciplina, Saskija će sigurno osvojiti zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju - odjednom. Svakako joj je išlo odlično. Onog trenutka kada je Šeli pomenula da u subotu po podne mora da vozi mušteriju sa aerodroma Hitrou, Saskija je bila spremna: - To je odlično, Klio može da me odvede u onu šumu kod Deda Mraza. Uostalom, to jeste bilo odlično. Saskija je bila veoma zabavna i lepo će se provesti zajedno. Biće... čarobno. - Ti si divna - rekla je Šeli, već na putu ka vratima. - Doći ću po nju oko sedam, odgovara? - Savršeno. - Ćao, mama! Vidimo se kasnije! Sledećeg trenutka Saskija se nestrpljivo zagledala u Klio, koja je pokušavala da popije svoju dijet kolu. - Hajde, požuri, idemo već jednom! Iskreno rečeno, kada su stigle u Markomb, parkirale se ispred botaničke bašte i pošle lepo osvetljenom krivudavom stazom kroz šumu, stvarno je postalo čarobno. Ljudi su dolazili izdaleka da bi ovo videli, a organizatori su se zaista potrudili da ostave nezaboravan utisak. Strateški postavljene


BalkanDownload

svetiljke bacale su raznobojnu svetlost kroz krošnje, poneko drvo je bilo obavljeno vencima s bezbroj srebrnih zvezdica, a mašina za sneg je pokrila čitav proplanak dubokim slojem biorazgradivog snega. - Je li on stvarno tamo? - šapnula je Saskija, zapanjeno gledajući drvenu kućicu pred kojom su Deda Mrazovi vilenjaci čuvah ulaz, a tu je bilo i nekoliko pravih irvasa opkoljenih radoznalim porodicama s čela kolone. - Stvarno. - Klio je stegla Saskiju za ruku, osećajući da joj se oči pune sentimentalnim suzama. Ovde je sve bilo tako... praznično. Zato Božić i postoji, zar ne? Da podari divna sećanja deci dok su još mala i dovoljno naivna da veruju u Deda Mraza. Svuda oko njih vesele porodice su se smejale i čavrljale; oblačići pare izvijali su im se iz usta dok su trupkali nogama i trljali ruke da se ugreju. - Je li ti hladno, dušo? - Ne. - Saskija se sagnula da opipa bele papirne pahuljice u kojima je stajala. - Ovo nije pravi sneg. - Bolji je od pravog. Neće se otopiti. - A da li je Deda Mraz pravi? - O da, definitivno je pravi. Saskija je uzbuđeno skakutala. - Možemo li sad kod njega? - Ubrzo, mila. Moraćemo da sačekamo u redu. Red je bio prilično dug; potrajaće dok budu čekale. - Hajde da stanemo u red, važi? Ooo, vidi one prskalice! Saskija je neko vreme bila zauzeta osvrtanjem i gledanjem u nebo, a Klio je baš tada primetila nešto od čega se trgla. Nekoliko koraka ispred njih neko je u redu imao mrku kožnu jaknu, istu kao Vilova, i za trenutak je taj čovek, kad je mahnuo rukom govoreći nešto, stvarno s leđa ličio na Vila, a to je bilo nekako jezivo. Čekaj samo kad mu kaže kako je pomislila da ga je videla ispred sebe u redu za Deda Mrazovu kolibu, u društvu dvoje male dece.


BalkanDownload

Osim... O, ne... Bože, ne, nije moguće. Ali jeste bilo moguće. To jeste bio on. Njen Vil, njen momak, nije bio u Mančesteru i nije se spremao za konferenciju koja bi trebalo da se održi sutra. Ne, nego je bio, neverovatno, na tri metra od nje, i čekao je da vidi Deda Mraza. Klio je osetila da joj srce toliko lupa u grudima da je od te buke jedva ćula glasove oko sebe. Pred očima joj je poigravalo. Vil nije oženjen i nema decu ali, ko zna otkud to, devojčica u ružičastom kaputu i ljubičastoj beretki držala ga je za ruku, a iza nje je dečak od šest ili sedam godina potajno punio sestri džepove veslačkim snegom. Klio je postepeno osetila da i nju neko vuče za ruku. Saskija je bila zabrinuta. - Koliko poklona smem da tražim? Mogu li da tražim šest? - Ovaj... - ratnički bubnjevi nekog afričkog plemena i dalje su joj tutnjali u glavi, pa nije uspevala da se koncentriše. - Ne, samo jedan. Čekaj malo, trebalo logički razmotriti. Ona je ovde sa Saskijom, a da li to znači da je Saskija njena ćerka? Ne, naravno. Dakle, sasvim je moguće da to važi i za Vila. On je samo došao ovamo da učini uslugu prijateljima, pa je doveo dvoje tuđe dece u botaničku baštu zato što je ljubazan i dobar i... - Mama? Mama! - dete u eskimskoj jakni, u redu iza njih, ljutito je upiralo prstom u Klio. - Ova teta kaže da smemo da tražimo od Deda Mraza samo jedan poklon! A ti si rekla da možemo da tražimo tri! Gospode, izbavi me odavde. Klio je požurila da popravi stvar. - Izvinjavam se, pogrešila sam... stvarno može tri. - A-ha! - dete je pobedonosno pogledalo Saskiju. - Tri? - ponovila je Saskija, upitno gledajući Klio. - Tri velika poklona?


BalkanDownload

Klio je rasejano klimala glavom. Bilo bi baš lepo kada bi se Vil sada okrenuo, primetio je i nasmešio se od uva do uva. Mogao bi da kaže „Ne mogu da poverujem, i tebe su dovukli ovamo?” Onda bi objasnio da je konferencija u Mančesteru otkazana u poslednjem trenutku, i šef ga je zamolio da mu učini ovu veliku uslugu i hej, zar nije to sjajno, sada mogu zajedno da čekaju u redu... - Da li se iks-boks računa kao veliki poklon ih” kao mali? - Šta? Ovaj... veliki. Dohvativši mobilni telefon, Klio je odvojila pogled od Vilovih leđa i potražila u memoriji njegov broj. Pozvala ga je. Gledala je, suvih usta, kako telefon počinje da zvoni. Videla je Vila kako ga vadi iz džepa jakne i pogledavši na ekran hladno ga isključuje. Uz veliki napor uspela je da čuje devojčicu kako pita: - Ko je to bio, tata? Vil joj se nasmešio. - Niko, mila. Samo posao. Samo posao. Vanbračne vrste. Klio je retko ostajala bez teksta, ali sada, dospevši u neočekivanu situaciju, nije imala pojma šta da radi. Da su tu samo ona i Vil, svakako bi se suočila s njim, ali kako sada, kad su tu i njegova deca? Dakle, suočavanje ne dolazi u obzir. Kao ni ubistvo. Nažalost. A ne može ni da ode, jer bi Saskija bila očajna. Morala je da ostane tu gde je, s božićnom muzikom iz skrivenih zvučnika i lažnim snegom, i morala je da gleda lažljivo, brakolomno đubre koje je sve do ovog vikenda bilo njen divni dečko... ali čekaj malo! Da li je moguće da on jeste lažljivac, ali ne i oženjen? Klio je brzo razmišljala: možda je Vil samo razveden; jedino što nije smogao hrabrosti da joj kaže za decu, da je ne bi uplašio i time oterao. Jer ako je to slučaj, ovakvo razotkrivanje istine moglo bi da ispadne sasvim slatko i romantično, kao oni sladunjavi filmovi koje uvek za Božić prikazuju na televiziji. Ideja je bila divna, ali se raspala već sledećeg trenutka kada se jedna žena od tridesetak godina progurala kraj Klio.


BalkanDownload

- Pardon - rekla je - izvinite - i stala je kod Vila i dece. - Aha, gotovo piškenje! - objavila je devojčica, smešeći se od uva do uva . - Da, i hvala ti što si to svima saopštila. - Žena se pogledala s parom koji je čekao ispred njih u redu. - Sigurna sam da su se svi oduševili što su saznali gde sam bila. - Pa ti stalno ideš u klonju - ubacio se dečak. - Kad god negde izađemo. Zar ne, tata? - Ma stalno - dodala je devojčica. - Tako je - ozbiljno je klimao glavom Vil. Žena je odglumila bes i kobajagi zamahnula izmakao i upotrebio sina kao štit. Svi oko njih porodica uživa u savršenom trenutku, dok lažni svetlucaju po krošnjama, a božićne pesme se čuju idealno praznično raspoloženje.

na njega. Vil se žurno su se smejali. Savršena sneg veje, lažne zvezde sa svih strana, stvarajući

- Ne skreeeći sa staze... - pevala je Saskija; glas joj je bio čist i visok kao sa planinskih vrhova. Klio se upitala šta bi Vil uradio kad bi sad prišla njemu i njegovoj porodici i predstavila se. Ne bi to uradila ni u ludilu, ali šta bi se desilo kad bi...? Jer, na ovaj ili onaj način, on je uspeo da se protekla tri meseca redovno vida s njom, krijući da je oženjen. Žena je nosila burmu, a sada je s ljubavlju sklanjala sneg Vilu iz kose, što nikako ne bi radila da joj je on bivši muž. Nije bilo više nedoumica, to mu jeste žena. Kakvu petlju ima taj čovek... - Već poooklone opremaj! - pevala je Saskija. Ljudi u redu su se okretali da je pogledaju, smešeći se, i tada se desilo. Žena je munula Vila i on se okrenuo da pogleda Saskiju. Potom, kao na onim slikama gde treba spojiti tačkice, prešao je pogledom sa Saskijinog lica na njenu ručicu kojom je držala Klio, zatim podigao pogled, naviše, naviše... sve do kamenog lica


BalkanDownload

Klio. A sada, čije sad srce snažno udara u grudima od šoka i straha? Videla mu je to u očima; značajno je podigla obrvu, ali nije ništa rekla. Vil je u prvi mah odvratio pogled, zagledao se u svoju decu i strpao ruke u džepove pantalona. Čak i odavde je videla koliko su mu ramena napeta. I ubrzano je disao, videlo se po oblacima pare. - Klio? - Sad kad je muzika prestala, Saskija ju je ponovo povukla za ruku. - Da li je ajpod veliki ili mali poklon? - Veliki je, dušo. - Ali tako je majušan - Saskija je skinula jednu rukavicu da pokaže veličinu između kažiprsta i palca. - Da, ali je skup. - O. - Saskija je raširila oči. - Pa... da li bi pas bio jeftiniji? - Znaš da ne možeš da dobiješ psa. - Klio se već pitala koliko će vremena proći dok pas ne bude pomenut: Sasikijina životna želja ovih dana bila je da dobije psa. - Mama ti je to već rekla. Psima treba mnogo pažnje. - I mnogo piške - Saskija se nasmešila i pokazala napred: - Kao ona teta tamo. To već nije mogla da podnese. - Slušaj, imam ideju - glas joj je bio superveseo, kao da je stvarno imala najbolju ideju na svetu. - Noge su mi se smrzle, a red se vrlo, vrlo sporo kreće. Šta kažeš da odemo u kafić da popijemo kakao i pojedemo veeeliki kolač, pa da se vratimo ovamo kasnije, kad više ne bude bilo reda? Zar to ne bi bilo mnogo bolje? Po Saskijinom užasnutom pogledu reklo bi se da joj je Klio predložila da osakate onoliko željenog psa. Donja usna joj je zadrhtala. - Ne želim. - Ali nećemo propustiti Deda Mraza, biće on tu kada se vratimo,


BalkanDownload

obećavam! A ne bismo morale da čekamo u redu, zar nije to mnogo bolje? Saskija se pokolebala. - Izvinite, dušo - javio se stariji gospodin iza njih, koji je očito doveo unuka. - Što kasnije dođete, red je sve duži. U pet po podne je ogroman. Verujte mi, bolje da ostanete tu gde ste. Ljubazni starci. Ko ih je uopšte izmislio? - Ostajemo - odlučno je rekla Saskija. Klio je bez reči klimnula glavom. Sjajno. Četrdeset paklenih minuta kasnije Vil i njegova porodica su došli na red da uđu u Deda Mrazovu kolibu. On se nijednom nije osvrnuo otkako ju je video da stoji iza njega, mada je verovatno bio svestan ubistvenih pogleda kojima ga je zasipala. Klio se pitala šta li bi Vil rekao da sedne Deda Mrazu u krilo: - Dragi Deda Mraze, nisam bio baš dobar ove godine, zapravo bio sam vrlo, vrlo nevaljao, ali mogu li ipak da dobijem poklon? Mnogo bih voleo nevidljivi ogrtač. Ili: - Jedino što želim za Božić jeste da moja žena ne sazna za moju ljubavnicu. Zaboga... Stresla se od te reči. Sve do ovog trenutka nije joj palo na pamet u šta ju je on pretvorio. Klio je progutala knedlu; strogo gledano, mada to nije znala, ona mu jeste bila ljubavnica. Od same te reči obuzela su je gorka sećanja. Ponovo je imala devet godina, bilo joj je muka i plašila se jer je opet videla tetku Džin u onakvom stanju. U ono vreme nije razumela šta je to ljubavnica, ali teča Dejvid je imao jednu i to je očito bila neka zla i odvratna osoba, gora od masovnog ubice. - Klio? Hoćemo li brzo doći na red? - Saskiji je nosić porumeneo od hladnoće, ali je i dalje bila oduševljena i nestrpljiva.


BalkanDownload

- Vrlo brzo - Klio ju je podigla u naručje da bi se obe zagrejale i da bi nekako skrenula misli s činjenice da je upravo postala zla švalerka. Osećala se kao da joj to piše na čelu. Tog trenutka vrata kolibe su se otvorila i pojavili su se Vil, njegova deca koja su uzbuđeno stezala umotane poklone, i njihova majka koja je ljubazno pričala s ljudima što su ulazili posle njih. U prolazu pored Klio i Saskije nasmešila se. - Ne brinite, vredelo je čekati! Verovatno misli na Deda Mraza, a ne na Vila. - Možemo li sad da ih otvorimo, tata? - Dečko je drmusao svoj paketić. - Ne, hajdemo u auto. Dok je žurno vodio decu pored Klio, Vil ju je nakratko pogledao. Molećivo je podigao obrve, a pošto mu je žena bila iza leđa usudio se da pridigne levu ruku ka ramenu, pokazujući palcem i malim prstom da će je pozvati. Klio je namerno odvratila pogled. Tri meseca života, protraćena. Kad samo pomisli kolike je nade polagala u Vila. On je ispunjavao mnoštvo uslova, niko već godinama nije stigao ni blizu toga. Osim razočaranja i besa što ju je tako prešao, osećala je i da je iskorišćena, naivna i glupa. - Čudno izgledaš. - Saskijino lišće celo se pretvorilo u osmejak. - Kosa ti je puna kobajagi snega. Da, a srce joj je puno gorčine i želje za osvetom.


BalkanDownload

Poglavlje 8.

Ebi je nemirno iščekivala Tomov povratak, preslišavajući se šta će mu sve reći, ali kad je on najzad stigao nije morala da kaže baš ništa. Čula je okretanje ključa u bravi; torba, mini-frižider i štapovi za pecanje tresnuli su u hodniku, a on je povikao kao i svaki put: - Zlato, stigao sam kući! To je bila njihova stalna šala, uvek ju je tako pozdravljao, ali je svaki put menjao naglasak. Danas, u čast pecanja, odabrao je irski i da bi to istakao, pošto su neke njegove imitacije zapravo bile neprepoznatljive, dodao je još: - Isuse, što je hladno, i leprikoni su se smrzli! Ironijom sudbine, zvučao je veselije nego u protekle dve nedelje. da li je to zato što je proveo vikend s kćerkom? Kada se pojavio na kuhinjskom pragu, Tom se uozbiljio. Istog časa kad je video kako sedi i čeka ga, znao je. Ebi je znala da grozno izgleda, ali nije marila zbog toga. On joj je to uradio. On je kriv što je čitavog dana lutala po kući kao avetinja, crvenih očiju, suvih usta i sa ogromnim bolom u grudima. - Gospode. - Potpuno je prebledeo. Protrljao je neobrijan obraz i odmahnuo glavom. - Kako si saznala? - Misliš za Džordžiju? - Ebi je jedva prepoznala sopstveni glas; pošto nije mogla da veruje šta upravo izgovara. - Za tvoju... kćerku? Tom je glasno uzdahnuo. - Zaboga, je li se pojavila na vratima? Rekao sam joj da to ne radi. Ebi,


BalkanDownload

strašno mi je žao, hteo sam da ti kažem... - Jesi li? Jesi li stvarno? E, to je prokleto uviđavno s tvoje strane! - dok je podizala glas, Ebi je shvatila da on ide ka njoj, pruženih ruku. Tras! Srušila je kuhinjsku stolicu kad je odskočila. Povlačila se spotičući se preko nogu od stolice. - Dalje od mene! - povikala je. - Kako se usuđuješ! Zar stvarno misliš da ću pustiti da me dodirneš? - Ali... - O-joj, Ebi se malo uznemirila. - Ebi je zajedljivo imitirala Toma. - Nije važno, sve će se srediti, samo da je zagrlim i poljubim i sve će proći! Tom je zastao nasred kuhinje. - Slušaj, rekao sam da mi je žao. Znao sam koliko će te to potresti. Zato ti i nisam odmah rekao. Pokušavao sam da smislim kako da ti kažem izokola... - Au, kakav junak! Videla je da se on oseća krivim i začudila se otkuda mu ideja da joj se pravda na taj način. - Ebi, i za mene je to bio šok koliko i za tebe. Još ne mogu da poverujem šta se desilo. - Tom je odmahnuo glavom. - Prebrodićemo ovo, veruj mi. Samo treba da se držimo zajedno. - Ti to ozbiljno? Zaboga, zar on nema pojma kako je njoj? - Tome, kako ikada ponovo da ti verujem? Čitav naš brak je bio farsa! Možda neke žene mogu da oproste to što si uradio, ali ja nisam od takvih. Za mene je ovo kraj. Muka mi je i da te pogledam... ne želim da me ikada više dodirneš! Tom ju je zapanjeno gledao. - To nije pošteno. Nije pošteno? Nije pošteno? Obuzeo ju je bes. Jutros je obećala Dezu Kilgoru da neće reći Tomu šta se noćas desilo, ali možda ne treba da održi to


BalkanDownload

obećanje. Umalo je spavala sa Dezom da bi kaznila Toma i osvetila mu se, a nadala se da će se od toga ona osećati bolje. Dobro, to se nije desilo, ali provela je noć s drugim muškarcem i ako Toma povredi kad to čuje, možda ipak nije protraćila tu noć... da, i onda će znati kako je njoj... - Dakle, što se tebe tiče, ja bih činjenicu da si imao vezu s drugom ženom prosto mogla da... ti oprostim - Ebi je zarila nokte sebi u dlanove dok je ovo govorila. - Znači li to da ti ne bi smetalo kad bih i ja to uradila? Da li bi prosto rekao o, dušo, nije važno, siguran sam da ćemo to prebroditi? Jer ako to misliš, dozvoli da te... - Hej, hej. Čekaj malo. - Tom se namrštio i podigao ruku da bi je prekinuo. - Šta si to rekla? O čemu ti to govoriš? Nije bilo nikakve... veze. O, pobogu. - Odlično - dreknula je Ebi - kao da je to bitno! Dakle, ona ti je bila samo usputna ženska, za jednu noć, neka drolja s kojom si spavao... ma koliko puta da si bio sa njom, krajnji rezultat je isti! - Ne, ne, nee - Tom je odmahivao glavom. - Zar ti je to rekla? Džordžija... rekla je da je to bila veza? - Nisam je ni videla! Ne želim nikad da je vidim! - Ebi je izvukla pismo iz džepa farmerki i tresnula ga na očišćen drveni kuhinjski sto. - Sve tu piše. Na Tomovom licu se nešto promenilo. Pogledao je pismo. Potom je ponovo pogledao nju. - Ne baš sve. - I glas mu je zvučao drugačije. - Imaš kćerku. - Kad je to izgovorila, Ebi je osetila da joj se usne grče od muke. - Šta tu još ima da se zna? - O, Ebi... dušo... toliko te volim. - Ne govori to. - Ali istina je. I postoji jedno pitanje koje još nisi postavila. - Tom je za trenutak zatvorio oči. - Nisi pitala kako se zove Džordžijina majka. Ebi je osetila da joj se grlo steže od mučnine. Ako je mislila da ne može


BalkanDownload

biti gore, prevarila se. Sada će još saznati da i ona poznaje ženu s kojom je on spavao iza njenih leđa. Osećala je da joj se želudac diže pod grlo. - Pa hajde. Videla je kako mu se Adamova jabučica kreće kad je progutao knedlu. - Ovo će biti šok. - Hajde, reci već jednom. Tišina se otegla sve dok Ebi nije pomislila da će početi da vrišti. Na kraju je Tom protrljao obe ruke o ofucane somotske pantalone. - To je Peti Samers. Peti. Peti Samers. Šta? Peti Samers od pre skoro dvadeset godina, sa onom talasastom srebrnoplavom kosom i dugim širokim suknjama? Ebi se zbunila; pokušavala je da shvati šta je upravo čula; baš to ime nikad ne bi očekivala da čuje. Zar je Tom nastavio da se kasnije krišom viđa s Peti? - Nikada te nisam varao, Ebi. Nikad nisam ni poželeo. Osećajući koliko je izbezumljena, Tom je pošao ka njoj. Glas mu je bio beskrajno nežan kad je nastavio: - Dušo, slagala nas je. Slagala nas je oboje. Pre devetnaest godina. Ebi se svega sećala jasno kao da je bilo juče. Bilo joj je dvadeset pet godina i bila je sva mahnita, pravi hormonalni tornado očajanja i nestrpljenja. Što su joj više drugi govorili da se opusti i ne brine, to je ona dublje tonula u očajanje. Surogat majke su bile hit sezone, a kad joj je lekarka rekla da o tome ne treba ni da razmišlja, Ebi je utoliko čvršće odlučila da pokuša. Zašto bi joj bile potrebne zvanične organizacije koje to ugovaraju? Pošto je dosta čitala o tome Ebi je znala kako to ide, pa joj se činilo sasvim logično da uzme stvari u svoje ruke. Otvorila je poštanski fah i dala oglas u jednim bristolskim novinama: „Surogat majka potrebna paru koji ne može da ima decu. Molimo vas


BalkanDownload

pomozite nam, jako želimo bebu!” Ništa. Nikakvog odgovora. - Rekao sam ti - kazao je Tom. - Zašto bi iko pristao da uradi tako nešto za ljude koje uopšte ne poznaje? Ebi je na to sledeće nedelje dala drugačiji oglas: „Možete li vi da budete surogat majka paru koji ne može da ima svoju decu? Molimo vas, pomozite nam! Plaćamo sve troškove.” Tom je bio sumnjičav, ali spreman da pruži podršku jer je njena velika želja prevazilazila njegov prirodni otpor. Četiri dana kasnije dobili su pismo od Peti Samers, koja se nudila da im bude surogat. Kao da se desilo čudo - najzad jedna divna vest. Dogovorili su se da se nađu u jednom kafeu u Kliftonu, delu Bristola gde je Peti živela. Ebi, koja nikada u životu nije bila toliko nervozna, presvlačila se pet puta pre polaska, zabrinuta da će pogrešne pantalone ili nedovoljno moderne cipele navesti Peti da odustane. Naterala je Toma da opere i uglanca njihovu crvenu astru dok nije sva blistala, spolja i iznutra. Pošto nije znala šta da očekuje, prvi susret s Peti bio je pravo otkrovenje. Upala je u kafe, pozdravila Ebi i Toma kao davno izgubljene rođake i zasula ih toplinom i životnom radošću. Bila je prelepa, kao Klaudija Šifer, veselih očiju i širokog osmeha. Kad je videla njihov oglas u novinama, rekla je vrlo osećajno, nije mogla da ga zaboravi. Nekako ju je... dotakao. Ima li lepšeg načina da se pomogne drugima nego da se podari beba paru koji ne može da ima potomstvo... bila bi počastvovana ako bi joj dozvolili da to učini za njih. Ebi je bila opčinjena, potpuno začarana magijom Peti Samers. Tom je postavljao logična pitanja. Ne, Peti nije imala svoju decu - nikada nije bila materinski tip, nije poželela da ih ima - ali jednostavno je znala da će to moći da obavi. Imala je dvadeset šest godina, bila je potpuno zdrava, nije se drogirala, čak ni pušila. Njen poslednji posao je bio u baru, ali je morala da ga ostavi kada je raskinula s momkom, koji je slučajno bio i vlasnik dotičnog bara. Zato je i listala oglase, tražila je posao. Zato je sve i bilo tako savršeno.


BalkanDownload

Mogla je da počne da radi na nekom dosadnom poslu u kome ne uživa ili da se opusti, kulira godinu dana i nosi bebu! Posle jednog sata Ebi je bila rešena. Da bi Peti mogla da plaća zakupninu za skroman stančić u Kliftonu i ostale račune, složili su se da joj plaćaju hiljadu funti mesečno. To je bilo više nego što su očekivali, ali ne i preterano kad se pomisli šta će ona zapravo učiniti za njih. Najlepše je bilo što je Peti želela da počnu odmah - bez beskonačnih čekanja, zakazivanja termina i preporuka da budu strpljivi, od čega je Ebi uvek imala želju da počne da vrišti na onog ko bi joj to rekao. Peti je bila spremna odmah, sva oduševljena, željna koliko i oni. - Hiljadu funti mesečno - zasiktao je Tom kada je Peti otišla u toalet. Devet meseci! Ebi je bila nepokolebljiva. Sada ih ništa neće sprečiti. Imali su ušteđevinu, Tom može da radi prekovremeno, a i ona će naći neki dodatni posao u večernjim satima. - Nećemo da se svađamo s njom. A ti se svakako nećeš cenjkati. Stegnula ga je za ruku ispod stola. - Tome, pomisli na divnu bebu koju ćemo imati! Ima to da uradimo i vredeće svakog penija. Ovo je odgovor na sve naše snove! - Znam, znam. Ali mi je ni ne poznajemo. Upoznali smo je tek pre jednog sata. - Da se nisi usudio da ovo pokvariš. Ebi su se grudi stezale od strepnje; osećala se kao dete kome kažu da će rođendan ove godine biti otkazan. - Ko zna ko je ona. - Nemoj tako da govoriš! - Ima pravo. - Peti se vratila iz toaleta taman na vreme da čuje Tomove reči. - Ko zna ko sam ja, mogla bih da budem bilo kakva, ali nisam. Ja sam ja - pogledala ih je u oči. - Dobro, šta kažete da vam pokažem moj stan? Da li


BalkanDownload

bi to pomoglo? Upravo to su i uradili, otišli su s Peti do njenog stana u potkrovlju, na četvrtom spratu starinske kuće na Trgu Kornvolis. Stan je bio mali, ali s divnim pogledom na Bristol. Po zidovima su bile okačene fotografije, Peti s raznim prijateljima i porodicom, sve je bilo okrečeno u veselu nijansu žute, i svuda su bile rasuti knjige, pribor za crtanje i cedeovi. - Izvinite, nije baš uredno - mahnula je rukom ka odeći koja se sušila na drvenom stalku u uglu dnevne sobe. - Ja sam prilično neuredna. Kako još da vam dokažem da možete da mi verujete? Da vam pokažem izvode iz banke? Hoćete li da popričate s Dilijevima, oni žive ispod mene, mogu vam potvrditi da sam fina devojka? - Mogli bismo - rekao je Tom. - Ne, u redu je - Ebi je žustro odmahnula glavom. - Nema potrebe. - Pa, ako ste sigurni... ali slobodno možete da pričate s njima. - Peti je prelistavala svoj rokovnik. - Da vidimo datume... izgleda da bismo mogli početi sledećeg vikenda. A ja sam slobodna u subotu po podne. Veselo ih je pogledala. - Da li vam to odgovara? - Sledeće subote. Ebi je ošamućeno klimala glavom. Bio je februar... ako sve uspe iz prve, dobiće bebu baš za Božić. - Sjajno! - Petine srebrne narukvice zazveckale su kad je pljesnula rukama. - Onda ćemo to uraditi ovde! - Čekaj malo. - Tom je pocrveneo. - Neće biti... znaš... nikakvog kontakta. Mislim, ti i ja nećemo... ovaj, ništa raditi... zajedno. - Pobogu, zato si se brinuo? Sve ovo vreme? - Peti je prsnula u smeh. Naravno da neće biti seksa! Uzećemo jednu onu spravicu, zar ne? Ti ćeš obaviti šta treba u čašu ili gde god, a onda ću se ja postarati za ženski deo


BalkanDownload

stvari... videla sam u samoposluzi veliki špric za punjenje pilića. Značajno je pogledala Toma. - Bez uvrede, dušo, sigurna sam da si sjajan u krevetu, ali stvarno nisi moj tip. Sledeće subote ponovo su bili u stanu u Kliftonu. Predali su Peti prvi ček na hiljadu funti tako da može da plati sve račune, a Tom ju je zamolio da potpiše ugovor koji mu je sačinio advokat, kako bi se osigurali da će svi ispuniti svoj deo obaveza. To i nije bio baš pravni dokument - advokat s kojim su pričali glatko je odbio da ima ikakve veze s potencijalnom problematičnom situacijom - ali izgledao je vrlo zvanično i to je bilo najvažnije: svako ko nije ozbiljno upućen u pravo svakako će osetiti strahopoštovanje pred njim. Peti ništa nije smetalo. Rado se potpisala u dnu dokumenta, i ponudila im čaj ili vino. Potom je, pola sata kasnije, sve bilo obavljeno, i ona ih je oboje zagrlila na rastanku; uzela je Ebi za ruku i položila je na svoj stomak. - Zamisli samo, možda se sve dešava baš sada, tu unutra! Možeš li da zamisliš? Zar to nije nešto najdivnije na svetu? Sledeće dve nedelje vukle su se užasno sporo. Nisu mogli ništa sem da čekaju. Ebi je jedva spavala; bila je ubeđena da je uspelo i da je dugo željena beba već na putu, pa nije mogla da misli ni na šta drugo. Je li dečak? Ili devojčica? Koje ime da izaberu? Da li je prerano da počnu da kupuju odeću? Ne mnoštvo odeće, naravno, to bi bilo glupo, ali možda samo nekoliko sitnih belih stvarčica? Šesnaest dana nakon oplodnje Ebi je pozvala Petin broj. - Zdravo, ja sam. Ima li, ovaj... novosti? - O, zdravo Ebi! Ne, još ništa... - Pa, i to je dobra vest. - Ebi je već zamislila mali fetus, ubeđena da ovaj bezbedno raste tamo gde treba. - Još je rano da se zna. Može da mi samo, znaš, malko kasni.


BalkanDownload

- Mogla bi da uradiš test. Mogu ja da kupim i da ti donesem, ako hoćeš! - Baš si zlatna, ali stvarno mislim da je prerano. Slušaj, pozvaću te ako se išta desi. - Ali... - Samo da znaš, idem malo do Francuske, kod mame, biću tamo nedelju dana i vraćam se u sredu. Ako dotle ne dobijem menstruaciju, uradiću test pa ćemo tada zasigurno znati! Ono zgrčeno mesto u Ebinim grudima još jače se zgrčilo; narednih devet dana nesigurnosti bilo je maltene više nego što je bila u stanju da podnese, no pošto nije mogla da ode u ulicu Kornvolis i prisili Peti da piški na štapić, šta je mogla da uradi sem da čeka? Nekako je preživela sledećih nedelju i po dana. Ponekad je bukvalno brojala minute. Ipak, i dalje je uspevala da bude ubeđena kako je sve u redu, jer bi inače Peti telefonirala sa lošim vestima. A onda, u sredu uveče, zazvonio je telefon i sa druge strane se začuo Petin glas. - Ebi, ja sam. Strašno mi je žao, nije uspelo. Danas sam dobila. Ebi se skljokala niza zid i sela na pod u dnevnoj sobi. Nema bebe. Strašno mi je žao. Sve do ovog trenutka nije ni shvatala koliko je emocija uložila u to nepostojeće čudo. - Ebi? Jesi li dobro? Slušaj, pokušali smo. Dali smo sve od sebe. Žao mi je. Dobro, sredi se, nije kraj sveta. Mada, osećala se kao da jeste. Uspela je da se pribere. - Moraćemo da pokušamo ponovo - rekla je. - Da. Pauza. - Samo, ovaj, možete li sledeći put da uzmete nekog drugog? Mislim da više ne bih želela da se upuštam u to. - Molim? - Ebi se osećala kao da ju je neko tresnuo u stomak. - Ali obećala si...


BalkanDownload

- Nisam obećala. Dogovorili smo se da ćemo pokušavati dalje ako ne uspe iz prve. Samo, znaš, nisam baš uživala u tome onako kao što sam mislila - nastavila je Peti. - Zato sam se predomislila, ne bih više. - Ali mi ti plaćamo! - Ebi, nemoj da se nerviraš. Nisam mislila da vas prevarim za novac. Naravno da neću više ništa tražiti od vas... čim nađete neku drugu, plaćaćete njoj. - Da se ne nerviram? - urliknula je Ebi. - Pa kako si mislila da ću se osećati? - Dobro, nemoj vikati na mene. Neću se predomisliti. U Petinom glasu prvi put se osetila oštrina. - Uostalom, ne bi ni bilo praktično - nastavila je - jer se selim iz Bristola. Mama me je pozvala da pređem u Francusku, da budem sa njom. Dakle, čak i kad bih želela da pokušavamo dalje, ne bih mogla. - Molim te. Molim te, nemoj ići. Samo... odmori se dve-tri nedelje, onda ćeš se možda bolje osećati pa možemo da pokušamo još jednom... molim te, preklinjem te... Nije bilo nimalo dostojanstveno, a nije ni upalilo. Peti je žurno okončala razgovor. Ebi je ostala da sedi na podu. Potom je ostala u krevetu naredne dve nedelje, odbijajući da govori, jede i ide na posao. Obuzet očajanjem, Tom je otišao u Bristol da pokuša da se objasni s Peti, ali ona mu je rekla da je čvrsto odlučila. Emotivno opterećenje bilo je preveliko. Nije trebalo da pristane ni prvi put. I nije lagala za selidbu iz Bristola: stan je bio pun spakovanih kutija, spremnih za put na jug Francuske. Kad je to čula, Ebi se još više povukla u sebe. Uspaničen, Tom je priznao lekaru razlog njenog sloma, navukavši na sebe njegov bes i dugačko predavanje o tome koliko su bili glupi i neodgovorni što su uopšte davali takav oglas; svaka budala bi videla da je to ekspres recept za katastrofu. Činjenica da je bio u pravu nije nimalo pomogla Ebi. Pitala se zašto bi


BalkanDownload

uopšte ostala u životu kad je očito tako naivna, bedna i bezvredna. Jedino što ju je sprečavalo da se naguta pilula bilo je što ni za to nije imala volje. Kad bi rekla da žali što je ikada upoznala Peti Samers, to bi bilo neviđeno ublaženo, ali barem je izvukla neku pouku. Nikada, nikada više neće poveriti nekoj ženi svoje nade i snove.


BalkanDownload

Poglavlje 9.

Sada pošto je posle devetnaest godina saznala svu istinu, Ebi shvati da je Tom drži za obe ruke. Osećala se kao da joj je neko izvadio mozak, protresao ga kao one staklene kugle sa snegom koji pada kad ih prodrmaš, i vratio ga, ali naopačke. To što joj je upravo rekao bilo je neshvatljivo koliko i nemoguće... ali nekako je znala da je rekao istinu. - Peti nas je slagala - ponovio je Tom. - Jeste zatrudnela iz prvog pokušaja, samo što je shvatila da neće moći da nam preda bebu. Nije očekivala da će se tako osećati, ali eto. Čim su hormoni proradili, znala je da želi da zadrži dete. Rekla je to svojoj majci, koja je obećala da će joj pomoći... i to je bilo to. - Uzela je našu bebu. Ukrala ju je. - Strogo gledano, to nije bila naša beba. - Tomov glas je bio blag, ali osećala je da i on trpi bol. Ta osamnaestogodišnja devojka je pola Petina pola njegova. Ona mu je biološka kći, a on je bio prevaren i nije bio u prilici da je upozna, da je voli, da je gleda kako raste. Kad smo već kod prevare... Bože! Ebi je opet uhvatila mučnina, ovog puta od pomisli na prošlu noć. Možda nije spavala s Dezom, ali lako je moglo i dotle da dođe. Tom će presvisnuti ako to ikada sazna. Moraće se postarati da ne sazna. Uostalom, sada nije mogla da misli na to. Čerka za kojom su čeznuli proteklih osamnaest godina bila je živa i jedva je čekala da upozna oca. - Dušo, mnogo mi je žao. - Tom ju je pogladio po kosi. - Nisam znao kako da ti kažem. On stvarno nije bio ništa kriv. Tom je najbolji muž na svetu, a ona uopšte


BalkanDownload

ne zaslužuje takvog. - Nije važno. Hoće li on i Džordžija uspeti da se zbliže kao otac i kći? Hoće li ona biti izostavljena iz toga? Ebi se činilo da će joj srce prepući, ali sada je stvarno bilo neophodno da podrži Toma. Uspela je da se kako-tako nasmeši. - Mislim da bi trebalo da joj se javiš telefonom. Sigurno jedva čekaš da je upoznaš. Klio nije mogla da dočeka da sa nekim priča o Vilu; umalo da skoči na Šeli, koja je došla po Saskiju u pola osam umesto u sedam. - Ćao! Izvini što kasnim, let je bio odložen! - Šeli je žurno ušla pored nje u kuću, zgrabila Saskijin kaput sa čiviluka i pozvala je. - Sas? Hodi, dušo, moramo da žurimo kući da te smestimo u krevet, sutra ustaješ zbog škole. Preko ramena je ovlaš pogledala Klio. - Kako je bilo kod Deda Mraza? Jeste li se lepo provele? - Sjajno. Ovaj, hajde ostani makar na kafi. Samo deset minuta? Nećeš verovati šta se des... - Hajde lepo, jednu ruku pa drugu... odlično; sad čizme... izvini, stvarno ne mogu da ostanem, moram da operem i ispeglam Saskiji opremu za fizičko... juče sam potpuno zaboravila! Jesi li dobila poklon od Deda Mraza, mila? Ooo, što je lepo! Evo, idemo! Ćaooo! Niko nije mogao da zaustavi Šeli kada ovako nekud žuri. U roku od nekoliko milisekundi njih dve su već izašle iz kuće, ušle u auto i pošle nazad u Bristol, ostavljajući Klio da stoji otvorenih usta na pragu kuće. Još uvek je morala nekome da kaže šta se desilo, a nikako da nade slušaoca. Pa dobro. Moraće umesto Šeli da kaže Ešu. A pre toga će mu zapretiti da će ga zveknuti ako se bude smejao. Spretno je prekoračila zidić koji razdvaja dve kuće i zakucala zvekirom na


BalkanDownload

njegova vrata, mada činjenica da je kuća bila u mraku nije delovala nimalo ohrabrujuće. Pošto ga je dvaput pozvala kroz prorez za poštu i nije dobila nikakav odgovor, vratila se u svoju kuću i pozvala Eša na mobilni... ali bio je isključen. Stvarno, da li on to namerno radi? Iznervirana, Klio je pozvala sestru i dobila Toma. - O, zdravo. Ebi je gore, u kupatilu. Reći ću joj da si zvala, ali čini mi se da se ne oseća baš najbolje. Tomov glas je takođe zvučao nekako prigušeno. - Sigurno će te pozvati sutra, ako je to u redu. Šta je ovo, nekakva zavera? Svakako neće ostati u kući, prosto bi prsnula. Posle malo šetkanja po dnevnoj sobi, Klio je zgrabila jaknu i ugasila te-ve. Možda je Eš u pabu. Nije bio ni tamo. U pabu nije bilo gužve. Da joj šetnja donde ne bi bila uzaludna, prišla je baru i naručila džin-tonik, premišljajući se da li da konobarici Debori ispriča o pokvarenim oženjenim muškarcima. Utom su se vrata koja vode prema toaletima otvorila i pojavio se Džoni; tek sada je primetila dopola popijenu kriglu piva na šanku. Sigurno je bila njegova. - U redu je, ne moraš da odeš - nasmešio se kad je primetio da je zgrabila čašu i pošla da siđe s visoke stolice. Seo je kraj nje. - Večeras ne ujedam. Klio je, međutim, svakako bila spremna da ujeda. - Nisam znala da si ovde - rekla je kruto. - Zar ne bi trebalo da si u Njujorku? - Strogo gledano, trebalo bi da budem, ali učinilo mi se sigurnije da ostanem i pripazim na kuću. Da je branim od onih koji bi hteli da oteraju potencijalne kupce. Naravno, to joj nikad neće zaboraviti. - Već sam ti rekla da se to neće ponoviti.


BalkanDownload

- Znam. Samo hoću da se postaram da tako i bude. Jedino što izgleda više ne mogu da nađem nijednog potencijalnog kupca. Da li on to pokušava da joj stvori grižu savesti? Klio je prekrstila noge, zagledala se u čašu i potom elegantno otpila gutljaj u stilu Odri Hepbern. Efekat je pokvario mobilni koji je baš tog časa zazvonio, tako da joj je čaša izmakla a ledeni džin-tonik joj skliznuo niz bradu pa u dekolte. Dobro, to se možda ne bi moglo nazvati dekolteom, ali tamo bi curio da ga je imala. - Baš šteta. Džoni joj je dodao salvetu, istovremeno zagledajući ekran mobilnog. - To je tvoj momak. Zar se nećeš javiti? I ona je već videla Vilovo ime na ekranu. Nije znala otkud mu petlja da je zove. Da se javi? Da se ne javi? Ma, nek ide život. Kad je telefon zazvonio peti put, javila se i kratko rekla: „Ne zanima me”, a zatim prekinula vezu. - O-joj. - Džoni je podigao obrvu. - Problemi? - Ne budi drzak. - Klio je nastavila da briše mokru fleku s bele majice. - Nisam drzak, samo zabrinut. - E pa, nemoj biti. Nema razloga da mučiš tu lepu glavicu. - A baš sam mislio da ste lep par. Izgledali ste tako srećni zajedno. Sada je stvarno preterao. Telefon je zapištao, znak da je stigla poruka: Mogu sve da objasnim. Odmah je odgovorila: Ne budi smešan. Bi-bip. Ovog puta poruka je glasila: Doći ću tamo. - Znaš - rekao je Džoni - eto šta mi se najviše sviđa u ovim starinskim seoskim pabovima: žustri razgovori.


BalkanDownload

Klio nije obraćala pažnju na njega, slala je odgovor: Ne Ne Ne. Bi-bip: Molim te. Moram da te vidim. - Doskočice - nastavio je Džoni, više za sebe. - Vesela prepucavanja... O, pobogu. Klio je žurno poslala poslednju poruku: NI SLUČAJNO, a onda je isključila telefon i rekla: - Debi? Daj mi još jedno piće. Što ne bi? Ostanak ovde je imao samo jednu alternativu - da ode kući i živcira se što je ispala naivna. - Ja častim - Džoni je posegnuo za novčanikom. - Ne, hvala. Ja plaćam svoja pića. - To mi se takođe dopada, ljubaznost domaćeg stanovništva. - Slušaj, nisam baš prijateljski raspoložena. Slegnuo je ramenima. - Možda bih mogao da te oraspoložim. - Znaš šta? Stvarno ne bi mogao. - Dakle, sad smo dvojica. Ja i siroti stari Vil - Džoni se široko nasmešio. - Da li ti je ikada palo na pamet da je krivica možda do tebe? Pab se polako punio. Džoni je odigrao nekoliko partija bilijara s trojicom članova domaćeg fudbalskog kluba, a Klio je skrenula misli sa Vila pričajući sa Deborom o prelivima za salate, ljubavnom životu Rene Zelveger i najlepšim cipelama koje su ikada imale. Upravo joj je opisivala svoje omiljene crvene čizmice, kupljene na rasprodaji i neverovatno lepe, ali nažalost za broj manje, kad su se vrata iza njenih leđa otvorila i propustila dašak Armanijevog losiona posle brijanja. Nije morala biti genije da bi pogodila ko je upravo stigao. Klio se okrenula na stolici i zagledala u čoveka koji je do pre nekoliko sati bio njen momak. U koga je polagala veoma velike nade.


BalkanDownload

- Odlazi, Vile. - Klio, moramo da razgovaramo. - Ti možda moraš, ali ja ne. - Molim te. Postao je svestan radoznalih pogleda. - Možemo li da odemo kod tebe? - Ovaj... kako da ti kažem... ne. - Slušaj, izvini. - Pošao je ka njoj, molećivo je gledajući. - Ali ja te volim. Klio je osetila da joj zastaje dah. Čitavog života je sanjala o tome da joj neko kaže te tri reči. U romantičnom smislu, naravno; u običnom životu često ih je čula od roditelja. No, nekako je uspela da stigne do dvadeset devete godine života a da nijednom ne čuje izjavu ljubavi od nekog momka; uostalom svi njeni momci su bili ništarije; ili su se patološki plašili te reči, ili su imali otpor prema dugoročnim vezama, ili... ili im se ona nije dovoljno dopadala da bi joj to rekli. Sada joj je najzad neko izjavio ljubav. I to na javnom mestu. Objavio je to pred svima u pabu ne mareći ko ga sve čuje, što bi bilo strašno romantično samo da su okolnosti bile drugačije. Ovako je bila besna i razočarana pa nije mogla da uživa; njena prva izjava ljubavi uvek će biti ova, apsolutno neromantična i grozna. - Lagao si me. Vil je raširio ruke. - Zato što te volim. - Onaj stan u Redlandu. Rekao si da tamo živiš. - Znam. Primetila je da je počeo da se znoji. - To je Robov i Dejmonov stan. Morao sam da ga pozajmim; nisam hteo da te izgubim. Sada je sve bilo još gore. Zar on stvarno nema pojma koliko je Klio u


BalkanDownload

iskušenju da ga opauči po glavi barskom stolicom? Čvrsto je stegnula čašu s pićem. - Odlazi, Vile. Idi kući. - Ne dok ne budemo popričali. Hodi napolje - zamolio je. - Dozvoli mi da objasnim. - Mislim da dama želi da odeš. Kada je to Džoni prekinuo partiju bilijara i vratio se na staro mesto za šankom? Vil ga je ljutito pogledao. - Ovo se tiče mene i Klio. - Klio ne želi da razgovara s tobom. - Mora da čuje ono što imam da joj kažem. Nasamo. Džoni je pogledao Klio. - Da li te je udario? - Pobogu - prasnuo je Vil - naravno da nisam! Džoni ga je ignorisao. - Da li te je povredio? Na bilo koji način? - Nisam, dođavola! - Pa, svakako si uradio nešto kad si je toliko uznemirio. Ovo je bilo smešno; zašto bi se ustezala da glasno kaže? - On je oženjen - mirno je rekla Klio. - Ima i decu. - Super - Vil je preleteo pogledom po pabu. - Nisam tako planirao, razumeš? - Lagao me je tri meseca. Danas sam saznala. Da li se tvoja žena ikada zapita gde si? - Hajde izađi napolje - preklinjao ju je Vil. - Samo dva minuta. Uzdahnula je i skliznula sa stolice. Našla se tik do Džonija, koji je upitao:


BalkanDownload

- Jesi li sigurna? Klio je klimnula glavom. Vilova žena ovde nije bila ništa kriva; nije zaslužila da je javno ponižavaju. Napolju je zahladnelo, a po parkiranim automobilima i travi uhvatilo se inje; krčkalo im je pod nogama. - Ničim me ne možeš navesti da se predomislim. - Klio se obgrlila rukama u želji da se zagreje. - Volim te - rekao je Vil. Ne govori to. - Ti si lažov i varaš ženu. - Ne znaš kako je meni. Moj brak je gotov. S tobom je drugačije... kada smo zajedno, kao da ponovo oživim! O da, opšta mesta se prosto gomilaju. - Odvratan si - odbrusila je Klio. - A šta misliš kako je meni? Verovala sam sve što si mi pričao! Verovala sam ti! - To je znak da smo stvoreni jedno za drugo. - Vil je zakoračio ka njoj. Suđeno nam je da budemo zajedno. Slušaj, pogrešio sam, mislio sam da je Fija prava žena za mene, ali eto nije. Moj život kod kuće je košmar... - Osim kad visiš po klubovima, nabacuješ se devojkama i pretvaraš se da si slobodan. - Jednom. To sam uradio samo jednom. Bila je to najlepša noć u mom životu. Kad sam te upoznao, sve se promenilo... to je bila sudbina! - Ne dodiruj me. - Klio se odmakla kada je pružio ruku ka njoj. - Da se nisi usudio. - Moraš mi verovati, to je istina. - Nimalo ne želim da verujem u tvoje priče. - Klio, kada sam... - Vreme je isteklo. - Vrata paba su se naglo otvorila i pojavio se Džoni.


BalkanDownload

- Sad možeš da ideš. Kreni kući, ženi i deci. Ja ću se postarati za Molimu. Vil ga je besno pogledao. - Ona te mrzi. - Možda - Džoni se nasmešio uglom usana - ali u ovom trenutku ja sam manje od dva zla. Dakle, zbogom! - Nemoj ti meni govoriti šta da radim - odbrusio je Vil. Sve se zamaglilo od testosterona. Samo da se ne pobiju. - Ne bih to ni pomislio. Samo sam ti dao predlog. Pazi kako voziš kad pođeš kući - ponovio je Džoni. - Gde god da je to. Putevi su klizavi. Zaćutao je, ali nije izdržao da ne doda: - Kao i ti, uostalom. Nije bilo tuče; sve se desilo u deliću sekunde. Vil je zamahnuo na Džonija, koji je samo postavio ruku da blokira udarac. Klio ga je gledala i činilo joj se da nije uradio ništa drugo, ali sledećeg trenutka Vil je leteo unazad, bukvalno leteo, kao da je odapet džinovskim lastišom. Onda je dodirnuo zemlju, noge su mu iskliznule i tresnuo je na leđa u travu pokrivenu injem. - O-joj - rekao je Džoni. - Klizavije je nego što sam mislio.


BalkanDownload

Poglavlje 10.

Klio i Džoni su se prećutno složili da se ne vraćaju u pab. Zajedno su pošli preko seoskog trga. Iza njihovih leđa Vil je polako ustao, otresao sneg sa sebe i pošao ka svom autu. Nebo je bilo puno zvezda.Malo dalje od zlatastog sjaja uličnih svetiljki vladala je potpuna tama. Klio je oslušnula kako joj se inje drobi pod nogama, a onda je zavukla ruke u džepove jakne i uzdahnula. - Sad bi valjda trebalo da ti zahvalim. Nasmejao se njenom tonu. - Ne moraš ako ti je baš toliko mrsko. - Kako si uopšte ono uradio? - Koje ono? - Ono kad si samo pružio ruku, a on je odleteo. Džoniju je to zbog nečega bilo smešno. - Uživala si, je li? - Bilo je kao u stripovima. Kabum, aufff, pljas! Ali nisam videla šta si uradio. - E, to ti je lepota samoodbrane.Koristiš snagu napadača i okrećeš je protiv njega. Nekoliko godina sam vežbao šoto rju. trebala bi i ti da probaš rekao je Džoni. - Nikad se ne zna kad će ti dobro doći. To jest bila lepa ideja, ali Klio je znala kakva je. Upisala bi se na kurs samoodbrane sva puna ambicije i dobrih namera, a kroz nedelju dana bi izgubila zanimanje jer još nije osvojila crni pojas. Njeni nastavnici su često govorili roditeljima da joj nedostaje marljivost.


BalkanDownload

Stvarno kad smo već kod škole... - Da li bi mogao da me više ne zoveš Molima? - Izvini, nisam ni primetio da to radim. - Rekao si sad u pabu. - Stvarno? Navika, valjda. Potrudiću se - obećao je Džoni. - Časna izviđačka. - Ti nikada nisi bio u izviđačima. - Kad su se primakli njenoj kući, Klio se osvrnu preko ramena; htela je da proveri je li Vil otišao. - Hvala ti što si me dopratio. Činilo joj se čudno što je tako srdačna prema nekome koga godinama nije mogla da smisli. Izvadila je ključeve. - Sledeći put kad se sretnemo u pabu, možda ću te čak častiti pićem. To je bio njen način da se oprosti jer joj se činilo da bi rukovanje bilo čudno, a svakako nije nameravala da ga poljubi u obraz. Džoni je prenebregao njen nagoveštaj i uputio se ka ulaznim vratima. - Možda će rešiti da se vrati. Bolje da ti neko vreme pravim društvo. - Stvarno nema potrebe. - Ne možeš da znaš. Uostalom, nije mi teško. Klio je gurnula ključ u bravu. - Da, tebi možda nije. - Hej, samo ću ostati na kan. To umeš da spremiš, je li? - upitao je lukavo. - Nije da ti tražim da mi skuvaš ceo obrok. Barem ovog puta ništa nije smrdelo na zagorelo. Kad je kafa bila gotova, usula je u Džonijevu šolju i prst hladne vode pre nego što mu je dodala. - Skoro bi se reklo da ne uživaš u mom društvu. - Ma to je samo jedan od onih dana. - Bednih, rekao bih. Kada otkriješ da tvoj momak nije premija kao što si


BalkanDownload

mislila. Klio je pružila ruku ka kutiji za keks i privukla je preko stola ka sebi. Za razliku od muškaraca, čokoladni keksići nikad te ne iznevere. Kad samo pomisli kako je paradirala pred Džonijem pokazujući mu kakvog sjajnog momka je upecala, tako željna da mu dokaže da nije luzerka za kakvu su je on i njegovo društvo imenovali još pre mnogo godina. - Imala si velike planove sa njim, je li? Pobogu, postoji saosećajnost, a postoji i trljanje soli u ranu. - Ne baš - slagala je. - Ma hajde, znam da jesi. Bilo je vrlo očigledno. Prevrnula je očima na toliku netaktičnost. - Hoćeš da se osećam još bednije? Za koga ti radiš, antisamarićanine? - Hej, trudim se koliko mogu - nasmešio se on. - Mislio sam da devojke vole da pričaju o takvim stvarima. Klio je značajno podigla obrve. - Da, sa drugim devojkama. - E, tu onda ništa ne mogu. Dobro, mogu li makar da dobijem keksić? U kutiji su ostala samo četiri komada. Oklevala je pre nego što ga je ponudila. Uzeo je dva. - Uostalom, on je krelac - rekao je. - Bolje ti je bez njega. - Hvala. To i ja znam. - Naći ćeš nekog drugog. Jednog dana. - Znaš šta? Nemoj pokušavati da izigravaš drugaricu. Ne ide ti. Osmehnuo se. - Samo sam hteo da ti pomognem. - Dobro, slušaj sad. Pod jedan, znam da mogu da nađem nekog drugog ako poželim. Pod dva, Vil mi je bio samo momak, a ne životna ljubav. Brojala je na prste i pitala se šta će joj biti pod tri, jer kad brojiš na prste


BalkanDownload

moraš nabrojati barem tri stvari. - A treće, ne treba mi novi momak. Džoni se naslonio na frižider. - Aha, stara dobra faza ne treba mi muškarac. Volim tu fazu. Uzdahnula je. - Šta ti sad to znači? - Znači da to zvuči sjajno, i devojke vole to da govore jer onda izgledaju kao da su jake i nezavisne, ali to zapravo nije istina, zar ne? Duboko u sebi se uspaniče, sve više očajavaju, i čas posla eto ih kako uskaču u novu vezu. - Kako si ljubazan! - To se stalno dešava. - Džoni je mirno prelomio keks. - Ja ne radim tako. Ni slučajno! - Klio je bila iskreno uvređena. - Veruj mi, već za koju nedelju ćeš se predomisliti. Pretpostavljam da ćeš krenuti na onog, kako se zvaše... - Pokazao je prema zidu s desne strane. Onog radio-voditelja... tu pored. - Šta, Eša? Ha, samo neka misli da je upravu. - Ma kakvi! Pa on mi je drug. I nemoj mi pričati da sam očajna - dodala je - jer nisam. Sasvim mi je dobro i kad sam sama. - Nemoj da se ljutiš. Siguran sam da si u pravu. - Oči su mu veselo svetlucale. - Pitaću te ponovo kroz šest meseci, važi? - Samo napred. Trebalo joj je dvadeset devet godina da nađe nekog ko joj se dopao tako kao Vil, dakle šanse da u tako kratkom roku nađe nekog drugog bile su stvarno male, ali teško je voditi raspravu kad ti se strašno piški. Klio je pošla ka stepenicama. - Vraćam se za sekund. Nije izdržala a da ga ne upozori, pokazujući kutiju keksa na stolu: - A ono tamo je moje, jasno?


BalkanDownload

Kad se dva-tri minuta vratila, Džoni je bio pronašao neki časopis i dokono ga listao, dovršavajući sad sigurno već mlaku kafu. Podigao je pogled. - Koliko dugo kažeš da si se viđala sa gospodinom oženjenim i ocem? Zaboga, zar on ne ume da prestane? - Samo tri meseca. Nije ništa strašno. - Mali savet: žene često prave tu grešku i, dozvoli da ti kažem, to je očigledno. - O čemu ti to govoriš? Klio je zavirila u kutiju: sasvim bi ličilo na njega da umesto keksa ubaci unutra mandarinu. Ipak, keks je bio tu, srećom po njega. - Svejedno, barem si uštedela sebi nekoliko hiljadarki - Džoni je žurno prelistao časopis dok nije stigao do onoga što je tražio: prilog na dve strane pod naslovom Neka vas za Božić zavoli još više! Klio se naljutila. - Nisam mislila to da mu kupim! Pogledao ju je nakrivljene glave, pokazujući joj da time nikog neće prevariti. - Nisam, stvarno. Više bi volela da je umesto ovoga pojeo keksiće. Uzela mu je iz ruku reklamu za brajtling satove na kojoj je jedan model bio zaokružen. - Označila sam ga jer mi se dopao dizajn, i čelična narukvica i plavi brojčanik. To je bila istina, ali zvučalo je kao bedna laž. Osetila je da joj lice gori, a ipak je nastavila: - Htela sam da vidim mogu li da nađem neki model koji slično izgleda, a ne košta toliko mnogo. - Aha. - Džoni je klimnuo glavom, očito nimalo ubeđen. - Onda dobro. Jer


BalkanDownload

pravo da ti kažem, nema ničeg groznijeg nego kad dobiješ tako preteran poklon. - Ali nisam htela da... - On ti kupi bočicu parfema i neke jeftine minđuše, ako imaš sreće, a ti mu daš... - iskrivio je glavu da pogleda cenu - pobogu, sat od tri hiljade funti. Podigao je obrve, izigravajući užasnutost. - Vrlo neprijatna situacija. Osim, naravno, ako njemu uopšte nije neugodno, ali onda ti moraš biti svesna kakav je on to čovek. - Poslednji put ti kažem da nisam htela da kupim Vilu sat od tri hiljade funti! Htela sam da nađem neki sličan tome, ali za pedesetak funti! Klio mu je uzela šolju iz ruke, tako naglo da se ostatak kafe prosuo po stolu. - Jesi li popio? Dobro. A keks? Odlično. Hvala što si me dopratio kući, ali sada možeš da ideš. Ne treba mi telohranitelj. Vil se neće vratiti, a ja nameravam da se kupam. Džoni je izvukao iz džepa olovku i napisao broj na časopisu ispod naslova reklame. - Ovo je moj mobilni. Ako se on pojavi i zatreba ti pomoć, pozovi. Nema šanse. - Zdravo - žurno ga je otpratila do vrata. Džoni je zastao na pragu. - Sutra letim nazad u Njujork - rekao je. - Dakle, lepo se provedi za Božić. - I ti. Klio se pitala kako će se to ona provesti. On je opet podigao obrvu. - Videćemo na leto da li si još uvek solo. - Biću. Zar on misli da joj je zadao neostvarljiv zadatak? Ma, to je najlakši izazov


BalkanDownload

koji je ikada imala. S obzirom na njenu katastrofalnu istoriju odnosa sa suprotnim polom, ovo će biti mačji kašalj. Džoni je pošao preko trga. Klio ga je gledala kako nestaje u ledenoj tami. Potom je zatvorila vrata, otišla u kuhinju i strpala časopis u stare novine. Iskreno rečeno, šest meseci bez muškarca bili bi sasvim dobrodošli.


BalkanDownload

Poglavlje 11.

Kako je samo uspela da se uvali u ovakvu zbrku? Ebi je jedva disala kad je stigla u Dezovu radnju da počne jutarnju smenu u ponedeljak. Nekim ljudima jednostavno zjapi rupa tamo gde bi trebalo da im je savest. Njima je svaki bezobrazluk prijatno uzbudljiv, a pričanje beskonačnih laži pada im sasvim prirodno - to su sastavni delovi intenzivnog adrenalinskog naboja koji donosi zabavu i razonodu... Prokletstvo, zašto i ona ne može da bude takva? Zaboga, eno Deza, iznosi božićne jelke iz šupe i reda ispred radnje da bi ih mušterije razgledale i kupile. Dok je prilazila šefu, Ebi je osetila nešto sasvim drugačije nego do sada, nalik napadu mučnine. Dez je imao na sebi nov crveni džemper, a farmerke su mu bile čistije nego obično. Kad ju je video, žurno je skinuo štrikanu kapu, pa je primetila da se podšišao. Tek oprana crvenkasta kosa se naelektrisala i štrčala je na sve strane. Gospode, on se sav udesio zbog nje. Dez je spustio dvometarsku smrču s ramena, a onda se okrenuo ka Ebi očiju punih nade, iznenada sav rumen. - Je li sve u redu, Ebi? - Ne, zapravo nije. Sad kad mu je prišla, osetila je i da se sav natopio losionom posle brijanja. Osvrnula se da proveri može li ih neko čuti, a onda je duboko udahnula. - Slušaj, moram da pričam s tobom, stvarno je važno...


BalkanDownload

- Deze, da iznesemo i ostale trometarske? Hju je provirio iz šupe i Ebi je osetila da je obliva hladan znoj. Evo zašto ona ne bi mogla da bude preljubnica, kad bi uopšte i poželela tako nešto. Hjuova žena Glinis radi u istoj radnji, a obožava tračeve. Kad bi slučajno saznala... - Ne, zasad je dosta ovoliko - odgovorio je Dez. - Po pet od svake vrste je dovoljno. Ako mušterijama pružiš suviše izbora, neće moći da se odluče. Okrenuo se ka Ebi i nastavio sasvim mirno. - Radi se o smenama? Hajde bolje u kancelariju. Ebi nije mogla da poveruje: u njegovom glasu nije bilo nikakvog drhtanja, niti nanosekunde oklevanja. Ponašao se kao profesionalac. Što je bilo sasvim u redu. Barem jedno od njih može da se kontroliše. - Žene hoće da menjaju smene. Kletva mog života - odmahnuo je glavom gledajući Hjua u stilu mi muškarci se razumemo. - Kada ovde završiš, možeš li da istovariš božićne mlečike? Vraćam se za pet minuta. Čim su se popeli u kancelariju, Dez je pažljivo zatvorio vrata za sobom. - Reci mi šta se desilo. Jesi li mu rekla? Ima li ovde prisluškivača skrivenih iza radijatora? Da ne čuči neko ispod pisaćeg stola? Ebi je osetila da su joj se usta potpuno osušila. - Jesam. I nije ono što sam mislila. Strašno je komplikovano... - Gore je nego što si mislila? Ili je bolje? - Dez ju je upitno gledao. Ebi je počela da priča, najpre zastajkujući, a potom su reči pokuljale iz nje. Objasnila mu je čitavu tužnu i tragičnu situaciju. Na kraju je dodala, očiju punih suza: - Dakle, barem nešto dobro u svemu jeste to što me Tom ipak nije varao. - Dakle... nećeš ga ostaviti? - Naravno da neću! On mi je muž i volim ga. - Ebi je rukom obrisala suze. - Nije uradio ništa loše.


BalkanDownload

- Ah. Dobro. Pa naravno, zašto bi ga onda ostavljala. - Sada je još važnije nego pre da on ne sazna za... znaš... ono što se umalo desilo... ovaj... ono veče. - Misliš u subotu? - Dez je izgledao zapanjen. - Kad smo proveli noć zajedno? - Jao, ne smeš tako da govoriš! - zapištala je uspaničeno. Molećivo ga je gledala; stvarno je želela da on bude na njenoj strani. - Moraćemo da zaboravimo da se to ikada desilo. Potpuno da zaboravimo. Dez je primetno opustio ramena. - Dobro, nemoj da paničiš. Ako tako želiš, tako ćemo i uraditi. Videlo se da je shvatio da su sve tek probuđene nade i napor uložen u ulepšavanje bili uzaludni. Uspeo je da se kako-tako nasmeši i široko odmahne rukom. - Evo, zaboravljeno. Nema ga više. Bilo joj je strašno što mora da se ponaša kao da je sve u redu, mada zapravo ništa nije bilo kako treba. Kada je u šest stigla kući, bila je izmoždena od svega. Da sve bude još gore, Magda i još neke žene na poslu primetile su Dezov pokušaj ulepšavanja. Čitavog dana su ga zavitlavale i ispitivale da li se zacopao u neku pokušavajući da pogode ko bi mogla biti ta srećnica. Očekivale su da im se i ona pridruži. Zato je morala da se prisili i pomene vitku plavušu koja je svake nedelje dolazila u radnju po kesicu semena za ptice. Čim je otvorila vrata od kuće, Tom je pohitao da je dočeka; jednom je i on došao ranije kući. Oči su mu blistale. - Odgovorila je! - objavio je. Ebi je prikrila razočaranje. Sinoć su zajedno sastavili poruku i poslali je na Džordžijinu imejl adresu. Dok je gledala Toma kako klikće na ikonicu za slanje poruke, tiho je poželela da više nikad ne čuju ništa o njoj. Ali naravno to se nije desilo; kao za kaznu što je bila tako sebična, odgovor je stigao veoma brzo. Pošla je za Tomom u dnevnu sobu, gde su


BalkanDownload

držali kompjuter, stala iza njegove stolice i preletela pogledom preko poruke na ekranu: Ćao, tata! Kako mi je čudno i divno da to kažem! Ne možeš zamisliti koliko je to uzbudljivo. Hvala ti što si mi pisao (najzad!). Zvučiš strašno kul. Uostalom, zašto ne bi bio kul? Pa ti si moj tata! Jupi, ponovo sam to rekla! Okej, bez panike, nisam totalna ludača, samo sam strašno ushićena, u slučaju da nisi primetio! Kad možemo da se vidimo? Ja sam trenutno u Njukaslu, ali mogu da dođem kod tebe kad god ti hoćeš. Šta kažeš za ovaj vikend, da li bi ti odgovaralo? Molim te, reci da! Mogu da sednem u voz u petak a ti bi me dočekao na stanici, bilo bi kao na filmu, nemaš pojma koliko sam puta maštala o ovome! Blebećem, jelda? Izvini, tata, biću normalna kad se sretnemo uživo, obećavam. Javi mi da li je petak u redu. Jedva čekam da te vidim!!! Volim te volim te volim te Tvoja davno izgubljena ćerka Džordžija To je bilo to. Reči su prosto skakutale po ekranu. Mogle su i da svetlucaju u duginim bojama i izbacuju iskrice. Tom je zurio u pismo, sav opčinjen. Bilo joj je drago što stoji iza njega pa ne može da joj vidi lice. - Stvarno se oduševila - uspela je da kaže. Kada su juče sastavljali pismo, Tom je napomenuo Džordžiji da je oženjen i naglasio koliko oboje žele da je upoznaju. Dobro, to nije bilo sasvim tačno, ali nije imalo smisla napisati devojci pravu istinu, zar ne? Džordžija u svom oduševljenom odgovoru nju nije ni pomenula. Sve je bilo upućeno isključivo Tomu. Očito je za nju bilo važno samo da sretne


BalkanDownload

svog oca. Ebi je progutala knedlu. Ona kao da ni ne postoji. Niz obraz joj je skliznula suza. Prekasno je shvatila da Tom vidi njen odraz na ekranu računara. Okrenuo se ka njoj. - Jedva čeka da nas upozna oboje, - U redu je. Nije važno. - Slušaj, njoj je osamnaest godina. Brbljala je, nije razmišljala. - Tome, ne moraš da smišljaš opravdanja. Što se nje tiče, ja nisam bitna. To ga je pogodilo. - Nije tačno. - Slušaj, možda bi bilo najbolje da je samo ti upoznaš. U nekom paralelnom svemiru Džordžija bi mogla da bude njena ćerka a ona bi bila Džordžijina majka, ali nije tako ispalo... Umesto toga, potpune su tuđinke, i tu se ništa ne može. - Oboma će vam biti lakše ako ja ne budem bila tamo da se utrpavam. Ona ionako ne želi da me upozna.

Kada se kroz noć šire fantastični mirisi obroka od pet zvezdica, kesica čipsa i flaša mineralne vode nekako izgube svaku čar. Ipak, to je deo šoferskog posla. Klio je čekala na parkingu restorana; strogo gledano, ne bi smela da jede u autu. Ipak, veoma je pazila da ne prospe ni mrvicu, a kada se njeni putnici doteturaju do auta sva je šansa da ne bi primetili ni odraslog polarnog medveda na prednjem sedištu. Znala je to jer je jedan od njih već dvaput dolazio da se izvini što će morati još neko vreme da ih čeka. Oba puta mu se ljubazno nasmešila i rekla da je sve u redu, da to nije nikakav problem, sasvim joj odgovara da čeka. Uostalom, to je i bilo tačno. Posle jedanaest dobijala je dvostruku satnicu,


BalkanDownload

a sve troškove će platiti njihova osiguravajuća firma. Oni su uspešni, vredni službenici svog preduzeća, a ovo im je božićna zabava i imaju prava da uživaju. Klio im nije zamerala zbog toga. Sedela je u toplom autu, slušala je radio i imala je dobru knjigu da joj pravi društvo. I telefon koji je zazvonio na sedištu kraj nje, u jedanaest i dvadeset uveče. Verovatno Gunđavi Grejam proverava da li je završila vožnju. Pogledavši ekran, utvrdila je da joj je broj nepoznat. Klio je znala ljude koji jednostavno ne odgovaraju na takve pozive, ali ona nije mogla da izdrži: uvek su joj ličili na „šanse” i „iznenađenja” u monopolu. A ako je to opet Vil zove da moli da se predomisli... pa, prosto će prekinuti vezu. - Halo? Pogađanje ko bi mogao biti, u tome je uzbuđenje. Da nije dobila drugu nagradu na takmičenju lepote i osvojila hiljadu dolara? To joj je oduvek bila omiljena kartica - kao dete, kad god bi je izvukla, stvarno se osećala kao lepotica. Ili će morati da plati zbog prekoračenja brzine? - Ovaj... halo. Izvinite, sa kim govorim? Klio se ukočila. Možda je zbog nečiste savesti postala paranoična, ali glas je bio ženski i ta žena se prilično dobro pretvarala da je opuštena, iako se osećalo da nije. Sranje, nije moguće da je Vil sve rekao svojoj ženi. Mada, da je to uradio, zašto bi je ona pitala za ime? - Halo? Pardon, vrlo slabo vas čujem, veza je loša. - Klio je uzela da gužva kesicu od čipsa, podižući glas. - Ovaj... ko je to? Šta želite? Nadala se da odgovor neće glasiti: „Želim da ubijem kučku koja je spavala s mojim mužem... i evo me, stojim iza tvog auta.” Umesto toga, žena je nastavila da okoliša: - Rečeno mi je da pozovem ovaj broj. Možete li da mi kažete svoje ime? - Pardon, signal se gubi... - Klio je još jednom zgužvala kesicu kraj samog mikrofona, a onda prekinula vezu. Spustila je telefon na sedište do sebe i


BalkanDownload

zagledala se u njega, usta suvih od straha i krivice. Nije paranoična, zar ne? Svakako je bilo jasno ko to zove. Ko zna na koji način, Vilova žena je došla do njenog broja telefona i bila je dovoljno sumnjičava da pozove; znači da možda ne zna baš zasigurno da je muž vara, ali svakako sumnja u to. Osim ako ona ne vidi stvari ovako: Vila progoni neka besramna drolja koja zaslužuje da je uhvate i kazne, jer kako se usudila da pokuša da joj preotme muža... i srećom, dotična ima rođenog brata profesionalnog plaćenog ubicu, koji će vrlo rado potražiti, oteti i mučiti bestidnicu sposobnu da pokuša da uništi brak njegove sestre... - Aaaah! - Klio je vrisnula kad su se vrata automobila otvorila. Čips je izleteo iz kesice budući da je poskočila bar pedalj uvis... Nisu potrebne plaćene ubice, griža savesti sasvim će je lepo ubiti. - Uf, pardon, pardon, jes’ zaspala...? Šššš, nemoj da je budimo, baš je lepo zadremala... - Marvin, najdeblji službenik osiguranja, prineo je debeli prst usnama i sručio se na zadnje sedište. - Nisam spavala. Iskočila je iz auta da pridrži vrata ostalim mušterijama. Žurno je otresla mrvice čipsa s plave suknje. - Samo ste me trgli. Evo, polako, hoćete li da vam pridržim tu flašu? Jeste li se lepo proveli? - Šjajno. Trebalo je da dođeš ša nama, da še pridružiš. Mogli šmo i tebe provešti - crnokosi službenik joj se samouvereno nasmešio. - To bi bilo divno, ali neko mora da vas odveze kućama - ugađanje nacuganim klijentima bilo je deo njenog posla. Pošto ih je smestila u auto, zatvorila je vrata. - Vežite pojaseve, moliću. - Ti si baš lepa cura, znaš? Zar tvom momku ne smeta što se baviš ovim? Klio se nasmešila. - Svako mora da zaradi za život. - On to hoće da sazna imaš li momka - ljubazno je objasnio debeljko.


BalkanDownload

- Stvarno? Želite li da slušate muziku usput? - Izigrava nedos... nedostupnu. Bože, volim kad žene to rade. Koliko ti je godina, dušo? - Sedamdeset šest. - Stvarno? Baš čudno, izgledaš mnogo mlađa. Ne bih ti dao ni sedamd... deset tri. - Znaš, Marve - javio se treći putnik - mislim da tu jako grešiš, druže. Žene ne vole kad im govoriš takve stvari. Prepucavanje je potrajalo još nekoliko kilometara, a onda je zamrlo kad su putnici zapali u alkoholnu obamrlost. Laknulo joj je zbog tišine... dobro, ako se ne računa jezivo hrkanje koje je dopiralo od debelog Marva. Klio je vozila auto-putem za Bristol. Četrdeset minuta kasnije stigla je na prvu adresu, otvorila zadnja vrata i kucnula tamnokosog po ramenu. Otvorivši oči, blaženo joj se nasmešio. - Hej, lepotice. - Hej - Klio se izvila da izbegne oblak alkoholnih isparenja. - Stigli ste kući. Provirio je kroz prozor. - Već? To je bilo brzo. - Vaše zadovoljstvo je naš zadatak, gospodine. - Ti ga svakako ispunjavaš. Zovi me Džejms - rekao je dok se s naporom izvlačio iz auta. - Nisam ti ja gospodin. Četrdesetu je premašio uveliko, bio je sav izgužvan i nacvrcan, ali veoma uveren u svoje zavodničke sposobnosti. Otvorio je novčanik, izvadio vizitkartu i strpao joj je u ruku. - Evo izvoli, to sam ti ja. Slušaj sad, kako bi bilo da se ti i ja jednom vidimo nasamo? Daj mi broj, pa ću te pozvati.


