Issuu on Google+


DŽASINDA VAJLDER

SKRIVENI

uzdasi Ova knjiga je posvećena četirima neverovatnim ženama: Vilmi, Ajvi, Rejčel i Endži. Zato što me volite i zato što volite moje knjige. Večno ću vam biti zahvalna na podršci i ohrabrenju.

Prevela Nataša Andrić Naziv originala: Jasinda Wilder ALPHA Copyright © 2014 by Jasinda Wilder Translation Copyright © 2015 za srpsko izdanje Vulkan izdavaštvo Osim originalnog materijala koji je napisao autor, sve pesme, naslovi pesama i tekstovi pesama u ovoj knjizi vlasništvo su pisaca i nosilaca autorskih prava kojima pripadaju. ISBN 978-86-10-01318-4


Poglavlje 1 Koverat „Gospođice Sent Kler. Molim vas, uđite." Moj šef, gospodin Edvards, pokazao je rukom na dve stolice preko puta svog radnog stola. „Sedite, Kajri”, pogrešno je izgovorio moje ime. „Zovem se Kiri", morala sam da ga ispravim, što sam verovatno činila hiljadu osamstoti put. Gospodin Edvards skliznu u svoju modernu kancelarijsku stolicu presvučenu crnom koţom i otkopča sako. „Da. Naravno." Povukao je manţetne s dugmićima na svojoj beloj košulji i pročistio grlo. „Pa, gospođice Sent Kler, preći ću odmah na stvar. Bojim se da ćemo morati da se rastanemo. Nije to zbog vas - naprosto pojednostavljujemo proces rada, a kao najnoviji i najneiskusniji član našeg tima... pa, vaše usluge postale su, u neku ruku, suvišne." Trepnuh. Dvaput. Triput. „Ja sam... šta?" „Suvišna. To znači..." „Znam šta to znači. Samo ne razumem zašto se ovo dešava. Baš je prošle sedmice Don rekao da sam sledeća na redu, koju ćete primiti na neodređeno..." Gospodin Edvards me preseče podigavši ruku. „Don je pogrešio i ja vam se zaista izvinjavam zbog nesporazuma. Vidite, Don ima pomalo nesrećnu naviku da daje obećanja za koja nije ovlašćen i za koja nema sredstava da ih odrţi. I on je, takođe, otpušten." Diskretno pročišćavanje grla pokazalo je da je tema zatvorena. Otvorio je ladicu i izvadio koverat. „Vaš završni platni ček, gospođice Sent Kler. Pokriven je i dvonedeljni otkazni rok. Smesta ćete raščistiti vaš radni sto. Ukoliko vam je potrebna preporuka, moţete podneti zahtev u pisanoj formi putem odgovarajućih kanala." Odmahnuh glavom. „Ne, molim vas, gospodine Edvardse, ne moţete ovo da mi uradite. Ni ne znate koliko mi je posao potreban. Nikada nisam zakasnila i uvek sam obavljala posao bolje od svih drugih u mom odseku. Molim vas, pruţite mi priliku..." „Gospođice Sent Kler, preklinjanje neće promeniti činjenice. Stvar je završena. Nama vas je poslala agencija za privremene poslove. Privremene. Kao što rekoh, ne radi se o kazni. Ne dajemo vam otkaz - jednostavno vas puštamo da idete u trenutku kad prestaje potreba za vašim radnim mestom. A sada, ako nemate ništa protiv, za nekoliko trenutaka moraću na konferenciju." Gospodin Edvards izvi obrvu u očekivanju da krenem. „Dobro." Ustala sam i ispravila uzanu teget suknju preko kukova, okrenuvši se od njega. „Kurčino." „Oprostite?" Gospodin Edvards ustade, stegnuvši pesnicu uz bok. „Šta ste rekli?" Podigla sam bradu. „Rekla sam, 'kurčino'." Upotrebila sam isti onaj snishodljivi ton koji je on tako često koristio. „To je pogrdni izraz za penis. Što će reći da ste... kurac." Ponovo sam se okrenula, ščepala okruglu kvaku na vratima i okrenula je. Zaustavila me je ruka na mom zglobu. „Ma dajte, gospođice Sent Kler. Ne ţelite da se vređamo, zar ne? Vrlo lako mogu pozvati vašu agenciju i osigurati da više nikada ne radite u tom preduzeću." Prsti mu se jače stegnuše oko mog zgloba i osetih na vratu njegov dah. „Osim toga... znate, moţda postoji jedan način da zadrţite posao. Moţda čak i da dobijete ono stalno zaposlenje koje ste pomenuli." Osetila sam kako se prislanja uz mene, osetila dokaz onoga što je od mene ţeleo. I, biću iskrena, ta mi je misao prošla kroz glavu. Jednom. Nakratko. Trebala sam taj posao. Već sam dva meseca kasnila s kirijom, tri meseca nisam platila račun za struju, jedva sam odrţavala korak sa svojom i bratovljevom školarinom, a da ne pominjem rastuće troškove staranja za mamu. Mogla sam da uradim to što je taj naduvenko ţeleo i sačuvam posao. Ne bi dugo trajalo. Nekoliko neprijatnih minuta, ako i toliko. Bio je star, preko šezdeset, pretpostavljam. Dovoljno u formi za svoje godine, ali nikako muţevan i srčan. Ipak... bez obzira na to koliko sam moţda bila očajna, to se nikada neće dogoditi. Ne na ovakav način. Ne s ovim čovekom. Da je on napaljen, a ja takođe, moţda. Bilo bi drugačije da se radilo o fenomenalnom poslu kojim zaista mogu da plaćam račune, ali ovo je bilo privremeno zaposlenje. Plaćali su me po satu, i to smešno malo. Jedva da sam imala dovoljno da pokrijem jedan račun, a kamoli sve one koje sam morala da izmirujem. Okrenuh se, dozvolivši mu da me drţi za ručni zglob. Na trenutak. Podigla sam pogled da sretnem njegov, s najledenijim mogućim izrazom lica. „Stvarno? Tek tako? Toliko je lako, jelda? Da vam popušim, pa ćete mi dozvoliti da ostanem da radim? Da vam dopustim da me pojebete na stolu i još ću dobiti stalan posao, kladim se." Propustio je opasnu hladnoću u mom glasu. „Sada razmišljaš kako treba." Olizao je usne i podigao prst da dodirne vrh mog dekoltea - ono malo što se videlo od konzervativne radne garderobe. „Vi ste veoma privlačna mlada dama, gospođice Sent Kler. Siguran sam da moţemo postići prikladan dogovor." Boţe, mrzela sam uvijeni, izveštačeno zvanični način na koji je izgovorio to prikladan dogovor. Potisnula sam odvratnost na još nekoliko sekundi. „Šta ste imali na umu, gospodine Edvardse?" Kičma mi se izvila s gađenjem dok su njegove oči gorele poţudom, a jezik mu palacao preko tankih, bledih usana. Kratko je petljao oko kaiša i začuh izdajnički zvuk otvaranja rajsferšlusa. Nisam pogledala, jer nisam ţelela da vidim šta je upravo izvadio.

3


„Hajde da za početak vidimo kako ti to radiš, pa ćemo odatle početi." Naslonio se unazad na ivicu stola, s pohlepnim, samozadovoljnim osmehom. „I... malo otkopčaj bluzu." Igrala sam se s dugmetom na košulji, zureći u njegove smeđe oči boje mulja. „Ţelite malu predstavu, je li tako, gospodine Edvardse?" Oslobodila sam prvo dugme, što bih ionako učinila u liftu. Osetih kako mi se grudi malo oslobađaju jer više nisu bile toliko stisnute. Pogledom je gutao prostor dekoltea. „Kako vam se ovo čini?" „Veoma lepo. Ali... šta kaţeš na još malo?" Klimnuh, kao da je to savršeno razumno, i dalje odbijajući da pogledam nadole u njegove prepone. A onda, bez upozorenja, cimnuh glavom napred, osetih kako čelom udaram u njegov nos i kako mu hrskavica puca. Odmaknuh se za korak kad mu je grimizna krv jurnula iz nozdrva. „Šta kaţete na jedno jebite se, gospodine Edvardse?" Ostavila sam ga oblivenog krvlju, klonulog uz radni sto. Stresoh se kad sam slučajno okrznula pogledom njegov sada mlitav, naborani ud s izraţenim venama kako visi preko rajsferšlusa. Gospode, mogla sam da protivim ostatak ţivota a da to ne vidim. Otvorila sam vrata i izašla, bacila pogled na košulju i opsovala kada sam videla nekoliko kapi krvi na tkanini. Svratila sam u toalet da hladnom vodom natapkam fleku, a zatim pokupila svoje stvari iz stola. Nije imalo mnogo toga da se uzme, neke grickalice od ţitarica i meda, nekoliko rezervnih tampona i - što mi je bilo najvaţnije - uramljenu sliku na kojoj smo mama, tata, moj mlađi brat, Kal, i ja. Snimljena je nekoliko godina ranije. Pre. Pre nego što je tata ubijen. Pre nego što se mama razbolela. Pre nego što sam od nevine, naivne, privilegovane devojke s koledţa postala glavna hraniteljica troje ljudi, od kojih me jedna osoba uglavnom nije čak ni prepoznavala. Pre nego što je ţivot potpuno otišao bestraga, izmaknuvši van dometa sve moje snove i pretvorivši me u očajnu, iscrpljenu, napetu i osujećenu ličnost. Potrpala sam stvari u torbu i krenula ka liftovima s najviše dostojanstva koliko sam mogla imati, prikrivši radost kad sam videla da gospodina Edvardsa iz kancelarije prati obezbeđenje. Pantalone mu behu zakopčane, ali rajsferšlus je i dalje bio otvoren, a njegovo besprekorno odelo beše isprskano krvlju. Još dvojica momaka iz obezbeđenja išla su od pregratka do pregratka, kako sam pretpostavljala, traţeći mene. Odlučila sam se za silazak stepenicama i napustila zgradu. Budući da moja agencija za zapošljavanje na određeno vreme nikada nije imala slobodno parking-mesto, pošla sam autobusom do kancelarije, u nadi da ću odmah uspeti da pronađem drugi posao. Moja kontakt osoba, Šila, kucala je nekoliko minuta na računaru, a onda se okrenula ka meni uz blago mrštenje. „Ţao mi je, Kiri, ali naprosto u ovom času nemamo ništa drugo." „On me je seksualno napao, Šila." Šila ispusti dug izdah. „Razumem to, Kiri, i pozabavićemo se njime u skladu s propisima, ali to ne menja činjenicu da u ovom trenutku nemam za tebe nijedan posao." Pokušala sam da nastavim da dišem. „Moţeš li opet da proveriš? Prihvatiću bilo šta. Doslovno bilo šta." Pogledala je ponovo, a onda me nakratko osmotrila i slegnula ramenima. „Ništa, toliko mi je ţao. Moţeš opet da pokušaš za nekoliko nedelja." „Za nekoliko nedelja neću imati stan." „Ţao mi je, mila. Situacija je teška. Šta da ti kaţem?" Poloţila je izmanikiranu ruku na moju. „Treba li ti neki dolar? Mogla bih odvojiti... " Ustala sam. „Ne. Hvala." Novac mi je zaista očajnički bio potreban. Tog dana sam preskočila ručak samo zato da bih imala malo više gotovine da platim stanarinu. Ipak, ne bih pristala na milostinju iz saţaljenja. „Smisliću nešto." Polako sam odšetala iza zgrade da uzmem kola s parkirališta. Pokrenula sam ih, a zatim se setila da neću uspeti da overim parking-isečak zato što sam upravo otpuštena. Sranje. Tako je otišlo još petnaest dolara koje nisam mogla da uštedim. Voţnja kući bila je duga na više načina. Radila sam u kancelariji u centru grada, ali sam stanovala u predgrađu severno od Detroita, udaljenom četrdeset pet minuta. Do momenta kada sam stigla kući, kola su radila gotovo samo na benzinska isparenja, a ţeludac mi je bio prazan. U stomaku mi je krčalo i zavijalo i krkljalo. Borila sam se da zadrţim suze dok sam proveravala poštu. Preturala sam po kovertima, mrmljajući ispod glasa,„sranje... sranje... sranje” za svaki novi račun. Bili su tu računi za struju, kablovsku televiziju i internet, vodu i gas, te za Kalovu školarinu, moju školarinu, mamino bolničko lečenje... i neki običan beli koverat bez povratne adrese, samo s mojim imenom - Kiri Sent Kler - rukom ispisanim, urednim crnim slovima na sredini, zajedno s mojoj adresom. Ćušnula sam ostale račune u tašnu i koverat drţala među zubima dok sam ubacivala ključ u bravu. To je, naravno, bilo onda kad sam primetila beli papir zalepljen na vratima stana. Napomena o iseljenju: plati kiriju ili otkaţi stan u roku od tri dana. Za stanarinu mi je i dalje nedostajalo sto dolara. Ili, bolje rečeno, za jednomesečnu stanarinu koju sam mogla da izmolim. Nadala sam se da ću odloţiti iseljenje da uspem da nadoknadim dospeli iznos. No, to se sada neće desiti. Upravo sam popila otkaz. I dalje se obuzdavajući da ne briznem u plač, otvorih vrata, zatvorili ih za sobom i priguših jecaj. Pustila