BalkanDownload

- Znate, hvala na ponudi, ali... - Nemoj ti meni ali. Uf, mrzim kada cure kažu ali - nadurio se kao dečak. - Hajde, živni malo. Lepo ćemo se provesti, obećavam ti. Koji ti je omiljeni restoran? Izvadio je telefon i upitno je gledao, klateći se na nogama dok je čekao da čuje njen broj. Klio je pokazala preko njegovog ramena. - Mislim da vas neko čeka. Džejms se okrenuo i zaječao. - Bože, zašto ne spava? Žena je stajala prekrštenih ruku, umotana u ružičasti ogrtač. Na nogama je imala velike, paperjaste papuče koje su šljapkale dok je prilazila stazom. - Uvek mora da mi pokvari zabavu - gunđao je Džejms naslanjajući se na auto. - Zdravo. Jesi li se lepo proveo? Odmah je primetila vizitku koju je Klio još uvek držala. - Zašto si joj to dao? Jesi li gnjavio ovu sirotu devojku? Uuf, smrdiš na piće. Sagnula se da pogleda ostale putnike u autu, a onda se obratila Klio: - Izvini, dušo, kad popije malo više odmah uobrazi da je Džordž Kluni... kamo lepe sreće! Hajde sada, Džordže, dušo, vuci se unutra i pusti devojku da ide. Gurnula ga je prema kući i nastavila da grdi: - Otkud ti ideja da bi tako lepa devojka bila zainteresovana za matoru budalu? Džejms se spoticao stazom prema kući. - Vredi probati - gunđao je kao nadureni dečačić.


BalkanDownload

Poglavlje 12.

Roze jakna - tirkizni šal, roze jakna - tirkizni šal, roze jakna - tirkizni šal... reči su odzvanjale u Ebinoj glavi u ritmu s otkucajima srca dok se voz zaustavljao na stanici. Vrata su se otvorila i putnici su pokuljali na peron, pa prema izlazu. To je bilo to - Džordžijin voz je stigao. Svakog trenutka će iz nekog vagona izaći tinedžerka u roze jakni, s tirkiznim šalom, a Ebi će ugledati djevojku koja je trebalo da joj bude kći. I onda se desilo. Stojeći tik kraj nje Tom je glasno udahnuo pre nego što je progovorio pažljivo obuzdavajući glas: - Eno je. Ebi ga je stegla za ruku pre nego što se udaljila. Djevojka je gledala lica iza kapije. Tom je zahtevao da pođe i Ebi, ali prvi susret treba da bude između oca i ćerke, tako da se ona povukla u pozadinu. Spremna da sve istrpi gledala je Toma kako podiže ruku i prilazi ogradi. Džordžija ja sad netremice gledala pravo u Toma a licem joj se širio osmeh. Sledećeg trenutka je zacičala od oduševljenja, mahnula kartom ispred službenika na ulazu i progurala se kroz kapij. Onda je naglo stala i izvadila mobilni telefon, pritisnula nekoliko dugmadi, podigla spravicu tako da snima Tomovo lice i radosno viknula: - Zdravo tata! Potom je spustila ranac i bacila se Tomu u naručje. Bilo joj je teško da ih gleda, ali nije mogla da odvoji pogled. I drugi ljudi su ih gledali, gurtkajući se i smešeći; pretpostavljali su da se njih dvoje nisu


BalkanDownload

videli nedeljama, možda čak i mesecima. Potom su se otac i kći odvojili i bez reči se zagledali jedno drugom u oči. Ebi je osećala da joj se želudac grči od zavisti i praznine. S srcolikog lica, vitka, duge talasaste srebrnoplave kose, Džordžija je vrlo ličila na majku, ali videlo se, bespogovorno, da u njoj ima i Toma. Kao i na fotografiji, imala je njegove jagodice i potpuno isti oblik usana. I izdaleka se moglo primetiti da su im oči istovetno plave. Ebi je videla kako Tom govori nešto devojci, vodeći je ka mestu gde se ona povukla. Veoma se trudio da to prikrije, ali prosto je sijao od ponosa. - Ebi, ovo je Džordžija. - Zdravo, drago mi je - Džordžija je učtivo pružila ruku. - Zar nije ovo divno? Gledajte, sve sam snimila mobilnim! Čekaj, čekaj malo da ponovo pustim... Ebi se grlo toliko stezalo da je jedva disala, ali uspela je da ostane mirna i da se smeši dok je gledala snimak na majušnom ekranu. Dva puta. Pa još jedncm, za sreću. - Ovo ću čuvati zauvek. - Džordžija je prigrlila telefon na grudi, potom je prinela lice uz Tomovo. - Možeš li da nas slikaš zajedno? Ličimo li? Je li da ličimo? Pogledaj nam samo oči! Na kraju su najzad izašli sa stanice i pošli ka parkingu. Pošto je ubacila ranac u gepek, Džordžija je sasvim prirodno sela napred, kraj Toma. Ebi je bila prognana pozadi, odakle je bespomoćno slušala devojčino čavrljanje i osećala se usamljenije nego ikada. Mogli su je staviti i u gepek. Kad su stigli u Čenings Hil, Džordžija je izašla iz auta i odmerila kuću koja je u tom trenutku bila u mraku, ali okružena drvećem punim božićnih lampica. - I ovde ste živeli još pre nego što sam se ja rodila. - Tako je - klimao je glavom Tom. - Dopada nam se tu.


BalkanDownload

- Lepo je. - Pošla je za njim prilaznom stazom. - Dakle, da me je mama dala vama kao što je bilo dogovoreno, ovde bih odrasla. - Jeste. Otključao je vrata, uveo je u dnevnu sobu i počeo da pali svetla. Džordžija je pljesnula rukama kad je ugledala jelku. - Imate pravu božićnu jelku! Čitavog života sam želela takvu. Mama je uvek govorila da prave jelke prave strašan nered. Propustili su osamnaest Božića. - Idem da pristavim čaj - rekla je Ebi. - Jesmo li svi za šolju čaja? - Ne hvala, ja ne pijem čaj. Radije bih kafu. - Džordžija je zgrabila Toma za levu ruku, pružila svoju kraj njega i ponovo se uzbudila. - Jao, prsti su nam potpuno istog oblika! Strava! - Ovaj, sa šećerom? - pitala je Ebi. - Kako je to čudno! Možeš li da pucketaš zglobovima? A da li možeš da saviješ palac unazad, sve dok ne dotakne podlakticu? Ebi je otišla u kuhinju i počela da petlja oko kutija keksa koje je kupila za ovu priliku. Dok je čekala da voda provri, u sebi je recitovala abecedu unazad. Potom je pokušala da od dvesta oduzima po sedam. To je, navodno, trebalo da joj skrene misli sa onoga što joj se upravo dešava u kući... što je naravno bilo mnogo bolnije od bilo kakve vanbračne veze koju je Tom mogao imati. Nije delovalo. Knedla u grlu joj je sve više rasla dok je devojka koja joj je mogla biti kći nastavljala da se smeje i ciči u dnevnoj sobi upoređujući delove tela sa čovekom koji joj jeste otac. Ebi je otvorila zadnja vrata i izašla u baštu. Bilo je pravo olakšanje najzad se prepustiti suzama. Klizile su joj niz obraze i smesta postajale ledeno hladne. Mora da je užasna osoba kad joj se ovo toliko ne dopada, ali ništa nije mogla protiv toga. Tek sada je potpuno shvatila koliko je njen brak bio srećan i jednostavan.


BalkanDownload

Džordžijin dolazak je sve uništio. Nadala se da će, kada se vikend okonča i kada devojka zadovolji svoju radoznalost, sve to nestati, a oni će nastaviti da žive kao što su i živeli. Barem sme da se nada. Kuhinjska vrata su se otvorila i Ebi je žurno obrisala lice da Tom ne bi video koliko se uznemirila. Kada se okrenula, utvrdila je da obris na vratima nije Tomov. - Juhu? - Džordžija je gledala u mrak. - Jesi li dobro? - Jesam, jesam! Samo sam... izašla na vazduh. Gde je Tom? - Otišao je u kupatilo. - Nastupila je kratka pauza. - Ti plačeš? - Naravno da ne plačem! To je barem u ovom trenutku bilo tačno; bilo joj je toliko neprijatno što je uhvaćena da su suze istog trena presahle. Džordžija je pošla kroz baštu prema njoj. Kada se približila, pogledala ju je pravo u lice. - Lažljivice - rekla je kratko. Ebi se pribrala; ona je ovde odrasla osoba, ali nije se osećala tako. - Stvarno, dobro sam. Idi ti unutra. Sad ću i ja. Džordžija se nije ni pomerila. - Mrziš me? - Ne. - Ebi je zavrtela glavom. - Svakako te ne mrzim. - Onda mamu. Mrziš moju mamu. Bože, ovo je baš teško. - Mislim da mržnja nije prava reč. Ali da, zbog nje sam... bila veoma nesrećna - što je bilo vrlo traljavo objašnjenje, ali kako drugačije da kaže? - Nije ona to namerno - rekla je Džordžija. - Ispričala mi je sve redom, sve što se dešavalo. Pristala je da to uradi najviše zato što je zaista želela da vam pomogne, ali onda posle, kad je saznala da je trudna, tek tad je shvatila da


BalkanDownload

nosi u sebi pravu, živu bebu. Osećanja su joj se promenila, uhvatila ju je panika... ukratko, tog časa me je zavolela, mada se još nisam rodila, mada sam bila samo ovolicka. - Džordžija je podigla ruku pokazujući majušan razmak između palca i kažiprsta. - Shvatila je da nikako ne može da me da nekome. Ebi je klimnula glavom; kako da porekne tako nešto? - Zato je sve rekla svojoj majci, mojoj baki, pa su odlučile da će me zajedno podizati - nastavila je Džordžija. - Da su rekle tebi i Tomu, vi biste podilejisali i gnjavili biste je da se predomisli, a možda biste zvali i policiju, i sve bi postalo vrlo neprijatno. Zato joj je bilo lakše da slaže kako nije trudna, što je bilo sasvim u redu, rekla bih - slegnula je ramenima. - S obzirom na okolnosti, to je bilo najbolje što je mogla da uradi. Iza njihovih leđa se začuo Tomov glas. - Šta vas dve radite tamo napolju? - Ništa, pričamo. Džordžija je na sebi imala samo majicu i sad je već cvokotala. - Ne mogu da poverujem da stojimo ovde na mrazu! - Da li ti je nedostajao otac dok si bila mala? - morala je da pita Ebi. - Ne bih znala. Možda malčice, ponekad. Teško je znati da li ti nešto nedostaje ako to nikad nisi imala. - Džordžijini zubi su blesnuli u mraku. Mada, baš je kul upoznati ga sada. To je i glavni smisao ovoga, pomislila je Ebi po ko zna koji put Džordžijino zadovoljstvo, a ne njihovo. - Izvini ako sam te rasplakala - dodala je Dordžija. - U redu je. Nisi ti kriva. - Da mama nije odlučila da me zadrži, ti bi bila moja majka. - Plava kosa joj se zanjihala kad je odmahnula glavom. - To je baš čudno. - Znam. - Celog života sam se pitala ko je moj tata, i želela sam da ga upoznam.


BalkanDownload

Ebi je klimnula glavom. - Znam - pobogu, zvučala je kao pokvarena ploča. - Zato nemoj da se ljutiš, ipak nisam provela godine pitajući se ko mi je mama - dodala je Džordžija - jer je uvek bila sa mnom. Ovo je bilo glupo, nije mogla ponovo da kaže „znam”. Ebi je brzo pokušala da smisli nešto drugo. - Pa naravno - rekla je. - Šta se tamo dešava? - pitao je Tom s kuhinjskih vrata. - Nameravate li vi da ostanete napolju cele noći? Džordžija je sada već ozbiljno drhtala. - Mogu da vam upalim logorsku vatru - nudio je Tom. Džordžija je upitno pogledala Ebi. - Da li se on to šali? - Na to ćeš morati da se navikneš. Tvoj otac ima čudan smisao za humor. - Ebi se nasmešila. - Hajde, idemo unutra pre nego što zaradimo promrzline.


BalkanDownload

Poglavlje 13.

- Videla sara ih da odlaze. Klio je odmotala jarkoružičasti šal s vrata i zagrlila sestru. - Kako je bilo? Ebi je uzdahnula. Bila je nedelja predveče i Tom je upravo odvezao Džordžiju na autobusku stanicu; pošto je provela dve nedelje kod prijatelja u Njukaslu, sada se uputila nazad u London, u stan u Padingtonu gde je živela s majkom. - Pa, valjda je moglo biti i gore. - Barem sa Klio može da bude iskrena. - Stvarno je zlatna devojka, ali milo mi je što je i to gotovo. - Gotovo? - Klio nije bila baš sigurna. - Misliš da će vas sada ostaviti na mirti? - Držaću pesnice. Ebi je zasukala rukave i pustila toplu vodu nad sudoperom; pošto je satima kuvala svečanu večeru sa pečenjem, bilo bi lepo da su joj Tom ili Džordžija ponudili da se malo ispruži, a oni da su oprali posuđe... ali naravno, nije im ni palo na pamet da je odmene. A to što je držala pesnice nije značilo da će joj se želja ostvariti. - Pitam se hoće li hteti da dođe za Božić. - I ja sam pomislila, ali u redu je. Treba da ide u Portugal s majkom. Peti tamo ima nekakvog polumomka. Pozvao ih je da dođu na dve-tri nedelje. Ebi se trudila da zvuči mirno. - Ima veliki bazen. - Baš dobro. Možda će se sad kad je konačno upoznala Toma, malo


BalkanDownload

smiriti. Tome se i Ebi nadala. Ipak, nekako joj se činilo da to neće ići tako. Počela je da riba skoreli tanjir. - A šta je s tobom? - upitala je. - Je li bilo još čudnih telefonskih poziva? Klio se stresla. - Nije, hvala nebesima. Možda to ipak nije bila njegova žena. - Verovatno je neko dobio pogrešan broj, a ti si se nasekirala bez razloga. Čak i usred sopstvenih nevolja, Ebi je saosećala sa sestrom koja nikada nije imala sreće sa muškarcima; Klio je kao tinejdžerka bila u vezi s nekoliko navodnih šarmera koji se nisu, dugoročno gledano, pokazali nimalo šarmantnima. Otada je postala oprezna i suviše probirljiva, nije htela da rizikuje da je neko ponovo povredi. - Šta misliš, da ti kupimo za Božić detektor laži? Onda kad upoznaš nekog novog možeš prvo da ga dobro ispitaš. - Ooo, to bi bilo divno! - Klio je sva sinula. - Bože, što bih volela da imam jedan! Zamisli šta bih sve mogla da saznam, kakav haos da napravim! Ebi je uzela sledeći tanjir. - Kao onda kad si ofarbala kosu, pa ti je ispala jarkoljubičasta, a mene si našla da pitaš da li izgleda mnogo gadno. - Znala sam da lažeš. - Samo sam pokušavala da ti malo olakšam. - Kad smo već kod laži, znaš kako je u selu. - Klio je napravila grimasu. - Sinoć u pabu su naveliko pričali o Džordžiji. Braća O’Brajen su zbijali šale o Tomovoj švaleraciji. Mislim da neki ljudi prosto ne mogu da poveruju u priču o surogat majci. - Sjajno. Ebi je to očekivala, ali ipak ju je zabolelo; uz sve prednosti života na selu,


BalkanDownload

postoje i neke mane... na primer, ogovaranje. Čim su ljudi primetili koliko Džordžija liči na Toma, morali su da im objašnjavaju otkud to, a obično su kao odgovor dobijali mudro klimanje glavom. - Ne brini, žustro sam ih napala pred svima. Rekla sam da ste ti i Tom najsrećniji par koji sam ikada videla, i da je odvratno i pomisliti na tako nešto, jer Tom nikada ništa nije radio tebi iza leđa, a svakako neće ni ubuduće. Rekla sam da vas dvoje imate savršen brak. Mili bože. - Ovaj, hvala. Ponovo ju je obuzela krivica; sva se unela u ribanje tanjira. - Je li u pabu bila gužva? - Strašna! Svejedno, isprašila sam O’Brajenove. Verovatno su samo bili ljubomorni na tebe i Toma - dodala je Klio. - Svi znaju da je žena Barija O’Brajena imala vezu sa onim tipom iz mehaničarske radionice, onim što je stalno svraćao do nje da joj „sredi auto”. Ebi je isprskala penom svoj plavi džemper od angore, ali je nastavila da mahnito riba posudu za sos. Umela je da bude iskrena sa Klio oko mnoštva stvari, ali postoje i neke granice. Ipak je ona starija sestra, srećno udata, sređena, ona na koju se Klio ugleda. Ne, nema šanse da joj ikada kaže za Deza Kilgora. Klio bi se šokirala. Neke tajne treba zadržati za sebe. - Nikad ranije nisam ni pomislila na to - sanjarski je nastavila Klio - ali mogla bih da potražim na internetu. - Ženu Barija O’Brajena? - Pobogu, ne! - Klio je oduvek bila sklona da preleće s teme na temu kao pčela sa cveta na cvet. - Hoću da vidim da li neko prodaje detektore laži. - Znaš, stvarno ne želim da zvučim kao matoro gunđalo - rekla je Klio - ali ako me još neko bude veselo upitao jesam li se spremila za Božić, mislim da


BalkanDownload

ću početi da vrištim, lupam nogama i mlatim ljude buketom imele. - A mogla bi i da im pevaš Božićne pesme - dodao je Eš. - To bi ih naučilo pameti jednom zasvagda. Klio ga je na to uštinula. Bilo je Badnje veće, a oni su sedeli u pabu, smešteni kraj prozora kao dvoje gunđavih staraca. - Zašto ljudi pitaju takve stvari? Kakve veze ima da li smo spremni za Božić ili nismo? Božić će nastupiti kroz dva sata, bili mi spremni ili ne. - Tako je - klimao je glavom Eš. - Imaš pravo. - Znaš šta? Imam dvadeset devet godina i sedim ovde s tobom, stvarno nisam mislila da će mi Božić tako ispasti. - Klio je liznula kažiprst i pokupila poslednje slane mrvice iz kesice čipsa. Eš je otpio pivo. - Sad se osećam polaskano. - Ma, znaš na šta mislim. Stvarno sam mislila da će ove godine biti drugačije. Zapravo, maštala je da će Vil doneti avionske karte i odvesti je na neko glamurozno mesto, makar samo na koji dan. Zamisli Božić u Parizu, u nekom superotmenom hotelu, šetnje ruku podruku obalama Sene dok nad njima pršte vatrometi u stilu Mulen ruža. Jedino što se ta fantazija izjalovila kada je otkrila da Vil ima ženu i decu. - Jeste li dobro vas dvoje? - Dez ih je pozdravio mašući kriglom piva; sudeći po njegovom izgledu, nije mu bila prva večeras. - Jeste li spremni za Božić? Dobro, Dez je šef njene sestre i zato neće moći da ga mlati imelom. Klio je uspela da se vedro nasmeši. - Zapravo ne - rekla je - ali nije važno! Potom se odlučila za taktiku - ako ne možeš da ih pobediš, onda im se pridruži. - A ti?


BalkanDownload

Sada je na Deza bio red da veselo kaže: O, znaš kako je, haos kao i obično! Umesto toga je odgovorio: - Nema mnogo smisla da se nešto spremam. Ionako sedim sam kod kuće. Uh, pogrešan odgovor. - Ovaj... mislim... neko i voli tako. Lepo, opušteno, bez frke... - Ne bih rekao da volim tako. - Dez je slegnuo ramenima. - Prosto je tako. - Oh. Ovaj... - Klio je počela da gužva kesicu od čipsa. Osećala se užasno neprijatno. Nije dobro poznavala Deza Kilgora, ali Ebi radila njega. Očito joj je bio dobar šef i ljubazan čovek... - Kako ti je sestra? - Dobro je, hvala. Dez je polako klimnuo glavom. - Fino... fino. Malo je razmišljao, a onda je podigao slobodnu ruku da mahne. - E pa, poželi Ebi i... ovaj... Tomu srećan Božić u moje ime. Kaži da se vidimo na poslu, sledeće nedelje. Ajd’ zdravo. - Znam šta si pomislila - šapnuo joj je Eš kad je Dez otišao na drugi kraj paba. - Umalo da ga pozoveš kod svoje sestre na ručak. - Znam, znam - Klio je pogledala preko ramena za Dezom. - Samo sam pomislila da je to sigurno grozno, da provedeš Božić sasvim sam. Da sam ja sama, obradovala bih se da me neko pozove kod sebe. Ipak nije pozvala Deza; Ebi je u poslednje vreme imala problema, a još jedan gost u poslednji čas verovatno je ne bi baš obradovao. - Sve je to zbog onog prokletog filma. Kad je po podne svratio do nje, Eš je primetio na njenom stolu de-ve-de s filmom.


BalkanDownload

- Više nikad te neću pustiti da gledaš Zapravo ljubav. - Veruj mi, ne bih ni poželela da ga ponovo gledam. Uzela je film u pokušaju da se razveseli. Umesto toga, kako se jedna po jedna srećna ljubavna priča razrešavala, Ebi se osećala sve jadnije i jadnije. Kakve su njene šanse da je neki Hju Grant ili Kolin Firt obori s nogu? - Eše, šta ako nikad ne upoznam nekog novog? - Upoznaćeš. Naići će neki nesrećnik. Uvek tako bude. - Da, ali šta ako ne naiđe? Šta ako ostanem matora usedelica? - Hej, gledaj to sa vedrije strane. Moći ćeš da nosiš heklani šal - ozbiljno je rekao Eš. - I lornjon! - Ma ti ga nosi. I čipkastu kapicu. Evo ti ideja: možemo da se organizujemo kao u Kad je Hari sreo Sali. - Klio se zagrejala i zgrabila ga za ruku. - Mi smo drugovi, je li tako? Hajde da napravimo pakt! Kroz deset godina... ne, bolje kroz pet godina, ako ni ja ne budem srela onog pravog ni ti pravu, venčaćemo se. Eš se namrštio. - Šta, sa bilo kime? - Ne! Jedno sa drugim, blesane. On se kobajagi užasnuo. - Ali ti se meni ne dopadaš. Nimalo. - Dobro, dobro. - Zapravo ju je prilično povredio. - Ne sviđaš se ni ti meni. - I stalno mi govoriš da sam blesan. - Pitam se zašto. - Ali ipak misliš da treba da se venčamo. - A zašto ne? Zar to ne bi bilo bolje nego ništa? Bio bi srećan što me imaš! Osim toga, ni ja ne želim da ostanem sama do kraja života - objašnjavala je Klio - u stolici za ljuljanje, sa šalom.


BalkanDownload

- Dobro, ako će te to ućutkati: pristajem. Kroz pet godina, ako oboje budemo bili slobodni, venčaćemo se. Jedno sa drugim. - Važi. - Klio je zadovoljno klimnula glavom. Sada ima bar nekakav rezervni plan. Možda nije romantično, ali je svakako praktično. - Osim toga - dodao je Eš - to je najbolji mogući podstrek da požurim i nađem sebi devojku.


BalkanDownload

Poglavlje 14.

Na bristolskom aerodromu vladala je gužva; ljudi su dolazili odlazili i sačekivali druge ljude. Klio je držala tablu sa imenom pod miškom i čekala izdvojena iz gomile. Gledala je ka vratima kroz koje će uskoro proći nova tura pristiglih putnika. Došla je do klijentkinje koja je doletela iz Amsterdama, gospođu Korneliju van Dijk.. mada nije bila sasvim sigurna kako se izgovara to ime. Nadajmo se da neće morati da ga izgovori. Trebalo je da je odveze u hotel Di Ven, gde će gospoža ručati a potom će je voziti kuda god ova bude želela sve do šest popodne. Kao i uvek kada nije znala ništa sem imena nove mušterije, Klio je već stvorila sebi detaljnu sliku gospođe Van Dijk: visoka i seda, šezdesetak godina, mršava kao hrt, nos dug i šiljast, nosi nekakav čudan šešir, ima čak i šiljastu bradu i brčiće... Dobro, to već ne. Ali nastavnik likovnog u srednjoj školi bio je veliki obožavalac slikara Van Dajka, i kad je jednom povezala ta dva imena, bilo joj je teško da... O, vidi ko stiže! Klio se trgla šokirana jer je videla nekog kog nije očekivala. Džoni Laventura, u bež sakou od antilopa, beloj košulji i crnim farmerkama gurao je kolica puna tamnoplavih kofera. pogledala je tablu sa obaveštenjima i utvrdila da je upravo stigao iz Njujorka. Nije imala nikakvog razloga da se sklanja od njega, ali prosto je to automatski pokušala. Nažalost, gužva oko nje raščistila se baš tada, nije bilo zgodnih stubova, niti veoma debelih ljudi, koji bi joj poslužili kao zaklon, i šta mari ako je on ipak vidi? Čim se ispravila, utvrdila je da se to upravo i desilo. Džoni se nasmešio


BalkanDownload

od uva do uva i pohitao ka njoj. - Molima! Izvini... Klio - odmahnuo je glavom žurno se ispravljajući. -Vidi kako ti stoji ta uniforma, izgledaš tako spretno i efikasno. Jesi li došla da me odvezeš kući? Osetila je na njemu novi losion posle brijanja, s primesom limuna, vrlo neobičan. Drugačiji miris, ali ponašanje je isto, namerno provokativno. - Ne, osim ukoliko nisi upravo promenio pol. Pokazala mu je ime napisano na tabli. Džoni se kobajagi zamislio, a onda je odmahnuo glavom. - Ne, to nisam ja. Baš šteta. Kako se to izgovara? - Van Dijk - smesta je odvratila Klio. On se malo namrštio. - Stvarno? Sigurna si da nije Van Dik? Dodavola, opet je testira. Kao da on zna. Klio je rešila da promeni temu. Pokazala je bradom ka koferima. - Mora da te je doplata za prekomerni prtljag koštala čitavo bogatstvo. - To mi je celokupna imovina - pogladio je kofer na vrhu. - Zašto? - A šta misliš? - Džoni je značajno podigao obrvu. - Rejvensvud još nije prodat. Neko je uspeo da otera jedine zainteresovane kupce, a to nije mesto koje možeš ostaviti prazno. Zato sam napustio Njujork i vraćam se u Čenings Hil. Na neko vreme. Zastao je, očito uživajući u neverici na njenom licu. - Znaš, za sve si ti kriva. Prema tome, samo sebe možeš da kriviš. Joj. E pa, tako joj i treba. Bila je nevaljala i sada će biti kažnjena zbog toga. Džoni se nije potrudio da to kaže naglas. - Šta je bilo sa onim oženjenim tipom? Onim... Vilom? To baš liči na Džonija, da je redom podseća na sve greške i promašaje u


BalkanDownload

životu. - Nisam ga videla od one večeri. Klio je pogledala tablu i utvrdila da je avion iz Amsterdama upravo sleteo. - Jesi li našla nekog novog? - Ne. Ne treba mi niko. - To se zove čvrst karakter - značajno se nasmešio. Snishodljiv kao i uvek. Ali... ma koji mu je to losion posle brijanja? Klio je nekoliko puta udahnula pokušavajući da prepozna marku. Gospođa van Dijk samo što se nije pojavila. Klio je pogledala Džonija. - Čekaš da te neko pokupi? - Uvek - oči mu zasvetlucaše. - Izvini. Da, čekam prevoz. Je l’ ti se sviđa? Namerno zagonetan. Verovatno uživa u osećanju nadmoći kad ga ljudi belo gledaju. Bilo joj je čudno što on tako vedro govori o povratku u Čenings Hil kad je doskora toliko želeo da proda kuću. Odlučila je da ipak pita. - Da li mi se sviđa šta? Što sam solo? Što čekam da pokupim nekog? Puževi u belom luku? - Moj losion za posle brijanja. Doduše - požurio je da se ispravi - nije moj. U bescarinskoj zoni sam probao malo i učinilo mi se da je dobar. Nagnuo se prema njoj, pozivajući je da mu pomiriše vrat. - Evo, kako ti se čini? Neverovatno, kako je uspeo da pogodi na šta je mislila? Zar je njuškala vazduh kao gladna krmača? Ne, to svakako nije radila. Klio se oprezno primakla nekoliko centimetara i ponovo udahnula. - Pa... u redu je. - U redu? - on kao da se razočarao. - Misliš, nije divan, nije grozan, samo je... podnošljiv?


BalkanDownload

Zaboga, ovo je već smešno. - Zapravo, baš je lep - rekla je. - Kako se zove? Sad će barem saznati ono što je želela, a neće zvučati kao da mu se nabacuje. Džoni se namrštio. - Dođavola. Zaboravio sam. - Pa razmisli. - Razmišljam! Imali su stotine bočica. Odabrao sam nekoliko i pomirisao... a ova mi se dopala pa sam se poprskao... i sada nemam pojma koja je bila marka. - Baš glupo, je li? Kroz kapiju je stizalo sve više ljudi; Klio je čekala da se pojavi gospođa Van Dijk. - Vrlo neprijatno, priznajem. Džoni se opet namrštio i počeo da cima kragnu košulje nudeći joj da još jednom pomiriše. - Ne prepoznaješ ga? Mislio sam da su devojke stručnjaci za marke parfema. Nekako uvek znaju koji sam stavio. - Žao mi je, ne i ova devojka. Upravo se pojavila visoka, nosata žena od oko šezdeset godina; Klio se odmaknula od Džonija i pridigla tablu sa imenom, uz odgovarajući prijatan osmeh. - A, lepo, tu ste! - Dok joj je klijentkinja prilazila pokazalo se, ne po prvi put, da ju je Klio potpuno pogrešno zamišljala. Ona nosata žena otišla je ka izlazu, a Klio je prišla senzualna crnka od tridesetak godina, lepih oblina, s mekim crvenim usnama i sanjalačkim očima, pružajući joj dršku očito vrlo skupog kofera na točkićima. - I ja sam tu!


BalkanDownload

Dakle, stvarno ne vredi zamišljati unapred. Svejedno, žena je izgledala prijatno. - Dobro došli u Bristol, gospodo Van... - odavno je naučila da je klijente s nezgodnim imenima najbolje pustiti da ti ih sami kažu. - Van Dijk - umešao se Džonijev glas. - Ili treba da kažem, divna Kornelija. Smešio se od uva do uva. Štaaa? - Džoni! Ti divni čoveče, nisam znala da ćeš me i ti čekati sa znakom! Kornelija je oduševljeno pružila ruke, zagrlila ga oko vrata i poljubila u oba obraza. E, ovo očito nije slučajnost. Klio je gledala kako se gospođa preterano unela u brisanje karmina sa Džonijevih obraza. On se i dalje smešio. - Izgledaš spektakularno, Kornelija. Je li to nova narukvica? Podigla je ruku i dijamanti su zasvetlucali. - Mali poklon za Božić - rekla je, blistavih očiju. - Od mene meni. - Kada živiš u Amsterdamu, to prosto moraš da radiš - smešio se Džoni. Drago mi je da se ponovo vidimo. - O, dragi Džoni, i meni je drago! E, ja sam gladna. Hoćemo li da pođemo? Klio je klimnula glavom. - Svakako. Povešću oboje, je li tako? U hotel Di Ven? - To bi bilo odlično. - Džoni je okrenuo svoja kolica za prtljag ka izlazu. - Prvobitno sam naručio auto samo za Korneliju. Nameravao sam da doputujem juče. Onda je iskrsnuo sastanak u poslednji čas pa sam pomerio let za danas... i tako smo uspeli da stignemo u isto vreme, što je pravo čudo. Ipak - pogledao je Klio - baš lepo od mene što sam angažovao tvoju firmu, je li? Hmmm. Što se nje tiče, to je imalo manje veze s velikodušnošću, a više s njegovom večitom željom da sve kontroliše. Ipak se nasmešila i poslušno


BalkanDownload

klimnula glavom. - Veoma. Hvala. Kad je prtljag bio smešten u gepek auta - danas je vozila tamnoplavi mercedes S klase - Klio se izvezla s parkinga i uputila ka Bristolu, a i dalje nije imala pojma ko je zapravo Kornelija Van Dijk. Osim što je zaključila da je užasno bogata, ako su dijamanti ikakvo merilo, i da ima fantastične grudi. - Dobro - rekao je Džoni - zadržaćemo se dva-tri sata. Je li u redu da nas čekaš? Parkirali su se ispred hotela gde su on i Kornelija imali rezervisan sto za ručak. Klio je klimnula glavom. - U redu je. Moj posao podrazumeva i čekanje. - Mogu da ti pošaljem šolju kafe ako hoćeš. - Hvala, ne treba. On je još uvek oklevao. - Čekaćeš nas, zar ne? Zaboga! - Ne brini - umirivala ga je - ne planiram da odem u šoping i ostavim auto na nekom javnom parkingu sa svim tvojim ovozemaljskim blagom u njemu. - Dušo, ne brini ništa, sigurna sam da će stvari biti bezbedne. - Kornelija je zavrtela glavom. - Hoćemo li sad da uđemo? Jako sam žedna! Džoni se vratio nešto posle tri. - Vidiš - Klio je ustala od volana i pokazala rukom auto. - Još je tu. Nisam čak ni prodala tvoje stvari preko interneta. Nakrivio je glavu. - Izvrsno. Kornelija se osvežava. Izaći će uskoro. - Jeste li lepo ručali? - Odlično, hvala. Jesi li radoznala ko je Kornelija?


BalkanDownload

Kakvo pitanje... naravno da je radoznala. Čitavog života je bila radoznala... kad ne zna odgovore prosto poludi. - Ne, zašto bih? - glatko je slagala. - O, pa dobro. - Slegnuo je ramenima, zavukao ruke u džepove i počeo da šutira kamenčić na putu. Pauza. Još duža pauza. O, zaboga. - Hajde, reci - predala se Klio. - Ko je ona? - Mušterija - pobedonosno se nasmešio Džoni. - Veoma bogata. Muž joj je umro prošle godine. - Stvarno? Kako je to strašno. - Zapravo nije. Bilo mu je osamdeset šest godina. Bljak. Klio je progutala knedlu, trudeći se da ne pokaže gađenje. - A njoj je...? - Zamisli neki broj, pa ga pomnoži sa dva. - Džoni se ponovo nasmešio. - Ima odličnog plastičnog hirurga. Ali to nema nikakve veze. Ona mi nije devojka ako si na to mislila. Dok je prošle godine bila u Njujorku, Kornelija je kupila dva moja dela i sada hoće da naruči i treće. Klio je klimnula glavom. Ovo joj je bilo poznato iz iskustva. Zbog posla je i ranije sretala takve ljude. Kada običan svet poželi da časti sebe nečim, naruči nešto preko interneta ili zaviri u obližnje radnje, pa kupi ono što mu se dopadne. E, ali kada gospoda Van Dijk poželi novu skulpturu za svoj salon, ona sedne u avion da poseti umetnika. I evo je sada. Pobogu, zar je moguće da ima šezdeset godina? Gospoda se toplo nasmešila Džoniju dok joj je Klio otvarala vrata. Prešla mu je dlanom preko obraza. - Dušo, divno mirišeš. Akva di Parma, je li? Videlo se da je Džoniju


BalkanDownload

sinulo. - U žutoj kutiji? Mislim da je to taj. Kako si pogodila? Kornelija je duboko udahnula miris. - Ja uvek pogađam. Koristio ju je Keri Grant, znaš? I Dejvid Niven. Klio je pazila da ne pogleda Džonija. Kornelija je još starija nego što su mislili! Bilo je pet po podne. Pošto je pre jedan sat ostavila Korneliju i Džonija u Rejvensvudu, Klio se sad vratila po Korneliju da je odveze u Čeltenam, gde je trebalo da provede nekoliko dana sa starim prijateljima pre povrataka u Amsterdam. Vrata je otvorio Džoni lično. - Potrajaće još nekoliko minuta, je li to u redu? - Naravno. - Klio je htela da se vrati niza stepenice, ali Džoni je šire otvorio vrata. - Nema potrebe da čekaš u autu. Hodi da vidiš moj novi atelje. Klio je dozvolila da je radoznalost savlada. Pošto nikada ranije nije videla kako izgleda umetnički atelje, sada je pošla za Džonijem kroz hol obložen drvetom. - Doduše - ispravio se Džoni - biće atelje kada ga uredim. Našli su se u salonu, prostranoj odaji s visokom tavanicom i zastakljenim vratima koja su vodila u baštu iza kuće. S obzirom na to da je Lorensu Laventuri najvažnije u životu bilo da visi u pabu s društvom, a ne da ureduje kuću, dekor je bio prilično jadan. Prugaste tapete ljuštile su se po ivicama, tepih je bio vrtoglavo šaren, a svaki kauč drugačiji. Na zidovima su visile slike iz lova, police su bile pune knjiga, a televizor postavljen na leđa metar visoke glinene skulpture slona. Klio se zapanjila. - Znam. - Džoni je primetio njenu reakciju. - Tati se dopadalo ovako objasnio je. - Agenti za nekretnine reklamiraju kuću kao sjajnu mogućnost da kupac sve preuredi po svom ukusu. To u stvari znači da je potrebno


BalkanDownload

generalno renoviranje. - Slon je divan! - Klio je pošla ka njemu potpuno očarana. U očima životinje prosto se video nestašni sjaj. - I tati se sviđao. To je prvo moje delo koje mu se zaista dopalo. Klio je ponovo pogledala slona. - Ti si ga napravio? Klimnuo je glavom. - Kad mi je bilo šesnaest godina. U vreme kada su bili neprijatelji. Ali zaista je imao dara, još i tada. - I tako - nastavio je Džoni - pošto ću sad živeti ovde, moram da uvedem neke promene. Ovo će biti odlična soba za rad. Klio je morala da se složi. Prišla je osmougaonom trpezarijskom stolu, prekrivenom ogromnim listovima papira sa skicama. Dok je gledala crteže konja koji pasu izvedene ugljem, u sobu je upala Kornelija. - Evo me, spremna za polazak! Ah, divite se mojim lepim konjima? Džoni će mi ih napraviti. On je sjajan, zar ne? Koliko ja ima sreće! Hvala ti, hvala uzviknula je dok joj je Džoni pridržavao kaput. - Evo, sve sređeno, sada sve imam. Da pođemo?


BalkanDownload

Poglavlje 15.

Nedelju dana kasnije, baš dok se Klio vraćala kući s posla, počeo je da pada prvi sneg. Prve sićušne pahulje odmah su se topile, ali su za njima usledile krupnije i brže, koje su se lepile za vetrobran i bojile u belo njive kraj puta. Bračni par koji je jutros vozila u Sautempton na dokove odakle polaze brodovi, pošao je na krstarenje po Karibima; Klio im je zavidela. Skrenula je sa auto-puta i pošla ka Čenings Hilu. Lepo je kada se sneg zadrži na zemlji i doda malo atmosfere seoskim predelima, ali nije lepo kada ga bude toliko da se sve blokira, pogotovo što je ona po podne imala još jednu vožnju. Stomak joj je glasno zakrčao dok se približavala selu. Šolja čaja i zemičke sa grožđicama, eto šta joj je sad potrebno. Zbog toga se dodatno iznervirala, pošto kod kuće nije bilo peciva, ali i to se moglo rešiti u seoskoj prodavnici, ako nije baš neka suluda navala na zemičke. O da, tople zemičke sa grožđicama, premazane puterom... što je više mislila na to, sve ih je više želela. Kad je konačno stigla u Čenings Hil, zaustavila se pred prodavnicom i iskočila iz auta. Bože, ala je hladno! Barem je u radnji bilo lepo toplo. Klio je mahnula Mirni, koja je stajala za tezgom, a onda je žurno obišla policu u sredini, ka mestu gde stoje peciva... i tu je stala kao ukopana kada je pred sobom ugledala Džonija. Crna kosa mu je bila raščupana, a farmerke i duks poprskani farbom. Pod miškom je držao dva celofanska paketa sa zemičkama. Ukočila se i pogledala s nevericom prvo njega, a onda praznu policu... bez ijednog pakovanja zemički!


BalkanDownload

Ovo je smešno. Da li on to namerno radi? Da li joj je ponovo pogodio misli? - ‘Jutro! Pardon! - Džoni je pogledao na sat i ispravio se. - Dobar dan! Mani sad to, pomislila je Klio i pokazala na zemičke. - Hoćeš da kupiš oba paketa? On kao da se iznenadio. - Pa, da. Zato sam ih uzeo. - Dakle, kupićeš... sve zemičke? - Ne za mene lično - objašnjavao je Džoni. - U kući imam gomilu majstora. Ako si se zabrinula za moj holesterol - dodao je - i misliš da ću ih sve sam proždrati, obećavam da neću. Ovo nije bio trenutak za šale. Pomisao da će ostati bez zemički sa grožđicama ozbiljno joj je podigla pritisak. - Koliko majstora? - strogo je upitala Klio. - Pet. I ja šesti. Dakle, po dve zemičke svakom. - Džoni se namrštio. - Je li to neki problem? Da li da mu kaže? Da, reći će. - Dobro, evo o čemu je reč. Došla sam u radnju samo zato što strašno, strašno želim tople zemičke sa grožđicama. - O - Džoni se neočekivano nasmešio i klimnuo glavom. - Upravo sam shvatio zašto. - Zašto? - Zbog gospođe Kliford. Pobogu, imao je pravo. Gospođa Kliford, divna ljubazna žena koja je bila glavna kuvarica u osnovnoj školi u Čenings Hilu pre mnogo godina. Kad god bi pao sneg, ona je mesila zemičke sa grožđicama i donosila ih u učionicu nagomilane na poslužavniku, presečene, prepečene i premazane buterom. Bila je to tradicija: svako bi pojeo po dve polovine pre nego što pojuri napolje da se grudva. Baš čudno kako je to zaboravila.


BalkanDownload

Dakle, činjenica da i Džoni baš danas kupuje zemičke ipak nije slučajnost. Pre će biti da je to refleksna reakcija na prvi sneg. - Možemo da uzmemo svako po paket - rekla je racionalno. Na to je podigao obrvu. - Da li si ti videla kako izgledaju moji majstori? - Slušaj, ima drugog peciva! Oni sigurno više vole lisnato, Džoni ju je hladno pogledao. - Niko pri zdravoj pameti ne bi radije uzeo lisnato testo nego zemičku sa grožđicama. Ovo sad već namerno radi. - Ima kiflica. - Uzela je paket s police i mahnula njime. - Kiflice su najbolje od svega. - Je li? Pa što ih onda ti ne uzmeš? Uff. - Zato što hoću zemičku! Na to je slegnuo ramenima. - Možeš da kupiš obične zemičke i da uguraš u njih grožđice. - A mogla bih da ih uguram i u tebe - zarežala je Klio. Džoni se nasmejao, uveren da je to šala. Ipak on nju ne poznaje. - Dobro - rekao je najzad. - Ne mogu ti dati ceo paket, ali možeš da uzmeš dve. Da je umesto njega tu stajao Eš, Klio bi rekla nešto veselo i vulgarno o tome kako su dva bolja od jednog. No, ovo nije bio Eš. Tako je Klio pošla za Džonijem ka tezgi i gledala ga kako plaća oba paketa zemički. Potom je otvorio jedan, zamolio Mirnu za papirnu kesu i uručio Klio paket sa dve zemičke. - Izvoli. Prihvatila je paket i pokušala da mu da novčić od pedeset penija. - Ja častim - izjavio je Džoni.


BalkanDownload

- Hvala. Ma koliko želela da mu ništa ne duguje, Klio nije nameravala da se upusti u nimalo dostojanstvenu raspravu oko pola funte. Kad su izišli iz radnje, Džoni je zastao kraj starinskog landrovera kojim se dovezao. - Mogla bi da svratiš kod mene, ako hoćeš. Da vidiš dokle smo stigli. Onda možemo svi zajedno da popijemo čaj... i da zajedno jedemo zemičke. Sneg oko njih je već vejao. Klio se stresla u svojoj tankoj uniformi. - Ne, hvala. Imam samo jedan sat pre sledećeg zadatka. - I ništa, baš ništa joj neće pokvariti uživanciju u teško osvojenim zemičkama. Povrh svega, u njegovoj kući sad se sve oseća na farbu. To bi je odbilo čak i kad bi htela da ode tamo, a svakako nije htela. Džoni je uskočio u landrover, okrenuo ga na parkingu ispred radnje i otutnjao uzbrdo. Gladnija nego ikada u životu, dok joj je od pomisli na tople zemičke premazane puterom bukvalno išla voda na usta, Klio je pošla za njim. Na vrhu uzbrdice Džoni joj je mahnuo i skrenuo desno preko trga, a ona levo, u ulicu s drvoredima kestena, pa prošla pored metalik plave fijeste parkirane kod igrališta da bi se parkirala pred svojom kućom. Nekog je bilo za volanom fijeste. Samo je sedeo, nije telefonirao niti je išta radio. Prilično neobično, s obzirom na to kakvo je vreme. Kada je toplo i sunčano, roditelji često dovode decu na igralište, ali danas tu nije bilo nikoga. Pomalo zainteresovana, Klio je pažljivije pogledala dok je zaključavala svoj auto. Da li je to muškarac ili žena? Ni to nije mogla da razazna. Zbog čega bi neko tamo sedeo? Stigla je do svoje kapije, pa se okrenula da još jednom pogleda. Da li se taj neko izgubio, ili mu je pozlilo, ili... Vrrr-vrrr, začuo se motor fijeste kad je vozač okrenuo ključ. Vrrr-vrrr.


BalkanDownload

Nije hteo da upali. Zato je auto bio tamo. Pokvario se. Vozač je uzalud pokušavao da pokrene motor. Kakav grozan trenutak da se to desi, po ovom vremenu. Vrr-vrr-vrr-rr. Vozač je besno udario po volanu i Klio je primetila da to nije kratko podšišan muškarac, nego žena s kosom skupljenom u rep. Bože. Želudac joj je krčao kao traktor, noge su joj se smrzle, a za manje od sata moraće ponovo napolje. Nimalo nije želela da ide da pogleda može li kako da pomogne nepoznatoj osobi. Da se ponudi da pogura auto u nadi da će ga tako pokrenuti? Mada će, mnogo je verovatnije, samo ostati blatnjava i mokra kada točkovi razbiju poledicu na barama? Ili da lepo skuva čaj, malo gleda te-ve i pojede dve divne, tople zemičke sa grožđicama? Srce joj se stezalo dok je spuštala ruku s drvene kapije. Ponekad bi joj bilo mnogo bolje da nema savest. Život bi bio neizmerno lakši kad bi mogla prosto da ode u kuću a da ne oseti ni trunku krivice. No, nije mogla. Polako je prešla preko ulice, brišući pahulje iz očiju i trljajući smrznute prste. Kad je prišla autu, žena unutra je prestala da okreće ključ. Sada je gledala u Klio i čekala. O, ne, ne, dodavola, nemoguće da se ovo dešava. Klio je osetila da joj se srce grči i penje u grlo kada je pogledala u oči ženu za volanom. Smesta ju je prepoznala. To je Vilova žena - zaboga, njegova prava žena! - došla je ovamo u Čenings Hil i parkirala se maltene preko puta njene kuće. Šta sad, je li Vil rekao ženi za nju? Da nije došla ovamo da se suoči sa njom? Ili je ovo... daj bože... najčudnija igra slučaja u istoriji sveta? I da li ta žena zna kojoj je upravo prišao? Klio ju je prepoznala jer je provela četrdeset minuta stojeći u redu iza nje dok su čekali da vide Deda Mraza, ali Vilova žena, svakako, ne može nje da se seća od onomad. To bi bilo nemoguće. Što je značilo da i dalje postoji mogućnost, ma kako mala, da žena ne zna ko sada stoji u snegu pored njenog auta.


BalkanDownload

Žena je otvorila prozor. Imala je lep ten, krupne sive oči i blistavu, smedezlatnu kosu sklonjenu sa lica, što je otkrivalo veoma lepe uši. Kakve gluposti primećujemo kad smo u šoku. - Zdravo, ovaj, imate problem? Klio se nikada nije osećala tako glupo. Izgovorila je rečenicu kao iz nekog smešnog filma iz četrdesetih godina. Pitanje je bilo potpuno budalasto. - Ne znam šta mu je, prosto je... crkao. Da li je to predznak budućih događaja? Barem nije odmah počela da urla na nju i nije iskočila iz auta da je mlati. Klio je osećala da su joj usta potpuno suva. - Mogu da vas poguram ako hoćete. Da vidimo može li da upali na gurku, ovde nizbrdo. Vilova žena ju je i dalje pažljivo gledala, kao da nije sigurna da li je Klio prava osoba za to. Videlo se da i ona drhti. - Važi, da probamo. Hvala. - Nema problema. - Klio je prebacila vrećastu torbu preko ramena i uprla u zadnji deo fijeste gurajući iz sve snage. Znala je da je jaka, može ona to... guraaaj... Ništa. Auto se nije pomerio ni pedalj. Prestala je da gura i pošla napred da se obrati Vilovoj ženi. - Pomoglo bi ako spustite ručnu. - Jao, izvinite! Pokušale su ponovo. Ovog puta je auto počeo da se kotrlja. Klio je gurala iz sve snage. - Sad! - povikala je, ali motor nije poslušao pa su ubrzo usporili i stali. Super, sad je auto tačno ispred njene kuće, što je još gore nego malopre. - Sačekajte, imam sprej za uklanjanje vlage.


BalkanDownload

Izvadila je sprej iz mercedesa, pa je podigla haubu fijeste i isprskala sve što je mogla da vidi. Nije vredelo. Ruke su joj sad već utrnule, nos joj je bio crven i cvokotala je. - Pa dobro, šta se može. Hvala na pomoći. - I žena je isto cvokotala. Treba da pozovem pomoć na drumu. Uzela je mobilni. Klio je ostala pored auta da čuje kratak razgovor. Vilova žena je ubrzo prekinula vezu. - Kažu da imaju mnoštvo poziva. Moraću da čekam najmanje jedan sat. Stresla se. - Tipično. Zaboga, zar opet? Klio je progutala knedlu. Čitava situacija je bila nestvarna. Ona zna ko je ta žena, a veruje da i žena zna ko je ona, ali nijedna ništa ne govori. Klio svakako neće napraviti prvi korak, jer... pa, šta ako Vilova žena ipak ne zna? Ipak, da je bilo ko drugi u ovoj situaciji, smrznut u pokvarenom autu, ona bi ga odmah, bez premišljanja, pozvala u kuću. Što znači da će morati da pozove i Vilovu ženu, jer bi inače delovalo sumnjivo i time bi se odala; Vilova žena bi smesta videla da je ona ta koja se spetljala s njenim mužem... Sad se sasvim pogubila. Trupkala je nogama i duvala u prste, a onda je rekla: - Pa, ne možete čekati tu napolju. Bolje da uđete. - Jeste li sigurni? - Vilova žena je zatreptala kao da se začudila, a onda joj je laknulo. Brzo se pribrala, zgrabila tašnu i iskočila iz auta. - Dobro. Hvala. Ako je situacija maločas delovala nestvarno, sada je postala još gora. Klio je pristavila čaj, isekla zemičke i ubacila ih u toster. Dok je ona mazala puter, Vilova žena je spremila čaj. Čak je sipala i šećer u šolje. Klio je bila okrenuta leđima, pa je skočila skoro do plafona kada je


BalkanDownload

ispuštena kašičica zazveketala na podnim pločicama. Vilova žena se nasmešila dok je podizala kašičicu. - Nervozni ste? - Izvinjavam se. - Klio je osećala da se znoji. - Samo sam se trgla. - Lepo od vas što ste me pozvali unutra. Kako se zovete? Da li Vilova žena zna njeno ime? Da li joj je Vil rekao? - Ovaj, Klio. - Drago mi je. Ja sam Fija... od Sofija. - Fino. Ovaj... zemičku? - Hvala. Fija je zastala, uzela tanjir i zagledala se u nju. Gledala ju je pravo u oči. - Dakle, ti znaš ko sam ja?


BalkanDownload

Poglavlje 16.

Klio je osetila da joj srce preskače. - Ne. - Sigurno? Diši, diši! - Otkud bih znala? - Samo sam pomislila - Fija je segnula ramenima. - Ti si se spetljala s mojim mužem, zar ne? U, sranje. Klio je pokrila dlanom usta. Sela je na najbližu stolicu. - Bila sam s njim. Dakle u prošlom vremenu. Nisam znala da je oženjen, časna reč. - Kako si saznala? - Videla sam vas zajedno, s decom. U botaničkoj bašti kad smo čekali da vidimo Deda Mraza. Osećala se grozno. - Čim sam saznala, to je bio kraj. Isto veče sam ga ostavila. Fija je malo razmišljala, a onda je klimnula glavom i slegnula ramenima. - Vil je dobar lažov. Prosto je talentovan za to. Klio nije mogla da poveruje kakav razgovor upravo vodi. - Osećala sam se grozno. Izgledali ste tako srećni zajedno. - Verovatno smo i mislili da jesmo. - Jesi li me ti zvala telefonom prošle nedelje? Ponovo je klimnula glavom.


BalkanDownload

- Dokopala sam se njegovog računa za mobilni telefon. Tvoj broj je bio naveden više puta. Naravno, moglo je biti nešto sasvim obično, nešto u vezi s poslom osmehnula se i otpila čaj. - Ali kada sam te pozvala, a ti se javila onako panično, onako puna krivice... e, onda sam znala da sam ispravno posumnjala. - Strašno si me prepala. Nisam htela nikome da komplikujem život. Najmanje sam htela da ti saznaš. Klio je shvatila da ova situacija njoj pada mnogo teže nego ovoj ženi. Zemičke su se polako hladile pred njom, a ona nije mogla ni da pomisli da ih zagrize.... to joj se još nikad nije desilo. - Ne mogu da kažem da je to bilo neko veliko iznenađenje. - Fija je začas pojela svoju zemičku. - Uradio je to i prošle godine. - Stvarno? - Da, sa jednom devojkom s posla. Kada sam saznala za to, preklinjao me je da ga ne ostavim. Na kolenima - zlobno se osmehnula. - Zakleo mi se da se to neće ponoviti, a ja sam mu, glupača, poverovala. Odlučila sam da mu dam još jednu priliku. Zbog dece. Klio je osetila novi nalet krivice, potom besa; Vil je zbog svoje sebičnosti rasturio čitavu porodicu, doveo je u pitanje dobrobit sopstvene dece. Nije želela da pita, ali morala je: - A sada? - E, sad se pokazao u pravom svetlu. Nisam ni ja otirač za cipele - rekla je Fija. - A on se nikad neće promeniti. Dakle, gotovo je. - O, bože. Tako mi je žao, izvini. - Ti nisi ništa znala. Uostalom, sigurna sam da ću ga lako preboleti. Vil je voleo da se pokazuje pred drugima i da izigrava srećnu porodicu, ali zapravo


BalkanDownload

i nije bilo baš tako zabavno u braku s njim. Pogledala je zemičku koju je Klio ostavila na tanjiru. - Hoćeš li ti da je pojedeš ili mogu ja? Klio je gurnula tanjir preko stola. Sirota dečica, kako će im pasti razvod roditelja? - Zašto si onda došla ovamo? - Samo sam htela da te vidim. Da saznam kako izgledaš. Nisam nameravala da razgovaram s tobom. - Fija je slegnula ramenima. - Kvar na automobilu nije bio deo plana. - Kako si saznala gde živim? - E pa, to je bilo malčice nezakonito. - Fija je iskrivila usta. - Ti koristiš istu mrežu kao Vil, a ja slučajno imam druga čiji brat radi za telefonsku kompaniju. On mi je nabavio kopiju računa. Onda sam ga ubedila da potraži tvoju adresu. Ali ne brini, prvo je tražio da mu obećam da ti neću spaliti kuću. Dvadeset minuta kasnije Klio je pogledala kroz prozor i utvrdila da sneg i dalje veje. - Slušaj, ne smem da zakasnim na posao. Moraću da pođem ranije. Fija je uzela telefon i ponovo pozvala pomoć na drumu. Namrštila se dok ih je slušala. - Koliko? Ovo će stvarno biti nezgodno. Klio se pitala šta sad da radi. - Još dva sata - reče Fija kad je prekinula vezu. - Izgleda da ih je sneg iznenadio - dodala je ironično. - Ovaj... - U redu je, razumem. Čekaću ih u autu. Prokletstvo. Klio je bila rastrzana. Ako je sad izbaci, sve će biti još


BalkanDownload

neprijatnije nego na početku, ali stvarno je morala da ide, a zar da ostavi potpuno nepoznatu ženu u kući? Doduše, Fija je bila nešto još gore nego nepoznata žena: bila je Vilova emotivno izmučena i prevarena žena. Ko zna da neće potpuno pošandrcati, uništiti joj svu odeću i razbiti sve čega se dočepa? Klio je oklevala, još uvek obuzeta krivicom. S druge strane, ja sam ipak bila ljubavnica njenog muža. Osim toga, ako provede dva sata u autu, sasvim verovatno će se nasmrt smrznuti. - Sačekaj - Klio je uzela svoj telefon i pritisnula dugme za brzo biranje. - Ćao Eše, ja sam. Šta radiš? - Ništa naročito. Guglujem sebe, da vidim koliko sam popularan. Znaš, ne mogu da poverujem koliko ljudi me voli, oni... - Hajde dođi do mene - prekinula ga je Klio. - Treba mi usluga. Otvorila mu je vrata već dvadeset sekundi kasnije. Eš, u pocepanoj kariranoj košulji preko izbledele majice sa slikom Supermena, namestio se u herojsku pozu. - Dama u nevolji? Stižem u pomoć. Šta je problem, nešto sa strujom? Ili ne možeš da otvoriš teglu? - Moram da se vratim na posao. Možeš li da praviš društvo nekome umesto mene? Auto joj se pokvario - Klio je pokazala fijestu nakrivo parkiranu pred kapijom. - Samo joj pravi društvo dok ne dođu automehaničari. - Važi, nema problema. Da li to mirišu zemičke sa grožđicama? Eš je prošao pored nje i uputio se u dnevnu sobu... a tu je stao kao ukopan. - O. Zdravo. Zurio je u Fiju i iznenada strašno pocrveneo. Ona ga je radoznalo pogledala; videla je neočešljanu kosu, bubuljičav ten i ofucanu odeću.


BalkanDownload

- Zdravo. - Fija, ovo je moj drug Eš. Klio nije imala vremena da im glumi dadilju; ako će on izigravati stidljivka, to je njegov problem. - Eše, ovo je Fija. Pošto ih je ekspresno predstavila jedno drugom, zgrabila je tašnu i ključeve. - A ja moram da idem - mahnula je Fiji. - Nadam se da će ti brzo popraviti auto. I srećno sa... znaš već sa čime. - Hvala. - Fija se nasmešila i klimnula glavom. - Zdravo. Vrata su se zalupila za Klio, a Eš je osetio da mu se dlanovi znoje. To je to, tragedija njegovog života. Spolja gledano, on svima izgleda pun vedrine i samopouzdanja, a uglavnom i jeste takav, stvarno vedar i samopouzdan. Sve dok se ne nađe u društvu devojke koja mu se dopada, e tada njegova ličnost ispari i nestane kao kap rose. Bio je naviknut na to. To mu se dešavalo godinama. Da je Amerikanac, sigurno bi proveo mnoge sate i potrošio previše novca na psihijatra kako bi na najskuplji mogući način saznao da ima problema sa samo-poštovanjem. Ovako je to već znao i radije je trošio novac na brze automobile, skijanje i razna čuda tehnike. Fija ga je diskretno odmeravala. Imala je na sebi običan crni džemper sa V izrezom i sive farmerke uvučene u čizme. Kosa joj je bila kestenjasta i blistava, skupljena u rep... i imala je vrlo lepe uši. A on nije mogao da smisli šta da joj kaže. Dobro, sad će ona pomisliti da je on nekakav retard, ali on tu stvarno ništa ne može. Bože, kako je divna. Reci nešto, krele. Eš se nakašljao. - Šta je to drugo? Ona se iznenadila. - Molim?


BalkanDownload

Eto, svaki put isto. Pogledao je kroz prozor, moleći se u sebi da automehaničari stignu što pre. - Klio je rekla da ti želi sreću sa još nečim. - A, to. - Fija je klimnula glavom. - Ona se viđala sa onim... Vilom Njumanom? Jesi li ga upoznao? Eš je zatreptao. - Ne. Pobogu, šta se ovde dešava? Fija je podigla obrve. - U redu je, smeš da priznaš. Eto, čak više ne ume ni da slaže. Obično je bio sjajan u tome. Slegnuo je ramenima: - Da. - E, ja sam njegova žena - rekla je Fija. - Sranje. - Baš tako. Njen poluosmeh je bio prosto neodoljiv. Eš je osetio kako se od toga još više spetljava. Sada verovatno misli kako je on ružan. Dok je bio mlad, lepe devojke su mu otvoreno govorile da je ružan. Smejale su se i pravile zvuke kao da povraćaju od same pomisli da moraju da poljube Debelog Eša. Sada se barem nešto popravilo: devojke su dovoljno zrele da zadrže svoje mišljenje za sebe kada je on u blizini. Mada, znao je da i dalje misle isto. Neprijatna tišina se odužila. Eš je zagledao svoje prste, a onda ponovo pogledao da li možda dolazi mehaničar. - Čaj? - to je zazvučalo kao žablji kreket. Fija ga je zbunjeno pogledala. - Pardon? - Može šolja čaja? - O, to! Očito joj je laknulo, kao što obično biva kada ljudi uspeju da razumeju


BalkanDownload

šta im govori neki poremećeni stranac. - Ne, hvala, baš smo popile. - U redu. Najviše se plašio da će mu se to desiti u emisiji; usred jednog od njegovih divnih i duhovitih monologa u studio bi mogla da ude neka devojka koja mu se krišom dopada, a njegovi slušaoci bi čuli kako se u trenu zamrzava i pretvara u mutavog krelca. - Jesi li dobro? - zabrinuto je upitala Fija. Od stida je postao prkosan. - Dobro sam. Samo, ovaj... ma nije važno. Na doručju kauča nalazio se daljinski od televizora. Eš ga je sa olakšanjem zgrabio. - Da gledamo te-ve? Klio je stala pred svojom kućom i u neverici se zagledala u sada već zavejanu fijestu, još uvek parkiranu pred kapijom. Ovo je smešno; sad je osam uveče. Koliko dugo će Vilova žena biti ovde? Trebalo je da ode pre više sati. Osim toga, gde je ona sada? I njena i Ešova kuća bile su u mraku. - Evo nas u pabu - Eš je morao da podigne glas kako bi ga čula kroz buku. - Hoćeš doći? - Zar mehaničari nisu došli? - Klio je bila besna. - O, bili su. Popravili su auto - rekao je Eš. - Zaboga! Pa zašto je Fija još ovde? U njegovom glasu je bilo nekog neobičnog prizvuka. - Mislim da ne želi da ide kući.


BalkanDownload

Poglavlje 17.

Klio se presvukla iz uniforme u vojničke pantalone i duks sa kapuljačom, pa se zaputila preko trga. Dok se probijala kroz sneg prema osvetljenom pabu, čula je iznutra glasne povike i zviždanje, a potom nekoga da peva Elvisovu pesmu Lovački pas, bez mnogo sličnosti sa Elvisom. Izgleda da prave karaoke veče? Kad je otvorila vrata, zapahnuo ju je talas toplote i buke. Mogla je i da pogodi ko peva. Frenk, gazda paba i vatreni obožavalac Elvisa, držao je mikrofon i njihao kukovima. Publika je aplaudirala i glasno ga hrabrila. Tu je bio i Eš, koji je posmatrao sa distance. Malo dalje od njega Fija je žustro pljeskala rukama. A kraj nje, s kriglom ginisa u rukama i širokim osmehom zbog Frenkovog sve jačeg njihanja, bio je Džoni Laventura. - Šta se dešava? - Klio je prišla Ešu i pogledala ga sa prebacivanjem. - Nisam znao šta da radim sa njom, razumeš? - Ni Eš nije delovao baš oduševljen situacijom. - Sedeli smo i gledali televiziju, da ti se smuči. Kada je već bilo pet sati, ona je videla svetla odavde, a mehaničara i dalje ni od korova, pa sam pomislio što da ne, brže će nam proći vreme. Samo što smo ušli, pojavio se Džoni sa svojim majstorima. - Slegnuo je ramenima. - Od tog časa se sva zagrejala. - Ali na kraju su mehaničari ipak stigli. Eš je klimnuo glavom. - Jesu. I popravili su auto za manje od pet minuta, ali Džoni ju je ubedio da ostane na još jednom piću... i još jednom... i otada je ostala ovde. - O, zaboga - zastenjala je Klio pogledujući u nezvanu gošću. - Je li se skroz naljoskala?


BalkanDownload

- Nije još, mada je samo pitanje vremena. Frenkov trenutak slave se završio, ali on se još uvek klanjao, izazivajući dodatni aplauz. Fija se nagla ka Džoniju i šapnula mu nešto poverljivo ga stežući za ruku. - Šta ti je rekla o Vilu? - Ništa naročito - ponovo je slegnuo ramenima Eš. - Da je kreten, da ne može više da ga trpi i da će ga ostaviti. To je otprilike sve. Ipak, Klio se nekako osećala odgovorna zbog situacije koju nije izazvala . - Sirota deca... o, ne, neće valjda i ona da peva...? Podigao se žamor iščekivanja kada je Fija zauzela Frenkovo mesto na majušnoj bini. Ko zna kako, Klio kao da je znala da je Fiji ovo prvi susret s karaoke mašinom. Slegnula je mikrofon, svima probila uši glasnim pištanjem iz razglasa, a onda progovorila: - Muž me je varao i od danas je moj brak završen. Ali znate šta? Život ide dalje, a on će morati da se snađe bez mene. Jer mogu da vam obećam samo jedno... ja ću preživeti! Ponovo su doprli povici iz publike kada su se začuli prvi tonovi pesme Glorije Gejnor. Fija je pevala mnogo gore od Frenka, ali je nedostatak sluha nadoknađivala alkoholisanim oduševljenjem. Džonijevi majstori su se pridružili da otpevaju refren, svi su tapšali i lupali nogama u taktu, a Fija je pevala iz sveg glasa. Barem pesma nije trajala suviše dugo. Pošto je dobila aplauz, Fija je skočila sa bine i vratila se kod Džonija, koji joj je čuvao piće. Klio ga je gledala kako grli Fiju oko ramena i očito joj čestita na uspehu. - Dobro, odoh ja. - Eš je iskapio svoje piće. - Ti se snađi. Laku noć. Sledećeg trenutka Fija je primetila Klio i prišla joj. - Ćao! Jesi me videla tamo gore? Nikada u životu nisam pevala karaoke! Ako je imalo svesna kako je zvučala, verovatno nikad više i neće... ali


BalkanDownload

bilo bi ružno da joj to kaže, i ne bi imalo smisla; očito joj je sam čin pevanja neizmerno prijao. Zato je Klio izabrala neutralan komentar: - Bila si... neverovatna. Jer to je svakako bilo tačno. Prišao im je i Džoni. - Zar nije bila odlična? - O, da. Vrlo hrabra. I eto! - Klio je veselo pogledala Fiju. - Auto ti je popravljen! - Da, majstor je bio tako ljubazan, stalno se izvinjavao što sam čekala, ali ja sam mu rekla da nije bitno. Da je došao dva sata ranije, prosto bih se odvezla pravo kući. Ne bismo došli ovamo u pab. Fija je još uvek bila rumena od nastupa. - I nikada ne bih upoznala sve ove divne ljude! Nije trebalo dvaput pogađati ko je bio najdivniji od svih divnih ljudi. Stvarno, zar ljudi kojima se brak upravo raspao ne bi trebalo da budu jadni i žalosni barem šest meseci? Fija nije čekala ni šest sati. Što se tiče ono dvoje nedužne dečice... zar ne bi trebalo da bude sa njima kod kuće i da ih teši, da ih nežno priprema za predstojeću promenu? - Još jedno piće? - ponudio je Džoni. - Pusti da ja častim sledeću turu! - Ne dolazi u obzir. - Pružio je ruku ka Fijinoj praznoj čaši. - To je moja briga. Klio, šta ćeš ti? - Zapravo, sad je već pola devet. - Klio je značajno pogledala na sat; svakako je vreme da Vilova žena ode. - Zar ne bi trebalo da pođeš kući? Fija se zapanjila. - Kući? Misliš, tamo gde je Vil? Ne bih rekla. Izvukla je telefon, pogledala ekran i zadovoljno klimnula glavom. - Do sada sedam poruka od njega. Baš dobro. Neka se pita gde sam ja, za


BalkanDownload

promenu. Ona to ozbiljno? - Ali šta će biti sa decom? Fija ju je zbunjeno pogledala. - Kakve veze imaju deca? Sada je stvarno bezdušna. - Zar neće čekati da se vratiš kući? - O, divno, hvala ti! - Fija se nasmešila Džoniju i preuzela od njega čašu pre nego što se ponovo zagledala u Klio. - Neće, nisu tamo. - Svejedno, u nekom trenutku ćeš morati da voziš do kuće. Da li je to bezalkoholno piće? - Klio je značajno pogledala čašu nečega nalik na kokakolu. - Većinom, da. - Fija je još uvek sva sijala. - Ostatak je rum. - Ko čuva decu? - Klio nije mogla da prestane, morala je da sazna. Fija ju je čudno pogledala. - Pa njihova majka, naravno. Vil ih viđa samo svakog drugog vikenda. Sad joj je najzad sinulo. - Hoćeš da kažeš... da to nisu tvoja deca? - Pobogu, ne! Stvarno si to mislila? - Fija je zavrtela glavom i prasnula u smeh. - Ne, ne, ne, to su mu deca iz prvog braka. Mislim, stvarno su slatki i lepo se slažemo, ali definitivno nisu moji. Žive sa svojom mamom i njenim drugim mužem u Birmingemu. Ja sam upoznala Vila pre tri godine, tada je već bio razveden. Zaboga, ova zemlja je puna Vilovih žena. Jedan od majstora se popeo na binu i počeo da peva: „Misliš da sam seksi?” Kad god bi otpevao pitanje, njegove kolege bi u horu povikale: „Neeeeee!” - Izvini. Mislila sam da su tvoji - rekla je Klio. - A ja sam se pitala zašto me toliko ispituješ. Dakle, to smo sad razjasnili. - Mahnula je rukom pokazujući da joj prašta. - Ali imaš pravo, stvarno neću


BalkanDownload

moći da vozim kući. Slušaj, pošto si u neku ruku ti kriva što sam ovde, mogu li da prenoćim kod tebe? Još jedna usluga? Zar joj nije dovoljno učinila? Klio je oklevala. Dok je ona mozgala, Džoni joj pruži čašu belog vina. - Molim te. Neću ti smetati - navaljivala je Fija. - Obećavam. - Ovaj, problem je što gostinska soba nije spremljena... a sutra moram na posao stvarno vrlo rano ujutro... - Misliš da sam seksi? - Neeeeeeee! - Ne moraš se mučiti da nameštaš krevet, spavaću na kauču. - Ovajjjj.... - Znaš šta - ubacio se Džoni - možeš da spavaš kod mene. Klio je videla da su Fiji oči sinule, a od tog prizora želudac joj se zgrčio. Ne, ne, to nije nikakvo rešenje. - Stvarno? O, hvala ti! Klio se smesta predomislila. - Slušaj, u redu je, krevet je slobodan. Naravno da možeš da prenoćiš kod mene. - Ali ti moraš da ustaneš vrlo rano. - Očito oduševljena Džonijevom ponudom, Fija nije uspevala ni da odglumi zahvalnost prema Klio. - Već si mi mnogo pomogla. - Ne možeš spavati u Džonijevoj kući... Nije Fija kriva, ona ne zna kakav je on. Klio je učinila sve što je mogla da joj pogledom stavi do znanja koliko bi takav postupak bio opasan. - Hej, u redu je, nisam ja serijski ubica. - Džoni je primetio pogled, a Fija nije. - Biće bezbedna, obećavam. - Baš si ljubazan. Nećeš ni znati da sam tu - obećala je Fija. - Samo mi daj neko ćebe pa ću spavati na kauču.


BalkanDownload

- Nema potrebe. Imam mnogo slobodnih soba. - Mnogo? - zakikotala se Fija. - Pa gde ti to ĹživiĹĄ, u nekoj palati?


BalkanDownload

Poglavlje 18.

Frenk, gazda Grma zelenike, pružao je Džoniju kusur. - To ti je najveća kuća u selu, dušo - objasnio je. - Može se meriti s Bakingemskom palatom. Fija je izgledala zapanjeno. Pogledala je Džonija, koji je i dalje bio u pocepanim farmerkama i duksu sa flekama od farbe. - On to ozbiljno? Ali... izvini, ti si po zanimanju moler? Klio je podigla obrve i žurno otpila vino. - To je kuća mog oca. On je umro pred Božić i sad sam se ja uselio. Pokušao sam da je prodam - dodao je usput - ali nisam imao sreće. - Aha - Fija je i dalje bila bez reči. Džoni je pokazao majstore koji su još uvek, nagurani oko bine, gnjavili svog neseksi kolegu. - Zato je renoviram. Ali nisam ja majstor. Fija se namrštila. - Pitala sam Eša i on je rekao da petljaš sa bojama... - Stvarno petljam - klimnuo je glavom Džoni. - Ali na platnu, a ne na zidu. - Znači, ti si umetnik? Ooo, pa to je fantastično! Sada ga je gledala s takvim divljenjem kao da su mu upravo izrasla krila. - Kojom vrstom umetnosti se baviš...? - Pa, raznim, - Džoni je uspeo da deluje skromno. - U poslednje vreme najviše radim žičane skulpture. - Misliš... kao figure od žice? O, bože - jeknula je Fija, jer počelo je da joj


BalkanDownload

sviće. - Nemoj mi reći da si ti onaj što pravi one ogromne... nisi valjda Džoni Laventura...? Klio nije mogla da poveruje da Fija zna za njegova dela, a kamoli da mu zna ime. Pa nije da je čovek čuven kao Dejmijen Herst ili Hristo. - Impresioniran sam - nasmešio se Džoni. - I polaskan. - Mora da se šališ! Obožavam tvoje skulpture! - uzviknula je Fija. - Divne su! Klio je osetila da je obrazi bole od stalnog smeškanja. Ovo je Vilova žena. Klio nije želela da ona ostane u Čenings Hilu duže nego što je stvarno neophodno. - To je divno. Ovde se teško mogu čuti komplimenti. - Džoni je očigledno uživao. - Drago mi je što si se pojavila. - I meni - Fija je sva blistala. Očito je donela nekakvu odluku i sad je tražila telefon po torbi. - Da... pa... ako si siguran da mogu da ostanem... Posle Roda Stjuarta počela je pesma Ejmi Vajnhaus; Debora je izašla iza šanka i preuzela mikrofon, a trojica majstora su se poredala iza nje kao prateći vokali i plesači. - Halo, da, dobro sam. Molim? O, zato što nisam htela. Uostalom, samo ti javljam da znaš da večeras neću doći kući. - Fija je odmakla telefon od uva. - Nema razloga da vičeš. Upoznala sam izuzetno naočitog muškarca koji me je upravo pozvao da provedem noć s njim - nasmešila se Džoniju, uživajući što najzad ona vlada situacijom. - Mogu da radim šta god poželim. Baš kao što si ti oduvek radio. Ne, nije bitno gde sam, to te se ionako ne tiče. Klio ju je gledala. Fiji su oči blistale, očigledno se odlučila. Bila je pripita ali ne i pijana, više podstaknuta adrenalinom nego alkoholom. Hoće li sutra, kad se probudi, zažaliti zbog ovoga? Pošto je neko vreme slušala Vila na drugom kraju veze, Fija je odgovorila:


BalkanDownload

- Zato što si ti tucao drugu ženu meni iza leđa, a to znači da je naš brak završen, eto zašto. Da, da, jesi. Ne, nije mi ona rekla. - Pogledala je Klio i namignula. - Ako već moraš da znaš, unajmila sam privatnog detektiva da te prati. Već tri meseca. O, da, koštao me je čitavo bogatstvo, ali vredeo je svaku paru. Svejedno, sad moram da idem. Lepo spavaj. Doći ću sutra u neko doba, pa možemo da razgovaramo o advokatima i svemu ostalom. Ćaooo! Sa uživanjem je isključila telefon, ubacila ga u tašnu i duboko uzdahnula. Džoni ju je pažljivo gledao. - Jesi li dobro? - Mislim da jesam. Fiji su se na licu ipak videli strah i nesigurnost. - Ko bi znao šta sve može da se desi za jedan jedini dan? Klio je pogledala Džonija. Ili za jednu noć. - Nisam ništa jela. - Fija kao da je zbog toga bila iznenađena. - Samo neke zemičke, a to je bilo davno. Služe li ovde hranu? - Ne. - Klio je odmahnula glavom. - Uf. Prokletstvo. Umirem od gladi - izjavila je Fija zadovoljno. - A brak samo što mi je pukao. To bi trebalo da bude dobar znak, zar ne? - Prodaju čips - rekla je Klio. - I kikiriki. I ona je bila gladna. Kod kuće je u frižideru imala zamrznutu musaku sa kobasicom, za jednu osobu; to se ne može baš lako podeliti na dvoje, ali ako ne ponudi... - Dobro - podigao je Džoni ruku baš kad je Klio zaustila da progovori hajde da uzmemo još po piće ovde, a onda da pređemo kod mene. Mogu da ti spremim šniclu sa krompirom ili pirinač sa pečurkama, a u zamrzivaču uvek imam pice. Onda se setio još nečega:


BalkanDownload

- A imam i kolač sa kupinama. Pobogu, šta on zamišlja da je? Džejmi Oliver? - Ajao! - Fija je izgleda mislila upravo to; bila je puna divljenja. - Ne samo svetski čuveni umetnik, nego i spretan kuvar. - Pa, ne baš - slegnuo je Džoni ramenima. - Pomfrit i pirinač su iz zamrzivača. Ali umem da ispečem šniclu na roštilju. Fija ga je gledala kao da je upravo izveo sjajan mađioničarski trik. - Meni je to sasvim dovoljno! Deset minuta kasnije na bini je bilo dvoje novih zabavljača, koji su vrlo uspešno izigravali Eltona i Kiki. Kad je Džoni otišao u toalet, Klio je iskoristila priliku da odvede Fiju u stranu. - Slušaj, ti ne poznaješ Džonija. Stvarno mislim da ne bi trebalo da ideš kod njega kući. Možeš da ostaneš kod mene, nije problem. Podelićemo musaku sa kobasicom! Kobasica je bila ključna reč; pošto je postojao samo jedan komad, moraće da ga preseče napola, doda paradajz iz konzerve i možda i pasulj kako bi ispalo dovoljno za obe. Klio se pobednički nasmešila: - Stvarno, biće ti bolje. Prosto je videla kako se Fiji u glavi vrte točkići. Hramm, šnicla i pomfrit, ili musaka sa kobasicom. Majušna kućica, ili ogromna vila. Pomalo gundava muževljeva bivša devojka, ili raspoložen, šarmantan, veoma privlačan vajan.. Dakle, u kom smislu bi to bilo bolje? Fija je tražila prave reči. - Hvala, ali već sam rekla da ću biti kod njega. Bilo bi nepristojno da se sad predomislim. Nikakvo čudo. S druge strane, sada će joj ostati cela kobasica. Klio je klimnula glavom. - Dobro, ali dozvoli da ti kažem nešto. Džoni je ovde na glasu, pa nemoj da uradiš nešto zbog čega ćeš se posle kajati.


BalkanDownload

Fija se za trenutak zamislila. - Znaš, nikada ne bih ni pomislila da će mi ljubavnica mog muža davati savete o moralu. E, to je bio nizak udarac. - Nisam mu bila ljubavnica! Nisam ni znala da je oženjen! - Eto, vidiš. Ne bi se reklo da si stručna, zar ne? Izvini, ne želim da budem nepristojna, ali već si mi dosta iskomplikovala život. - Raširila je ruke. Zašto sad ne bih radila po svojoj volji? Ko zna šta sve može da se desi... Možda je ovo sudbina. Prvi put sam ovde. Došla sam da vidim tebe, a upoznala sam Džonija, koji je neverovatno ljubazan i izgleda stvarno dobro... Klio se pitala kako da je odvrati. Da li da joj objasni kako je ljudima kao što je Džoni Laventura cilj upravo to, da te navedu da misliš kako su fini? - Zapravo, počela sam da se pitam... - Fija joj je zapretila prstom - da nisi možda ti pomalo ljubomorna jer si i sama bacila oko na njega. Bljak, kakva ideja! - Džoni i ja smo zajedno odrasli ovde, u selu. Išli smo zajedno u školu. Što se toga tiče, oko je poslednje što bih na njega bacila. Sutradan u pola sedam ujutro Klio je već bila u Kardifu. Vozila je sredovečnu glumicu koja je hrkala čitavim putem do Čičestera, balaveći po zelenoj Hermesovoj ešarpi. Na televiziji je izgledala kao oličenje glamura. Kad je stigla kući u dva popodne, Klio je utvrdila da je Fijin auto nestao. Najzad. Sneg je takođe skoro iščezao. Kasnije će svratiti u samoposlugu i dopuniti zalihe hrane... to što je imala dilemu oko podele musake prilično ju je postidelo... ali najpre je želela da se potopi u kadu punu tople vode. Njena topla kupka prekinuta je dvadeset minuta kasnije zvonjavom na vratima. Neeeee.... Nije bila u stanju da ignoriše ni zvono na vratima kao ni zvonjavu telefona. Uzdahnula je, izašla iz kade, navukla čupavi beli bademantil i


BalkanDownload

umotala kosu u narandžasti peškir. Bolje da je nešto važno. Juan Makgregor, ili barem Hju Džekmen. Svako drugi bi predstavljao bolno razočaranje. Srce joj se steglo kad je videla da nije ni jedan od njih dvojice. Iskreno rečeno, osoba pred njenim vratima nije bila čak ni utešna nagrada. - Ćao! - Fija je i dalje bila u istoj odeći kao juče, samo sveže našminkana i sa širokim osmehom. - Zdravo. Klio je čvršće privila oko sebe mantil jer je počela da drhti kad joj je po mokrim nogama dunuo ledeni vetar. - Jao izvini, videla sam po autu da si se vratila! Bila si u kadi? Ne, nego sam plesala gola u sudoperi. - Ne smeta. Ovaj... izvoli, uđi. Da li Vilova žena izgleda ovako ekstatično zato što je provela noć u Džonijevom krevetu? - Zapravo, treba da pođem kući. Da počnem da raščišćavam stvari s Vilom. Samo sam svratila da ti zahvalim. Za ono juče... što si pokušala da mi pomogneš oko kola... - Fija je slegnula ramenima. - Da ne pominjem što si spavala s mojim mužem. - Rekla sam ti da nisam znala... - U redu je, verujem ti! I stvarno mi je drago što si to uradila! - Fija je žustro klimala glavom. - To je najbolje što je moglo da se desi. Ne mogu da ti opišem koliko olakšanje mi je to donelo! Sad sam... najzad slobodna! - Lepo. Čestitam. Šta se to sinoć dešavalo? Klio je znala da ne treba da pita, ali činilo joj se da bi mogla da pogodi. - Dakle to je sve, samo sam htela da ti zahvalim, i tvom drugu... onom...


BalkanDownload

- mahnula je rukom prema susednoj kući. - Ešu. - Tako je. - On je kod kuće - rekla je Klio - ako hoćeš to lično da mu kažeš. - O ne, u redu je. - Fija je namestila zaverenički izraz lica. On je pomalo... čudan, zar ne? - Ne. Nije nimalo čudan. - Ne u tom smislu! Mislim, jako je ćutljiv. - Obično nije. On je di-džej - Klio je osetila potrebu da brani Eša. - Šta je on? - Fija se nasmejala. - Misliš, pušta ploče u seoskom disku? - Ima svoju radio-emisiju. - O, pa to je... divno! Po njenom licu Klio je jasno videla da Fija zamišlja polusatnu emisiju na bolničkom radiju, jednom u dve nedelje. Zaustila je da objasni, ali Fija ju je pretekla. - Svejedno, sad moram da pođem, pre nego što se smrzneš. - Okrenula se ka kapiji mahnuvši joj. - Idem u Bristol da sve sredim! - rekla je veselo. - Stvarno ćeš ostaviti Vila? - Naravno da hoću! Slobodno ga uzmi ako želiš. Samo izvoli! - Ne, hvala. Ali čekaj malo. - Klio je bila zbunjena. - Juče si bila spremna da odeš odavde a da uopšte i ne pričaš sa mnom. Čak nisi bila sigurna ni da li sam bila u vezi s Vilom. Sad odjednom jedva čekaš da ga šutneš. - Znam! Zar to nije divno? To je prava odluka. - Fija je spustila dlan na grudi. - Kao što reče Džoni sinoć u pabu, imamo samo jedan život. Zašto bismo ga traćili? - Jeste, ali...


BalkanDownload

- On kaže da me Vil ne zaslužuje i da dugujem sebi da nađem nekoga ko će me zaslužiti. - Pa jeste, ali... - I stvarno ima pravo! Odmahujući glavom, Fija je već stigla do kapije. Sva je zračila od samopouzdanja. - Stvarno mi je trebalo da čujem to od nekoga. Stvarno zaslužujem boljeg. - Podigla je ruku da još jednom mahne. - Poželi mi sreću! Zdravo! Klio je ispratila pogledom plavu fijestu. Vilova žena je definitivno spavala noćas sa Džonijem Laventurom. E pa, neka joj je sa srećom dok bude čekala da je on opet pozove.


BalkanDownload

Poglavlje 19.

Deset žena, od kojih jedna slavi trideseti rođendan. Deset metalik roze balona napunjenih helijumom. Deset fluorescentno roze kaubojskih šešira. Kako li će ih pronaći u gomili? O, vidi ti to, eno ih! Kad je stigla do početka Ulice Park u centru Bristola, Klio je usporila i stala kod Hipodroma. Kad voziš dugačku roze limuzinu, ljudi te jednostavno primećuju. Svi su se sjatili da pogledaju auto. Nekome bi možda bilo neprijatno, ali ona se zapravo zabavljala. Ako mušterija želi ovo - i dobro plaća da bude u tome vozana naokolo - što bi to bilo loše? Dobro, ipak treba uzeti u obzir i oštećenja bubnih opni zbog buke. Klio je uzdahnula, pa izašla iz auta da dočeka hordu žena na visokim štiklama, opremljenih roze šeširima i balonima, koje su je pozdravile piskavim podvriskivanjem. Pre bi se reklo da imaju po trinaest, a ne trideset godina, ali izgleda da Krajslerova produžena limuzina u barbiroze nijansi tako deluje na ženski svet. - Dobro veče, dame. - Klio je otvorila vrata i pustila ih da se zguraju unutra. - Jeste li spremne za provod? - Daaaaa! - Jiiii-haaa! - Jao, vidite ovo! Čim su otkrile svetlucave ljubičaste presvlake, stroboskopsko svetio, šarene bleštave trake, televizor i de-ve-de plejer, u limuzini se začula oduševljena vriska. Vrpoljile su se na sedištima i cičale zbog zvezda na plafonu, zbog kofica za led, zbog kutije sa de-ve-deovima.


BalkanDownload

- Zgodna žena! - oduševljeno je vrisnula slavljenica, izvukla disk iz kutije i gurnula ga u plejer. Stvarno, zašto se uopšte trude oko raznovrsne ponude? Putnice svaki put odaberu Zgodnu ženu. Ako bi Klio u nekom kvizu odabrala taj film kao svoju specijalnost, sigurno bi osvojila premiju. - Prokletstvo, ne mogu da verujem. Sledećeg trenutka jedan roze šešir se nakrivio unazad, a žena koja ga je nosila prsnul je u smeh. - To si ti, zar ne? Molima! O, ne. Klio je osetila da joj se srce steže. Pogledala je savršeno našminkano lice žene koju dosad nije ni primetila. Mnogo, mnogo slojeva maskare. Senka za oči boje starog zlata, savršeno očupane obrve, bež ruž i nešto tamnija olovka za usne. Izblajhana kosa umotana u neku komplikovanu frizuru, savršeno manikirani nokti, pripijena zlatna haljina i sandale s visokom štiklom. Nova frizura, isti poznati nadmoćni osmeh. Kad se samo seti kako su se u firmi dogovarale koja će uzeti ovaj posao. - Ti biraj - rekla je Šeli - rođendansko slavlje u Bristolu ili žensko veče u Vestonu? Pošto je imala jedno žensko veče prošle nedelje i pošto voli promene, Klio je rekla da će uzeti rođendan. Da se odlučila za ono drugo, izbegla bi ovaj neprijatni susret. Slavljenica, po imenu Džen, sada se zainteresovala: - Ko je to? Vi se poznajete? - Odavno - iskezila se Mandi Elison. - Išle smo zajedno u školu. I mrzele smo jedna drugu. - Molima je vrlo neobično ime. Možda špansko?


BalkanDownload

- To je samo nadimak - objasnila je Mandi. Podigla je dva prsta i povikala: - Molim ja! Molim ja! Celo društvo je prsnulo u smeh. Samo profesionalno, sam o profesionalno, ništa ne govori. - Sećaš li se? - Mandi je bila u svom elementu. - Bila si takav štreber! Stalno smo te zezali zbog toga. Klio se hladno osmehnula, kao da se jedva seća tih dana. - Jesu li se svi smestili? Odlično. Molim vas, vežite pojaseve. - I posle svega toga završila si kao šofer. Mnogo ti je pomoglo onoliko štrebanje! E, ali prestala sam da budem štreber upravo zbog vaših surovih šala. Uostalom, šta fali tome da budeš šofer? - Jeste li spremne za polazak, dame? - Daaaaa! - povikale su sve. Glavni razlog za iznajmljivanje produžene limuzine jeste da impresioniraš što više prijatelja i poznanika. To je podrazumevalo što je moguće bučniju vožnju kroz ceo Bristol, zaustavljanje pred bezbrojnim pabovima i kafićima, pokazivanje svima u čemu si se dovezla, zatim čašćavanje prisutnih turom pića i nastavak vožnje limuzinom do sledećeg lokala. Bile su užasno glasne, a nivo buke je rastao posle svakog pića. Posle petog više nisu ni prestajale. - Dakle, Molima, još se nisi udala. Mandi je sedela baš iza Klio i otvorila je prozor koji ih je odvajao. - Ne. I zovem se Klio. - Kliii-ooo - Mandi je zapevušila ime. - Nemaš dece? Ni momka? Sačekala je da Klio odmahne glavom. - Bože, zar se ne brineš da ćeš ostati neudata? Gari i ja smo u braku već


BalkanDownload

osam godina. Šona ima pet godina, a Bred tri. Gari zarađuje brdo para, pa ne moram da radim. A treba da vidiš našu kuću. Pet spavaćih soba, u Bredliju. Imamo istovetne be-em-veove, s personalizovanim tablicama. Nije loše, a? - Veoma dobro. Vozila je prema Afričkom baru u Ulici Vajtledis. Klio se u sebi osmehnula zbog Mandine prozirne potrebe da se razmeće i spiska postignuća koji se završavao personalizovanim tablicama. - Da, stvarno smo srećni. A gde ti živiš? - U Čenings Hilu. - O, bože! Neee! Još uvek? - Mandi se nasmejala u neverici. - Zar nikada nisi poželela da malo živiš? Zašto, o zašto nije odabrala žensko veče u Vestonu? - Očito nisam - odgovorila je. - Volim da živim tamo. A obično je volela i svoj posao. - Evo nas, Afrički bar. Do ponoći su obišle Klifton vilidž, Ulicu Park, Trg Berkli i dokove, a potom se vratile u Ulicu Vajtledis, prometnu i punu barova. To je bila poslednja stanica te večeri i Klio je jedva čekala kraj. Ostale devojke su bile sasvim u redu, ali Mandi Elison se uporno hvalisala i koristila svaku priliku za otrovne primedbe. Samo što više nije Mandi Elison, zar ne? Sada je Mandi Ros, udata za svog savršenog Garija, majka dvoje savršene dece, i vodi savršen život... Za razliku od sirote, nevoljene usedelice Klio Kvin, koja tek treba da postigne bar nešto od gore navedenog. Čekajući u limuzini, Klio je gledala glasnu grupu pripite studentarije koja je pokušavala da uđe u Kalahanov bar preko puta, gde su se trenutno nalazile i Džen i njeno društvo. Obezbeđenje na ulazu ih je brzo oteralo. Potom se trgla kad je iz bara izašao zagrljen par. Nisu se trudili da prikriju


BalkanDownload

kakve su im namere. Muškarac je priljubio devojku uza zid, dodirujući je po čitavom telu bez ustručavanja, dok su im usne bile spojene. Devojka, koja je oduševljeno uzvraćala poljupce, bila je Mandi. Auuu! Klio ih je gledala kao opčinjena. Videlo se da jezici rade, a pipali su se kao napaljeni tinejdžeri. Trenutak kasnije, kao da je shvatila da će ih neko videti, Mandi se odvojila od tipa pa ga je, vođena logikom poprilično pijane osobe, odvela pet metara dalje, u ulaz neke radnje. Tu je nastavila da opipava svog kavaljera, prefinjeno kao na regrutaciji. On je za to vreme zavukao ruke u zlatnu haljinu da joj otkopča grudnjak. E, toliko o Mandinom savršenom braku. Joj, zar je te tange ne žuljaju? Utom je i ostatak društva izašao iz bara tražeći je. Kad su se pojavile na ulici, jedan od studenata kojima su maločas zabranili ulaz ščepao je Dženin roze šešir, Džen je potrčala za njim, kloparajući štiklama po trotoaru. Kad je ugledala priljubljeni par u ulazu radnje, zakočila je i prodorno vrisnula. Klio je videla kad se Mandi trgnula kao krivac i, onako nalivena tekilom, pokušala da prikrije identitet svog kavaljera pritisnuvši mu glavu sebi na grudi. Sa ove udaljenosti izgledalo je kao da je ovaj dobio napad kašlja. Možda se guši u njenom dekolteu. Onda je Mandi užasnuto odskočila, odgurnuvši ga tolikom silinom da je naleteo na vrata radnje. Vrištala je od gađenja, teturajući se preko trotoara pruženih ruku i prstiju zgrčenih u kandže. Zaboga, tip se ispovraćao po njoj. Ostale devojke su se sjatile oko nje, jednako užasnute. Sledećeg trenutka su ugledale limuzinu preko puta i pohitale ka njoj, uspaničene, nalik na jato guščića koje je izgubilo mamu. Sve su bile toliko pijane da nisu mogle da idu pravo, nego u cikcak. Klio je brzo izašla iz auta. Ovako izbliza videle su se živopisne nijanse na domaločas zlatnoj haljini. - Pusti me unutra, pusti me unutra! - Mandi se tresla od gađenja. - Taj


BalkanDownload

kreten... vidi šta mi je uradio. - Ne možeš takva u auto - bila je odlučna Klio. - Ni slučajno. - Ama, pusti me unutra! - Žao mi je, ne mogu. - Pa kako onda da stignem kući? - Da zovemo taksi? - upitala je jedna devojka zaplićući jezikom. Džen je napravila gadljivu grimasu. - Nijedan taksista je neće primiti. - Za ime božje - vrisnuh je Mandi - samo me vodite kući! - Može da telefonira Gariju, neka on dođe po nju. - Da, baš - frknula je Mandi. - Kao da bi on došao. Okrenula se ka Klio, sada pravo oličenje jada. - Molim te, razumeš? Pusti me unutra. - Samo ako skineš haljinu. - Štaa? - Ako je pažljivo skineš - objasnila je Klio - i ako se ništa ne razmaže po tebi, onda ću te pustiti u auto. Mandi se namrštila, klateći se na nogama. - Kako će onda haljina stići kući? - Nikako. Bacićeš je u onu kantu tamo. - Jesi li ti normalna? Ovo je koštalo trista funti! - Dobro - slegnula je ramenima Klio. - Onda nemoj da je skineš. U tom ćeš slučaju kući ići peške. Čovek koji je sve ovo izazvao polako se oteturao u bočnu ulicu. Mandi, sva umazana maskarom i naglo otrežnjena, besno je uzdahnula i zasiktala kroz stegnute zube:


BalkanDownload

- Hajde onda, neka mi neko pomogne. Džen je nesigurno prišla i otkopčala joj rajsferšlus na leđima. Zlatna haljina je skliznula s Mandinih ramena i pala na zemlju. Mandi je vrisnula kad je shvatila da joj je grudnjak otkopčan i da joj se dojke slobodno njišu. Prolaznici su počeli da zvižde i dobacuju kad su videli ženu koja na sebi ima samo sandale i tange. Klio, zadovoljna što je primetila i početke celulita - hvala ti, bože! - otvori vrata limuzine. - U redu, svi unutra. Vreme je za povratak kući! - Gari će podivljali - kukala je Mandi. - Kupio mi je tu haljinu za Božić. - Reci mu da nisi ti kriva. - Džen ju je gledala s prebacivanjem. - Kad si zavukla jezik u grlo onom tipu, nisi znala da će se on od toga ispovraćati. Mandi je začkiljila u nju. - Dobro, dobro. Nema potrebe da Gari čuje ta to. Klio je osetila da joj je proradila savest. Ponekad joj se dešavalo da zažali što je uopšte ima. Uzdahnula je, zaobišla auto i otvorila prtljažnik. Da bi bila spremna za sve nezgode - dobro, skoro sve - tamo je držala paket crnih kesa za đubre. Pružila je jednu Mandi i pokazala ka kanti za smeće. - Hajde, izvadi to odande i stavi ovamo. - Hvala - promrmljala je Mandi kada je to obavila i kad je čvrsto zavezana plastična kesa bila smeštena u gepek. Da li je ovo moralna pobeda? Klio je slegnula ramenima. - Ne bih smela ovo da radim. To je protivno politici kompanije. -Zastala je, a onda se nedužno nasmešila: - Ali čemu služe školske drugarice, zar ne?


BalkanDownload

Poglavlje 20.

- Ebi, moramo početi da razmišljamo o akcijama za Uskrs. Dođi u moju kancelariju da popričamo o tome. Ebi je otresla s ruku mrvice suvog komposta i pošla za Dezom na sprat. Svakako im ne treba repriza prošlogodišnjeg debakla, kada je pomama za čokoladnim jajima okončana neočekivanom vrućinom. Sva jaja su se pretvorila u barice lepljive tečnosti, a čitav baštenski centar se orio od plača neutešne dečice. - Okej, imam nekoliko ideja - rekla je čim je Dez zatvorio vrata kancelarije. - Možda neće sijati sunce. Ali ako bude, šta kažeš na ona minijaja u oblandi? Ili možemo napraviti gnezda od slame, stavićemo ih u činijice, a njih u veće činije pune kocki leda... - Dobro, tako ćemo raditi. - Ili možda da umesto jaja sakrijemo nekakve žetone, pa kada nadu žeton mogu da uđu i unutra ga zamene za prava šarena jaja... - Slušaj, nisam te pozvao ovamo da pričamo o Uskrsu. Dez je zvučao užurbano, kao da je upravo izvukao osigurač iz bombe koja će eksplodirati za deset sekundi. - Pokušavao sam da zaboravim šta se desilo, razumeš? Ljubio sam te... bio sam s tobom... pokušao sam, dao sam sve od sebe, ali ne uspevam. Sve se promenilo. Stalno mislim na tebe. Ebi je osetila da joj srce lupa. - Deze, ne, nemoj to da govoriš - zavrtela je glavom. - Ne misliš ozbiljno.


BalkanDownload

- Mislim, još kako. - Ne, nemoj. Ja sam udata. - Znam - ramena su mu se opustila. - Voleo bih da nisi. - Ali ja sam srećna s Tomom. Nije mogla da veruje šta se dešava. - Ne želim ja da se osećam ovako - rekao je Dez. - To je jače od mene. - E pa, budi ti jači! Deze, žao mi je, ali govorimo o mom životu! Protrljao je obraz, očito rastrzan. - I o mom životu. - Neće se desiti ništa. - Daj mi priliku - preklinjao je. - Ne - Ebi se povlačila ka vratima. - Obećao si da nećeš ovo raditi. Tom mi je sve na svetu... Zazvonio je telefon i oboje su poskočili. Za trenutak su se gledali kao krivci. - Prestani sad odmah, Deze - rekla je Ebi. - Ozbiljno mislim. Saberi se i ostavi me na miru. Jer ovo je... prosto glupo! Srce joj je tuklo kad je izašla iz kancelarije ostavljajući Deza da se javi na telefon. Ova situacija je pretila da se otrgne kontroli, a to ju je užasnulo. Verovala je da će Dez umeti da čuva tajnu... ali šta ako on to neće? Kako da ga natera da shvati koliko je njoj to važno? Kako je moguće da se njen tihi sređeni život bez velikih događaja odjednom pretvorio u ovo? - Vidi ti to! Klio je žurno ušla u pab u subotu u vreme ručka i naglo se zaustavila kad je ugledala Eša. - Pa ti jedeš!


BalkanDownload

- Ne znam kako ti uspeva - odvratio je Eš. - To je valjda nekakav talenat, nekakvo jezivo šesto čulo. Trebalo bi da budeš psihodetektiv. Hej, vraćaj to. Klio mu je uzela viljušku, zabola je u lazanju i uzela zalogaj, da vidi je li ukus ravan mirisu. Raširila je oči. - Mmmmm... mmmmm! - E, ne može. Preoteo joj je viljušku pre nego što je stigla da mu ukrade još jedan zalogaj. - Naruči sebi. Još bolje, uzmi pitu od ribe, pa da mogu i ja da probam. - Pita od ribe? Obožavam pitu od ribe! Klio se naglo okrenula i pogledala tablu s jelovnikom, koja je bila žalosno prazna proteklih šest nedelja otkako je Toni, svojeglavi kuvar, raskinuo s momkom i otišao da radi u nekom restoranu u Malagi. Pošteno rečeno, Toni i nije bio naročit kuvar, ali je bio toliko živčan tip da Frenk nikada nije skupio hrabrost da mu to kaže. Klio je sad zurila u poslužavnik pun hrane... u rukama novog osoblja. Fija Njuman, u plavo-beloj prugastoj kecelji, s kosom upletenom u kiku, otišla je do stola odakle su naručili hranu. Klio ju je s nevericom gledala kako pozdravlja goste i vešto ređa tanjire pred njih. Kad je primetila Klio, mahnula je i prišla joj. Kao da pripada ovde. - Zdravo! Šta kažeš? - oči su joj poigravale od veselja. - Iznenađena si što me vidiš? Klio je protekla četiri dana i noći provela vozajući jednog američkog biznismena po celoj zemlji. Osećala se kao da je bila odsutna mesecima. - Ti si nova kuvarica? - Barnabi - mrmljao je Eš. - Marpl. Holms. Izjednačila si se sa najvećima.


BalkanDownload

- Zapravo sam želela da budem stalna karaoke kraljica, ali Frenk je rekao da to ne može. Pa sam odlučila da probam ovo! - Ali... kako...? Kada je Fija prošle nedelje svratila da se oprosti, Klio je verovala da je više nikad neće videti. - Znam! Sudbina, šta li? One noći kad sam prenoćila u Džonijevoj kući, rekla sam da je baš blesavo što ovde ne služe hranu, a on mi je ispričao šta je bilo s tipom koji je ranije radio ovde, Ludim Tonijem. Nisam više ni razmišljala o tome, ali sam posle toga otišla kući i imala veliki obračun s Vilom. Tada sam shvatila da moram naći gde ću stanovati, jer se on nikada neće odreći svoje divne kuće. Fija se namrštila. - Svakako sam morala da nađem i drugi posao jer sam dosad radila za Vilovu mamu, a što se nje tiče njen zlatni dečko nikada i ni u čemu ne greši. Ako je imao švalerku, sigurno sam ga ja naterala na to. - Pobogu... - Ionako mi se nikad nije dopadala. Bilo je pravo olakšanje izaći iz te njene otmene prodavnice porcelana. Sad više nikada neću morati da slušam matoru vešticu kako kuje u zvezde svog idealnog sina. I tako sam pomislila na ovo mesto - vedro je nastavila Fija. - Svi su bili tako ljubazni, pa sam telefonirala Frenku. Njemu se ideja izgleda svidela, pod uslovom da stvarno umem da kuvam. Onda sam donela svoju hranu, koja se Frenku dopala, meni se dopao stan na spratu i eto, tu sam! - Zaboga, pa to je... divno. Pojam „pomešanih osećanja” nije bio ni blizu onome što je Klio trenutno osećala. Logično, znala je da nije ona kriva za raspad Fijinog braka, ali očito je ipak učestvovala u svemu i zato se osećala pomalo odgovorno. - Kakve su lazanje? - Fija je gledala u Eša. Eš je klimnuo glavom, pocrveneo, progutao knedlu. Na kraju je uspeo da


BalkanDownload

promrmlja: - Eeee... fine. - Lepo, lepo. Fija se ponovo zagledala u Klio. - A ti? Da ti donesem nešto? - Ja bih riblju pitu. Fija je zadovoljno klimnula glavom. - Dopašće ti se. Dvadeset minuta kasnije Klio je pozvala Fiju da priđe. - Znaš šta? Pogodila si, stvarno mi se dopala. Nije bila baš oduševljena što će Vilova žena živeti ovde, ali kuvala je božanstveno. - Ja ne pravim ništa otmeno - Fija je izgledala zadovoljno. - Samo obična jela. Ali to su najbolja obična jela. - Upravo to nam je potrebno. Ovo je divno. Pita je stvarno bila fenomenalna, sa dodatkom pavlake i vina, prekrivena debelim slojem prženog sira. - Ludi Toni je stalno isprobavao nova jela i uglavnom su bila bezvezna. Piletina u sosu od marmelade, grašak i mango u kariju, i tako to. Prošlog leta je navalio da sve servira s laticama ruža i listićima slačice. Klio je pogledala Eša. - Sećaš se? - Eeee... da. O, zaboga. Čim se Fija vratila u kuhinju, Klio je strogo pogledala Eša. - Sviđa ti se, zar ne? - Ne. Veselo ga je munula.


BalkanDownload

- Ma sviđa ti se! Ponovo si oglupaveo! Eš je spustio čašu i duboko uzdahnuo. - Dobro, sad me slušaj. Da ti je četrnaest godina, možda bi mislila da je smešno reći to pred svima. Ali tebi nije četrnaest, i zato sam siguran da razumeš koliko mi to ne bi bilo smešno. Bilo bi veoma neprijatno. Osim toga, nikad ti ne bih oprostio. Dakle, pošto bi trebalo da si mi prijateljica, stvarno bih voleo ako bi zadržala ovo za sebe i pustila da me prođe. - Nisi nimalo zabavan - napućila se Klio. - Možda, ali ozbiljno mislim. Videla mu je to po licu. - Ovo nije neka cura koju sam sreo na žurci. Ona ovde živi, što znači da ću je viđati maltene svakog dana. - Eš se nagnu preko stola. - Ako joj kažeš, biće mi nepodnošljivo. Dakle, ima da... - napravio je rečit pokret ispred njenih usana - ... da umukneš. Ili više nećemo biti drugovi. A ja umem da budem pakleno osvetoljubiv komšija, veruj mi. Auf, on to ozbiljno misli. - Dobro, dobro, ćutaću, časna reč. Šta misliš, koliko dugo će potrajati dok te prođe? - Pa, možda nekoliko sati. Otkud ja znam? - iznervirao se Eš. - Voleo bih da se nije desilo, to je užasno neprijatno. Povrh svega ostalog, tek je ostavila muža. Potrajaće mesecima pre nego što bude spremna da pogleda drugog muškarca. Ovo samo pokazuje koliko naivan Eš može da bude. Već sledećeg trenutka, kao naručen, Džoni je ušao u pab, a Fija je smesta izletela iz kuhinje. - Zdravo, baš sam se pitala kad ćeš doći! - čitavo lice joj je sinulo; nije ni pokušavala ništa da sakrije. - Sve će odlično ispasti! Fija je očigledno bila pobornica teorije da jednog muškarca najlakše preboliš tako što odmah nadeš drugog. Ako je moguće, za manje vremena nego što je nekome potrebno da usisa tepih.


BalkanDownload

- Šta ćeš naručiti? - pitala je veselo. - Izvini, zauzet sam, ne mogu da ostanem. Džoni je nosio veliku torbu i pružio ju je jednom od momaka koji su stajali za šankom. - Dejve, ostavio si četke kod mene, našao sam ih u lavabou u malom kupatilu. Hvala ti što si sinoć ostao da sve završiš. Odlično urađeno. Okrenuo se i nasmešio. - Klio, zdravo! Veruj mi, nedostajaće mi ovo društvo. Jutros sam sišao u prizemlje i spremio šest šolja čaja, a tek onda sam se setio da sam ostao sam. Nije je oslovio sa Molima! To je bilo pravo čudo. Klio je rešila da pokaže kako i ona ume da bude učtiva. - Dakle, preuređivanje je završeno? Kako izgleda? - Ne bi poverovala koliko je drugačije. Svrati ako hoćeš, pogledaj sama. - Ovaj... Sad nije znala šta da kaže. Nije očekivala poziv. Fija je, na korak iza njega, takođe delovala iznenađeno. - Pokazaću ti na čemu sad radim - ponudio je Džoni. - Za Korneliju. E, to bi svakako volela da vidi. Džoni to nikada neće saznati, ali tražila ga je preko Gugla i smesta zavolela njegova dela. Neke velike skulpture bile su fenomenalne. - Nekog od njenih konja? Vrlo rado - bila je neprijatno svesna Fijinog pogleda. - Odlično. Osmehnuo se još šire. - Dođi kad završiš ručak. Ja ću biti onaj što se rve s kilometrima žice. Zamislila je tu sliku i dopala joj se. Ehej, šta je sad to? Da li tako izgleda kad potpadneš pod magiju Džonija Laventure? Klio se ubrzano vratila u stvaran svet i savladala se. Kao što granicu između probanja droge i zavisnosti od nje, između pića u društvu i alkoholizma prepoznajemo tako što


BalkanDownload

smo prisebni; dakle štos je u tome da si svestan šta može da se desi i da se vratiš na sigurno pre nego što bude prekasno. Džoni je neizlečivi šarmer i voli da flertuje iz čiste zabave. Samo budala bi poverovala da on to ozbiljno misli. Ili Fija... - Dobro, možda kasnije. Klio je mahnula viljuškom i nastavila da jede. Džoni se oprostio od Dejva i momaka za šankom, pa je pošao ka vratima. Fija se očito razočarala, ali nije odustajala. - Hoćeš li biti kod kuće večeras? - Ko zna? Nikad ne reci nikad. Potom je otišao, a Fija se povukla u kuhinju. Eš se zagledao u Klio. - Dobro, možda kasnije - ponovio je, odlično imitirajući njen glas. - Pazi kako se ponašaš - bocnula ga je viljuškom u ruku i sad je morala da je briše salvetom. - Više bi voleo da umesto mene Fija ode tamo? - Dakle, zato to radiš, je li? Nesebično se stavljaš na njeno mesto, podnosiš plemenitu žrtvu? Ne uzimaj nju, uzmi mene... - Eš je odmahnuo glavom. - Nisam imao pojma da si toliko odvažna, prava heroina. - A ja nisam imala pojma da si toliki čistunac. On je umetnik. Volela bih da ga vidim kao radi. - Zašto? Mene nikad nisi htela da gledaš kako radim. - On je kreativan! - Dođavola, pa i ja sam! Ja kreiram radio-emisiju - odbrusio je Eš - što je takođe umetnost, i mogu se kladiti da je mnogo teže nego savijanje žice u cikcak. To može svaka budala. Klio se nasmešila. - Jesi li ti to ljubomoran? - Možda malčice. Dobro, naravno da sam užasno ljubomoran - pokazao je


BalkanDownload

glavom ka kuhinji. - Luda je za njim. Vrlo je očigledno. Jadničak. Klio se sažalila na Eša. - Znam, ali razgovaraću sa njim o tome, reći ću mu da se ne meša. Eš je polako klimnuo glavom, priznajući da to ima smisla. - Budi oprezna, verovatno radi bez košulje na sebi. Ne, ne, brzo izbriši tu misao pre nego što se pretvori u sliku. Skupljajući poslednje mrvice sa tanjira, Klio je slegnula ramenima. - To je sasvim normalno.


BalkanDownload

Poglavlje 21.

- Hej, stigla si. Džoni je otvorio vrata, srećom pristojno obučen, i kao da mu je bilo drago što je vidi. Bio je u izbledelim farmerkama i vojničkim čizmama, a bela majica imala je dijagonalnu fleku boje rđe. - Je li to boja? - upitala je Klio pokazujući fleku. Nije baš vedra nijansa za zidove. - Šta? - Džoni je pogledao majicu. - A, to. Ne, to je krv. - Neko te je izbo nožem? - Optimista kao i uvek. Ne, upravo sam se rvao s konjem. Zadigao je majicu i pokazao joj izvor krvi: dugu, plitku ogrebotinu. - Profesionalne opasnosti. Ne bi verovala koliko majica upropastim za godinu dana. - Propustio ju je da ude i mahnuo rukom pokazujući hol. Izgleda li sada bolje? Mnogo bolje. I svežije, i čistije. Još se osećao miris boje, ali sad više nije bio nered. Podovi su bili lakirani, preko njih su prostrti novi tepisi, montirane su nove lampe, a prozori su blistali. - Mnogo bolje - rekla je. - Nadam se. Koštalo me je čitavo bogatstvo. Pazila je da se ne iskezi. - Jadan ti. Srce mi se steže. - Dobro, izvini. - Džoni se kratko osmehnuo. Za to vreme su stigli do salona i on širom otvorio dvokrilna vrata.


BalkanDownload

- Auuuu... Nije više bilo ofucanog tepiha. Ni dotrajalih tapeta. Čitava prostorija, pa čak i pod, bila je obojena u belo. Kroz velike prozore sunce ju je osvetijavalo od poda do plafona. Duž naspramnog zida nalazili su se ogromni koturovi žice, a na sredini sobe kočoperilo se delo u nastajanju - dopola završena, četiri metra visoka skulptura konja. Prizor je bio... očaravajući. Nije nikakvo čudo što je Kornelija tolika obožavateljka Džonijevog dela. Gledati fotografije na Džonijevom veb-sajtu, to je jedno, ali nešto je sasvim neuporedivo kad to vidiš uživo. Maltene uživo. Džoni ju je pažljivo gledao. - Svida ti se? Klio je klimnula glavom; nije bila u stanju da odvoji pogled od konja. Pošla je ka njemu, pažljivo koračajući preko navoja i komada žice razbacanih po belom čaršavu na kojem je sve stajalo. - Smem li da ga dodirnem? - Samo napred. Nije troliko krhak kao što izgleda. Samo pazi na oštre ivice; još ih nisam obradio. Srećom joj je dozvolio; činilo joj se da bi bilo strašno mučenje kad bi smela samo da gleda, a ne i da pruži ruke i dotakne konja. Prešla je dlanom preko boka životinje. Kako nešto načinjeno od srebrnaste čelične žice može da izgleda tako živo? Stvarno neverovatno. Klio se i nehotice nasmešila dok je obilazila skulpturu da pogladi životinju po vratu. Mora da je čudesno imati dara da stvoriš nešto ovakvo... joj, uskovitlana griva je oštra. Na vrhu prsta joj se pojavila kapljica krvi. Džoni je smesta prišao, uhvatio je za ruku i zagledao se u povredu. - O-joj. Bojim se da ćemo morati da ga amputiramo. Klio je oslobodila ruku i strpala prst u usta. Odmakla se od konja.


BalkanDownload

- Pokaži mi kako to radiš. - Kako amputiram? Pa, obično uzmem veliku motornu testeru... Uzeo je zaštitne naočare i istovremeno pokazao glavom ka jedinom komadu nameštaja u čitavoj sobi. - Idi sedi tamo. Tamo ćeš biti bezbedna. Kauč je bio dugačak i gladak, presvučen tamnoljubičastim plišem. S kauča je videla skulpturu i Džonija, staklena vrata iza njega, a još dalje terasu i imanje iza kuće. Dok je radio, osvetljen sunčevim zracima koji su zasipali sobu, Klio je videla kako Džooniju poigravaju mišići i tetive. Nikakvo čudo što ima široka ramena i savršene trbušnjake; čelična žica mora biti dovoljno čvrsta da nosi težinu dela kada bude dovršeno. Džonijevo telo se grčilo i istezalo dok je savijao i oblikovao jedan po jedan komad žice. Na vratu i podlakticama svetlucale su kapi znoja. Oči zaštićene naočarima su čkiljile, stalno procenjujući i odmeravajući i proveravajući da li je svaki novi element onakav kakav treba da bude. Videlo se koliko mu je pažnja usredsredena na rad dok se kretao oko figure, unoseći beskonačne dodatke i poboljšanja. Svako malo bi komad žice šibnuo kroz vazduh, blesnuvši na suncu kao mlaz žive. Oštri krajevi su ga nekoliko puta ogrebli po rukama. Potpuno opčinjena posmatrala je Džonija kako radi. Kada je posle nekog vremena završio, Klio se činilo da je prošlo svega petnaest, možda dvadeset minuta. Iznenadila se kad je videla da su se senke u sobi izdužile, a kad je pogledala na sat utvrdila je da je ovde već sat i po. - Ne mogu da poverujem da je već četiri - začuđeno je odmahnula glavom. - Ovako bi trebalo da izgleda putovanje kroz vreme. Zamisli samo, ako bi avio-kompanije na prekookeanskim letovima uvele uživo predstavljanje procesa umetničkog stvaranja skulptora koji rade sa žicom, čovek bi se našao na drugom kraju sveta dok kažeš keks! - I meni vreme leti. - Džoni je provukao prste kroz kosu i odmakao se da odmeri svoje delo iz daljine. - Kad jednom počnem, izgubim pojam o vremenu. Mogu tako čitave noći.


BalkanDownload

Ta slika joj nije bila bila potrebna. On je protegnuo ramena. - Hajde, idemo da popijemo kafu. - Važi... ufff! Leva noga, koju je podvila pod sebe dok je sedela, bila joj je potpuno utrnula. Nesigurno ju je ispravila i nekako ustala, ali odmahnula je glavom kad joj je Džoni pružio ruku. - U redu je, mogu sama. - Tvrdoglava kao uvek - primetio je Džoni. - Ili je to, ili se plašiš moje neodoljive životinjske privlačnosti. - Ili tvoje neverovatne skromnosti. Klio je othramala za njim u kuhinju i tu se naslonila na granitnu radnu površinu dok ju je stopalo peckalo i bockalo vraćajući se u život. - Slušaj, šta se to dešava s Fijom Njuman? Je li njena selidba ovamo tvoja ideja? Džoni je počeo da sprema kafu. - Nije. Pokušavala je da smisli šta bi mogla da radi, a ja sam u jednom trenutku slučajno spomenuo da bi možda posao koji podrazumeva i smeštaj bio dobra ideja, dve muve jednim udarcem, ali nisam ni pomenuo Grm zelenike. Kad sam juče otišao tamo, zatekao sam je kako unosi stvari u stan na spratu. Stopalo ju je baš jako peklo, kao da je puno mehurića. - A ono veče? - Koje ono veče? - Kada je bila ovde kod tebe. Okrenuo se da je pogleda. - Šta me tačno pitaš? - Ništa. Odrasli su ljudi, nje se nimalo ne tiče šta su radili, ali smatrala je da bi trebalo da ga upozori.


BalkanDownload

- Samo što je... provela noć u tvojoj kući. Bio si ljubazan prema njoj. A sad, gle čuda, doselila se u selo! Ne znam jesi li to shvatio, ali verovatno si ti razlog za to. Primetila je iskreno iznenađenje na njegovom licu. Dakle, nije folirao. - Ja? - O, da. Klio je oprezno pomerila oporavljeno stopalo. - Upravo je ostavila muža. Ti si flertovao s njom u pabu, pozvao si je kod sebe na večeru, pustio je da provede noć ovde - zastala je. - I sada se vratila ovamo. - Aaa-ha... - Polako je klimnuo glavom. - Razumem šta hoćeš da kažeš. Muškarci. Stvarno nemaju pojma. - Ti si njen hanzaplast. Kratko se osmehnuo. - Znači, još sam... neodoljiviji nego što sam mislio. Klio je uzela pruženu šolju. - Ona je ranjiva. - Zato što si se ti spetljala s njenim mužem. Ljutito ga je pogledala, ali zapravo je imao pravo; i ona se osećala odgovornom. - Nemoj da se petljaš sa njom. To ne bi bilo lepo. - Dobro, dobro, nemoj da mi soliš pamet. Osim toga, trebalo bi da imaš malo više poverenja u mene. Dozvoli da te podsetim, ja umem da budem džentlmen kad hoću. Kad je provela noć ovde, Fija je spavala u gostinskoj sobi - razmislio je za trenutak. - A ja sam spavao u mojoj. - Dobro. Klio se osmehnula. Laknulo joj je što to čuje. - Hoću li dobiti nagradu zbog toga?


BalkanDownload

- O, da. Dobićeš prijatno osećanje od pomisli da si ispravno postupio. - Sjajno - klimnuo je glavom. - Prijatno osećanje od pomisli da si ispravno postupio. Ko bi mogao da traži išta više? Klio je otpila kafu. - Kad bi se spetljao sa njom, to bi svima donelo probleme. - Dobro, dobro, jasno mi je. Zvuči kao da nisi oduševljena što je došla ovamo. - Čini mi se da je sasvim fina. Normalna. Osim što se ozbiljno zacopala u tebe. - U redu, razumeo sam - nasmešio se da pokaže kako je shvatio šalu. Klio je uzdahnula: zar misli da je ona potpuna gadura? - To je... teško, razumeš? Kad god je vidim, setiću se Vila. I stalno će me peći savest. - Zapravo nisi ništa loše uradila. - Znam. Ali ja sam razlog što ga je ostavila. - To bi se svakako desilo, pre ili kasnije. Učinila si joj uslugu. Na kraju krajeva, barem deca nisu njena. Klio je klimnula glavom. - To je tačno. - Da je ostala s Vilom još koju godinu, verovatno bi imali i dete. Onda bi ostala samohrana majka. Dakle, spasla si je toga. - Imaš pravo - sada je na nju bio red da izigrava skromnost. - Moglo bi se reći da sam junakinja u ovoj priči. - Junakinja koja uopšte ne ume da proceni i odabere muškarca. Mislim, evo mene - kucnuo se po grudima - maltene savršen u svakom pogledu, a ti nisi ni najmanje zainteresovana. Pokorno je spustila glavu. - Sasvim tačno.


BalkanDownload

- Ali kad naiđe krelac kao što je Vil Njuman, ti misliš da je on odgovor na sve tvoje molitve. - Dobro, možda će ti biti teško da poveruješ, ali on je zapravo vrlo dobro sakrivao koliki je krelac. Mnogi ljudi su takvi. - Značajno ga je pogledala. Spolja ostavljaju utisak da su stvarno fini, ali duboko iznutra su sposobni za svašta. Džoni je podigao obrvu. - Da li sad pričama o tebi? Jer moram ti reći da nisi često fina prema meni. - Zapravo sam govorila o nekom sasvim drugom. Kada si poslednji put video Mandi Elison? Belo ju je pogledao. - Mandi? Nisam je video godinama. Možda i deset godina. Zašto? - Ja sam je srela za vikend. Udata je, odavno. Dvoje dece, divan muž, sjajan život. Ispričala mi je sve o tome. Čak imaju i personalizovane tablice za auto. Zvučao je blago zainteresovano. - Radi negde? - Mora da se šališ. Gari zarađuje tone novca, ona ne mora uopšte da radi. - To sve stvarno liči na Mandi - priznao je Džoni. - Nikad nije bila neka vrednica. Zastao je i gledao Klio kako ispija kafu i uzima tašnu. - Nisi videla ostatak kuće. Hteo sam da ti pokažem sprat. Hmmm, da li je to ponuda? - Ne na taj način - rekao je žurno, pokazujući po ko zna koji put neverovatnu sposobnost da joj pročita misli. - Mislim...ne, osim ako i ti to ne želiš.


BalkanDownload

- Vrlo lepo od tebe, ali ne, hvala. Sada moram da idem. Ali bilo je zabavno. Klio se spremila da pođe. - Seti se šta sam ti rekla za Fiju, važi? Nemoj raditi ništa... znaš već. - U redu. Zasad - Džoniju su oči nestašno sinule dok ju je pratio ka izlazu. - Mada mi i dalje izgleda da si ti ta koja joj je srušila brak, a ja moram da ispaštam zbog toga. Čini mi se pomalo nepravedno. Široko se nasmešila. - Koncentriši se na ono prijatno osećanje iznutra.


BalkanDownload

Poglavlje 22.

Ebi je bila u kadi, s maskom na licu, i baš tada se začulo zvono na vratima. A Tom je još bio na poslu. Odlučila je da sačeka. Valjda će taj neko odustati i otići. Nema šanse da ode i otvori vrata s plavom maskom od gline razmazanom preko lica. Pošto je kesica plave smeše koštala dve i po funte, takođe joj nije padalo na pamet da je spere sa lica pre nego što u potpunosti iskoristi njenu čaroliju koja će je pročistiti, ulepšati i izvući iz kože sve štetne materije. No, kao što psu nikad ne dosadi da trči za bačenim štapom, tako ni taj neko na vratima nije nameravao da se mane zvona. Ponovo. I ponovo. I ponovo! - Dobro, dobro, dolazim, samo prekini više. - Ebi se pljuskajući podigla iz kade i umotala u frotirski ogrtač. Ako je to Tom i ako zvoni zato što je izgubio ključ, ima da ga umaže ovom plavom maskom po licu. Sišla je u prizemlje i zastala pred vratima. - Ko je to? - upitala je. - Ćao, ja saaam! - odgovorio je poznati glas, a njoj se želudac pretvorio u beton. Bože, bez ikakvog upozorenja. Potpuno zaboravljajući masku za lice, Ebi je otvorila ulazna vrata i zagledala se u Džordžiju, preplanulu i plavlju nego ikada. Kraj nogu joj je stajao ogroman sivi kofer, prilično ofucan. - Ćao, Ebi! Bljak, na šta ličiš! Znači, tata se još nije vratio s posla?


BalkanDownload

Devojka sigurno nije nameravala da je uvredi ovom bujicom reči, ali Ebi se naježila kao da neko grebe noktima po tabli. Zapravo, debeli sloj maske dobro joj je došao, jer ju je spasao da izrazom lica ne oda šta misli. Lice joj je ostalo nepomično, mada je mozak vrištao: Ne, odlazi, ostavi nas na miru i da se nisi usudila da uneseš taj kofer u kuću! - Još nije - rekla je glasno. - Zna li on da ćeš doći? - Ne, to je iznenađenje! Telefonirala sam mu po podne i rekla sam mu da se sunčam na plaži u Portugalu, a on je rekao da mi zavidi, ali zapravo nisam tamo, a kada dođe kući iskočiću i reći: Juhu, stigla sam! - Džordžija je sva blistala. - Biće divno! Sigurno će se oduševiti! - Pa, iznenađenje će svakako biti. Zbog gline koja se sušila, reči su joj zvučale kao da ih izgovara kroz stegnute zube. Naravno, nije mogla sprečiti Džordžiju da unese kofer u kuću. Ebi se sklonila u stranu dok je devojka uvlačila prtljag preko praga u uzano predsoblje. - Jesi li došla pravo sa aerodroma? - Ne, bile smo u Londonu nekoliko dana. Ostavila sam mamu da sprema stan i sve pakuje pre nego što se vrati u Portugal. Ebi je išla za njom kroz dnevnu sobu. - Zašto? - Zato što su je opet uhvatile njene bubice. Džordžija je skinula kaput i ostala u prugastoj majici i drečavozelenom šortsu. - Prilično smo se zakačile oko toga. Šutnula je Kristijana, je li, i sad ima novog tipa, Teda. Mislim, pa ona je sredovečna žena, razumeš šta mislim? Ne može da juri muškarce do kraja života. To nije... dostojanstveno. - Dakle, i Ted živi u Portugalu. - I živi i pije u Portugalu - rekla je Džordžija, kriveći lice. - Sasvim jasno


BalkanDownload

je pokazao da mu se ja ne dopadam, što je sasvim u redu, jer se ni on ne dopada meni. Smetala sam mu i hteo je da se maknem. Zato sam rekla u redu, ja ću živeti u stanu u Padingtonu, sama, ali onda je mama rekla da ona ne može da zadrži taj stan ako neće živeti u njemu... i eto, oko toga smo se malo posvađale. Zastala je da prouči narukvicu na svojoj ruci. - Zapravo, mnogo smo se posvađale. - O, bože. Džordžija ju je pogledala. - Smem li da napravim sebi čaj? - Da, da... izvini, trebalo je da te ponudim. - U redu je. Znaš, strašno mi je čudno da pričam s tobom dok imaš to čudo na licu. Hajde da ja skuvam čaj, a ti idi gore i skini to, važi? Ebi nije postavila pitanje koje ju je najviše zanimalo, a Džordžija nije odgovorila na njega. Zato je pitanje ostalo da lebdi među njima sledećih sedamdeset minuta dok su pričale o Portugalu, kako su provele Božić, zašto se džemperi uvek tegle postrance i zbog čega se ljudima zgadi kad vide plesniv jogurt, ali rado plaćaju debele pare za isto toliko plesniv sir. Zapravo nije ni morala da postavi pitanje jer je već znala odgovor. I majmun bi ga pogodio. Onda je Tom stigao kući i Ebi je videla kako mu je lice sinulo kad je ugledao kćer. Džordžija je stvarno povikala: Iznenađenje! i bacila mu se u naručje, umalo ga oborivši na pod. Ebi je osećala kako je probadaju mali noževi zavisti i straha. - Je li to u redu? - upitala je Džordžija pošto je ponovo ispričala otkuda ona ovde. - Hoće li biti u redu da ostanem kod tebe? Dakle to je bilo to, to je bilo pitanje. Ebi se trudila da joj lice ostane


BalkanDownload

neutralno, mada je sve u njoj vikalo: ne ne ne ne ne ne! - Pa... Iznenađen ali pun nade, Tom ju je upitno pogledao. - To zvuči... ovaj, šta ti misliš, Ebi? Okrutno. Nepošteno i okrutno. On sigurno zna šta ona misli. Džordžija je takođe izgledala zapanjeno, kao da joj nije palo na pamet da će možda morati da moli. - Bože, zar je to tako nezgodno? Izvini - rekla je, obraćajući se Tomu. - Mislila sam da će ti biti drago! - Dušo, hajde sedi, nemoj da se nerviraš. - Tom je zvučao uplašeno. - Naravno da nam je drago... samo što je došlo iznenada. Koliko dugo si mislila da... - Ne brini, tata, u redu je, vratiću se ja u London. Džordžijine plave oči ispunile su se suzama dok se povlačila. - Izvini što sam te gnjavila... naći ću nekoga ko će me primiti... - Čekaj, ne možeš da odeš, naravno da smeš da ostaneš! Tom se okrenuo ka Ebi, obuzet panikom. - To je u redu, ljubavi, zar ne? Klio je baš lakirala nokte na nogama kad je zazvonio telefon. - Halo? Uf, upravo je uspela da prospe lak boje ciklame po stopalu dok je držala slušalicu između ramena i brade. - Zdravo, ja sam. - Ebin glas. - Dođi u pab. - Šta? O, ne hvala, danas lenčarim kod kuće. Zapravo, baš lakiram nokte i zbog tebe sam... - To nije poziv - prekinula ju je Ebi. - Kažem ti da dođeš ovamo jer si mi potrebna.


BalkanDownload

- Šta? Zašto? - Klio je žurno zatvorila bočicu laka. - Zašto ti je glas tako čudan i zašto sve odjekuje? - Sad sam u toaletu. Krijem se. Koliko ti treba da dođeš? Šta se to dešava? - Pa, piše da se ovo čudo osuši za minut. Dakle, treba samo da se obučem. Ovaj, jedino što sam upravo čupala obrve. Čim se crvenilo smiri, ja ću... - Mani sad obrve - obrecnula se Ebi. - Polazi ovamo, sad odmah. Lako je njoj da to kaže, ali Klio je iz iskustva znala da posle detaljnog čupanja koža oko obrva postane drečavo crvena i dugo ostaje takva. S druge strane, stvarno je zvučalo kao da je Ebi očajna. Zato se Klio poslušno obukla i prosušila kosu nekoliko minuta dok je nanosila osnovnu šminku, uz malo belog korektora ispod obrva da bar donekle prikrije crvenilo. Kritički se pogledala u ogledalu. I dalje je izgledala užasno, ali nije bitno. U neku ruku, prijalo joj je što je nekome potrebna. Pošto Ebi nije često tražila njeno društvo na tako dramatičan način, mogla je i da pogodi šta se ovoga puta desilo. Pokazalo se da je u pravu; čim je stigla u pab ugledala je plavokosu devojku sa očima istim kao kod Toma kako stoji s Tomom i Ebi. Prošli put se nije upoznala sa Džordžijom, ali devojka se očito ponovo pojavila. Sirota Ebi, nadala se da je to bila samo jednokratna poseta. Izgledala je nekako ubledelo i napušteno, kao one devojke koje niko ne poziva na ples. - O, vidi, to je Klio! - Ebi je odglumila iznenađenje i mahnula joj da priđe. - Džordžija, ovo je moja mlađa sestra. Klio, ovo je Džordžija. Zamisli šta ima novo? Džordžija je došla da živi kod nas! Zar to nije divno? Dodavola. Nikakvo čudo što Ebi izgleda prilično izbezumljeno. - Zdravo. Divno. Pitala se kako da pozdravi devojku koja bi joj, da su okolnosti bile drugačije, sada bila sestričina; odlučila je da pruži ruku, ali onda je primetila


BalkanDownload

da se Džordžija sprema da je ovlaš poljubi; na kraju su uradile i jedno i drugo, ali nekako polovično. - Koliko ostaješ? - Ko zna? Useljavam se, pa to ti je! - Nagnula se ka Tomu - baš je čudna ta pomisao da joj je on otac - pa veselo dodala: - Možda ću biti tu i kad mi bude sedamdeset! Dakle, zato je Ebi zvučala uspaničeno preko telefona. - Piće, Klio? - Tom je već izvadio novčanik. - Da, molim. - Zapravo, nemoj mi zameriti što pitam - Džordžija joj je pažljivo zagledala lice - da nisi možda alergična na senku za oči? Jer znaš, oči su ti baš jako crvene. - Šta da radim? - šapnula je Ebi kad su pola sata kasnije otišle u toalet. - Kako da odbijem? Nema kuda da ode. - Zaboga, to je sasvim nepošteno. - Klio ju je zagrlila. - A Tom je oduševljen; za njega je to ostvarenje snova. Pokušava to da prikrije, ali ne uspeva mu. Kad god pomislim na to, meni se prosto smuči odmahnu Ebi glavom - a onda kažem sebi da nije ona kriva, i mrzim sebe što sam tako grozna. Mora da sam nekakvo čudovište... - Slušaj, u šoku si. Svakako nisi čudovište. Navići ćeš se. Sve će se srediti kad se prilagodite. Klio je znala da verovatno brblja koješta, ali šta drugo da kaže? - Uostalom, ovo ti je Čenings Hil. Ona je navikla na život u Londonu. Dve-tri nedelje i podivljaće od dosade. Jedva će dočekati da ode. - Ne usuđujem se da se tome nadam - uzdahnula je Ebi. Vrata iza njih su se otvorila i pojavila se Džordžija. - Pričate o meni? - veselo je upitala. Dobro je, nije ih čula.


BalkanDownload

- Ne - odgovorila je Ebi uz usiljen osmeh. - Jesmo malo - priznala je Klio. - Naravno. Nisam baš potpuno glupa. U redu je, ne bunim se. - Zapravo, Ebi ima glavobolju, ali se zabrinula da ćeš se ti uvrediti ako zbog toga ode kući. Oseća se baš loše - nastavila je Klio. - Morala bi da ode kući i uzme neki lek. - O, jadna ti, pa trebalo je da kažeš! Naravno da moraš kući! - smesta je rekla Džordžija, saosećajna kao što ljudi obično jesu kada najmanje omiljen član društva mora da ode. - Tata i ja ćemo biti dobro. - A biću tu i ja - Klio je klimnula glavom sestri, koja očito nije nimalo uživala. - Hajde, idi sad. Zahvalna što ima izgovor, Ebi je otišla, a Džordžija i Klio su se vratile kod Toma. - Ko je ono tamo preko? - iznenada se zainteresovala Džordžija. Dok su bile u toaletu, stigli su Džoni i Eš i sada su se spremali da igraju bilijar. Džoni je bio lepši nego ikada u beloj košulji i farmerkama, a kosa mu je padala oko očiju. Eš, nikada elegantan, imao je na sebi vrećastu crvenu duksericu u kojoj je izgledao kao Deda Mraz na godišnjem odmoru. - Neki momci odavde. - Klio je požurila da promeni temu. - Šta ćeš sad raditi? Imaš li neku ideju? Ova devojka je upravo provela nekoliko nedelja lenčareći kraj bazena u Portugalu; nadala se da ne zamišlja kako će se prosto useliti kod Toma i Ebi, jesti i piti kod njih i iskorišćavati ih kao... pa, kao što milioni lenjih tinejdžera rade po čitavom svetu, ali to sad nije bilo bitno.


BalkanDownload

Poglavlje 23.

- Svakako! - Džordžija se oduševljeno nagnula ka njoj. - Baš čudno, to sam i ja tebe htela da pitam. Nameravam da započnem neki biznis. Minimalna ulaganja, maksimalan profit, fleksibilno radno vreme, kako ti to zvuči? - Kao da sam otac biznismena - rekao je Tom pomalo ošamućeno. - Kakav biznis? - upitala je Klio. - Peglanje. Pa dobro, ne zvuči baš kao poslovna imperija. - Ti to ozbiljno? - Zašto ne? Volim da peglam. Kod kuće sam sve peglala još od jedanaeste godine - nastavljala je Džordžija sanjalačkim glasom. - To je divno, uzmeš nešto izgužvano i neuredno i pretvoriš ga u glatku lepotu. Od haosa stvaraš red. Mogu da naplaćujem funtu i dvadeset po košulji! Koliko vremena je potrebno da se ispegla jedna košulja? Pet minuta. Prosto kao pasulj. I još, dok radiš možeš da gledaš televiziju. Izgledala je neizmerno zadovoljna sobom. - I ne treba mi ništa sem pegle! - I daska za peglanje - nije izdržala Klio. - Dobro, i to. - I vešalice. Mnogo, mnogo vešalica. O, zaboga, da li to ona kvari devojačke snove?


BalkanDownload

- Dobro. To je jeftino. - I leci za reklamiranje. - Dooobro. - I prevoz. - To ne mora, ako kažem ljudima da sami donesu i odnesu stvari. Tom je zavrteo glavom. - To neće valjati. Servisi za peglanje preuzimaju i vraćaju robu. Svakako ti je potreban kombi. - Pa dobro, onda da zaboravim peglanje. - Džordžija je napućila usta i zabacila kosu. - Mislila sam da je to dobra ideja, ali eto nije. I još, htela sam da višak posla prepuštam penzionerkama. Ali nema veze. Mogu i da se prijavim za socijalnu pomoć. - Čekaj malo... - počeo je Tom. - Prijaviću se kao nezaposlena, pa ću musti državu. To je mnogo lakše zainteresovano se zagledala u sto za bilijar. - Slušaj, sigurno možemo... - Ili mogu da postanem plesačica. Od onih što plešu oko šipke. To se dobro plaća, zar ne? Tako ću moći da uštedim za kombi. Gle, baš su završili partija. Da ih izazovemo na partiju u parovima? - Ne. - Klio se osvrnu ka Džoniju koji se smejao, i Ešu koji je žonglirao kuglama za bilijar i delovao vrlo živahno. - Uostalom, mnogo je stariji od tebe. - Zašto? Koliko mu je godina? - Trideset. Džordžija je raširila oči. - Stvarno? Eš kao da je osetio da ga neko gleda; okrenuo se ka Klio.


BalkanDownload

- Šta vi to tamo radite? Merkate moju neodoljivu guzu? Klio je zaustila da odgovori kako ima mnogo lepših prizora za posmatranje, ali Džordžija ju je preduhitrila: - Klio mi je baš pričala o tebi. Ne mogu da poverujem da imaš toliko godina. Šta? Klio je ostala bez teksta. - Prokletstvo. Pa šta misliš, koliko? - pobunio se Eš. - Šezdeset pet? Džordžija se umilno nasmešila. - Rekla bih oko dvadeset pet. - Meni i jeste dvadeset pet. - Eš izvi obrve. - Šta ti je ta veštica napričala? - Rekla je da ti je trideset! Klio je bila zapanjena; očito je prebrzo reagovala. - Nisam. Rekla sam da je Džoniju trideset. - Ko je Džoni? O, to mora da si ti - samo je okrznula pogledom Džonija pre nego što se ponovo posvetila Ešu. - A kako se ti zoveš? Sledećeg trenutka je već bila kod stola za bilijar i pričala sa Ešom; smesta su se odlično složili. Klio ga je čula kako priča Džordžiji da zapravo Klio ima pedeset sedam godina. - Svakako je premlada za Džonija - rekla je Klio. Toma je uhvatila panika, pošto je bilo jasno da je došao do istog zaključka. - Gospode, šta sad da radim? Nedostaje mi osamnaest godina vežbe. - Popričaću s njom. Kad je pokušala sa Fijom Njuman nije imala uspeha, ali morala je makar da pokuša, Toma radi. Klio je podobro otpila svoje piće; da su se stvari drugačije odvijale, ona bi sad bila Džordžijina tetka. Divna, moderna, uvek zabavna tetka Klio koja nikad ne gunđa i ne zanoveta i koja je uči kako da sa


BalkanDownload

stilom nosi šešire. Daj, koga ona to laže? Kad god je pokušala da nosi šešir, samoj sebi je izgledala kao pacijentkinja duševne bolnice koja je dobila slobodno za vikend. Valjda joj je glava pogrešnog oblika, šta li. Ipak, i dalje je mogla da bude nečija usvojena tetka, tetka koja se ne razume u šešire, ali je i dalje sjajna i daje odlične savete o muškarcima i odnosima sa njima. Savete koje tinejdžerke nikada ne slušaju. - Kupiću joj kombi - iznenada je rekao Tom. - Šta? - Neki jeftin, samo da može da počne svoj biznis. Očito je već neko vreme mozgao o tome. - Svakako ne mogu dopustiti da počne da pleše... oko šipke. - Pa, valjda. Džordžija je to očigledno i rekla samo da bi ga prepala i navela da joj kupi kombi, ali pomisao je svakako bila strašna. - Eto, sad si je upoznala. - Tom je bezuspešno pokušavao da sakrije koliko je ponosan dok je izdaleka gledao svoju tek stečenu kćer. - Šta misliš? Klio mu je položila ruku na mišicu. - Mislim da je izuzetna, i uverena sam da će ti potpuno promeniti život. Ali Ebi je mnogo teže nego tebi, nemoj dozvoliti da oseća da je potisnuta u drugi plan, važi? To ga je iznenadilo. - Pa nije potisnuta. Ovo radimo zajedno. Klio je blago klimnula glavom. Oduvek je volela Toma, ali to ne znači da je on obavezno upućen u način na koji žene razmišljaju... i osećaju. - Dobro. Samo sam htela da ti kažem da se njoj možda ne čini tako. Tom je odmahnuo glavom; nije shvatao. - Slušaj, znam, ali kad prođe koji dan sve će biti u redu.


BalkanDownload

Posle tri partije bilijara Džordžija se osvrnula. - Kuda je otišao onaj... kako se zvaše? Onaj tvoj drug? - Džoni. Ne bih rekao da mi je drug - odgovorio je Eš. - On je samo krelac koji me je isprašio u bilijaru. Uostalom, otišao je pre skoro pola sata. To znači da je sad na mene red da isprašim tebe. - Tako dakle? - Džordžija mu je ljupko zapretila prstom. - Odlično, samo navali. Sledećom pobedom ću te potpuno poniziti. Klio ih je gledala i čudila se koliko je malo pažnje Džordžija posvetila Džonijevom odlasku. U pola jedanaest otišao je i Eš. - Joooj - rekla je Džordžija čim se udaljio. - Tako je divan! Obožavam ga! Klio se nasmešila; ovo dvoje su se očito sjajno složili. - Baš dobro, drago mi je što to čujem. - Je li istina da je slobodan? Mislim, rekao je da nema devojku, ali znaš kakvi su muškarci. Ne bih volela da se upustim u nešto sa njim pa da otkrijem da je zapravo zauzet. Upustim? Klio se trgla. - Kad si rekla da ga obožavaš... - To je značilo da ga već zamišljam bez pantalona! To je za mene savršen muškarac. Dobro, znam - odmah je isturila bradu kao prava prkosna tinejdžerka - ali takva sam. Što se mene tiče, ličnost je mnogo važnija nego izgled. Meni treba neko ko će stalno biti zabavan. Veruj mi, isprobala sam i lepe momke. Brzo ti dosadi da ih samo gledaš, da se diviš njihovim lepim očima i još lepšem... ufff, šta ga ja znam, osmehu, je li? Ako ne umeju da me zasmeju, ni ne interesuju me. Kad si sa takvima, osećaš se kao da sediš pored postera. Prezrivo je iskrivila usta. Bože, pa ona to ozbiljno govori! Klio je ćutke dovršila piće. Pobogu, i ona i Tom su bili uvereni da je njena zamalo


BalkanDownload

sestričina zainteresovana za Džonija... - Misliš li da mu se dopadam? - pitala je Džordžija. ~ Pa... ovaj... sigurno - Klio je pogledala Toma, koji je očito bio zapanjen ovolikom otvorenošću svoje ćerke. - Baš dobro. Jer on se meni stvarno dopada. Jako. Nema veze što je mlekadžija. Eš je povremeno pominjao mlekadžijski posao kao izgovor što rano odlazi iz društva. - Bolje sačekaj - odluči se Klio da posavetuje devojku. - To je pitanje ponosa. Muškarci obično vole da oni naprave prvi korak. - Dobro, samo neka požuri - Džordžija je nestrpljivo lupkala prstima po štapu za bilijar. - Mrzim kad se ljudi ustežu. To je takvo traćenje vremena. Pobogu! Da je po Džordžijinom, ona i Eš bi se verovatno venčali koliko sledećeg meseca. Tom je otišao na posao. Ebi je žurno doručkovala tost i čaj, jer će i ona poći za desetak minuta. Pošto se celo jutro šunjala po sopstvenoj kući da ne bi probudila gošću, trgla se kad su se vrata širom otvorila i Džordžija se pojavila u pidžami na zeleno-crvene pruge, sva čupava. - Ćao! - Ebi je znala da zvuči suviše veselo, ali ništa tu nije mogla: stalno joj se to dešavalo. - Jesi li se lepo naspavala? - Jesam, hvala. Sanjala sam čudesan san baš pre nego što ću se probuditi. Zastala je. - Da li je malopre ovde bio još neko? - Nije. Osim ako misliš na Toma. On je otišao u osam. Džordžija je za trenutak delovala razočarano. Provukla je prste kroz zamršenu kosu. - Pa dobro. Mogu li da popijem čaj?


BalkanDownload

Šta je očekivala da će joj odgovoriti? We, ne smeš? - Naravno! Posluži se čime god želiš! Ebi se u sebi zgrčila; pobogu, opet zvuči kao da se rasipa uzvičnicima. - Imaš pahuljice, tost... marmeladu, med, džem od kajsija, od kupina, jaja... - Hvala, zasad ću samo čaj. Je li te prošla glava? - Oh! - potpuno je zaboravila da je juče folirala glavobolju. - Da, hvala, sasvim! Šta si ti planirala za danas? Džordžija je slegnula ramenima dok je spuštala kesicu čaja u šolju. - Ne znam. Mislim da ću lenčariti i gledati televiziju. Gadljivo je nabrala nos dok je bradom pokazivala ka radio-aparatu na prozorskoj dasci, odakle se upravo čuo Nil Dajmond. - Je li to Drugi program? Zvučalo je kao da pita da li je to nešto iz ledenog doba. Izgleda da Džordžija pokušava da kaže kako bi trebalo da slušaju neku stanicu s modernom muzikom. Ebi se iznenada osetila kao da joj je sto godina. - Ne, to je... - Zapravo, znaš li u koje doba mlekadžije završavaju posao? - Izvini, je li to neki štos? - Ma ne, ozbiljno. Oni što raznose mleko. Počinju da rade vrlo rano, pa sigurno rano i završavaju. Samo sam mislila da možda znaš kada je to. - Nemam pojma. Možda u podne. Nije valjda da Džordžija razmišlja o tom poslu? Ebi je žurno strpala ostatak tosta u usta i pogledala u ogledalo kakva joj je frizura. Ona voli Nila Dajmonda. Da je sama u kući sigurno bi pevala sa njim, a možda bi čak malo i plesala u kuhinji. Prisustvo kritične tinejdžerke u kući izgleda da će joj promeniti život mnogo više nego što je mogla da zamisli. Žurno je žvakala, pa


BalkanDownload

je popila gutljaj suviše vrelog čaja da lakše savlada puna usta tosta. Sva je prilika da će Džordžija imati drugačiji ukus i što se televizije tiče. Mrštiće se od pomisli da gleda neku emisiju o prirodi ili će uporno brbljati i smetati Ebi da odgleda ključnu epizodu neke serije koja nju ne zanima, a od koje je Ebi postala zavisna. Bože, šta ja to mislim, stvarno sam užasna kad... - Čekaj malo! - Džordžija je podigla ruku. - Izvini, možeš samo trenutak da prestaneš? E, sad je stvarno dosta. Sada čak ne sme ni da doručkuje u sopstvenoj kuhinji. Začudo, iako uvređena, Ebi je ipak poslušno prestala da žvaće. Džordžija je napeto slušala nešto. Da nije čula nekog uljeza koji pokušava da obije zadnja vrata? Ili miša kako grebucka po podu? Ili pticu u bašti? Možda je ipak zanima priroda. - Šta je bilo? - upitala je Ebi posle nekoliko sekundi napetog osluškivanja. - Ja ne čujem ništa. - On. - Džordžija je u neverici pokazivala ka radiju na prozoru. - Znam da to ne može biti on, ali... Taj glas! Zvuči potpuno isto kao čovek s kojim sam pričala juče u pabu... joj, prosto jezivo... Ebi je najzad shvatila. Kad su se Džordžija i Tom juče vratili kući, ona je već spavala. - Ah, znači upoznala si Eša? - Eš! Da, da! - Džordžija se razmahala rukama. - Možeš li da poveruješ? Taj tip zvuči potpuno isto kao on! Sad se sve razjasnilo. - Sasvim moguće - počela je Ebi - jer to je emisija koju vodi Eš Peri Džons. Džordžija je ispustila kašičicu. - Nemoj da me zezaš.