4


sam da koverat padne na pod kod mojih nogu i pokrila usta pesnicom, očiju punih vrelih, slanih suza. Ne. Ne. Bez suza, bez kajanja, bez samosaţaljenja. Nađi jebeni izlaz, Kiri. Nađi izlaz. Odmakla sam se od vrata, kleknula da podignem bizarni koverat i pritisnula prekidač za svetio. Ništa. Naravno da su mi isključili struju. Povrh svega, umirala sam od gladi. Pojela sam jednu štanglicu od ţitarica na putu ka kući, ali trebala sam još nešto. Jedina hrana koju sam imala u kuhinji bilo je jedno pakovanje japanske testenine, malo kečapa, dve sedmice staru porciju brze kineske hrane i kesu malih šargarepa. Uz to i jednu jedinu usamljenu čašu grčkog jogurta s višnjama. Hvala Isusu i svim Grcima na tom jogurtu. I hvala na činjenici da je i dalje hladan. Uzela sam jogurt iz mračnog, još hladnog friţidera, otvorila ga, zgrabila kašiku iz fioke i promešala ga. Usput sam raskopčala bluzu, otkopčala rajsferšlus na suknji i spustila stvari na pult jedući jogurt, uţivajući u svakom zalogaju. Nezavisno od oskudne količine hrane, imala sam jedan ček na nepunih osamsto dolara za dve sedmice privremenog rada u kancelariji, plus novac na ime otkaznog roka. To je bilo to. Naposletku više nisam mogla da zadrţim jecaje. Prepustila sam se i plakala dobrih deset minuta. Otkinula sam komad papirnog ubrusa - s poslednje rolne - i obrisala nos i oči, nateravši se da prestanem. Rešiću ovo. Nekako. Neobični koverat mi zapade za oko. Nalazio se tamo gde sam ga ostavila, povrh mikrotalasne pećnice. Pruţila sam ruku i zgrabila ga, pa zavukla kaţiprst ispod preklopnice. Unutra se nalazio... ček? Da, ček. Personalizovan ček. Na deset hiljada dolara. Glasio je na moje ime. Duboko sam udahnula, spustila ga u krilo s prednjom stranom nadole, pa trepnula nekoliko puta. Teško. U redu, pogledaj ponovo. Tako je. Pisalo je: Isplatiti po nalogu Kiri Sent Kler, u iznosu od deset hiljada dolara i nula centi. U gornjem levom uglu čeka navedeno je ime platioca, VRI Inc., te poštanska adresa na Menhetnu. A tamo, u donjem levom uglu, na crti nasuprot nečitkom potpisu, nalazila se samo jedna reč. TI. Ispisana velikim slovima, istim čvrstim, lepim rukopisom kao na kovertu. Ponovo sam ispitala potpis, ali on jedva da je bio išta više od izobličene crne linije. Pomislila sam da bi tu moglo biti „V" i moţda jedno „R", ali nije bilo načina da budem sigurna. Pretpostavljala sam da bi to imalo smisla, s obzirom na činjenicu da je platilac kompanija „VRI", no, to mi nije govorilo mnogo. Nije bilo poruke, uopšte ničega u omotnici izuzev čeka. Na deset hiljada dolara. Šta je, dovraga, trebalo da radim? Da ga unovčim? Deset hiljada dolara platilo bi tekuću stanarinu koja dospeva za naplatu, kao i zaostali iznos; ponovo bi mi uključili struju nakon što izmirim ono što dugujem... deset hiljada dolara platilo bi sve moje račune i još bi mi ostalo dovoljno za popravku kočnica na automobilu. Deset hiljada dolara. Od koga? I zašto? Nisam poznavala nikoga. Nisam imala drugu rodbinu osim mame i brata. Mislim, jesam, imala sam baku i deku na Floridi, ali su oni ţiveli od socijalne pomoći i bili na oko pet minuta od preseljenja u starački dom... koji nisam mogla da plaćam. Potraţili su od mene novac prošle godine. I ja sam im ga dala. Šta ako ovo unovčim, a radi se.... recimo, o mafiji? I dođu po ono što im dugujem, pa mi polome kolena. U redu, to je glupo. Ipak, stvarno, ko bi mi uopšte poslao novac, posebno ovoliku sumu? Imala sam jednu prijateljicu, Lejlu. A ona je bila skoro podjednako očajna koliko i ja. Bez obzira na to, pozvala sam je. Javila se nakon što je zazvonilo četiri puta. „Hej, kučko. Šta ima?" „Jesi li ti - ovo će zazvučati stvarno glupavo - ali jesi li mi ti poslala ček? Jesi li? Kao, moţda si tajno dobila na lotou?" Nasmejala sam se, kao da se radi o šali. „Mislim, nisi, zar ne?" Lejla prasnu u smeh. „Jesi li pijana? Zašto bih ti ja, dođavola, slala ček? Ĉak ni nemam čekove. I da jesam, i da imam novac da ti dam, zašto bih ti ga slala poštom?” „Da, u redu. Tako - tako sam i mislila." Lejli nije promakao moj ton. „Šta se dešava, Ki?" Nisam znala šta da kaţem. „Ja, ovaj... Mogu li da dođem? Na... nekoliko dana?" „Isključili su ti struju?" „Takođe su me i izbacili." „Ne", uzdahnula je. „I dali mi otkaz." „Molim?”, kriknula je Lejla. „Zar mi nisi nedavno rekla da ćeš dobiti ugovor na neodređeno?" „Gospodin Edvards mi se nabacivao." „Ne seri!" „Rekao je da mogu da zadrţim posao ako mu popušim. U stvari, nije to rekao sa toliko reči. Ipak, jasno mi je stavio do znanja... tako što je izvadio kitu." „Ki, sigurno me zavitlavaš." Lejlin glas bio je ravan, pun neverice. „Volela bih da je tako. Nikada neću uspeti da izbacim iz glave tu mentalnu sliku. Uh." Iskreno sam se stresla

5


od gađenja. „Znaš šta sam uradila?" „Šta?" „Tresnula sam ga glavom. Slomila mu nos." „Nisi valjda!” Klimnula sam, a onda se setila da pričam preko telefona. „Jesam. Baš jesam." Lejla je ćutala par trenutaka. Zatim kaza: „Prokletstvo, Kiri. To se zove usran dan." Ĉula sam kako joj se sijalica pali. „Šta si mi ono rekla za ček?" „Mogu li da dođem? Ne bi mi poverovala kad bih ti ispričala." Morala sam da se prisilim da govorim smirenim glasom. „Naravno. Ponesi svoje ćebe, kučko. Prespavaj kod mene." Lejla me nikada ne bi izneverila. Ne bi mogla da mi plati kiriju, ali bi mi dozvolila da spavam na njenom kauču do sudnjeg dana, ako bih morala. Stanovala je sa svojim dečkom, Erikom, pa tako više nismo mogle da budemo cimerke, međutim, ona me je uvek rado primala. Presvukla sam se, spakovala stvari - što nije oduzelo mnogo vremena - i ostavila svoj odvratni, polovni nameštaj tamo gde se nalazio. Ili ću moći da se vratim po njega, ili neću. U tom trenutku ništa nisam mogla da preduzmem u vezi s tim. Kod Lejle sam zbacila cipele i prihvatila bad lajt koji mi je dodala. Lejla je bila polucrnkinja, polu-Italijanka, sva graciozna i u oblinama. Imala je dugačku crnu kosu, tamnosmeđe oči i besprekoran ten boje moka kafe. Postale smo najbolje prijateljice od prvog dana koledţa, bile cimerke dve godine, dok nije upoznala Erika i dok njihova veza nije postala dovoljno ozbiljna da započnu zajednički ţivot. Erik je bio... dobar. Pametan, zgodan, fin... i sitni diler marihuane. Nije baš da mi se aktivno nije dopadao, ali nisam shvatala šta je Lejla videla u njemu. On nije bio loš momak, samo nisam previše uţivala u njegovom društvu. Lejla je to znala i nije marila. Njoj se sviđao, ona se sviđala njemu i njima je odgovaralo. Kako god. Sela sam na pohabani kauč, iskapila polovinu piva, a onda Lejli uručila koverat. Ili, kako sam razmišljala o njemu, taj koverat. „Danas sam ovo dobila u pošti. Tek tako. Kao grom iz vedra neba. Otvori ga." Lejla se namršti na mene, a zatim poče da ispituje spoljašnjost. „Lep rukopis." „Znam. Ali pogledaj unutra. I... moţda prvo sedi." Otpila sam još jedan dug gutljaj piva. Lejla je spustila zadnjicu na naslon kauča pored mene i izvadila ček. „Auh, jebote!” Pogledala me je razrogačenih očiju. ,,Ki, ovo je deset hiljada dolara. Znaš li šta sve moţeš s ovim?" „Da, znam. Ipak... odakle ček potiče? Ko ga je poslao? Zašto? I što je još vaţnije... usuđujem li se da ga unovčim?" Lejla uzdahnu. „Shvatam. Mislim, deo mene kaţe: 'Unovči, bre, to sranje!', ali onaj nepoverljivi deo mene kaţe: 'Ne ţaleći se sad, sestro.'" „Tačno tako. Nikada ovo neću moći da vratim. Ali nikada." Dokrajčila sam pivo, ustala da uzmem još jedno i pronašla kutiju bajate pice u friţideru. „Mogu li?" Podigoh kutiju. Lejla slegnu ramenima. „Samo navali. Dakle, šta ćeš da uradiš?" „Ne znam, Lejla. Volela bih da znam. Ja... ja sam na granici izdrţljivosti. Kad ne bih imala tebe, sada bih ţivela u kolima. Tatina polisa osiguranja istekla je pre šest meseci. Nemam dovoljno za kiriju, a kasnim i sa svim ostalim računima. Treba platiti Kalovu školarinu, kao i moju. Sranje, sve je dospelo za plaćanje, a ja ne radim. Sedmicama sam traţila čak i ovaj privremeni posao. Nikada neću pronaći drugi. A sada... baš kad mi je najpotrebnije, pojavljuje se ovo.” Otela sam Lejli ček i protresla ga. „Ne vidim kako da ga ne unovčim. Jednostavno ću morati da se nadam da neću završiti u dugovima poput Dţimija Hofe ili tako nekog." Lejla klimnu glavom. „To je rizik. Ne znaš ko je u pitanju." Ĉvaknula je ček. „Jesi li potraţila na Guglu tu firmu?" „Nemam struje, sećaš se? Nisam mogla da koristim računar. Osim toga, ni na mobilnom telefonu više nemam kredita." „Oh." Lejla se sručila na stolicu ispred svog kompjutera koji je bio skoro isto onoliko star koliko i moj. Pokrenula je Gugl, ukucala naziv i adresu i prelazila mišem nadole preko rezultata. „Ništa. Hoću reći, ima mnogo kompanija s tim nazivom, a činjenica da je dat poštanski fah pokazuje da onaj ko stoji iza ovoga ne ţeli da ga pronađu." „Ma stvarno, Šerloče. Osim ako ne unajmim jebenog privatnog istraţitelja ili nekoga sličnog, ne vidim kako da saznam o kome se radi." „Prema tome, unovči ga." „Prema tome, unovčiću ga." Provele smo veče u alkoholisanju. Napila sam se od osam piva i onesvestila se na kauču, budući da nisam morala rano da ustanem. I Lejla i ja smo imale popodnevni čas, tako da smo spavale skoro do jedanaest, što je bilo dobro. Nakon doručka i tuširanja otišle smo zajedno u banku. Stajala sam ispred blagajnice s dva čeka u ruci i drhtala kao prut. Naposletku sam uspela da joj ih predam. Zamolila sam je da ih deponuje i vrati mi hiljadu dolara u gotovini. Kada je to obavljeno, blagajnica mi predade priznanicu i koverat pun novca koji mi je prebrojala. Dve stotine dolara u apoenima od dvadeset stavila sam u tašnu, a preostalih osamsto ostavila u omotnici. Zurila sam u

6


bankovni saldo na priznanici: devet hiljada šeststo pedeset osam dolara i šezdeset sedam centi. Izašle smo iz banke, ušle u moja kola i odvezle se do fakulteta. Baš kao što sam i očekivala, Lejla novac nije ni pomenula, niti je uopšte nagovestila koliko računa ona treba da plati, koliko bi joj dobrodošlo čak i dve-tri stotine dolara. Nekoliko stotki? Sranje, devojkama u toj situaciji i dvadesetica bi bila bogomdana. Ne bi me pitala, nikada, bez obzira na to koliko novca imam. Baš kao što ne bih pitala ni ja nju da su nam uloge zamenjene. Nikada ne bi ništa traţila, osim ako bi se našla u uţasnoj situaciji poput moje u tom trenutku. Pre nego što smo izašle i otišle na čas, stavila sam joj koverat s gotovinom u ruku. „Evo." Savila sam joj prste preko ivice. „Znam da ti je potreban." Lejla me je netremice gledala. „Hm, ne." Klimnuh glavom „Hm, da. Nisi valjda pomislila da neću podeliti s najboljom prijateljicom, zar ne?" „Kiri, ne moţeš to da mi daš. Potreban ti je novac." Nasmešila sam joj se. „I tebi je. Sada imam dovoljno. Ti mi nisi samo najbolja prijateljica, Lejla. Ti si mi... ti si mi poput porodice. Dakle, samo uzmi i reci hvala.” Šmrknula je. „Zbog tebe će mi se razmazati maskara, ludačo." Lejla duboko udahnu, trepnu i primetno potisnu suze. „Hvala ti, Kiri. Znaš da te volim, zar ne?" Lejli je bilo teško da izgovori tako nešto. Odrasla je u porodici u kojoj je vladala mučna atmosfera. Bez zlostavljanja, ali odnosi su bili hladni i zatvoreni jer članovi porodice nisu redovno razmenjivali izjave ljubavi. Znala sam da voli Erika, ali je nikada nisam čula da to izgovara. I ja sam dobrim delom bila takva. Odrasla sam u stabilnom i srećnom domu, ali nismo se često grlili niti govorili jedni drugima volim te. Lejla i ja smo bile najbolje prijateljice već tri godine. Prošle smo zajedno kroz sito i rešeto, suočile se s umiranjem od gladi, kretenima od momaka, groznim profesorima, izdajama nekadašnjih prijatelja, tučama u barovima, bučnim raspravama i provaljivanjima u stan. Bila sam uz nju kad ju je seksualno napao njen ljubomorni bivši dečko, a ona je bila uz mene kad je mama doţivela nervni slom koji je zahtevao dugotrajnu hospitalizaciju. Pa ipak, uz sve to, uprkos činjenici da bismo obe skočile u vatru jedna za drugu, nismo jedna drugoj govorile da se volimo. Na mene je došao red da potisnem suze. „I ja tebe volim." „A sad prekini s tim ţenskim sranjima. Moram da stignem na čas." Nagnula se i zagrlila me, a zatim izašla iz automobila i otklackala se preko parkinga na štiklama od sedam centimetara. Ostala sam da sedim još nekoliko minuta. Ja sam na svoje predavanje mogla da se ušunjam u zadnje redove i pohvatam ono što sam propustila. Izvukla sam bankovnu priznanicu iz tašne i piljila u nju, pitajući se da li sam upravo napravila najveću grešku u ţivotu uzevši taj novac. Zapravo mi je bio potreban, očajnički potreban. U to nije bilo sumnje. Došla sam do tačke u kojoj bih uskoro morala da se bacim na striptiz ili kurvanje, bez ikakvog preterivanja. Od toga bih mogla tek da se prehranim, a na stranu plaćanje stanarine. Ovaj mi je novac doslovno spasio ţivot. Ipak, jednu sam lekciju naučila u ţivotu, a to je da ništa nikada nije besplatno. Jednog će dana doći neko da zatraţi ono što mu dugujem. S tim sam jednostavno morala da se pomirim, da na to ne zaboravim i pokušam da se ne iznenadim suviše kad moj duţnik pokuca na vrata. Sklonila sam priznanicu i otišla na čas. Posle predavanja svratila sam u kancelariju da platim školarinu, a zatim se na putu do kuće zadrţala u agenciji za izdavanje stanova i platila ono što sam dugovala, zajedno sa stanarinom za naredni mesec. Bio je neverovatan osećaj znati da sam mirna ceo sledeći mesec. Poslala sam čekove i provela veče u telefonskim razgovorima s ljudima iz komunalnih preduzeća, potpuno zaneta. Do momenta kada sam poplaćala sve račune, izveštaj na čekovnoj kartici rekao je da mi je ostalo nešto manje od dve hiljade, uključujući i isplatu za rad u kancelariji. Zamena kočnica koštaće nekoliko stotina dolara, što će me ostaviti s nešto malo sredstava za ţivot. Hvala ti na ovom novcu, ko god da si. Odaslala sam tu misao u etar, pitajući se, ni prvi ni poslednji put, ko stoji iza misterioznog čeka. I šta će on ili ona, ili oni, ţeleti zauzvrat. Sredinom sledećeg meseca konačno sam dobila posao nakon nedelja i nedelja posvećenih svakodnevnom višečasovnom popunjavanju prijava. Počela sam da radim kao hostesa u jednom iz lanca Autbek restorana. Fuj! Ipak, primala sam platu. Ne veliku, ali nekakvu. Razvukla sam sredstva s onog velikog, anonimnog čeka koliko je bilo izvodljivo, ali para je već nestalo. Izmirila sam račune i nisam morala da platim kiriju još dve nedelje, ali je panika ipak i dalje bila prisutna. Onda zamislite moj šok kada sam između računa za komunalije i neke reklame ugledala onaj koverat. Isti rukopis, bez povratne adrese. A unutra? Još jedan ček na deset hiljada. Na crti za beleške još jedna jednostavna reč: pripadaš. Ti pripadaš. Sranje. Nije dobro. Nije dobro. Uopšte nije dobro. Pozvala sam Lejlu i ona se sloţila da bi značenje moglo biti preteče, ali takođe i da mogu unovčiti drugi ček, kad sam već unovčila prvi. Uvalila sam se; već sam tom nekom dugovala više novca nego što ću ikada moći da vratim, pa zašto da se onda ne ukopam za još toliko? Ako taj neko dođe da naplati, gotova sam, dakle isto tako mogu u ovome da uţivam dok traje, zar ne? I tako sam unovčila ček. Platila račune. Popravila klima-uređaj u kolima i kupila novi radio zato što je prethodni postao neupotrebljiv. Podrţala sam Lejlu i platila joj kiriju. Pohađala sam nastavu, išla na posao,