BalkanDownload

Naizmenično je gledala Ebi i radio, na kome se Eš nadmudrivao sa spikerkom. Džordžija je raširila oči. - Ali... ali rekao je da je mlekadžija! - To mu je stalna šala. Koristi je i u emisiji, pretvara se da raznosi mleko pre nego što dođe u studio. Stanuje odmah pored Klio. Slušaj, sad moram da idem... - Dakle, on jeste di-džej! Pa to je sjajno! Zar nije odličan? Potpuno zaboravivši da je maločas prezirala muziku sa iste te stanice. Džordžija je sad pojačala ton zadivljeno piljeći u radio. - Dobro, glupo pitanje, očito je da jeste. Ne mogu da poverujem. I dosad sam mislila da je divan, ali sad je još bolji. Ebi je pošla ka vratima. - Hoćeš biti dobro? Vidimo se kasnije. - Biću super - odsutno je rekla Džordžija. Oči su joj blistale, očito je mislila na nešto sasvim drugo. - Ovo je super! Kao da imam svog sopstvenog radio-voditelja!


BalkanDownload

Poglavlje 24.

Fija se čudila koliko život može da se promeni za samo mesec dana. Još pre nekoliko nedelja njena svakodnevna rutina podrazumevala je buđenje u osam i posao u svekrvinoj prodavnici koji je počinjao u devet. U paketu je išlo slušanje staričinog gunđanja, stalnih kritika i primedbi uz, naravno, neizbežne ode Vilu. Sve je to zajedno bilo prilično dosadno, a ne treba ni pominjati koliko je bilo jednolično. Vivijen je običavala da ponavlja svoje otrovne primedbe u redovnim ciklusima, a naročito je volela da, čim neka mušterija izađe iz radnje, kritikuje njenu frizuru, glas ili odeću. Fija sa osećala kao da osam sati dnevno provodi u nekom tinejdžerskom časopisu. Mogla je i ranije da potraži drugi posao, ali kad god bi to pomenula, Vil bi se uznemirio; imala je utisak da bi time nekako izneverila i njega i njegovu majku. A ona mu je verovala, kao prava glupača. Zapravo su je kontrolisali udruženim snagama i držali je okovanu za sebe dok su sami živeli kako im se htelo. Sad kad pomisli na to, nije joj jasno kako je mogla da bude toliko lakoverna. To je i zaslužila kad veruje ljudima. E pa, sad je s tim gotovo. Vil i njegova majka, ta dominantna veštica, mogu da se nose: ovo je bila nova faza njenog života i od sada više ne mora da trpi ničije gluposti. Sada će sama odlučivati šta želi i kako to da postigne. Ko reskira, taj profitira, i tome slično. Za divno čudo, zasad joj je odlično uspevalo. Bila je odvažna i stvarno je profitirala. Najbolje od svega je što joj se stvarno sviđao novi posao. Bez obzira na to što je morala da ustaje u šest kako bi naručila i kupila sve namirnice za taj


BalkanDownload

dan, a potom je trebalo i da ih donese u pab i priprema sledeća tri sata. - La la la, laaa laaa - pevušila je uz muziku sa ce-dea dok je ljuštila i sekla beli krompir za pastirsku pitu, slažući odreske u posudu s vodom na pultu. Kroz kuhinjski prozor imala je pogled na baštu iza paba u kojoj su skakutali divlji kunići, a ptice su sletale s drveća na travu kao akrobate, kljucajući bobice i semenke. Volela je ova mirna jutra, ali i živahnu gužvu kada je pab otvoren. Naravno da je bilo mnogo posla, ali svi su toliko hvalili njeno kuvanje da joj je to bila sasvim dovoljna nagrada. Nikad do sada nije dobijala toliko komplimenata. Možda će jednog dana svima to postati uobičajeno, ali to se još nije desilo. Frenk, gazda, ušao je u kuhinju baš dok je pržila luk na puteru i ulju. - ’Bro jutro, curo. Lepo miriše. Hoćeš kafu? - Zdravo, Frenk. Može, hvala. Posula je luk šećerom u prahu. - Pravim pastirsku pitu, stroganov sa pečurkama, govedinu sa karijem i musaku od piletine i praziluka. - Sjajno. Već imamo dvanaest rezervacija za ručak. Mnoge žena koje obično jedu kod Medveda sada dolaze ovamo jer su čule pohvale. Vesti se šire, dušo - Frenk ju je potapšao po leđima. - Postaješ zvezda, zar ne? Bićeš naš lični Džejmi Oliver. Fija nije briznula u plač. Bilo joj je jasno da je to zapravo kompliment. - Vidi ti to - Frenk je pogledao kroz prozor. - Kunići na vidiku. Gde mi je puška? Očito je ponekad zamišljao sebe kao Dejvija Kroketa. - Nemoj ih dirati. Volim da ih gledam kako skakuću. - I ti si mi neka. Neće ti više biti slatki kad počnu da ti pasu povrće iz bašte. Frenk je usuo vrelu vodu u dve šolje i upitno pogledao ce-de plejer na polici iznad frižidera.


BalkanDownload

- Šta to slušaš? - To je Karmina burana. Karl Orf. Sviđa ti se? Iskrivio je lice. - Nikad nisam voleo tu klasiku. Ja ću ti uvek pre slušati Elvisa. Da li bi mogla da ga preobrati? - Ovo opušta. Volim da mi svira u pozadini. Frenk je slušao nekoliko sekundi, ali očito nije bio oduševljen. - Bolje bi ti bilo da slušaš radio - primetio je. - Zar to ne bi bilo veselije? Veselije? Sad je na Fiju bio red da iskrivi lice. Vilova majka je bila poklonik Četvrtog programa i u radnji se čulo samo to. Kada nije kritikovala mušterije, Vivijen se protivila bukvalno svemu što bi čula na radiju i upuštala se u besmislene jednostrane rasprave sa spikerima. Pošto je svakodnevno slušala kreštanje svojeglave svekrve: „O, kakve gluposti ti govoriš, smešni mali stvore”, radio-programi su joj se zgadili za čitav život. - Makar pokušaj sa BVR - navaljivao je Frenk. - Moraš da čuješ Ešovu emisiju. On je stvarno urnebesan! Fija se naježila od te pomisli. Urnebesan, nije nego. Mada, ma koliko neverovatno delovalo, to je izgleda stvarno bilo istina. Sinoć dok je radila u kuhinji, čula je Eša kako se smeje u baru. Kad je prošla kraj njega noseći hranu, videla je sopstvenim očima: Eš je igrao bilijar sa Džonijem, zavitlavao se i očito je bio glavni u društvu. Pa ipak, kad je prošla i nasmešila mu se, on ju je ignorisao; bukvalno je okrenuo glavu kao da ona ne postoji. A to nije bilo prvi put. Svi drugi u Čenings Hilu bili su ljubazni i prijatni, samo se Eš Peri Džons ponašao kao da je ona nekakav nepoželjni uljez. U prvi mah je mislila da je on prosto jedan od onih odsutnih, zatvorenih tipova. U protekle dve nedelje utvrdila je da je zapravo potpuno otvoren i samouveren pred svima drugima, a to joj je bio pravi šok, ako ne i uvreda, jer to je značilo da je prema njoj hladan s razlogom. Očito mu se nije dopadala. Ako će već on da bude takav neljubazni i grozni krelac, ona svakako neće slušati njegovu bezveznu emisiju, ma koliko urnebesna bila.


BalkanDownload

Frenk je izašao iz kuhinje. Fija je u luk dodala brašno, potom malo crvenog vina. Deset minuta kasnije ipak ju je savladala radoznalost pa je isključila Orfa. Srećom, BVR je bio namešten na automatskom biranju inače ga nikad ne bi našla. Ovako je i nehotice poskočila kad je čula Ešov glas. Bože, baš je čudno čuti ga ovako opuštenog, raspoloženog i veselog. - I to vam je bila Kejri Melua, za one koji vole takve stvari. Mada, kad bi me sahranili sa ajpodom i kad bi na njemu mogao da se čuje jedan pevač, najradije bih se ubio ako bi to bila ona. Ili Džordž Formbi. - Ko? - U studiju je sa njim bila i neka, po glasu bi se reklo, mlada žena. - To je onaj bokser koji prodaje zdrave roštilje? - Znaš šta? Ti misliš na Džordža Formana, i njega bih rado poneo na ajpodu u kovčegu jer on je legenda, mada, doduše, uopšte ne peva. Ali ja govorim o Džordžu Formbiju, koji je svirao havajsku gitaru ukulele i pevao na vrlo neprijatan način. A ne bih voleo ni Lonija Donegana. Kralja svirke na prakljačama. Jer ne volim muziku na prakljačama - nastavio je Eš. -Mada, moram da kažem, sama reč „prakljača” mi je jedna od omiljenih. Zajedno sa podgaćama i purnjalicom. - E, tu poslednju si izmislio! - Nisam, stvarno postoji - bunio se Eš. - To znači sulundar iz kojeg se dimi. Što je mnogo lepše od onoga na šta si ti pomislila, jer sigurno si mislila da to znači nešto nepristojno. - Meni se sviđa reč minuciozan. - To je omiljena reč našeg producenta - nastavio je Eš. - Nemam pojma zašto. Valjda zato što on nosi štrikane džempere i pušta da mu mama pljucne na maramicu kojom će mu obrisati lice... Pred kuhinjom su se začuli koraci, što je značilo da se Frenk vraća. Fija je potpuno nagonski pružila ruku i ponovo uključila ce-de. Dobro, to možda jeste detinjasto, ali neće pružiti Ešu zadovoljstvo da sazna da je slušala njegovu emisiju.


BalkanDownload

Ako on može da bude hladan i neljubazan bez ikakvog razloga... dobro, može i ona da bude takva prema njemu. - Sigurno nisi mogla da poveruješ da imaš toliko sreće, je li? Klio je pogledala u retrovizor da bi videla svog putnika; umalo da je zaslepi blesak izbeljenih zuba. - Izvinite? - Kada si videla po koga si došla. I to nije samo jedan srećan dan... nego tri srećne nedelje. - Tako je. Svakako - klimnula je glavom i automatski se osmehnula. O, kakve radosti. Već posle pet minuta putovanja klijent se pokazao kao potpuni kreten. A Gunđavi Grejam je sigurno pomislio, na svoj gunđavi način, da joj čini nekakvu uslugu kad joj je dodelio ovaj posao. - Evo ti, ti uzmi ovo. Grejam joj je čak i namignuo... namignuo!... kad joj je prošle nedelje dao radni nalog. - Fin i uredan posao, a bogami on dobro izgleda. Da ne kažeš da nikad ništa nisam učinio za tebe. - Jaaao, Kejsi Kruger! - Šeli je baš tad ušla u tesnu kancelariju da ostavi ključeve, pa je bacila pogled preko Kleinog ramena. - Imala sam u svojoj sobi njegov poster dok se davala Na plaži. Klio nikada nije gledala Na plaži, jednu od najuspešnijih australijskih sapunica, ali znala je ko je Kejsi Kruger. Kao i mnoge druge zvezde tinejdžerskih serija, prešao je na muzičku karijeru. Sad je bio tu, raskomoćen na zadnjem sedištu, u raskopčanoj crnoj košulji i neverovatno tesnim crnim farmerkama, pio je dijet koka-kolu i potpisivao hrpu svojih fotografija. Sledeće tri nedelje nastupaće u bristolskom


BalkanDownload

Hipodromu, u novom mjuziklu pod nazivom Žurka na plaži. Njen posao je bio da ga svako popodne vozi iz hotela na periferiju Bata gde se nalazilo pozorište i da ga posle predstave vrati u hotel. - Evo - dok su stajali na raskrsnici, Kejsi se nagnuo napred i kucnuo je po ramenu. Klio se osvrnula i videla da joj pruža jednu od upravo potpisanih fotografija. - O, hvala. Baš ste ljubazni. Pa, šta je mogla da kaže - ne hvala, to je odvratno? - Pogledaj šta sam napisao. Kejsi je delovao neizmerno zadovoljan sobom. Klio je poslušno uzela i pročitala: „Za Klio. Prava si lutkica i nemoj da me izvozaš! S ljubavlju, Kejsi Kruger” To i nije bilo toliko laskavo koliko je zvučalo, jer je „prava si lutkica” bila Kejsijeva redovna fraza, govorio je to svakoj koju sretne. Kad se pre nekoliko godina pojavio na nekoj dobrotvornoj priredbi, rekao je to čak i princezi Ani, i ako to nije za sva vremena dokazalo koliki je on moron, Klio prosto nije znala šta bi još bilo potrebno. - Nije loše, a? Napisao sam da me ne izvozaš jer si ti moj vozač, i to ćeš biti sledećih nedelja! Nasmešila se i klimnula glavom. U ovom trenutku joj se činilo da je to čitava večnost. - Znaš šta? Ima da se provodimo, ti i ja. Kejsi se nasmejao i otpio dijet kolu, pa otvorio prozor sa zatamnjenim staklom da bi ljudi koji su stajali na autobuskoj stanici mogli da ga prepoznaju. Klimao je glavom i ljupko mahao, a potom je zatvorio prozor. - Dakle, Klio, hajde pričaj mi o sebi. Jesi li bila obožavalac moje serije?


BalkanDownload

O, zaboga, ovo će zaista biti prava večnost. Možda bi mogla nekako da ubedi Šeli da se zamene.


BalkanDownload

Poglavlje 25.

Ručak s producentom, a potom neobjašnjivi nalet želje za kupovinom nove odeće značili su da je već bilo četiri sata kad je Eš stigao kući. Dok je vadio kese iz prtljažnika automobila, začuo je korake iza sebe. I to usmerene korake. Za delić sekunde srce mu je poskočilo od pomisli da bi to mogla biti Fija. Okrenuo se i ugledao... Dobro, ne Fiju. Bila je to Džordži... ne, Džordžija: tek otkrivena osamnaestogodišnja ćerka Toma Velsa. Ala je to zaguljena situacija. - Hej, kako si? - izgledala je i zvučala nekako preterano živahno. - Mislila sam da stižeš kući mnogo ranije! Eš se ispravio i zatvorio gepek. - Pa, sad kad više ne moram da nosim elektronski čip, smem da ostajem napolju koliko hoću. Za trenutak je zaprepašćeno raširila blistavoplave oči. - Stvarno si to nosio? - Ne. - Jao, prešao si me! - Zamalo. Džordžija se široko nasmešila. - Čekala sam te. Pogodi zašto! Slegnuo je ramenima. - Nemam pojma. Ti si moja davno izgubljena sestra? - Beži bre! Ne, slušaj, ja sam tvoja najveća obožavateljka! Ne mogu da poverujem da mi juče nisi rekao da si di-džej!


BalkanDownload

- Veoma sam skroman - slagao je Eš. - Ozbiljno, jutros sam slušala tvoju emisiju... i bio si divan. Sve to sa onlajn slušaocima, kako ti šalju imejlove iz celog sveta... i kako si samo smislio pesmicu o njima... to je bilo prosto fantastično! Znaš šta, ti si najzabavniji radio voditelj svih vremena! - Tu se sasvim slažem s tobom. - Mogu li da uđem? - Molim? Pokazala je glavom ka kući. - U tvoju kuću. Možeš da mi pokažeš šta si kupio. Baš je čudno, zar ne? Da sam odrasla ovde, s tatom, poznavali bismo se već godinama. Ovako sam te upoznala tek juče, ali nekako mi se čini kao da te stvarno poznajem već godinama! Znaš kako je to kad se dvoje ljudi prosto uklope i odmah se odlično slože? E pa, mislim da je tako sa nama. Dođi da vidimo te nove krpice. Ako si otišao i nakupovao brdo stvari samo da bi ostavio utisak na mene, mogu ti reći da ti je sasvim uspelo. Eš je odeću kupio da bi ostavio utisak na Fiju, ali bio je svestan da je njegov ukus za oblačenje u najmanju ruku diskutabilan. Kad već Klio nije bila pri ruci, bio je spreman da prihvati modne savete koji mu se, evo, nude. Bez obzira na što osoba koja ih nudi trenutno nosi ljubičastu teksas jaknu, zelene bermude od somota preko crnih helanki i šal na raznobojne tufne. - Ne gledaj me tako - ljutnula se Džordžija. - Imam odličan lični stil. Vrlo sam prefinjena. Eš je zazveckao ključevima. - Pa hajde onda. Čim su ušli u dnevnu sobu, ona se raskomotila. - Ooo, baš je veliki! - pokazala je na televizor, - Sviđa mi se kako si uredio ovu sobu.


BalkanDownload

Osvrtala se gledajući bele zidove s crnobelim grafikama, sivi tepih i crnu garnituru za sedenje. - Nije suviše uredno, ali nije ni totalni haos. - Hvala. Zauzet skupljanjem časopisa i novina s poda, Eš je uspeo da ispusti čitavu hrpu. Džordžija se nasmejala, otkrivajući bisernobele zube. - Slušaču tvoju emisiju svaki dan. Hajde sad, isprobaj novu odeću. U redu je, ne moraš da ideš na sprat... - O da, moram. Zaboga, kakva si ti to devojka? Eš je pazio da ne pokazuje svoje gojazno telo, hvala lepo; čak i na plaži je ostajao obučen. Da se skine do pojasa pred mršavom, jezičavom devojkom... to jednostavno ne dolazi u obzir. - Ja sam takva kakva sam - mirno je odgovorila Džordžija. - Jedinstvena. - Slažem se. Kada se vratio u prizemlje, ona ga je pažljivo odmerila. - Šta ti to znači? Eš je zbunjeno pogledao novu košulju i jaknu. - To je potpuno pogrešno. - Nije nego, potrošio sam tri stotine funti na ovo. - Ma smiri se, sama odeća je u redu. Pogrešan je način na koji je nosiš. Ustala je sa kauča i počela žurno da mu otkopčava dugmad, zavrće rukave, cima kragnu i izvlači košulju koju je suviše čvrsto upasao u farmerke. - Moraš da se opustiš. Neka sve na tebi bude neobavezno, neka se kreće. A ovo - uzela je iz jedne kese jarkozeleni džemper sa cikcak šarama gadljivo kao da je mrtva zmija - ovo vrati tamo gde si ga kupio. Taj cikcak džemper mu se slučajno najviše svideo.


BalkanDownload

- A, ne - rekao je odmahujući glavom. - Zadržaću ga. - O, zaboga - Džordžija je prevrnula očima. - Jesi li se već pokajao što si me zamolio da ti pomognem? - Zapravo te nisam zamolio. Ti si prosto upala ovamo i krenula da mi naređuješ kao pravi major. - Izvini, znam da umem da budem navalentna. Samo, stvarno želim da ti pomognem. Gurnula je kesu sa džemperom pored fotelje i nastavila da mu namešta izvrnutu kragnu jakne. - Evo, sad je mnogo bolje. Mada ne znam zašto ovo radim, sada će te devojke još više juriti. Eš ju je sumnjičavo odmerio. - Da li ti to mene zezaš? - jer da je to radila, ne bi mu se nimalo dopalo. - Bože, ne. Zašto bih to radila? Ti si divan - zagledala se u njega, ne trepćući. - Zar ne shvataš zašto sam ovde? Zato što te totalno, sasvim, definitivno obožavam. Uzdahnuo je. - Dobro, ko te je nagovorio na ovo? Ako je Klio, ima da je zadavi. - Ma niko! - Džordžija je pružila ruku i blago mu dotakla lice. On se odmakao. - Osetila sam to sinoć. Nekako sam se nadala da si osetio i ti. Bilo je to još pre nego što sam saznala da si na radiju, što dokazuje da nisam nekakva histerična grupi cura. Eš je vrteo glavom. - To je neki trik. - Ma nije. Dobro, nisi neki lepotan, ali mene to ne zanima - objašnjavala je Džordžija. - Nikad i nije. Mene zanima ličnost. Kad su sve moje drugarice


BalkanDownload

obožavale Zaka Efrona, ja sam na zidu držala slike Džejmsa Kordena. A sad sam upoznala tebe. Prišla mu je korak bliže. - Sigurna sam da bismo se savršeno slagali. Sigurno me želiš. Ovo je bilo nestvarno. - Zašto bih te želeo? - Zato što sam lepa, a imam i sjajnu ličnost - široko se smešila. - Divna u svakom pogledu! - Ali... - Hej, nemoj tako zapanjeno da me gledaš. Ovo je nešto tako dobro! Toliko mi je drago što sam došla ovamo. Podigla se na prste i kratko poljubila Eša pravo u usta. Potom se odmakla, delić sekunde pre nego što je on stigao da se pomeri. - A biće drago i tebi. Zaboga, ona to ozbiljno misli. Eš je obrisao usta, sada lepljiva od sjaja sa ukusom lubenice. - Dobro, stoj sada. Ne znam kakvu to igru igraš... - Onda hodi ovamo da ti pokažem. - Ne. Odbij. Osećao se kao da se rve sa oktopodom. Jedva je nekako odvojio njene ruke od sebe. - Ovo se neće desiti. Ni pod razno - odlučno je rekao. - Zašto? Ne možeš reći da nisam dovoljno lepa. - Džordžija kao da se naljutila. - Nisam uobražena, ali dobro znam kako izgledam. Razumeo je njenu zbunjenost. Na nekoj zamišljenoj skali fizičke privlačnosti, ona je bila daleko iznad njegovog nivoa. - Slušaj, divna si - pokušao je da objasni. - Ali imaš osamnaest godina.


BalkanDownload

- Pa? - Premlada si za mene. - Pobogu, pa nisam klinka, odrasla sam! - Znam, znam, ali ja sam takav. Uvek su mi se sviđale vršnjakinje, ili malo starije devojke. To je prosto... lični izbor. - Dakle, ja te ne zanimam. Više bi voleo neku stariju i ružniju. Verovatno i deblju. - Položila je ruke na uske kukove. - Imaš li ti pojma koliko je to... pogrešno? Eš se nasmešio. - Pa, verovatno jeste. - Da ne pominjemo koliko me izluđuje. Pa dobro, ostaćemo na tome. Zasad. Samo nemoj misliti da ću tek tako da odustanem - upozorila ga je - jer neću. Pokušavaću sve dok te na kraju ne osvojim svojom očaravajućom ličnošću. - Naravno, slobodno pokušaj. - Biću tvoja obožavateljka broj jedan. Godine tu nisu važne, da se razumemo. One nemaju nikakve veze. Koliko je tebi? Dvadeset sedam? Dvadeset osam? - Dvadeset šest - ozbiljno je rekao Eš - i po. - Pa, eto vidiš, to nije nikakva razlika! Eto, sad definitivno neću odustati. - Želim ti sreću, jer neće se desiti ništa. Džordžija se nije uznemiravala, ali je promenila pravac napada. - Sigurna sam da bih bila odlična na radiju. Mogu li da gostujem u tvojoj emisiji? - Naravno da ne možeš! - Bez veze, sve pokvariš. - Znam, baš šteta. Sada moram da telefoniram nekim ljudima, imam da


BalkanDownload

obavim razne stvari - polako ju je poveo ka vratima. - Dakle, plašim se da ću morati da te zamolim... - Da odem, razumem. Upravo si me se otarasio. Svejedno, ja znam šta želim i neću odustati dok to ne dobijem. - Dobacila mu je još jedan blistav osmeh dok ju je pratio ka izlazu. - Ima još nešto što se tiče godina. - Da, a šta to? - Kad tebi bude bilo osamdeset dve, meni će biti sedamdeset četiri. Zašto, o zašto ga umesto ove curice ne proganja besramno pohotna Fija? - Veruj mi - rekao je - kada mi bude bilo osamdeset dve, biću mrtav. - Vidiš? To je suviše pesimistički stav. Mogla bih da ti pomognem da to promeniš - rekla je Džordžija.


BalkanDownload

Poglavlje 26.

- Jutros mi se Eš javio telefonom. Pošto je odvezla puna kola nekakvih direktora na konferenciju u Mančesteru, Klio je na putu do kuće svratila kod Ebi. - Izgleda da ga Džordžija seksualno zlostavlja. Bukvalno se baca na njega! - Izgleda da Eš najzad ima sreće. - Ebi je nastavila da preliva pile koje je upravo izvadila iz rerne. Klio je pristavila vodu za čaj. - Samo što on nije ni najmanje zainteresovan. Ona nije njegov tip. On kaže... - Ne to - prekinula ju je Ebi kad je videla koju kutiju mleka Klio vadi iz frižidera. - To je punomasno. - Ma u redu je, ja volim punomasno. - To je Džordžijino mleko. Uzmi ono drugo, poluobrano, inače njoj neće ostati dovoljno za doručak pa ću ja biti kriva. Ebi je očito bila pod stresom. Kosa joj se rasula iz punđe, obrazi su joj se zarumeneli dok je brzinom svetlosti prelivala rastopljeni puter preko rumenog pileta. Klio je poslušno vratila pogrešno mleko na mesto. - Gde je ona? - upitala je oprezno. - Napolju, s Tomom. Gledaju kombije. Potreban joj je kombi da bi počela biznis s peglanjem, pa će joj ga Tom kupiti. Kašika za prelivanje je neumorno radila.


BalkanDownload

- Rekao je da razmišlja o tome. A ona ume da vozi? Mislim, ima li dozvolu? - O, da. Položila je iz prvog pokušaja, sad u oktobru. Jedan od majčinih momaka je instruktor vožnje. Baš zgodno. - Ebi, hajde sedi malo. - Ne mogu, spremam večeru - bocnula je pile kašikom za prelivanje. Samo što nećemo moći da stavimo punjenje unutra u pile, jer tako punjenje postane rastroćkano, kako čujem. Zato moram da ga pečem u posebnom plehu i da pazim da bude hrskavo spolja, jer je inače odvratno. O, zaboga. Klio se predomišljala da li da podseti stariju sestru kako su nekada za trpezarijskim stolom vodile beskonačne rasprave o najboljem obliku pečenog krompira: kriške ili kolutovi, debeli ili tanki... - Ne usuđujem se da išta pogrešim - nastavila je Ebi - jer sam već dobila svoj minus za danas. Rekao bi čovek da sam joj oprala veš da bih joj napakostila, A čak sam njenu omiljenu belu majicu prala na ruke, da bi sigurno ostala bela. - Pa šta se desilo? - Stavila sam je u mašinu za sušenje pa se skupila. A ta majica je, naravno, Džordžiji omiljena. Kad sam videla koliko se potresla izvinila sam se, a ona mi je rekla da na etiketi lepo piše da se ne sme stavljati u mašinu za sušenje rublja. - Joj. Klio nije mogla da se odluči sa kim da saoseća, sa Ebi ili Džordžijom. Omiljena majica je ipak omiljena majica. - Rekla sam joj da sam tražila etiketu da vidim kako je najbolje da se opere i nisam je našla, a ona mi je odgovorila da je nekada bita etiketa, ali joj je grebala vrat pa ju je odsekla. Ali je dodala da je ipak trebalo da pitam kako se majica pere i suši i ona bi mi sve rekla. Klio je ponovo bila u nedoumici da li je ovo dobar trenutak da se seti


BalkanDownload

prilike u kojoj je ubacila belu školsku bluzu u beli veš koji se prao u mašini, zaboravivši da u džepu ima patronu s mastilom. Kad je Ebi videla užasne plave fleke na svojim omiljenim belim farmerkama, bukvalno je skakala do plafona, toliko je bila besna. Takva reakcija je bila sasvim razumljiva, ali je činjenica da je to ipak bio nesrećan slučaj. - Jadna ti - odlučila se da ipak samo zagrli sestru. - Sve će se srediti, sigurna sam. Treba malo vremena da se naviknete jedna na drugu. Ebi je odmahnula glavom. - Trudim se koliko god mogu, ali osećam se kao višak. Nameravali smo da letos idemo na krstarenje, sećaš se? Oduvek sam sanjala o tome. Ali kada sam juče pitala Toma, rekao je da bi sada možda bilo malo nezgodno. Kaže da ne možemo tek tako da odemo, nas dvoje, a da ostavimo Džordžiju samu, ali ako bismo poveli i nju, morali bismo da uzmemo još jednu kabinu, a to bi skoro udvostručilo cenu aranžmana. Pošto i ovako jedva da možemo da skupimo dovoljno, jasno je da je to kraj priče. Nećemo ići nikuda. Verovatno je to ipak sasvim u redu, jer ko bi poželeo da ide na krstarenje Sredozemnim morem kad može da ostane ovde i potroši svu s mukom stečenu ušteđevinu na nekakav bedni kombi? Postepeno je podizala ton do vriska; bilo je skoro bolno slušati je. Srećom, baš tada se pred kućom zaustavio auto. Klio pogleda kroz prozor. - Vratili su se. - Super. Sad mirno, mirno... - Ebi je nekoliko puta duboko udahnula, hladeći se kuhinjskom krpom kao lepezom. - Izvini, prosto me je uhvatilo. Biću sad dobro. Čula su se ulazna vrata, koraci i prigušen smeh u hodniku. Sledećeg trenutka javila su se dva glasa: - Draga, stigao sam kućiii! To je Tom uvek govorio kad stigne, to mu je bila stalna šala, ali pre nego što je Klio stigla da se nasmeši Ebi u znak da će sve biti u redu, čuo se i


BalkanDownload

Džordžijin glas: - O, gle, i ti živiš ovde? Kakvo čudo, isto kao ja! Vidi ti to, zlato, oboje smo stigli istoj kući! - Kući! - ponovio je Tom. - A šta se to oseća, zlato? Neki fini ručak? - I ja nešto osećam, zlato. Miriše, miriše... piletina! Sledećeg trenutka su zajedno upali u kuhinju, ali Klio je stigla da primeti izraz lica svoje sestre. Nekada je Tom nju zvao zlato. Sada je Džordžija uspela da joj preotme taj nadimak, pa su se ona i Tom tako oslovljavali. Možda i nisu nameravali da navedu Ebi da se oseća zanemareno, ali svakako su uspeli u tome. Mnogo joj je vredelo što je sinoć rekla Tomu da bude malo pažljiviji. Očito je bio očaran Džordžijom i nije mogao da se savlada. - Ćao! Je li punjenje hrskavo? - Da, sve je... - Ali šargarepe neće biti presne, je li? Mrzim kad povrće ostane napola presno! Ebi je odmahnula glavom i uspela da se vedro osmehne. - Ne, ne brini, ja ne... - E, a zamisli gde smo bili? - Džordžija je pljesnula rukama, skakućući u mestu. - Tražili smo kombi! I zamisli šta smo uradili? Ebi je zaustila da odgovori. - Jeste li ga... - Kupili smo kombi! - Džordžija se bacila Tomu oko vrata skakućući i dalje. - Dobro, moj tata mi je kupio kombi! Zar to nije super? Sutra ujutro, čim sredimo registraciju, idem da preuzmem svoj lični kombi! I još je plav! Ebi je ličila na nervoznu nevestu koja pozira pred fotografom, primorana da predugo drži isti osmeh na licu.


BalkanDownload

- Plav? Baš lepo... E, sad je dosta. - Nije to kupio samo tvoj tata, zar ne? - Klio nije mogla da izdrži; morala je da kaže nešto. - Nego i Ebi. Taj novac pripada njima oboma. - Stvarno? Pa da, nisam se setila. - Džordžija je odmahnula glavom. Hvala, Ebi - rekla je veselo i pustila Toma tek koliko da načas zagrli Ebi i poljubi je u obraz. Dobro, poljubi je negde iznad ramena, u prazno. - Nema problema, dušo. Rado smo to uradili. Ebi ju je zauzvrat čvrsto zagrlila, ali Džordžija se već sledećeg trenutka vratila kod Toma, uhvatila ga podruku i uzbuđeno se raspričala o tome koliko rano ujutro će moći da preuzme kombi. Klio je pogledala Ebi; strašno je želela da se opet umeša, ali Ebi je samo odmahnula glavom. Još nikada u životu nije morala da uloži toliki napor da oćuti.


BalkanDownload

Poglavlje 27.

Od svih automobila, Klio je najviše volela crveni kabriolet bentli iz 1985. Doduše, više joj se sviđao kad nije bio posut milionima crvenih i srebrnih konfeta po kožnim sedištima i tapacirungu u boji slonovače. Ipak, bilo je teško ostati neraspoložen posle ovakvog jutra. Mlada je očekivala da će je na venčanje odvesti ujak u svojoj mazdi. Kada je ugledala limuzinu, rasplakala se od sreće, a dok ju je ujak nežno podizao iz invalidskih kolica i smeštao na zadnje sedište bentlija, i Klio je pustila koju suzu. Devojka je izgledala božanstveno u zatvoreno crvenoj venčanici od kadife. Potom je posle venčanja odvezla mladence do ujakove kuće u Daunendu, gde je napravljena skromna svadba. Njihova sreća je očito bila bezgranična. Snimljene su stotine fotografija s mladencima u autu, ispred auta, pored auta, a sve je bilo propraćeno pravom mećavom konfeta. Klio je saznala da su pre tri godine devojčini roditelji poginuli u automobilskoj nesreći, a ona ostala u invalidskim kolicima. Njen otac je oduvek maštao kako će na dan venčanja odvesti svoju voljenu ćerku u crkvu u crvenoj limuzini. Pa, samo neko srca kamenoga ne bi bio dirnut, zar ne? Tako strašna tragedija, ali danas je to dvoje pokazalo da se i to može prevazići. Devojka sa invaliditetom i njen mladi muž sedeli su jedno kraj drugog i držali se za ruke na zadnjem sedištu auta zasutog konfetama. - Znaš šta? Ja sam najsrećnija devojka na svetu - rekla je devojka. Klio joj je smesta poverovala.


BalkanDownload

Dakle, nema gunđanja zbog konfeta, iako su bile od onih sa metalik sjajem koje se nakupe elektriciteta pa poskakuju kao kokice umesto da lepo i poslušno nestanu u cevi usisivača, kao što bi trebalo. Potrebno je samo malo više truda i... - Dobar dan! - Joj. Klio se trgla zbog neočekivanog dodira po ramenu, pa je udarila glavom o okvir vrata i bukvalno videla sve zvezde. Isključila je usisivač, izvukla se iz auta unatraške i okrenula se da vidi ko je krivac što je upravo stekla čvorugu.. - Ajao, izvinite, nisam htela da vas uplašim! Jeste li dobro? Devojka je bila visoka, nosila je pravougaone naočare sa jarkozelenim okvirom, verovatno vrlo moderne, i bila je obučena u nekakvu čudnu, sivkastu odeću koja je po svoj prilici koštala deset puta više nego što biste pomislili. - Preživeću - Klio je protrljala glavu. - Mogu li da vam pomognem? - Pa, nadam se. Pitali smo se da li možemo da pozajmimo vaš auto. Baš tog trenutka sunce se probilo kroz oblake, a seoski trg bio je potpuno pust. Klio se još jednom osvrnula, ali u okolini nije bilo nikoga. - Ko to „mi”? Devojka je sinula. - Ja radim za Skofilda. Špijunirali smo vas! Dobro, on vas je gledao, a kad Skofild nešto poželi, ništa ga ne može zaustaviti; zato se stvarno nadam da ćete pristati. Mi smo tu blizu - dodala je i neodređeno mahnula rukom nekuda iza sebe. - U Džonijevoj kući? - Klio nije imala nikakvu predstavu ko je taj Skofild, ali mogla je da pretpostavi gde bi se mogao smestiti. - Tako je! Pravimo foto-reviju... da, ja sam Teri, Skofildova pomoćnica... e, i on je s prozora na spratu primetio vaš auto. Pa me je poslao da vidim da li biste nam ga pozajmili, samo na dva-tri sata. Hm, sad je bilo pola jedan. Klio je brzo razmišljala. Po Kejsija je trebalo da pođe tek u četiri, dakle moglo je da se izvede.


BalkanDownload

- Kuda želite da vas odvezem? - O, nikuda! Želimo da auto učestvuje u snimanju! - Ovo je auto za iznajmljivanje. Ne mogu da vam ga tek tako pozajmim. Doduše, zapravo bi mogla, ali nije nameravala to da uradi. - Koštace sto funti - izjavila je. Teri je žustro klimala glavom. - O, važi, naravno, to nije nikakav problem! Dođavola, trebalo je da traži više. Upravo zato ne bi mogla da zarađuje za život kao prodavac na bazarima u Maroku. Skofild je ličio na zlog patuljka u izgužvanom crnom sakou i tesnim farmerkama boje senfa, s kariranim kačketom na glavi. Dočekao je Klio kao da mu je davno izgubljena rođaka; bilo joj je drago što ipak nisu u rodu. - Dušo, spasla si nas. Ovo je bio pravi košmar. Imao je čak i glas kao patuljak. Kačket mu je bio prevelik. Džoni je iza njega napravio grimasu koja je jasno govorila da Skofild nije jedini koji je bio u košmaru. Očito su se našli u društvu Pravog Umetnika. - Da li vidiš šta želim? Srebrno, sivo, belo... sve je jednobojno. Skofild je sad skakutao naokolo držeći pred sobom pružene šake da uokviri kadar: Džoni, u beloj košulji i sivim vojničkim pantalonama, radi na srebrnastoj čeličnoj skulpturi propetog konja u prostranoj beloj sobi. A u pozadini, kroz staklena vrata, vidi se siva i bela bašta potpuno lišena svake boje i pokrivena... Čekaj malo. Sneg? Džoni je primetio njeno iznenađenje. - Imamo mašinu za sneg - mračno je rekao. - Pokrili su čitavu baštu. Sneg je od papira. - Znam to.


BalkanDownload

Zar je smatra potpunom glupačom? - Sivo.. belo... monohromatsko - naglasio je Skofild. - Ali onda smo počeli da snimamo i nešto je nedostajalo. Nešto značajno.... vitalno... Nisam mogao da odredim šta mi je to potrebno sve dok nisam pogledao kroz prozor na spratu i video... - Moj crveni bentli kabriolet. - Da! Da! Parkiraćemo ga tamo dole, kod onog drveća... imaćemo jukstapoziciju konja - Skofild je mahnuo ka propetoj životinji - i konjskih snaga. Usledio je novi zamah, ovog puta prema mestu gde će se nalaziti auto. - Vidite? Da li sad vidite? - Preveliki kačket mu je skliznuo preko jednog uveta dok je uzbuđeno klimao glavom. - Da li vidite? Klio je klimnula glavom. Ovo je očigledno nekakav ludak. - Da. Sledećih deset minuta vozila je napred-nazad, deset centimetara, pet... - Ne, ne, ponovo nazad, sada samo još mrvicu. I tako sve dok bentli najzad nije bio parkiran tačno prema Skofildovim uputstvima, pa je snimanje moglo da se nastavi. Klio se oduševila kad je saznala da je potrebno da ostane tu, za slučaj da auto treba ponovo pomeriti. Još nikada nije prisustvovala foto-reviji. Ovo je bilo za potrebe otmenog časopisa, a trajaće nekoliko sati. Videlo se da se pazi na sve detalje. Osim hiperaktivnog patuljka Skofilda, tu je bila njegova asistentkinja Teri, stilistkinja po imenu Loma (narandžasti kombinezon, tirkizna kosa, prsluk nalik na srednjevekovnu pancirnu košulju), frizer i šminker po imenu Majk (obrijana glava, bez šminke) i novinarka Rouz koja će voditi intervju. U pauzi se Džoni pridružio Klio. - Možeš li da poveruješ? - promrmljao je. - Mislio sam da će doći, škljocnuti dva-tri puta i otići za pet minuta. - O, ne ne ne ne - Klio je, mrtva ozbiljna, polako zatresla glavom, baš kao Skofild. - Potrebno je mnogo više vremena da se nađe prava... jukstapozicija.


BalkanDownload

- Imaš pravo. Nisam imao pojma. Zašto me tako gledaš? - Imaš li ti to lak u kosi? - Ne! Pažljivije ga je pogledala. - Našminkan si? - Pobogu, ne. - Pa šta će ti onda frizer i šminker? - Nije tu zbog mene, nego zbog Rouz, ona hoće da je slikaju kako razgovara sa mnom. Majk je kopao po kutijama punim kozmetike; podigao je pogled i primetio da ga gledaju. Dohvatio je četku i puder. - Jeste li spremni za malo sređivanja? - upitao je, pun nade. - Ne, hvala. - Sigurno? Samo da uklonimo sjaj? - Sasvim sigurno, hvala. Obojica su se zagledali u Skofilda koji se pentrao uz merdevine i niz njih da proveri moguće uglove. - Je li on uvek takav? - Bogme jeste. Danas je još smiren. Kad sam poslednji put radio s njim, bili smo u Ridžents parku sa tri supermodela u večernjim haljinama, a oko njih je bilo desetak matorih skitnica koji su lokali pivo iz konzervi. Usna mu je zadrhtala od traumatičnog sećanja. - I svi su hteli da ih našminkam. - Ha - Rouz se smestila u stolicu kraj Džonija. - Prošle godine je naterao Teri da ode i podmiti ženu-saobraćajca da dođe u studio. Na kraju ju je snimio kako leži na zemlji, a glumica, dobitnica Oskara, stajala je nad njom držeći volan, s jednom nogom na njenim grudima. Imao je čak i naslov za sliku: Vozeći preko gospođice Dejzi. - Čula sam za to! - Klio se setila da je videla članak u novinama. - Ženu


BalkanDownload

su zbog toga otpustili, zar ne? Rouz je klimnula glavom. - Što je bilo vrlo tužno, naravno. I potpuno nepošteno - zastala je. Uostalom, ona je ipak bila samo saobraćajac... - Dobro, svi na mesta! - Skofild je sad visio s merdevina kao majmunče. Džoni, idi desno od konja, a onda ću ti reći gde tačno da staneš. Džoni je promrmljao nešto nerazumljivo. - Samo još koji sat - tešila ga je Rouz. - Znaš šta? - Majk se potapšao po stomačiću. - Umirem od gladi. Teri? Teri! Treba nam hrane. Za slučaj da ga Teri nije shvatila, Majk je izveo čitavu pantomimu jedenja nožem i viljuškom. - Dobro, dobro, nema problema. Teri je pritisnula dugme na telefonu i odmah rekla: - Ćao, ovde Teri, sad smo spremni. Isključila je telefon i pogledala Klio. - Da nisi slučajno vegan? - Ne. - Uf, hvala nebesima. Slažem se, pomislila je Klio. Pet minuta kasnije začulo se zvono na vratima. Teri je baš pridržavala onaj beli kišobran što stoji iza reflektora. - To je hrana! - povikala je. - Može li neko da otvori? Klio je posmatrala snimanje, potpuno opčinjena. Svetio je očito bilo najvažnije. Skofild ga je podešavao, pazeći na svaki detalj dok je Džoni radio sa žicom. Stvarno je bilo fascinantno gledati ga kako menja uglove u perspektivi... - Bilo ko, molim vas!- proderao se Skoflld kad se ponovo začulo zvono. No, dobro. Klio je ustala.


BalkanDownload

- Samo trenutak. - Prestavši da škljoca, Skofild je začkiljio kroz prozor u bentli. - Potreban nam je... potreban nam je... šofer! - Sjajna ideja - šapnula je Teri. Ti - okrenuo se ka Klio. - Imaš li šofersku kapu? - Ovaj... da. Kod kuće. Joj, sad će je zamoliti da pozira na slici, urediće joj kosu, našminkaće je, pojaviće se u otmenom časopisu, svi poznanici će je videti... - Budi zlatna pa je donesi - rekao je Skofild. Klio je otvorila vrata i ugledala Fiju sa ogromnim poslužavnikom. Iza nje, sa još jednim poslužavnikom, bila je Džordžija. Fija je bila primetno zapanjena. - Šta ćeš ti ovde? Ah, ovo je odlično. - Učestvujem u foto-reviji. - Zaboga, baš si srećnica! - ciknula je Džordžija. - Možemo li da ostanemo i gledamo? - Teri je navraćala kod nas, naručila je brdo hrane. Fija se preko dana obično nije šminkala, ali sad je bila stavila tonu šminke. - Upravo nam je javila da su spremni da jedu; da unesemo ovo? - Samo napred. Ja treba da donesem nešto od kuće. - Kako Džoni izgleda? Klio je zastala; pitanje je, začudo, postavila Džordžija. - Molim? - Fija želi da zna. Zbog njega je potrošila čitavu bočicu maskare. Džordžija je munula Fiju i poluglasno dodala: - Nadala se da snimaju aktove.


BalkanDownload

Poglavlje 28.

Bože, kakva bestidnica. Klio je za manje od pet minuta skinula s gornje police svoju retko korišćenu šofersku kapu, rukavom ju je obrisala od prašine i žurno se vratila u Rejvensvud. U kući je hrana već bila postavljena u kuhinji; Majk i Rouz su upravo punih tanjire mini tortiljama i tost hlebom sa ukusnim nadevima od povrća, mesa i jaja, a Fija i Džordžija su čučale u salonu netremice prateći snimanje. - Zar ne treba da se vratiš u pab? - nemilosrdno je upitala Klio. - Sad je pola tri. Više ne služimo ručak. - Fija nije ni pokušala da odvoji pogled od Džonija. - Pitala sam tipa sa foto-aparatom možemo li da ostanemo i on je rekao da možemo. Voli da ima publiku. Pobogu, prosto je proždirala Džonija pogledom, kao prava šiznuta obožavateljica. Zar nema nimalo ponosa? - Aha, dobro. Samo pripazi da nikome ne smetaš. Klio je pogledala Džordžiju, svoju umalo sestričinu. - A otkuda ti u pabu? Mislila sam da počinješ posao. - I počinjem - dostojanstveno je rekla Džordžija. - Juče sam dala da mi odštampaju hiljadu vizitki. Delim ih okolo još od sedam ujutro. Svratila sam u Grm zelenike upravo zbog toga, a Fiji je trebala pomoć da donese hranu ovamo. Osim toga, pomislila sam da bi Džoni možda bio zainteresovan za moje usluge. Mašila se za unutrašnji džep jakne i izvadila debelu kovertu iz koje je izdvojila dve plavo-bele kartice. - Evo, uzmi i ti jednu. Zar nisu divne? Klio se zagledala u tekst:


BalkanDownload

Nemojte brinuti, tu je Džordžija, dobra vila peglarka, Da ispuni sve vaše peglerajske želje! Nećete poverovati koliko sam jeftina! Posle ove zapanjujuće izjave sledili su broj telefona i adresa veb-sajta. - Vidiš, ljudi letke obično bacaju, ali mnogo je veća verovatnoća da će vizitku zadržati i zakačiti negde u predsoblju. I veb-sajt sam juče postavila. Divan je - dodala je skromno. Mili bože. - Ne možeš ovo da napišeš - stresla se Klio. - Mogu. - Dušo, stvarno ne možeš. - Šta ne može? - Džoni im se pridružio dok je Skofild pripremao sledeću scenu. Klio mu je bez reči pružila Džordžijinu vizitkartu. - Vidiš? - rekla je Džordžija kad je Džoni prasnuo u smeh. - On kapira! - Ne, ne kapira. Smeje se onome što si napisala. - Da, i obraća pažnju na to. Mnogo više nego da sam mu dala neku dosadnu, zastarelu, običnu vizitkartu. Ova se izdvaja - objašnjavala je Džordžija. - Poneko će i pomisliti da sam verovatno priglupa, pa kad kažem da peglam jeftino, to onda znači da peglam vrlo jeftino, što opet znači da će mi se javiti u nadi da će dobro proći. - Sjajno - Džoni je klimao glavom, očito impresioniran. - Pametan potez. Dobra si. - Počeće da ti telefoniraju da pitaju kakve još usluge pružaš - primetila je Klio. - A ja ću reći da samo peglam. - Dobro, gde je sad devojka s kapom? A, tu si.


BalkanDownload

To je to, njen veliki trenutak. Dok joj je Skofild prilazio, Klio je stavila kapu na glavu i zauzela skromnu pozu. Još nikad je nisu šminkali profesionalci. Ako malo uvuče obraze, hoće li joj lice poprimiti izraz klasične lepote? - Savršeno - Skofild joj je skinuo kapu s glave i počeo da je razgleda sa svih strana. - Savršeno, savršeno, da. - Treba li da odem kod Majka? - Zbog čega? - Da me našminka? Skofild ju je belo gledao. - Zašto bi to radio? - Pa... Zaboga, zar je toliko opsednut sobom? Zar je već zaboravio? - Hteli ste da na slici imate šofera, sećate se? Tražili ste da odem i donesem svoju kapu. - Znam šta sam tražio, ali neću da ti budeš šofer na slici. Sumnjičavo ju je pogledao kao da je upravo primetio da na čelu ima rogove, a preko njegovog ramena Klio je videla u Fijinim očima probuđenu nadu. Skofild ju je smesta ugasio. - Hoću Majka. Majk je samo podigao obrvu i nastavio da proždire tortilju. Očito nije bilo prvi put da ga Skofild stavlja u kadar. - Dvesta u kešu, unapred. Prokletstvo, znala je da je trebalo da traži više za bentlija. - Osim ako, čekaj malo... - Skofild se zagledao u auto, sav zadubljen u misli. - Možda bi trebalo da pokušamo nešto drugo, da dodamo još jedan sloj... - Ne može više snega - zabrinuto ga je prekinula Teri. - Mašine za sneg su


BalkanDownload

odnete. - Ne, ne sneg. Govorim o dodavanju još jednog sloja značenja. Začkiljio je u bentli i polako počeo da klima glavom. Onda se okrenuo ka Klio, ponovo zainteresovan. Da, da, ipak želi da ona bude u kadru! Srce joj je još uvek lupalo kad je primetila da je Skofildovo zanimanje nestalo i da je pogledao u Fiju. Fija je reagovala potpuno isto kao ona. A onda... - Ti - objavio je Skofild zgrabivši Džordžiju za rame. - Videćemo šofera u limuzini kako ga zavodi prekrasna mlada devojka. Ali tu će biti prisutan i vajar, toliko... toliko zanet u sopstvenom svetu stvaranja da uopšte ne primećuje šta se dešava u autu iza njega... ah, da! Savršeno! - Neću ja nikoga da zavodim - glatko je odbila Džordžija. - Ja hoću! - smesta se javila Fija. Skofild nije obraćao pažnju na nju, bio je sav posvećen Džordžiji. - Ne tražim da spavaš s njim... - Hvala nebesima - promrmljao je Majk. - Gledaj, on će sedeti za volanom, a ti samo što ga nisi poljubila. Bićeš nadneta nad njim i usne će vam biti gotovo spojene. - Obučena? - Naravno. Definitivno sasvim obučena. - Trista funti. - Dvesta. - Ne dolazi u obzir. - Dobro, trista. - Dogovoreno. Džordžija je sva sinula. - Kul! Kao da sam ispeglala dvesta košulja!


BalkanDownload

Sledećih četrdeset minuta Klio i Fija su sedele i gledale kako Skofild snima stotine fotografija Džonija koji radi dok se u pozadini Majk i Džordžija umalo ljube. - To je zbog kose - promrmljala je Fija. - To je jedini razlog što je odabrao baš nju, zato što je plavuša. To je možda i bilo tačno, ali ipak je bilo ponižavajuće da toliko poželiš da učestvuješ u nečemu, a onda budeš odbijen zbog nekog drugog. Kao kad te na fizičkom poslednjeg izaberu u tim. - Bože, zar nije divno gledati ga kako radi? Klio se poslužila s još omleta. - Koga, Skofilda? - Džonija - prekorno je rekla Fija. - On je tako... čudesan. - On bi se svakako složio s tobom. - O, čoveče - oglasila se Rouz, kose pune viklera zbog predstojećeg intervjua i zajedničkog slikanja. - Je li između vas dvoje bilo nečega? - Ne, samo govorim uopšteno o takvim ljudima. Džoni jeste bio godinama odsutan iz Čenings Hila, ali svi su bili upućeni u njegove podvige preko njegovog oca; ovaj se nikada nije ustezao da prepričava sinovljeve anegdote i, uopšte, bio je užasno indiskretan. Lorens se starao da celo selo bude upućeno u sve detalje Džonijevog života. Klio pogleda Fiju. - Kao i Vil. Njih dvojica su isti tip ličnosti. Muškarci koji misle da mogu da imaju sve što požele i da rade sve što im padne na pamet. Fija je i dalje gledala Džonija. - Sa mnom bi svakako mogao da radi sve što mu padne na pamet. Ne bih imala ništa protiv. - Eto, baš na to sam mislila. Spremno bi mu se prepustila. A samo bi te povredio. - Da, pa?


BalkanDownload

- Mislim da znam na šta misliš - ubacila se Rouz. - Ne mora to da bude ljubavna priča decenije. Ponekad devojka poželi samo malo provoda. - Potpuno si u pravu - klimnula je glavom Fija. - Uostalom, posle svega kroz šta sam prošla, mislim da zaslužujem malo provoda. Rouz se nasmejala. - Bravo! Da nisam srećna sa svojim momkom, i ja bih sigurno tako mislila. Stvarno, Fija je potpuno izgubljen slučaj. Klio se trgla kad je čula svoj mobilni. Podesila ga je da zvoni u pola četiri. - Još deset minuta - doviknula je Skofildu. - Onda moram da idem! Skofild je završio i brže od toga. Isplatio je u gotovini Džordžiju, koja je prštala od radosti. - Mogla bih ovako da zarađujem za život! - Ne, ne bi. - Skofild je pažljivo razgledao snimke na ekranu svog laptopa. - Slušajte, ako vam ikada ponovo zatrebam, slobodno me pozovite. Ozbiljno - pružila mu je onu vizitkartu. - Mogu da dođem i u London. Ili gde god treba. Mogu da budem vaša muza! Skofild ju je pogledao preko naočara. - Nemoj pogrešno da me shvatiš, ali suviše si niska da bi bila ičija muza. Međutim, danas si odlično odradila posao - dodao je uz kratak osmeh. Hvala. - Pa imam metar šezdeset osam. Kejt Mos ima metar sedamdeset. Mogu da izgledam viša. - Dušo, ona je Kejt Mos, a ti nisi. - U redu, razumem šta hoćete da kažete. Kolena mi nisu dovoljno kvrgava. Ooo, to sam odlično rekla. Klio je provirila preko Džordžijinog ramena da vidi sliku na ekranu. Džonijevo lice bilo je dopola u senci, kosa mu je padala preko čela i


BalkanDownload

izgledao je nekako zlokobno, kao soko. - Da - zadovoljno je rekao Skofild i označio sliku. - Nije baš laskava - primetila je Klio. Džoni im je prišao i prebacio joj ruku preko ramena. - Ja ne želim laskave slike - rekao je. - Ali lepo od tebe što obraćaš pažnju. Pocrvenela je. - Ja to samo onako. - Nisam tip koji laska, više cenim karakter - primetio je Skofild. Dopadljive ljude je utoliko teže slikati, baš zato što dobar izgled skreće pažnju. Moraš se potruditi da prodreš ispod tog površinskog sloja. - A u dubini su obično truli i odvratni jer nikada nisu morali da se trude da budu dobri. Izvini. Džordžija je shvatila kakav gaf je napravila, ali je prkosno zabacila kosu. - Ali to je tačno. Verujte mi, čitavog života gledam kako moja mama juri lepe muškarce koji su kao ljudi odvratni. Ponašaju se prema njoj kao da je smeće i svaki put dobije preko nosa. - Zastala je kad je videla njihova lica. Ne, nisam mislila da je stvarno tuku. Ma znate šta sam htela da kažem. To bi moglo da objasni zašto se toliko zagrejala za Eša. A ko može da nema na to pravo? Dobro, uz tu malu ogradu da joj Eš uopšte ne uzvraća osećanja, verovatno zato što je zacopan u Fiju. Koja, opet, ima oči samo za zvezdu današnjeg snimanja. A što se nje same tiče... ma, nema veze. Klio je zazveckala ključevima bentlija; treba da vozi onog odvratnog Australijanca. Stvarno, život bi bio mnogo lakši kada bi „uparivanje” ljudi bilo jednostavnije.


BalkanDownload

Poglavlje 29.

Eš je gledao svoj odraz u ogledalu. Pobogu, šta je to sa njim? Šta mu se to dešava sa licem? Osetio je kako mu znoj curi niz vrat dok se psihički pripremao da ponovo pokuša. I ranije je bilo dosta loše, ali nikad baš ovako. Pa dobro, on možda nije nešto naročito u fizičkom smislu, ali osmeh mu je oduvek bio odličan. I obično je uspevao prirodno da se nasmeje. O tome čovek nikada ni ne razmišlja, zar ne? Prosto se nasmešiš nekome i od toga ti lice odmah bolje izgleda. Ima i dokaz za to, u vidu fotografija. Sasvim je sposoban da se normalno, prirodno smeši. To jest, dok god u blizini nema Fije Njuman. A kad je ona tu njegovi mišići odbijaju da rade kao obično i pretvaraju mu osmeh u nekakvu odvratnu grimasu serijskog ubice. Eš je duboko uzdahnuo i pokušao još jednom. Peckanje se pojačalo; i opet nije uspeo, baš kao što je pretpostavio. Isto kao impotencija - kad jednom doživiš neuspeh, uvek te prati strah da će te opet zadesiti, što samo povećava verovatnoću da će se ponoviti i sledeći put, i sledeći... Sad je dosta. Razmišljanje o impotenciji dok pokušavaš da smisliš kako da se lepo nasmešiš isto je kao kad bi se brinuo o svom prvom triatlonu dok još nisi naučio ni da plivaš. - Jutros ti je bila sjajna emisija - rekao je Frenk kad je prišao da primi narudžbinu za pileći kari. - Vic o kaluđerici je bio fenomenalan. - Hvala. Eto vidiš. Kad je to samo Frenk, osmeh mu uspeva bez problema.


BalkanDownload

Pogledao je Deboru, pa izveo još jedan. Vežbom do savršenstva. - Je l’ ti Frenk rekao šta mu se desilo zbog onoga o kaluđerici? - veselo je upitala Debora. - Toliko se smejao da mu je kafa izašla kroz nos. - S tim bi mogao da se prijaviš u Imamo talenta - odgovorio je Eš. - Pileći kari za Eša, dušo. Frenk je presreo Fiju baš kad je provirila iz kuhinje, a Eš je smesta osetio da mu mišići lica otkazuju poslušnost. Pobogu, mora da se tako oseća onaj tip iz filma dok se pretvara u Halka. Neka, samo se smiri, pravi se da je sve u redu, misli na nešto drugo... tako je, opčini je svojom duhovitošću i harizmom... - A ti? Je li i tebi kafa curila iz nosa? Fija ga je belo gledala. Deb takođe. Nastupila je neprijatna tišina. Trajala je verovatno dve sekunde, a njemu se činilo kao dva minuta. Sjajno; verovatno najveći broj reči koji je uspeo da naniže direktno joj se obraćajući, a kakvu glupost je izvalio! - Izvini, izvini - osetio je da mu se vrelina penje uz vrat. - Nisam tako mislio. Pričali smo o nečemu iz moje emisije od jutros... vic o kaluđerici... ne znam jesi li ga ćula? - Nisam - mirno je rekla Fija. - O. Pa, bio je smešan. Nije hteo da se pravda, ali na kraju je tako zvučalo, verovatno zbog tih ukočenih mišića na licu. Hladno ga je gledala. - Stvarno? - Fija ne sluša tvoju emisiju - objasnio je Frenk. - Više voli Karmen Burinu i takve stvari. Eš je istog časa zamislio oskudno obučenu Fiju kako pleše prema njemu, noseći poslužavnik pun egzotičnog voća. - Karminu buranu - ispravila ga je Fija i nasmešila se. - Volim klasičnu


BalkanDownload

muziku. Klasičnu, zaboga. Eš je klimnuo glavom. - Stvarno? I ja. Njeno iznenađenje je bilo rečito samo po sebi: - Nije valjda? Šta, možda misli da je on suviše glup za tako nešto? Suviše neobrazovan? - Jeste - potvrdio je. - A operu? - Obožavam operu. Fija ga je gledala s nevericom. Eš je prkosno slegnuo ramenima, kao da mu je svejedno hoće li mu ona verovati ili neće. - Koja ti je omiljena? - zvučala je kao da hoće da ga proveri. - Madam Baterflaj. - Aha, eto ti. - Ko je kompozitor? - Pučini. - Eto ti još. - Đakomo Pučini - dodao je za svaki slučaj. - Šta je još on komponovao? - Boeme. Tosku. Manon Lesko. Svaki naslov je bio sve jače naglašen. - Au. - Fija je očito i nehotice bila impresionirana. - Nikad ne bih pomislila da si ljubitelj opere. Bilo mu je mnogo lakše da zadrži strog izraz lica nego da se trudi oko osmeha kojim bi je na kraju preplašio. U tom smislu, pretvaranje da je drugačiji nego što jeste išlo mu je mnogo bolje nego kad je pokušavao da bude to što jeste. Odlučio se za Rodžera Mura u ulozi Džejmsa Bonda, pa je podigao jednu obrvu. - Ja sam pun iznenađenja. Ponovo su ćutali iznenađeni. Frenk ga je upitno gledao.


BalkanDownload

- Ti to pokušavaš da zvučiš kao... Rodžer Mur? Pobogu. - Mogao bih da ti odgovorim na to pitanje - rekao je Eš - ali onda bih morao da te ubijem. Svi su se nekako nesigurno nasmešili. Nije uopšte bilo smešno. Možda bi trebalo sad odmah da se ubije pa da ih poštedi dalje patnje. - Uostalom, moram da idem! - Fija je prekinula neprijatnu tišinu. - Doneću ti kari za koji minut. Sa pirinčem ili krompirom? Eš je obožavao krompir. Mada samo kreteni jedu kari s krompirom. Prefinjeni ljudi, koji čitaju Telegrafi vole operu... kao i žene kojima se takvi muškarci sviđaju... prezrivo gledaju na one koji uz kari naručuju krompir. - Pirinač, molim - zatražio je Eš. - Dođavola - nasmejao se Frenk - ovo prvi put čujem. Šta je to s tobom, momče? Pokušavaš da smršaš? Kad se Fija vratila sa jelom, Eš je imao spreman plan. - Izvoli. Pileći kari s pirinčem. - Hvala. Nastupila je neprijatna pauza dok ju je gledao kako spušta na sto činijice sa dodacima. - Znaš, ponekad dobij amo karte za... ovaj, svašta - Rodžer Mur se očito povukao na spavanje; Eš je shvatio da je ponovo onaj stari, spetljani Eš. - U radio-stanici. Pa ako dobijem neke za... znaš, nešto klasično, da li bi bila... zainteresovana? Fija je zastala, kao da pokušava da shvati šta joj je zapravo rekao. - Pa, to zvuči... odlično - rekla je najzad. - Da, bih. Hvala. - Sjajno! - Eš se trudio da obuzda adrenalin. - Hvala... mislim, dobro, videću šta će naići! Verovatno ćemo imati nešto ovih dana... jer nam šalju baš dosta toga...


BalkanDownload

O, ne, ponovo je počeo nekontrolisano da brblja. - A ako bude nešto što ti se sviđa, to će biti sjajno. Dobro, sad prestani da ponavljaš tu reč. - Bolje nego da poklonimo karte prvom slušaocu koji se javi, kao obično. Uvek pripadnu nekim kretenima. Prošle nedelje se neki pijanac javio i dobio karte za Don Đovanija, a mislio je da će videti Bon Žovija... - Dobro, ovaj, moram da kuvam dalje. - Fija se povlačila unatraške, s neobičnim izrazom na licu. - Uživaj u kariju! Na zadnjem sedištu Kejsi Kruger se preko telefona glasno raspravljao sa svojim agentom o ponudi za pisanje knjige. - Džejs, Džejs, ne daj da oni diktiraju uslove. Šta si ti, čovek ili miš? Reci im da, ako nam ne daju ono što želimo, mogu da se nose, razumeš? Govorimo o mojoj priči, a ja znam koliko to vredi. Reci im da uvek možemo otići kod nekog drugog. Klio je skrenula i usporila da bi propustila kamion koji je izlazio s parkinga. Jutros dok se spremala za posao, slušala je razgovor na televiziji s jednom od najstarijih i najuglednijih britanskih glumica o njenom srećnom braku dugom pedeset dve godine sa jednako uglednim glumcem nedavno proglašenim za viteza. - Ljubav na prvi pogled? Zaboga ne, upravo suprotno! Kad smo se tek upoznali, mislila sam da je on neznalica i gnjavator, sve u svemu najgori čovek na svetu! Da mi je tada neko rekao da ćemo se nas dvoje venčati i ostati zajedno sve do kraja života... pa, mislim da bih se verovatno bacila pod prvi autobus! Novinar se na to nasmejao jer je njihova ljubavna priča bila legendarna. Takvi preokreti su svakako retki. Klio se nehotice trgnula od pomisli da se tako nešto desi, recimo, njoj i Kejsiju... bilo je užasno i pomisliti da se možeš nekoga gnušati i prezirati svaki aspekt njegove ličnosti, a onda se nekako predomisliti i na kraju otkriti da ga zapravo voliš... to je stvarno jezivo. I šta


BalkanDownload

to govori o tvojoj moći procenjivanja? - Džejse, da li je problem u njima ih u tebi? Jer slušaj šta ti kažem, drugar, uvek mogu da nađem sebi drugog agenta. Pauza. - Dobro. Važi. Drago mi je da to čujem. Kejsi je završio razgovor i zadovoljno sklopio telefon. - Ha, to ga je ućutkalo, krelac jedan. Da bi joj vreme prošlo i da bi malo mučila sebe, Klio je zamislila da je stvarno njegova bolja polovina. Bez gađenja. Kejsi nju fizički nije privlačio, ali nije se moglo poreći da je on privlačan muškarac za kojim čeznu mnoge, mnoge žene. A možda, ispod površine, i on ima neke dobre osobine. Vrlo sitne i dobro skrivene ispod debelog sloja slavoljubivosti. Možda bi se pokazalo da je divan prema životinjama, da obožava svoju bolešljivu baku, da nikad ne zaboravlja da nekome čestita rođendan... možda plače kad gleda tužne filmove, možda je divan s malom decom, možda spasava ptiće kad ispadnu iz gnezda i ostanu na zemlji žalosno pijučući... - Sto mu bogova, pogledaj koliko dupe ima ona tamo! I ima decu! To znači da je neki bednik stvarno spavao s njom! Mora da je bio sišao s uma! Klio je istrajala. Duboko unutra on je, možda, stidljiv i nesiguran i plaši se da pokaže prava osećanja jer su ga u školi nemilosrdno zlostavljah. - Gle, bakute na prelazu! Brzo, nagazi gas, dobijaš dodatne poene ako potrefiš onu sa idiotskim šeširom! Ili ga je majka hranila bajatim hlebom i lišćem maslačka, i držala ga zaključanog u kavezu dan i noć. - Mnogo čitate, Kejsi? - upitala je kad je uhvatila njegov pogled u retrovizoru. - Koja vam je omiljena knjiga? Postojalo je mnoštvo odgovora kojima je mogao da nadmaši njena očekivanja i impresionira je. Možda će reći da voli Čarlsa Dikensa. Ili


BalkanDownload

Tolstoja. Ili biografiju Nelsona Mandele. Ili onu knjigu o čudesnoj Irkinji koja je posvetila život izgradnji i vođenju sirotišta u Vijetnamu. - Evo, nosim je kuda god da pođem. To mi je omiljena knjiga - rekao je Kejsi. - Telefonski imenik u kome držim brojeve svih svojih devojaka. Kezio se kao idiot. Što je i bio. Ako postoji i mrvica dobrote u Kejsiju Krugeru, zakopana je vrlo, vrlo duboko.


BalkanDownload

Poglavlje 30.

Baš tipično. Kad ti zatrebaju besplatne ulaznice, u radio-stanici ih prosto nema. Dve koje su imali za veliki vikend koncert u Kolston holu osvojio je već neki farmer jer je tvrdio da je veliki obožavalac Prokofjeva. Druge dve karte za opersku predstavu s najvećim srcelomcem među londonskim tenorima dobila je živahna obožavateljica na konkursu za najbolju frazu za upoznavanje; njena je bila: „Zdravo, da li ti ova krpa miriše na hloroform?” Eš se zavalio u stolicu i počeo da kucka olovkom po zubima. Najlogičnije bi, naravno, bilo da se strpi i sačeka dok stanica ne dobije neke nove ulaznice. No strpljenje mu nikad nije bilo jača strana. Pošto je uspeo da se upetlja u nešto što je maltene sastanak, čekanje jednostavno nije dolazilo u obzir. Znači, moraće da kupi karte. Posle pet minuta čačkanja po internetu, sve je bilo obavljeno. Skupo ga je koštalo jer je koncert bio rasprodat pa je morao da licitira na I-beju. Dva mesta u parteru izašla su skoro sto funti. Nije mu smetalo, ali svakako će biti neprijatno kad bude morao da se pretvara da je ulaznice dobio besplatno. No dobro, šta se može. Ovo ipak nije pravi sastanak, zar ne? Ako Fija pomisli da je kupio karte, verovatno neće pristati da pođe s njim. Uostalom, ne bi ni imao hrabrosti da je pozove na pravi sastanak, zato što ona smatra da je on ružan, trapav i krajnje nepoželjan debeljko, i to joj se ne može zameriti. Vrteo se u zatvorenom krugu: sve više mu se dopadala pa je stoga postajao sve spetljaniji u njenom prisustvu. A kad i uspeo da se otpetlja, lupao je gluposti i dodatno se ponižavao. Utoliko je bolje što će ići na koncert klasične muzike. Samo se sedi i ćuti


BalkanDownload

dok koncert traje. Što se tiče pauze, može sebi da napiše podsetnik, da nauči replike unapred i da ih se drži. Da, podsetnik, to će biti rešenje. U neku ruku. Frenk je pozdravio Eša i sipao mu pivo. - Večeraćeš ovde? Eš je pogledao jelovnik ispisan na tabli. Od same pomisli da je to ispisala Fija, svojom sopstvenom rukom, obična crna tabla je postala nešto naročito. S druge strane, nije bio nimalo gladan. A onda opet, nije želeo da Fija pomisli kako njena hrana nije dovoljno dobra pa da se oseća odbačeno. - Ponovo je napravila pitu s mesom i pečurkama - značajno ga je pogledao Frenk. - To je tvoja omiljena, zar ne? Šta ako ju je napravila zato što je to njegovo omiljeno jelo? Odlučio je da ignoriše sitost... prokletstvo, nije trebalo da svrati u KFC na putu kući... Eš se potapšao po stomaku. - Kako da odbijem najbolju pitu na svetu? Daj ovamo, Frenki druže, i ne štedi sa sosom! Toliko o želji da izgleda što bolje kako bi zadivio Fiju. Otkako je počela da radi ovde, nabacio je bar tri kile. Pa dobro, neke žrtve su neophodne. Treba uspostaviti ravnotežu. Ubuduće će preskakati doručak. Srce mu je bukvalno zastalo kada se iz kuhinje pojavila Fija, lepša nego ikada, noseći dva tanjira. - Jedni špageti s italijanskim sirom, jedna pita s mesom. Fija se osvrnula po pabu, a Eš je smesta zažalio što nije naručio špagete. Muškarci koji naručuju pitu su obični, dosadni, debeli i inertni. Onaj koji naruči špagete je tajanstven, egzotičan, odvažan i sjajan u krevetu. - Da, ovamo. Naručilac špageta podigao je maljavu ruku; izgledao je kao nekakav


BalkanDownload

službenik koji čitavog života uzaludno čeka unapređenje. Eš je odahnuo. Toliko o stereotipima. Osećao se malčice bolje dok je mahao Fiji da joj skrene pažnju. Pošto ju je pustio da prvo odnese špagete, moći će da joj kaže za koncert. Pa da, najvažnije je dobro isplanirati... - Izvoli. Osmehnula mu se... učtivo? prijateljski? stidljivo?... i spustila tanjir pred njega. - Zdravo. Od pomisli da treba da joj uzvrati osmeh, osetio je da mu mišiće oko usta zahvata masovna panika; prosto je znao da će uspeti da izvede samo nekakav zastrašujući kez. Znači treba da govori što više ne bi li joj skrenuo pažnju... - Špageti lepo izgledaju. - Oh. - Fija je zastala. - znači, nećeš pitu? - Ne... mislim, da... hoću da kažem, zvuči divno... špageti sa dolčelatom... Sranje, evo opet se spetljao. A ovog puta, neverovatno, s nekakvim užasno karikiranim italijanskim naglaskom. Pohitao je da što pre završi s tim: - Ali to ne znači da su i ukusne, zar ne? Zagledala se u njega. - Mojim špagetima ništa ne fali. - Znam, znam, nisam tako mislio. - Eš je zatresao glavom pa nastavio. Imam dobre vesti, uspeo sam da dobavim dve karte za Ričarda Milsa u Kolston holu. Barem nešto je uspeo da potrefi. Fija je raširila oči i uzbuđeno ciknula: - Jao bože, stvarno? - Najstvarnije. Čitavo lice joj je sinulo. Čak su joj se i zenice raširile. Zašto ne može tako da reaguje kad misli na njega? Fija je zadržala dah i prinela ruke grlu.


BalkanDownload

- Koje veće? Njemu se mnogo šta može zameriti, ali ne i da je glup. - U utorak - rekao je. Znao je da je utorak njen slobodan dan. Zato je, verovali ili ne, kupio karte za utorak uveče. - Jao, fantastično! Dve karte za Ričarda Milsa! Ne mogu da poverujem! Ti si divan! Eš je osetio veliko zadovoljstvo. Ovo je možda najbolje uloženih sto dvadeset funti u njegovom životu. - Za ovo ti sleduje puding na moj račun. - Fija je još uvek sva sijala. - S višnjama, čokoladom, breskvama... biraj. - Pa, ovaj... dovoljno mi je što si ti zadovoljna. Iskreno, oduševila se mnogo više nego što je očekivao. Počeo je da se opušta. - Trebalo bi da bude dobro. Samo dobro? Ma to je genijalan potez. Već je zamišljao predstojeće veče, njih dvoje kako svraćaju na piće pre koncerta, pa ćaskaju u prepunom pozorišnom baru, sva trapavost nestaje dok se zbližavaju na način koji nije mogao ni da... - O bože, biće divno! Jao, mušterije čekaju. Bolje da se vratim na posao! Dok je počistio sve iz tanjira, Eš je u mislima već stigao do svog i Fijinog venčanja. Kad samo pomisli kako mu je ranije Ričard Mils zvani „vidi me što sam lep” bio potpuno nezanimljiv, a odlazak na njegov koncert delovao kao pravo mučenje. Sada mu se činilo izvesno da će prvi ples na svojoj svadbi njih dvoje odigrati uz njegovu verziju O sole mio. Što je stvarno bilo veliko postignuće za nekoga kome je omiljena pesma svih vremena Firestarter od Prodidži. Nije važno. Ovo će biti njihova pesma, koja će ih stalno podsećati na noć


BalkanDownload

kada su se zbližili i kada je on platio čitavo bogatstvo za dve ulaznice, a pretvarao se da ih je dobio besplatno... kako će se samo ona smejati kad konačno sazna za tu malu prevaru... - Izvoli. - Debora je sklonila prazan tanjir i spustila činiju toplog pudinga od višanja. - U kuhinji imamo jednu strašno uzbuđenu devojku. Stvarno si joj ulepšao dan. Osetio je da ga zapljuskuje samopouzdanje. Namignuo je konobarici. - To je lepo čuti. - Nisam znala da možeš tako lako da dođeš do besplatnih karata. - Pa, samo ponekad. Ove su se prosto pojavile u pravom trenutku. - Ala ti imaš sreće. Jedino što ja besplatno dobijam na poslu jesu kesice čipsa kad im prođe rok trajanja. Deb ga je gledala, puna nade. - Ako ikada dobiješ karte za Take that... - Nemoj se suviše nadati - prekinuo ju je Eš. Iako je bio sit i pre pite, nekako je uspeo da savlada i desert. Baš je strugao činijicu kad se Fija ponovo pojavila, sa širokim osmehom. - Jesi li štucao? Upravo sam telefonirala svom drugu Aronu da mu ispričam kakva sam srećnica. Ne mogu da poverujem. Nikada ga nisam čula toliko uzbuđenog. Zamolio je da ti zahvalim i u njegovo ime. Mnogo, mnogo. Eš se istog trenutka setio testova iz gramatike koji su mu bih najveći bauk dok je išao u školu: „Opiši zbog čega je ova rečenica pogrešna”. Zbunjeno je odmahnuo glavom. - Zbog čega mi zahvaljuje? - Zbog toga što sam ga pozvala da pođe sa mnom, a on je totalno opčinjen Ričardom Milsom. Mislim ozbiljno, ne možeš ni da zamisliš. Aron je njegov najveći obožavalac!


BalkanDownload

E, sad je znao zbog čega je rečenica pogrešna. Reči su mu odjekivale u glavi kao rafalna paljba dok je u sebi ponavljao malopređašnji razgovor. Nekako je došlo do nesporazuma i... - Upravo zato je sve tako savršeno - nastavljala je Fija - jer zamisli koliko bi bilo bezvezno da povedem nekoga kome je Ričard Mils samo... u redu. Onda ni ja ne bih toliko uživala. Ali sa Aronom će čitavo veče postati prava čarolija, jer on ga toliko voli. Eš je poželeo da otkine Aronu tu opčinjenu glavu sa ramena. Umesto toga, progovorio je prilično oštro: - Ako je već toliki ljubitelj, čudi me da nije sam kupio karte. Cicija jedna, grebe se od drugih, vreba džaba karte... Samo što ove karte nisu bile za džabe! Tako je, nema šanse da dozvoli da mu tek tako otmu... - O, to je još jedan razlog što je sve tako divno ispalo. On bi inače svakako bio tamo pre svih, prvi u redu, spavao bi pred blagajnom ako treba, ali u ovom trenutku to jednostavno ne može sebi da priušti - objašnjavala je Fija. - Ostao je švorc. Hmmm, pitam se zašto. Sačekaj, možda zato što je totalni gubitnik? - Stvarno je zaslužio da mu se najzad desi nešto lepo - nastavila je ona. - To će ga stvarno razvedriti, posle užasne godine kakvu je imao. Eš je za trenutak sklopio oči. - Ko je uopšte taj tip? - Nekada je imao malu radnju za uramljivanje slika, preko puta prodavnice Vilove mame. Aron je divan čovek, uvek pomaže drugima oko sitnica koje ne mogu sami da urade. Živeo je s majkom, a onda je ona dobila Alchajmerovu bolest i morao je da se stara o njoj jer nije htela da ide u dom. Zato mu je radnja propala i upao je u dugove... morali su da prodaju kućicu i da predu u neki majušan stan. Onda mu je mama umrla, i to baš na Badnje veče; bio je očajan. Ostala sam u kontaktu s njim, zvala sam ga skoro svake nedelje da vidim kako je, da proverim je li sve u redu. Ovo je prvi put da je


BalkanDownload

zvučao srećno. - Fija se nagnula i za trenutak uhvatila Eša za ruku. - Hvala ti. Stvarno, nemaš pojma koliko će mu to značiti. Divno je što sam, za promenu, ja mogla da učinim nešto lepo za njega. O, zaboga, zaboga! - Nema na čemu. Srce mu se zgrčilo u grudima kao kocka smrznutog mesa; jedva je uspeo da kaže: - Bilo mi je zadovoljstvo.


BalkanDownload

Poglavlje 31

Klio je parkirala auto u bočnoj ulici i sad je izdaleka posmatrala kako se Kejsi Kruger probija kroz masu obožavateljici koje su se okupile oko sporednog ulaza na Hipodromu. Mada, bilo je preterano nazvati to „masom”. U pola jedanaest, po hladnoj i kišovitoj martovskoj noći, bilo ih je jedva grupica. Klio je nabrojala jedanaest, a većinu je viđala i ranije; uporne ženske koje su se okupljale svako veče i uživale kad bi ih Kejsi prepoznao, a ponekad i oslovio po imenu, što im je davalo utisak da im je ljubav uzvraćena. - Ja sam slavan - izjavio je Kejsi kad je osam minuta kasnije upao u auto. - Vodi me odavde. Svako veče se „šalio” na isti način. Klio je sačekala da obožavateljke odu . - Uspešno veče? - upitala je. - Prilično - uzdahnuo je. - Pevali smo, plesali smo, publika je tapšala, skandirala, onda smo plesali još malo. Pauza. - Pokušao sam da pozovem bivšu, a ona mi je zalupila sušalicu. - Baš šteta. Dobar štos, bivša. - Onda sam pokušao da pozovem roditelje, nisu se javili. - Oh. - Moj tata je ćelav. Mislim, sasvim. - Kejsi je odmahnuo glavom. - Kao jaje. - Stvarno?


BalkanDownload

Šta li mu ovo znači? - Da - žalosno je klimao glavom. - Pogodi šta sam video kad sam se večeras pogledao u ogledalo? Klio je pažljivo vozila kroz gust saobraćaj u centru. - Pa, ako ste gledali u ogledalo, onda ste verovatno videli sebe? - Vrlo smešno. Očito njen humor nije bio ništa uspešniji od njegovog. Kejsi je tonuo u kožno sedište. - Video sam mesto bez kose. Na temenu. Ne baš sasvim ćelavo - pipao je vrh glave tražeći to mesto - ali proredila se. Definitivno je počela da opada. - Ja ništa ne primećujem. Jadničak; morala je da pokuša da ga malo razvedri. - Tu je, tu je - kazao je rezignirano. - Tako mi priroda govori da je moje vreme isteklo, da je zabavi došao kraj, da su dani za lomljenje ženskih srdaca okončani. - O, pa nemojte tako, nije baš toliko strašno. - Nije? Pre osam godina su me jurili po ulicama. Imao sam dva platinasta albuma i mogao sam da napunim Vembli. Sad su mi trideset četiri godine primetio je njen pogled u retrovizoru i uzdahnuo. - Dobro, trideset šest. I sve mi ide nizbrdo. Ponovo je uzdahnuo. - Da ti kažem kako to izgleda? Izgleda usrano. Putovanje od Bristola do Kejsijevog hotela trajalo je dvadeset minuta. Klio je parkirala u dvorištu. - Izvini, dušo - rekao je Kejsi. - Večeras sam baš bio grozan, je li? - Ništa ne smeta. Ko bi pomislio da joj može biti žao jednog Kejsija Krugera? Obično je bio


BalkanDownload

tako pun sebe. - Danas je mojim roditeljima godišnjica braka. Zato sam hteo da ih čujem - izvukao je mobilni i zagledao se u njega. - Pa šta da radim. - Samo ste malo nostalgični. To je sasvim normalno. - Možda i jeste normalno, ali mi od toga nije ništa lakše. Uključio je svedo u autu i okrenuo se leđima prema njoj, zabacivši glavu. - Hajde pogledaj, hoćeš li? Vidiš li to mesto? Da li se stvarno primećuje? - Ni najmanje. Rekla bih vam da se vidi - uveravala ga je Klio. - Ja sam po prirodi vrlo iskrena. - Da, ti si divna - očito mu je laknulo, čak se i nasmešio. - Pretpostavljam da ne bi htela da uđeš na piće? Klio je oklevala. Kako je najbolje da ga odbije? - Hajde. Obećavam da neću biti ovako grozan. - Sad će jedanaest. Zar se bar ne zatvara u ovo vreme? Nije dolazilo u obzir da idu u njegovu sobu. - Ostaće otvoreni dok god ima mušterija - pokazao joj je pun parking. - A večeras ih očito ima dosta. - Moram da vozim. - Slušaj, ako sad odeš, ja ću sedeti sam u nekom ćošku bara, trešće me nostalgija i cmizdriću uz pivo. Ako ostaneš samo na jednom piću - ubeđivao ju je - ako mi budeš pravila društvo dvadesetak minuta, osećaću se mnogo bolje. Čuli su se jednolični pokreti brisača. Kiša je sipala iz crnog neba i bubnjala po krovu auta. - Molim te - dodao je. Začudo, bilo je jedno prazno parking mesto kraj samog ulaza u hotel, zaklonjeno od kiše hotelskom nadstrešnicom.


BalkanDownload

- Dobro - Klio je glatko izvela okret iz tri puta i uvukla se tu unazad. Samo jedno piće. Samo što nikad ne bude tako, zar ne? Jedno piće nikada nije dovoljno. Barem ne Kejsiju, koji je brzo stigao do pete boce piva i treće čaše viskija. Klio mu je pravila društvo pijuckajući đus, pa mineralnu vodu, običnu vodu, i na kraju sok od jabuke. Bilo je prilično naporno sedeti i slušati nekadašnju superzvezdu, sada spuštenu na nivo obične zvezdice, kako kuka na svoj nesrećni život. Bilo je, ipak, i pomalo fascinantno. Sad je drugačije videla tu njegovu blistavu, samopouzdanu fasadu. Što su duže sedeli i razgovarali, to je više nesigurnosti otkrivao. - ... vidiš, dosad bi trebalo da sam se već skrasio, da imam ženu i decu, čitav taj porodični paket. Imam trideset četiri godine... - Trideset šest - podsetila ga je Klio. - Zaboga, ne govori to, to je još gore. I hoću da se oženim, stvarno hoću žalosno je odmahivao glavom - ali prosto ne mogu da nađem pravu devojku. Ne znam gde grešim. Sve sa kojima se zbližim odmah sve istrtljaju novinama. Tako je prokleto... predvidivo. To je bilo tačno. S druge strane, Kejsi kao da je namerno birao pogrešne devojke. One s kojima bi se spetljao bile su po pravilu plavuše u užasno kratkim suknjama, napućenih usana i večito preplanule. Osim toga, kad bi mogao da bira između desetak takvih napućenih i izblajhanih lepotica iz solarijuma, Kejsi bi neizbežno odabrao onu kojoj bi iznad glave sijao neonski znak „Prodajem priče novinama!” - Treba da nađete sebi finu devojku. - Klio je zamišljeno vrtela kockice leda u čaši. - Znam. - Koja ume da veze, da aranžira cveće i da kuva.


BalkanDownload

- I da ima sjajno telo. - Eto vidite! Možda baš tu grešite. Kejsi je delovao uvređeno. - Hej, imam i ja neka merila. Ne želim neku žilavu vešticu s debelim člancima i mlitavim sisama. - Da li sve žene koje poznajete spadaju u te dve kategorije? Super ribe i matore veštice? On se namrštio. - To je malo grubo rečeno. Jednostavno neke žene mi se sviđaju, a neke ne. Zar je to tako strašno? - Ne, ali tek iz radoznalosti, da li sam ja super riba ili veštica? Zbunjeno ju je pogledao. - Paa.... - Da li biste izašli s nekom kao što sam ja? Teoretski? - Gospode... pa, ovaj, ne. Valjda ne bih. Bez uvrede. - Nema uvrede. Dakle, ja sam veštica - zaključila je Klio. - Ne, ne! - Ali ne biste rekli ni da sam privlačna, zar ne? Jer nemam silikone i izbeljenu kosu. - Jednom sam izašao i sa crnkom - nesigurno se branio Kejsi. - Opustite se, ne tražim komplimente. Ni vi niste moj tip. Ali ovo je zanimljivo - nastavila je Klio. - Recite mi još neki razlog zašto niste zainteresovani za mene. Iskapio je pivo, obrisao usta, zavalio se u stolici i polako je odmerio. - Nemaš silikone. - Lepo ste to primetili. - Trebalo bi da razmisliš o tome, znaš. Ovako si ravna kao daska.


BalkanDownload

- Ne baš sasvim. - Puno bi ti značilo, veruj mi. A i odeća ti je prilično dosadna. Zaboga! - To nije moja odeća, to je uniforma! Kejsi je sumnjičavo podigao obrvu. - Dakle, kad nisi na dužnosti, da li nosiš mini suknje, majice s dubokim dekolteom i odeću koja je toliko tesna da mora da se šnira na leđima? - Zaboga, ne! - zgrozila se Klio. - Eto vidiš. Tvoja odeća je dosadna. Zašto se uopšte trudi oko njega? On je ionako izgubljen slučaj. I poprilično žedan. - Vraćam se za dva minuta - rekao je Kejsi. - Budi zlatna pa poruči još jednu turu. - Znači, mogu biti neprivlačna i zlatna u isto vreme? Nasmešio se. - Nisi neprivlačna. - Ali jesam umorna. Kasno je. - Samo još jednu turu. Lepo je kad imam sa kim da pričam - osetio je da okleva, pa je pokušao da je ubedi. - Platiću ti, ako hoćeš. - U redu je, ostaću za još jedno piće. Kad je Kejsi izašao, Klio je pozvala konobara. - Mineralnu vodu za mene, viski za gospodina Krugera. Račun je postajao povelik; hvala nebesima što neće ona platiti. - Dupli? - Pobogu, ne. Konobar je oklevao. - Svi do sada su bili dupli. Divno, zar ne? Taj čovek se baš nalivao. - Ovog puta običan - nije odustajala. - Dodajte mu više leda. Neće primetiti razliku.


BalkanDownload

Petnaest minuta kasnije ustala je da pođe. Kejsi je pošao za njom ka izlaza. - Znaš šta, lutko? Stvarno sam uživao večeras s tobom. Lutko...? Klio je odlučila da se ne buni. - Znači, nisam tako loše društvo za jednu dosadnu devojku. - Ma rekao sam ti, nisi dosadna. - Uhvatio ju je za lakat i okrenuo ka sebi. - Ima nečeg u tebi, lutko. Imaš.„ karakter. - Otkriću vam nešto. Meni ne smeta kad to čujem, ali većina devojaka bi se uvredila. - Većini devojaka to ne bih ni rekao jer njihov karakter nije nimalo bitan. S tobom je drugačije. - Pa da, ne nosim izrez do pipka i nemam trocifrene silikone. Kejsi se nasmejao. - Vidiš? Ti si sjajno društvo. Zabavna si. Iznenada se okrenuo tako da se Klio našla između njega i zida. - Možda sam sve ove godine grešio.... hodi ovamo, lutko... Osetila je njegovu ruku oko struka. U deliću sekunde njegova usta su se našla preko njenih i alkoholna isparenja su joj ispunila nos. Pobogu, trebalo je da predvidi ovo! Besna na sebe što je dozvolila da se to desi, Klio je okrenula lice, sagnula se i provukla ispod njegove ruke oslonjene na zid. Baš tog trenutka je ugledala Džonija Laventuru u drugom kraju hola; gledao ih je s nekim čudnim osmehom na licu. - Hej, kud si pošla? - Kejsi se još uvek pridržavao za zid osvrćući se za njom. - Klio. - Džoni je klimnuo glavom. - Baš čudno što se srećemo ovde. Klio je oblačila jaknu, užasnuta od pomisli na ono što je Džoni upravo video. - Upravo odlazim. - Neki poznanik? - Kejsi se okrenuo da pogleda Džonija. - Ovo je sjajna


BalkanDownload

cura - rekao je drugarski. - Ima karakter. - Munuo je Klio. - Čak i ako moraš da joj platiš da ti pravi društvo. Džoniju su oči btesnule. - Koliko naplaćuje? Urnebesno, nema šta. Klio je odlučila da ga ignoriše, pa se obratila Kejsiju. - Laku noć. Dolazim sutra u četiri. - Platio bih ti više - dodao je on. - Trebalo je samo da tražiš.


BalkanDownload

Poglavlje 32.

Kejsi se vratio u bar, odnoseći za sobom alkoholna isparenja. Dobro, vreme je da se pođe. Klio je izašla iz hotela, štrcala niz kameno stepenište i požurila kroz barice ka autu. Pre nego što je stigla da izveze auto ispod nadstrešnice s koje je kapalo, čula je kuckanje na prozor. Zbog kapljica koje su klizile po staklu, lice koje se videlo s druge strane prozora izgledalo je kao da se topi. Pritisnula je dugme da otvori prozor. - Hej - rekao je Džoni. - Hej. U polumraku je nekako ličio na Džonija Depa. - Ideš kući? - Zamisli, da. Nije rekao ništa, samo ju je gledao. - Hajde, upadaj - rekla je Klio. - Hvala - smestio se pored nje. - Ja nisam taksi sužba, znaš? Nasmešio se. - Ti si prijateljica. To je još bolje. - Hm - osetila je da joj se želudac grči. Prijateljica. Dali je to tačno? - Zvao sam četiri taksi stanice, ali niko nema slobodan auto. Ja sam kriv, trebalo je da zakažem vožnju - Džoni je provukao prste kroz vlažnu kosu. Nije važno. Naišla si u pravi čas. - Dešava mi se to ponekad. I samo da se zna, ne naplaćujem australijskim


BalkanDownload

glumcima da bih im pravila društvo - rekla je dok su izlazili kroz ogromnu gvozdenu hotelsku kapiju. - Bio je pijan. - To sam i pretpostavio kad sam video da te ljubi. Uf, izvini - podigao je obe ruke kad je shvatio šta je rekao. - To je pogrešno zvučalo. Naravno da je želeo da te poljubi. Ko ne bi? Šta mu sad to znači? - Ako ćeš sad početi da me zavitlavaš, ići ćeš kući peške. - Ne, nisam to ni pomislio - ali videla je da mu se rubovi usana trzaju. Uostalom, ti možeš da nađeš mnogo boljeg od njega. Kakva je to priča o trocifrenim silikonima? - To se tebe ne tiče. A šta si ti radio u hotelu? - Večerao sam sa Hart-Berklijevima. Hoće da naruče skulpturu za svoju farmu konja. Zastao je. - Ti sigurno ne želiš da imaš tolike silikone. Pobogu! - Naravno da ne želim! Koliko razgovora si zapravo čuo? - O, prilično. U baru smo sedeli odmah pored vas. Prokleti separei. - Dakle, iz čiste radoznalosti, jesi li ti to pokušala da nešto izmamiš od njega? - Ne. - Da nisi potajno zaljubljena u Kejsija Krugera? - Ne! - Sigurno? - Zar nisi gledao? Izmakla sam se kad me je poljubio. Džoni je slegnuo ramenima. - Možda si samo tvrdila pazar. - Nisam, veruj mi.


BalkanDownload

- Šteta. Tako bih dobio opkladu. Dakle, nije zaboravio. - E pa, nisi dobio. Klio je osetila ono podrhtavanje u želucu, a imala je prilično jasnu predstavu otkuda to. Nije želela da Džoni pomisli kako je bacila oko na Kejsija Krugera. Ako bi bila potpuno iskrena, a to ne bi priznala nikom živom, postojala je samo jedna osoba na koju je ona bacila oko, a taj je upravo sedeo pored nje. Zaboga, eto, najzad je priznala samoj sebi. Progutala je knedlu. Njena zbrkana osećanja prema Džoniju Laventuri najzad su se iskristalisala u nešto prepoznatljivo. Oduvek je bio vrlo privlačan i harizmatičan, ali tek je u poslednje vreme počelo da joj sviće da je i kao čovek bolji nego što je ranije smatrala. Disanje joj se ubrzalo, iskreno se uplašila ovakvog preokreta. On joj se dopada. Jako. Ali to i dalje ne znači da je to dobra ideja: on možda ima neke dobre osobine, ali je i dalje... - Lisac - primetio je Džoni kada je put ispred njih pretrčala riđa mrlja od krzna i nestala u žbunju s druge strane. To je bilo sasvim prikladno, jer je on u mnogo čemu ličio na Usca: pametan, samouveren, krvoločan i lukav. Kao lisac i on zna šta želi i ne odustaje dok to ne dobije. Takva stvorenja zbog svoje odlučnosti izazivaju gotovo hipnotičko divljenje drugih, manje odvažnih stvorova. A za sobom obično ostavljaju trag raskomadane živine. Klio se zagledala u put pred sobom, taman i klizav zbog kiše. Ako je išta naučila dok je odrastala, naučila je da se ne sme spetljati s liscem u ljudskom obliku. Uvek moraš paziti da ne upadneš u takvu situaciju jer ako upadneš mogla bi propasti. Dok je bila sasvim mala, obožavala je maminu mladu sestru. Tetka Džin, pomalo nalik na mladu Odri Hepbern sa onim krupnim veselim očima, zasipala ju je ljubavlju i pažnjom. Bila je uvek srećna, nasmejana i bezbrižna, kao princeza koja vodi najbolji mogući život. Klio se zaricala da će kad poraste biti ista kao tetka Džin.


BalkanDownload

Nije se sećala kako su se ona i teča Dejvid upoznali, ali joj je jedna od omiljenih uspomena iz detinjstva bila na to kako je, sa šest godina, bila deveruša na njihovom venčanju. Dan je bio vreo, pravi letnji. Klio je imala blistavu ružičastu haljinicu i iste takve cvetiće u kosi, a Ebi ju je grdila što je posle venćanja počela da izigrava ponija galopirajući po crkvenom dvorištu. Jedino čega se pored toga sećala bilo je da je za vreme svadbe odgalopirala iz sale i zatekla teču Dejvida kako u bašti ljubi neku nepoznatu ženu. Mada, izgledalo je da se on i ta žena vrlo dobro poznaju. Dovoljno dobro da joj on razgleda grudnjak. Kasnije, kad je porasla, iako joj to niko nije rekao, Klio je nekako nagonski znala da kada dođe iz škole i zatekne tetku Džin u kuhinji s mamom, treba da se skloni. Tetka Džin tih dana više nije bila onako vesela i srećna; zapravo, teško da se uopšte više smejala. Umesto toga često je bila uznemirena i beskonačno dugo je pričala, šapatom, izokola, o stvarima koje deca ne treba da čuju. Onda bi počinjala da plače, isprva tiho, potom sve glasnije i obilnije, trošeći papirne maramice brzinom svetlosti; nije marila što joj nos curi i što izgleda užasno. Te dane je Klio najviše mrzela. Čak i ako bi bila strašno žedna ili željna keksa, nije htela da ulazi u kuhinju dok je tamo tetka Džin u takvom stanju. To je sve bilo pre nego što je tetka počela da nosi bočice s nekim lekom, koje je vadila iz tašne i iz njih sipala nešto u čaj. „Blek end vajt”. To je pisalo na bočicama. Bila su nacrtana i dva psića, crni i beli. U ono vreme, Klio se dobro sećala, često se pitala da li tetka Džin, koja nije volela pse, uopšte sme da pije lekove iz tih bočica. - Ućutala si se - primetio je Džoni. - Nešto razmišljam. - O čemu? - O liscima. Teča Dejvid je bio pravi lisac: dobro je izgledao, voleo je da flertuje, bio je ženskaroš. U prvo vreme joj se dopadao jer je bo zabavan i uvek se smejao. Sada, mnogo godina kasnije, znala je da je bio sebičan i


BalkanDownload

neodgovoran, da je samo sebi ugađao i da ga se nimalo nije ticao bol koji nanosi ljudima oko sebe. A nanosio ga je mnogo. Muvao se svuda okolo i to mu je omogućavalo da ređa ljubavnice jednu za drugom; za to vreme tetka Džin je posrtala pod pritiskom. Pila je sve više, a onda je otkrila razne pilule i počela da kombinuje sredstva za umirenje sa antidepresivima. Sve to samo da bi pregurala novi dan. Bila je spremna na sve, osim na ono najlogičnije - da ostavi svog šarmantnog, nevernog muža. Razvid tetki Džin nije ni padao na pamet. Volela ga je više od svega na svetu. On je bio njen život. Ako ne može da ima svog Dejva, nije htela ni da živi. Klio ju je jednom, prolazeći kroz kuhinju, čula kako to govori; mama je odmah reagovala: - Ne govori tako, Džin. Niko ne želi da umre. Džin je na to odgovorila zaplićući jezikom: - Niko? Meni se čini kao sasvim dobra ideja. Taj razgovor se desio kad je Klio imala deset godina. Samo godinu dana kasnije njena mama je doživela težak moždani udar i umrla u bolnici posle nekoliko dana, ne dolazeći svesti. Činilo joj se strašno nepravedno što je tetka Džin, koja želi da umre, ostala živa, a njene mame, koja je uživala u životu i koja joj je bila tako mnogo potrebna, sada više nema. Tetka Džin je nije tešila, ni jedan jedini put. Samo je nastavila da pije, drhti i plače, ali ne zbog tragične smrti rođene sestre. Ne, nikako. Plakala je zbog Dejvida. Tada je Klio prestala da voli svoju nekada veselu tetku i počela je da je prezire. Istovremeno je osetila i prve nagoveštaje straha; eto šta se dešava kad suviše voliš nekoga a on ti ne uzvraća ljubav. Taj neko postaje sve jači, a ti postaješ sve slabija i potpuno bespomoćna. On te ponižava, a ti to trpiš. Na


BalkanDownload

kraju ostaneš bez imalo samopoštovanja i više ti nije bitno ni što ljudi upiru prstom u tebe ni što ti se smeju dok se teturaš ulicom raskopčane bluze ispod koje se vidi neoprano rublje. Sve je to bilo zabavno svima ostalima, ali veoma strašno ako se radi o tvojoj rođenoj tetki. Stigli su u Čenings Hil. Sad je dosta razmišljanja o tetki Džin. Pošto je kiša i dalje pljuštala, Klio je ušla kroz kapiju Rejvensvuda u dvorište i odvezla Džonija do same kuće. - Usluga od vrata do vrata - primetio je Džoni. - Samo zato što pada kiša. - Divna si. Dugujem ti uslugu. Upalilo se automatsko osvetljenje; on ju je ponovo onako čudno gledao. Klio je nervozno protrljala obraz. - Šta je bilo? Imam nešto na licu? - upitala je. - Imaš. Dok je ulazila u auto, osetila je da joj je mokra grana nekakve neobične loze dodirnula kosu. Bože, valjda me nije umazala nečim sluzavim... - Ovo - pružio je ruku i kažiprstom dotakao veliku pegu koju je imala ispod desnog oka. - Tvoja najlepša tačka. Uff. Srećom, ništa sluzavo. - To je pega. - Znaš šta? Oduvek mi se dopadala - Džoni je polako klimnuo glavom. Imaš divnu pegu. Izgledaš pomalo kao Pjero. Svakako nije imao pojma koliko se ona topi iznutra od tog malog dodira. Ili je možda tačno znao. Što je, iskreno rečeno, bilo mnogo verovatnije. Pazila je da joj disanje ostane ravnomerno kako se ne bi odala. Bilo bi strašno da Džoni sazna šta ona oseća prema njemu.


BalkanDownload

- Dobro. Zdravo. - Hvala na vožnji. Uspela je da se osmehne. - Nema na čemu. Džoni je izašao iz auta, a onda se nagnuo kroz otvorena vrata. - Poljubio bih te za laku noć, ali čini mi se da ti onaj poljubac večeras nije nimalo prijao. - Ne baš. Nasmešio se. - Ne bih mogao da podnesem odbijanje. Klio je osetila da su joj se usta osušila; usne su joj bukvalno bridele od pomisli na ovaj propušteni poljubac. - Onda ti je bolje da ne pokušaš - rekla je.


BalkanDownload

Poglavlje 33.

Ebi je izašla iz kuhinje da otvori vrata pošto joj je neko zvonio, i ugledala Fiju Njuman. - Zdravo. - Fija je držala u rukama veliku crnu kesu. - Frenk me je poslao da donesem ovo za Džordžiju. Je li ona tu? - Jesam, tu sam! Hodi unutra! Ebi se ugrizla za usnu; znala je da bi trebalo da joj bude drago što Džordžija radi, ali počinjala je da se oseća kao uljez u sopstvenoj kući. Uvela je Fiju u dnevnu sobu, gde ju je zapahnuo topli vazduh s mirisom lenora i štirka. Sveže ispeglane košulje, pantalone i haljine bile su pokačene na sve strane, na svakom mogućem komadu nameštaja i drvenarije. Radio je grmeo, namešten na BVR. Na kauču je bilo nagomilanih kesa sa odećom koja je čekala peglanje. Nasred sobe, u majici sa Snupijem i belo-ružičastom šortsu, stajala je Džordžija, peglajući kao opsednuta. Začudo, pokazalo se da zaista ima dara za peglanje: radila je brzo i precizno. - Au, gle ti to. - Fija je očito bila impresionirana. - Koliko toga imaš ovde? - Mnoštvo. - Džordžija je sva sijala dok je spretno okretala košulju i napadala izgužvani rukav. - Jeftinija sam od svih servisa za peglanje u kraju, pa svi dolaze kod mene. Zar to nije divno? Jeste divno, pomislila je Ebi, samo što ona ponekad poželi da sedne u dnevnu sobu sa šoljom čaja i gleda televiziju. Ovih dana u tu sobu se nije moglo ući. Ako su ona i Tom baš želeli da vide neku emisiju, morali su da idu na sprat i zadovolje se nepouzdanim prenosivim televizorom.


BalkanDownload

- Predivno - složila se Fija. - Iskreno rečeno, nisam verovala da će se upustiti u to. Većina tinejdžera bi radije lenstvovala. - O, vrednica je to. Ebi se pitala kako bi se Fija osećala kada bi Džordžija rasklopila dasku za peglanje nasred paba. - Pa, gde da stavim Frenkove stvari? - Tamo, pored kamina. Biće gotovo do sutra uveče. Ebi, možeš li da staviš nalepnicu? Ebi je uzela kotur samolepivih etiketa, napisala na jednoj Frenkovo ime i zalepila je na kesu. - Moraćeš da radiš danju i noću ako se ovo nastavi. Fija je gledala kako Džordžija završava košulju, pažljivo je kaci na vešalicu i uzima sledeću iz korpe kraj svojih nogu. - O, znam čija je ta! Džordžija je strasno zagrlila zgužvanu košulju. - Ešova, naravno. Njegovo telo ju je nosilo na sebi. Ova tkanina je bila u fizičkom dodiru s njegovim grudima. - Pomalo je zaljubljena u Eša - rekla je Ebi kao da se izvinjava. - Znam - odgovorila je zbunjeno Fija. - Zapravo, svi u selu znaju. - Nije to „pomalo” - Džordžija je obmotala rukave košulje sebi oko vrata, pa je počela da pleše s njom uz muziku sa radija. - To je prava ljubav. - Jednostrana - podsetila ju je Ebi. - Eš nije zainteresovan. - Zasad. Osvojiću ja njega, pameću i šarmom, i svojom veštinom peglanja. Fiju je ovo zabavljalo. - Pa on i ne izgleda nešto naročito. Ne bi smeo da bude probirljiv. - Baš tako. - Džordžija je žustro klimala glavom. - To sam mu već rekla.


BalkanDownload

Siroti Eš. Ebi se pitala kako bi se osećao kada bi znao kako se ovde razgovara o njemu. - Mislim, koga on to čeka? - ljutila se Fija. - Andželinu Džoli? - Nadam se da ne. Jer i ako se ona pojavi - rekla je Džordžija - boriću se za njega. - Andželina Džoli je mišićavija od Ramba - nije izdržala Ebi. - Pobedila bi te. Dok je čekala u autu, Klio je zaključila da Kejsi Kruger nije baš patio za njom. Večeras je imao društvo. Kada je završio davanje autograma posle predstave, uhvatio je za ruku ženu koja je dotad čekala u senci. Upravo ju je vodio ka kolima. - Zdravo, Klio, kako si? Večeras imam i društvo. Plavokoso društvo, naravno. A i nešto je starija nego što bi se očekivalo. Klio je diskretno pogledala ženu dok su se smeštali na zadnje sedište. Pretpostavila je da joj je tridesetak godina. Primetila je i duboki dekolte, spektakularno poprsje, ogromne nokte. Definitivno privlačna. Jasno je da je Kejsijeva nova prijateljica bila najlepša u gomili žena koje su se večeras okupile oko ulaza za izvođače. Osim toga, Klio je nije primetila ranije. Možda je večeras sedela u prvom redu pa ju je Kejsi primetio za vreme predstave. Možda je nekoliko puta uhvatio njen pogled, pa joj je namignuo i nasmešio se diskretno joj stavivši do znanja da će, ukoliko poželi da ga sačeka posle predstave, imati sreće. Sigurno je to radio stotinama puta. Žena je uhvatila njen pogled u retrovizoru i nasmešila se. Ljubazno, prijateljski. Klio se smesta postidela. Otkud joj pravo da sudi o njoj? Možda je Kejsijeva stara prijateljica. Možda se poznaju godinama, možda uopšte nije njegova obožavateljica. Kejsi se oglasio pre nego što su stigli do periferije Bristola. - Možemo li da stanemo kod onih radnji tamo? Kod diskonta pića?


BalkanDownload

- Naravno. Kakva škrtica. - Nije da sam cicija - dodao je Kejsi - nego u hotelu vrlo mnogo naplaćuju poslugu u sobi. Klio se zaustavila kod ulične svetiljke, a on je dotakao pratilju po butini. - Vraćam se za dva minuta. Šta bi želela da piješ, ovaj...? - Zovem se Marija. Volela bih belo vino, hvala. Novozelandski sovinjon, ako ga imaju. Kejsi je klimnuo glavom i izašao iz auta. Klio je kroz izlog videla da u diskontu pića ima mnogo mušterija i da se pred kasom otegao red. Pa dobro. Nije na njoj da zapodeva razgovor s „prijateljicom” Kejsija Krugera. Samo, da li je moguće da je on zaista odmerio sve žene u prvom redu partera, odabrao ovu i ubedio je jednim namigivanjem da provede noć sa njim? Marija se oglasila sa zadnjeg sedišta. - Kakav je taj hotel? Prilično lep, nadam se. - Stvarno mnogo lep. - Klio se okrenula pobočke na sedištu, ne propustivši da primeti da žena ne nosi burmu. - Starinski i kićen. I park oko njega je divan. Odgovorila joj je zavereničkim osmehom. - Ne verujem da ćemo se mnogo šetati po parku, zar ne? Na to nije imala ništa da doda. - No, eto, hotel je vrlo lep. - Mada je sobna usluga skupa - primetila je Marija. Stvarno je simpatična. A Kejsi, još uvek zauzet biranjem vina, biće odsutan još neko vreme. Klio je mahnula glavom ka diskontu. - Je li ovo prvi put da ste ga gledali u predstavi? - Koga, Kejsija? Ma nisam gledala predstavu. Ne podnosim mjuzikle. Koliko dugo se ti baviš ovim poslom? - glatko je promenila temu.


BalkanDownload

- Tri godine. - Je li zabavno? Ili je dosadno? - I jedno i drugo pomalo. - Kao i sviki drugi posao, znači. - Ima dobrih i loših strana. - Klio se pitala čime se bavi ova žena. - Živiš ovde, u Bristolu? - Zapravo ne. Živim nedaleko od Kejsijevog hotela. To je selo po imenu Čenings Hil... - O, znam to mesto! - Stvarno? - Kejsi je stvarno dobro izabrao; bila je desetak godina starija od devojaka s kakvima je obično izlazio, ali zaista simpatična. - Jesi li bila u Grmu zelenike? Marija je odmahnula glavom. - Poznavala sam nekoga ko je tamo živeo. Zvao se Laventura. Gospode, nije valjda još jedna. Postoji li iko ko njega ne poznaje? - Džonija - rekla je Klio. - Ne, Lorensa. - O! Džonijevog tatu! - To je bilo mnogo bolje. - Otkuda poznaješ Lorensa? Marija je slegnula ramenima. - Družili smo se. - Bio je fini čovek. Svi su ga voleli. - Klio naglo ućuta; možda žena nije čula. - Ovaj... ne znam jeste li čuli, ali, nažalost, Lorens je preminuo pre nekoliko meseci. - Da - klimnu Marija glavom. - Znam. Klio je bilo na vrh jezika da upita zna li i kako je umro, ali ju je sprečilo nešto na Marijinom licu.


BalkanDownload

Počelo je da joj sviće.... polako... polako... Zaboga. Za trenutak su se gledale u oči. Na kraju je Marija nakrivila glavu, - Bila sam tamo, jeste. - To si bila ti...! - Klio nije mogla da poveruje koliko je sporo ukapirala. - Dragi stari Lorens. Nije nimalo patio. - Mariji su oči poigravale. - Mada, grdno me je isprepadao. Kejsi je stigao na red pred kasom i pružao je kreditnu karticu. - Mislila sam da si ti obožavateljka! - Obožavateljka Kejsija Krugera? Pobogu, ne! - Marija se maltene uvredila. - Uopšte ne volim tu vrstu muzike. Osim toga, obožavateljkama se ne plaća. Imala je pravo. Klio je očajnički želela da pita za novac. Koliko će joj Kejsi platiti za ovu noć? Prilično dobro, verovatno, iako se odlučio da piće kupi u diskontu. Ali ne, to svakako nije mogla da pita. Odlučila se za drugačiji pristup. - Pitali smo se hoćeš li doći Lorensu na sahranu. Marija je odmahnula glavom. - Bila sam pozvana. Rado bih došla, stvarno. Lorens mi je bio redovna mušterija i bio mi je stvarno drag. Ali to bi izazvalo pometnju. - Pa i bi. Ko te je pozvao? - Lorensov sin. Džoni. - Znači, poznaješ ga? - Ne, telefonirao je. Posle razgovora sa islednicima. Zvučao je vrlo ljubazno - Marija se zainteresovala. - Da li je stvarno tako dobar? Klio se zamislila. Ovakav razvoj događaja nije mogla ni da zamisli. - Ima svojih trenutaka. I dobrih i loših. - Ali lep je, je li? Na tatu?


BalkanDownload

- Nije loš - neodređeno je rekla Klio. - S druge strane, mnogi ljudi misle i da je Kejsi Kruger izvanredan. Laknulo joj je kad je videla Kejsija kako dolazi, noseći najlon kese u obe ruke. - Uf, izvinjavam se. Trajalo je duže nego što sam mislio. Kese su zveckale dok je ulazio u auto. - Morao sam da podelim silne autograme. - U redu je. Pobogu, koliko toga je kupio? Mora da ima bar deset flaša. - Mislio sam da je najbolje da se dobro snabdem. Da li i ti mrziš kad ti ponestane pića? Najzad se smestio i zavodnički stegao Mariju za koleno. - Pa, nama se to neće desiti, zar ne? Sjajno ćemo se provesti, lutko! Odmah je odvrnuo poklopac s flaše viskija. Klio je pokrenula motor. Za trenutak se pogledala s Marijom u oči. Gospode, zamisli da moraš da ispunjavaš seksualne zahteve nekom od koga ti je muka. Bilo joj je teško i da misli o tome. Koliko god platio Mariji, to svakako nije dovoljno.


BalkanDownload

Poglavlje 34.

- Izvoli. Prijatno! - kad je Fija spustila tanjir na sto ispred njega, Eš je uhvatio nagoveštaj nekog finog parfema. - I ne zaboravi, ovo ja častim. Dobio je tanjir špageta bolonjeze. Na takvu izjavu bi obično reagovao šalom, ali kao i obično pred Fijom je bio spetljan i jezik mu se vezao u čvor. Za promenu da i on nekad oćuti. Bolje ne pominjati da su ga ovi špageti bolonjeze koštali sto dvadeset funti. Bila je sreda, vreme za ručak. Fija i njen siroti drug Aron Dobrica bili su sinoć u Kolston holu, s njegovim kartama, i do sada mu je sedamdeset tri puta rekla da je to bio najbolji koncert na kome je ikada bila. Dobro, možda baš ne sedamdeset tri puta. Ali svakako je bilo bolno. - Znaš, bio je prosto...fantastičan - Fija je odmahnula glavom, puna divljenja prema Ričardu Milsu, njegovom talentu, izgledu i glasu. Eš se pitao kako bi se osećao kad bi čuo da to govori za njega. - Ruke me još uvek bole - pružila je ruke da pokaže. - Dlanovi me peku od silnog tapšanja. Silom se nasmešio, pazeći da slučajno ne zamisli te tople ruke kako lutaju njegovim telom... ne, ne, to je uzaludno mučenje, ne sme da misli na to, ona bi verovatno odskočila obuzeta gađenjem, i pobegla vrišteći. - Aron je još na sedmom nebu. Danas mi je već triput telefonirao! - Fino. Baš... fino. Eš je namotao špagete oko viljuške, prineo ih ustima i nagnuo se napred... uspevši da uhvati zubima jednu jedinu špagetu, a ostale su se razmotale i


BalkanDownload

popadale nazad u tanjir. - Sranje - zgrabio je papirnu salvetu i počeo da briše sos s košulje. - Imaš malo i na bradi - pomogla mu je Fija. - Oh. Hvala. - I na uvetu. - Ah - prokleti, podivljali špageti. - E pa, sad moram da se vratim na posao - Fija se veselo okrenula i otišla u kuhinju, pevušeći neku od arija koje je Ričard Mils sinoć izvodio. Eš je uzdahnuo i spustio upotrebljenu salvetu. Da li je ovo najniže što čovek može da padne? Jer ako jeste, možda je vreme da pozove neko društvo za pomoć gubitnicima. Zdravo, moje ime je Eš Peri Džons i kad sam na poslu uvek sam zabavan, pametan i divno rečit a da se uopšte ne trudim... imam hiljade i hiljade obožavalaca koji slušaju moju emisiju svakog jutra jer znaju da ću ih zabaviti i ulepšati im dan. A van posla sam potpuni kreten. Kad rešiš da raščistiš kuću, pa odvučeš tri vreće kojekakvih sitnica na tavan, problem je što nikada ne možeš prosto da ih spustiš tamo pa se vratiš. Kad si već na tavanu, uvek nekako primetiš nešto što nisi videla godinama i to ti odvuče pažnju. Klio je sedela prekrštenih nogu, naslonjena na balu ćebadi. Provela je na tavanu već dobra dva sata. Razgledala je kofer pun tatine omiljene odeće. Bilo je užasno što je ostala bez mame kad je imalo jedanaest godina, ali je znala da ima sreće što joj je ostao divan nežan otac, koji joj je bio i otac i majka i koji je uspeo, uz Ebinu pomoć, da je provede kroz odrastanje. Jednog dana će imati snage da pokloni njegove stare vunene džempere i izbledele karirane košulje nekoj dobrotvornoj ustanovi, ali ne još.


BalkanDownload

Potom je razgledala kartonsku kutiju s knjigama koje je obožavala kao dete; to nikada neće otići nikuda jer je nameravala da ih jednog dana čita svojoj deci, hteli oni da slušaju ili ne. U sledećoj kutiji su bile slagalice; to bi stvarno mogla da pokloni. Deca rođena u dvadeset prvom veku sigurno neće hteti da se igraju time. Pregledala je i metalnu kutiju s majčinom bižuterijom, kutiju za cipele sa starim razglednicama i kutiju punu iškrabanih školskih svezaka i svedočanstava. Prelistala ih je i zapljusnula su je sećanja... i to ne baš lepa. Gospodin Eliot je napisao: „Kad bi Klio obraćala više pažnje na istoriju a manje na dečake, mogla bi nešto da postigne.” Gospođa Barlou je zabeležila: „Klio pokazuje entuzijazam na teniskom terenu.” To je bio učtiv način da se kaže kako nije u stanju da prebaci lopticu preko mreže, ali da ume da je podigne. A gospođica Hajns, nastavnica matematike, primetila je da „na času lako gubi pažnju, obično sopstvenom zaslugom”. Što je bilo prosto pakosno. Nije ona kriva što nije umela da se snađe s kvadratnim jednačinama. Uostalom, na kraju je pravda pobedila. Dve godine posle ovog svedočanstva gospođicu Hajns je zaustavila policija i kaznila je zbog nepažljive vožnje. Sedela je za volanom samo u satenskom korzetu, halterima i čarapama. Joj, stopalo joj je utrnulo. Klio se promeškoljila, sagnula i mašila se sledećeg svežnja fotografija u velikom sanduku. Time se bavila već ceo sat. Njen otac nikuda nije išao bez foto-aparata. U detinjstvu ju je neumorno slikao i tada se često ljutila zbog toga. Bilo joj je neprijatno i stidela se da bude fotografisana. Ali posle gotovo dve decenije stid je izbledeo i bilo joj je drago što je to radio. Na slikama je ostao zabeležen svaki detalj života u selu i bilo je divno videti kako su ljudi izgledali pre toliko godina. Listajući fotografije naišla je na jednu gde ima duge šiške koje joj nisu dobro stajale i prikazuje svoje nove žute farmerke u bašti iza kuće. A evo i slika snimljenih na seoskom vašaru...


BalkanDownload

evo Velša Maka dok je još imao kosu... ovo je Glinis iz radnje, nosi beli sako i pantalone i visoke štikle koje tonu u zemlju dok stoji za štandom gde se nabacuju obruči. Listala je dalje i naišla na sliku sa Ebi i Tomom, bili su tako mladi i zaljubljeni, i jednu na kojoj je Glinisin muž Hju, zagrejan i pripit, ispred šatora s pivom. I - ha! - evo Džonija u pozadini, u farmerkama i prugastoj majici, ludira se s drugovima ispred štanda za gađanje lopticama. Potom opet ona - o, zaboga - u hula suknjici kućne izrade i sa papirnim cvećem u kosi, spremna za maskenbal. Zatim opet Džoni, pružen u travi, hrani čipsom vikarovog malog lajavog terijera. Pa zatim Hju, sklupčan u stolici i već u dubokom snu, blaženo nesvestan da mu male sestričine veselo sipaju po kosi bele rade i vlati trave. Smešila se gledajući slike. Na sledećoj je bio Vejn Karter, koji je oduvek važio za seoskog „divljeg dečka”; kezio se u objektiv držeći kriglu piva. Kosa mu je bila ofarbana u crno i želatinom učvršćena u agresivne šiljke. Nosio je majicu sa Seks pistolsima, namerno pocepanu tako da se vidi minđuša na bradavici, od koje je u ono vreme čitavo selo bilo užasnuto. Sad radi kao knjigovođa. Zazvonio joj je mobilni telefon. Javila se. - Zdravo, ja sam - srce joj je naglo ubrzalo; odmah je prepoznala Džonijev veseli glas. - Kakva slučajnost. Upravo gledam tvoju staru sliku! - Trgla se i požurila da objasni: - Na kojoj deluješ sasvim nedužno. - Kako izgledam? - Imao si i lepše frizure. - A kako ti izgledaš? - Sjajno, naravno. Nasmejao se. - Slušaj, sećaš se da ti se dopala moja nova trpezarija? - Ovaj... da. Kada joj je prošle nedelje pokazivao kuću, oduševila se nijansom koju je


BalkanDownload

odabrao za zidove: bogata, baršunasta žuta, kao topaz. - Upravo sam sređivao krš u garaži pa sam našao kantu od deset litara te boje. Znam da smo kupili previše, ali nisam znao da je baš toliko ostalo. Pominjala si kako nameravaš da preurediš dnevnu sobu, pa sam hteo da te pitam hoćeš li je. - Divno, hvala! Deset litara kvalitetne boje, potpuno besplatno? Ko bi to odbio? - Ako si kod kuće, mogu da ti donesem. - Na tavanu sam. Mnogo je lakše popeti se ovamo nego sići, pa ćeš morati da me pričekaš koji minut. Ali vrata su otključana. Džoni nije oklevao. - U tom slučaju, ostani tu gde si. Dolazim.


BalkanDownload

Poglavlje 35.

Tri minuta kasnije Klio je čula kako se vrata otvaraju i zatvaraju, potom korake na stepeništu. Provirila je kroz otvor na podu tavana. - Gde je boja? - Ostavio sam je u hodniku. Šta radiš tamo gore? - Gledam stare stvari. Klio je ispustila fotografiju koju je upravo držala i posmatrala je dok pada i okreće se kao list. Džoni ju je uhvatio i zagledao se u sebe ispred štanda za gađanje lopticama; odmahivao je glavom. - Bilo mi je četrnaest godina. Pogledaj me na šta ličim. Osmehnuo se, pa se popeo na stolicu postavljenu ispod tavanskog otvora odakle se lako i sa impresivnom spretnošću domogao tavana; pogledao je oko sebe: - Imaš dosta stvari za razgledanje. - Zato sam već tako dugo ovde. - Sasvim te razumem. Ovde je baš lepo. Udobno. - Mislim da imam problem. Ne umem ništa da bacim. Sagnula se da izbegne kose grede i sijalicu pa je pošla ka mestu gde je domaločas sedela. Potapšala je smotano ćebe kraj sebe. - Hodi da vidiš slike. Ne usuđujem se da odnesem ovo dole; posle to nikada neću vratiti ovamo. - Dođavola, ne mogu da poverujem. Velš Mak sa kosom! Klio je bila zadovoljna što i on uživa u fotografijama. Sledećih pola sata


BalkanDownload

prosto je proletelo. Možda Džoni i ona i nisu bili drugovi u tinejdžerskim danima, ali su poznavali iste ljude. Džoni je oduševljeno uzvikivao kad god prepozna neko mesto ili događaj iz prošlosti; imali su zajedničku prošlost mada su živeli odvojene živote. Bilo je tu Božića, logorskih vatri, školskih priredbi, utakmica... - Evo tvoje tetke Džin. Džoni je dohvatio fotografiju koja je ispala iz svoje kesice. Snimak je bio stariji od onih koje su dosad gledali, na njemu je Džin bila sasvim mlada, dvadesetak godina, i još je bila zdrava i puna života. U ružičasto-zelen oj haljini, s cvećem u dugoj crnoj kosi, sedela je, nasmejana, na kapiji i držala malo klempavo kuče. Klio je osetila da joj se želudac grči od čežnje za tom divnom tetkom koja je posle nepovratno nestala. - Pogledaj je samo - divio se Džoni. - Baš je bila lepa, je li? U ono vreme. Klio je klimnula glavom. - Kakve oči - odmakao je fotografiju da je pogleda poizdalje, a onda se zagledao u Klio. - Ličiš na nju. - Znam. - Hej, stani, nemoj da plačeš. - Džoni ju je uhvatio za ruku. - Šta je bilo? Uspomene su nadirale kao bujica. Klio se setila onog groznog popodneva kada je tetka Džin, jedva se držeći na nogama kao i obično, rekla: „Hej, dušo, gledaj nas samo, baš ličimo, je li? Ti i ja?” Pre nego što je Klio stigla da se odmakne, zagrlila ju je i glasno je poljubila u obraz. - Bićeš ista ja kad porasteš! Kad imaš dvanaest godina, to ne zvuči nimalo veselo. Klio od tada nije uspevala da zaboravi tu rečenicu. Možda je bilo glupo, ali godinama ju je morio strah da će jednog dana postati ista kao tetka Džin. - Evo - Džoni joj je palcem obrisao suze. - Nemoj plakati. Izvini. - U redu je, dobro sam.


BalkanDownload

Mora da je to od hormona. Klio je duboko uzdahnula i smirila se. On sigurno misli da je totalna ludača. - Sigurno nije bilo lako odrastati s takvom tetkom. Dok je to govorio, blago ju je potapšao po leđima. Danas nije stavio losion posle brijanja, ali je odisao čistim prirodnim mirisom muškarca koji je, ako je to moguće, bio još privlačniji. - Nema potrebe da se stidiš nje. Klio je klimnula glavom. - Ipak, umelo je da bude neprijatno. Nikad nismo znali šta će sledeće uraditi. Ramena su počela da joj se opuštaj u dok ju je Džoni gladio po leđima kružnim pokretima. - Bilo me je sramota što je se stidim. Ima li to ikakvog smisla? Svima nam je donosila neprijatnosti i želela sam da nekuda ode. A bila sam i potpuno isprepadana, jer ako se to moglo desiti tetki Džin, otkud sam znala da se neće desiti i meni? - Niko te ne krivi što si se tako osećala - Džonijev glas je delovao umirujuće. I dalje nije mogla da se navikne na to da on može da bude tako ljubazan prema njoj. - No, eto - pružila je ruku ka sledećem paketu fotografija. - Na kraju mi se želja ispunila. Otišla je, zauvek. Džoni je klimnuo glavom. Nije trebalo reći ništa više. Tetka Džinina jetra je junački izdržala još nekoliko godina. Teturala se iz jedne u drugu alkoholičarsku krizu sve dok na kraju nije podlegla cirozi jetre. Imala je četrdeset godina kad je umrla; Klio je imala osamnaest. - E, ovo se zove stil - rekao je Džoni menjajući temu. Klio je ugledala svoju fotografiju s trinaestog rođendana, na kojoj ponosno seče tortu u obliku zvezde ukrašenu raznobojnim bombonicama; očito se veoma ponosila svojom ljubičastom bluzom naboranih rukava i zeleno-


BalkanDownload

ljubičastim kariranim prslukom. - Ne smem ni da zamislim šta sam nosila uz to. Na slici je stajala iza stola pa se nije videlo, ali jasno se sećala narandžasto-smeđih platnenih pantalona. No dobro, on to ne mora da sazna. - Aha! - Džoni se zagrcnuo od smeha kad se na sledećoj fotografiji ukazala i ta prokletinja. - Dobro, dobro, nisi ni ti uvek bio skockan. Žurno je prelistala sledeću gomilu i našla njegovu sliku s maskenbala na letnjem vašaru. Imao je deset ili jedanaest godina i bio je u tamno-smeđim helankama i smeđem džemperu s rol-kragnom, a na glavi je imao šešir ukrašen snopovima zelenih grančica. Klio se zagledala u sliku. - Helanke. - Bio sam drvo. - S transvestitskim sklonostima. - U poslednje vreme ih sasvim dobro obuzdavam. - Izgledao si urnebesno. - Ali sam osvojio treće mesto. I knjigu kao nagradu - zastao je. - I smeo sam da zadržim helanke. Klio je glasno zastenjala kad je na sledećem snimku ugledala sebe kako jede šećernu vatu; sva je bila umazana ružičastom lepljivom smesom oko usta, a i kosa joj je bila nakićena. - Gle na šta ličim ovde. - O, ali vremenom si se popravila. - Džoni se smešio. - Zapravo, prilično dobro si ispala. - Umukni. Klio se trgla kad je shvatila da je Džonijeva ruka, ko zna zašto, još uvek


BalkanDownload

na njenim leđima. - Ne primaš baš lako komplimente, je li? Ali to što sam rekao je tačno. Dosad joj je baš dobro išlo. Nadala se da on ne oseća koliko joj srce snažno lupa. - Možda zavisi od toga ko ih daje - pokušala je da zvuči opušteno. - Ti si divna devojka. To je činjenica. Veruj mi - njegove zelene oči su blistale - ipak sam ja umetnik. Ha, pre će biti umetnik u prevarama. Uprkos takvim mislima, osetila je da joj telo reaguje na njegov glas, na njegovu fizičku blizinu, na topli dodir njegove ruke na vratu. Nije mogla da se odmakne. Nije se uopšte ni micala. - Slušaj me - Džonijev glas je postao mek. - Ozbiljno ti kažem. Mislim da nemaš pojma koliko si privlačna. Ne bi mogla da mu odgovori ni da joj život zavisi od toga. - Ozbiljno - Džoni je klimao glavom. - I ja sam to tek sad shvatio, ali mislim da znam i zašto. - Zašto? - uspela je da progovori nekakvim promuklim šapatom. - U redu, prvo da te pitam nešto. Šta vidiš kad pogledaš u ogledalo? Slegnula je ramenima. - Sebe. - Mislim da to nije tačno. Mislim da svaki put vidiš tetku Džin. Kao da ju je tresnuo u stomak. Osetila je da je oči peku. Uhvatio ju je potpuno nespremnu. Klio je krila ta osećanja duboko u sebi, vrlo dugo, i niko drugi nije ih naslutio. Pa ipak, samo na osnovu njene reakcije maločas, Džoni je intuitivno pogodio sve. Znao je da ona, kad god pogleda sopstveni odraz, celim svojim bićem žali što ima iste obrve kao tetka Džin, istu bradu kao tetka Džin, iste pegice... Jedino što nije bilo isto kao kod tetke Džin bio je mali beleg u obliku suze


BalkanDownload

ispod desnog oka. I sposobnost, hvala nebesima, da odbije kad joj ponude još jedno piće. - Ne moraš da brineš - nastavio je Džoni. - Ti nisi kao ona. Imao je pravo. Bilo je vreme da ostavi taj strah iza sebe. Klio se opustila. - Znam - rekla je. On je zastao, a onda se namrštio. - Znaš, imam to užasno osećanje... o bože, jesam li ti se rugao zbog nje kad smo bili deca? Dakle, seća se. Posle svih ovih godina. Klio se tužno nasmešila. - Možda. - Gospode. - To su bile samo dečje gluposti. Svakom se rugaju zbog nečega. Ako ti je neka uteha - dodala je - nisi bio jedini. Džoni je uzdahnuo. Izgledao je užasnuto. - Nikakvo čudo što si me mrzela. Oprosti. Klimnula je glavom. - Stvarno mi je žao. - Dobro, dobro - nasmešila se - ne moraš da mi se ulaguješ. - Čini mi se da bi trebalo. - Onda dobro. Samo napred. - Oprosti mi, bio sam potpuni idiot. Žao mi je, žao mi je. - To je dosta. Sad možeš da prestaneš. Da li joj se to samo čini ili se on zaista primakao malo bliže? - Šta da prestanem? - Da se izvinjavaš. - A, to. Izvini.


BalkanDownload

Sada ju je definitivno zavitlavao. Ako se sada primakne i poljubi je, Klio je znala da će mu uzvratiti. Prošli put, u autu, nije se desilo. Ali sada su bili na samoj ivici sledećeg koraka. Sva se naježila od miline; želela je da se to desi i nije mogla još dugo da čeka. Ovde na ovom polumračnom prašnjavom tavanu punom paučine činilo joj se da će on konačno preći na stvar. Ona ga neće sprečavati. Dobro, to možda nije neko naročito romantično mesto ali... Tiii-ti-tiiii, ti-ti-ti-tiiii! Klio se ukočila. Ponekad, samo ponekad, prosto poželiš da mobilni telefoni nikad nisu izmišljeni. Džoni joj je šapnuo na uvo. - Možeš da se ne javiš. Jeste bila u iskušenju, ali danas, od svih dana, to nikako nije smela. - Moram. Jedan vozač se razboleo, pa sam na kućnom dežurstvu. Klio se trgla kad je na ekranu ugledala ime Gundavog Grejama. Stegnuvši palčeve, pritisla je dugme i javila se: - Zdravo, šta se dešava? - Don je definitivno zaradio trovanje hranom. Ne može da ide u Edinburg. Mušterije treba pokupiti kroz četrdeset minuta pa ćeš morati da požuriš. Grejam je govorio veoma užurbano. Srce joj se steglo. Nije bilo smisla da se raspravlja, niti da pokuša da se izvuče. Imala je posao koji treba obaviti i kraj priče. - U redu, nema problema. Džoni ju je pažljivo pogledao. - Posao? - upitao je tiho dok je još razgovarala. Klimnula je glavom. - Šteta - promrmljao je on. Što je zapravo bilo neviđeno ublažavanje situacije. - Gde su klijenti? - upitala je Klio. - U hotelu Meriot. Šta god radila nikako nemoj da zakasniš, oni baš rado zanovetaju. Meriot je bio hotel s pet zvezdica u samom centru grada, a to je u ovo


BalkanDownload

doba dana značilo da ima otprilike pet minuta da se očisti od prašine i obuče uniformu. Klio se s mukom podigla na noge; nije se usuđivala ni da pogleda Džonija. - Krećem - rekla je u telefon.


BalkanDownload

Poglavlje 36.

Nije baš bio Kolston hol, ali ovako na brzinu samo je to uspeo da organizuje. Ponekad prosto moraš da iskoristiš ono što imaš na raspolaganju. - Dobio sam još dve karte - rekao je Eš. - Za Madam Baterflaj, u utorak, u pozorištu u Kliftonu. - Ti to ozbiljno? - Fija je sva sinula. - O bože, to mi je omiljena opera! Tako je i mislio. Pre nekoliko nedelja Frenk mu je sa uživanjem saopštio da Fija ne sluša njegovu radio-emisiju, nego da stalno sluša „onu Madam Baterflaj”. - To je putujuća predstava. Trebalo bi da budu prilično dobri. - To je fantastično. Eše, mnogo ti hvala, ti si stvarno divan! A ne, neće ponovo nasesti. Dobričina Aron će ubuduće morati da se snalazi sam. Ovoga puta će biti odlučan. - Znaš, treba da napišem prikaz za radio, zato smo i dobili karte. - Oh. Fiji se lice smesta promenio. Na njega je to delovalo kao nož među rebara. - O, razumem. - Ali ipak je to Madam Baterflaj. Usta su mu se osušila; pa, neće pasti na kolena i preklinjati je da pođe s njim. Ipak, videlo se da je imala nešto drugo u planu. Oklevala je; jasno se videlo da se predomišlja. Srećom, prevladalo je lepo vaspitanje pa nije rekla nešto u stilu „radije bih samoj sebi odsekla stopalo nego što bih pošla u operu s debelim bezveznjakom kao što si ti”. Umesto


BalkanDownload

toga je uspela da se nasmeši. - E pa dobro, biće to divno - rekla je. - Hvala što si me pozvao. - Da. Eš se sve više ljutio na sebe. Kad mu se jednom jezik veže, nije bio u stanju ništa da kaže kako valja. - Nema na čemu - dodao je sa zakašnjenjem. Pobogu, šta mu je? Ovo mu je bila velika prilika: uspeo je da nagovori Fiju da izađe sa njim. Iako to nije pravi sastanak, a ona je pristala samo zato što inače više nikada ne bi dobila od njega besplatne karte. Uprkos svemu, Eš je ipak osećao nalet uzbuđenja i nade. Ovo možda nije mnogo. Dobro, svakako nije mnogo. Ali ipak je početak. Na televiziji su prikazivali nekakav veseli plesni aerobik i Ebi se pridružila vežbanju dok je usisivala tepih. Pojačala je zvuk da bi čula muziku i pored brujanja usisivača pa je igrala i pevala zajedno s instruktorkom, ne mareći što udara usisivačem u metalne noge daske za peglanje koja je već postala stalni element u dnevnoj sobi. I šta onda ako je bučna? Kad se Džordžija tek doselila, Ebi je neprekidno bila svesna njenog prisustva i trudila se da je ne probudi rano ujutro. No tepihe je trebalo usisati, ona je volela da peva svoje omiljene pesme, i ne može se stalno šunjati po sopstvenoj kući. Osim toga, skoro je podne. Džordžija bi već morala da se probudi. - Istegni, i savij, istegni i savij - vikala je instruktorka sa ekrana. - I pruži i savij i pruži i savij, istegnite kukove, tako je! Sad istegni i savij, i istegni, i savij i... - Aaah! - vrisnula je Ebi kad joj je neko dotakao rame. - Jao, izvini. Nisam htela da te prepadnem - videlo se da je Džordžiji iskreno žao; Ebi je utišala TV. - Mislila sam da si još u krevetu.


BalkanDownload

Ebi je pocrvenela; da li je izgledala kao potpuna budala? Da li joj je zadnjica prevelika? Da li joj se Džordžija smejala iza leđa? - Imam mnogo posla. Peglala sam noćas do tri sata. To su znali i da im ne kaže; neujednačeno kuckanje pegle i tiho mrmljanje televizije izbezumljivali su Ebi dok je pokušavala da zaspi. - Samo sam htela da ti kažem da izlazim. Treba da isporučim gotovo, preuzmem novo i svratim u štampariju po još vizitki, dakle neću se vratiti pre večere. - Dobro, važi. Da li je mnogo loše što se toliko obradovala; biće sasvim sama u kući, i to danas kad ima slobodan dan. - E da, nema više mleka, možda bi mogla da kupiš. Odoh ja! Vidimo se kasnije! Ebi se ugrizla za jezik dok je Džordžija pakovala ispeglan veš u kombi i odlazila. Eto šta je najviše izluđuje, potpuna nebriga i nedostatak uviđavnosti. U kuhinji je zatekla praznu flašu mleka od dve litre i praznu čašu u sudoperi. To su tinejdžeri. Znala je da bi verovatno trebalo da joj bude drago što se Džordžija uopšte potrudila da joj kaže da nedostaje mleka, jer inače bi to otkrila tek kada poželi da popije šolju čaja. Pa dobro, najpre će završiti spremanje, a onda će se presvući i otići do radnje. Pre nego što je ponovo uključila usisivač, Ebi je opet pojačala ton na televizoru. Plesni aerobik se završio, ali i samo usisavanje troši mnogo kalorija, zar ne? S obzirom na to da će biti sama kod kuće posle dužeg vremena i da je zbog toga čeka naročito prijatan dan, zaslužila je da se počasti - pogledaće da li kod Glinis ima krafni s karamelom. Ispod kauča je situacija bila kritična. Ebi je našla tri različite kesice od čipsa, nekoliko časopisa, svetlucavi ajlajner, sedam vešalica i neotvoreni voćni jogurt. Pošto je sve pokupila i usisala, primetila je da se neko upravo parkirao ispod prozora.


BalkanDownload

Osetila je nalet nervoze jer je prepoznala Dezov auto; između njih je još vladala blaga napetost, iako niko drugi to nije mogao da primeti. Isključila je usisivač i posmatrala Deza kako izlazi iz auta. Pa dobro, nema nikakvog razloga za nervozu. Svratio je da je pita može li da zameni smenu s nekim, to je sve. Viđaju se na poslu svakog dana i prošle su već nedelje otkako je poslednji put uopšte pomenuo... ono što se desilo. Prisilila je sebe da zvuči i ponaša se potpuno normalno; zaboga, do sada bi već trebalo da se navikla na to... Otvorila je vrata i veselo ga pozdravila: - Zdravo, Deze! Hajde da pogodim, Magda bi htela da radim u nedelju umesto nje da bi mogla da se naljoska na žurci kod komšija u subotu. - Ne. Dez je pošao za njom u kuću, provlačeći prste kroz crvenkastu kosu. - Samo sam morao da te vidim. Treba da razgovaramo. Jedva savladana strepnja sada se vratila punom snagom. - O čemu? Primetila je da mu poigrava jedan mišić na čelu. - Volim te. Usisivač joj je ispao iz ruke. - Šta? - Izvini. Ne mogu ništa protiv toga. Stalno mislim na noć koju smo proveli zajedno. - Pošao je ka njoj. - Pokušao sam, ali ne mogu da prestanem. Nikad ništa ovakvo nisam osećao, ni prema kome... - Deze, ja sam udata! - Znam, znam, ali on te ne voli toliko kao ja. Ne može toliko da te voli. Ebi, stalno te sanjam. Samo želim da budemo zajedno. Daj mi priliku i pokazaću ti. - Ne, ne, već sam ti rekla, to je bila samo ta jedna noć. - Grlo joj se stezalo od straha, ali bila je i uvređena. - Znaš zašto se to desilo, i više se nikada neće ponoviti, nikada.


BalkanDownload

- Slušaj, daj mi makar priliku. - Bio je očajan i nije se predavao. - Mogu da te usrećim, mogli bismo da živimo... - Šššššš! Ebi se ukočila i pružila ruku, naježena od straha. Na spratu je nešto zaškripalo. Ali kako je to moguće? Bila je sama kod kuće pre nego što je Dez stigao. Mora da je to slučajan zvuk, kao kad vodovodne cevi počnu da čangrću noću... Sranje, evo opet! Ovog puta je i Dez čuo. Osetila je stezanje u grudima i sva se preznojila dok se vrtela, pa onda izašla u hodnik. Na stepeništu nije bilo nikoga. Ni na odmorištu, koliko je mogla odavde da vidi. Ali senka na zidu tog odmorišta bila je sasvim prepoznatljivog, ljudskog oblika. Ebi se još nikada nije ponadala da ima provalnika u kući. Gospode, neka to na odmorištu bude neki zločinac, potpuno nepoznat čovek koji se popeo uz oluk i provalio u kuću... neka odnese sav nakit, i njenu kameru, i svu tehniku koju može da ponese. I pomoći će mu, ako treba. Glas joj je bio piskav od straha. - Ko je to tamo gore? Senka se pokrenula i začuo se glas. - Ja.


BalkanDownload

Poglavlje 37.

Ebi je zapanjeno gledala Džordžiju. Džordžija je gledala prvo nju, pa Deza koji je stajao na vratima dnevne sobe. - Deze, sad možeš da ideš - rekla je Ebi. Odmahnuo je glavom. - Žao mi je. - Mogu misliti - prostreli ga Džordžija pogledom. - Slušaj, nije ono što misliš. U glavi joj se kovitlalo toliko objašnjenja i izgovora da nije uspevala da izdvoji nijedan. - Ma je li? Stvarno? E, sad mi je lakše, jer po onome što sam videla izgleda da varaš muža sa šefom koji je zaljubljen u tebe. - Deze. Reci joj da to nije istina. Dez ju je gledao kao zec uhvaćen između farova. - Ali ćula je šta sam rekao. Istina je, ja te volim. - Napolje. Drhteći čitavim telom, Ebi je otvorila ulazna vrata. Pošto je Dez izašao, zatvorila ih je i ponovo pogledala Džordžiju. - Otkud ti uopšte ovde? Otišla si iz kuće pre dvadeset minuta. Videla sam da si se odvezla. - Jeste, slušaj, nisam te špijunirala, razumeš li? Džordžija je čvrsto prekrstila ruke, a ton joj je bio prkosan. - Prešla sam možda dva-tri kilometara kad sam shvatila da sam spisak


BalkanDownload

mušterija ostavila na krevetu. Na putu nazad pomislila sam da bih mogla da svratim u radnju i kupim mleko, da ne moraš ti. Mislila sam da dobro postupam - dok je govorila, silazila je niza stepenište lupajući nogama. -Onda mi je palo na pamet da se parkiram iza kuće, ušunjam se kroz zadnja vrata i ostavim mleko pored ćajnika, pa da se ti iznenadiš kada uđeš u kuhinju. Jer sigurno ne bi imala pojma ko ga je doneo i izgledalo bi kao da je dobra vila ostavila mleko! Tako sam i uradila, a ti si još uvek usisavala; nisi me uopšte čula kad sam ušla pa sam otišla gore da uzmem spisak. Zastala je da uzme vazduh i zaključila mnogo mirnijim glasom. - Tada je sve pošlo naopako. Izvini, ali kako sam mogla znati da će naići tvoj švaler? Ebi nikada u životu nije bila toliko zgađena. - Nije mi on švaler, nisi dobro... - Ma hajde, stvarno pokušavaš da me ubediš da nisam shvatila šta se dešava? Čitavog života gledam takve stvari! Moja mama ili vara onog sa kim je ili taj neko vara nju. Zato mi se i dopadalo što ste ti i tata tako srećni zajedno. Vi ste bili fini bračni par koji ne radi nikakve grozote. Sjajno mi je bilo što verujete jedno drugom. E pa, ispala sam glupača. Džordžijine plave oči, toliko nalik na Tomove, zračile su prezirom. - Jer uopšte niste takvi, zar ne? Potpuno si ista kao moja mama, varaš i lažeš i imaš tajne. Varaš mog tatu. To je tako... odvratno. - E, sad je dosta! - Ebi je podigla glas, obuzeta panikom. - Smesta prestani. Ja ne varam Toma i nisam odvratna! - Ma nemoj! Čula sam sopstvenim ušima... ti i tvoj šef ste proveli noć zajedno! - Džordžija više nije mogla da se zaustavi, - To znači da ste bili u krevetu, osim ako niste možda veslali po reci? - Ništa se nije desilo! Džordžija ju je zgađeno gledala. - Tata će biti očajan. O, bože.


BalkanDownload

- Možemo li da odemo u kuhinju? Ako ne bude sela, osećala je da će se srušiti. Pošla je tamo prva. - Sve ću ti objasniti, a ti ćeš me saslušati. Nisam želela da se išta od ovoga dogodi i uopšte nisam kriva. - Sve više zvučiš kao moja mama. - Ako je iko kriv - odvratila je Ebi - onda je kriva ona. Deset minuta kasnije Džordžija je znala sve. Mada je bila manje ljuta nego maločas, nije bila ni oduševljena. Iskreno, Ebi nije ni mogla da je krivi. Morala je da joj ispriča i ono zbog čega im je obema bilo neprijatno. Ljubili su se, da. U krevetu su bili. Ali bez seksa, bože, ne, nimalo seksa, ni slučajno. Strogo gledano, prevare nije bilo. Samo što Džordžija nije bila nimalo ubeđena u to. I dalje je delovala zgadeno, kao da je morala da odgleda čitavu užasnu scenu u punom koloru. - Dobro, a da si došla kući i na spratu zatekla tatu u krevetu s drugom ženom, to ti ne bi nimalo smetalo? - Smetalo bi mi, još kako, ali ovo se desilo samo zato što sam verovala da je Tom prevario mene. Bila sam rastrojena. I nisam ni pomislila da pozovem Deza. Ebi je bila ogorčena; kako da natera Džordžiju da joj poveruje? - Slučajno je telefonirao... a kada je shvatio u kakvom sam stanju, došao je ovamo. Ali nisam prevarila Toma. I on ne mora da zna šta se desilo te noći. Ja ga volim. Više od svega na svetu. I on voli mene. Srce bi mu prepuklo da sazna. - Nije ni primetila da zariva nokte sebi u dlanove. - Bilo bi najbolje da mu ne kažeš - preklinjala je. Džordžija je dohvatila pramen svoje kose i sad ga je uvijala oko palca, zatežući ga kao omču i ponovo puštajući. Nekoliko sekundi je ćutke gledala Ebi. - Bolje bi ti bilo da je to istina.