7


preklinjala za dodatne smene, molila da me obuče za konobaricu. Naposletku sam dobila posao kelnerice, što je mnogo pomoglo. Mesec je prohujao i uskoro je ponovo bila polovina meseca. Dok su se dani redali jedan za drugim, pokušavala sam da ignorišem nadu da ću dobiti još jedan koverat. I dobila sam. Ruke su mi drhtale, kao i prethodnih puta kada sam ga otvarala. Ovog puta je na liniji za napomene stajala reč: meni. O, sranje. Sranje, sranje, sranje, prokleto sranje. Ti pripadaš meni. Lejla je bila opravdano isprepadana, baš kao i ja. Ali ipak nije bilo nikakvog nagoveštaja kome pripadam. I tako, nemajući čime drugim da se bavim, nastavila sam sa svakodnevnim aktivnostima. Platila sam račune, sklonila na stranu višak novca, pomogla Lejli. Imala sam slobodan dan - čas je bio otkazan, a nisam morala na posao. Zato sam posetila mamu, što sam mrzela. Kao njena kćerka, bila sam duţna da je obiđem s vremena na vreme, ali u većini slučajeva nisam videla nikakvu svrhu. Parkirala sam kola ispred staračkog doma, prošla pored starijih stanara koji su bezvoljno gledali televiziju u sobi za rekreaciju, potom pored otvorenih vrata soba s bolesnim, krhkim ljudskim bićima u mehaničkim bolničkim krevetima, te naposletku pored zatvorenih vrata. Zaustavila sam se ispred maminih, koja su uvek bila zatvorena. Duboko sam udahnula, naoruţala se svom snagom koju sam uspela da prikupim, i ušla u sobu. Mama je sedela na krevetu s kolenima privučenim do grudi i pravom kosom koja joj je neoprana i masna visila s lobanje. Mrzela je tuširanje. Oni te se mogu dočepati kroz slušalicu tuša, tvrdila je mama. Da bi je okupali, morali su da joj daju sedativ i angaţuju nekoliko bolničara. „Zdravo, mama." Neodlučno sam se pribliţila za korak, čekajući da vidim njenu reakciju pre nego što pokušam da je zagrlim. Imalo je dana kada je zbog paranoje bilo opasno previše joj se primaći. „Smeju mi se. Danas su bliţe. Bliţe. Ulaze kroz prozore. SPUSTI ROLETNE!" iznenada je kriknula, sišla s kreveta i počeka da grebe noktima po prozoru u potrazi za nepostojećom uzicom. Ščepala sam je za ručne zglobove i povukla je dalje od prozora. „Ja ću ih navući umesto tebe, mama. U redu je. Ššššš. U redu je." Ustezala se, zureći u mene. „Kiri? Jesi li to ti?" Osetih da gubim dah. „Da, jesam, mama. Ja sam." Podozrivo me je pogledala. „Kako da znam da si to stvarno ti? Znaš, ponekad pokušavaju da me prevare. Šalju agente. Dublere. Ponekad se sestre u ovom zatvoru pretvaraju da su ti. Oblače se poput tebe i tako i govore. Reci mi nešto što bi samo moja kćerka znala. Reci mi!”, prosiktala je, iskezivši zube na mene. Pokušala sam da ostanem smirena. „Pala sam s bicikle kad sam imala devet godina, mama. Sećaš se? Posekla sam koleno i morala da pešačim četiri bloka do kuće. Ĉarapa mi je toliko bila puna krvi, da sam morala da bacim cipelu. Dala si mi voćni sladoled. Od groţđa. Ali toliko sam plakala, da sam ga ispustila u kadu. Naterala si me da ga isperem i ipak pojedem. Sećaš se toga?" „Moţda jesi ti. Šta ţeliš? Došla si da mi smanjiš sledovanja? Da mi oduzmeš privilegije?" Osetila sam kako mi srce puca. „Tu sam samo da te vidim, mama. Znaš da ovo nije zatvor već starački dom. Brinu se o tebi." „Oni me tuku!” Povukla je rukave i pokazala mi masnice od prstiju. Kada mi je prvi put pokazala modrice, oduzela sam se. Sestre su mi rekle da ih je nanela sama sebi. Isprva im nisam verovala, ali sam potom videla mamu kako zariva prste u sopstvenu ruku i udara se tako jako da su morali da joj daju lekove za smirenje. „Mama, znam da si to uradila sama. Ovde te niko neće povrediti. Obećavam." „Obećala bi, zar ne? Teraju me da se povređujem. Pomoću kontrole uma. To je u leku koji mi daju. Kontrolišu mi um da me nateraju da se povredim. Ti bi rekla bilo šta samo da me se otarasiš. Mrziš me. Zato si me i strpala u zatvor. Oduvek si me mrzela." Usna joj se izvila, a u očima blesnuo frenetični sjaj koji sam isuviše dobro znala. Pripremila sam se na ono neizbeţno. Suze su mi pekle oči. „Ne, mama. Volim te. Znaš da te volim." „Ti me voliš. Moja kćerka to nikada ne bi rekla. Ti si varalica! Laţnjak! Ti si njihov agent! Napolje! Skloni se od mene!" Mama je jurnula na mene i morala sam brzo da se povučem kako bih izbegla ruku kojom je mlatarala. Naglo sam otvorila vrata i poletela unazad, ali me je sestra uhvatila. „Sredićemo je, dušo. Biće ona dobro - samo je imala teţak dan. Nije lepo spavala prethodne noći. Još nije popila lekove, a danas moramo da je okupamo." Sestra me je potapšala po ramenu. „Ona zna da je voliš. Pre neki dan je pitala za tebe, znaš. Pitala je hoćeš li je uskoro posetiti." „Stvarno?" Ĉula sam svoj napukli glas. „Stvarno." „Pa, ako pita ponovo, recite joj da je volim. Recite joj... recite joj da ću je uskoro ponovo obići." U sobi je neka druga sestra recima umirivala mamu. Posmatrala sam to nekoliko trenutaka, a onda sam se okrenula, mahnuvši sestri.

8


Plakala sam do kuće, kao i uvek posle posete mami. Nakon tatinog ubistva stanje joj se pogoršalo, a zatim postalo nepodnošljivo. Uvek je imala promene raspoloţenja i napade paranoje, ali s tim se moglo izaći na kraj, posebno dok je bila pod lekovima. Međutim, tada je tata nastradao i šizofrenija je uzela maha, pa nijedna količina lekova nije mogla da je drţi u stabilnom stanju. Tatina polisa ţivotnog osiguranja plaćala je račune nekoliko godina, ali je naposletku istekla, što je mene dovelo u tešku situaciju. Nisam mogla da se nakanim da se prijavim za socijalnu pomoć, a moje prijave za studentske zajmove i stipendije i školarine još su prolazile kroz postupak obrade. A mami je u međuvremenu bivalo sve gore i gore. Moj brat Kal drţao je glavu u pesku po svim pitanjima. Otišao je u Ĉikago da se školuje, nikada nije dolazio kući, nikada nije posećivao mamu i nikada me nije zvao. Ţiveo je svoj ţivot i biće dobro sve dok mu pomaţem da plaća školarinu. I on je takođe radio, sam plaćao sobu i hranu, ali sam uvek obećavala sebi da ću se starati o njemu, bez obzira na sve. Dok je rastao, ja sam mu kuvala i čistila za njim, slala ga u školu, pakovala mu uţine i pomogla mu da upiše Univerzitet Kolumbija, pomogla sam mu da nađe stan i posao i učila ga kako da raspolaţe novcem. Dakle, ne radi se o tome da mi nije bio zahvalan i da nije cenio sve što sam za njega uradila - već jednostavno nije mogao da se nosi s mamom. Nisam ga krivila. Poslala sam mu malo dodatnog novca kad sam se vratila iz doma, a onda mu na brzinu otkucala kratak imejl, pitajući ga kako je. Verovatno će mi odgovoriti za dan ili dva. U međuvremenu su čekovi nastavili da stiţu. Jednom mesečno deset hiljada, svaki put isto. Napomene su ipak prestale posle one kratke, zagonetne i zastrašujuće poruke. Stalno sam ih unovčavala, nastojeći da sklonim u stranu onoliko koliko sam mogla da uštedim. Nijednog časa nisam prestala da se pitam ko ih šalje, ali nikada nije bilo nikakve naznake. Ponovo sam probala da otkrijem to putem interneta, ali nisam postigla napredak. Meseci su se pretvorili u godinu i samo me je semestar delio od diplome iz sociologije. Morala sam da dođem do titule mastera da bih se bavila socijalnim radom, tako da mi je i dalje preostajalo mnogo učenja. A sada sam svom tajanstvenom dobročinitelju dugovala sto dvadeset hiljada dolara. Tada, na godišnjicu pristizanja prvog čeka, neko je pokucao na vrata mog stana. Samo što sam se istuširala, pa sam jedan peškir obavila oko sebe i drugim zamotala glavu, a zatim sam postavila sigurnosnu rezu na mesto i odškrinula vrata. „Da? Koga traţite?" upitala sam. Na pragu je stajao visok i vitak muškarac neodređenih godina. Beše odeven u crno odelo s belom košuljom i crnom mašnom. Drţao je kapu koja je podsećala na kape vozača limuzina. Takođe je imao crne vozačke rukavice i, ako sam dobro pretpostavila, nosio je pištolj u futroli na prsima, jer sam u tom predelu primetila ispupčenje. Oči su mu bile bledozelene, a pogled neumoljiv, hladan i jezivo inteligentan. „Kiri Sent Kler." To nije bilo pitanje. Glas mu beše nizak, gladak i hladan poput uglačanog čelika. „Da?" „Obucite se, molim. Odenite najlepšu garderobu." „Oprostite?" „Ako imate lep veš, obucite ga, kao i večernju haljinu. Onu plavu." Zurila sam u čoveka kroz odškrinuta vrata. „Molim? O čemu pričate?" Zadrţao je ravnodušan izraz lica. „Zovem se Haris. Došao sam da vas pokupim." „Da me pokupite?”, naglasila sam tu reč. „Šta sam ja, komad nakita?" „Jeste li ili niste unovčili dvanaest čekova od kojih je svaki vredeo deset hiljada dolara, dostigavši ukupnu sumu od sto dvadeset hiljada dolara za godinu dana?" S mukom progutah knedlu. „Da, jesam." „Imate li dostupna sredstva da taj iznos vratite?" Odmahnula sam glavom. „Nemam, barem ne sve." „Onda ćete se povinovati. Odmah. Molim vas, obucite se. Vaš najlepši veš, plavu večernju haljinu, nakit. Napravite frizuru. Našminkajte se." „Zašto?" „Ne mogu da vam odgovorim na pitanje." Pribliţio se vratima za korak. „Mogu li da uđem, molim?" „Nisam... nisam odevena." „Vidim. Spakovaću vam stvari dok se spremate." „Spakovaćete mi stvari? Kuda idem?" Podigao je obrvu. „Daleko." Ponovo sam progutala. „Na koliko dugo?" „Na neodređeno. A sada dosta s pitanjima. Hoćete li me pustiti unutra, molim?" Zvučalo je kao pitanje, ali nije bilo. Lako je mogao da razvali vrata - u to sam bila sigurna. Osim toga, imao je pištolj. Prodorno me je gledao. „Molim vas, gospođice Sent Kler. Znam da je ovo neuobičajena situacija. Ipak, morate da razumete. Nisam došao samo da bih vas poveo, već i da bih vas zaštitio. Neću vam nauditi, kunem se. Neću pokušati da vas posmatram dok se presvlačite. Spakovaću vašu odeću i druge stvari i praviću vam društvo na vašem putovanju. Ne mogu da odgovorim ni na kakva druga pitanja." „Samo... samo ne shvatam šta se dešava." Haris trepnu pa ispusti kratak izdah. „Siguran sam da se sećate poruke iz prva tri koverta." Nisam mogla da dišem, nisam mogla da gutam zbog knedle koja mi je stajala u grlu usled straha. „Ti

9


pripadaš meni”, prošaptah. „Tako je. To se dešava. Moj me je poslodavac poslao da pokupim ono što je njegovo." „Mene." „Tačno." „Šta će uraditi sa mnom? Ko je on?" Harisove oči suziše se pošto se iznervirao. „Rekoh vam, gospođice Sent Kler, ne mogu i neću odgovarati na vaša naredna pitanja. Sad me pustite unutra. Taj lanac je neprijatnost, a moj je posao da neprijatnosti uklanjam. Nemojte ovo oteţavati, molim vas." Zatvorila sam oči, izbrojala do pet, a onda shvatila da nemam izbora. Znala sam da je naoruţan, kao i to da nemam izlaz iz ove situacije. Obećao je da me neće povrediti, ali to je bila slaba uteha. Radilo se o prokleto strašnom čoveku, a ja sam bila usamljena devojka u nevelikom stanu u prilično sumnjivom kraju. Ne bih čak nikome ni nedostajala kad bih nestala, osim Lejli. „Mogu li da pozovem prijateljicu i kaţem joj da... odlazim?" „Nakon što krenemo." „Šta ćete uraditi ako odbijem da sarađujem?" upitala sam. Haris podiţe ugao usana u osmeh koji mi je sledio krv. „To ne bi bilo baš... mudro." Nisam htela da odstupim. „Šta biste uradili?" „Mogao bih da otvorim vrata, savladam vas, opijem i ponesem vas sa sobom bez obzira na sve." „Šta ako pozovem policiju?" Haris uzdahnu. „Gospođice Sent Kler, to je sasvim nepotrebno. Ovo što vam se dešava nije nešto loše. Ja nisam mafijaški gorila. Neću vam polomiti noge. Moj je zadatak da vas dovedem na sastanak sa svojim poslodavcem koji se tako velikodušno starao o vama poslednjih godinu dana. On samo ţeli da uredi... vraćanje duga." „Nemam novac da bih mu vratila. Nikada neću imati." „Njega ne zanima novac." „On. Rekli ste on. Dakle, on ţeli... mene?" Haris obliznu usne, kao da je pogrešio „Prepustićete se voljno. Ni na šta nećete biti prisiljeni." „Ali ja ne ţelim da pođem s vama." „Ne?" Podigao je obrvu. „Sigurno ste radoznali." „Ne dovoljno da krenem s vama. Plašite me." „Dobro. To je deo mog posla. Ipak, obećavam vam da vas neću povrediti, niti dozvoliti da vam se išta loše desi. Sa mnom ste bezbedni. Ali vreme ističe. Ako ćete odbiti, biću primoran da se vratim svom poslodavcu i izvestim ga o vašoj neposlušnosti. Sledeći korak će verovatno uključiti prisilne metode pristupa. Samo krenite sa mnom. Biće lakše za sve nas." Uzdahnuh. „Dobro." Zatvorila sam vrata, otkačila bezbednosnu rezu i pustila Harisa unutra. Osmotrio je moj stan, vidno razonođen. „Moram da primetim da sam očekivao kako ćete sebi, s novcem koji ste primali, pronaći neko lepše mesto." „Ništa ne traje večno. Nisam imala nikakvu garanciju da će čekovi nastaviti da pristiţu. Ovo mesto mogu da priuštim sebi nezavisno od njih. Tako nekako." „Mudro s vaše strane." U nastojanju da odloţim polazak, upitah ga: „Mogu li vam ponuditi neko piće?" Haris trepnu. „Ne. Hvala vam. Nemamo mnogo vremena. Odenite se, molim vas." Ušla sam u spavaću sobu, preturala po garderoberu dok nisam pronašla plavu haljinu koju sam nosila na jednoj humanitarnoj proslavi, na kojoj sam bila s poslednjim momkom. Haris je znao da imam plavu haljinu, a to je samo po sebi bilo uţasavajuće. Nije se radilo o nekoj skupoj haljini, ali mi je pristajala poput rukavice, isticala moje obline, koţu i kosu. Bacila sam pogled na Harisa koji je dva kofera - mamin i tatin stari prtljag - stavio na krevet i u njih s vojničkom efikasnošću pakovao sve moje farmerice, helanke, suknje, blejzere, haljine i bluze. Podigla sam haljinu. „Hoće li ovo odgovarati?" Haris podiţe pogled, ispita haljinu i klimnu jednom. „Da." Izvadila sam iz donje ladice jedan komplet lepog veša koji sam posedovala. Nije bio skup, ali je, opet, meni savršeno stajao. Tamnocrvena čipka, idealne nijanse da naglasi moj preplanuli ten i plavu kosu. Uđoh u kupatilo, zaključah vrata i spustih peškir. Proučavala sam sebe u ogledalu. Ja sam ţena srednje visine, tek nešto malo preko sto sedamdeset centimetara, tamnog tena i guste plave kose. Moje obline bile su sasvim solidne, moţda u gornjoj granici za moju visinu i građu. Uglavnom sam sebe doţivljavala kao lepu, a seksi ako se potrudim kad sam dobro raspoloţena. Ništa posebno, ali nisam bila ni ruţna. Obukla sam veš, a potom počela da sređujem kosu. Napravila sam opuštene, spiralne lokne i prikačila šiške na stranu. Navukla sam haljinu, zakopčala rajsferšlus na leđima i naposletku nanela šminku. Nisam preterivala. Malo podloge, rumenila, senku i sjaj za usne. Ništa teško niti previše. Stavila sam dijamantske minđuše u obliku suze i odgovarajuću ogrlicu, poklon od tate povodom završetka srednje škole. Konačno, posle oko trideset minuta, bila sam spremna. Još jednom sam se pogledala u ogledalu.

10


Nije loše, Kiri. Uopšte nije loše. Klimnula sam svom odrazu, stisla petlju i izašla iz kupatila. Haris je spakovao moje kofere i upravo zatvarao fioke garderobera. Osmotrio me je. „Veoma ste lepi, gospođice Sent Kler." Oborila sam glavu, čudno zadovoljna njegovim komplimentom. „Hvala, Harise." Klimnuo je. „ A sada, ako ste spremni... " „Sve je spakovano?" „Sva vaša odeća i rublje, nakit i punjač za mobilni telefon. Pretpostavljam da se sve drugo što vam je potrebno nalazi u vašoj tašni." Podigao je prtljag i uputio se ka ulaznim vratima. Sledila sam ga, a onda zastala dok je otvarao vrata. „Šta će biti s mojim stanom?" Spustio je stvari u predsoblje, čekajući da izađem kako bi za mnom zatvorio vrata. „Sve je sređeno." „Šta - šta je s Kalom? I s mamom? I..." „Ponoviću, gospođice Sent Kler: sve je sređeno. Treba samo da me pratite." Mirno me je i strpljivo posmatrao tim bledozelenim očima. Ispustila sam drhtavi izdah. „U redu onda. Krenimo." Nabacila sam torbu na rame, isključila svetla i zaključala stan. Sledila sam Harisa u poznovečernju sunčevu svetlost. Napolju se nalazio niskopodni, elegantni crni mercedes parkiran podalje od ostalih automobila, pod takvim uglom da je zauzimao dva mesta. Spustio je kofere pored prtljaţnika i izvukao iz dţepa privezak za daljinsko zaključavanje. Poklopac se otvorio, a zatim je ubacio stvari. Sve je to uradio pre nego što sam stigla da spustim ruku na kvaku. Haris otvori zadnja desna vrata, pridrţa ih dok sam se smeštala i paţljivo ih zatvori. Za nekoliko sekundi našao se na prednjem sedištu i motor grmeći oţive. Odvezao nas je na neki mali aerodrom prošavši pored kontrolnog punkta, a zatim parkirao kola na betonskoj ploči pred hangarom, pored ogromnog privatnog mlaţnjaka. S mukom sam progutala dok sam gledala u avion kroz zatamnjeno staklo. Da li se ovo uistinu dešava? O, boţe, o, boţe, o, boţe. Bila sam potpuno isprepadana. „Ako ţelite da obavite telefonski razgovor, sada je trenutak, gospođice Sent Kler", reče Haris. Iskopala sam telefon iz tašne i pozvala Lejlu. „Šta ima, Ki? Hoćeš da se nađemo na piću?" Uzdahnula sam. „Ja - ne mogu." „Zašto ne moţeš? Šta je iskrslo?" Zatvorila sam oči na trenutak. „Odlazim." „Š-šta? Kako to misliš? Kuda? Zašto? Na koliko?" „Ne znam, Lejla. Ne znam. Ĉekovi? Sav taj novac? Uskoro ću upoznati čoveka koji ih je slao." „Ko je to?" insistirala je Lejla. „Ne znam. Ništa ne znam. Pre sat vremena se pojavio čovek na mojim vratima i rekao da je došao da me pokupi. Pokupljena sam, Lejla." „Zna li on da me zoveš? Jesi li, kao, u opasnosti?" Prisilila sam se da dišem staloţeno. „Ne... ne bih rekla. Baš i nemam izbora, ali nisam u opasnosti. Recimo, ne mislim da će me neko ubiti. Ipak sam uplašena. Šta će mi se desiti?" Poslednje sam izrekla šapatom. „Kiri... Isuse. Ovo samo tebe moţe da snađe." Ĉula sam njeno isprekidano disanje koje je zvučalo drhtavo koliko i moje. „Gde se nalaziš?" „Na međunarodnom aerodromu Okland kaunti. Spremam se za ukrcavanje na jebeno masivni galfstrim ili neki sličan njemu. Veliki privatni mlaţnjak. Upravo sad sedim u mercedesu.” „O, boţe moj, Kiri! Dakle, ko god da je taj tip, pun je kao brod." „Aha." „A ti mu duguješ - koliko, sto dvadeset hiljadarki?" „Da." „Kako ćeš da mu vratiš?" upita Lejla. Zaţmurih čvrsto, potiskujući suze straha. „Taj lik, Haris, rekao je da moj dobrotvor nije zainteresovan za novac." Lejla oštro udahnu. „Onda je zainteresovan za tebe. Nešto mi govori da ćeš morati mnogo da odradiš u naturi da otplatiš toliki novac, dušo." „Lejla!" „Samo kaţem, mila. To je istina." „Ja nisam kurva. Neću mu se revanširati seksom." Glas mi je drhtao. „Moţda nemaš izbora." „Znam. Zato sam toliko uplašena. Mislim, nisam nikakva svetica, to znaš. Ali... šta ako ima recimo osamdeset? Ili je neka vrsta... sultana? Znaš? Kao one devojke što završe u ropstvu u Saudijskoj Arabiji?" „Bojim se za tebe." Trglo me je kucanje na prozoru. Haris otvori vrata kola. „Vreme je, gospođice Sent Kler." „Moram da idem, Lejla." „Budi... budi oprezna, vaţi? Zovi me što češće moţeš, da znam da si ţiva."

11


„Hoću." „Tako... čujemo se kasnije, Ki." Pokušala je da zvuči opušteno, ne rekavši „zbogom". Ludo sam je volela zbog toga. „Ĉujemo se, dušo." Upotrebila sam laţni akcenat koji ju je uvek zasmejavao. Nasmejala se, a onda prekinula vezu. Šmrknula sam smešeći se, preplavljena osećajem sigurnosti zbog toga što sam porazgovarala s Lejlom. Haris je zatvorio vrata za mnom i pokazao mi na pokretne putničke stepenice što su vodile do ulaza u avion. „Spremni ste?" Odmahnuh glavom. „Ni blizu." „Razumljivo. U avionu vas čekaju šampanjac i osveţenje. Hoćemo li?" S tri prsta mi je dodirnuo pregib u dnu leđa, neţno me poguravši. Popela sam se uz stepenice ne osećajući kolena, i ušla u mlaţnjak. Bio je... divan. Kao u filmu. Koţna sedišta kremkaste boje, televizori s ravnim ekranima, debeli tepih, srebrna posuda s ledom na posebnom posluţavniku nadomak reda sedišta, s flašom nečega za šta sam pretpostavljala da je izuzetno skup šampanjac. Stjuardesa u tamnoplavoj uniformi već je bila tu, spremna da me dočeka. Šokirano sam pogledala u Harisa. „Ulazite u jedan sasvim novi svet, gospođice Sent Kler", reče on. „U onaj s mnogo privilegija. Sedite, opustite se i probajte da se smirite. Niko vam neće nauditi, niti ćete ući u bilo kakvo ropstvo. Samo... ulazite u novu situaciju." Klimnuh, nesposobna da govorim. Sela sam, zakopčala pojas i drţala se za naslone sedišta dok je avion rulao pistom i uzletao. Kad smo poleteli, stjuardesa mi natoči šampanjac u usku čašu sa noţicom. Pijuckala sam polako i paţljivo. Bilo mi je potrebno opuštanje, ali sam ţelela da ostanem pribrana zbog ma čega što me je sledeće čekalo. Let je trajao malo duţe od tri sata, a onda smo sleteli na privatni aerodrom uz blag udarac. Nisam imala predstavu gde smo. Izašla sam iz aviona i sledila Harisa do automobila koji nas je čekao. Ovog puta je to bila dugačka limuzina. Pridrţao mi je vrata, zatvorio ih, a zatim skliznuo na vozačevo sedište. Ništa nije rekao, samo je čekao da neko drugi smesti moje kofere u prtljaţnik. Napola sam očekivala da vidim nekoga kako sedi u senkama limuzine, ali nije bilo nikog. Samo prostrana sedišta presvučena crnom koţom, svetla, radio i još šampanjca. Skrstila sam ruke na krilu i bila strpljiva dok je Haris vozio. Bilo je to dugo putovanje, i primakli smo se gradu za koji mi se činilo da je Njujork. Prešli smo preko Bruklinskog mosta i obreli se na Menhetnu. Provlačili smo se kroz gust saobraćaj, uputivši se prema gornjem delu grada. Posle skoro sata voţnje, dok su oblakoderi svuda naokolo parali noćno nebo, Haris je uvezao limuzinu u podzemnu garaţu. Srce mi je dobovalo dok me je Haris, ne ponevši moje kofere, vodio do lifta. Lift se brzo kretao naviše, zbog čega mi je ţeludac bio u peti. Haris je ćutao stojeći pored mene, s rukama za leđima. Lift stade, vrata se otvoriše i mi izađosmo. Našli smo se u predvorju iz kog se, po mojoj pretpostavci, ulazilo u apartman u potkrovlju. Debeli grafitnoplavi tepih, mornarskoplavi zidovi, široka dvostruka vrata od mahagonija, procvalo drvo u jednom uglu i zid od stakla koji je otkrivao raspamećujući pogled na Njujork. Haris zastade kraj vrata i okrenu se ka meni. „To je to. Odavde ćete nastaviti sami." Posegnuo je u dţep sakoa i izvukao traku bele tkanine. „Ako se slaţete, staviću vam ovaj povez preko očiju. Dopuštajući mi da to učinim, dajete saglasnost da ćete dobrovoljno i bez oklevanja pratiti sva uputstva. Ukoliko se ne slaţete, odvešću vas kući, a od vas će se očekivati da odmah otplatite sva sredstva." Trepnuo je, čekajući moj odgovor. „Da li se s tim slaţete?" Glas mu je zvučao zvanično. Duboko sam udahnula. „Nemam izbora, zar ne?" Haris podiţe rame. „Uvek postoji izbor." Preispitivala sam se. Mogu li ja to, znajući šta će se najverovatnije od mene očekivati? Podigla sam bradu i skupila hrabrost. „Slaţem se." Haris klimnu jednom, a onda se pomeri iza mene. Osetila sam kako mi stavlja povez, obmotavši belo platno nekoliko puta, tako da ništa nisam videla. Zavezao ga je pozadi čvrsto ali neţno, i potom osetih njegovu ruku na leđima, ista ona tri prsta kojim me je blago pogurao u avion. Ĉula sam okretanje okrugle kvake i prigušeni šum vrata koja prelaze preko debelog tepiha. Haris me malo gurnu i ja se naterah da krenem napred. Dva koraka, tri, četiri, pet. „Do sledećeg susreta, gospođice Sent Kler", čula sam ga kako govori iza mene, posle čega se vrata zatvoriše. Bio je to izrazito konačan zvuk. Stajala sam i drhtala u mraku, i čekala. Ĉula sam korake s leve strane. „Zdravo?" upitala sam, glasom treperavim i usplahirenim. „Kiri. Dobro došla." Glas beše dubok, mek, lirski, hipnotički; tutnjao mi je u kostima i dobovao u ušima. Nečiji prst dotače mi jagodicu, topao i blago hrapav. Jagodica je neverovatno neţno prešla preko mog obraza, a onda preko uva, sklonivši mi opuštenu loknu.