BalkanDownload

- Istina je. - Ebi je jedva disala od strepnje. - Nikada nisam želela da se išta od ovoga desi. - I šta ćeš sad sa šefom? - Ništa. Čula si šta sam mu ranije rekla. Dez zna da nisam zainteresovana za njega. Preboleće me. - Nadala se da će i Dez umeti da ćuti. Džordžija je neko vreme gledala u pod, a onda je podigla oči. - U redu, neću ništa reći tati. Ebi je osetila da joj stezanje u grlu pomalo popušta. - Dobro. Šta je tu dobro, upitala se. - Hvala - dodala je, mada je znala da Džordžija to ne radi zbog nje nego zbog Toma. Džordžija je slegnula ramenima potpuno istovetno kao Tom. - Uostalom, sad moram da idem. Čeka me posao. - Pošla je ka vratima, držeći ključeve auta. - Vidimo se kasnije. - Ebi je primetila flašu mleka kraj čajnika. - Hvala ti za mleko, to je stvarno lepo od tebe. Ovaj, šta bi želela za večeru? Reci mi šta ti se jede. Hoćeš šnicle? Ili one začinjene račiće s pirinčem? Šta misliš? Džordžija ju je sažaljivo pogledala. - Mislim da treba da naučiš pravilo broj jedan: ponašaj se normalno. Ako odjednom budeš suviše fina prema meni, tata će postati sumnjičav. - Izvini. Ovo je bila i korisna lekcija i pravi šamar. Ebi je pogledala u svoje ruke: još su podrhtavale. Stigavši do vrata, Džordžija se još jednom okrenula. - Može ono sa račićima.


BalkanDownload

- Napred... o, zdravo. Dez je pocrveneo kad je video ko mu je pokucao na vrata kancelarije. - Uđi, uđi - sačekao je da ona zatvori vrata za sobom. - Slušaj, strašno mi je žao zbog onog juče. Izgledao je kao da noćas nije ni trenuo. E pa, nije bio jedini. - Stalno mi to govoriš - odvratila je Ebi. - Moraš mi obećati da više nikada nećeš doći kod mene kući. - Obećavam. - Žalosno ju je gledao. - Šta je bilo s devojkom? - Neće ništa reći Tomu. Zasad. Ali sinoć je bilo stvarno... grozno. Ebi je potpuno neočekivano zajecala; napor koji je ulagala pretvarajući se da je sve normalno veoma joj je teško padao. Celo popodne je spremala večeru, potom je spremala kuhinju, pa ostatak kuće. Kad je Tom za večerom sasvim nedužno upitao zna li Ebi hoće li Dez ove godine biti u seoskom timu za kriket, Džordžija ju je tako ledeno pogledala preko stola da joj se želudac zgrčio od straha. Kako da izdrži takvu situaciju još nedelju dana... ili mesec... ili ko zna koliko? - Ne plači. Dez je žurno pretražio džepove, ali nije uspeo da nađe maramicu. Otvorio je fioku i izvukao papirnu salvetu. - Evo, uzmi ovo. - Ne mogu da p-poverujem da je saznala, i to na takav način. Ovo je pravi košmar. - Ebi je obrisala oči. - Rekla je kako je mislila da smo Tom i ja srećni zajedno, prosto ne može da veruje da sam uradila nešto takvo. Ona je skroz na njegovoj strani. - Hoćeš li da pričam s njom? - Bože, jesi li poludeo? Ni slučajno! Čula je šta si rekao, sve ono o... znaš... - Da te volim? Rekao sam to, i ozbiljno mislim. - Dez je ostao smiren. -


BalkanDownload

Ali neću reći Tomu. Neću mu reći ni za noć koju smo proveli zajedno. Šta god da se ubuduće desi, zavisiće od tebe. Ako čuje od nekoga, znaj da nije od mene. Možda je glupo što mu veruje? Ebi je zaključila da dovoljno dobro poznaje Deza i da ima poverenja u njega. On je častan čovek i neće je izdati. - Moraćemo da nastavimo kao da se ništa nije desilo. Pitala se da li je to moguće, ali kakvog izbora imaju? - Pomislila sam da dam otkaz ovde, ali onda bi se svi pitali zbog čega, a ja ne mogu da smislim nikakav razlog. - Baš dobro. - Dez je odmahnuo glavom. - Ne želim da odeš. Prebrodićemo ovo, videćeš.


BalkanDownload

Poglavlje 38.

Nije nimalo smešno. Kao da nije dovoljno nervozan i bez toga. Jao, jao, Samo polako, diši duboko. To je to, udahni, izdahni, biće sve u redu... Jao. JAO! Jaooooooo! Eš je ugledao svoje lice u ogledalu i ščepao vrata tuš-kabine da bi se pridržao. Izgledao je kao Kvazimodo. Debeli, bledi, bedni Kvazimodo. Zapravo, još gore od toga jer je na svim slikama koje je ikada video, Kvazimodo barem bio obučen. Polako, pedalj po pedalj, Eš je izašao iz tuš-kabine sav pogrbljen, kao pravi neandertalac. Vlada je odavno uvela upozorenja o štetnosti po zdravlje na svakoj paklici cigareta i uz svaku reklamu za alkohol, ali da li je toj prokletoj vladi ikada palo na pamet da stavi upozorenja i na boce sa šamponom? Upozorenje: ako ispustite bocu pod tušem i sagnete se da je podignete, možete ozbiljno narušiti svoje zdravlje. A o tome koliko to može ugroziti vašu gipkost da se i ne govori. I to je moralo da mu se desi baš danas, manje od četiri sata pre polaska na najvažniji sastanak u životu. U pola osam treba da navrati po Fiju u Grm zelenike, da je odveze u Bristol i da sedi kraj nje tokom dvočasovnog izvođenja Madam Baterflaj. Čitav dan je brojao minute koji još treba da prođu, a od silnog uzbuđenja nije mogao ništa ni da jede. E pa, bar neko je morao da bude uzbuđen. Sinoć u pabu, Tom je predložio


BalkanDownload

da se skupe i odu večeras da pogledaju novi film o Džejmsu Bondu. Fija je baš tada skupljala tanjire s njihovog stola. - Ooooo, obožavam Džejmsa Bonda! Mogu li i ja sa vama? Eš se užasnuo. - Ali sutra mi idemo u pozorište, sećaš se? Fija, koja je očevidno zaboravila na to, uspela je da se osmehne. - O, da, tako je! A sad i ovo. Povrh svih ostalih problema, morao je da ušine leđa. Tipično. Jedva se nekako umotao u bademantil i pošao niza stepenice, vrlo polako. Svaki korak je bio prava agonija. Mada, ako nastavi da se kreće, možda će se stanje popraviti, možda će grč mišića popustiti ili čak proći. Posle dvadeset minuta bol je, nažalost, bio još gori. Osećao se kao da mu je Divovski Halk iz filma uhvatio kičmu u džinovske mengele i sada ih sadistički steže sve jače. Kad smo već kod sadista... Unapred svestan ishoda tog razgovora, Eš je ipak pokušao, iz čistog očajanja. - Žalim - rekla je dežurna sestra na telefonu. - Ako želite pregled, morate telefonirati između pola devet i devet ujutro. Nije zvučala kao da joj je zaista žao. Zvučala je kao da joj je najveće zadovoljstvo u životu da tera odrasle muškarce da plaču. - Ali nešto mi se upravo desilo s leđima. - Dođavola, bolelo ga je i od pričanja. - Jutros u pola devet bio sam dobro. - U tom slučaju, pokušajte da nam telefonirate sutra pa ćemo videti da li doktor može da vas primi. Baš je pogodila. Može samo da pokuša da telefonira. Jer u to vreme linija je obično bila zauzeta pošto su očajni bolesnici uporno zvali. - Meni doktor treba danas. Hitno je. - Eš je govorio kroz stegnute zube.


BalkanDownload

- Šta ako dođem u ordinaciju, mogu li da sačekam dok pregleda sve zakazane pacijente? - Ne budite smešni, to se ne može! Doktor je veoma zauzet - sestra se sad već iznervirala. - Sve je popunjeno. Ne možete tek tako da se pojavite ovde. - Ali treba mi doktor! - Možete li imalo da se krećete? Ili ste potpuno nepokretni? - Mogu da se krećem malčice, ali užasno me boli. A večeras imam sastanak, ti odvratna matora veštice. Kada si ti imala sastanak s nekim? - Ako možete da se krećete, možete i da sačekate do sutra. Ili, ako vam je baš toliko stalo da gnjavite ljude, pokušajte da odete u urgentnu službu. Mi vam ne možemo pomoći. Prosto da se čovek upita zašto se uopšte javila na telefon. Sad je još i prekinula vezu i uskratila mu zadovoljstvo da on njoj zalupi slušalicu. Tiho stenjući, Eš je odmileo do kuhinjskog ormarića u kome je držao lekove. Pretražio je neurednu hrpu lekova protiv kiseline u želucu, hanzaplasta i antiseptika, različitih inhalatora i sirupa protiv kašlja. Sredstva protiv bolova, gde su mu sredstva protiv bolova? Nije moguće da je sve potrošio a da nije primetio... ah, tu su, dva ibuprofena, to bi moralo da deluje. Bolje išta nego ništa, to će mu barem malo pomoći. Pola sata kasnije bol nije nimalo jenjavao. Onaj Halk sa mengelama nije odustajao. Bilo je već pola pet i znao je da neće moći da vozi. Pažljivo je razmotrio situaciju. Ako pozove taksi da ode u urgentnu službu, ko zna koliko će tamo čekati na pregled. Dakle to ne dolazi u obzir jer nema šanse da propusti ovaj izlazak, makar ga to ubilo. A kako stvari stoje, možda će ga i ubiti. Dobro, ne baš bukvalno; ali svakako će morati da zatraži pomoć da bi preživeo. Eš se vratio do ormarića s lekovima i nastavio potragu. Kapi za nos. Kotur flastera. Strepsils septolete. Riblje ulje u kapsulama veličine zrna grožđa; po pravilu se zaglave


BalkanDownload

negde u grlu i ostavljaju užasan zadah. Pilule protiv polenske alergije. Koldreks. Krema za sunčanje, stara najmanje tri godine... čekaj malo, koldreks? To sadrži i sredstvo protiv bolova, zar ne? Zagledao se u uputstvo na bočici. Sadrži paracetamol. Sjajno, paracetamol definitivno može da se kombinuje sa ibuprofenom. Poklopac bočice bio je napravljen tako da onemogući malu decu da ga slučajno otvore. Zato je odvrtanje zatvarača potrajalo i stajalo Eša dodatnog napora i bola, ali je neprestano duboko disao - bože, ovo mora da je gore od porođaja - i pošlo mu je za rukom da popije nekoliko velikih gutljaja leka. U pola šest je pozvao taksi, uzeo je još jedan mali gutljaj koldreksa i proveo petnaest minuta navlačeći bokserice, u čemu mu je pomogla veština nabacivanja obruča i žičana vešalica za odeću. Još jedno očajničko prekopavanje po ormariću za lekove otkrilo je nekakvu narandžastu tabletu, jednu jedinu, zaostalu od majčine poslednje posete; baš se oporavljala od zatezanja vrata, smanjivanja podočnjaka i liposukcije. Njegova majka, koja se pre šest godina preselila u Kejptaun, vrlo ozbiljno je shvatala plastičnu hirurgiju. Po njenom mišljenju, godina bez ijedne estetske operacije bila je prosto protraćena. Bila je i veliki potrošač sredstava protiv bolova. Eš je očajnički piljio u tabletu, pomoć mu je bila potrebna. No, pošto ipak nije budala, prvo je telefonirao majci. - Mama? Sećaš se onih narandžastih tableta koje si pila kad si bila ovde prošle godine? Za šta su tačno? - Zdravo, dušo! Pobogu, čekaj da vidim, narandžaste, narandžaste...? Jesu li ovalne ili okrugle? - Ovalne. - Sjajne ili mat? - Ovaj, sjajne. - O, znam, nešto na b... Pobogu, slušaj me samo, pamćenje kao švajcarski sir! A zašto pitaš, dušo?


BalkanDownload

- Ostala je jedna ovde. A ja sam se ušinuo - objašnjavao je Eš. - Baš je gadno. - O, pa samo napred, dušo, uzmi je. Meni posle operacije strašno koriste. A kako si inače? Jesi li uspeo da smršaš? - Ne - progutao je pilulu. - Jesi li razmišljao o liposukciji? - Zamisli, nisam. - Dobro, dobro, dušo, nemoj da mi se duriš, trebalo bi da probaš! Iz mene su izvukli litre masti! - Zdravo, mama. Eš je prekinuo vezu pre nego što je majka stigla da ga ispita o devojkama. Neke žene se pod starost okrenu religiji, ali njegova mama je mogla da postane vernica plastične hirurgije. Osim toga, bila je ubeđena da će se njegov ljubavni život neizmerno popraviti ako bude sledio njen svetli primer. A ko zna? Možda ima i pravo. Bože, nikakvo čudo što je ovako sluđen.


BalkanDownload

Poglavlje 39.

- Nije ti lako - Fija ga je sažaljivo pogledala kad je tiho jeknuo od bola jer je taksi prešao preko ležećeg policajca. - Sigurno nećeš da odustanemo? - Ne, biće mi dobro. Ne mogu da izneverim svoju radio-stanicu. - Eš je hrabro podigao bradu. - Potreban im je prikaz. Uostalom, skoro smo stigli. Bol kao da je počeo da jenjava. Razne tablete koje je popio počele su da ga umrtvljuju. Doduše, i mozak mu je postao usporen; pomalo mu se činilo kao da roni negde duboko, ali je to osećanje bilo sasvim prijatno. Opustio se i bilo mu je bolje. Zapravo, bio je u stanju da smisli šta će sve duhovito reći Fiji, što je bilo prvi put. Nije još skupio hrabrosti da to i izgovori, ali barem je bilo tu, u njegovoj glavi. A ponekad mu u glavu dođu i reči koje uopšte nisu duhovite, a on ih ipak istruća. Pa dobro. Nije ni bitno, barem eto vode nekakav razgovor, a to je svakako bolje nego da sede u neprijatnoj tišini. Još jedna džomba na putu naterala ga je da se trgne. - Stvarno se nadam da ovo nije početak porođaja. Ne želim da rodim dete nasred pozorišne sale. Prokletstvo, to uopšte nije bilo smešno. Zašto je rekao takvu glupost? Fija je prihvatila šalu. - Bilo bi nezgodno. - Morao bih da ga zovem Baterflaj, što bi bilo grozno - nastavio je Eš pogotovo ako bi bio dečak. Kad su stigli do pozorišta, uspeo je da se izvuče sa sedišta tek uz Fijinu


BalkanDownload

pomoć. - Evo, uhvati me podruku - ponudila je, što je bilo sjajna ideja. - Trebalo je odavno toga da se setim! - Čega? - zbunila se Fija. - Ma ništa. Vratilo mu se osećanje kao da pliva, kao da mu se mozak blago njiše i zapljuskuje zidove lobanje. Zajedno su pošli uza stepenice, veoooooma polaaaako. - Izgledamo kao dvoje staraca. Znači da, verovatno, neću roditi bebu. Nema razloga za brigu - rekao je Eš paru ispred njih koji se okrenuo da ga pogleda. - Nekada sam bio žena, pa sam promenio pol, ali sada se mislim da se vratim na staro. To je problem sa nama ženama, zar ne? Nikako da se odlučimo. - Slušaj, ne moramo da idemo ovamo - rekla je Fija i stala. - Izgledaš pomalo... - Čudno? Izgledam pomalo čudno. Znam, i izvinjavam se, ali veruj mi da se osećam dovoljno dobro za pozorište. Okrenuo se i namignuo postarijoj ženi iza sebe. - Nisam pijan, ako ste se to pitali, gospođo. Verovatno samo drogiran. Sad se starica šokirala. - On se ne drogira - odlučno je rekla Fija. - Hej, volim kad me braniš. Vrlo dobro obavljeno. Pravi zaštitnik... zapravo, zaštitnica. Maglovito je bio svestan da nije hteo to da izgovori, ali mu je nekako izletelo, pa je pokušao da popravi stvar klimajući glavom gospođi i gladeći Fijin rukav. - Ona je sjajna kuvarica, znate. Njeni pečeni krompiri zaslužuju Oskara.


BalkanDownload

Kada su najzad stigli do svojih mesta, Fija ga je sumnjičavo pogledala. - Da nisi stvarno drogiran? Večeras je izgledala posebno lepo. - Ne ne ne ne ne... - kad je jednom počeo da vrti glavom tamo-amo, nekako nije uspevao da prestane. - Samo sam uzeo, znaš, nešto protiv bolova. - Nešto jako? - Valjda. Ali dobro sam. Čovek koji je sedeo kraj njega strogo ga je pogledao. - Šššššš! - Šta? Pardon! - Eš je pokazao ka plišanoj zavesi. - Predstava još nije počela. - Malo si preglasan - promrmljala mu je Fija na uvo. Osećao se fantastično. Voleo bi da mu ona zauvek tako mrmlja na uvo, a ni to ne bi bilo dovoljno dugo. Dobro, možda jeste bio nešto glasniji, ali utišaće se čim predstava počne. Okrenuo se ka čoveku desno od sebe. - Smem da budem glasan - izjavio je vedro. - Ja sam umetnički kritičar Sandi tajmsa. Prema tome, mnogu da pravim buku do mile volje. Muzika u daljini se uspinjala... čuli su se visoki glasovi... i toliko emocija... joj... ... još muzike... drugačiji glasovi... srceparajuće... jooooj... bubnjevi... tutnjava... očajnički bol... ljudi jecaju... ajoj... a sada je udaljena muzika dostigla krešendo... dosta više... ... tapšanje... ovacije... sve glasnije... o, pobogu, umuknite... - Šta? Šta se dešava? Eš je naglo otvorio oči i pokušao da se uspravi u sedištu. U leđima ga žignu, što ga je nateralo da se ponovo skljoka. Aplauz ga je zbunjivao. - Počinje li? - upitao je.


BalkanDownload

- Završilo se. - Šta!’? Fija je žustro tapšala. - Zar nije bilo izvrsno? Ešov zapanjeni mozak žurno je prebirao činjenice. O ne, nije valjda da je propustio celu predstavu, zaboga, nije moguće. Ali zašto bi inače Fija rekla da je bilo fantastično? - Da. Onda je shvatio da se to ona obraća ženi levo od sebe, a ne njemu. Eš ju je munuo. - Jesam li... ovaj, zaspao? - Da. - Gospode. - I hrkao si. - Ne! - osetio je nalet vreline, pa jezu od sramote. - O, da - suvo je rekao čovek pored njega. Eš je poželeo da padne mrtav, sad odmah. - Jako? - Bole li te rebra? - pitala je Fija. - Šta? - Eš je opipao svoja rebra i utvrdio da ga, zapravo, stvarno pomalo bole. - Kad god si počeo da hrčeš - objasnila je Fija - mi smo te munuli. - Mi? - Smenjivali smo se - rekao je čovek s druge strane. - O, ne. - Ešu se srce još jače steglo kada je ugledao malu mokru fleku na ramenu Fijinog bež sakoa. - Nemoj mi reći da sam ti to ja napravio. Fija je pogledala vlažno mesto. - O, da, pomalo si slinio. Nije bitno. Dakle, naslonio se na nju i položio joj glavu na rame. To mu je zapravo


BalkanDownload

bila najveća želja u životu, a čak nije ni bio pri sebi kad mu se ostvarila. - Oprosti molim te. Da sve bude još gore, domaločas uspešno ublažen bol sada se vraćao svom silinom. Bila mu je potrebna Fijina pomoć da bi ustao kad je publika pošla ka izlazu. Fija se nije nimalo nervirala zbog sakoa; opraće se u mašini, a Madam Baterflaj je bila izvanredna. Eš se možda nije pokazao u najboljem svetlu, ali nije on kriv što je zaspao. A bio je veoma smešan pre predstave, potpuno drugačiji od onoga kakav je inače pred njom. Obično je bio ćutljiv, dalek i neljubazan... Kad su izašli u foaje, Eš je ponovo uključio mobilni telefon. Kratko ga je pogledao, a onda je pokazao Fiji primljenu poruku: „Najzad sam se setila narandžasta pilula je sredstvo za smirenje. Vrrrrlo jaka! Ljubi te mama.” - To si, dakle, popio? - Fija se nasmejala njegovom izrazu lica. - Tako ti i treba kad kradeš tuđe tablete. - Rekla mi je da će mi pomoći protiv bola. - Pa, stvarno ti je pomogla. Prespavao si celu predstavu. - Fija? Jesi li to ti? Fija je stala kao ukopana, a kosa joj se digla na glavi od glasa koji je istog časa prepoznala. U idealnom svetu nikada više ne bi morala da ga čuje. Polako se okrenula da pogleda svoju svekrvu. - Dobro veče, Vivijen. - Vidi, vidi, kako je svet mali! Zamisli, da ovde naletim na tebe! Što jeste bila prilična ironija, po Fijinom mišljenju, jer je ona bila ljubiteljka opere i uopšte klasične muzike, dok Vivijen to nije ni najmanje zanimalo. Ipak, odlučila je da bude učtiva. - Kako ste? - upitala je. - Sasvim dobro, sasvim dobro. Mnogo sam zauzeta, obučavam novu


BalkanDownload

pomoćnicu u radnji. To je bila jedna od tipičnih Vivijeninih primedbi; naglašavala je koliko je njoj nezgodno što je Fija otišla. - A Vil je vrlo dobro, kad se sve uzme u obzir. Našao je divnu devojku, prava radost za oči! Što je značilo da je Fija uvek bila samo problem i verovatno nije ni bila dostojna njenog voljenog sina. Vivijen, kojoj ništa nije promicalo, prelete ljubičastim očima preko Eša. Prepoznala ga je. - Vi ste onaj što je spavao za vreme predstave? I hrkali? - Možda sam zadremao jednom ili dvaput - odvratio je Eš. - Tokom dosadnih delova. Vivijen ga je sumnjičavo gledala. - Bože moj, pa vas dvoje ste zajedno? Fija, je li to tvoj novi... dečko? Dok je to govorila, pažljivo je upijala svaki detalj, od Ešovog pomalo staklastog pogleda do njegovog izgužvanog sakoa, od raščupane kose do suviše zategnute košulje s koje dugmići samo što se nisu otkinuli. Raširila je nozdrve a usta su počela da joj se trzaju, kao da jedva čeka da prenese Vilu s kakvim bednim tipom se njegova žena spetljala. Bilo je sasvim jasno šta misli: Posle mog sina, ovo je najbolje što možeš da uhvatiš? Eš je tačno mogao da pogodi njene misli iako ju je sad prvi put video. - Zapravo, Fija je došla samo da mi učini uslugu. Moja draga supruga večeras nije mogla da pođe - nabacio je otmeni naglasak više klase, pa pružio ruku Vivijen. - Kako ste? Ja sam Hamfri Tvistlton Džejks. Prilično slaba predstava večeras, da li se slažete? - Treba da pođemo - javila se Fija. - Auto će nas čekati napolju. Nasmešila se Vivijen dok su prolazili pored nje, a onda je pokazala ka Ešu i ponosno dodala: - On je umetnički kritičar Sandi tajmsa. - Onda, ovaj... izvini još jednom.


BalkanDownload

Kad su stigli do Čenings Hila, Ešu se vratilo ono osećanje da roni. - Čista katastrofa, sve zajedno. - Pa i nije. Odlično sam se provela - mnogo bolje nego što je očekivala, iskreno rečeno. - Vredelo je videti Vivijenino lice dok smo odlazili. Stvarno ti je poverovala, svaku reč. To mi je najlepši trenutak cele večeri... ma, jedan od najlepših u životu! Njemu bi bio najlepši kad bi se nagnuo ka Fiji i poljubio je za laku noć. Ali a) nije fizički mogao da je dosegne bez nanošenja užasnog bola samom sebi i b) još uvek nije skupio hrabrosti da pokuša. Umesto toga je rekao: - Nikad mi se nije dopadao onaj tvoj muž; mislim dok je bio s Klio. - Znam, rekla mi je. Mogu jedino da kažem da ume da se pretvara i da smo obe pale na to. Ili možda prosto obe imamo grozan ukus za muškarce. Fija se nasmešila, ali već je posegnula ka ručki da otvori vrata. - Želim to da promenim, da se sredim. U Ešovoj glavi se začuo glas: „Mogu ja da ti pomognem u tome, dozvoli da te ja promenim!” - Zapravo, možda bi mogao da mi pomogneš u tome - rekla je Fija, a on je za trenutak pomislio da sanja, ili da mu je pročitala misli, ili da je slučajno rekao naglas... - Poznaješ Džonija, je li? Mora da pričate o... šta ja znam... o svemu, dok igrate bilijar. Kakve devojke se njemu obično dopadaju? Eš je tiho uzdahnuo. Kakav je to zvuk? A da, zvuk njegovih nada kako se raspadaju pri udaru o zemlju. Odmahnuo je glavom. - Ne znam. Žao mi je. - Oh. - Fija je izgledala razočarano. - Pa, hvala ti za ovo veče. Kad budeš pisao prikaz, samo reci da je devojka koja je igrala madam Baterflaj buduća zvezda, a da je Pinkerton bio idealan za tu ulogu i da je cela postavka bila pravi trijumf. - Hvala - klimnuo je Eš glavom.


BalkanDownload

Nije morao da piše prikaz predstave; niko to nije tražio od njega. - Nadam se da će ti leđa uskoro biti bolje. Srećno! Nije mogao da je poljubi, a Fiji ni na pamet nije palo da poljubi ona njega. Gledao je kako izlazi iz taksija i maše. - Laku noć - rekao joj je. Osećao je još jedan, drugačiji bol, pored onog u leđima.


BalkanDownload

Poglavlje 40.

Dok je ma putu ka poslu prolazila pored seoske prodavnice, Klio ugleda parkiran Džonijev auto. Vratio se, gde god da je bio. Jao, izgleda da njena osećanja nisu nestala; ako je i bilo neke promene, postala su jača nego ikada. Zakočila je, stala i sačekala da srce prestane tako jako da joj lupa. Ili da bar malo uspori. U redu, treba da bude opuštena. Ući će u radnju, uzeće novine ili paketić mentola ili nešto slično, osvrnuće se i ugledaće Džonija, pa će se iznenaditi. Ništa lakše. Gurnula je vrata da uđe u trenu kad ih je on povukao s druge strane, pa je pala pravo Džoniju na grudi i ciknula kao miš u mišolovci. - Uf. - Pridržao ju je. - Klio, zdravo. Kako si? - Odlično! A ti? Imaš posla? Na nekom lepom mestu? O, gle, mleko! Zaboga, da li je ikada više ličila na potpunog kretena? - Bio sam na putu u... - Na putu? O, divno! - Nije baš. Moja tetka je doživela moždani udar. - O, ne! Tetke je poslednji put videla da jedva stoje na Lorensovoj sahrani. Obe su imale preko sedamdeset godina i izgledale su jezivo krhko. A obe su živele u istom staračkom domu. Setila se kako se zovu: Klarisa i Barbara. - Koja? - Barbara. Ona je starija. - Sad je primetila da Džoni ima tamne podočnjake, kao da nije spavao nedelju dana. - Još je bez svesti, na


BalkanDownload

intenzivnoj nezi Univerzitetske bolnice u Noriču. Zasad je sve moguće. Ne znaju hoće li se izvući. Izgledao je iznureno, ali kao da mu je bilo drago što je vidi. - Slušaj, imaš li deset minuta vremena? Da dođeš na kafu i malo razgovora? - Naravno da imam! - Klio je pogledala na sat i brzo se preračunala. - Treba samo da odem po Kejsija Krugera i da ga odvezem u Bristol. Mogu da se vratim za sat i po. Džoni je tužno odmahnuo glavom. - Ja ću dotle već otići. Svratio sam samo po neke stvari. Moram što pre da se vratim u Norfok. Šteta. Klio je za trenutak pomislila da zamoli Kejsija da jednom u životu ode sam do Hipodroma, ali neke ideje jednostavno nisu realne. On je klijent, ne sme da ga izneveri. - Žao mi je, sada ne mogu da dođem. Moram da radim. Ponovo. Džoni se žalosno nasmešio. - Šteta. Pa, šta se tu može, Videćemo se... već nekad. Potapšao ju je po ramenu i otišao; auto je otutnjao uzbrdo. Klio ga je ispratila pogledom. Siroti Džoni. Sirota tetka Barbara. Barem je znala da nije otputovao radi strasne veze s nekom lepoticom, neizmerno lepšom od ove pegave cure što živi preko puta, za koju je najromantičnije moguće mesto njen prašnjavi tavan pun paučine. - Imam za tebe ponudu koju nećeš moći da odbiješ - izjavila je Džordžija. Oči su joj blistale; nosila je tesnu ljubičastu majicu na kojoj je pisalo „disleksičari svih zemalja ujednite se!” Osim toga, držala je nešto iza leđa. - Ako ne pristanem, završiću plivajući sa ribama? Eš je ugasio motor i polako izvukao noge. Oporavljao se, ali još ga je


BalkanDownload

bolelo. Jako. - Sa ribama? - Džordžija je nabrala nos dok je preskakala njegov baštenski zidić. - Sa njima bi trebalo da roniš. Nije važno. Jutros sam slušala tvoju emisiju. I imam nešto za tebe. - O, je li? - Strašno će ti se dopasti. - Jedva čekam. - Ne budi takvo gunđalo! Mogu li da uđem? - Da li mogu da te sprečim? - Eš se pridržavao za ogradu dok je ona išla stazom iza njega. - Verovatno ne, u takvom stanju. Kada je otključao ulazna vrata, provukla se pored njega u kuću i trijumfalno uzviknula: - Ta-daaaaa! Izvadila je to iznenađenje, bočicu nekakve tečnosti. - Ako je to belo vino, nema ga ni izdaleka dovoljno. - Nije vino. Skini jaknu. - Molim?! - I majicu. - Zašto? - Zato što sam te slušala kako kukaš da te bole leđa, a ja umem divno da masiram. Ništa bezobrazno, samo iznad pojasa. Obećavam ti da nećeš zažaliti. Sjajna sam. Eš je spustio ključeve auta na sto. To je verovatno najgora ideja koju je ikada čuo. S druge strane, leđa su ga i dalje otkidala i masaža bi mu sigurno prijala.


BalkanDownload

Na sve to, jutros je bio suviše zauzet pripremom emisije pa nije telefonirao lekaru i nije zakazao pregled. Tako sad više nije bio u situaciji da bira. Ako ne može da te pregleda lekar, zašto ne bi pustio da te ugnječi oduševljeni amater? - Pa hajde. - Skinuo je jaknu, - Gde želiš da uradimo to? - Gore, u krevetu. Video je da se zavitlava, ali ipak.. - Nema šanse. - Baš si neki - odgovorila je Džordžija. - Pa dobro, onda će biti dobar i pod u dnevnoj sobi. Iz kupatila je donela veliki peškir, pa ga je raširila po tepihu i potom uplela kosu u čvrstu kiku. Eša su leđa toliko bolela da nije ni pokušao malo da uvuče stomak dok se polako spuštao na peškir i smeštao potrbuške, i dalje potpuno obučen. - Moraš da skineš majicu - rekla je Džordžija. - Nema šanse. Neću da budem polugo pred tobom. Prevrnula je očima. - Onda neću moći da koristim ulje. - Ili ovako ili nikako. - Al’ si neki - nasmešila se. Morao je priznati da Džordžija izgleda ipak zna šta radi. Kleknula je kraj njega i protrljala šake da ih ugreje. Potom je počela da mu prelazi prstima preko leđa u blagim, ritmičkim krugovima. - Kaži ako te boli. - U redu je - promumlao je Eš. - Rekla sam ti da sam dobra. Ma šta dobra, ja sam genije za ovo. Polako je pri tiskala svaki pršljen redom, potom je raširila prste i masirala ga pored kičme. Istezala je i gnječila mišiće, strpljivo napredujući duž svakog


BalkanDownload

delića leđa. - Koliko će ovo da traje? - promumlao je Eš. Zapravo osećao je da mu prija. Napetost je polako nestajala iz svakog zgrčenog bolnog mišića. - Petnaest, dvadeset minuta. Koliko god želiš. Slušaj, hoćeš li me sutra spomenuti u emisiji? Nasmešio se. - Možda i hoću. - Super! Možeš li da pomeneš i da vršim uslužno peglanje, po vrlo povoljnim cenama? - Dakle, ja ti za to služim? Za besplatno reklamiranje? - Ne, ali ne bi mi smetalo ako bi pomenuo, onako usput. - E pa, ne mogu, jer... Kuc-Kuc. - O, ko je to? Džordžija je skočila na noge i pošla ka vratima pre nego što je Eš stigao i glavu da podigne. Ostao je zalepljen za pod slušajući kako se ulazna vrata otvaraju, a onda Džordžijin glas. - Zdravo! O, baš lepo od tebe! Mora da si i ti jutros slušala emisiju! Da li bi bilo preterano ponadati se da je njegova lekarka, obuzeta kajanjem što juče nije pristala da ga primi, sada odlučila da ga počasti kućnom posetom? A pritom je, očigledno, donela i nešto za jelo? Miris bilja i belog luka širio se sve više i čuo se i Fijin glas: - Ovaj, da, jesam. Kako su mu leđa? O, bože... - Odmah će mu biti mnogo bolje - Džordžija je veselo uvela gošću u dnevnu sobu. - Čim dovršim svoju magiju! Kad je najzad uspeo da okrene glavu, Eš je ugledao Fijino zapanjeno lice. Nikakvo čudo, kad ga je upravo videla da leži potrbuške kao nasukani morž.


BalkanDownload

Hvala nebesima što nisam pustio Džordžiju da me natera da skinem majicu... - O, izvini. Samo sam pomislila da nećeš imati snage da dođeš u pab na ručak. - Fija je pridigla korpu koju je nosila. - Donela sam ti porciju kanelona - dodala je nekako nesigurno. - H-h-hvala. Rekao je to isprekidano jer je Džordžija, bez ikakvog upozorenja, ponovo počela da mu pritiska rebra. Oduvek je bio užasno golicljiv. - Odnesi u kuhinju - rekla je Džordžija Fiji. - Podgrejaću posle, kad završimo. A sad, opusti se i ne pokušavaj više da uvučeš stomak - naredila je. - Ne mogu ti pomoći ako si sav napet! Osetio je da mu prstima pritiska bokove, a pritom je mogao samo da zamisli neprijatan prizor pred Fijinim očima. Najradije bi propao u zemlju. - Ooo, kako si divan - izjavila je Džordžija stežući njegovo telo kroz majicu punim šakama i meseći ga kao testo. - Kao velika, umiljata foka!


BalkanDownload

Poglavlje 41.

Dok je pomagala neodlučnoj ženi da izabere baštensku svetiljku sa solarnim napajanjem, Ebi je začula Magdin veseli glas. - Vidi, vidi, ko li je onaj zgodni dasa što upravo dolazi ovamo? Bio je to Tom. Čak i posle ovoliko godina Ebi je srce brže zakucalo kada ga je neočekivano ugledala. Široko se nasmešila i podigla ruku da mu mahne, ali tada je shvatila da on uopšte ne gleda nju. Pogled mu je bio usmeren na drugu stranu. O, zaboga... Prišao je Dezu nasred radnje, ne usporivši ni na trenutak; potom je zamahnuo i tresnuo ga silinom na kojoj bi mu pozavideo i Riki Haton. Dez se skljokao kao vreća. Sve žene koje su se našle u blizini počele su da vrište; u Kilgorovom Baštenskom centru još se nikad nije desilo ništa slično. Tom nije izgovorio ni reči. Nije pogledao nikoga, samo se okrenuo i otišao. Svi su bili u šoku, iskolačenih očiju i otvorenih usta. Većina prisutnih jeknula je od zaprepašćenja kada se Dez pridigao i seo - iz nosa mu je kapala krv. Potom su se polako, malo-pomalo, sve oči okrenule ka Ebi. Osetila je da joj se grlo steže i stomak uvija od straha jer je videla kako im se lica menjaju: posle zaprepašćenja i zbunjenosti usledila je sumnjičavost, a potom uverenje da, logično, ovaj događaj mora imati neke veze s njom. Posle trenutka užasnutog ćutanja svi su odjednom zažamorili, a ubrzo su se glasovi povisili. Najbliži posmatrači pomogli su Dezu da ustane i pružili mu maramice da zaustavi krvarenje; neko je uzeo da obriše pod.


BalkanDownload

- Je li neko zvao policiju? - upitala je neodlučna žena sa lampama, piskavim, uspaničenim glasom. - Moramo da pozovemo policiju! Dezu je ponovo potekla krv i slila se na kariranu košulju kada je odmahnuo glavom. - Ne, nemojte ih zvati. Ebi je osećala sa svih strana poglede pune optužbe i neverice u različitim merama. Dezova reakcija samo je potvrdila ono što su svi već naslutili. - Ebi? - oglasila se Magda. - Šta je ovo? Šta se dešava? - Ne... ne znam - obrazi su joj bili toliko vreli da joj se činilo da će svakog trenutka buknuti u plamenu. Hjuove čupave obrve bile su namrštene dok je pridržavao Deza. - Treba li ti hitna pomoć, šefe? - Ne, stvarno, nema nikakve potrebe. Ebi je pokušala da proguta pljuvačku, ali usta su joj bila suviše suva. Ruke su joj se tresle. Mora da razgovara s Tomom, mora da mu objasni. - Hajde šefe, idemo da te očistimo. - Hju je preuzeo situaciju u svoje ruke i poveo Deza ka stepeništu. - Ovaj... ja idem da nađem Toma. Zar je to njen glas? Nije mogla da ga prepozna. Dez se okrenuo i klimnuo glavom. Ebi je potpuno mehanički pošla ka vratima. Nekako će morati da sredi stvar, da mu objasni da ona nije... - Idem s tobom. - Magda ju je uhvatila za ruku. - U redu je, ne moraš. - A kako ćeš ići? Peške? Sačekaj, odvešću te. Pred kućom su zatekli parkiran Tomov prašnjavi srebrnosivi auto. - Idem s tobom unutra - odlučno je rekla Magda.


BalkanDownload

- Ne, molim te nemoj. - Nikako joj nije bila potrebna publika. - Da U te je ikada udario? - Nije! - Uvek postoji prvi put - nije se predavala Magda. - Nije nikad udario ni Deza. - Tom nije takav. Dok je žurno izlazila iz auta, Ebi se za zakašnjenjem setila da je to bio pogrešan odgovor. Da je u svemu ovome nedužna, svakako bi rekla: „Zašto bi Tom mene udario? Nisam ništa loše uradila” Sad je prekasno. Duboko je uzdahnula i otvorila ulazna vrata. Peglanje, peglanje na sve strane. Dnevna soba je bila puna veša; čak je i na prozoru visila čipkana venčanica boje slonovače okačena na garnišnu. Džordžija nije bila na vidiku, hvala nebesima. Samo Tom; stajao je okrenut leđima, čvrsto prekrštenih ruku, i prosto kipteo od besa. Ovoga se plašila već mesecima. Sada se desilo. Bilo je vrlo očigledno od koga je saznao. - Kako si mogla? - Tomov glas je bio pun emocija. Polako se okrenuo prema njoj. - Kako si samo mogla? Ebi se zacrvenelo pred očima. Potpuno neočekivano, njen strah je prešao u prkos. - Kako sam ja mogla? Pogledaj šta si upravo uradio! - reči su prosto pokuljale iz nje u očajničkom pokušaju da mu uzvrati. - Da si hteo da razgovaraš sa mnom, mogao si da me pitaš i sve bih ti objasnila. Tako bi sve ostalo između nas. Zarila je nokte u dlanove i osetila da je obuzima mučnina; od sada će joj život biti potpuno drugačiji. - Ali ne, ti si morao da dođeš kod mene na posao i da napraviš scenu, i


BalkanDownload

sada svi znaju! - Baš me briga! - zaurlao je Tom, koji nikada nije podizao glas. - Hteo sam da svi znaju! Ti i Dez Kilgor... Ti i on. Zajedno... - Nisam spavala s njim - žurno je rekla Ebi, užasnuta njegovim besom. - To je bila samo jedna noć, mislila sam da si imao ljubavnicu i bila sam vrlo rastrojena... Začulo se otvaranje ulaznih vrata i Džordžijin glas. - Zašto neka žena pokušava da se sakrije u žbunju ispod prozora naše kuće? Sledećeg trenutka se pojavila na pragu dnevne sobe i istog časa lice joj se promenilo. Preletela je pogledom s Toma na Ebi i nazad; Ebi je tog trena znala ko je rekao Tomu. - Hvala ti - sarkastično se obratila Džordžiji. - Šta? Nisam ja - pobuni se Džordžija. - Nisam mu rekla. Tom je u neverici gledao kćerku. - Čekaj malo. Znači, ti si znala za to? Znala si za Deza Kilgora? - Došao je ovamo jednom, a nisu znali da sam ja u kući. Sve sam čula. Ebi me je naterala da obećam da ti neću reći. O, tata, izvini... Sada je sve zvučalo još gore. Osim toga, Džordžija je lagala; jedino je ona mogla da zna za ovo. - Pa ko mu je onda rekao ako nisi ti? Džordžija se nije predavala. - Otkud ja znam? Možda ona žena što čuči u žbunju. Prišla je prozoru, naglo ga otvorila i nagnula se preko praga. - Pa? Jeste to bili vi? Prisluškivanje tuđih razgovora odavno je bio Magdin hobi. Polako se uspravila, otresajući lišće iz kose. - Naravno da nisam. Niko od nas nije znao ništa o tome sve do danas.


BalkanDownload

- Zato što nije bilo šta da se zna - zarežala je Ebi. - Magda, gubi se odavde - osorno je rekao Tom. - Samo nemoj da je udariš - upozorila ga je Magda dok se okretala da ode. Kad je Magda otišla, a Džordžija zatvorila prozor, Ebi je pogledala Toma. - Pa ko ti je rekao? Tom je iz džepa na farmerkama izvukao ispresavijan papir. - Ovo sam našao na vetrobranu. Kolena su joj još podrhtavala dok je prelazila preko sobe i uzimala „pismo”. Poruka je bila anonimna, napisana velikim štampanim slovima. Od prijatelja koji misli da treba da znaš: tvoja žena se spetljala s Dezom Kilgorom. p. s. ovo nije trač nego istina. - E, nije istina. - Ebi je progutala knedlu; koliko još puta će to morati da kaže? - Ništa se nije dogodilo, časna reč. - Provela si noć sa njim - upala je Džordžija. - U njegovom krevetu. Ne možeš reći da se ništa nije dogodilo. Da li je ona napisala poruku? Tako da Tom sazna a da ona može da tvrdi kako mu nije rekla? - Nije bilo seksa. - Ali poljubila si ga. - Slušaj, hoću da pričam s Tomom o tome. Možeš li nas ostaviti nasamo, molim te? Svako normalan bi istog časa otišao, ali Džordžija nije bila normalna. Samo je odmahnula glavom.


BalkanDownload

- Ne, ostaću. Gledaj šta si uradila mom tati. Tomovo lice je bilo upalo a oči beživotne, jedva da je ličio na sebe. Naravno da je Džordžija stala na njegovu stranu, u želji da ga zaštiti. - Pusti me da sve objasnim - preklinjala ga je Ebi, ali on je samo podigao ruke. - Lagala si me. Tajila si od mene, bog zna šta si sve radila, i zašto bih sad verovao u bilo šta što imaš da mi kažeš? Ovo nije bila svađa; ovo se ceo svet rušio oko nje. Morala je da ga pretekne. - To je bilo onda kad si otišao na pecanje i kad sam našla pismo od... nje pokazala je Džordžiju koja se trgla kao da ju je ošamarila. - Znači, sad sam ja kriva? A ne, nećeš prebaciti sve na mene samo zato što si uhvaćena! - Slušaj, pokušavam da ispričam šta se desilo - Ebi je nesvesno podigla glas . Nimalo nije želela da se Džordžija upliće u ovo. - Bolje nemoj - Tom ju je još jednom pogledao s gađenjem, a onda joj okrenuo leđa. - Ne moraš da se trudiš. Svejedno ne želim da čujem. - Jesi li sigurna da ti neće smetati? - Naravno da jesam! - Sasvim sigurno? - Najsigurnije. Zašto bi joj smetalo što je sestra prešla da živi kod nje? Klio je donela šolju čaja Ebi, koja je bila u užasnom stanju. Uostalom, bila je stavljena pred svršen čin: kada je večeras stigla s posla, zatekla je Ebi u kući, već je bila zauzela gostinsku sobu. Nije više mogla da ostane u svojoj kući. Kada je čula razlog, Klio se zapanjila. Bilo je toliko neverovatno, kao da


BalkanDownload

je Ebi objavila da je postala astronaut i da odlazi na obuku u NASA. Međutim, bilo je istina. Ma koliko neverovatno zvučalo, njena sestra je uspela da se spetlja, makar i nakratko, sa Dezom Kilgorom. Neumesno je i to što je on sada zaljubljen u Ebi. A verovatno ima i slomljen nos. Priči izgleda nema kraja. - Nisam mogla da ostanem tamo. Prosto nisam - izbezumljeno je ponavljala Ebi jedno te isto. - Ne dok su njih dvoje zavereni protiv mene. O da, Džorždijin san se ostvario. Želja joj je ispunjena. Odsad će biti sama sa svojim tatom, više neće biti dosadne ženetine da im kvari provod. Znaš, sigurno je ona stavila tu poruku Tomu na vetrobran. Trudila sam se koliko sam mogla da budem ljubazna prema njoj, a evo kako mi je uzvratila. Kad samo pomislim da sam joj verovala. Bilo je pola dvanaest uveče. Klio je bila sva izmoždena posle napornog dana. - Šta ako ipak nije ona? - Ko bi drugi bio? Dez nije rekao nikom živom, a nisam ni ja jer sam znala da je to jedini način da budem sigurna. - Možda vas je neko video. - To i jeste ono - nije. Niko ništa nije mogao da vidi jer nije bilo šta da se vidi! Tome nije bilo šta da se doda. - Onda ne mogu da pogodim šta se desilo. Ali sigurna sam da će se Tom prizvati pameti. Znaš koliko te on voli. - Nisam mu ispričala za Deza jer nisam htela da ga povredim, a sad je sve milion puta gore - Ebi su suze tekle niz lice i slivale se do podlaktice. -Više mi ne veruje. Poverenje je nestalo. A ti znaš koliko je on ponosan čovek. O bože, izvini... - Nije važno. Pusti, ja ću.


BalkanDownload

Klio se sagnula da pokupi razbijene komadiće svoje omiljene šolje i pritom uspela da klekne u baricu čaja i poseče prst na oštru krhotinu. Krv poteče i poče da kaplje po podu. - Izvini. Pomoći ću ti da počistiš... - Ne, u redu je, stvarno. - Ne mogu da poverujem šta mi se dešava. - Ebi, to je samo šolja. - Nisam mislila na to. Pričala sam o svom životu. Ovom glupom, beznadežnom životu... Dvadeset pet do dvanaest. Klio je zgrabila pregršt papirnih maramica iz kutije koju je Ebi držala kraj sebe i počela da čisti tepih. Ovo će biti duga, duga noć.


BalkanDownload

Poglavlje 42.

Klub obožavateljki Kejsija Krugera u punom je broju propratio u Hipodromu poslednju izvedbu mjuzikla Žurka na plaži. Bilo ih je verovatno više od pedeset, a neke od njih su bile zaista čudne. Sintetička odeća. Gojazna tela ugurana u premale majice s natpisom „Volim Kejsija”. Bilo je čak i nekoliko muškaraca. Barem nije padala kiša. Imali su lepo veče, što je bilo baš dobro, s obzirom na to da se predstava završila pre pedeset minuta, a oni su još čekali s kamerama i spremnim sveskama za autograme - poturice ih svom idolu čim se pojavi. Kao da nikome nije smetalo da čeka. Očito je današnja predstava bila divna. Događaj za pamćenje. Klio je takođe čekala, ali ona je barem bila plaćena za to. Osim toga, kad ga je večeras pred predstavu dovezla do pozorišta rekao joj je da će najverovatnije morati duže da se zadrži. - Nadam se da će biti tako - dodao je. - Biće u velikoj nevolji ako ne otvore nekoliko boca šampanjca. Klio se smestila što je udobnije mogla i umesto da gleda uzbuđene obožavaoce, uzela je telefon. Već je javila Ebi da se neće vratiti pre ponoći. Pre toga je pričala i sa Tomom i utvrdila da on nije nimalo raspoložen da oprosti svojoj ženi što je skoro, mada ne sasvim, spavala s drugim muškarcem. Takođe nije bio raspoložen ni da sluša predavanja (njegove reči) na temu ljubavi i poverenja od nekoga ko nikada nije ni imao iole ozbiljnu vezu. Povredio ju je time, ali Klio se barem ovaj put stoički uzdržala od rasprave. Na stranu sve ostalo, u tome je Tom imao pravo. Osim toga, bio je


BalkanDownload

duboko povređen, smatrao je da je surovo izdat i izneveren. Jer što je veća ljubav, to je veće osećanje da si izdan. Izgleda da se upravo zato ona nije suviše potresla kada je otkrila Vilovu prevaru. Ostaviće zasad Toma na miru. I dalje nije puštala telefon iz ruku; jučerašnji neverovatni događaj u vezi sa Ebi i Tomom pogodio ju je na više načina. Njihov odnos je uvek doživljavala kao oličenje savršene veze, veze prema kojoj su sve ostale mlake, odmerene i nepopravljivo manjkave. A to je, opet, značilo da svi njeni uloženi napori da spreči da je neko povredi možda i nisu bili baš neki mudar potez. Jer ako ćeš, čuvala se ili ne, ostati slomljenog srca, zašto ne bi prestala da se plašiš i pustila da te životna struja nosi? Ako je situacija već takva, barem ćeš se malo zabaviti s najlepšim tipom kog možeš da nadeš. Sad, da vidimo ko bi to mogao da bude? Klio se nehotice osmehnula činjenici da i ona ima malu prljavu tajnu. Volela ona to ili ne, Džoni Laventura je zauzimao manje-više stalno mesto u njenim mislima. Svakako ne bi bilo preterano da pozove Džonija, samo da sazna kako mu je tetka? To je sasvim u redu. Ako prolazi kroz težak period, zar mu ne bi bilo milo da čuje prijateljski glas? Utom su se vrata za izvođače otvorila i Kejsi je izašao pravo među gomilu obožavalaca koji su uzbuđeno usklikivali. Svi su se skupili oko njega, kao da je heroj. Držao je u obe ruke po bocu šampanjca i mahao njima; time se samo pojačavalo opšte uzbuđenje. Ako je suditi po njegovom izgledu, to nisu bile prve boce kojih se večeras dočepao. Klio je pogledala osvetljeni ekran svog mobilnog, još uvek pokušavajući da se odluči hoće li telefonirati Džoniju. - Puuuuf! - začuo se prasak otvaranja šampanjca i novi oduševljeni krik mase. Ako su obožavaoci pomislili da će i oni dobiti malo penušavog pića, brzo su se razočarali. Kejsi je zabacio glavu i iskapio bocu kao da je proveo


BalkanDownload

mesec dana u pustinji. Neka žena je oduševljeno vrisnula: - O, prosulo mu se po grudima! Kejsi, pusti me da to poližem s tebe! Pošto je dotična imala šezdesetak godina i bila građena kao bure, bilo je malo verovatno da će joj se želja ispuniti. Klio je listala brojeve iz imenika i osetila je da joj se steže grlo kada je stigla do Džonija. Što je moglo da je oda. Mada, ona samo zove kao prijateljica da vidi kako mu je u Norfoku. A možda i ne. Telefon mu je bio isključen, što je verovatno značilo da je još uvek u bolnici. Dok se premišljala da li da ostavi poruku, začula je novi nalet cičanja kada je Kejsi rastvorio svoju crvenu košulju od svile i dozvolio onoj ženi-buretu da pride njegovim grudima. O bože, to je stvarno odvratno. Klio je prekinula vezu; pokušaće sutra. Otvorila je prozor i posmatrala kako žena oduševljeno prelazi jezikom preko Kejsijevih glatkih, veslački preplanulih grudi... sigurno postoji nekakav zakon protiv takvih opscenosti. Bljak, valjda je neće pozvati da se vozi sa njim do hotela... Deset minuta kasnije Kejsi se doteturao do auta. Zavrteo je glavom dajući Klio znak da mu ne otvara vrata, pa je ušao i seo do nje. - Ne mogu da pričam s tobom kako valja odande pozadi. Hajde, idemo, moj posao ovde je okončan. Nagazi malo gas, da se ona matora riba ne baci na haubu. - Potegnuo je još jednom iz boce. - Gospode, kakva napast, stalno je pokušavala da mi otkopča farmerke. - Primetila sam. Mislila sam da ćete joj, posle četvrtog ili petog puta, možda reći da prestane. Kejsi ju je munuo laktom. - Hej, sve je to deo posla. Sad sam im ulepšao dan. A što ne bih? - Otpio je još šampanjca baš kad je ona ubacila u brzinu i odvojila se od ivičnjaka. Znaš šta? Nedostajaće mi ovo mesto. I ti ćeš mi nedostajati. - Hvala. To je lepo od vas. Klio se posvetila vožnji po prometnim ulicama u centru. Nekoliko trenutaka kasnije primetila je da Kejsi sklapa oči i otvara usta. Nadajmo se


BalkanDownload

samo da neće hrkati kao svinja celim putem do hotela. Ubrzo su izašli iz Bristola. Klio je vozila, a Kejsi je spavao dok mu se glava klatila tamo-amo; polupraznu bocu je držao u naručju kao bebu. Na pet kilometara od hotela probudio se, trgnuvši se celim telom. - A ti? - Šta ja? - Hoću li ja tebi nedostajati, lutko? Pobogu. - Naravno da hoćete - rekla je učtivo. - Ha, znao sam! - pljesnuo se po kolenu. - Sad si promenila mišljenje o meni, je li? Ne želiš da propustiš priliku s Kejsijem Krugerom. Zaustavi auto, lutko. - Slušajte, stići ćemo do hotela za nekoliko minuta... - Ne ne ne ne ne! Hodi, lutko, zaustavi se, uradi to, meni za ljubav, hoćeš? Bio je totalno olešen. Klio nije nameravala ni da uspori. - Hajde da se vozimo dalje, a onda ćemo... - Lutko, kad ti kažem, zaustavi taj jebeni auto SADA! Još dok je to govorio, Kejsi se nagnuo prema njoj i oteo joj volan iz ruku. Auto se divlje zaneo ulevo dok je uzani seoski put vodio desno. Kao na usporenom snimku, uz Kejsijev prigušeni krik: „O, jebo te patak!” koji joj je odzvanjao u ušima, Klio je nagazila kočnicu... prekasno; nije uspela da spreči auto da probije ogradu i stekne bočno ubrzanje dok se klizao niz strminu iza nje. Osećala se kao da se protiv svoje volje našla na najstrašnijem toboganu na svetu. Tumbala se levo, pa desno, pa gore i dole; morala je da se prepusti. Šta će biti, hoće li sada poginuti? Hoće li svi smatrati da je ona kriva za nesreću? Hoće li obožavateljke Kejsija Krugera upasti na njenu sahranu i vredati pokojnicu? O ne, sirota Ebi, kao da joj nije dosta komplikacija u životu. A Eš? Hoće li biti van sebe od bola? Prokletstvo, znači li to da ona


BalkanDownload

nikad neće otkriti kakav je Džoni u krevetu? To stvarno nije pošteno, zašto nije prosto... o, čekaj malo, zaustavljaju se... Zaustavljaju se... Zaustavili su se. Klio je polako otvorila oči. Da li je još uvek živa ili joj se samo čini, kao Patriku Svejziju u Duhu? - Oooooo jebi ga.... - ječao je neko kraj nje. Dobro, ako su oboje mrtvi, onda će do kraja večnosti morati da bude s Kejsijem Krugerom. To bi svakako bilo previše surovo, biti osuđen na najodvratnijeg mogućeg avetinjskog pratioca. Ne, mora da su još živi. - Jeste li dobro? - upitala je kreštavim glasom. - Šta? Ne, nisam! - besneo je Kejsi. - Ti si kriva. Sad nije trenutak za rasprave. Bili su u potpunom mraku i visili su naglavačke u slupanom autu na strmoj pošumljenoj padini. Klio je osećala da joj niz lice curi krv. Vrat ju je boleo. I noge. Levi kuk je baš jako boleo. O bože, to je ozbiljno. Njena strana auta je bila dosta ulubljena. Ko zna, možda će se rezervoar zapaliti? Desnom rukom je pokušavala da otvori vrata, ali uzalud. - Slušaj - kukao je Kejsi - ovo više nije smešno. Možemo li sad da prekinemo sve ovo? Samo me odvezi do hotela, razumeš li? - Treba nam hitna pomoć. - Klio je pokušavala da vidi gde joj je telefon. - Dobro, onda im reci da požure. Moram da stignem pre nego što zatvore bar... šta je bilo sa onom bocom? Odjednom je prazna. Prsti su joj drhtali od naprezanja dok najzad nije dohvatila mobilni. Umalo da joj ispadne iz ruke. Sva se naježila od straha jer ako ga ispusti biće stvarno u nevolji. Dobro je, sad ga drži čvrsto, samo treba da pritisne devet devet devet pa će...


BalkanDownload

- Klio? Zdravo, kako si! Šta? Potpuno zbunjena i u šoku, Klio se pitala kako je moguće da čuje Džonijev glas. Da ne radi on kao dispečer u hitnoj pomoći? Čekaj malo, ne, još ih nije ni pozvala. Prekasno je shvatila da je verovatno pritisnula dugme za ponovno pozivanje poslednjeg broja. - Klio? Jesi li tamo? Oči su joj se napunile suzama jer je zvučalo kao da je sasvim blizu nje, mada je zapravo bio trista kilometara daleko. - Da, tu sam... Džoni, imali smo nesreću... zarobljeni smo u autu i vrat me boli... moram da pozovem hitnu pomoć, ali baterija je skoro prazna... Nije oklevao ni trenutak. - Ja ću ih pozvati. Gde si tačno? - U Penivel lejnu, izašli smo iz krivine kod Parsonsovog ambara... Kejsi je sa mnom... Ne smem da se pokrenem, a zaglavljeni smo unutra... - Reci im da više požure - dreknuo je Kejsi. - Neću da propustim poslednje piće. - Dobro, zovem hitnu pomoć. Sad prekini vezu - naredio je Džoni. - I nemoj da paničiš, važi? Sve će biti u redu. I nestao je. Klio je zatvorila oči. Sada su mogli samo da čekaju. Kejsi se kraj nje vrpoljio i gunđao. - Prokletstvo, mokre su mi gaće. - Nije važno. Čula je da se meškolji u mraku. - Tako je hladno... - Da niste možda prosuli šampanjac po sebi? Nastavio je da se vrpolji ispuštajući zvuke - bljak - mljackanja. Kad je progovorio, glas mu je bio pun olakšanja.


BalkanDownload

- Jeste, to je šampanjac. Klio je osetila da joj novi mlaz krvi curi preko čela, pravo u uvo. Osećanje je bilo jezivo, ali nije smela da okrene glavu i obriše se. Naslućivala je da u kosi ima stakla. Negde u blizina huknula je sova. Klio je počinjala da drhti od šoka. Koliko će trebati hitnoj pomoći da dođe? Ne dugo, hvala nebesima. Za nekoliko minuta čuli su vozilo kako se približava. Mada, nije se čula sirena. Možda ih ne uključuju kad nema drugih vozila na drumu. Klio je slušala kako se hitna pomoć zaustavlja, kako se vrata otvaraju i zatvaraju i kako neko trči prema autu. Kad je ponovo otvorila oči, pred sobom je videla Džonija; to je bilo toliko nemoguće da je bila sigurna da halucinira. - Bilo je i vreme - mumlao je Kejsi. - Vadi nas odavde, drugar. Imaš li kod sebe viskija? - Džoni? - nije prepoznala sopstveni glas. - Jesi li to ti? - Bićeš dobro. Ne pokušavaj da se pomeraš. Uspeo je, najzad, da silom otvori ulubljena vrata s njene strane. Čučnuo je kraj Klio i sklonio joj kosu iz očiju. - Osećaš li noge? Uspela je, uz nešto napora, da pomeri oba stopala. - Da. Otkuda ti ovde? - Vratio sam se večeras u Čenings Hil. - A tvoja tetka? - Barbara je sinoć umrla. - O, ne. Moje saučešće. - Klio je pokušala da odmahne glavom, ali se trgla od bola. - Ne miči se. Hitna pomoć samo što nije stigla. Ne mogu da verujem da sam došao pre njih. - Džoni ju je gladio po ruci. - Doduše, bio sam samo pet


BalkanDownload

kilometara odavde, a vozio sam kao manijak. Njegovo prisustvo ju je umirivalo. - Drago mi je što si došao. - Iz desnog oka joj je skliznula suza i osetila je da ju je on obrisao. - Kako je druga tetka? - Klarisa? Dosta dobro, kad se sve uzme u obzir. Sad je ponovo u domu. - Imaš li makar konzervu piva, drugar? Nije mi nimalo zabavno - žalio se Kejsi. - Ovo silno čekanje počinje da mi ide na muda. Džoni je stegnuo Klio za rame da je umiri. U daljini se začulo zavijanje sirene - znači, ipak je koriste. Ostao je uz nju i nežno joj sklanjao iz kose komadiće razbijenog vetrobrana, sve dok nije stigla pomoć - dva policijska i dva vozila hitne pomoći. Pregledajući je, bolničari su joj postavljali pitanja. Kad su čuli gde živi, stariji se nasmejao. - O da, znam ja Čenings Hil. Nekada smo imali redovnu pacijentkinju tamo. Džin, tako se zvala. Ala je ta mogla da potegne! Mislim da nas je imala na brzom biranju. Zvala nas je kad se totalno oleši. Dok je merio pritisak Klio, nastavio je da ćereta. - Sigurno si je poznavala. Ne mogu da se setim kako se preživala. Da li stid ikad prolazi? Klio je pogledala policajca i rekla: - To mi je bila tetka. - Uf, izvini, dušo. - Usledila je neprijatna pauza, a Klio je primetila da je bolničar onjušio vazduh; očevidno je namirisao alkoholna isparenja. - Sad kad to kažeš, vidim da stvarno ličiš na nju. A šta je s tobom, dušo? Jesi li večeras išta pila? - Ne. - Ha, ne verujte joj - javio se Kejsi. - Celo veče je lokala votku. Drugi bolničar je sumnjičavo podigao obrvu. - A vi, gospodine?


BalkanDownload

Kejsi je nonĹĄalantno odmahnuo rukom. - Ni kapi. Potpuno sam trezan. Ja nikad ne pijem.


BalkanDownload

Poglavlje 43.

- Kako bih ti rekao? - počeo je Eš. - Umela si i bolje da izgledaš. - Hvala. Klio bi inače uzvratila nekom šalom, ali znala je da Eš govori istinu. Osim toga, stvarno joj je trebao prevoz do kuće iz bolnice. - Šta je bilo s tvojim putnikom? Hoćeš li ga tužiti? ‘Oćeš li ga odrati za odštetu? Hmmm, to je bilo dobro pitanje. Već su je posetili menadžer Kejsija Krugera, njegov agent i advokati. Kejsi je, začudo, ostao nepovreden, i energično je poricao da je izazvao nesreću. Prema njegovoj izjavi, na put je iskočila srna, a Klio se uspaničila i skrenula s kolovoza. Ako se Klio ne složi s njegovim opisom događaja, on će biti primoran da je optuži za nebezbednu vožnju. To će firmi Henlizi donet i negativan publicitet, a posledice bi mogle da budu porazne. A mogli bi i da ne idu na sud, a on bi pokrio svu nastalu štetu na autu. Dobro je što nije vozila bentli kontinental. - Komplikovano je. Gunđavi Grejam se trenutno savetovao sa advokatima. Klio je polako ustala iz kreveta. - Au, fao. Eš je odmahnuo glavom. - Prosto si morala da uradiš nešto još gore, je li? Pošto sam ja ušinuo leđa, ti si se namerno slupala autom i dospela u bolnicu. Jesu li ti već rekli da


BalkanDownload

patološki imitiraš ljude da bi privukla pažnju? Klio ga je uhvatila za ruku. - Da, ali tebi je sad bolje. Zato i možeš da mi pomogneš da stignem do auta. - Samo se nadam da niko koga sretnemo neće pomisliti da smo par. - Eš se nasmešio. - Ja imam visoka merila, samo da znaš. Svi formulari i otpusne liste bili su popunjeni i mogla je da ide. Klio je znala da je imala sreće: jeste bila izubijana i modra, ali nije pretrpela nikakvu ozbiljniju povredu. Rendgenski snimci su bili odlični. Imala je nekoliko posekotina na licu, istegla je vrat od trzaja, ali moglo je biti i mnogo, mnogo gore. Lekari su joj rekli da potpornu kragnu treba da nosi svega nedelju dana. Žurno im je prišla lepa medicinska sestra, rumenih obraza i blistavih očiju. - O, baš odlazite? Imate još jednu posetu! Gunđavi Grejam? Kejsi Kruger? Još neki advokat? Kad se kruto okrenula ka vratima na ulazu u odeljenje, Klio je osetila da joj je srce poskočilo; u poslednje vreme joj se to često dešavalo kada ugleda Džonija Laventuru. - Zašto je tako rumena? - šapatom je upitao Eš. - Da je nije upravo savatao u ostavi za posteljinu? Nije imao ništa protiv Džonija, ali to kako je uticao na druge žene - dobro, zapravo na Fiju - Eš nikako nije mogao da mu oprosti. - Hej! - Džoni se nasmešio kada su stigli do njega. - Dakle, rešili su da te izbace. Klimanje glavom je bolelo, a zbog ove glupe ortopedske kragne verovatno ima grozan podvaljak. Da je Eš nije zaštitnički obgrlio oko ramena, Džoni bi je možda pozdravio poljupcem. - Dobro sam - rekla je Klio. - Hvala ti za, znaš, ono sinoć. - Nije to ništa. Drago mi je što sam mogao da pomognem. Pogledao je Eša.


BalkanDownload

- Mogu ja da je odvezem kući ako hoćeš. Ukoliko si zauzet...? Da, da, da, molim te! - Ma u redu je, došao sam da je odvezem. - Eš je čvršće obgrlio Klio oko ramena. - Pa ću je i odvesti. Džoni je polako klimnuo glavom. - Onda dobro. Vidimo se uskoro. Večeras idem u London, a potom nazad u Norfok da pripremim Barbarinu sahranu. - Pa, hvala ti još jednom. Na svemu. Ovog puta Klio se odvojila od Eša i nagla se napred da poljubi Džonija u obraz. Poljubac je bio bolan zbog pokreta glavom, ali miris njegovog losiona posle brijanja i toplota njegovog obraza sasvim su to nadoknadili. Osim toga, krajičkom oka je primetila ljubomoru na licu one lepe sestre. - Možeš da zahvališ i meni, ako želiš - rekao je Eš dok ju je vozio kući. - Na čemu? - Htela si da se vratiš s njim, zar ne? A čemu bi to vodilo? Znam da si zagrejana za Džonija Laventuru. Možda je čak i on pomalo zagrejan za tebe pošto nije bio u prilici da te unese na spisak „odrađenih” - Eš je umeo da bude veoma direktan kad je hteo - ali iskreno rečeno, ti u ovom trenutku nisi ni za šta. Osim toga, izgledaš grozno. Zato ga ostavi na miru, to ti je moj savet. Ako stvarno hoćeš da napraviš od sebe budalu, barem sačekaj da malo prezdraviš. Dok su se vozili kroz Vinterborn, Klio je spustila štitnik za sunce i pogledala svoj odraz u malenom ogledalu. Kosa u haosu, posekotine po čitavom licu, divovska sunđerasta ortopedska kragna. Eš je stvarno imao pravo. Primetio je šta radi, pa je dodao: - Izgledaš kao da si prošla kroz džinovskog supersecka. - Baš ti hvala.


BalkanDownload

Lepo je kad imaš prijatelje da te ohrabre. Rešila je da mu uzvrati. - Kako ti ide s Fijom? - Hajde da se dogovorimo. - Eš je odjednom jako pazio na put pred sobom. - Ti mi ne postavljaj okrutna pitanja, a ja neću zaustaviti auto i ostaviti te da ideš peške. Fija nije mogla da poveruje koliko se dobro provodi. Ko bi pomislio da odlazak u zoološki vrt može da bude tako zabavan? A eto, bilo je zabavno, i bila je to njena ideja! Kad je pozvala Eša da pođe sa njom, on je delovao zbunjeno. Ipak je pristao i to je bio početak stvarno divnog dana. - Kuda sada? Ostrvo gorila! - Uhvatila ga je za ruku i potrčala preko travnjaka koji je odvajao lavove od majmuna. - Hoću da vidim bebe gorile... - Ne, ne, prvo pingvini - Eš je vukao na drugu stranu. - Hraniće ih za deset minuta. Jesi li ikada hranila pingvina? - To je zabranjeno. - Fija je viđala natpise na sve strane. - Samo čuvari to rade. - E, ali ja sam nekada radio ovde. Nisi znala? - Sklonio je kosu iz očiju da bi joj namignuo. - Što znači da mi možemo. I zaista su im dozvolili. Skinuli su cipele i čarape, pa su bosonogi šljapkali kroz plićak, hraneći sirovom ribom pingvine i gledajući ih kako kidišu na hranu i rone kroz vodu. Masa posetilaca koja ih je zavidljivo gledala preko ograde smejala se i aplaudirala Ešovom ludiranju dok je razgovarao s pingvinima. - Tako si drugačiji danas! - uzviknula je Fija. - Volim kad si ovakav! - Uvek sam takav, samo što ti to još nisi primetila. Uhvatio ju je za ruku i povukao je ka ispustu odakle se videlo svetlucanje duboke vode. - Hajde, idemo na plivanje! Gledaoci su jeknuli kada su oboje podigli ruke i skočili uvis kao delfini.


BalkanDownload

Delić sekunde pre nego što će dodirnuti površinu vode, Fija se probudila. Au, kakav čudan san. Gledala je u plafon iznad sebe i pitala se zbog čega je to sanjala. Sinoć je na televiziji gledala dokumentarac o divljim životinjama, ali ne o pingvinima nego o merkatima. I išla je u samoposlugu, ali nije ni prišla odeljku sa ribom... Čekaj malo, to je. Sinoć u pabu, dok je iznosila hranu, Eš i Frenk su zapodenuli žestoku raspravu o osobinama različitih slatkiša. Pominjali su čajne kolutiće, jafa keks i... da, kinder pingvine. Eto otkud takvi snovi. Mada, jeste bilo uvrnuto. Još uvek joj se činilo tako stvarno, utisak nikako nije bledeo, kao što se obično dešava sa snovima. Svaki detalj joj je i dalje bio potpuno živ u sećanju. Bilo joj je čudno čak i da razmišlja o Ešu. U snu je bio tako divan, bili su nekako posebno bliski, kao da su godinama najbolji drugovi. Zapravo, čak i više od najboljih drugova... Fija se prevrnula na bok, isključila budilnik, uključila radio i menjala stanice dok nije našla BVR. Da li Ešova emisija počinje u sedam? - ... dakle, spremite se za veliku trku na skočiguzima. Na narandžastom balonu imamo Veselog Pita, a na zelenom se takmiči... Veliki Zli Brus u svojim bajkerskim čizmama. Dakle, dva kruga oko studija, bez guranja, tri dva jedan... sad! Bilo je vrlo čudno čuti njegov glas odmah pošto su zajedno hranili pingvine. Ešov glas bio je veseo i opušten, baš kao u njenom snu. Međutim, vreme je da se ustane. Fija se polako podigla iz kreveta, oteturala u kupatilo i pustila vodu za tuš. Barem će joj biti toplije nego u ledenoj vodi bazena za pingvine. U pola osam je izašla ispod tuša i uzela da suši kosu. Eš je na radiju tešio Veselog Pita, koji se nije najbolje pokazao tokom trke. - Baš mi te je žao, ne samo da si stigao posle Brusa, nego si i slomio štiklu na tim divnim salonkama...


BalkanDownload

- Brus je varao! Ja bih pobedio da mi nije probušio loptu perorezom! - Hajde, hajde, loš skakač uvek se vadi na bušne gume. Moraš biti dostojanstven, Pite. Izgubio si trku i gotovo. Veliki Zli Brus je pobednik. A sada, bojim se, moraćeš da platiš cenu... Kad je Fija dovršila sušenje kose, na radiju je Rijana pevala svoj najnoviji hit. Pošto se muzika završila, Eš je počeo da ćaska s Megan, koja je bila zadužena za saobraćaj, o njenom sinoćnjem izlasku sa bubnjarem iz lokalnog benda. - Bilo je lepo. Stvarno fino. - Sirota Megan, pokušavala je da ostane diskretna; sigurno nije prijatno kad te ispituju o sastanku dok momak s kojim si bila možda sluša radio. - Baš zgodno. Sigurno je bilo romantično - uzviknuo je Eš. - Pa, ko je poljubio koga? Dobro, nemoj mi odgovoriti, poljubili ste jedno drugo. A kako je sastanak prošao? To možeš da nam kažeš. Kako se dugokosi treš-metal bubnjar sa tetovažama i pirsinzima odlučio da pozove na sastanak našu ljupku curicu, koja voli psiće i trake za kosu i kolačiće sa ružičastim prelivom? Fija je otvorila fioku za rublje i izvadila svoj omiljeni nebeskoplavi komplet. - Pa dobro - Megan se smejala, ali očito se ustezala. - Ako već moraš da znaš, nije on mene pozvao. Ja sam pozvala njega. - Šta? - Eš je glumio da je šokiran. - Hoćeš da kažeš da se ti njemu zapravo ne dopadaš? - ŠŠššš, znam da sam mu se dopala. Primetila sam kako me gleda. Čekala sam i čekala, a on nikako da mi se obrati. Na kraju sam znala da ću ja morati da napravim prvi korak. - A zašto nije on? - Jer se plašio da ću ga odbiti. - O, sigurno. Sad ćeš još da me ubeđuješ kako je dugokosi tetovirani treš-


BalkanDownload

metal bubnjar zapravo stidljiv. U Meganinom glasu čuo se ponos: - I jeste stidljiv. A znaš šta još? To mi se dopada kod muškaraca. To je vrlo privlačna osobina. Mada, tebi je to sigurno sasvim strano. - E, tu grešiš - smesta je odvratio Eš. - Meni nedostaje samopouzdanja. Duboko iznutra sam vrlo, vrlo stidljiv. Na to su svi u studiju počeli da se smeju. - Da, da - rekla je Megan. - Stidljiv si kao Ejs Ventura. - Mogu ja da budem stidljiv. Ponekad. Zastao je, a Fija mu je u tom trenutku zamalo poverovala. Onda je nastavio. - I, šta misliš o izlasku s pravim muškarcem, za promenu? Šta radiš sutra uveče? Nastavili su da se prepucavaju dok je Fija oblačila belu kuvarsku odeću. Megan je izjavila da njenom novom momku bubnjaru verovatno ne bi bilo pravo kad bi ona izašla s nekim drugim, a Eš joj je rekao da bi bilo glupo da odbaci takvu šansu jer ne zna šta propušta. Onda su počele da se javljaju slušateljke, otvoreno se nudeći kao zamena i preklinjući Eša da izađe s njima. - Slušajte, devojke, moraćete sad da se smirite - naredio je on. - Ja sam samo jedan i ne mogu svuda da stignem, a, uostalom, još uvek me muče leđa. Evo nama još jedne poruke od Kire Najtli. Kira, dušo, koliko puta moram da ti kažem? Ti prosto nisi moj tip. Molim te, o’ladi više. Produži dalje. - A ko onda jeste tvoj tip? - upitala je Megan. - E, džentlmen o tome ne govori. Osim toga, svakako nisam toliko glup da kažem tebi. Možda postoji izvesna osoba koju kad vidim srce mi brže zakuca - Ešov ton je bio sasvim neobavezan - ali to je samo moja stvar i tebe se ne tiče.