12


„Molim te, ne plaši se." Bio je blizu. Osećala sam toplinu kojom je zračio. Mogla sam da ga namirišem opojna kolonjska voda, sapun. Njegov glas, boţe, njegov glas. Zadrhtala sam od njega. Samouveren, gotovo blag, topao. „Dugo sam čekao ovaj trenutak, Kiri." „Ko - ko si ti? Zašto sam ovde?" Tišina. „Još ne moraš da saznaš moje ime. A zašto si ovde?" Glas mu se stišao i postao prigušeni mumlajući šapat od kojeg mi se ţeludac zgrčio. „Ovde si zato što te posedujem, Kiri." „Šta - šta ćeš mi uraditi?" Mrzela sam što sam zvučala toliko slabo i uplašeno. „Sve." Glas mu beše bremenit obećanjem. „Ali ništa u čemu nećeš uţivati."

13


Poglavlje 2 Predstavljanje; sporazum Progutah knedlu, verovatno dovoljno glasno da i on čuje. „Ako nećeš da mi kaţeš svoje ime, kako ću te oslovljavati?" Zakikotao se, a zvuk njegovog smeha me je milovao, zadirkivao. „Ti i ja smo potpuno sami, Kiri. Ako govoriš, govoriš jedino meni. Ne moraš nikako da me oslovljavaš." „Dakle, ne moram da ti se obraćam s gospodine ili gospodaru?” Glas mu postade oštar i hladan. „Nisam ja vladar, Kiri. Ti nisi moja robinja, niti si mi podređena." Pomerio se, sada stojeći iza mene. Bio mi je blizu uha i osetila sam ga uz kičmu. „Posedujem te, ali ti ćeš mi se voljno potčiniti." „Hoću?" „Hoćeš." „Zašto?" Poţeleh da se okrenem, da ga dodirnem, da strgnem povez. Nešto me je sprečilo i nisam marila da istraţujem šta. „Tokom perioda od jedne godine slao sam ti čekove na deset hiljada dolara, po jedan svakog meseca. Unovčila si, i iskoristila svaki od njih. Potrošila si moj novac, Kiri. Ţivela si od moje velikodušnosti. Moji razlozi za to ostaće tajna... za sada. Ipak, duguješ mi. Bez mene bi ostala bez krova nad glavom i umirala bi od gladi. Bez mene tvoja majka ne bi dobijala negu koja joj je potrebna. Tvoj brat ne bi imao dom niti bi se školovao da nije mene. Dakle... ne posedujem samo tebe, Kiri. Ja posedujem tvoju majku i tvog brata. Oni u potpunosti zavise od tebe, i samim tim od mene." Ponovo sam s mukom gutala, nastojeći da potisnem suze. „Šta hoćeš od mene?" Te su reči jedva bile šapat, skoro nečujne. „Kiri... Kiri..." Njegov me je glas milovao i mazio, dubok i mek, pun neţnosti. Ovaj čovek, njegov glas... bio je magičan, tako izraţajan, tako promenljiv. Moć u njegovom glasu me je prestrašivala. Mogao je da manipuliše mnome samo tonom, da me plaši ili smiri samo rečima. „Ne treba toliko da se bojiš. Dozvoli mi da te donekle uverim. Kao što rekoh, nisam gospodar. Ja ne izvlačim zadovoljstvo iz primanja ili zadavanja bola. Izvlačim ga iz kontrolisanja, iz poslušnosti. Ti ćeš raditi ono što ti kaţem, udovoljavaćeš mojim ţeljama, ali, obećavam ti, uvek ćeš nalaziti da su moje ţelje usmerene ka tvom zadovoljstvu, i za tvoju ličnu dobrobit. Nikada te neću ozlediti. Nikada. Neću te udarati. Neću te vezivati, a ako to i učinim, samo će te tvoja lična saglasnost drţati vezanu." „Zašto?" Trepnula sam iza poveza, čvrsto zatvorila oči i osetila da mi suza klizi niz obraz. „Zašto ja? Zašto ću te slušati?" Slušati. Mrzela sam tu reč. Nikada nisam bila poslušna. Nisam uvek radila šta mi se kaţe - ili makar ne lako. Još kad sam bila devojčica, roditelji su shvatili da je bolje da me zamole lepo, nego da mi naređuju. Kad bi me grubom komandom prisilili na nešto, to bi samo dovelo do ispoljavanja oštre strane mog vrlo nestrpljivog i vrlo eksplozivnog temperamenta. Taj čovek, neviđen, neimenovan, očekivao je da mu se pokorim. Osećao je da me poseduje. Sada sam bespomoćno plakala od besa, zato što me je obuzeo... poraţavajući utisak da je u pravu. „Zato što ti je stalo. Zato što imaš časti." Isti onaj hrapavi, pa ipak neţni dodir njegovog prsta skliznuo mi je preko obraza blizu ugla usana, otirući mi suzu. „Slušaćeš me zato što moraš. Ne očekujem, niti ću ikada očekivati, da mi se oduţiš novčano... " „Ne", nisam uspela da ne prasnem, „samo očekuješ od mene da se jebanjem izvučem iz duga." „Netačno, Kiri", odgovorio je. Glas mu beše miran, ali oštar poput brijača i hladan poput svemirskog vakuuma. „Evo još jednog obećanja: ti i ja se nećemo uplesti u seks, osim ako ti to ne zatraţiš. A hoćeš, Kiri. To je moje obećanje, eto. Molićeš me. Preklinjaćeš me da imamo odnos. Ipak, to se neće desiti sve dok, i osim ako, me ne zamoliš." „Veoma si siguran u sebe", rekoh, nastojeći da zvučim snaţnije nego što sam se osećala. Istinu govoreći, sirova iskrenost i krajnja ubeđenost u njegovom glasu uzdrmali su me do srţi. Verovao je da je to što je rekao ništa drugo do neosporna istina. „Da, jesam." Sada se njegov glas sveo samo na topli dah na mojoj usnoj školjci. „Postaraću se da me preklinješ za seks." Sranje. Šta je trebalo da odgovorim na to? Jedva sam uspevala da stojim. Snaţna mešavina emocija koju je ovaj muškarac izazvao u meni navela me je da drhtim oduzetih kolena. Uzbudila sam se, moram priznati. A to me je plašilo. Veoma. Nisam ţelela da ga ţelim. Nisam ţelela da me poseduje. Ipak nekako, sa svega nekoliko reči i dodira, naterao me je da ţudim na načine za koje nikada nisam pomislila da su mogući. „Vidiš?" Vrhom prsta mi je pratio jagodicu, prelazio ispod ispupčenja donje usne. „Već počinješ da shvataš. Uzbuđena si, Kiri. Mogu to da namirišem. Nozdrve ti se šire. Treperiš i crveniš. Ipak, mrziš što je tako, zar ne?"

14


Nisam odgovorila. „Zar ne? Ako ti postavim pitanje, očekujem da odgovoriš, Kiri." „Da." „To je u redu. Mrzi koliko hoćeš. Bori se protiv toga. Pokušavaj svim silama, ali nećeš uspeti. Posedujem te, Kiri Sent Kler. Uskoro ćeš to prihvatiti." „Nikada." „Ah. Buntovnica. Eto tvog duha. Tog tvog temperamenta, Kiri. Uvalio te je u toliko nevolja, nije li?" Zvučao je zabavljeno. „Gospodin Edvards se još oporavlja, znaš. Smrskala si mu nos u paramparčad." Okrenuh se. „Ti... ti znaš za to?" „Naravno da znam za to. Znam sve o tebi." Odmaknuo se za korak, a njegov glas postade malo udaljeniji. Začuh zveckanje stakla, zvuk sipanja tečnosti. Uzeo mi je ruku u svoju, pritisnuo mi čašu na dlan i podigao je do mojih usana. „Pij." Dotakla sam piće usnama i osetila snaţno peckanje skupog viskija. „Uh. Ne." „Pij." Njegov glas me ošinu. „Ne volim da ponavljam." Otpila sam gutljaj. Jednjak mi je obloţila lava, a onda mi pala na ţeludac poput pedeset kilograma cigala. Krv mi se pretvorila u vatru i zavrtelo mi se u glavi. „Boţe, grozno je." Međutim, rekavši to, osetila sam da mi telo postaje lagano, ugrejano viskijem i poletno, kao da sam balon sa toplim vazduhom. Popila sam još malo i nije bilo tako strašno. „Ipak otpij ponovo, svojevoljno." Ĉula sam osmeh u njegovom glasu. „Tvoje ispijanje viskija veoma je zgodna metafora za način na koji reaguješ na mene. Isprva ti se ne sviđa, ali sagoreva tvoj otpor, a uskoro ćeš uhvatiti sebe kako se vraćaš po još." Uzela sam treći gutljaj, mali, a lava u mom grlu i stomaku i vatra u mojojkrvi nisu više bile toliko loše. Viski mi je ulio smelost. „Rekao si da ne očekuješ da ti dugvratim u novcu. Pa ipak si kazao da ne ţeliš seks sa mnom dok to ja ne zatraţim. Dakle, šta ţeliš od mene?" „Samo tebe samu. Tvoju potpunu i neposrednu poslušnost u svemu. Tvoj ţivot." Ĉula sam kako čujno guta. „A evo zašto ćeš otkriti da se pokoravaš. Mimo vreline u preponama koju osećaš i načina na koji reaguješ na sam zvuk mog glasa... pokorićeš se zato što si svesna moći koju imam nad tobom. Nastaviću da opskrbljujem tvoju majku i brata sve dok me slušaš. Oni će, u svim segmentima, biti veoma dobro zbrinuti. Kao što ćeš biti i ti. Vrsta ophođenja koje si doţivela u avionu tek je puki odsjaj ţivota koji ću ti omogućiti." „A ako se ne povinujem svakom tvom hiru?" „Poslaću te kući. Potpisaćeš sporazum o zabrani otkrivanja ikakvih informacija o meni, i bićeš slobodna da odeš." „Tek tako?" U te sam dve reči unela sav sarkazam i ogorčenje koje sam imala. „Tek tako." „I neću morati da ti vratim novac?" „Ne." Poćutao je malo da pojača dejstvo odgovora. „Osim što nećeš primiti više ni novčić. Do završetka školovanja i dalje ti preostaje dug put. Poslovi za koje si trenutno obučena nikada ti neće pruţiti sredstva potrebna da se brineš o majci i bratu. Ĉak i ako bi uspela da se odrţiš na površini dovoljno dugo da uzmeš diplomu i dobiješ posao u struci, da li zaista misliš da socijalna radnica ikada moţe zaraditi dovoljno novca da plati takve račune kakvi tebi stoje nad glavom?" „Ja ću to učiniti mogućim." „Da, Kiri. Stvarno verujem da bi dala sve od sebe." Zastao je da ponovo otpije piće, a i ja sam uzela još jedno. „Mogla bi da kreneš tim putem. A moţda bi i mogla da ostvariš svoj naum. Ipak... tvoji su izbori ograničeni. Veoma ograničeni. Šta misliš, koliko bi ti vremena trebalo da završiš u nekom striptiz-klubu? Da prodaješ svoje telo? Da radiš sve ono što je ta odvratna svinja Edvards traţila od tebe, samo da zadrţiš posao koji ti tako očajnički treba?" Nisam mogla da odgovorim. Isuviše je bio u pravu. Oborila sam glavu, poraţena, i ispruţila čašu koju više nisam uspevala da drţim. Uzeo ju je od mene. „Tačno tako." Glas se udaljavao, a zatim začuh zvuk spuštanja čaše na drveni sto. „Ili moţeš da ostaneš ovde sa mnom. Da igraš moju malu igru i ne brineš za plaćanje računa." „U čemu se to razlikuje od prostitucije?" zahtevala sam da čujem, dok mi je glas drhtao. „Prodajem ti svoj ţivot, svoje telo, svoju prokletu dušu, da platim račune." „Ako to ţeliš da smatraš prostitucijom, onda pretpostavljam da bismo to mogli da uredimo. Ali nije. Umesto toga, posmatraj ovo kao... trgovinu." „Trgovinu? Dogovor?" „Tačno. Dogovor. Ipak, ne radi se o seksualnom dogovoru, Kiri. Mogao bih se potruditi da ti stimulišem čula, da te uzbudim. Ne poričem da me privlačiš, i da to traje već dugo. No, ne pokušavam da te primoram na seks. Ubediću te, korak po korak. A to se, Kiri, nimalo ne razlikuje od onoga što se svake noći događa u barovima i klubovima. Ne razlikuje se od onoga u šta si se sama upetljala." Ponovo mi se pribliţio, kruţio oko mene, pijuckao i pričao. „Odeš u neki bar, primetiš privlačnog mladog

15


gospodina, zgodnog, lepo odevenog, s izvesnim sjajem u očima, razmetljivog drţanja. Dozvoliš mu da započne razgovor. Plaća ti piće ili dva, ili tri. Moţda mu daješ broj mobilnog, ili naprosto iste te noći odeš s njim u njegov stan. Ili moţda prvo izađeš s njim nekoliko puta. Flertovaćeš, postaviti nekoliko pitanja, utvrditi da li se njegova ličnost uklapa s tvojom na zadovoljavajući način ili ne - da li i dalje ima početne privlačnosti. Naposletku, ako se svi uslovi steknu, završićeš s njim u krevetu. Moţda će to trajati nekoliko nedelja, ili čak meseci." Zaćutao je, nakon čega mu je glas delovao skoro ogorčeno, prikladnije poniţavajućem predavanju. „Sve ovo je predodređeno paketom neizrečenih društvenih konvencija. Uplićeš se u društvenu trgovinu. On ti plaća pića i večere. Moţda ti kupuje cveće. Ako je naročito finih manira, otvarače ti vrata i izvlačiti stolicu. Ipak, vi igrate igru. Ako bi on prekoračio parametre ovog unapred određenog kodeksa, ti bi ga najverovatnije odmah odbila. Ako bi ti jednostavno prišao i rekao ti da ţeli da te povede kući i pojebe, kako bi reagovala?" S mukom sam progutala. „Verovatno bih pobesnela", priznala sam. „To je... odvratno." „Baš tako." Glas mu je smekšao i još jednom osetih njegov dah na uhu. „Ne kaţem da bi se protivila predlogu da te odvede kući radi seksa. O, ne. To je, na kraju krajeva, upravo i cilj igre koje je naše pošteno društvo utvrdilo: jebati. Ali način na koji ti neko pristupi sve određuje, zar ne?" „Da", rekoh. „Određuje." „Kiri, reci mi razliku između seksa, vođenja ljubavi i jebanja?" „To je... subjektivno, rekla bih. Razlika u definiciji varira od osobe do osobe." „Da, znam. Zato te i pitam šta ti misliš." Trepnuh ispod poveza, što je bila instinktivna reakcija na razmišljanje. „Mogu li da... sednem? Molim te?" „Svakako. Baš je nepristojno od mene što sam te ostavio da stojiš ovde, u foajeu." Uzeo me je za ruku. „Dođi." „Ĉekaj... povez... zar nećeš da ga skineš?" Povukla sam ruku iz njegove i posegla za tkaninom koja mi je pokrivala oči. Jaki prsti zarobiše moj zglavak, zaustavivši me neţno, ali odlučno. „Ne. Ne još. Ne još neko vreme, mislim." „Šta? Kako to misliš, ne još neko vreme?" Trgla sam ruku i oslobodila je, pa se okrenula ka mestu na kom sam mislila da stoji. „Hoću da kaţem da ću ti skinuti povez kada budem za to spreman. Još nisam spreman da me vidiš. Imaš još četiri čula. Usredsredi se na njih." „Jesi li, recimo, ruţan ili unakaţen ili nešto tome slično?" Nasmejao se, a zvuk je bio glasan i pun čiste zabave. „Kako je to samo neotesano od tebe, Kiri!" Ponovo me je uzeo za ruku i nisam mogla da sprečim drhtaj koji me je proţeo. Šaka mu beše ogromna, potpuno je progutala moju. Gruba i ţuljevita, a opet neţna. „Ne, ne verujem da me drugi koji su me videli smatraju ruţnim. I nisam ni na koji način unakaţen. Nisam naročito star, a ni naročito mlad." „Zašto onda ne mogu da te vidim?" „Zato što je to sastavni deo moje igre. To mi je po volji. Dopada mi se kako ti stoji povez. Volim kontrolu koju mi on daje, način na koji te čini zavisnom od mene. Mogla bi da ga skineš u bilo kom trenutku. Naposletku, nisi okovana. Ipak, nisi ga sklonila, zar ne? Niti ćeš. Ostavićeš ga. Ti ţeliš da mi prepustiš kontrolu, Kiri. Bojiš se da to uradiš, ali ţeliš.” „Jesam uplašena." Glasno priznavanje učinilo je strah stvarnijim, pa ipak manje paničnim, što beše neobično. „Znam, i to je u redu. Strah nas čini opreznima. Ne očekujem momentalno potpuno podređivanje. Još ne očekujem da mi sasvim veruješ. To moram da zasluţim. I hoću. Naučićeš da mi veruješ. A kad osetim da si to naučila, i kad osetim da zauzvrat mogu i ja tebi da verujem, tada će povez pasti." Osetih na ramenima otpozadi blagi stisak njegovih ruku i dopustili mu da me usmerava u hodu. Vodio me je otprilike stotinu koraka, a onda me okrenuo ulevo, pa smo prešli još sto koraka. Okrenuo me je i neţno me pogurao unazad, dok nogom nisam osetila sofu ili fotelju iza kolena. Sela sam u duboki koţni naslonjač i s olakšanjem uzdahnula kad me je strah minuo i kad sam opustila noge klecave od nervoze. Njegovi prsti podigoše jedan od mojih noţnih članaka i osetih kako mi tabure klizi pod stopala. Utonula sam dublje u fotelju, našavši da je beskrajno udobna. „Samo momenat, ako dopuštaš", reče, i ja čuh korake koji se udaljavaju u pravcu iz kojeg smo upravo došli. Vratio se za nekoliko trenutaka. „Evo, Kiri. Tvoj viski." Ispruţila sam ruku i on pritisnu hladnu čašu na moj dlan. Podigla sam obod do usana, otpila jaku plamenu vrelinu i ovog puta uţivala u ukusu. „Dakle, gde smo stali?" Njegov mi je glas dopirao sleva. Malčice sam se pomerila u fotelji, da bih mu se okrenula licem. Ĉim sam to uradila, shvatila sam koliko je ta konvencija neosnovana. Gledanje osobe u lice prilikom obraćanja bila je navika nastala iz kontakta očima. Nosila sam povez i stoga je to bilo besmisleno. Ipak sam ostala u tom poloţaju. „Traţio si od mene da definišem razliku između seksa, vođenja ljubavi i jebanja." „Da, tačno tako." Razmišljala sam nekoliko trenutaka da smislim odgovor. Moj „domaćin" je bio inteligentan, rečit čovek i

16


govorio je kao da je veoma obrazovan. Imao je, čini mi se, nagoveštaj akcenta iz nekog dela Ujedinjenog Kraljevstva, mada dovoljno slab da ne mogu preciznije da ga odredim. Imala sam utisak da bi cenio promišljen odgovor na pitanje. Zašto sam marila da li ceni moj odgovor, ponovo je bilo nešto što nisam nastojala da ispitam. Ipak jesam i to nisam mogla da poreknem. „Radi se o emocijama, mislim", rekoh. „Seks je klinički izraz, reč za čin bez određenog konteksta. Ne znači ništa drugo, ne sadrţi nikakvo značenje niti značaj van čisto fizičkog čina ulaţenja u seksualni odnos. Vođenje ljubavi je... pa, očito je u pitanju ljubav. Radi se o načinu iskazivanja osećanja prema nekome. Jebanje je... pretpostavljam da to smatram nečim sirovim. Grubim i lišenim emocija. Ţestokim i brzim. Premda ne mislim da mora biti grubo ili ţestoko, samo... bez emocionalne razmene. Jebaćeš nekoga kog si upravo upoznao u baru. Nećeš, i mislim da ne bi ni mogao, voditi ljubav s nekim kog si tek sreo. Moraš nekoga da poznaješ, da ga razumeš, da brineš o njemu, zapravo da ga voliš da bi vodio ljubav, dok s druge strane moţeš da se jebeš s bilo kim, bilo kada, bez obaveznih emocija ili povezanosti." „I jesi li ti lično iskusila i jedno i drugo?" Ustezala sam se da odgovorim. »Ja... ne znam. Mislim da jesam. Mislim da sam jednom bila zaljubljena. Verovala sam da je to što smo imali nešto značilo. Imala sam seks, naravno. Muvala sam se s momcima koje nisam najbolje poznavala, ali nikada ni sa jednim od njih nisam odmah spavala. To je moralo da se desi posle nekoliko sastanaka. Pretpostavljam da sam imala najmanje tri izlaska. Nikada to nisam objašnjavala u ovoliko reči, ali sada kad razmišljam o tome, istina je. Nikada nisam imala seks ni sa kim s kim nisam izašla najmanje triput minimum. I ne spavam uvek s momcima s kojima izlazim." „Nisi mi odgovorila na pitanje, Kiri." Uzdahnuh. „Ne znam, u redu? Valjda je odgovor da, iskusila sam i jedno i drugo. S Metom je bilo slatko i sadrţajno, iako nikada nismo rekli volim te. Međutim, s drugim momcima s kojima sam spavala svodilo se uistinu samo na taj čin, tako da bi to bilo jebanje, prema mojoj sopstvenoj definiciji." Šokirala sam samu sebe tako otvorenim odgovorom na toliko lična pitanja. Obično nisam bila tako pristupačna. „Šta je s tobom? Jesi li ti iskusio oba?" Usledilo je dugo ćutanje. Nisam bila sigurna da će odgovoriti. Ali ipak jeste. Govorio je usporeno, kao da razmišlja o svojim rečima dok ih izgovara. „Ne, moram priznati da nisam. Nikada ranije nisam vodio ljubav. Samo sam jebao, ako koristimo tvoje definicije." „Koja je onda tvoja definicija?" Još jedno dugo ćutanje i polagani odgovor. „Za mene je oduvek postojao samo čin. Uvek je bilo lišeno smisla, lišeno emocije. Međutim, to je i očekivano. Nikada mi niko nije ništa značio. Nikada to nikom nisam dopustio, niti sam to od nekoga ţeleo. Moje seksualne partnerke uvek su paţljivo birane prema njihovoj spremnosti da se upuste u seks sa mnom pod mojim uslovima. Zapravo, po ugovoru. Ne finansijskom, jer nikada nisam platio seksualnu uslugu, već po ugovoru o ćutanju. To je značilo da nikada neće moći da govore o vremenu provedenom sa mnom." „Onda si veoma tajnovit." Zacelo se nasmejao. ,,Oh, Kiri. Nemaš ni predstavu koliko sam tajnovit." „Zašto?" izletelo mi je pre nego što sam uspela da se zaustavim. Opet duga tišina puna promišljanja. „Jedini razlog što ti odgovaram na pitanja jeste da te opustim. U uobičajenoj situaciji ne bih odgovorio na takve ispitivačke konverzacijske manevre." Uzdahnuo je. „Nemam poverenja, Kiri. Nikome ne verujem. Nikada. Ne oslanjam se ni na koga. Nikome ne dopuštam da prođe kroz moje zidove. Niti pored njih, mislim na stvarne zidove mog doma, kao i na one metaforičke oko mog srca i ţivota." „Neko te je povredio." Reči su mi opet skliznule s usana pre nego što sam mogla da ih zadrţim. „Ne vaţi li to za svakoga od nas?" „Da, valjda." Potegla sam dobar gutljaj. „I dalje ne razumem šta ţeliš od mene. Zašto igramo ovu igru." „Sve što ţelim od tebe, Kiri, jesi ti.” „Zašto onda... ovako?" Pokazala sam rukom na povez, a zatim u daljinu, imajući na umu način na koji sam dovedena. „Zašto čekovi? Zašto unajmljena gorila koja govori da je tu da me pokupi? Zašto povez i... tajnovitost? Zašto? Ako si me ţeleo, zašto jednostavno nisi uredio da me upoznaš?" „Da li bi došla?" Ĉula sam škripanje koţe. Glas mu je zazvučao prividno bliţi, kao da se nagnuo napred. „Da sam organizovao sve tako da se nas dvoje slučajno' sretnemo..." Ĉula sam navodnike oko te reči. „Da li bi mi verovala? Šta bih ti rekao? 'Oh, zdravo, Kiri, ja sam čovek koji ti šalje novac.' Mislim da je to loša ideja. A da sam uredio susret i upoznao te pod onim što se smatra normalnim okolnostima, a zatim ti na kraju otkrio da sam ja taj koji je slao čekove, zar te ne bi uznemirilo to što sam krio istinu od tebe? To bi saznanje upropastilo naš odnos, ma kakav on postao do tog momenta. Da li grešim?" Uzdahnula sam „Pretpostavljam da si u pravu. Nisam o tome tako razmišljala." „Ja sam veoma iskren čovek, Kiri. Moţda si to primetila. Govoriću istinu i samo istinu. Voleo bih da sve moje interakcije budu iskrene. Na taj način se istina uspostavlja od samog početka." „Dobro, to shvatam. Ali čemu onda tajanstvenost?"