BalkanDownload

- Ooooo - javio se Veseli Pit - da nisam to moĹžda ja?


BalkanDownload

Poglavlje 44.

Klio je ležala na kauču u dnevnoj sobi i slušala zvuke vađenja tanjira iz ormara u kuhinji i njihovog ponovnog ređanja, ovog puta po veličini. Ili po boji, ili šari. U svakom slučaju, sortiranje je bilo u toku. Uz mnoštvo buke i lupe. A nije bilo šanse da se to završi u doglednoj budućnosti. Njena sestra, kada je nezadovoljna, mora nešto da radi. Da bi imala čime da se zanima, Ebi se bacila na prolećno čišćenje kakvo ova kuća još nikad nije doživela. Što je u neku ruku bilo lepo, ali je imalo i svojih loših strana. Posle dana provedenog na poslu, Klio je volela pomisao na to da će doći u savršeno čistu, super urednu kuću. Samo što sada nije bila na poslu. Bila je na bolovanju, oporavljala se. A nije baš zabavno ležati na kauču i slušati nekoga dok mahnito posluje u nekom ćošku kuće. Kao što se Ebi ranije nervirala zbog Džordžijinog peglanja u dnevnoj sobi, tako je sada Ebi nervirala Klio koja je već tri puta pojačala ton a još uvek nije čula televiziju. - Ebi? Ebi! - Molim? - Ebi se pojavila na vratima. - Hoćeš kajganu? Supu? Šolju čaja? - Ne, hvala. Hajde lepo dođi ovamo, sedi i opusti se malo. - Klio je potapšala mesto na kauču kraj sebe. - Hajde, baš daju emisiju o kuvanju. Ebi je odmahnula glavom. - U redu je, baš sam uzela da ti ribam kredenac. I pregledala sam svu hranu. Našla sam konzervu melase staru šest godina!


BalkanDownload

- Ja ne volim melasu. - Zašto je onda nisi bacila? Zato što, ako nešto baciš, po zakonu verovatnoće ima da ti užasno zatreba u narednih nedelju dana. - Možda bi mi jednom dobro došla - rekla je Klio umesto toga. - Možda da nekoga gađaš, jer za jelo sigurno više nije. Klio nikako nije mogla da prihvati situaciju između Ebi i Toma, nije mogla da gleda sestru tako nesrećnu. - Slušaj, hajde da ponovo pričam s Tomom. Da vidimo može li nešto da se uradi. - Pokušala sam. I ti si pokušala. Nije vredelo - odmahnu Ebi glavom. - On me mrzi i neće se predomisliti. To je zapravo bilo tačno. Poslednji njen pokušaj ličio je na pokušaj mrava da jako zgazi slona. Tom nije mogao da oprosti Ebi ono što mu je priznala da je uradila. Činjenica da sa Dezom zapravo nije bilo seksa jednostavno nije mnogo pomagala. Ebi se okrenula i vratila se u kuhinju. Već sledećeg sekunda nastavilo se lupanje posuđa. Verovatno će nastaviti tako do posle ponoći. Klio je uzela mobilni - verni, nezamenljivi mobilni - i pozvala jedan broj. Kada se s druge strane javio glas, šapnula je: - Upomoć. U pola osam, posle tri čaše vina, Klio se osećala vrlo prijatno. Poneko bi je možda čudno pogledao, ali njoj to nije smetalo. Bila je u Grmu zelenike, među prijateljima. Znala je da grozno izgleda, no upravo se oporavljala posle saobraćajne nezgode. Imala je sreće, zapravo. Posekotine i modrice na licu jesu bile prilično gadne za gledanje, ali barem su bile samo površinske. Za još nedelju dana sasvim će proći. Kad bi barem isto važilo i za njenu sestru. Uzdahnula je.


BalkanDownload

- Šta će sad biti? Kako će se ovo završiti? - O čemu govorimo? - upitao je Eš. - O svetu uopšte? Klio ga je munula laktom. - Govorim o Ebi, svojoj podstanarki koja neće da miruje, nego stalno nešto čisti. I uporno me grdi što nisam uglancala gornju stranu ormara ili obrisala prašinu iza televizora. - Kad završi u tvojoj kući, pošalji je kod mene. - Može odmah da se preseli kod tebe ako hoćeš. - Klio se nasloni na stolici. - Bože, baš sam grozna. Ona mi je sestra i strašno je volim, ali stvarno ne želim da živi kod mene dok ne napunim četrdesetu. - Zašto misliš da bi želela da živi kod tebe? - A ko ne želi? Ja sam divna i neodoljiva. - Baš tog trenutka joj je zakrčao stomak. Eš je pružio ruku da uzme jelovnik. - A još si i gladna? - Sad kad si pomenuo - priznala je - jesam, i to. Fija je upravo dekorisala Ešov gulaš i krompir s čilijem za Klio, spremajući se da ih iznese iz kuhinje. Za divno čudo, san od noćas i dalje joj je bio sasvim jasan sećanju. Pošto ju je to nateralo da jutros odsluša Ešovu emisiju, sada joj je bilo jasno zašto je toliko popularna. On je u studiju stvorio čitav mali svet kojem su slušaoci želeli da pripadaju. Svi su aktivno učestvovali u nadmudrivanju. Eš je bio neverovatno duhovit i dosetljiv, umeo je da razvije neverovatne digresije kad ga tema ponese. Bilo je jasno da ga mnoštvo obožavalaca stvarno... obožava. S druge strane, kad je pre dvadeset minuta naručivao hranu, jedva da ju je pogledao. Još uvek se pred njim osećala kao da je nehotice počinila neki neoprostiv gaf. Nameravala je da mu ispriča šta je sanjala, ali sad ju je izdala hrabrost.


BalkanDownload

To je ipak bilo komično. Fija je zagrabila seckani peršun i prosula ga po površini gulaša. Potom je stavila tanjire na poslužavnik. Ako je možda i uradila nešto što je Ešu zasmetalo, trebalo je lepo da joj kaže o čemu se radi. Ne očekuje valjda da ona gleda u pasulj. - Izvolite - rekla je veselo dok je spuštala tanjire pred njih. - Jedan gulaš, jedan pečeni krompir. Eš je primetno stegnuo vilice. - Hvala. - Njam! - Klio je smesta pčela da razmotava salvetu. - Baš to sam želela! Dobro, zanemarimo zasad činjenicu da se Eš nije potrudio ni da podigne pogled. - Noćas sam sanjala nešto strašno čudno - rekla je Fija. - A zamisli samo, i tebe u tom snu! - Mene? O ne, nisam valjda opet bila gola? - Klio je iskrivila lice. - Ja stalno sanjam da sam se našla negde napolju a da sam zaboravila da se obučem. - Ne, ne tebe. Eša. - Sanjala si Eša? Je li on bio go? - Ne. Bili smo u zoološkom vrtu i hranili smo pingvine. - Oooo, to je tako romantično. Kada je pomenula da ga je sanjala, Eš se istog časa ukočio. Sada je pogledao Klio s mešavinom užasa i gađenja. - O ne, nije bilo nimalo romantično! - požurila je Fija da kaže. - Upravo suprotno. On je pokušavao da me natera da skočim sa njim u ledenu vodu... a sve je smrdelo na ribu i sve one foke su pištale ili već kako se kaže za foke... bljak, bilo je odvratno. - Tako i zvuči. - Eš je krvnički zario kašiku u gulaš; jasno je bilo da ne uživa u pomisli da ga drugi ljudi sanjaju.


BalkanDownload

Postiđena njegovom reakcijom, Fija se pravdala dalje: - Pa, ovaj, nije da sam te namerno sanjala. Da sam mogla da biram, radije bih sanjala Dejvida Tenanta. Eš ju je pogledao kao da jedva čeka da ona ode. - Ja takođe - rekao je. - Svi bismo više voleli Dejvida Tenanta! - ubacila se Klio da zabašuri iznenadnu tišinu. Eto, opet je zabrljala. Zašto ona toliko smeta Ešu? Već joj je bilo na vrh jezika da zatraži objašnjenje, ali pab je bio pun i nije htela da pravi scenu. Zato je, pocrvenevši, hladno rekla „prijatno” pre nego što se okrenula i povukla u kuhinju. - Kakav si ti kreten - rekla je Klio čim je Fija otišla. - Umukni. - Opet si se smotao. - Slušaj, znam to i sam, razumeš? - Hajde da odem i porazgovaram sa... - Da se nisi usudila. Ni slučajno. - Eš je silovito tresao glavom. - Ako to uradiš, umrećeš užasnom smrću. - Ali... - Rekla si da san zvuči romantično, a ona se užasnula. Video sam joj lice. Bila je zgadena preko svake mere. Prošle nedelje je naišla baš kad me je Džordžija masirala, a ove nedelje me je sanjala da plivam s gomilom debelih, masnih foka. Dakle, ne petljaj se, jasno? - Dobro. Smem li makar...? - Ne, ne, ne! - podigao je glas. - Samo... - Klio, NE.


BalkanDownload

- Hajde probaj sad gulaš - nutkala ga je Klio. - Da vidiš kakav je. - Oooo, mogu li i ja da probam? Džordžija je upravo stigla. Prišla im je, uzela Ešu kašiku i zagrabila priličan zalogaj. - Mmmm, baš je dobro. Kako si mi ti? - Obuzet nadom da ću dobiti ostatak gulaša - rekao je Eš. - Kako leđa? - Bolje. - Vidiš? To je zbog mene! Zar ti nisam rekla da sam sjajna? - Mahala je prstima kao mađioničar. - U ovim prstima krije se magija. Ako poželiš da je ponovo osetiš, samo reci. Klio je s nadom pogledala Toma, koji je ušao za Džordžijom. Možda bi mogli da popričaju. Odmahnuo je glavom. - Neću da pričam o Ebi. Došli smo samo da popijemo nešto na miru. - Ne baš suviše na miru - ispravila ga je Džordžija. - Neću da sedim u ćošku i dosađujem se. - Dakle, uzalud sam se nadao - javio se Eš. - Ti me zaista voliš. - Džordžiji su oči poigravale. - Jutros ti je emisija bila sjajna. Svim klijentima govorim da treba da je slušaju. Klio ju je posmatrala s pomešanim osećanjima. Džordžija je slatka devojka i vrlo zabavna u mnogo čemu, ali njen dolazak ovamo uneo im je haos u život. I dalje je poricala da je ona odala Tomu Ebinu tajnu, ali je tvrdila i da je on zaslužio da zna istinu. - Slušaj, ostavićemo vas na miru da jedete. Pridružite nam se kasnije ako hoćete da igramo učetvoro - pokazala je ka stolu za bilijar. - Ali samo ako si dovoljno hrabar. - Možda kasnije - rekao je Eš. - Ako obećaš da nećeš cmizdriti kad vas


BalkanDownload

isprašimo. Džordžija i Tom su pošli ka bilijaru. Klio je netremice gledala za njima, pa nije pazila šta radi. Hrana s viljuške joj je pala pravo na grudi. - Zaboga, zašto ovo uvek meni mora da se desi? Eš je podigao obrve. - Jeste, a sve do sada si bila bez ijedne mrlje. Klio je znala da ne izgleda sjajno, s obzirom na kombinaciju posekotina po licu, užasne ortopedske kragne i kose koja je vapila za pranjem jer je Ebi u manijačkom spremanju kuće potrošila svu toplu vodu. Pa, nema veze. Dok je uzalud trljala salvetom mrlju na majici, isplazila se Ešu. - Srećom, samo si ti ovde. Dvadeset minuta kasnije otvorila su se vrata i pojavio se Velš Mak. Posadio se na barsku stolicu i obratio se Debori. - Kriglu piva, dušo. Džoni se vratio, baš sam ga video. Uputio se ovamo. Džoni se vratio? Uputio se ovamo? Klio se uspravila, istovremeno uzbuđena i užasnuta. Ovo je još jedna od situacija koje se, izgleda, uvek baš njoj dešavaju. Eš ju je gledao s nekom vrstom pakosnog uživanja. - Kladim se da ti je sad krivo što se nisi potrudila da opereš kosu ~ iskezio se. Neke ljude prosto treba premlatiti. Klio je ispod stola žurno otvorila tašnu i počela da traga za nečim čime bi prikrila rane po licu. Prokletstvo, nije imala ništa osim malog pudera, ali bolje i to nego baš ništa. I da, naravno da joj je bilo krivo što se nije potrudila da ugreje vodu na šporetu i opere kosu po starinski, nad sudoperom, ali kako bi to izvela zbog vrata? - Idem u toalet na minut.


BalkanDownload

- Da pokušaš da se nafrakaš. - Eš se potapšao po džepovima sakoa. - Da ti pozajmim moj ruž? - Jako smešno. - Dođavola, nije mi tu. A da uzmeš papirnu kesu i natakneš je na glavu? Klio ga je šutnula ispod stola. - A šta bi bilo da ipak odem kod Fije i kažem joj da je voooliš, da hoćeš da je ljuuubiš, da hoćeš da se oženiš njom? Eš je žalosno odmahnuo glavom. - Vidiš, imala si vremena da odjuriš i bar malo se upristojiš, ali nisi to uradila. Sad je kasno, on je već tu.


BalkanDownload

Poglavlje 45.

Klio se naglo okrenula baš kad su se vrata otvorila. No dobro, nije baš da Džoni već nije video njeno lice s posekotinama. Žurno je protrljala salvetom fleku od hrane. Sledećeg trenutka Džoni je ušao i to je u njoj izazvalo novi nalet adrenalina. Ovo stvarno postaje strašno. Džoni je imao na sebi belu košulju preko mornarske majice i izbledelih farmerki. Crna kosa mu je padala na čelo, a dok se smejao nečemu što je rekao neko s njegove leve strane, isticao se njegov kao isklesan profil. Potom se taj skriveni sagovornik pojavio i Klio oseti da uzbuđenje nestaje iz nje kao vazduh iz probušenog balona. Devojka ne samo što je bila visoka, plavokosa i neverovatno lepa, nego je Klio i znala ko je ona. Zahvaljujući internetu, znala je o njoj mnogo više nego što je želela. Jer to je bila Onor Donaldson, jedan od najpoznatijih izvoznih proizvoda Australije. Supermodel, visoka metar i osamdeset i apsolutno savršena, svojim raskošnim oblinama i savršeno glatkom kožom osvojila je modnu industriju na juriš. Potom, kada su usledili intervjui koji su otkrili njenu živahnu ličnost, zavoleo ju je i ostatak sveta. Klio je primetila još jedan sitni detalj o njoj dok je... kakva sramota... tražila Džonija na Guglu. Saznala je da su se pre njegovog povratka u Čenings Hil on i Onor nekoliko meseci viđali. A sad je ona bila tu, zasmejavala je Džonija i držala ga za ruku. Da i ne pominjemo da je izgledala fantastično. Ne, ne, ne, to ne može da se desi. Eš je sedeo kraj nje i mrštio se. - Zar to nije čudno?


BalkanDownload

- Da, baš. Kamo sreće da manekenka izgleda čudno. - O, jeste li vi Onor Donaldson? - prekide Džordžija partiju bilijara. - Ja vas obožavam! - Hvala ti, dušo. I ti divno izgledaš! Onor je imala legendarni šarm; nasmešila se Džordžiji kao da je od nje upravo dobila najlepši i najoriginalniji kompliment. - Vidi, vidi, već mi se dopada ovde! Džoni, moraš me upoznati sa svima. Čak i glas joj je bio divan; kao kod Nikol Kidman. - Hoću, ništa ne brini. Hajde da pre toga uzmemo piće. Džoni je za trenutak pogledao Klio u oči i njoj se učinilo da pokušava nešto da joj kaže... Bog zna šta bi to bilo... ali skoro istog časa se okrenuo ka baru. - Auf - promrmljao je Eš. Klio je shvatila da Fija stoji tik kraj nje, s poslužavnikom punim prljavih tanjira, i žalosnog lica posmatra Onor i Džonija. Očito Klio nije jedina čije su nade upravo zgasle. - Nije pošteno - progunđala je Fija. Klio je primetila da se tog trenutka i Ešovo lice izmenilo; postalo je oličenje očajanja. On je želeo da Fija tako gleda njega, a upravo je saznao da se to nikada neće desiti. Njoj je on, očigledno, bio privlačan koliko i frižider pun ustajale hrane. Klio je zatvorila tašnu, više nije vredelo da se petlja oko šminke. Nije znala koga više da žali, Eša ili sebe. Kroz nekoliko minuta, baš kao u snu u kome otkriješ da si go a nadaš se da niko to neće primetiti, Džoni je doveo Onor Donaldson da je predstavi. Izbliza je bila još lepša, sva blistava i zapanjujuće idealna. Bila je obučena sasvim ležerno, u široke lanene pantalone boje peska, nešto svetliju majicu,


BalkanDownload

bež prsluk i espadrile. Kosa joj se prelivala u svim mogućim nijansama zlatne boje, a oči su joj bile kestenjastosmeđe. - O bože, tvoje lice! I vrat! Sirotice! - Onor je bila puna sažaljenja. - Ti si ta koja je imala nesreću? Šta na to da joj odgovori? Klio je klimnula glavom. - Jesam. - Džoni mi je pričao o tome. Kejsi Kruger, je li? Srela sam ga pre nekoliko godina. Bože, kakav gnjavež od čoveka. Klio je osetila da joj se srce steže. Jako je želela da joj se Onor ne dopadne, ali kako da ne zavoliš nekog ko kaže tako nešto? - Pa, ovaj, jeste. To je stvarno bio savršen opis Kejsija Krugera. - Baš mi je milo što smo se upoznale. Divno je što sam najzad ovde, toliko sam slušala Džonija kako priča o ovom mestu. - Dok je to govorila, Onor se privila uz Džonija i nagnula glavu ka njegovoj. - I divno je što smo ponovo zajedno. Kladim se da su mnoge devojke odavde zaljubljene u njega, je li? Klio je ostala bez reči. Jedva je smogla snage da odgovori: - Pa, sigurno. Eš za to vreme nikako nije uspevao da odvoji pogled od Onorinog veličanstvenog dekoltea. Dobro, sad je znala koga treba više da žali. Svakako ne Eša. U jarko osvetljenom toaletu Klio se zagledala u svoj odraz u ogledalu. Ravne grudi, žućkasta ortopedska kragna, ljupka mrlja od čilija na majici, krastavo lice. Divota. Znala je da je to besmisleno, ali ipak je izvadila iz tašne puder da bar koliko-toliko sakrije sveže kraste na licu. Sad je izgledala još gore; lice joj je ispalo neravno i grbavo. Beznadežno, stvarno. A što bi i bilo važno? Čim je izašla iz toaleta, naletela je na Džonija. Pa naravno. - Samo sam hteo da ti se izvinim. - Naterao ju je da ga pogleda u lice. -


BalkanDownload

Nisam ovo planirao. Onor se pojavila iznebuha... ali znaš kako je, sad je tu... Da li ovo spada u kategoriju „uviđavno otkačena”? Klio je osetila da je obuzima mučnina. Baš tako, zar ne? Očito ga gricka savest pa mora da kaže kako je donedavno razmišljao da li da pomalo flertuje s njom, ali stvari su se sad izmenile. Nekadašnja devojka vratila se u njegov život, a sasvim slučajno je to jedna od najlepših žena na svetu. Klio dakle mora da razume kako u poređenju s njom... pa, pardon, ali poređenja stvarno ne može biti! Uopšte. I kraj priče. Srećom, sve to joj je proletelo kroz glavu u deliću sekunde i skoro odmah je odgovorila Džoniju: - Hej, nema razloga da se izvinjavaš. Onor je divna, baš je druželjubiva. I vreme je da nađeš sebi finu devojku i da se skrasiš. Nisi više mlad kao nekada! Sve zajedno je zvučalo prilično ubeđljivo, skoro da je i samu sebe uverila u to. - Hvala. Džoni se zagledao u njenu majicu; da li gleda fleku od sosa ili njene nedovoljno velike grudi? - Pa, to je to, hteo sam da ti objasnim. - Očito je jedva čekao da promeni temu. - Kako si? Kako vrat? Klio je nehotice prinela ruku sunđerastoj kragni koja joj je trenutno držala glavu na ramenima i primoravala je da hoda kao da joj je neko gurnuo metlu u zadnjicu. - Nije loše - rekla je veselo. Za razliku od mog srca. - Moglo je biti i gore. Izgledalo je kao da nije sve rekao, ali Klio nije mogla da ga sluša. Nije više bila u stanju da se sasvim kontroliše, pa se brže-bolje vratila na mesto pre nego što kaže ili uradi nešto zbog čega će se kasnije pokajati.


BalkanDownload

Čim su se vrata zatvorila za njom, ugledala je Onor gde upravo časti ceo pab. Mahnula joj je preko cele sale. - Klio, tu si! Još jedno belo vino? - Ovaj, ne hvala. - Ma hajde, svi ćemo po jedno! Dozvoli da ti naručim. Dobro, ovo je bilo pomalo nestvarno, Onor Donaldson, australijski supermodel, baš je namerila da je časti pićem. U nekoj drugoj situaciji to bi joj ulepšalo dan. Ili celu godinu. Ali ne sada kada je Onor ponovo osvojila muškarca s kojim je Klio umalo počela vezu. Koliko god ta veza bila besmislena i osuđena na propast. On je osvojio njeno srce i sada možda nije baš slomljeno, ali svakako jeste napuklo. - Volela bih - slagala je Klio - ali nemam više snage. Stvarno moram kući. - Ona je u piću laka kategorija - objasnio je Eš. Eto vidiš. U Fijinom prisustvu on postane maltene mutav, ali je pred Onor, koja mu izgleda nije privlačna u onom smislu, potpuno opušten. - Uzimam lekove protiv bolova, koji se ne smeju mešati sa alkoholom. - Klio je mahnula svima u pabu, a onda se opet obratila Onor. - Mogla bi da zamoliš Eša da ti ispriča šta se desilo kada je on to uradio. Klio zastade ispred paba da duboko udahne svež vazduh. Uspela je bar donekle da sačuva dostojanstvo. Da je prihvatila još jedno piće... ili nekoliko... svakako u tome ne bi uspela. Šta bi onda radila? Valjala bi se po slivnicima i svi bi mogli da joj vide gaćice, kao tetki Džin. Bilo je jedanaest i petnaest; Frenk je izbacivao poslednje goste. Odlična okolnost, Ešu je to odgovaralo, najviše zbog toga što mora da ustane u pet


BalkanDownload

zbog posla. A već je popio četiri... ne, pet... zapravo šest ili i više piva. Dobro, možda i osam, ali svakako ne više od toga. Osam krigli. To znači užasnu glavobolju i vožnju taksijem do radiostanice sutra ujutro. Pa dobro, ponekad čovek prosto mora da popije piva koliko je težak i da se suoči s posledicama. Ešu je to večeras stvarno bilo potrebno. Video je kako je Fija reagovala kad se pojavila Onor Donaldson i to ga je vrlo pogodilo. Fija je bila zacopana u Džonija. Ružni debeli radio-voditelji nemaju tu nikakve šanse. Ako je ikada i verovao da bi ona mogla da se predomisli u vezi sa njim, sada je to otpalo kao mogućnost. Uostalom, koga je briga, uvek postoji dobri stari alkohol da umanji bol, a Fija nije jedina na svetu, zar ne? Drugim devojkama on sasvim odgovara. Dobro, barem jednoj. - Joooj, što mi je hladno. - Kad su izašli iz paba, Džordžija se pretvarala da drhti, samo da bi mogla da se pripije uz njega. - Brrrrr. Tom joj je mahnuo. - Džordžija? Hajde, idemo kući. - U redu je, tata. Eš će mi pozajmiti neki de-ve-de, idem do njega da uzmem. - Ali... - Tata, u redu je! Imam svoj ključ. - Džorždija je podigla ključ da to dokaže. - Vidimo se brzo. Tom je oklevao, očito neodlučan. Onda se ipak okrenuo i otišao u mrak. Eš se namrštio. - Kakav de-ve-de? - Pa Mama mia! - Šta ti misliš da sam ja, nekakva curica? Nemam ja Mama mia!


BalkanDownload

- Ne? Pa dobro, pozajmicu onda nešto drugo. Nisam izbirljiva. Kad su stigli do kuće, Džordžija mu je već jasno bila stavila do znanja kakve su joj namere. Pokušavala je to i ranije, ali bi je Eš svaki put otkačio. Nije njegov tip, ima samo osamnaest godina, ne privlači ga, sve tako neki smešni sitni razlozi. Samo što je to bilo u vreme kada ga je još držala nada da će se Fija opametiti i pružiti mu šansu da joj pokaže svoje dobre osobine. A ovo je sada.


BalkanDownload

Poglavlje 46.

- Imaš li nešto za piće? - veselo je upitala Džordžija čim su ušli u kuću. - Ovaj, u frižideru ima dva-tri piva. Dođavola, jedno više neće ništa značiti. Eš se sručio na kauč. - Možeš li ti da doneseš? De-ve-deovi su na onoj polici tamo. Možeš da pozajmiš šta god ti se svidi. Trenutak kasnije Džordžija se pojavila na vratima dnevne sobe noseći dve otvorene flaše, a svetio iz predsoblja osvetljavalo je njenu srebrnoplavu kosu. - Ti mi se sviđaš. Pauza. - Da li to znači da mogu tebe da pozajmim? Eš ju je pogledao u oči. U ovakvom trenutku obično bi napravio neku šalu o tome kako bi morala da plati kaznu ako ga ne vrati na vreme, ali sad prosto nije bio raspoložen. Džordžija je bila svojeglava, zabavna devojka od osamnaest godina koja tačno zna šta želi i trudi se da to i dobije. Bila je i vrlo lepa; koji bi je muškarac odbio? Nije morao ništa da kaže. Kao da mu je pročitala misli, prešla je kroz sobu i spustila flaše da ne smetaju. Sledećeg trenutka se kao mali, superbrzi projektil koji traga za toplotom našla nad njim, oslonivši ruke na kauč pored njegovih ramena i ljubeći ga pravo u usta. Pobogu, ova ne gubi vreme. - Znala sam da ćeš se na kraju predomisliti. Za trenutak se odvojila od njegovog lica da bi mu se nasmešila.


BalkanDownload

Reci su odjeknule Ešovim umom. Kakva ironija, upravo to je on smislio da kaže Fiji kad konačno bude podlegla njegovom šarmu. No, pošto je utvrdio da se to neće desiti, nema svrhe više da misli na nju. Džordžija je imala vitko telo plesačice; koji bi je muškarac odbio? Pružio je ruke ka njoj. - Uvek dobiješ ono što želiš? Oči su joj pobedonosno blistale. - O, da. Osim što se ovog puta pokazalo da to nije tačno. Poljubio ju je ponovo, ali pred očima mu je stalno bila samo Fija. Većina muškaraca ne bi dozvolila da ih to omete, ali Eš je znao da on nije isti kao većina muškaraca. Možda je to staromodno, budući da žive u dvadeset prvom veku i da on nije neki klinac; dobro, možda je čak i sasvim smešno, međutim on nikada nije bio ljubitelj neobaveznog seksa. Ako sada bude spavao sa Džordžijom, značiće da ju je samo iskoristio. A kako bi to uticalo na njihov odnos ubuduće? - Slušaj, izvini. - Eš je uzdahnuo i odmahnuo glavom. - Ne mogu ja ovo. Zapanjeno ga je pogledala. - A zašto? - Prosto ne mogu. Mi smo drugovi. - Možemo da budemo i više od toga! - Ne. Samo bismo sve pokvarili, veruj mi. Nećemo to da radimo. - Blago ju je sklonio sa sebe. Džordžija, onako raščupana, vide da on to ozbiljno misli. - Ovo mi se još nikad nije desilo. - Nije to zbog tebe. Zbog mene je. - Naravno da je zbog tebe! - Mislim, ti si veoma lepa devojka. Nisi ništa loše uradila. - Znam da nisam. Zaboga - nije se predavala - strašno mi se dopadaš! Stvarno sam htela da to uradimo!


BalkanDownload

- Izvini. Ne znam šta drugo da kažem. Odmahnula je glavom. - Ćula sam te u emisiji prošle nedelje, pričao si kako si u stvari stidljiv. Pomislila sam da je to možda objašnjenje, da me zato stalno odbijaš, pa sam odlučila da ugrabim sledeću priliku. Eš se nasmešio tolikoj samouverenosti. Pa, umalo da joj uspe. - Takav je bio plan - Džordžija je ustala, uzela tašnu i prebacila je preko ramena. - Bar sam pokušala. Zvučala je sasvim dobrodušno. Eš je takođe ustao, pun olakšanja. - Bogme jesi. I ti si sjajna cura. Hajde, otpratiću te do kuće. - Ne moraš. Znam put. - Pobogu, znam da znaš. - Obgrlio ju je oko ramena i drugarski je stegnuo. - Ali ja sam džentlmen, pa želim da to uradim. Molim te. Fija nije mogla da zaspi, pa je ustala iz kreveta, otišla u kuhinju i napravila sebi čaj. Ponela je šolju na sprat, gde je raširila zavese u spavaćoj sobi i smestila se kraj prozora. Ovo je bilo prvo mesto gde živi a da ima lep pogled. Do sada su se kroz prozor videle samo kuće preko puta. Odavde, ispod visokog zabata paba, videla je seoski trg i sve kuće okolo. Iza njih su bila brda, prošarana ponekim svetlom, koja su se pružala sve do neba. Stvarno divan pogled. Ali Fija je bila suviše nemirna da bi uživala u prizoru. Bila je nervozna iz dva razloga. Pijuckala je čaj i pitala se šta da uradi s porukom koju je dobila baš kad se spremala za spavanje. Zdravo, nadam se da si dobro. Moli i Rob te pozdravljaju. Nedostaješ im i voleli bi da te vide. Možda za ovaj vikend? Voli te Vil Kada je pročitala poruku, navrle su joj suze. Ma koliko volela Roba i Moli, ma koliko joj bili dragi, oni nisu njeni. Pošto je ostavila Vila,


BalkanDownload

pretpostavila je da ih više nikada neće videti. Mora da je deci strašno u takvoj situaciji kad se brak raspadne, i onda još moraju da se prilagođavaju svaki put kad neki roditelj nade sebi novog partnera. Fija je protrljala lice. I njoj su nedostajali Rob i Moli, no nije joj se dopadala pomisao da se sretne sa Vilom. To je bio jedan problem koji ju je mučio. Drugi je bio Džoni, tačnije Onor Donaldson. Njihov dolazak u pab večeras - Onorin povratak u Džonijev život - bio je potpuno neočekivan udarac. Sve njene nade i maštarije su srušene, jer ko bi mogao i pomisliti da se nadmeće s takvom devojkom? Budimo realni... Otpila je još čaja. Večeras je u pabu bilo tako čudno. I šta se to dešava između Eša i Džordžije? Eš je navalio da pije kao nikad ranije, a Džordžija mu se divila još otvorenije nego obično. Čudna situacija, nesumnjivo. A još su i zajedno izašli iz paba, mada se tu sigurno ništa nije desilo. Naravno da nije; Tom je bio s njima. O, bože, toliko tema za razmišljanje, nikakvo čudo što ne može da zaspi... Negde na drugoj strani trga otvorila su se nečija vrata i ukazalo se zlatasto svetio. Fija je naslonila čelo na hladno staklo i zagledala se u dve prepoznatljive prilike koje su izašle iz Ešove kuće. Eš i Džordžija su polako prošli prilaznom stazom i uputili se ulicom. Glave su im bile jedna do druge, očito su razgovarali. Džordžija je zagrlila Eša oko pasa, a on nju preko ramena. U jednom trenutku su zastali i Eš ju je poljubio u čelo. Fija se naglo sklonila od prozora. Nešto ju je preseklo u stomaku. Nije imala pojma zašto se tako oseća, ali ju je pogled na njih dvoje stvarno dirnuo. Gledala ih je dalje dok se staklo maglilo od njenog daha. Polako su išli ka Džordžijinoj kući. Izgledali su kao par, a to je bio krajnje neočekivan prizor. Međutim, pre toga su bili zajedno, sami, u Ešovoj kući... Kada su joj nestali s vidika, Fija je i dalje ostala da sedi na istom mestu. Čaj joj se ohladio dok je razmišljala o večerašnjim događajima. Preko trga je pretrčala lisica i šmugnula u nečiju baštu. Iz daljine se čuo huk sove. Što su


BalkanDownload

joj se oči bolje privikavale na mrak, to je jasnije videla baršunasto tamno nebo. Na kraju se Eš ponovo pojavio, koračajući s rukama u džepovima. Kad je stigao do jedne ulične svetiljke, zastao je i okrenuo se; za trenutak je izgledalo kao da gleda pravo u Fiju. Ona se trgla i povukla, a srce joj je lupalo; mada, naravno, nije gledao nju, verovatno je čuo lisicu kako šuška u žbunju ili je prosto pogledao pab. Potom se uputio ka svojoj kući, otključao je vrata i nestao. Fija je ustala, navukla zavese i vratila se u krevet. Posle onolikog piva koje je večeras popio, Eš će sutra sigurno imati silnih problema. - Da li je čudno što te to molim? - Kada je opisala čitavu situaciju s Vilovom decom, Fija se zagledala u Klio. - Želim da ponovo vidim Roba i Moli, ali ne mogu ni da zamislim da tu bude i Vil. A i njima bi to bilo čudno. Ne bih htela da pomisle kako ćemo se on i ja možda pomiriti. Klio je klimala glavom. - Zašto mu to ne kažeš? Kaži da želiš da vidiš decu nasamo. - Znam, i mogla bih tako, ali prošli su meseci otkako sam ih poslednji put videla. Nikada nisam bila sama sa njima. Svaki put kad bi došli, bio je tu i Vil. On im je tata. Volela bih da ih vidim, ali ne znam da li bi nam svima bilo prijatno - iskrivila je lice. - Nisam sigurna ni šta da radim s njima. Mogli bismo da odemo u bioskop, ali onda bismo samo sedeli u mraku i gledali film. A zoološki vrt im je odavno dosadio... Jao, zoološki vrt! Klio ju je posmatrala sa zanimanjem. - Jesi li ti to pocrvenela? Pobogu, pogubila se od same pomisli na zoološki vrt; onaj san sa pingvinima očito će je progoniti čitavog života. Fija je otkopčala kragnu. - Samo sam se uspaničila. Ne znam šta da radim. Klio se za trenutak zamislila.


BalkanDownload

- U redu, šta kažeš za nedelju po podne? Fija je klimnula glavom; pošto je već tražila slobodan dan od Frenka, to je bilo sređeno. Pristao je da se poštara za hranu ako ona sve pripremi unapred. - Mogu da budem slobodna od jedan po podne. - Dogovoreno - Klio je pritisnula dugme na telefonu. - Zdravo, Šeli, šta Saskija radi u nedelju? Ništa? Pitaj je da li bi želela da se malo druži sa svojom dragom tetom Klio. Sjajno, vidimo se u jedan. Zdravo! Prekinula je vezu i pobedonosno pogledala Fiju. - Evo, sve je sređeno, ići ćemo zajedno. Ti, ja i deca. To je dan lova na blago, ima da se oduševe. - Jao, hvala ti - Fija je bila dirnuta. - Stvarno lepo od tebe. - Znam! - Klio je sva blistala od ponosa. - Ni ja neko vreme nisam videla Saskiju, pa ćemo se lepo zabaviti. Ionako mi ne daju da radim još nedelju dana, navodno plašim mušterije. - Nije tačno, skoro ništa se ne vidi. To je bilo prilično blizu istine; kraste na licu su nestale, rumeni tragovi posle ožiljaka svakog dana su sve više bledeli. - Uostalom, lov na blago je odlična ideja. Gde se održava? - U botaničkoj bašti u Markombu. Fija je stavila ruku na usta. - Tamo gde je bio Deda Mraz? - Znam, znam sve, ali tamo se održava. - Klio se široko nasmešila. - Rekla bih da je u neku ruku i zgodno što je tamo.


BalkanDownload

Poglavlje 47.

Dok je išla uličicom, Ebi je osećala da joj se dlanovi znoje. Kakva glupost, pa to je njena rođena kuća, ima puno pravo da uzme šta god hoće, a neke stvari su joj stvarno veoma potrebne. Ipak, čekala je dok nije bila sigurna da unutra neće biti nikoga. Tom je u ovo doba na poslu, Džordžija se odvezla svojim kombijem pre dvadesetak minuta. Evo, skoro je stigla. Treba da uzme kutiju za šivenje i kuhinjsku vagu Klio nema ni jedno ni drugo - i nekoliko vatrostalnih posuda. Pored toga, uzeće stonu lampu sa abažurom od nojevog perja jer to pripada njoj i oduvek ju je volela. Ispred kuće nije bilo automobila, dobro je. Nekako joj se činilo nepravedno što, spolja gledano, kuća izgleda potpuno isto, iako se njen svet promenio iz korena. Ebi je uzdahnula, otključala vrata i ušla. Bila je sigurna da će zateći nered; Tom nikada nije bio ljubitelj spremanja. A biće i džakova odeće koju Džordžija treba da ispegla, ispeglana odeća visiće na sve strane, prazne šolje gde god pogled padne... - O, bože. Kada je otvorila vrata dnevne sobe, kolena su joj klecnula. Dovoljno je bilo što nije očekivala da će ikoga zateći na kauču. Kad je videla ko leži na tom kauču, osetila se kao da joj je neko izbio vazduh iz pluća. - Dođavola, pa vidi nju! Zdravo! - Peti Samers je izvukla slušalice ajpoda iz ušiju i pridigla se, spustivši časopis koji je domaločas čitala. -Odavno se nismo videle! Ebi je bukvalno zazvonilo u ušima. Zurila je u Peti, preplanulu, plavokosu, ogrnutu belim satenskim ogrtačem. Njenim satenskim ogrtačem.


BalkanDownload

Jedva je nekako uspela da progovori: - Š-šta ti radiš ovde? - Duga priča! Ukratko, između mene i Teda je gotovo. Da li ti je Džordžija pričala o Tedu? E pa, ispalo je da je on kreten. Stalno golf pa golf... dojadio mi je. Pa smo se zakačili oko toga i on me je lepo izbacio. Muškarci su takvi kreteni, zar ne? Onda sam mislila malo da dođem nazad u Britaniju i da vidim kako se moja kći lepotica slaže s tatom! Kazala mi je da ti odlaziš, pa sam znala da će biti mesta ako poželim da malo ostanem ovde. I eto, to je sve. Sad sam tu! Tišina. Ebi je piljila u Peti, koja je ostala da sedi. - To je moj ogrtač - rekla je konačno. - Znam. Džordžija mi je rekla da ga uzmem jer ja nemam nijedan. Vidiš, prevelik mi je! Da li ona to ozbiljno misli? - Naravno, zato što je moj. - Znači, hoćeš ga nazad? - Peti ju je upitno gledala. - Hoćeš odmah da ga skinem? Ima li ta žena uopšte išta na sebi ispod ogrtača? Verovatno nema. Ebi se sva naježila od besa. Peti je to primetila. - Razumem, još si ljuta na mene zbog bebe. Zar ne bi trebalo da si se dosad već smirila? Zujanje je postalo jače. - A zašto bih? - Zato što se to desilo pre skoro dvadeset godina. - Ukrala si moju bebu - čim je to izgovorila, oči su joj se napunile suzama. - Nisam. To je moja beba. Zadržala sam je jer sam je volela. - Toliko sam je želela.


BalkanDownload

- Sad je imaš! Pojavila se i doselila se kod vas, a ti si se iselila! Slušaj, žao mi je ako sam onomad pokvarila tvoje planove, ali ne možeš me okriviti za haos koji si sama napravila od svog života. - Peti ju je trijumfalno gledala. - Čula sam da si se spetljala sa šefom, i zato nemoj tu da mi izigravaš nevinašce. Ebi je pokušala da kontroliše disanje. Peti Samers sada živi u njenoj kući, sa njenim mužem i njenom kćerkom. Čak nosi i njen najbolji satenski ogrtač. Bol, dubok i jak, stezao joj je grudi. Koliko vremena će proći da bi Peti zauzela i mesto u Tomovom krevetu, ili se to možda već desilo? Ne misli na to, nikako ne misli na to! - Uostalom, šta ćeš ti ovde? Došla si da pospremiš kuhinju? Jer dozvoli da ti kažem - bestidno je rekla Peti - stvarno joj je neophodno čišćenje. Mada to, očevidno, nije bio dovoljan razlog da se Peti pridigne s kauča i uradi to sama. - Došla sam po neke stvari. - Ebi je prešla preko sobe da izvuče iz zida utikač lampe s nojevim perjem. Tu je otkrila da je jedna nožica slomljena i da na abažuru postoji rupa. - I ja sam to primetila - rekla je Peti. - Džordžija ju je srušila sa stola. Ebi je vratila svoju omiljenu lampu na mesto. Toliko o najdražim predmetima. Deset minuta kasnije prikupila je ostale stvari po koje je došla. - Reći ću Tomu da si svraćala - rekla je Peti. - Dobro. - Baš su odličan tim, zar ne? Tom i Džordžija. - O, da - Ebi je jedva čekala da ode. - Toliko mi je milo što ga je našla. A on kaže da mu je ona promenila život. Peti je zastala i pokazala ključ koji se jasno video kroz džep Ebine pamučne bluze.


BalkanDownload

- Treba li ti i dalje taj ključ? Tom nema rezervni, a meni bi stvarno dobro došao. Kakva drskost! S druge strane, bilo bi detinjasto da odbije. A posle ovoga danas teško da će ikada poželeti da ponovo dođe. Ebi je izvadila ključ iz džepa i spustila ga - klik - na stakleni stočić. - Hvala! - rekla je Peti. Beba. Muž. Kuća. Ogrtač. Ključ. Možda bi Peti želela i srce, sveže iščupano iz rasporenih grudi suparnice, tako da može da ga izgazi? Sa ogromnom knedlom u grlu, Ebi se okrenula ka vratima. - Nema na čemu.

Ovo je trebalo da bude dobar dan, ali u ovom trenutku nije bio baš tako dobar. Osećala je i krivicu i olakšanje što je pobegla iz kuće od Ebi; Klio se oraspoložila kada je stigla u Grm zelenike na nedeljni ručak Lice joj je uglavnom zaraslo, prvi put je izašla bez ortopedske kragne i zapravo je ponovo izgledala normalno. Štaviše, sijalo je sunce a temperatura je prešla petnaest stepeni, što je svima popravilo raspoloženje. Dobro, svima osim Ebi, koja je trenutno ribala ostavu, rešena da je dovede do savršenstva prema standardima čistoće u operacionoj sali. Velike nade koje je Klio gajila za današnji dan trenutno su bile narušene; Onor Donaldson je nesumnjivo veselo, pričljivo društvo i svakako dobar čovek, ali njeno ćeretanje o tome kako su ona i Džoni presrećni zajedno svakako nije bilo pri vrhu liste omiljenih tema Klio. - Mislim, ja sam i bila kriva za sve. Sad kad razmislim, ne mogu da poverujem koliko sam glupa bila. Ali tako to biva, je li? Prosto se desi, izgubimo glavu. Taj drugi tip se prosto pojavio, a ja sam pomislila joj, pa to je divno, jer stvarno je mislio samo na mene i bio je strašno zagrejan. A bio je filmski producent, što je posebno zanimljivo. Poznavao je bukvalno


BalkanDownload

svakoga, sve najvažnije face. Zato ispada da sam ja užasna, zar ne? Dobro, ne ponosim se sobom, ali u ono vreme sam stvarno mislila da sam zaljubljena u njega. Ostavila sam Džonija, tek tako. Slomila sam mu srce. Bio je očajan.. - Onor je tužno odmahnula glavom. - Bilo mi je krivo, naravno, ali bila sam toliko zaneta svojom divnom novom vezom da sam ubedila sebe da ispravno postupam. Zastala je i zagledala se u Klio, očito očekujući odgovor. Klio je morala nešto da kaže. - A zapravo nije bilo tako? - Naravno da nije! Taj tip je bio totalni ludak, ljubomoran, paranoičan, sve redom. Shvatila sam da sam napravila najveću grešku u životu. Mislim, svašta mi je kupovao, dijamantske narukvice, i mercedes majbah, i Pikasa... ali sa njim nisam bila srećna. I sve te žurke na koje smo išli? Bile su prilično dosadne. Tada mi je Džoni već strašno nedostajao, ali rekla sam sebi da ne treba da mu se javim. Nesrećan je zbog mene, zaslužio je priliku da stvori sebi novi život. Onda sam na otvaranju neke izložbe naletela na tog agenta iz Njujorka i on mi je rekao za Džonijevu tetku. I eto, to je bilo to. - Onor je položila dlan na grudi. - Nisam mogla drugačije, znala sam da moram da ga pozovem. Bože, onog časa kad sam mu čula glas, znala sam šta treba da radim. Bio je sasvim sam u Norfoku i nisam mogla to da podnesem. Spakovala sam se, otišla pravo na aerodrom i uhvatila prvi let za London. A znaš li po čemu sam znala da ga stvarno volim? - Ovaj... ne. - Nisu imali slobodna mesta ni u prvoj ni u biznis klasi - ponosno je rekla Onor - pa sam letela ekonomskom. Klio je odmahnula glavom. Kakav nezamislivi užas... - Ali vredelo je. Uzela sam taksi do Norfoka i stigla sam u Džonijev hotel. Onda sam tražila od menadžera da ga pozove da side na recepciju... jao, to je bilo kao u filmu. - Oči su joj blistale. - Svi ti ljudi su gledali kako Džoni silazi niza stepenice. Samo sam pružila ruke i rekla sam: „O, dušo, toliko te


BalkanDownload

volim! Sad sam tu, uz tebe.” A svi turisti su uglas uzdahnuli i bilo je tako romantično... o, zaboga, vidi, pođu mi suze kad god se setim toga! Govorila je istinu, a pritom je i dalje izgledala divno. Oči su joj bile bistre, beonjače bez ijednog kapilara, bele kao u reklami za persil. Klio je gledala Onor kako, istovremeno se smejući i jecajući, briše suzu savršenu kao Svarovski kristal. - Da sam ja pokušala tako nešto, sve bi ispalo naopako. Pojavila bih se tamo, a tip bi mi rekao: „Izvini dušo, malo si zakasnila, već sam upoznao drugu.” - O, ja sam znala da se to nije desilo - smesta je rekla Onor. - Stvarno? - Klio je osetila mučninu. - A kako? - Guglala sam ga. Ukucala sam njegovo ime i „nova devojka”. - Onor je slegnula ramenima. - I ništa! - Šta da se s nekim viđao u potaji? - Bože, zašto je toliki mazohista? - Ma proverila sam i to - nasmešila se Onor. - Pitala sam ga. Nije bilo nijedne druge. A sad kad smo ponovo zajedno neće ni biti. To mogu da ti obećam! Dakle, definitivno je mazohista. Spas je stigao nekoliko minuta kasnije u vidu Džonija lično; došao je po Onor, da pođu u Norfok na sahranu. Onor je graciozno ustala s visoke barske stolice i poljubila ga u usta. - Baš smo pričale o tebi. Klio je osetila da su joj se usta osušila; kako li izgleda poljubiti Džonija? Nikad to neće saznati. Pogledaj ih samo zajedno: prosto su savršen par. Onor je izgledala fantastično u haljini boje ametista, sa srebrnim nakitom. Džoni je bio u svetlosivoj košulji i crnim pantalonama. Spremali su se da obiđu tetku Klarisu u staračkom domu i obave poslednje pripreme za sahranu. Za trenutak su im se pogledi sreli i Klio je srce zastalo u grudima.


BalkanDownload

- Oporavljaš se. Bolje izgledaš. Kako vrat? - Dobro, hvala. Klimnula je glavom da pokaže. Tog trenutka videla je da na parking stiže tirkizni fijat. Stigle su Šeli i Saskija. - Sjajno. E pa, mi sad moramo da idemo. - Pogledao je Onor i zvecnuo ključevima. - Nadam se da će na sahrani sve biti u redu. Kakva glupa rečenica! A šta je mogla drugo da kaže? - Hvala. Zdravo. Dok su izlazili, Džoni je položio ruku na donji deo Onorinih leđa. Sećala se kakav je to osećaj... - Vidimo se kad se vratimo, narode! - Onor je svima mahnula preko ramena. Fija je upravo izašla iz kuhinje. - Strašno je zlatna, je li? - upitala je žalosno. - Pretpostavljam da on uvek nađe neku takvu. - Valjda - promrmljala je Klio. Džoni i Onor su izašli, a Šeli je ušla. Klio je jedva dočekala da misli na nešto drugo. Pružila je ruke da se pozdravi. - Mama kaže da si imala nesreću i da ne smem da kažem da smešno izgledaš. - Saskija je čvrsto zagrlila Klio. - Ali ne izgledaš tako strašno. - Prošle nedelje sam izgledala mnogo gore - priznala je Klio. Saskija se napućila. - O. Baš bih volela da sam te videla takvu. Je li bilo puno krvi? - O, da. Na kofe. - Jao, volim krv! Jednom sam pala sa penjalice i krv mi je curila iz nosa! Saskija je mudro klimnula glavom. - Doktor u bolnici je rekao da sam bila


BalkanDownload

vrrrlo hrabra. Klio je takođe klimnula glavom. - Sećam se toga. Iza Saskijinih leđa, Šeli je značajno prevrnula očima; Saskija možda misli da je bila hrabra, ali zapravo je vrištala do neba. - Ovo je moja drugarica Fija, i ona će ići s nama u lov na blago. Dobro, jeste malo čudno reći za Fiju da joj je drugarica, ali šta drugo da kaže? Ovo je Fija, čiji brak se raspao kada sam se spetljala s njenim mužem? Šeli je ubrzo otišla. Nekoliko minuta kasnije stigao je Vil s Robom i Moli. Fija je izašla da pozdravi decu, koju nije videla pet meseci; dirljivo je bilo posmatrati njihovo oduševljenje kad su je videli. Potom je bio red na Klio da izvede Saskiju da se upozna sa njima.


BalkanDownload

Poglavlje 48.

Vil je odmerio Klio od glave do pete. - Zdravo - rekao je. - Zdravo. Uvek je lepo kad vidiš da je neko zapao u očajanje pošto ste raskinuli. Nažalost, Vilu se to nije desilo. Izgledao je odlično u lanenim pantalonama i ružičastoj sportskoj majici s kragnom, ošišan kraće nego obično. Stavio je Armanijev losion posle brijanja, nosio je uglancane mokasine i nov, očito skup sat. Sva sreća, pogled na njega nije nimalo delovao na Klio. Nije se ni trgla, ništa je nije bockalo, nije bilo ni trunke žaljenja ili privlačnosti. Zar ne bi bilo divno kada bi tako bilo i sa Džonijem? Kad bi postojao neki prekidač koji može da se pritisne. - Dakle, sada ovde živiš. - Vil je gledao Fiju. - I radim - pokazala je pab. - Dopada mi se. On se iskezio. - Mama kaže da te je srela prošle nedelje. Bila si s nekim pijanim debeljkom. Dakle, sada se viđaš sa njim? - Ne viđam se ni sa kim - mirno je rekla Fija. - Pa, idemo li sada? uhvatila je Moli za ruku. - Vratićemo se do šest. - Dobro. Biću tu da ih preuzmem. - Idemo u lov na blago - objasnila je Saskija Moli kao prava učiteljica. Treba da nalazimo gusenice i lišće i tako to. Petogodišnja Moli s divljenjem je gledala godinu dana stariju Saskiju. - Moramo li da ih pojedemo?


BalkanDownload

- Ne, napravljene su od papira, a na njima su napisana uputstva. - Ja ne znam da čitam. - Ne brini - Saskija je bila u svom elementu - ja ću ti pomoći. Eš je igrao bilijar s Velšom Makom u pabu. Primetio je kako Vil Njuman naručuje kriglu piva i kako odlazi do stola u uglu. Nije voleo Vila dok se Klio zabavljala s njim. Sada ga je voleo još manje zbog onoga što je priredio Fiji. Kakav krelac. Uostalom, sada to više nije važno. Ne moraju da budu učtivi i razgovaraju jedan s drugim. Vil će za nekoliko minuta popiti pivo i otići. A on neće morati da bude ljubomoran na čoveka koji se oženio Fijom i ponašao se prema njoj s tako malo ljubavi i pažnje da... - Ahaaaa! - uzviknuo je Velš Mak kada je Eš ubacio belu kuglu. - Četiri za mene, znači pobedio sam. Duguješ mi petaka. Pripremili su kugle za sledeću partiju. Eš je zaključio da mu je zbog Vila popustila koncentracija; sad mu se još manje dopadao. Negde na pola druge partije u pabu se pojavila Džordžijina majka. Doduše, Eš je još nije bio upoznao, ali svi u selu su znali da je stigla; osim toga, stvarno joj nije bio potreban bedž sa imenom i slikom. Džordžija je neverovatno ličila na nju, osim što nije imala smeđe oči, već plave. Visoka i vitka, obukla je čipkanu majicu na bretele i svetlozelenu mini-suknju, o čemu većina četrdesetogodišnjakinja može samo da sanja. Mnogi su se okrenuli da je pogledaju, među njima i Vil Njuman. U roku od pet minuta Eš je odgledao čitav kurs o tome kako prići potpuno nepoznatoj ženi. Bilo je to pravo otkrovenje, kao da gleda dugo uvežbavani ples. Džordžijina majka je naručila džin i tonik i osvrnula se po pabu, a Vil je iskapio svoje piće i prišao da stane kraj nje za barom. Usledili su pogledi i učtivi osmesi. Potom je Džordžijina mama - da, Peti Samers, tako se zvala blago dotakla Vila po ruci, diveći se njegovom ručnom satu. On se zauzvrat nagnuo ka njoj i promrmljao nešto na šta je zabacila glavu i nasmejala se. Potom se okrenula na stolici tako da je golim kolenima maltene dodirivala njegove savršeno ispeglane pantalone. Vil je uživao njenu potpunu pažnju i


BalkanDownload

očito je uživao u tome. Mogao je da se nanjuši testosteron, da se oseti njihova uzdrhtalost, privlačnost među njima gotovo je isijavala. - Gledaj i uči, momče - rekao je Velš Mak dok je trljao štap kredom. Pa, maltene. Samo što se ta veština ne može pokupiti gledanjem. Peti i Vil su osetili međusobnu fizičku privlačnost, a da bi se to desilo, morate biti privlačni. Dok je posmatrao situaciju između muškarca i žene koja se uzburkava, Eš je primetio sličnost s divljim životinjama iz dokumentaraca. Sve je bilo isto: šepurenje, gledanje u oči, dodirivanje, naizmenični pokreti. Vil se vragolasto smešio, Peti se meškoljila kao da će sad odmah početi da se svlači... Dobro, ne baš, ali za deset minuta bi i to mogla. A bilo je jasno da se Vil Njuman ne bi bunio. Popodne je bilo baš zabavno. Lov na blago je bio pun pogodak, deca su se lepo slagala, sunce je sijalo sve vreme, a ljudi najzad više nisu užasnuto piljili u Klio kao da je novi čovek-slon. Šta bi više mogla da traži od života? - Vil je ovde, čeka nas - rekla je Klio i pokazala njegov auto kad su se zaustavili pred pabom. Samo što od Vila nije bilo ni traga. Auto je bio prazan, Grm zelenike je imao popodnevnu pauzu, u bašti nigde nikoga. - Mora da je otišao u šetnju. Pozvaću ga. - Fija je izvadila telefon, pozvala ga i prekinula vezu. - Nije dostupan - promrmljala je. - Baš kao u stara dobra vremena. - Žedna sam - rekla je Saskija sa zadnjeg sedišta. - Mogu li da dobijem sok? - Ja moram da piškim - javila se Moli. - Ja sam gladan - dodao je Rob, - Imamo li neki keks? - Dobro, nema problema, idemo kod mene. - Klio je uradila polukružno i vratila se na put. - Kuda li je Vil mogao da ode?


BalkanDownload

Čim je čuo da se zaustavljaju pred kućom, Eš je izašao da ih pozdravi. - Jeste se lepo proveli? - Sjajno - odgovorila je Klio. - Da nisi slučajno video Vila? Eš je sačekao da deca izađu iz auta i odu u kuću. Izbegavao je Fijin pogled. - Otišao je iz paba sa Džordžijinom majkom. Klio se namrštila. - Zašto? Pa oni se ni ne poznaju. - Sada je verovatno drugačije - promrmljao je Eš. - Ali auto mu je još tu, kuda su mogli da odu? Eš je slegnuo ramenima. - Tom i Džordžija su jutros otišli na neki moto-kros u Devonu. Pobogu. Obuzeta nevericom, Klio je izvukla telefon i pozvala Ebinu staru kuću. Zvonilo je i zvonilo. - Niko se ne javlja. Ebi je baš tada izašla iz kuće, izvodeći decu zaokupljenu keksom i sokovima. - Šta se dešava? - upitala je. Klio joj je ukratko objasnila. - Kuda su mogli da odu? Ti si joj dala svoj ključ, dakle ne možemo proveriti da li su u kući. Ebi ju je značajno pogledala. - Nisam baš toliko glupa. Dala sam joj ključ od glavnog ulaza. Još imam onaj od zadnjih vrata. Vil je rekao da će preuzeti decu u šest. Sada je bilo pola sedam. Doduše, činilo se da deci to ne smeta mnogo; Saskija, koja je obožavala Eša, demonstrirala je ostalima njegovu spremnost da jurca oko bašte dok mu ona visi na jednoj ruci i stoji na jednom stopalu. Moli i Rob su trčali za njima i galamili: - Sad ja, hoću i ja, red je na mene!


BalkanDownload

Klio je brzo odlučila. Ostavila je decu sa Fijom i Ešom, a ona i Ebi su pošle ka kući. Kad su stigle, Ebi je provirila kroz prozor dnevne sobe. - Nigde nikog. Klio je zazvonila i sačekala. Ništa. Potom se odmakla, pogledala uvis i primetila nekakav pokret na prozoru spavaće sobe. - Tamo gore ima nekoga. - To je naša spavaća soba - uvredeno je rekla Ebi. - Možda su provalnici - tešila ju je Klio. - Idemo da proverimo. Pošle su stazom oko kuće. Ebi je otključala zadnja vrata pa su ušle. Sudopera je bila puna posuđa, radne površine odavno nisu obrisane, a svuda se osećalo na alkohol. Klio su zapljusnula sećanja iz detinjstva. Kao da ponovo ima deset godina, dolazi iz škole i pita se hoće li naći tetku Džin onesvešćenu na kauču. Kad su se popele na sprat, Ebi je otvorila vrata spavaće sobe, odakle se širio miris džina. Obe su se bez reči zagledale u neočekivani prizor. Izvaljena na krevetu, potpuno gola, Peti Samers je tiho hrkala. Na podu je ležala prazna boca džina. Ce-de plejer je grmeo, po tepihu su bili pobacani delovi odeće i kokice. Klio je primetila Armanijeve bokserice i gurnula ih vrhom cipele. Naravno, Armani. Vil je oduvek voleo da uklopi marku losiona posle brijanja i marku gaća. - Kuda je otišao? - upitala je Ebi. Nije bilo mnogo mesta za skrivanje, pošto se svakako nije mogao zavući u neku fioku. Klio je oduvek volela dramatične scene; otišla je do plakara i sa uživanjem širom otvorila vrata. - Okej, okej, - Potpuno go, zaklanjajući ključna mesta obema rukama, Vil ih je prkosno gledao. - Zadremao sam, pa? Samo me pustite da se obučem i dolazim da preuzmem decu.


BalkanDownload

- Ne može ako si pio. - Nišan.. Samo koju čašicu uz ručak. - Pokazao je glavom ka krevetu. Ona je pila dovoljno za oboje. Klio se mračno osmehnula. - Zašto si se sakrio u plakar? - Čuo sam da se otvaraju vrata u prizemlju. Nisam znao da si ti. Mogao je biti neki njen tip. - Pa, bar si se lepo zabavio - veselo je rekla Klio. - To je najvažnije. Vil ju je besno gledao. - Kako si uopšte ušla ovamo? - O, nisi znao? Sećaš se moje sestre? - Klio je pokazala Ebi. - E pa, ovo je njena kuća. I znaš šta još? To je njen krevet. - O, bože - Vil je prebledeo. - Slušaj, nisam znao. Upoznao sam je za ručkom. Totalno je luda. - Hej, pazi šta govoriš. Peti se okrenula na leđa i otvorila oči, tupo se smešeći. Mahnula im je vrhovima prstiju. - Šta se dešava? Nisam znala da smo imali publiku. Broj gledalaca je pretio da se uveća. Iz prizemlja se začuo zvuk ključa u bravi, potom otvaranje i zatvaranje vrata. - Zaboga - zastenjao je Vil, još uvek se pokrivajući dlanovima. Molećivo je pogledao Klio. - Mogu li da ostanem nasamo, makar da se obučem? - Ne brini, sve to sam već videla. - Klio se pakosno nasmešila i nagazila Armanijeve bokserice. - A sestri sam pričala sve redom. - Mama? - dopre sa stepeništa Džordžijin glas. Peti je zažmirkala i nekako sela, sklanjajući kosu sa očiju umazanih


BalkanDownload

maskarom. - Ćao, dušo, hodi ovamo, svi smo tu! - doviknula je. Klio se sagnula, dohvatila bokserice i pantalone i dobacila ih Vilu. Potom su ona i Ebi izašle iz spavaće sobe i zatvorile vrata baš kad je Džordžija stigla na sprat. - Šta se dešava? Primetno je izgorela od sunca posle čitavog dana na moto-krosu. Zbunjeno je gledala Ebi i Klio. - Otkud vi ovde? Je li ona pijana? Ebi je klimnula glavom. - Da, ali dobro je. Nemoj ulaziti kod nje, dušo. - Daj molim te, to je moja mama. Zar misliš da je nisam već viđala takvu? - Znam, ali unutra je još neko. - Kakvo iznenađenje. - Džordžija je zvučala pribrano, ali videlo se da joj je neprijatno. Vrata su se otvorila i pojavio se Vil; obukao se brzinom svetlosti. Protutnjao je pored njih, pa niza stepenice. - Malo je premlad za tebe, mama, zar ne? - Džordžija je stajala na vratima i gledala majku koja se tek malo pokrila. - O, ne počinji mi sad - progunđala je Peti. Džordžija je uzdahnula i pogledala Ebi. - Izvini. - O, dušo, nisi ti... - Pustite mene da se postaram za nju - videlo se da je sva napeta, ali ostala je pribrana. - Navikla sam na ovo. Možete li da odete? Kad su sišle u prizemlje, prošle su pored Toma. Izbegavao je da ih pogleda.


BalkanDownload

- Peti je u tvom krevetu - nije izdržala Ebi. - Znači li to da i ti spavaš s njom? Tom je primetno stegao zube. - Ne, nisam spavao ni sa kim drugim. Za razliku od tebe. - Hajde, idemo. Pošto nije bio trenutak za još jedan obračun, Klio je povela sestru iz kuće. - Ostavićemo ih same. Mi moramo da se vratimo. Fija je gledala Moli i Roba kako jurcaju sa Ešom i Saskijom po čitavoj bašti. Eš je dovikivao naređenja i organizovao trku s preponama. Deca su cičala od zadovoljstva dok su, uz njegovu pomoć, trčala duž zidića, valjala se po travi između ograde i jabukovog drveta, puzala ispod drvene klupe i preskakala saksije sa cvećem. - Sad ja, sad ja! - vriskala je Moli zgrabivši Eša za ruku maltene pre nego što je i pustio Roba. Fija je morala da se nasmeši; Eš je stvarno divan s decom. Ko bi rekao da može da bude tako opušten? Pažnju joj je privukao Vil koji se približavao. Za njim su išle Klio i Ebi. Bio je očito iznerviran. - Dakle, našle su te. - Fija se pitala da li Klio možda žali što je ostavila Vila. - Izgleda da jesu. - Podigao je ruku da privuče Robovu i Molinu pažnju. - Hajde, vas dvoje. Vreme je da idemo. - Tata, zakasnio si. - Rob je bio veoma ponosan na tek naučenu veštinu gledanja na sat. - Možemo li da ostanemo još malo? - preklinjala je Moli. - Mooo-lim te! Imamo poligon! - Ne, moramo nazad. - Vil je sumnjičavo odmerio Eša. - Je li to onaj


BalkanDownload

debeli tip s kojim te je videla moja mama? - upitao je Fiju. Stvarno je odvratan. A ona je bila udata za njega. - Da, divno smo se proveli to veće - mirno je rekla Fija. Pet minuta kasnije, pošto je Fija zagrlila i izljubila decu, Vil ih je poveo prema autu koji je ostao ispred paba. Eš je gledao za njima. - Da nisu tu bila deca, razbio bih mu nos. - A ja bih navijala - dodala je Klio. - A ja bih sve to snimala, pa bih stavila snimke na internet - rekla je Fija, koja je ionako ceo dan slikala decu. Samo je Ebi mislila na nešto drugo. - Sirota Džordžija - rekla je odsutno, ne misleći uopšte na Vila.


BalkanDownload

Poglavlje 49.

Do utorka uveće od divnog vremena za vikend ostala je samo mutna uspomena. Ebi je pogledala kroz prozor sobe i stresla se od prizora; kiša je neprekidno pljuštala, drveće oko kuće se povijalo na olujnom vetru. Sirota Klio, ovo joj je prvi dan da se vratila na posao, a mora po ovakvom vremenu da vozi na aerodrom Getvik puna kola nekakvih direktora. Pomalo ju je grizla savest, jer njoj je barem lepo toplo, suvo i udobno, i zar ne bi trebalo da bude srećna zbog toga? A eto, nije srećna. Patnja je sad već bila sastavni deo njenog života i znala je da nije nimalo zabavna kao cimerka. Nije imala pojma kako je Klio trpi. Krajnje je vreme da se sredi i počne da razmišlja o svojoj budućnosti. Ne može zauvek da se nameće sestri. Osim toga, moraće da nade i drugi posao. Još uvek u jutarnjem ogrtaču Ebi je sišla u prizemlje. Napraviće sebi čaj, smestiće se na kauč i naći nešto zabavno na televiziji. Na pola epizode šoua Mi imamo talenta neko je zazvonio na vrata. Neki mađioničar je baš tada - izgleda - odsekao sebi ruku motornom testerom. Publika je uglas jeknula, obuzeta užasom, dok je krv šikijala preko pozornice. Ebi je takođe jeknula kada je otvorila vrata i ugledala Deza Kilgora na pragu; sav je bio produvan od vetra i mokar do gole kože. - Ebi? Mogu li da uđem? Oklevala je. - Zašto? - Moram da razgovaram s tobom. - Deze, mislim da ne treba. Zar je došao ovamo da joj ponovo kaže da je voli? Osetila je da joj srce


BalkanDownload

ubrzano kuca od strepnje. - Stvarno, nema više šta da se kaže - dodala je. - Slušaj, ovo nije kao prošli put. Nema nikakve veze s tim - oklevao je, očito mu je bilo neprijatno. - Radi se o... nečem što sam saznao. Ebi se pokolebala. Dez je bio dobar čovek; svakako ga se nije plašila. - Molim te. Sklonila je sigurnosni lanac i širom otvorila vrata. - Dobro. S Dezovog mantila kapala je voda i pravila barice na parketu. Ebi se vratila na kauč i čvršće se umotala u ogrtač. - Pa, o čemu je reč? Dez je stajao kraj kamina, ruku zavučenih u džepove. - Znaš da si mislila da je Džordžija rekla Tomu za nas? Za nas. Zasmetalo joj je što je tako rekao. - Sigurno je Džordžija. Niko drugi ništa nije znao. - Nije bila ona. Odmahnuo je glavom, a Ebi oseti da joj se grlo opet steže. - Šta hoćeš da kažeš? Da si mu ti rekao? - Pobogu, ne! - uvredio se Dez. - Naravno da nisam ja! - Pa ko onda? Ko je napisao to pismo i zakačio ga Tomu za brisač? - Glinis. - Šta? Glinis iz radnje? To nije imalo smisla. Kako je Glinis mogla da sazna? To je bilo fizički nemoguće. - Nije nikog špijunirala. Prosto nas je... čula. Ebi i dalje nije mogla da


BalkanDownload

poveruje. - I to ti je ona kazala? - Ne ona, nego Hju. Čuo je od nje juče. Došao je sinoć kod mene, mislio je da treba da znam. - Ne razumem kako se to moglo desiti. - Ja sam kriv. - Premeštao se s noge na nogu kao da mu je neprijatno. Glinis je bila u radnji kad je telefon zazvonio. Podigla je slušalicu i čula naš razgovor. Znam i kako se to desilo - požurio je da objasni. - Sve sam razjasnio. Pre nego što si to jutro došla u moju kancelariju, pokušavao sam da pozovem Hjua na kuću. Onda si se ti pojavila pa smo pričali, a ja sam sigurno slučajno pritisnuo telefon... Da bi joj pokazao, lupnuo se po džepu košulje u kome je uvek držao mobilni telefon. - ... i pritisnuo sam ponovno biranje. Glinis se javila na telefon i čula je šta smo pričali. Verovatno joj je zvučalo kao da smo uveliko u vezi, a ona je prilično kruta, kao što znaš, pa se šokirala. Nije htela da se sazna da ona širi glasine, ali je smatrala da Tom treba da zna šta se dešava iza njegovih leđa. - Mili bože. Ebi je zagnjurila lice u dlanove. Ovo je stvarno imalo smisla. - Izvini, ali morao sam da ti kažem. - Dez je provukao prste kroz retku crvenkastu kosu. - Hju se loše oseća zbog svega. - Razumem. Pa, hvala. Sad barem znamo. - Svima na poslu nedostaješ - rekao je Dez dok ga je pratila do vrata. - Ne samo meni. Ako hoćeš, možeš već sutra da se vratiš. - Hvala, ali bilo bi suviše nezgodno. Ne mogu. Ebi je znala da je Tom neće primiti nazad, ali i samu sebe je iznenadila kada je, iz nekakvog sujevernog razloga, odlučila da se nikako ne vraća da radi kod Deza. Ako Tom možda počne da se predomišlja, to bi ga sigurno


BalkanDownload

ubedilo da odustane. Drveće je cvilelo i njihalo se, lišće se kovitlalo i dizalo poput aveti dok je oluja besnela oko nje. Svi drugi su večeras na nekom toplom mestu. Vetar joj je izvrnuo kišobran; nije ni pokušala da ga namesti, pustila je da je kiša udara po licu. Za nekoliko minuta stigla je do svoje nekadašnje kuće. Bilo je jedanaest uveče, ali sveda su i dalje bila upaljena. Nije važno koliko je vreme grozno, odlučila je da nikako ne ulazi unutra. Mada, verovatno je neće ni pozvati. Ebi je uzdahnula. Nije znala da li je Džordžija kod kuće. Možda je negde napolju. A samo sa njom je želela da razgovara. Osećala je da joj je proradio adrenalin. Pa, postoji samo jedan način da sazna. Vrata je otvorila upravo Džordžija i videlo se da je zapanjena što je vidi. - O. Tata nije tu. Baš dobro, - U redu je, htela sam da vidim tebe. Ebi je primetila da Džordžija ima zavoj na desnoj ruci. Džordžija je šire otvorila vrata i sklonila se. - Bolje onda uđi. - Ne, ovaj, radije ne bih... - još dok je to govorila, nalet vetra ju je tresnuo u leđa i umalo je oborio. Džordžija je pogodila zašto se nećka. - Slobodno, ni mama nije tu. Sama sam. Ebi je laknulo. - Onda dobro. Dnevna soba je bila još punija odeće nego inače. Džordžija se trgla od bola kada je uzela peglu u ruku. Dobro, da obavim ovo pre nego što se Tom i Peti vrate. Ebi je odmah prešla na stvar.


BalkanDownload

- Slušaj, došla sam da ti se izvinim. Optužila sam te da si rekla Tomu za... znaš već. Rekla si mi da nisi, ali ja ti nisam poverovala. Sada znam da to nisi ti uradila. Pogrešila sam i zbog toga ti se izvinjavam. Stvarno. Džordžija je prekinula peglanje. Pažljivo je spustila peglu na držač. - Pa ko je onda? - upitala je. Ebi je objasnila ko je napisao anonimnu poruku i kako se to dogodilo. - Mislim da je Glinis mučila savest jer je znala da mislim da si ti sve zakuvala. - Odmahnula je glavom i stegnula krhki kišobran. - No, eto, tako se sve desilo. I izvinjavam ti se. - Hvala. Trebalo je da mi veruješ. - Džordžiji je očito laknulo, ali bila je i tužna. - Ja sam veoma iskrena. - Znam. I nema ničeg goreg nego kad te optuže za nešto što nisi uradila. Zato sam i morala da dođem da ti sve objasnim, jer sam se osećala tako strašno... Zaćutala kad je Džordžija pognula glavu; Ebi je videla suzu koja je kapnula na dasku za peglanje. Potom je pala i druga. - Molim te nemoj plakati. Ti nisi ništa loše uradila! - To baš nije sasvim tačno, zar ne? - Džordžija je nesigurno podigla glavu. - Sve sam ja zabrljala. Nije trebalo da dođem ovamo. Nikakvo čudo što me mrziš, pogleda) šta se desilo otkako sam se pojavila. Uništila sam ti život. O, bože. Ebi je bila užasnuta. - Pa nisi... nisi ti... - Jesam. - Džordžija je grizla usnu da ne brizne u plač. - Nisam glupa, znam kako ti je. Sve sam uništila i ž-žao mi je... da nisam došla ovamo, ti i Tom biste još b-bili zajedno. Ebi više nije mogla da izdrži. Pojurila je ka njoj. Džordžija je glasno zajecala i pala joj u zagrljaj. - O, dušo, nemoj plakati, ššššš. - Ebi se grlo stezalo dok je grlila devojku.