17


„Kao što rekoh, ja sam tajanstvena osoba, Kiri. Malo je ljudi imalo prilike da me lično upozna. U stvari, ti si jedna od četvoro koji su ikada prošli kroz ona vrata. Haris, kog si upoznala; moja kućepaziteljka, Elajza; i Robert, druga po rangu osoba koja upravlja mojim poslovima. I sada ti. Nisam spreman da ti se otkrijem zbog svoje vlastite privatnosti i osećaja sigurnosti. A takođe..." Utihnuo je, kao da briţljivo odmerava naredne red. „Takođe... krijem od tebe jednu tajnu, Kiri. Veoma duboku, veoma mračnu tajnu. Onu koja utiče na nas oboje i koja će promeniti samu suštinu našeg odnosa. Nisam ni to spreman da ti otkrijem. Kada ti budem rekao tu moju tajnu, vrlo je verovatno da ćeš otići, a ja ću morati da te pustim. Budući da sam te tek doveo ovde, nisam spreman da se to desi. Govorim ti tek toliko da budeš svesna da nešto krijem od tebe." „Ali mi nećeš reći šta je to?" „Ne." „Zašto?" „Zato što se bojim, Kiri. Zato što sam dugo čekao da te uvedem u svoj ţivot, a sada kad te imam, ljubomoran sam na vreme koje sam dobio i priliku da ga provedem s tobom." Nešto me je u toj izjavi uzrujalo. Ali šta? O, da. „Očito te dosad nisam srela. Pa ipak, kaţeš da ovo planiraš već dugo, što znači da si me pratio?" Uzdahnuo je. „U suštini i jesam. Posmatrao. Ĉekao. Štitio." „Štitio?" „Da, Kiri. Štitio. Pazio sam na tebe, motrio na tebe. Kako misliš da sam znao kada je pravo vreme da ti pošaljem ček?" Najpre sam čula kako se pomera, potom je usledila tišina, a onda je neki predmet spušten na sto. Nekoliko trenutaka kasnije negde su se otvorila vrata i čula sam korake koji nam se pribliţavaju. „Harise." „Zdravo, Harise" rekoh. „Dobro veče, gospođice Sent Kler." „Haris je bio to oko koje je motrilo na tebe. Njegova primarna instrukcija glasila je da te neopaţen posmatra i da nikada ne napravi nikakav kontakt, niti da dozvoli da osetiš da te neko promatra. Da li je u tome uspeo?" Razmišljala sam dugo i ozbiljno. „Pretpostavljam da jeste. Nekoliko puta sam imala nejasan utisak da me neko gleda, ali uglavnom nisam." „Imam dokumenta o tebi, nekoliko USB memorija punih fotografija. Dozvoli mi da te uverim da nikada nisi fotografisana ni na koji način koji bi ugrozio tvoju privatnost. Nema nagih niti razotkrivajućih slika, niti snimaka tvojih privatnih sastanaka s ma kojim od tvojih momaka ili... partnera... tokom godina. Tek dovoljno da se obavestim, da saznam." „Šta da saznaš? I zašto?" „Da te upoznam. Da se uverim da si dobro, da si bezbedna i zbrinuta." „Ali nisam bila zbrinuta. Nisam bila bezbedna." „Da, jesi. Nikada nisi gladovala. Nikada se nisi našla ni u kakvoj neposrednoj opasnosti. Mešao sam se samo onda kad sam osećao da nema drugih mogućnosti. Osim toga, dva-tri puta je Haris istupio da te zaštiti, premda moţda nisi bila svesna da se išta dešava. On je, naposletku, veoma dobar u svom poslu." Zaćutao je, pa zatim produţio: „Harise?" Haris progovori: „Gospođice Sent Kler. Sećate li se Svetog Patrika pre dve godine? Vi i vaša prijateljica Lejla izašle ste da pijete. Pile ste od podneva do iza dva sata ujutru. Obe ste bile izuzetno pijane." Trepnula sam iza poveza, vraćajući film. „Da, sećam se." „Imali ste na sebi jarkozelenu majicu kratkih rukava i farmerice. Lejla je nosila... pa, valjda se to moţe nazvati haljinom. Bila je... prilično kratka." Nisam mogla da se ne nasmejem njegovom opisu. Lejli je haljina jedva prekrivala straţnjicu i ako bi se pogrešno pomerila, donji deo zadnjice doslovno se ukazivao ispod ruba. Onda se činjenica da je tačno znao šta smo te noći obukle slegla i počeh da se tresem. „Bili ste... tamo?" „Ja sam uvek bio tamo, gospođice Sent Kler. Van vidokruga, ali tu. Vi i Lejla ste bile toliko pijane te večeri da ste jedva hodale, ali nije bilo taksija, a autobus nije vozio u pravcu u kom je trebalo da idete. Tako ste na kraju morale da pešačite - pri čemu tu reč koristim vrlo nonšalantno - sve do kuće. Sedamnaest blokova. U dva ujutru, u centru Detroita." Zadrhtala sam kad sam se prisetila te noći. U to vreme smo ţivele zajedno u nekom uţasnom stanu u donjem delu grada. Retko smo se izlagale opasnosti po mraku i nikada nismo išle same. Ipak, tada jesmo. Sledećeg dana smo mislile kako je pravo čudo što smo ţive stigle kući. Sada sam počinjala da mislim da se manje radilo o čudu, a više o Harisovoj neprimećenoj zaštiti. „To je s naše strane bila sumanuto loša odluka", rekoh. „Narednog jutra smo se probudile zadivljene što smo stigle neozleđene." „Nije trebalo tako da bude", reče on. „Malo je nedostajalo da bude drugačije." „Molim?" Otpila sam gutljaj viskija da se okuraţim. „Kako to mislite?" Haris odgovori: „Lejla je bila toliko pijana da ste je praktično nosili celim putem. Nije mogla da stoji, nije mogla da hoda, nije mogla čak ni da govori. Ni vi niste bili mnogo bolji od nje, ali ste se nekako drţali. Nikada mi neće biti jasno kako ste to izveli. Zapravo ste se nekoliko puta ispovraćali dok ste vukli vašu onesvešćenu

18


prijateljicu." Haris je zvučao zamišljeno. „Sećate li se ičega s tog putešestvija? Bilo kakvog osećaja opasnosti? Ikoga ko je mogao da vam deluje preteče?" Napregla sam vijuge. Ta šetnja do kuće predstavljala je zamagljenu sliku u mom umu. Setila sam se ponečeg, samo nekoliko nasumičnih misli: koliko mi je Lejla bila teška, koliko sam bila umorna, koliko pijana, koliko sam očajnički ţelela da stignem kući. Setila sam se da sam pokušavala da ne mislim koliko još moramo da idemo, usredsredujući se na jednu po jednu ploču trotoara, zanemarujući bol u nogama i leđima. Bilo je tako kako je Haris rekao; ja sam zapravo nosila Lejlu do kuće. „Nejasno se sećam... trojice muškaraca. Na uglu ulice. Dovikivali su nam, čini mi se. Na nekom drugom jeziku. Moţda na španskom? Mislim da su nas neko vreme pratili. Sećam se... sećam se da sam probala da hodam brţe, ali je Lejla bila toliko teška, gotovo u nesvesti." „Da. Ta trojica. U stvari su vas i pratili. Tri bloka. I zaista su dovikivali na španskom. Ono što su govorili... dobro je što ne znate španski. Odvratne stvari. Neću ih ponoviti, ali bile su grozne." „Da li bi nas oni povredili?" morala sam da upitam. „Oh, da. Nedvosmisleno su imali u planu da vas obe siluju i ubiju." Harisov glas postade hladan, čvrst. „To je ono što su pričali. Govorili su vam šta tačno planiraju da vam urade. Nameravali su da vas prate do kuće, sačekaju dok ne otvorite ulazna vrata, i potom vas uguraju unutra. Siluju vas, ubiju i ostave baš tu, u vašem vlastitom stanu. Niko nikada ne bi saznao šta se desilo, a njih nikada ne bi uhvatili. Vaša zgrada nije imala kamere. Niko nije znao da ste napustile bar - niti vas je iko očekivao. Prošlo bi mnogo dana pre nego što bi iko pronašao vaša tela." Tada mi je pozlilo. „Oni... kako... šta ih je sprečilo?" Haris nije odmah odgovorio. Kada je napokon prozborio, glas mu je bio leden i mračan. „Ja sam. Ĉim sam uvideo njihove namere... suprotstavio sam im se." Ponovo je oklevao. „Pretpostavljam da pod suprotstavljanjem mislite na to da ste se s njima... potukli?" Nisam bila sigurna da ţelim da čujem, ali nisam mogla da ne pitam. On je odgovorio: „Haris se ne 'tuče'." „Šta onda?", upitah. Haris pročisti grlo. „Bili su šljam. Ne oduzimam ţivote olako, ali uţivao sam u prekraćivanju ta tri. Učinio sam uslugu ljudskoj rasi kada sam im prerezao proklete prljave vratove." Preplavio me je talas vrtoglavice. „Vi - vi ste ih ubili?" „Brzo i lako. Nemojte osećati nikakvu krivicu za njihove smrti, gospođice Sent Kler. Planirali su da vas na smenu siluju satima. Bili su zla, sadistička stvorenja bez ijedne ljudske osobine. Pokazao sam im milost brze smrti." „Ali... ubili ste ih. Zbog mene." „Da. Jesam. I ponovo bih to uradio." „Zatim, postojao je takođe i slučaj potencijalne nasilne pljačke, baš prošlog meseca", kaza on. „Haris se postarao da pljačkaš nikada ne stigne na zacrtano mesto zasede. Ta posebna individua bila je samo... nagovorena, recimo tako, da odustane od svog kriminalnog ţivota." „Zaista", dodade Haris. „Mogu da budem veoma ubedljiv." Iznenada sam teško disala. „Šta... šta ste još učinili u moje ime?" On je odgovorio: „Samo je još jedna situacija zahtevala uplitanje. Poslednji dţentlmen s kojim si izlazila. Stiven Higins." „Stiven? Šta si uradio Stivenu?" „Stiven kojeg si poznavala i pravi Stiven... nisu ista osoba." On zaćuta, pa mu se ton promeni da bi se obratio Harisu. „Moţeš da ideš. Hvala ti." „Laku noć, gospodine. Gospođice Sent Kler." Ĉula sam udaljavanje Harisovih koraka i zatvaranje ulaznih vrata. „Kako to misliš?" upitah. „Izlazila sam s njim šest meseci. Zaista je bio divan." „Stiven Higins je zla, vulgarna i nasilna ţivotinja s odvratnim sklonostima." Glas mu je bio pun prezira. „Ššta hoćeš da kaţeš?" „On je predator i najgora vrsta nasilnika. Dobro skriva svoju pravu prirodu, sve dok se ne uveri da je njegov plen dobrano ušao u zamku i da je preslab da pobegne." „Ja - ne razumem. Stiven me nikada nije ni taknuo. Barem ne na taj način. Uvek je bio pravi kavaljer i ništa drugo." „Kao što rekoh, on je predator. Lovac. Proveo je šest meseci s tobom, procenjujući te, uvlačeći te, navodeći te na zaključak da je dobar i neduţan i... običan. On je bio sadomazohista, Kiri, strana koja dominira u takvom odnosu. Premda bi se oni koji praktikuju sadomazohizam našli i te kako uvređeni karakterisanjem čudovišta poput Stivena kao dominantnog. Stiven nije uţivao u tome, već samo u mučenju. Imam fotografije kao dokaz, policijske izveštaje. Odneo sam fasciklu u tvoju sobu da je kasnije pogledaš, pošto shvatam da moja reč neće biti dovoljna da te uveri u verodostojnost ovih tvrdnji." Uzdahnuo je. „Nisam mogao dopustiti da te Stiven takne, Kiri. On slama ţene. Upropašćuje ih. Uništava. Podozrevam da je odgovoran za najmanje jednu smrt, i još slutim da će se

19


njegova ţeđ za krvlju i nanošenjem bola samo pojačavati." „Ţeđ za krvlju? On... ubija ljude?" „Da. Nemam čvrst dokaz za poslednju tvrdnju, ali s obzirom na to kako izgledaju njegove ţrtve nakon što s njima završi, teško mi je da poverujem da nikada nije otišao toliko daleko da nekog ubije, pa makar i slučajno." S mukom sam progutala. „Ja - ne razumem. Šta je to što voli?" „Počinje dovoljno nevino. Grub seks. Poneki šamar tu i tamo, pod maskom pljeskanja. Ali to se pogoršava kako vreme prolazi. Prilično podseća na način kuvanja jastoga. Voda postaje sve toplija i toplija, a jadno stvorenje uopšte ni ne shvata šta se dešava dok ne bude prekasno. Devojke koje izabira za plen vremenom ga zavole, zavole njegovu ulogu dobrog momka. U početku uţivaju u seksu. Ne zameraju mu nekoliko grubih trenutaka. Tolerišu sve izraţenije nasilje u njegovim postupcima. A zatim on prede na vezivanje. Vezuje ih. Pričvršćuje ih trakama za krevet. I opet, to deluje dovoljno neduţno, ako vole takve stvari. Utvrđuje sigurnu reč, sledi sve ispravne protokole za one koji se upliću u svet grubog seksa. Ipak, naposletku ta sigurna reč gubi dejstvo. On neće da stane. Njegovi šamari se pretvaraju u udarce. Njegovo neţno bičevanje prestaje biti neţno. Grub seks postaje nasilje. Preobraţava se u silovanje. U mučenje. U prebijanja koja traju satima. Ostavlja ţrtve krvave i bespomoćne, nakon čega ih siluje dok se ne zadovolji, što je tortura samo po sebi. Imam za tebe izveštaje iz prve ruke, direktno od njegovih ţrtava, pa moţeš da ih pročitaš." Osetih da cela drhtim. „Jesi li ozbiljan?" „Da, jesam. Kao što sam rekao, znam da mi nećeš verovati na reč. Kada te budem odveo u tvoju sobu, imaćeš priliku da proučiš dokument koji je Haris sastavio za tebe po mom nalogu." „Šta si uradio Stivenu?" „Samo sam Harisu dao uputstvo da ga ubedi kako će za njega biti najbolje da nestane iz tvog ţivota. Zauvek." „Nisi naloţio njegovo ubistvo?" „Nisam. Nije ti ništa uradio, tako da to nisam mogao da opravdam. Međutim, voleo bih da jesam. On je jedno podlo i gnusno stvorenje. Ipak, prijavio sam ga vlastima, nadajući se da će ga zaustaviti pre nego što još nekome naudi." Razmišljala sam o vremenu kad sam se zabavljala sa Stivenom. Nisam bila od onih koje odmah uskaču u krevet s momkom, tako da nismo spavali dok nije prošlo skoro dva meseca od početka veze. Nikada nije navaljivao, već je jednostavno strpljivo čekao dok nisam dala znak da sam spremna. Bio je neumorno uljudan, uvek dţentlmen. Plaćao mi je ručkove i večere i otvarao mi vrata, kupovao mi cveće i izveo me je na neke od najromantičnijih sastanaka na kojima sam ikada bila. Kada smo konačno proveli noć zajedno, bilo je... lepo. Prilično obično, u stvari. Nije bilo spektakularno, ali ni loše. Tek prosečno. Ĉinilo se da voli misionarsku pozu, u početku. A onda, posle prvih mesec dana seksa, počeli smo da isprobavamo druge poze. I... da, pljesnuo me je nekoliko puta. Ne jako, ali je znalo da me iznenadi, pošto je bilo neočekivano. Zapravo mi nije smetalo. Osećala sam se uvrnuto zato što mi ne smeta, pa sam provela jednu pijanu noć razgovarajući o tome s Lejlom i pitajući se da li sam nastrana, a da toga nisam svesna. Uverila me je da me to što nisam izgubila nerve zbog jednog malog udarca po zadnjici ne čini perverznom. Od tada su dešavanja sa Stivenom krenula pomalo da se zahuktavaju. Tada mi je to delovalo kao da on samo postaje strastveniji, kao da zajedno otkrivamo nove stvari. Tako mi se to tada činilo. Ali sada, sa svim što mi je rečeno, više nisam bila tako sigurna. Nevini, obični misionarski seks... malo šljiskanja po straţnjici... a zatim odnosi postaju grublji, domišljatiji... a ja sve to prihvatam. Ništa se neprijatno nije desilo. Nije me nikada udario po licu, nije pokušao da mi zapuši usta niti da me veţe, ali lako sam mogla da zamislim da se to moglo dogoditi. Da je Stiven predloţio da mi zaveţe ruke, da je samo pokušao, pristala bih. U to sam bila sigurna. A onda bih u potpunosti bila prepuštena njemu na milost i nemilost, zato što sam mu već verovala. „Ne laţeš, zar ne?" upitala sam drhtavim glasom. „Nikada ne laţem. Nikada. Štaviše, nemam nijedan razlog da preterujem, ni da takvo nešto izmišljam. Vidim da počinješ da mi veruješ." Slegnula sam ramenima. „To ima smisla na jedan jeziv način. Sporo napredovanje stvari, bilo je tačno tako kako si rekao." Prisetila sam se i načina na koji se sve okončalo, a i to se takođe poklapalo s onim što sam čula. „Samo je nestao. Moram priznati da sam bila stvarno povređena. Ispario je između dva sastanka. Bez poziva, pa čak i bez poruke putem mobilnog. Recimo, mislila sam da je samo... otišao, čak me ni ne otkačivši." „Tako je bilo najsigurnije, Kiri. Ţao mi je što ti je njegov nestanak naneo bol, ali izbor se svodio ili na to, ili da dopustim da patiš u njegovim rukama, što jednostavno nije bila opcija. Neću ti dozvoliti da stradaš, Kiri. Nikada. Moţda nisam u mogućnosti da sprečim tvoj prolazak kroz emocionalnu patnju, ali veruj mi kad ti kaţem da bih to učinio kad bi nešto takvo bilo u mojoj moći." Iznenadila me je iskrenost u njegovom glasu. Zvučalo je kao da mu je baš stalo, kao da prema meni gaji duboke i snaţne emocije. Pa ipak nije hteo da mi kaţe čak ni svoje ime, niti mi je dopuštao da ga vidim. To nije imalo nikakvog smisla i plašilo me je. Da li je bio nestabilna ličnost? Nije bilo načina da saznam, a dala sam mu svu vlast nada mnom.