BalkanDownload

- Joj! - Džordžija se trgla i oslobodila povredenu ruku. - Jao, izvini, izvini. Ebi je pokušala da se odmakne, ali nije uspela: Džordžija se držala za nju kao mladunče koale za majku. - Ne smeš sebe da kriviš. Ja sam ta koja je zabrljala. Nisi ti kriva... o, bože, sad si i mene rasplakala... slušaj me, nisi ništa loše uradila. Suze su joj kapale u kosu kćeri koju nikada nije imala. Milovala je Džordžijinu glatku glavu i lupkala je po leđima kao bebu. - Nemoj plakati. Bože, na šta ličimo! Ako sad naiđe tvoja mama, šta će reći? - Neće doći. Otišla je u Portugal. - ��ta? Džordžija je šmrknula i obrisala suze. - Ona mi je mama i volim je, ali stvarno je strašno živeti s njom. Rekla sam joj da mora da ode. - I vratila se u Portugal? Ali mislila sam da ju je momak izbacio iz kuće. - Da, Ted. On je bio poslednji. Sada se vratila kod Kristijana, on je bio pre Teda. Ebi je pokušavala da se snađe u tome. - A gde ti je tata? - Ima posla u Bornmutu, ostaće tamo nekoliko dana. Sama sam kod kuće. - A ruka? Šta ti se desilo? - Opekla sam se na peglu. - Daj da vidim. Džordžija je, oklevajući, skinula zavoj. - Joj - Ebi se trgla videvši jarkocrvenu trouglastu opekotinu nasred dlana. - Znam. Ispustila sam peglu pa sam pokušala da je uhvatim pre nego što


BalkanDownload

padne. - Džordžija je slegnula ramenima. - Eto koliko sam pametna. - Kako uopšte možeš da držiš peglu u toj ruci? Mora da je užasno boli, pomislila je Ebi. Džordžija je pokazala kese sa odećom na sve strane. - Eto kako. Sve ovo mora da se uradi, ne mogu da izneverim ljude. U nedelju sam uzela slobodan dan da budem s tatom, pa sam juče peglala osamnaest sati. I još nisam nadoknadila izgubljeno vreme. Bila je bleda, emotivno izmoždena i fizički premorena, s bolnom povredom na ruci. - O, dušo - rekla je Ebi i skinula mantil. - U redu je, ne moraš da mi pomažeš. - Džordžiji su se oči ponovo ispunile suzama dok je gledala Ebi kako zavrće rukave. - Znam da ne moram. Ali želim - Ebi se nasmešila devojci koju bi s ponosom nazvala svojom kćerkom. - Radiću koliko god bude trebalo. Ako hoćeš da budeš korisna, idi pristavi nam čaj. Baš bih popila malo.


BalkanDownload

Poglavlje 50.

- Ćao, možeš li da svratiš? Imam nešto za tebe; znak zahvalnosti što si mi ono veče pomogla. - O, dušo, ne moraš to da radiš. - Ebi se rastopila kad je čula Džordžijin glas; bilo je divno znati da je ponovo raspoložena. - Ne moraš da mi kupuješ poklone. - Sad je malo kasno, već je tu. Donela bih ti ga kombijem - rekla je Džordžija - ali je suviše težak, ne mogu sama da ga podignem. Šta li je kupila, drvo u saksiji, baštenski sto, divovsku vazu, glinenog krokodila u prirodnoj veličini? S Džordžijom se nikada ne zna. Ebi je stigla pred kuću; pre nego što je uspela da zazvoni, Džordžija je već otvorila vrata i uspela čvrsto da je zagrli. - Zdravo, moram sad da idem! Tvoj poklon je u dnevnoj sobi.„ nadam se da će ti se dopasti! I nestala je. Kombi je brzo zamakao, a Ebi je osetila da joj kolena klecaju. Njen poklon više nije bio u dnevnoj sobi. Prešao je u hodnik. - Ćerka mi je očitala lekciju - rekao je Tom. - Objasnila mi je ponešto što je trebalo sam da ukapiram, kao odrasla osoba. Ebi je osetila da joj se grlo steže. Tomov glas nije bio sasvim miran. Umesto prašnjave odeće za posao imao je na sebi čiste farmerke i plavozelenu prugastu majicu koju je dobio od nje za Božić. Po tome kako je držao ramena videla je da mu nije prijatno; nikad nije umeo da govori o svojim osećanjima. - Šta to ponešto? - upitala je.


BalkanDownload

- Ne znam... - Tom je liznuo usne i zagledao se u plafon. - Na primer, da mi strašno nedostaješ i da te volim i da sam poslednjih nedelja bio nesrećan kao nikad u životu... - Sad kad je uspeo da počne, reči su same navirale. - I sad mogu dalje da budem ponosan i jadan ili mogu da prebolim i prevaziđem ono što se desilo i kažem ti da ne želim da živim bez tebe. Jer to što se desilo i nije bitno, to je bila greška, a ja samo hoću da budemo zajedno kao pre. Odmahnuo je glavom. - Preterano sam reagovao. Rekao sam da ne mogu da ti oprostim, ali to nije bilo tačno. Stalno sam o tome mislio. Znao sam da moram da se priberem, ali tek je Džordžija uspela da me prizove pameti, pa sam shvatio šta treba da radim. Sve dosad mi je smetao taj glupi ponos - glas mu se već umalo lomio od emocija. - Bio sam idiot i žao mi je; možda sam sada već zakasnio jer je moguće da ti se dopao samostalan život, kao promena. Ali ja te volim, stvarno. Ako bi htela da se vratiš, bio bih najsrećniji čovek na svetu. Ebi se nesigurno nasmešila. Eto zašto je volela ovog čoveka čitavog života. Tom je uvek bio iskren, principijelan, odan i snažan. Ponekad mu je teško da iskaže osećanja, ali zbog toga je utoliko upečatijivije kad to zaista uradi. - Jesi li siguran? - upitala je šapatom. - Sasvim siguran - klimnuo je glavom ne skidajući pogled s nje. - A i Džordžiju bi to usrećilo. Da li se ovo stvarno dešava? Bacila mu se u zagrljaj; sada su se i Tomu oči ispunile suzama. Tomu koji nikada ne plače. - I meni je žao. Volela bih da se to nije desilo, ali eto jeste. Bila sam van sebe od jada i napravila sam groznu grešku. Ali nisam spavala sa Dezom, mislim jesam u krevetu ali nije bilo nikakvog... - Šššššš. U redu je, verujem ti. Samo mi se vrati. Ošamućena od radosti, Ebi ga je poljubila.


BalkanDownload

- Strašno si mi nedostajao. Jedva čekam da se vratim. Čvrsto ju je zagrlio, obuzet snažnim osećanjima. - Odlično. I ubuduće ćemo napraviti ovde neke promene. Šta, sad će da uvodi nekakva pravila? Ebi ga je oprezno pogledala. - Na primer? Tom je zakoračio unazad i poveo je u dnevnu sobu. - Pogledaj. Primećuješ li neku razliku? Razliku? Kakvu... a onda je shvatila. O, zaboga! Nigde nije bilo odeće, ni u kesama, ni na vešalicama; nije bilo daske za peglanje postavljene ispred televizora. Soba je bila ponovo ona uredna, lepa prostorija kao pre Džordžije. Izgledala je tako prazna.... Ebi je srce tuklo od straha. Nagonski se užasnula. O ne, to nikako nije želela da se desi. - Zar Džordžija odlazi? Seli se od nas? Tom ju je pažljivo gledao. - Da li bi ti tako bilo lakše? - Ne! Ne želim da ode! Tom se primetno opustio i široko se nasmešio. - Onda je sve u redu. Ne ide ona nikuda. Ebi je mahnula po sobi. - Pa gde je onda... sve ono? - Znaš kakva je Džordžija, kod nje nema odugovlačenja. Jedna njena klijentkinja ima reklamnu agenciju u Čeltenamu. Ponudila joj je posao, da bude sekretarica. Zato je prepustila Etel i Mirti Mejson da ubuduće peglaju kod svoje kuće. Ona će se baviti preuzimanjem i isporukom veša pre i posle posla. Tako je sve sređeno. Dobili smo kuću nazad. - A ja sam dobila muža nazad. - Ebi ga je pogladila po licu. - A ja sam dobio nazad svoju divnu ženu. - Poljubio ju je jednom, pa još jednom. - E, to bi se moglo nazvati rezultatom.


BalkanDownload

Sat kasnije zazvonio je Ebin telefon. Nasmešila se kad je videla ko zove. - Zdravo - rekla je. - Čekala sam i čekala, a sada više ne mogu da čekam ni sekund. P«? pitala je Džordžija. Strpljenje joj nikad nije bilo jača strana. - U koje doba dolaziš kući i šta želiš za večeru? - upitala je Ebi. - Jupi! Znači, sad je sve u redu? - Više nego u redu. Zahvaljujući tebi. Šta kažeš na pečeno pile? - Da, divno! Sa mnooogo pečenih krompira. Možeš li da staviš punjenje posebno? Jer tako... - Znam, znam, u redu je. Ebi je shvatila da je to što oseća ona prava, bezuslovna ljubav. Bila je bezgranično srećna. Stegnula je Toma za ruku. - Da ne bude rastroćkano, nego hrskavo spolja.

Tog jutra Fija se osećala kao da je došla u neki veliki grad zbog šopinga, da bi onda otkrila da su sve radnje zatvorene. Uključila je radio očekujući da čuje Eša, pa nije mogla da poveruje sopstvenim ušima kada ju je dočekao potpuno nepoznat glas. Da nije neko dirao radio dok nje nije bilo? Ne, skala je bila nameštena na BVR. Zaboga, ko je taj tip što blebeće o redovima u samoposluzi? Čak nije ni smešan! Otkuda on u Ešovoj emisiji? Kako se usuđuje? Začudila je samu sebe što se toliko naljutila i razočarala. Pa, šta se tu može. Nastavila je da sluša sve dok uljez nije rekao: - Za one koji su se tek sad uključili, ja sam Maks Marganson i ovog jutra zamenjujem Eša. Siroti naš Eš, izgubio je glas! Ne znam je li potražio ispod


BalkanDownload

jastuka na kauču, ha ha ha! Ja prvo tamo gledam kad izgubim ključeve od auta! Bože, kako je neprijatan. Ali sada je barem znala šta se desilo Ešu. Upala grla je vrlo nezgodna za radio-voditelja. Jadničak, valjda mu nije mnogo loše. Možda bi mogla da ga obiđe posle ručka i vidi treba li mu nešto. - Osim ako samo folira - nastavio je da brblja Maks. - Šta misliš, Megan? Možda se sinoć super proveo, upoznao neku lepu curu i... pa... šta znam, možda mu se jutros nije ustajalo iz kreveta, ha ha ha! Kako se usuđuje da to kaže? Kakav idiot, kakav neprijatan, nezabavan kreten. Fija nikada u životu nije toliko želela da ošamari nekoga. Kad je u vreme ručka izašla iz kuhinje, zapanjila se što vidi Eša da sedi za šankom. Dakle, ipak nije bolestan. Znači li to da je slagao šefove u radiostanici? Folira da je bolestan jer se sinoć zapio? A najvažnije od svega, sa kim se zapio? - Zdravo. Bila je... pa, ne baš ljubomorna. Samo je nekako imala veliku potrebu da sazna. Eš je podigao pogled i mahnuo joj umesto pozdrava. Kosa mu je bila raščupana i još vlažna posle tuširanja. Na sebi je imao plavo-belu košulju na pruge preko bele majice i izbledele farmerke. Mahnuo je da je pozove, a onda je počeo da piše po ružičastom blokčiću: „Upala grla. Zdravo!” Kakvo olakšanje. Fija je bila svesna da sija od sreće kao idiotkinja, ali nije mogla da se savlada. Bilo joj je milo što mu se sinoć nije „posrećilo”, a i što nije lagao. - Znam. Čula sam jutros onog drugog tipa na radiju. Eš je podigao jednu obrvu i napisao: „On je kreten.” - Potpuno se slažem - nasmejala se Fija. - Mislila sam da si kod kuće, u krevetu. Kako si?


BalkanDownload

„Dobro”, nažvrljao je Eš. „Samo nemam glas. Dr kaže da moram da odmaram grlo.” - Baš mi je žao. Eš nije gledao u nju, nego u sledeću poruku koju je pisao: „Otkad ti slušaš moju emisiju???” Činjenica da je on ne gleda nije je sprečila da pocrveni. - Ovaj, od pre nekog vremena. Klasičnu muziku slušam posle toga. Ti i Megan ste baš zabavni. Dok je pisao sledeću poruku, primetila je da mu je vrat crven. Možda ima temperaturu, a nije toga ni svestan. Gledala ga je kako piše: „Odlično! Ali ja sam zabavniji od Megan.” - To se podrazumeva. Eš se nasmešio. - Jesi li gladan? Boli li te kad jedeš? Prvo je klimnuo glavom, a onda je odmahnuo. - Pa, šta bi želeo...? - Fija je pokazala tablu sa ispisanim današnjim jelovnikom. Eš je kažiprstima napravio rogove. - Piletinu? Ljutito ju je pogledao. - Dobro, izvini. Govedinu. Salatu ili sa karijem? Počeo je žustro da maše rukom pred ustima kao da se hladi. Nasmešila se kad mu je zazvonio telefon. - Odmah stiže. Hoćeš da se javim umesto tebe? Pogledao je ekran, pa je odmahnuo glavom. „Samo moj agent”, naškrabao je. Kad se deset minuta kasnije vratila sa karijem, zatekla je Eša gde zuri u


BalkanDownload

prazno, kao da je zadubljen u misli. - Je li sve u redu? - upitala je. Belo ju je pogledao, a onda joj bez reči pružio telefon pokazujući joj da presluša poslednju poruku. Nije delovao kao da je zadubljen u misli, nego kao da je u stanju šoka, zaključila je. Da mu nije neko umro? Da ga nisu opljačkali? Fija je spustila tanjir na sto i uzela telefon. „Eš? Slušaj, dečko, upravo su mi se javili iz KCL, i to šef lično; on je tvoj veliki obožavalac. Hoće da odletiš tamo kod njih, da se upoznaš sa ekipom, da vidiš kako tamo izgleda.” Ešov agent je imao ozbiljan, ubedljiv, pravi agentski glas, očito prilagođen veštini zastupanja klijenata. Od njegovih reči Fiji su pošli trnci niz kičmu. „Ali stvarno su vrlo zainteresovani, tako da je posao maltene zaključen. Pričamo o velikoj lovi. Pa, šta kažeš? Nije loše ispalo, a? Rekao sam ti da vredi pokušati. Javi mi se, dečko. Vidimo se!” Fija je isključila telefon i progutala knedlu. - Auf. Zvuči... sjajno. Gde je taj KCL? Gledala mu je preko ramena dok je pisao: „Sidnej.” - U Australiji? Kakvo idiotsko pitanje. Ionako ie znala koliko ga vole tamošnji obožavaoci; bukvalno su ga zasipali mejlovima tokom emisije. Eš ih je zvao „južnjačka svita”. Klimnuo je glavom. Pobogu, Australija. Na drugoj strani globusa. - Nisam znala da razmišljaš o selidbi - rekla je zbunjeno. On je samo slegnuo ramenima. - Pa, baš dobro. Sidnej. Čestitam.


BalkanDownload

Dobro, sad se već ponaša kao idiot, bolje da ućuti. Uspela je da se nasmeši. - Plaže. Roštilj. Pivo... sunce... Šta to brblja, pobogu, samo što ga nije ugurala u avion. Priđe im Debora. - Fija, sto broj tri bi da naruči. Hoćeš da odem ja? Da li hoće? Nije bila sigurna. Znala je samo da je hvata čudan, paničan strah i da je na ivici suza. Čekaj, sredi se malo. Pogledala je Deboru i odmahnula glavom. - Ne... ne, u redu je, sad ću ja. Verovatno je i bolje tako; bolje nego da ispadne potpuna budala pred celim pabom a da joj čak nije ni jasno zbog čega.


BalkanDownload

Poglavlje 51.

Ponekad snovi budu toliko ubedljivi da pomisliš da su stvarni. S druge strane, postoje i trenuci kada, iz čista mira, život postane toliko nestvaran da se pitaš da li možda to samo sanjaš. Klio je zurila u Fiju koja je pretrčala preko seoskog trga da bi pričala s njom. Bilo je devet ujutro, vedar i sunčan dan, a ona je baš prala crveni bentli; trebalo je uskoro da pođe po bračni par koji će danas slaviti četrdeset godina braka. Ipak je bila dovoljno pribrana da isključi vodu. - Izvini, šta si rekla? - Ne želim da se Eš preseli u Australiju. Ne želim da ode. - Sva zadihana i očajna, Fija je nezaustavljivo brbljala. - On mi se stvarno dopada, ali uvek je bio tako čudan prema meni... ne znam šta sam pogrešno uradila, očito nije mogao da me smisli, ali onda se nešto promenilo i on je postao drugačiji i onda sam i ja počela drugačije da se osećam, ali sve je to strašno uvrnuto i zbunjujuće, a sada se pojavila ta Australija i ja se tako plašim... Pobogu. Klio je bila vrlo iznenađena; nikada nije videla Fiju ovakvu. - Šta hoćeš da ja uradim? - O, bože - Fija je provukla prste kroz kosu. - Pa, htela sam da te pitam da ti nije on nešto rekao. - O Australiji? - Ne, o meni! Pitam te da li ti je rekao da mu se baš nikako ne dopadam. Zastala je i odmahnula glavom. - Ili, bolje rečeno, hoću da pitam misliš li da mu se možda, nekako, ipak bar malo dopadam... znaš, makar toliko da imam nekakvu nadu.


BalkanDownload

Klio se zagledala u nju; raščupana plava kosa, potpuno bez šminke, sva uznemirena. - Nije ni jedno ni drugo. - Oh. Joj. - Nije da mu se ne sviđaš. - Je li? - U Fijinim očima se pojavila nada. - Nije ni da mu se malčice sviđaš. - Oh. - Fija je opustila ramena. - Tako, znači. - Nego mu se mnogo sviđaš. Sad je preovladala potpuna zbunjenost. - Šta? Pobogu, kako ljudi mogu da budu tako slepi? - Mislila sam da znaš - objašnjavala je Klio. - Bilo je tako očigledno. Mislila sam da si shvatila i da se samo pretvaraš da ne primećuješ, iz učtivosti. Fija je bila zgranuta. - Ali ignorisao me je! Jedva mi se obraćao. Uglavnom nije ni gledao u mene! - Zar ne shvataš? Tako se ponašaju stidljivi ljudi. - Stidljivi? - Fija je u neverici poklopila usta. - Jednom je rekao da je stidljiv, slušala sam na radiju. Mislila sam da se šali. - Ni slučajno. - Klio se široko nasmešila. - Eš je od prvog dana zaljubljen u tebe do ušiju. Ponudila sam se da ti kažem, ali on mi je zabranio pod pretnjom da će me rastrgnuti. Iskreno rečeno, nije mi padalo na pamet da bi i on tebi mogao da se dopadne. Tebe je zanimao samo Džoni. - Možda i jeste, u prvo vreme, ali neke stvari jednostavno ne mogu da se dese, zar ne? - Fija je slegnula ramenima i odbacila čitavu tu ideju. -Mani sad to. Pričamo o Ešu. Šta da radim?


BalkanDownload

Klio je poželela da se i ona zaljubi u nekog novog i potpuno isključi Džonija iz svog života, tako lako kao Fija. Nažalost, on joj se izgleda zauvek ugurao u mozak. To sad nije bilo važno. Ako postoji iko s jadnijim ljubavnim životom od nje, onda je to svakako Eš. Ovo su divne vesti za njega. - To je bar lako. Reci mu. - O, bože, ne znam. Nisam sigurna da mogu. - Fija je zadrhtala i počela da krši prste. - Nije dolazio u pab već dva dana. A ja večeras radim., ovaj, možda možeš ti da mu kažeš...? - Šta da kažem, sviđaš se mojoj drugarici? Pa nismo u osnovnoj školi. Klio je iskrivila lice. - Bilo bi mnogo bolje da to čuje od tebe. Fija je o��ito bila van sebe. Oklevala je i čupkala kaiš od sata. - Zapravo, ne znam mogu li. Možda da malo sačekam. Recimo, za vikend... Pobogu, zašto ljudi ovo rade? Klio nikada nije volela odlaganje, pogotovo kad je reč o nečemu pozitivnom. - Ali ovo je nešto lepo! Ne pričamo o podnošenju poreske prijave! Zar ne želiš da mu odmah kažeš? - Ma da, ali sve je nekako iznenada. - Fija je počela da uzmiče. - Mislim da treba da razmislim kako da mu kažem. E, sad je dosta ustezanja. Ovde je očito potrebno pogurati događaje u pravom smeru. Klio se nije mnogo premišljala. - Samo što ne smeš da čekaš, zar ne? Jer će biti prekasno. Moraš to da uradiš odmah! Fija je raširila oči. - Zašto? - Zato što će on dati otkaz, zar ne? - Klio ju je značajno pogledala, ukrstivši prste iza leđa. - Juče mi je rekao, rekao je da ga ovde ništa ne zadržava i da bi mogao lepo da ode u tu Australiju. Da li ti je rekao za svog


BalkanDownload

šefa? - Ne, šta? - Ne mogu da smisle jedan drugog! Eš će dati otkaz danas, uživo u programu... Bog sveti zna šta će sve kazati o šefu. - Šta, uradiće to danas? - Fija je prebledela. - Da, na kraju emisije. Rekao mi je da već odavno želi svašta da kaže o tome kako ta stanica funkcioniše. Rekao je da će izazvati milion problema, ali nije mu važno jer ionako odlazi. Klio je ostala bez daha. Uf, mada, odlično joj je išlo. Fija je pogledala na sat. - Devet i deset. O ne, moraš da ga sprečiš! - Ne, ti moraš da ga sprečiš - rekla je Klio. - Ja? Kako? - Telefonira] mu. Odmah. - Jao, ne mogu. Šta, telefonom? - Fija je počela da vrti glavom. - Nema šanse. Klio je spustila crevo za vodu i procenjivački je pogledala. Potom je izvadila iz džepa mobilni telefon. Sačekala je trenutak, a onda progovorila odlučno, ali ljubazno. - Ako ne želiš da ga izgubiš, stvarno nemaš drugog izbora. Uspaničena, Fija se predala. - Onda dobro - šapnula je plašljivo. Jupiii! Klio ju je uvela u svoju kuću i smestila je na kauč. Pozvala je radiostanicu i zatražila Megan. Odmah je dobila vezu. - Megan? Zdravo, ovde Klio Kvin. Slušaj sad, jesi li ikada poželela da budeš dobra vila? Megan, koja je u Ešovoj emisiji bila zadužena za vesti o saobraćaju i


BalkanDownload

vremenskoj prognozi, a bila mu je i večita partnerka u zavitlavanju, spremno je prihvatila šalu. - Zdravo, Klio! Misliš, dobiću čarobni štapić i malu tijaru? Samo napred! - E, slušaj, nemoj reći Ešu ko ga zove, ali ovde mi je drugarica koja ima nešto vrlo važno da mu kaže. Veruj mi, biće jako dobro. - Je li? - Megan se smesta zainteresovala. - O, pa šapni mi bar nešto? - Ne mogu, bolje da bude iznenađenje, ali dopašće ti se, sigurno. E sad, možeš li da je povežeš posle sledeće pesme? Fija se na to pobunila. - Pa ne mogu da govorim uživo u programu! Zašto ne može bez publike? - Ne, jer je na mom telefonu pokvaren zvučnik pa neću moći da čujem drugu stranu. Ovako ću slušati radio i sve ću čuti - trijumfalno je objasnila Klio. - Je li to ona u pozadini? - upitala je Megan. - Kako se zove? - Jooj - kukala je Fija - nemoj joj reći ime. - Fija. - O ne, ne mogu ja to! Ne mogu, muka mi je, stvarno ne mogu. - O, Fija. - Megan se još više zainteresovala. - Ona koja kuva u pabu? Eš stalno priča o njoj. - Zato što je potajno zaljubljen u nju - Klio se široko nasmešila Fiji. - Ali to još niko ne zna. - Ovo će stvarno biti dobro. - Megan je već dugo trpela najrazličitija Ešova zavitlavanja i sada je s oduševljenjem dočekala osvetu. - Sad će mi platiti za sve. Hajde da to uradimo. Daj joj telefon! Fiji su ruke bile klizave od znoja. Sva užasnuta, umalo je ispustila telefon kad joj ga je Klio dala. Kako se uplela u ovo? - Slušaj - rekla je Klio da je ohrabri - biće ti mnogo lakše nego licem u


BalkanDownload

lice. Fija ju je jedva čula jer joj je u drugo uvo govorila Megan. - Fija? Zdravo, mnogo sam slušala o tebi! Uključiću te u program kad se završi ova pesma. Ti samo reci ono što hoćeš da kažeš Ešu, ali pazi da bude jasno, važi? I nemoj pokušavati da čuješ samu sebe na radiju jer imamo odlaganje od dve sekunde pa će te potpuno zbuniti. - Dobro - poslušno je rekla Fija. Dve sekunde odlaganja. A ona je htela da odloži do vikenda! Činilo joj se da doživljava jedno od onih vantelesnih iskustava o kojima ljudi ponekad pričaju. Pogledala je Klio, koja je žurno podešavala stari tranzistor. - Ne možeš slušati ovde - upozorila ju je Fija. - I ne mogu to da uradim ako te vidim da slušaš. Nosi to u kuhinju. Ne bi mogla da podnese da je Klio gleda dok od sebe pravi budalu međunarodnih razmera. Onda se pesma na radiju završila i Fija je kroz telefonsku slušalicu čula Meganinu najavu. - To je bila Leona Luis sa svojim novim singlom, a sada na liniji četiri imamo tajanstveni poziv za Eša. Molim vas da obratite pažnju, jer iz pouzdanih izvora saznajem da će ovo biti vredno slušanja.


BalkanDownload

Poglavlje 52.

- Šta je to? - pobunio se Eš. - Nekakva nameštaljka? Bolje ti je da nisi ponovo primila poziv od onog brbljivog psihoterapeuta koji je zvao iz Arizone samo da mi... - Ama, nije psihoterapeut - prekinula ga je Megan. - To je dama po imenu Fija, koju verujem poznaješ od ranije. Zdravo, Fija! E, sad mogu svima da kažem da je Eš upravo postao izrazito crven u licu! - Zdravo, ja sam - Fija se iznenadila što je u stanju da govori iako joj se mozak upravo pretvorio u kašu. - Fija? - upitao je Eš u neverici. E, dobro. Fija je zatvorila oči; mora ovo da uradi i tačka. Ne sme misliti o svima koji ovo slušaju. Sada se radi samo o njih dvoje. Nakašljala se. - Evo u čemu je stvar.... neko mi je upravo rekao da... da ti se... možda, ovaj, sviđam. Pa sam se pitala da li je to tačno. Jer ako jeste, hoću da znaš da i ja osećam isto prema tebi, a kažem ti to zato što bi možda mogao da se predomisliš... što se tiče Australije. - Australije - ponovio je Eš kao u transu. Sad više nije bilo odustajanja. Počela je, mora da dovrši. - Dakle, hoću da kažem da ne želim da odeš. - A zašto? - ošamućeno je upitao Eš. Fiji su usta bila potpuno suva. - Zato što bi mi nedostajao. Ne mogu da poverujem da ovo govorim preko radija. Ako si prihvatio taj posao u Sidneju zato što ga želiš više od svega na svetu, onda dobro. Zaboravi da sam išta rekla. Ali ako ti nešto znači ono što


BalkanDownload

imam da ti kažem, hoću da znaš da... ako bi odlučio da ipak ostaneš... ovaj, onda će mi biti drago, jer mi se stvarno dopadaš. Jako. - To sa dopadanjem - rekao je Eš. - Izvini što pitam, ali moram da proverim da to nije samo dopadanje drugarske prirode, onako platonski? Fija je duboko uzdahnula. - Ne, definitivno nije platonski O, zaboga, evo, konačno sam rekla. Eš se nakašljao. - Fija? - glas mu je bio promukao. - Je li to istina? Baš bih ovo radila da nije. - Da, istina je. - Bože, ne mogu da poverujem. Odnekud se začuo nečiji smeh. - Ni ja! - To je... čudesno. - Znam. I ja se tebi dopadam? - Da. O, da. Nemaš pojma koliko. - Ideš li dakle u Australiju? - Ne, ne, ne. Pozvao sam ih još pre nekoliko dana i rekao im da nisam zainteresovan. Fija se zapanjila. - Pre nekoliko dana? Ali ja sam mislila da ćeš danas dati otkaz. Mislim, ovaj... Videla je da se kuhinjska vrata otvaraju, vraćajući je u stvarnost. Klio je provirila u sobu i iskezila se. - Opa, izvini, taj deo sam izmislila. - Štaaa? Zašto? - Pa da te poguram! Inače ne bi ovo uradila! Na drugoj strani veze Megan i razni drugi ljudi u studiju zviždali su i


BalkanDownload

podvriskivali. - Zaboga - rekla je Megan - treba da vidite kakva je navala mejlova i poruka počela da stiže; sve lampice su se upalile kao na Enterprajzu iz Zvezdanih staza! - Slušaj, moram da završim emisiju - rekao je Eš - a onda dolazim kući. Mogu da stignem za sat. Gde ćeš ti biti? Bila je tako srećna. Kakvo jutro! A još nije gotovo. Nije mogla da prestane da se smeši. - Biću ovde i čekaću tebe - rekla je Fija. Ebi i Džordžija ćutke su odslušale emisiju do kraja, a onda je Ebi isključila radio. - O, dušo, jesi li dobro? Znam koliko ti se on dopao. Džordžija je brljala prstom po tanjim, pažljivo skupljajući mrvice od doručka i preispitujući kako se oseća. Dakle to je to, Fija iz paba je zaljubljena u Eša. A Eš je, ispostavilo se, već mesecima potajno zaljubljen u nju. I sad su njih dvoje par, toliko zacopani jedno u drugo da si to skoro sasvim mogao da doživiš i preko radija. Eš se dopadao i njoj ali, ko zna zašto, ona se nije dopala njemu. Svako bi bio razočaran da je na njenom mestu, zar ne? Mada, činjenica je da ona nije bila kriva. Nije odbio da spava s njom zato što je ona ružna i neprijatna, nego zato što nije Fija Njuman. Što je bilo prilično utešno znati. - Dopadao mi se, da. Ali nije ništa strašno - slegnula je ramenima i zabacila kosu. - Eš je imao šansu i prokockao je. Ebi ju je pogladila po ramenu kad je pošla ka sudoperi. - Nemoj da mi se sad iskompleksiraš. Ti si divna devojka i naći ćeš nekog drugog. Njemu treba da bude žao. Džordžija se nasmešila i opustila. Ove godine je dobila novi dom, novu


BalkanDownload

porodicu i dva nova posla, što je verovatno sasvim dovoljno da bude potpuno zadovoljna. - Tako je - rekla je veselo. Eš je stigao kući pedeset minuta kasnije, a Fija ga je čekala ispred kuće. Srce je počelo da mu lupa čim ju je video, u sivoj majici i suknji, dok joj je jutarnji povetarac povijao dugu zlatastu kosu. Iako se nije uklapala u romantičnu atmosferu, Klio je takođe bila tu i izgledala je izuzetno zadovoljna sobom. O ovom će se još dugo pričati; ona jednostavno ne ume da prestane da priča o onome što uradi kako treba. Eš je izašao iz auta i pokazao joj vrata koja je ostavila otvorena. - U kuću. - Što si neki - trijumfalno je rekla Klio. - A samo meni imaš da zahvališ. - Svejedno. Zdravo. Začudo, poslušno se vratila u kuću. Ponovo je pogledao Fiju. Oči su joj blistale. - Divna si - rekao je promuklo. Fija se primetno opustila. Široko se nasmešila. Bez oklevanja je pošla ka njemu i poljubila ga pravo u usta. Bože, bilo je fantastično... usne su joj bile tople i meke... privila se uz njega... Iznenada je ustanovio da je sva ona užasna stidljivost prosto isparila. Nije je bilo više da mu parališe mozak i sprečava ga i da misli i da govori. Čvrsto je držeći, odmakao se samo da bi mogao da govori. - Nije da se žalim, ali otkuda sad ovo? - Nisi došao u pab - odgovorila je Fija. - Prošlo je tri dana otkako si dobio onu poruku od svog agenta. Sinoć nisam mogla da zaspim, stalno sam mislila na tebe. A onda sam jutros došla kod Klio i ona mi je rekla da se seliš u Australiju. - Auf.


BalkanDownload

Kako li je samo pogodio da se Klio umešala u ovo? - I rekla mi je da ćeš dati otkaz uživo danas u emisiji, i da ćeš reći svom šefu sve što misliš o njemu. - Fija je zavrtela glavom. - Pa sam shvatila da moram da te sprečim. Samo što nisam znala da je ona sve to izmislila. Eš ju je pogladio po licu. Koža joj je bila kao svila. - Divna si. Fija ga je čvršće zagrlila. - Izgleda da je uspelo, pa ne mogu da budem ljuta na nju. Reci mi sad zašto si odbio Australiju. On ju je ozbiljno pogledao. - Hajde, možeš li da me zamisliš kako dreždim po plažama? Milioni preplanulih, vitkih tela i jedan nasukani kit? - Prekini. Nisi ti debeo. Dobro - ispravila se - jesi pomalo gojazan. Ali meni se to dopada. To si ti. Spustila mu je ruku na stomak. - I svakako nisi kit. - Nikada neću imati pločice na trbušnjacima - rekao je Eš. - Moj muž ih je imao. Jaki trbušnjaci nisu nikakvo uživanje. Čak nisu ni udobni, suviše su tvrdi i žuljaju. Eš se nasmešio. - Onda ih definitivno više neću želeti. Uzeo ju je za ruku i poveo je ka svojoj kući. Stvarni razlog zbog koga nije prihvatio posao u Sidneju bila je upravo Fija. Ali to će joj reći kasnije. Sada su imali važnija posla.


BalkanDownload

Poglavlje 53.

- Zdravo, ja sam. Čim je čula njegov glas kroz slušalicu, Klio je osetila da joj želudac pravi već uobičajeni salto. - Slušaj, moram da te zamolim za veliku uslugu. Klio je oklevala; da li uopšte želi da čini bilo kakve usluge Džoniju? Otkako se vratio iz Norfoka posle sahrane, on i Onor su bih vrlo primećeni. U jučerašnjem Dejli mejlu objavljena je fotografija na kojoj stižu na otmenu modnu reviju u Najtsbridžu. Onor je izgledala prekrasno u purpurnoj balskoj haljini koja je otkrivala njene savršene obline. Džoni je nosio firmirano odelo. Štampa je navela i Onorinu izjavu: „Odricanje? Kakvo odricanje? Ljubav je važnija od svega i nikada u životu nisam bila ovoliko srećna!” Čitajući članak, Klio je saznala i da je Onor Donaldson odbila višemilionski ugovor da bude zaštitno lice vodećeg proizvođača kozmetike jer bi morala da radi u Venecueli i tri meseca bi bila daleko od Džonija. Onor je u novinama objasnila tu odluku: „Prošli put smo se rastali baš zbog pritisaka na poslu. Nećemo dozvoliti da se to ponovo desi. Važnije nam je da budemo zajedno nego da imamo ne znam koliki novac u banci.” Potpuno tačno, ali to nije značilo da je Klio sa uživanjem čitala o tome. Tuđu sreću - dobro, Džonijevu sreću sa Onor - iz nekog razloga nije mogla da podnese. No, da se vratimo u stvarnost. Klio se pripremila. - Kakvu uslugu? Osim... pa, ako ju je pozvao da kaže da je raskinuo sa Onor i da je zamoli za pomoć u pakovanju njenih svari... to bi bilo divno. Bože, to bi bilo sjajno.


BalkanDownload

- Imaš li nešto u planu za večeras? - pitao je Džoni. Hmm, to je jedno od onih pitanja koja te nateraju da pristaneš na nešto pre nego što saznaš o čemu se radi. E pa, ona neće nasesti na taj stari trik. - Kakvu si uslugu pominjao? - upitala je oprezno. - Vidiš, došla nam je tetka Klarisa. Biće kod nas nekoliko dana. Ona je mentalno sasvim u redu, ali fizički je slaba i ne bih hteo da ostaje sama u kući, a mi smo večeras pozvani na otvaranje humanitarne izložbe... obećao sam da ću im pomoći i ne želim da ih izneverim. Dakle to je. Ona treba da bude Pepeljuga i da ostane kod kuće dok on i Onor uživaju na balu kod princa. - Dakle, želiš da budem dadilja. - Samo nekoliko sati. Vratićemo se do ponoći. Ali samo ako bi htela. Ako si zauzeta, nema veze - objašnjavao je Džoni. - Zamoliću nekog drugog. Klio je oklevala; obično nije odbijala uslugu nikome ko je zatraži. To je valjda nešto urođeno; ili si spreman da pomažeš ili nisi. Osim toga, stvarno nije imala nikakve planove za večeras. Htela je da stavi hranljivu masku na lice i da pojede ogromno pakovanje čipsa, a to se verovatno ne računa u planove. - Dobro, hoću. U koje doba sam ti potrebna? Na trenutak se ućutao pa se Klio zapita da se nije telefon pokvario. Ipak, brzo se pribrao. - Pristaješ? Odlično, prava si drugarica. Može u osam? Doleteo joj je u pomoć kad je sletela u jarak. Naravno da mu mora uzvratiti. Uostalom, možda će biti i zabavno. Klio se potrudila da zvuči veselo. - Dogovoreno. Vidimo se u osam. - O, ura, stigla si, samo uđi, hvala ti puno što si pristala! - Onor ju je ljubazno dočekala i uvela je u dnevnu sobu. - Dođi da se upoznaš sa


BalkanDownload

Klarisom. Sirotica, malo je gunđava ali biće ovde samo nekoliko dana. Evo, tu smo! Širom je otvorila vrata i podigla glas. - Tetka Klarisa, ovo je Klio, ona će vam praviti društvo večeras, zar to nije divno? - Otkud da znam je li divno? Ona je možda najdosadnija osoba pod kapom nebeskom. Aha, razumem... - E, pa nije - rekla je Onor. - Stvarno je divna. - A ja sam gundava. - Džonijeva stara tetka ju je pogledala preko naočara. - Uglavnom zato što me oslovljavaš sa „sirotica” i misliš da sam gluva kao top. - Hej, kako si? Hvala što si došla. Džoni je žurno ušao u sobu, navlačeći sako. Klimnuo je glavom Klio, a potom i tetki. - Biće ti dobro s Klio, tetka. U kuhinji imaš viski, a hrana je u frižideru. Poslužite se čime god želite. Nećemo dugo ostati. - Dušo, možeš li ovo da mi namestiš? Onor se približila Džoniju, pružajući tanak zlatni lanac. Podigla je kosu i okrenula mu leđa, čekajući da joj on zakopča ogrlicu. - Evo, gotovo - rekao je Džoni i odmakao se. - Dakle, spremni smo za polazak! Onor se nasmešila onim svojim čuvenim osmehom pred kojim se Klio osećala privlačno koliko i zgažena žaba krastača, a onda mahnula tako da su došli do izražaja savršeno manikirani nokti. - Vidimo se kasnije! Lepo se provedite! Izašli su, a Klarisa je mračno gledala za njima.


BalkanDownload

- Lepo se provedite, baš. Šteta što se nisam setila da donesem svoj vremeplov. Imala je skoro osamdeset godina, bila je mršava kao hrt, maltene prozirne kože, sa sedom kosom skupljenom u punđu. Na sebi je imala običnu belu bluzu, svetlozelenu vunenu suknju i tamnozeleni džemper. Ni trunke šminke. Prodorne zelene oči. Impresivne dijamantske minđuše i težak ručni sat na levoj ruci. Klio je sela preko puta nje. - Moje saučešće zbog vaše sestre. - Hvala ti. Da. Klarisa je klimnula glavom i zatvorila knjigu koju je držala u krilu. Potom je sklonila naočare za čitanje. - Prvo Lorens, potom Barbara. Sad sam ostala samo ja. - Jeste li došli ovamo na duže? - Samo na koji dan. Potom se vraćam u onaj dom. - Kako vam je tamo? - Puno staraca. Koji stalno umiru. Vrlo zabavno. Komunikacija prosto ključa. - Klarisa je tiho uzdahnula. - Ako vam se ne sviđa, zašto ostajete tamo? - O, bog će ga znati. To je bila Barbarina ideja kad nam je kuća postala prevelika. Stvarno joj se dopadalo tamo. Mislim da je u domu bila srećna. Klarisa je zastala. - Mada svakako ne odgovara mojim zamislima o raju. - Ne možete da odete? - Kuda, da pobegnem i pridružim se cirkusu? - Klarisa se osmehnula. Nažalost, ja sam matora oronula pijanica, za slučaj da nisi i sama primetila. Imam problema sa srcem, sa zglobovima, s očima, s čim hoćeš. O da, vrlo je zabavno biti mator i posedovati telo koje se polako raspada.


BalkanDownload

Slegnula je ramenima. - E pa, dosta smo pričali o meni i mojim kostima koje nestaju. Hajde da pričamo o nečem zanimljivijem. Džoni kaže da radiš kao šofer... Sledeća dva-tri sata prosto su proletela. Nasuprot svim očekivanjima, Klio je stvarno uživala. Klarisa možda jeste bila matora pijanica, ali je bila i veoma zabavna, odlično je zapažala stvari i imala je izuzetan smisao za humor. Klio je u početku pomalo strepela od toga što će morati da provede veče s nepoznatom staricom, ali sada joj je bilo milo što je pristala. Klarisa je postavljala svu silu pitanja i imala je vrlo duhovite komentare. Osim toga, rado je govorila o porodici i o raznim lepim događajima iz Džonijevog detinjstva. - Došao je jednom kod mene na nekoliko dana, moglo mu je biti... pa, šest ili sedam godina. Vozila sam auto, bili smo nekud pošli, a onda mi je iz čista mira preko noge pretrčao miš. Umalo da se slupamo! Džoni je samo rekao: „O ne, zaboravio sam da mi je Hari u džepu. Siroti Hari, da smo se slupali mogao je da pogine!” Klio je bila izgubljen slučaj, na sam pomen Džonijevog imena ona bi osetila lepršanje u grudima. Pokušala je da se savlada. - To se i meni jednom desilo. Vozila sam klijenta na zadnjem sedištu, baš smo bili na autoputu kada je on rekao: „Gospođice Kvin, molim vas, nemojte se uspaničiti ali moram vam reći da je moja zmija krenula ka vašem menjaču.” - Ha! - Klarisa umalo da prospe viski iz čaše. - Ja sam imala jednog takvog kolegu na poslu. - Samo što se ovaj nije zezao - Klio se stresla od sećanja. - A ja sam vozila sto dvadeset. Klarisa je otpila viski i pažljivo se zagledala u Klio. - Kvin, Kvin... zanimljivo. Da nisi ti nekoliko meseci mlađa od Džonija? - Jesam.


BalkanDownload

- Hm. A rođendan ti je krajem avgusta? E, ovo je već postajalo jezivo. Da nije ona pomalo vračara? - Ovaj, jeste. Dvadeset petog avgusta. Otkuda znate? Klarisa je bila vrlo zadovoljna sobom. - Nas dve se poznajemo od ranije, dušo. - Dobro, bila sam na Lorensovoj sahrani. Videla sam vas tamo, i posle u Grmu zelenike, ali nismo se zvanično... - Ne, ne tada. Mnogo godina ranije. - Klarisa ju je zadovoljno gledala. Dobro, u redu, nisam poštena. Ti se toga ne možeš sećati. Zapravo, sve se desilo pre nego što si se rodila. Klio je oklevala; ovo je sad već postajalo vrlo čudno. - Ne razumem - rekla je oprezno. - Bila sam ovde, u gostima kod Lorensa i njegove porodice. Sredinom avgusta na seoskom trgu se održavao veliki letnji vašar. Bio je sunčan dan prisećala se Klarisa. - Velika vrućina. Držala sam Džonija u rukama, a on je pokušavao da skine šeširić s glave. Klio je oduševila ta slika malog Džonija pod bebećom kapicom. - Da, i? - Pričala sam s Džonijevom mamom kad nam se obratio jedan čovek. Njegova žena je bila trudna i bili su zabrinuti jer se bližio termin porođaja, a beba je prestala da se rita. Zapravo su bili van sebe od brige, ali bila je nedelja i nijedan lekar nije radio. Pomišljali su da se nešto desilo s bebom. Ponudila sam se da mu pregledam ženu. Klio je najzad sinulo. - Aha, pa vi ste doktorka po profesiji! - Bila sam specijalista ginekolog - ispravila ju je Klarisa. - A taj bračni par se preživao Kvin. Otišli smo do njihove kuće na drugoj strani trga, i tu sam pregledala tvoju mamu; njenog imena se sećam jer se isto tako zvala i


BalkanDownload

moja tadašnja sekretarica. Brzo sam umirila Belindu i uverila je da si ti živa i zdrava. Zapravo, pregled te je probudio pa si počela da se ritaš kao mazga. Tvojim roditeljima je laknulo. Dugo su te želeli, znaš. I eto - Klarisa je bila vrlo zadovoljna. - Nedelju dana kasnije Lorens me je pozvao da javi kako je Belinda Kvin rodila zdravu devojčicu. Dakle, ti i ja nismo nikad razgovarale, ali ja sam te prilično dobro munula, a ti si mene zauzvrat šutnula, što mi se čini da je... pobogu! Naglo je prekinula priču. - Dušo moja, pa ti plačes? Klio je postideno odmahnula glavom. - Zapravo ne... - žurno je brisala suze sa obraza. - Dobro, možda samo malo. - Jesam odavno u penziji, ali i dalje mogu da prepoznam suze kad ih vidim. Izvini dušo, jesam U rekla nešto pogrešno? Nisam htela da te uznemirim. - Sve je u redu. Dobro sam - Klio je uspela da se nasmeši, - Izvinjavam se. Moja mama je umrla kad mi je bilo jedanaest godina, pa sam se raznežila što je neko pominje. - Bila je fina žena. Vrlo zahvalna. Rado sam joj pomogla. E sad, hoćeš li biti zlatna da doneseš iz kuhinje malo krekera i sira? Onda možemo da popričamo o tebi. - E, da - pružila joj je praznu čašu. - I naspi mi još jedan viski, molim te. Džoni i Onor su se vratili tik pred ponoć. - Stigli smo! - javila se Onor, a Klio je osetila da joj se srce steže. Zvučala je tako... odomaćeno. Rejvensvud je sada i njen dom, ona i Džoni su pravi ljubavni par. Divan, prekrasan par koji ima sve nq svetu. Džoni se pojavio na vratima sobe. - Je li sve u redu?


BalkanDownload

- Savršeno. Divno smo se provele. - Klarisa je pogladila Klio po ruci. Ne bih mogla poželeti bolju dadilju. On se nasmešio. - Super. - A vas dvoje? - Odlično - Džoni je slegnuo ramenima, - Veče je bilo veoma uspešno. Slike su ispale... zanimljive. - Moderno slikarstvo - dodala je Onor. - Iskreno, izgledaju kao da ih je naslikao čopor pijanih majmuna. Boja razmazana na sve strane. Ali prikupili smo dosta novca, a to je najvažnije. Odoh ja u krevet. Laku noć svima! Vidimo se, Klarisa! - poslala im je poljupce i pošla na sprat. - Vidimo se - suvo je rekla Klaris.


BalkanDownload

Poglavlje 54.

- Klarisa nije srećna u tora staračkom domu. Pristala je da bude tamo samo zbog sestre, a sada je više ništa ne vezuje za to mesto. Džoni je ponudio da je isprati do kuće i Klio je iskoristila priliku za razgovor. Trebalo je da mu kaže ovo jer je verovala da mu sama Klarisa, ma koliko volela da bude direktna, ipak neće reći. Zamišljeno je klimao glavom. - Nisam bio siguran. - Ona kaže da je to božja čekaonica. Mrzi da bude tamo. - Toliko joj je strašno? - Da - bila je odlučna. Džoni je zavukao ruke u džepove jakne dok su išli po vlažnoj travi. - E pa, onda moramo da joj organizujemo nešto bolje. - Mogu li nešto da kažem? Čak i u mraku je naslutila njegov osmeh. - A mogu li da te sprečim? Samo poljupcem. Ali to se neće desiti, dakle, ni ne pomišljaj. - Tvoja tetka je divna - rekla je umesto toga. - Stvarno mi se dopada. - I meni takođe. - Kad mi je rekla koliko joj se ne dopada taj dom, pitala sam je da li je razmišljala da se preseli u ove krajeve. Rekla je da to neće uraditi jer bi ti onda osećao obavezu da je stalno obilaziš. Ne želi da ti bude smetnja ni teret,


BalkanDownload

ni na koji način. Džoni je zastao. - Ona mi je jedini živi rod. Zašto misli da bi mi bila teret? - Zato što kaže da ti treba da živiš svoj život, a ne da petljaš oko neke matore tetke. Morala sam to da ti kažem - pogledala ga je. - Mada me je naterala da obećam da ću ćutati. Slučajno znam vrlo lep dom u Bristolu. Jedna moja redovna mušterija živi tamo i kaže da je odlično. - A kad sam kod kuće, mogla bi da dođe ovamo... bilo bi stvarno mnogo lakše ako bi živela tako blizu - dodao je Džoni. - Gde je taj dom? Kako se zove? Pobogu, provela je četrdeset godina zastrašujući mlade lekare. Uvek je bila toliko odlučna i bez dlake na jeziku; ma potpuno mi je neverovatno da mi to nije sama rekla. - Uviđavna je. Neća da ti bude na teretu - ispunjena novim osećanjima, Klio se nije zaustavljala. - Slušaj, ako ti ikada zatreba pomoć oko nje, rado ću uskočiti. Zaboga, možda sad to zvuči kao da je očajnica koja hoće da ostane s njim u kontaktu po svaku cenu? Stigli su do njene kuće. Prigušena čežnja toliko je razdirala Klio da je zadrhtala celim telom kada ju je Džoni blago dotakao po mišici. Zagledao se u nju. - Dakle? Klio je bespomoćno odmahnula glavom; svakako nije mogla da mu izbrblja šta oseća prema njemu i koliko je očajna zbog njegove obnovljene veze sa Onor. - Ništa. Dobro sam, jedino... umor, znaš... Džonijeve oči su blesnule. - Mislio sam na ime tog doma. - Bože, izvini... - sreća što je mrak; zažmurila je od muke, osećajući da joj obrazi gore. - Zove se Dom Nildovih, u Kliftonu, kod Daunsa.


BalkanDownload

- Potražiću njihov veb-sajt čim se vratim kući - zastao je. - Hvala za ovo večeras. Dužnik sam ti. Šta duguje? Uslugu? Trenutak divlje strasti? Za trenutak su se gledali u oči i Klio se upitala da li možda i on misli na isto. Šta bi se desilo ako bi ga sad zgrabila, bukvalno, i ovaj, bacila se na njega? Da li joj se to samo čini da bi on... - Jii-haa! Iz mraka se začulo podvriskivanje, potom koraci u trku, dahtanje i prigušen smeh. Oboje su se okrenuli i ugledali Eša kako juri preko travnjaka, ispasane košulje, noseći u naručju Fiju koja se kikotala i tražila da je spusti. Vraćali su se iz paba i nije bilo teško pogoditi zašto im se toliko žuri da stignu do kuće. Klio je bilo drago što ih vidi tako blaženo srećne, ali Eš je svakako mogao da odabere i neki drugi trenutak da se pojavi. S druge strane, možda je baš tako i najbolje. - ’Bro veče! Široko se smešeći, Eš je spustio Fiju na zemlju ali ju je i dalje grlio; poslednjih dana su bili bukvalno nerazdvojni, kao da nisu mogli da podnesu ni najkraći trenutak jedno bez drugog. - ’Bro veče - Džoni je klimnuo glavom i nasmešio se. - Dobro, sad moram da idem - pogledao je Klio, - Hvala ti još jednom. Silom je odvojila pogled od njegovih usana i čula svoj glas, piskav kao u crtanom filmu: - Nema na čemu, stvarno sam uživala, Laku noć! Eš je čvršće stegao Fiju oko struka. - Nije još gotovo - promrmljao je. Fija mu se nasmešila. - Ali sledeće će biti još bolje. Zaboga, sveže zaljubljeni ljudi. Prosto da ti se smuči. S prozora spavaće sobe Klio je gledala Džonija kako se vraća u


BalkanDownload

Rejvensvud. Tamo ga je čekala Onor Donaldson sa svojim neodoljivim oblinama, verovatno gola na njegovom ogromnom krevetu. Nikad nije videla taj krevet, ali bila je spremna da se kladi u koliko god treba da je ogroman. Iz susedne kuće se začulo cičanje i bespomoćan smeh. Klio je protrljala lice dlanovima i okrenula leđa prozoru. Nije nimalo prijatno osećati se neželjeno, nevoljeno i kao višak u sopstvenoj kući. Narednih osam dana bili su puni posla. Klio je verovala da je to dobro jer je tako imala na šta drugo da misli, a ne samo da beznadežno mašta o poslednjem nepovoljnom susretu s Džonijem Laventurom, pre nego što su on i Onor nestali iz sela. Pa, zamalo da je posao natera da prestane da mašta o njemu. Loša strana je bila što je bila premorena, a danas je ponovo imala dan pun posla. Dug, duuug dan. I još se nije završio. Kada je pozvala Gunđavog Grejama i pokušala da izbegne treću vožnju, on joj je jasno stavio do znanja da u tome neće uspeti. - Ali jutros sam vozila na aerodrom Hitrou. Pitala se da li on uopšte ima srca ili duše. - A potom u Devon, na onu godišnjicu braka. Zar ne može neko drugi da ode umesto mene? - Dođavola, ne može - Grejam je ljutito uzdahnuo. - Već sam ti rekao, svi ostali su zauzeti. Klio je protegnula leđa; sve ju je bolelo. - A Šeli? - Vodi dete kod zubara. Pobogu, zar Šeli stvarno mora to da radi? Saskiji je tek šest godina. Čemu tolika briga o mlečnim zubima kad će ionako ispasti? Dobro, to verovatno ne bi trebalo da kaže. Klio se pomirila sa sudbinom i završila razgovor. Jutros je počela da radi u osam i dosad je prešla više od


BalkanDownload

šest stotina kilometara, a izgleda da će morati da radi još nekoliko sati. Trebalo bi da vozi još skoro dvesta kilometara da bi otišla po izvesnu ledi Rouzmari u njenu kuću kraj Stratforda na Ejvonu i odvezla je do kuće njene kćerke u Šepton Maletu. Jer neki ljudi prosto ne mogu da putuju vozovima. Klio je mogla da zamisli kakva je ta ledi Rouzmari. Glasna do bola, sva uobražena i uštogljena. Gunđaće zbog džombi na drumu, imaće previše šminke i prejak parfem; i nervozno će uzdisati kad god budu stali pred pešačkim prelazom, jer kako se usuđuju ti ljudi u teksas suknjama i jeftinim trenerkama da im tek tako prelaze put... No dobro, nema smisla nervirati se unapred. Klio je pokušala da se pribere; bila je umorna, leđa su je bolela a život joj je bio bedan. Ali šta ćeš, posao je posao i ona mora da ga obavi. Tako joj i treba kad je nezamenljiva. Sat kasnije skoro je stigla. Vila Kompton bila je daleko od svakog većeg mesta, a izgleda da je bila i dobro skrivena. Upravo tad joj se ispraznila baterija u spravici za navigaciju, a ona je trebalo da stigne po ledi Rouzmari u osam sati. Kad je izbila na raskrsnicu, Klio je ugledala rustični drveni putokaz... ali sa odlomljenim strelicama. Očito je to omiljena razonoda tinejdžera u ovim krajevima. Skrenula je s puta i uzela auto-kartu. Auto-karte nemaju sintetički glas robota, nisu im potrebne baterije i ne prestaju da rade iz čista mira, dakle pouzdane su i valjane i imaju... O, dođavola. Imaju oštru plastičnu spiralu umesto korica, a ta spirala može da probuši najlon čarape kad ti to najmanje treba. A to se desilo baš sada, kada nije imala rezervni par u tašni. Eto dokaza da se nevolja nikad ne dolazi sama, već u batalj on ima. Tri kilometra niz drum pojavio se mogući spas u vidu male benzinske pumpe; izgledala je kao da se nije menjala od međuratnog doba. U majušnom dvorištu, među gomilama starih guma i nekoliko zarđalih karoserija, nalazila su se dva aparata za točenje goriva. Nekim čudom, pumpa je radila. Debeo


BalkanDownload

čovek u prljavim radničkim pantalonama petljao je nešto oko motora starog kombija. Klio je izašla iz auta. - Dobro veče, tražim vilu Kompton. On se ispravio i obrisao debele prste o prljavu krpu. - Ledi Rouzmari? Samo nastavite ovim putem, pa skrenite u drugu ulicu desno, onda produžite pet stotina metara i videćete ulaz s leve strane. - Hvala. Ovaj, je li prodavnica otvorena? Čovek je klimnuo glavom. - Samo izvolite. Ovo se jedva moglo nazvati prodavnicom. Mala prostorija bila je zapravo deo radionice i sve je zaudaralo na prašinu i motorno ulje. Na jednoj polici su stajale kesice čipsa, flaše mleka, bočice limunade i gajbice sa svežim povrćem. Na sledećoj polici nudili su se auto-časopisi, kante za benzin, motorno ulje, navlake za volan i kutije leptirastih matica. A onda, gle čuda, ugledala je policu s kišnim mantilima, sklopivim kišobranima i - najlon čarapama. Najzad jedna dobra vest. Loša vest je bila da su čarape bile sve iste veličine, prevelike, i neke neobične tamne boje. Najgora moguća kombinacija. Klio se okrenula ka čoveku koji je ušao za njom. - Ovaj, imate li neke druge čarape? - Ne, žao mi je. - Oh. Znate, moje su se upravo pocepale. A sve ove su pomalo... bapske. On je pripalio cigaretu. - To su čarape moje žene. Joj... - Ovaj... izvinite. - Umrla je prošle godine - izdahnuo je oblak dima - pa sam mislio da


BalkanDownload

mogu i da ih prodam. O, pobogu. Pa, barem su bile u originalnom pakovanju; pokojnica ih sigurno nije nosila. - Izvinjavam se. Uzeću ovaj par. Klio je žurno platila; bilo bi joj mnogo prijatnije bez čarapa, ali najlonke su bile deo obavezne uniforme i ledi Rouzmari svakako će se žaliti ne bude li ih videla. Malo dalje niz put opet se zaustavila, da bi obukla bapske čarape. Bile su boje jakog čaja i definitivno prevelike; nabrale su joj se oko članaka kao svlak koji zmija upravo zbacuje. No, šta se tu može. Klio je, prema uputstvima vlasnika pumpe, uspela da stigne do kapije vile Kompton. Sunce je upravo zalazilo, spuštala se izmaglica, a prilaz ka kući vodio je između drvoreda kestenova. Vrlo lepo. Takve kuće ponekad prikazuju u časopisima o kulturi stanovanja, koji se mogu naći, recimo, u čekaonicama kod zubara. Kao iz romana Džejn Ostin. Klio se oraspoložila dok je vozila ka kući. Mogla je da zamisli da se ovde održava svečani bal, domaćica dočekuje goste na vrhu stepeništa i ljupko... - O ćao, jesi li ti vozač? Na ulaznim vratima pojavila se tinejdžerka u pantalonama s leopardovom šarom, s nekoliko pirsinga na licu i drečavoružičastom senkom na očima. Držala je na uvetu mobilni telefon, a slobodnom rukom je mahala. - Svi su tamo pozadi, samo idi stazom pored ružičnjaka pa prođi kroz luk u tisovoj živici... Ma da, znam, rekla sam Zenu da je ona kretenka, ali on mi nije verovao! Ovo verovatno nije ledi Rouzmari. Devojka je nastavila telefonski razgovor i vratila se u kuću, zatvorivši vrata nogom. Srećom, nije ni pogledala kako izgledaju čarape na Klio. Bile su joj široke i u struku, pa je morala da ih pridržava dok je išla


BalkanDownload

stazom. Napolju je već postajalo mračno i maglovito. Pod cipelama joj je škriputao šljunak, osećao se miris sveže pokošene trave. Na drveću su graktale vrane, uznemirene brujanjem aviona koji je nisko leteo i ostavljao za sobom beli trag na sve mračnijem nebu. Magla se skupljala tik iznad zemlje i kovitlala se nad travom kao nekakva zloslutna prikaza. Dok je Klio prolazila pored pažljivo negovanog ružičnjaka, čula je glasove u daljini. Pred njom se nalazila gusta živica, visoka bar četiri metra, s lukom po sredini koji je služio kao kapija. S druge strane luka nešto se dešavalo; dok je išla u tom pravcu, glasovi su postajali sve glasniji i nazirali su se pokreti i boje. Nekakva baštenska zabava, izgleda. U čudno doba dana, doduše, jer je postajalo sve mračnije. Klio se sagnula i pokušala da zategne zarozane čarape, potom je dohvatila pojas i podigla ga maltene do brade, kao u komedijama sa Benijem Hilom. Onda je sve počelo da dobija smisao. Kada je stigla do luka upalilo se svetio, pa je prostor iza živice sav blesnuo; istovremeno se začuo i aplauz. Klio se činilo da joj srce zastaje od neverice. Potom ju je oblio talas adrenalina, i koža joj se naježila. Na sredini čistine, osvetljena stručno postavljenim reflektorima, videla se porodica jelena. Ponosni mužjak, rogova raširenih kao krila, gledao je pravo u nju. Desno od njega stajala je ženka, pognuta da pase. Između njih se našlo njihovo razigrano i radoznalo lane. Ali to nisu bili pravi jeleni, nego skulpture od nerđajuće žice, u natprirodnoj veličini. Mužjak je bio visok bar četiri metra. Okupani srebrnastim svetlom i okruženi drvećem delovali su nestvarno, kao s drugog sveta. A žena koja je započela aplauz sada je izvodila na čistinu njihovog autora.


BalkanDownload

Poglavlje 55.

Džoni se smešio. U farmerkama i tamnoplavoj košulji izgledao je skromno i veličanstveno. Klio se osećala potpuno bespomoćno: ovakav neočekivan prizor podstakao je u njoj čitav niz različitih emocija. Rejvensvud je čitave prošle nedelje zvrjao prazan. Niko nije znao gde je Džoni. - Hvala Džoniju što je ostvario moj san. Pri tome je i prevazišao sva moja očekivanja. Presrećna sam i obožavam svoje nove skulpture i znam da ću ih obožavati sve dok ne umrem! Žena - je li moguće da je to ledi Rouzmari? - od svojih pedesetak godina, bila je punačka ali nasmešena, sasvim sportski obučena u sako i somotske pantalone. Toliko o predrasudama. Zagrlila je Džonija, a onda se ponovo obratila okupljenima: - Prilično je zahladnelo, hajdemo svi unutra. O, zdravo! - primetila je Klio iza ostalih, kraj same živice. - Imamo još jednog gosta. Jeste li došli da mi preotmete mog omiljenog umetnika? Klio je osećala na sebi radoznale poglede okupljenih gostiju dok su prolazili pored nje na putu ka kući. Da li joj se smeju zbog ovih idiotskih najlonki? Kad je ostalo samo njih troje, žena se rukovala sa Klio uhvativši je obema rukama. - Čula sam sve o vama, dušo. Ja sam Rouz. Šta se ovde dešava? - Dobro veče, ja sam Klio. Ovaj... da li treba da vas vozim u Šepton Malet? - Ne, dušo, samo ćete odvesti Džonija kući, E sad, ja idem da ponudim piće svojim žednim prijateljima. Vas dvoje slobodno dođite ako želite.


BalkanDownload

Još jednom se nasmešila Džoniju i prošla kroz kapiju u živici, dobacujući u prolazu: - Lepa devojka. Divne pegice. Čudne čarape! I tako su ostali samo njih dvoje, okruženi drvećem i porodicom srebrnastih jelena pod jakim svetlima; oko njih je padao mrak, a travu je pokrivala bela izmaglica. Klio je prvi put te večeri pogledala Džonija u oči. Nešto se očigledno dešavalo, a njoj niko ništa nije objasnio. Kao da se našla u snu u kom je bačena na pozornicu bez ikakvog objašnjenja o predstavi u kojoj učestvuje. Dobro, idemo redom. Usta su joj bila toliko suva da je jedva progovorila: - Šta se desilo sa Šepton Maletom? Džoni je duboko uzdahnuo. - Izvini, to je Rouz izmislila - rekao je to s manje samopouzdanja nego inače, što je samo po sebi bilo čudno. - Kako to da je čula sve o meni? - Radio sam ovde poslednjih osam dana. Pričali smo - zastao je. -Morao sam da pričam s nekim da ne bih poludeo. A ona je smislila da te dovede ovamo. Da si znala da ću i ja biti tu, ne bi bilo iznenađenje. Rouz voli iznenađenja. Klio je osećala da joj srce tuče jako kao nikada u životu. Morala je da razmisli. - Kako je Klarisa? - upitala je. - Vrlo dobro. Sledećeg meseca se seli u Nild. - To je... odlično. - Znam. - A kako stoje stvari sa Onor? - Onor je odlično - pauza. - Nismo više zajedno. Prošle nedelje smo raskinuli.


BalkanDownload

O, bože, je l’? on to ozbiljno? Klio nije mogla da izdrži. - Ozbiljno? Zašto? Zašto si to uradio? Podigao je ruku da je prekine. - Čekaj da ti objasnim nešto. Dok sam živeo u Americi, Onor i ja smo se zabavljali, međutim, nije nam išlo. Veza je prestala da funkcioniše, ali Onor se uspaničila kad sam pokušao da prekinem. Onda je upoznala nekog drugog i ostavila me. Tako nije ona bila ostavljena. Meni to nije smetalo. Štaviše, laknulo mi je. Prošlog meseca je sve pošlo naopako jer je shvatila da je dotični potpuni bezveznjak. Pozvala me je dok sam bio u Norfoku kad je tetka Barbara umrla. I stvarno je uskočila u prvi avion. I stvarno je odbila višemilionski ugovor da bi bila sa mnom, i šta sam mogao da kažem? Ne hvala, možda drugi put? - odmahnuo je glavom. - Nisam mogao to da joj uradim. Ona je zlatna devojka i ima dobro srce. Zato sam odlučio da pristanem i da pokušamo još jednom. - Do pre nedelju dana - Klio nije ni primećivala da cvokoće zubima. - Šta se desilo? - Zaista želiš da znaš? - upitno ju je pogledao. - Dobro, reći ću ti. Desila si se ti. - Šta? - Sećaš se kako sam te zamolio da dođeš kod mene i praviš društvo Klarisi? - Da. Bože, kako da obuzdam ovoliko uzbuđenje? - Rekla si da pristaješ. A onda si me pitala, citiram: „U koje doba sam ti potrebna?” - sačekao je trenutak, pa pognuo glavu. - A ja sam poželeo da kažem: „U svako.” Nastupila je tišina. Negde u daljini čula se sova. Klio se stresla: da li se ovo zaista dešava? Činilo joj se da je stvarno, ali kako da bude sasvim sigurna?


BalkanDownload

- Tog trenutka sam znao šta moram da uradim - nastavio je Džoni. - Bez obzira na to što ću možda ispasti potpuni idiot, jer ti možda ne osećaš isto prema meni. Važno je jedino da još otkako sam se vratio u Čenings Hil, nikako ne uspevam da prestanem da mislim na tebe. Čuje li on koliko njoj lupa srce? Kao da u grudima ima zarobljenog kengura koji pokušava da izađe. Klio se usudila da se osmehne. - A šta si mislio... o mem? - Sve najlepše. Ozbiljno. Još od dana tatine sahrane, ti si mi bila... tu kucnuo se prstom po čelu. Pa ovo je divno! - Ali zašto ja? Zašto ja a ne Onor? - U redu, hajde da vidimo - Džoni je počeo da nabraja na prste. - Ako ti slomiš nokat, hoćeš li pozvati svoju manikirku i kažeš joj da sedne u avion i dođe ovamo da ti to sredi? - Možda - rekla je Klio. - Ako se ja namrštim pa mi se ne čelu pojavi bora, hoćeš li me izbezumljeno nagovarati na tretman botoksom? - Sasvim verovatno. - Ako ti kažem da se spremam da preselim tetku u starački dom u Bristolu, hoćeš li reći: „Bože, pa zar moraš? Onda će stalno hteti da dolazi ovamo!” Savršeno je oponašao Onorin naglasak. Šokirana i oduševljena u isto vreme, Klio nije mogla da izdrži: - Pobogu, zar je zaista to rekla? Džoni je slegnuo ramenima. - Nisam zato raskinuo s njom. Raskinuo sam jer to nisi ti. E sad, da li da ti priznam nešto? - Da, molim te.


BalkanDownload

- Ti si zabavna i smela i nemaš pojma koliko si lepa - zastao je. - Ti si glavni razlog što sam se vratio da živim u Čenings Hilu. Zatreptala je. - Ne verujem ti. - Istina je. Hoćeš li još jedno priznanje? - Naravno. - Ovo je vrlo neprijatno. - Takva najviše volim. - Kad smo se kladili da nećeš moći da izdržiš šest meseci bez momka, namamio sam te da se kladiš jer nisam hteo da nađeš nekog drugog. Klio je osetila da joj se stomak uvija od oduševljenja. - Podseti me, molim te, u koliko smo se kladili. Jedva čekam da maznem te pare. - Još nisam završio sa priznanjima. - Pardon. Samo nastavi. - Sve ovo vreme želeo sam da te poljubim. Strašno sam želeo. Bože, toliki meseci a ja te nisam ni poljubio... Klio je progutala knedlu. - Sad sam postala nervozna. - Zašto? - Šta ako nisam nešto naročito? Možda se bezvezno ljubim. - Nisi slučajno pomislila da sam možda i ja nervozan? Odmahnula je glavom. - Sad već pričaš koješta. Ti nikada nisi nervozan. - Ranije nisam bio - prišao je korak bliže. - Ali sada jesam. Najviše zbog toga što sam ti rekao šta osećam prema tebi, a ti nisi ništa odgovorila. Možda se spremaš da me otkačiš.


BalkanDownload

Klio ga je zapanjeno gledala. Zvučalo joj je kao da to zaista misli, ali to je pred njom bio čovek s najviše samopouzdanja od svih ljudi koje je poznavala. Bez razmišljanja je pružila ruku i položila dlan na topli trougao njegovih grudi, oko vrata gde mu je košulja bila otkopčana. Tamtamtamtamtamtamtam... - O, bože - jeknuo je Džoni - čuješ li kako mi srce lupa? Čudno, svih ovih godina nije ni pomislila da i muškarci mogu da brinu zbog toga. Klio se nasmešila, uhvatila ga za ruku i položila njegov dlan sebi ispod grla. Tamtamtamtamtamtamtam... Kad je to osetio Džoni se primetno opustio. - Skoro isto toliko brzo kao moje. Da li je on poljubio nju ili ona njega? Klio nije imala pojma kako se to desilo; znala je samo da su se sreli na pola puta, da su im se usne dotakle i da je ispalo čudesno, kao da su to oduvek radili. Džoni ju je zagrlio obema rukama, ona mu je provlačila prste kroz kosu, i bilo je tako savršeno da je poželela da traje zauvek. I trajalo je neko vreme. Sve dok nisu morali da prekinu da bi udahnuli. Džoni se nasmešio i pogladio je po licu. - Sasvim ti dobro ide. - I tebi. Nežno je dotakao pegu ispod njenog desnog oka. - Poslednje priznanje? - Samo napred. Hoće li uspeti da ostane na nogama? - Volim te. Stvarno. I osećam se kao klinac jer nikada nisam osećao ništa slično. Volim te. Eto tako. Poslednji put kad je čula te reči, bilo je od Vila, u


BalkanDownload

pabu, onog dana kada mu je rekla da više neće ništa da ima s njim. To je bilo prvi put da joj je neko izjavio ljubav, a bilo je potpuno pogrešno. Ali ovog puta je bilo divno. Džoni je to rekao savršeno, onako kako jedino i treba. Klio je progutala knedlu; nije bila sigurna da će je noge držati. Da je on nije grlio, možda bi se skljokala u travu. - Bolje ti je da se ne šališ ovog puta.., - Da nisi ni pomislila na to! Godinama me grize savest zbog toga. - Zbog čega? - Zbog one glupe opklade. One večeri u školskom disku - Džoni je uzdahnuo. - Bezbroj puta sam poželeo da ti se izvinim, ali prosto nisam imao petlju. Onda sam pomislio... nadao sam se... da si možda zaboravila celu tu priču, pa da ne bi valjalo da te podsećam. Ali nisi zaboravila, zar ne? Strašno mi je žao. Bio je iskren. Kao nekom magijom, teret stida je nestao. - Sad sam zaboravila - veselo je rekla Klio. - Svejedno, nastavi s onim što si govorio. - Dobro, možda je ovo trčanje pred rudu, ali svih ovih godina čekao sam samo tebe. Znam da mogu da provedem s tobom ostatak života. Želim da s tobom provedem ostatak života... - još jednom ju je poljubio, a onda je nastavio pomalo nesigurnim glasom. - Hoćeš li mi pružiti priliku da ti to dokažem? - Nemoj davati obećanja koja možda nećeš moći da ispuniš. Hajde da krenemo dan po dan, važi? - U redu, ali ja znam šta osećam, i znam da mogu da održim ovo obećanje. Neću se predomisliti - videlo se da je potpuno ozbiljan. - Ti si sve što sam ikada želeo. Klio je mislila da će joj srce pući od radosti. Sve do ovog trenutka nije imala pojma da je sve što želi u životu upravo to - da čuje baš te reči, i baš od Džonija Laventure. Pre više godina, sve ovo ne bi uspelo. Ali sada... sada


BalkanDownload

je bilo baš kako treba, bilo je idealno. Nakrivila je glavu. Čekaj malo... Kakav je to zvuk? Džoni se ispravio i oslušnuo. Bilo je jedva čujno, ali je veoma ličilo na... klicanje. - O, nemoj ništa da brineš - okrenuo se da pogleda iza sebe. - To je samo Rouz, slavi što je bila u pravu. Klio se još malopre upitala zašto bi neko naručio spektakularnu skulpturu i smestio je na proplanak da bude zaklonjena četiri metra visokom živom ogradom. Sada je otkrila da je, baš kao Stounhendž, skulptura pažljivo postavljena tako da se iz staklene bašte uz kuću pruža savršen pogled kroz luk usečen u živicu. Takođe je postala svesna da su kao i porodica čeličnih jelena i njih dvoje potpuno osvetljeni onim naročitim reflektorima. Rouz nije bila jedina koja je tapšala i vikala. Svi gosti su se okupili kraj visokih prozora, a njih dvoje su se našli u centru pažnje. - Moraćemo da ostanemo na jednom piću - rekao je Džoni. - Neka uživa u svom delu. - Ovo će biti strašno neprijatno - promrmljala je Klio. - Neće, obećavam. Sve će biti dobro. Hej, kud si pošla? Pobogu, zar ćeš sad da se svlačiš? - Džoni se sav uznemirio. - Slušaj, ni meni se ne čeka, ali ne možemo ništa da uradimo baš ovde, ipak nas svi gledaju. Iza živice, taman toliko da se skloni od pogleda iz staklene bašte, Klio je uradila ono što je želela. - Nemoj da paničiš, ne svlačim se skroz. Samo hoću da skinem ove odvratne najlonke. Evo, sakrij ih u džep. Džoni ih je poslušno primio i zagledao se u njih; bile su izgužvane i ružne kao talog od jučerašnje kafe.


BalkanDownload

- Dobro, ali neću ih baciti. To će nam biti uspomena na ovaj nezaboravni dan - obgrlio je Klio oko struka dok su prolazili kroz luk u živici. - Možeš ih nositi ispod venčanice. Zar je on smatra za totalnu budalu? - Imam bolju ideju - rekla je Klio. - Nosi ih ti.


BalkanDownload

O autorki

Živi sa porodicom u Bristolu i aktivno se bavi pisanjem. Godinama je radila u neurološkoj bolnici Burden. Njeni romani prodati su u tiražu od preko tri miliona primeraka, uključujući i Ljubavne igre, Zaljubljena do ušiju, Mirandina velika greška.


Jill Mansell - Pruzi mi priliku