20


„Ako si voljna da mi veruješ, radije ti ne bih dao da pogledaš taj fajl", rekao je. „Veoma je... slikovit, i veoma uznemirujuć." „I dalje ţelim da ga vidim", odgovorih. „Jesi li sigurna?" Zazvučao je bliţe, ali nisam ni čula ni osetila da se pomerio. „Nije nimalo lepo to što radi ţenama. Najgore je što uspeva s tim da se izvuče. Ako bi ga devojka prijavila, jednostavno bi rekao da je sve bilo u dogovoru, zato što... jeste. Isprva. Međutim, do trenutka kada ţene shvate šta se dešava, već je prekasno. Sve se svede na njihovu reč protiv njegove, a devojke su često isuviše istraumirane i uplašene da išta kaţu." „Ţelim da ga pogledam. Isto tako ţelim da vidim informacije koje imaš o meni." „Nisam siguran da je to mudro. Ne bi ti koristilo. To su samo osnovni podaci. Tvoje fotografije koje prikazuju kako provodiš dan. Finansijske informacije, zdravstvene informacije, izveštaji s fakulteta." „Zašto su ti potrebni svi ti podaci o meni?" „Zato što ţelim da spoznam ko si." „I ko sam?" „Hmm..." Uzdahnuo je. Beše to zvuk nekoga ko pribira misli. „Ti si Kiri Abigejl Sent Kler. Imaš dvadeset šest godina. Kćerka si Ketrin Ajlin Tilson Sent Kler i Nikolasa Kalvina Sent Klera. Tvoja majka pati od bipolarnog poremećaja i šizofrenije i trenutno je smeštena u staračkom domu Rejvenvud u Obern Hilsu, u Mičigenu. Otac ti je preminuo. Imaš jednog brata, Kalvina Metjua Sent Klera, koji pohađa Univerzitet Kolumbija u Ĉikagu. Tvoja najbolja prijateljica je Lejla Ajrin Kampari. Ţivi su ti baba i deda po majci, i ţive u Fort Laderdejlu. Nemaš druge bliske rođake. Imaš diplomu iz oblasti socijalnog rada s Univerziteta Vejn Stejt, i trenutno si na magistarskim studijama. Visoka si sto sedamdeset centimetara, a teţina ti varira između pedeset osam i po i šezdeset tri kilograma. Plava kosa, plave oči. Zdrava. Operisala si slepo crevo kad ti je bilo šesnaest godina. Izdrţavaš majku i brata od kada ti je pre sedam godina preminuo otac. Omiljena boja ti je pastelnoljubičasta. Blago si navučena na grčki jogurt s višnjama i sklona si preterivanju u alkoholu kad si pod stresom. Imaš crni pojas drugi dan u tekvondu, koji si počela da treniraš u jedanaestoj godini. Imala si petoricu seksualnih partnera. Nijednu trudnoću, abortus, niti spontani pobačaj. Od osamnaeste koristiš kontracepciju. Mrziš brokoli, a omiljeno jelo ti je piletina s parmezanom." Nastade tišina, a zatim je pročistio grlo. „Šta još? A, da. Uhapšena si zbog krađe u prodavnici kad si imala četrnaest godina, kaţnjena si i odsluţila si sto sati društvenokorisnog rada. Verujem da je to sve." Nisam mogla da dišem. Bukvalno. Grudni koš mi se skupio, a pluća sledila. Srce mi je stalo. Zakašljala sam se i pokušala da udahnem, ali nisam uspela. Ĉaša s viskijem mi je ispala iz ruke i pala na pod, razbivši se. Uhvatila sam se za grlo, za povez, za prsa. Osetih krupnu, toplu šaku na potiljku, snaţnu i neumoljivu, kako mi gura glavu nadole među kolena. „Diši, Kiri. Udahni." Njegov glas gust poput meda i dubok poput bunara, govorio mi je na uvo, mrmljajući, utešiteljski. Umirujući. Otvorila sam grlo i naterala se da uzmem vazduh, uvlačeći velike gutljaje vazduha, izdišući, udišući i opet izdišući. Ruka mu se zadrţala na mom potiljku, neţno. „Dobro je. Nastavi da dišeš. Sve je u redu. Sve je u redu." „Ti - ti znaš prokleto sve o meni." Otrgoh se od njega, posrnula, i zaneh se unazad. Osetih kako me hvata za ručni zglob i povlači napred, baš kad sam petama i zadnjim delom kolena udarila u sto. „Znaš - dođavola - znaš sve. Apsolutno sve što ima da se zna. Koliko sam seksualnih partnera imala? Isuse. Isuse. Pozliće mi... " Staklo je krenulo pod nogama. Ĉuh da se vrata otvaraju, a zatim i zveckanje slomljenog stakla koje neko uklanja. „Hvala ti, Elajza", reče on meko. „Svakako, gospodine. Treba li još šta, gospodine?" Elajzin glas odavao je srednje godine i imao jedva primetni akcenat, moguće španski. „Ne, to bi za sada bilo sve. Večera je gotova, zar ne?" „Nije još, gospodine. Biće za oko pola sata." „Vrlo dobro, Elajza. Hvala." Koraci su se udaljili, vrata zatvorila i ponovo smo bili sami. „Jesi li dobro, Kiri?" Ustuknula sam pred njegovim dodirom, ispravila leđa i naterala se da dišem ujednačeno. „Ĉini mi se da jesam. Volela bih da na nekoliko minuta ostanem sama." „Naravno. Ovuda, molim." Ruka na donjem delu mojih leđa pogurala me je da krenem, vodeći me napred. „Ispratiću te do tvojih soba. Imaćeš malo vremena da se osveţiš, a onda ćemo večerati." „A od mene se očekuje da to radim s povezom na očima?" upitah. „Biće ti dopušteno da u sopstvenim odajama skloniš povez. I kada nismo zajedno, dok radim, na primer, imaćeš slobodu da tumaraš mojim domom po svojoj volji. Moji lični apartmani su za tebe nepristupačni, tako da se ne moraš bojati da ćeš slučajno naleteti na mene." Neţno me je usmerio da skrenem za ugao, a naši su koraci odjekivali u prostoru koji se činio kao ogromni hodnik. „Kao što rekoh, nisi zatvorenica. Ulazna vrata su otključana. Lift će te odvesti u garaţu, a odatle se izlazi na ulicu, gde ćeš naći dostupan taksi. Ĉak ću urediti i let za Detroit, ako poţeliš. Ukoliko izabereš da odeš, stvari će ti biti dostavljene, zajedno s ugovorom o ćutanju. Slobodna si da odeš u svakom trenutku. Slobodna si da skineš povez kad god poţeliš. No, ako tako postupiš, naš dogovor se poništava, a moja finansijska podrška smesta prestaje. Prošlo bi najviše tri meseca dok ti se ne

21


nagomilaju razni dugovi, a tvoja situacija postane neodrţiva. Podstičem te da mudro razmisliš, Kiri. Dajem ti svoju časnu reč da ni na koji način nećeš biti maltretirana, povređena ili prisiljena na bilo šta što se kosi s tvojim moralom, vrednostima ili fizičkom sigurnošću." Nesigurno sam hodala na potpeticama od sedam centimetara, uznemirena, i još drhtala, uplašena, zbunjena i dezorijentisana. „Ovo je tako glupa situacija. Znaš to, zar ne?" „Da, pretpostavljam da je vrlo neobična." Glas mu je odavao razdraganost. Obavio mi je ruku oko struka, da me zaustavi. „Stigli smo do tvojih odaja. Uvešću te unutra, a onda moţeš da skineš povez. Ipak bih te zamolio da ostaneš u toj haljini. U njoj izgledaš fantastično. Elajza će te za pola sata dovesti u trpezariju." Vrata se otvoriše i on me pogura unutra. Ruka mu je počivala na mojim leđima, s palcem na kičmi i prstima posesivno raširenim na boku. Ĉim sam shvatila koliko je njegov dodir bizarno utešan i poznat, on povuče ruku i ja osetih još naglašeniju emocionalnu zbunjenost. „Vidimo se uskoro, Kiri." Tople usne ovlaš dodirnuše moj obraz. Dah mu beše vreo i mirisao je na viski. Stresla sam se osetivši te usne na obrazu, ni centimetar od usta. „Kako da ne", rekoh, pustivši da mi svaki preostali atom sarkazma prelije glas. „Ti ćeš videti mene.” Samo se nasmejao zvučnim kikotom. „Neće dugo potrajati, Kiri. Obećavam. Samo pokušaj da mi veruješ i povez će spasti." „Da ti verujem? Kako, dođavola, misliš da ti verujem? Ne znam ti čak ni ime! Nosim povezi” „Moraćeš da mi se prepustiš. Znam da će to biti zastrašujuće. Protivprirodno je, naročito za nekoga ko je prošao kroz ono kroz šta si ti prošla. Znam to. Svestan sam čudovišnosti svog zahteva. Ali ne bih to od tebe traţio da ne znam da si sposobna za tako nešto. Takođe to ne bih traţio od tebe da, za mene, to nije neophodno." Prešao mi je prstom preko obraza. „Ĉuj me, Kiri: kako ti budeš učila da mi veruješ, kako mi se budeš predavala, tako ću i ja učiti da verujem tebi i daću ti sebe." To me je potreslo do srţi. Tragala sam za nečim što bih rekla, za nekim načinom na koji bih odreagovala, ali ništa mi nije padalo na pamet. Ostala sam bez teksta, ne znajući šta da kaţem ni šta da osećam, čak nisam znala ni šta mislim o njegovoj izjavi. „Dosta ovoga zasad. Osveţi se i pridruţi mi se za večerom. Na zidu s tvoje leve strane nalazi se interfon. Pritisni zeleno dugme i pozovi Elajzu ako budeš spremna pre nego što istekne trideset minuta." „Mogu li da pozovem Lejlu?" Kratko oklevanje. „Da, ne vidim zašto ne bi mogla. Molim te, budi diskretna." „U redu." „Doviđenja, za sada." Ĉula sam zatvaranje vrata i spuštanje reze, a zatim i njegove korake kako se udaljavaju. Na trenutak sam stajala kao ukopana, a zatim sam podigla ruku i sklonila povez. Okrenula sam se oko sebe, ispitujući okruţenje. Još jednom ostadoh bez daha. Sama soba bila je ogromna, dovoljno velika da u nju stane ceo moj stan, s rezervnom sobom priđe. A ceo jedan zid, od poda do plafona, bio je u staklu. Otišla sam do prozora, trepćući i dahćući, obuzeta strahopoštovanjem. Preda mnom se prostirao Menhetn u svojoj nemerljivoj lepoti, bezbroj tornjeva i svetala i ulica što se seku pod pravim uglom, ţutih farova i crvenih zadnjih svetala, te semafora sa svetlima koja su na smenu menjala boje... nikada nisam videla ništa slično. Nekoliko minuta sam samo stajala s nosem priljubljenim uz staklo i zurila u grad. Na kom sam se spratu nalazila? Očito sam bila na velikoj visini. Nisam mogla da se setim unutrašnjosti lifta, izuzev uglačanog hroma i tamnog drveta. Napregnula sam mozak i shvatila da su postojala samo dva dugmeta, jedno za poslednji sprat i jedno za nivo na kom se nalazila garaţa. No, sudeći prema pogledu ispod mene, bili smo barem na četrdesetom spratu. U blizini beše nekoliko nebodera, a svima sam videla vrhove. Napokon sam se otrgla od tog prizora i pogledom pretraţila ostatak sobe. Debeli tepih od kremkastog pliša, tavanica visoka oko tri i po metra. S jedne strane prostorije zid je bio drugačiji, obojen u bordo i ukrašen izvanrednom reprodukcijom Vermerove Devojke s bisernom minđušom. Ispod slike, u visini struka, nalazilo se postolje s vazom koja je delovala poput umetničkog dela od neprocenjive vrednosti. Ostali zidovi su imali neutralnu drap boju i bili dekorisani pločama i gredama od tamnog drveta. U središnjem delu behu sofa od tamnosmeđe koţe, dvosed i fotelja, grupisani oko stočića za kafu sa staklenom pločom. Nasuprot oslikanom zidu nalazili su se kuhinja i mali sto s dve visoke stolice, te ogromna polica za knjige na kojoj već behu sloţene moje vlastite knjige i video i audio diskovi, te veliki izbor beletristike svih ţanrova. Pored nje se nalazio sloţeni muzički uređaj vrhunske tehnologije, jedan od onih koji se izrađuju po zahtevu kupca. Na stočiću za kafu leţala je svetlosmeđa fascikla. Stiven. Sela sam na ivicu kauča i privukla je na krilo. Ustezala sam se, a onda je otvorila. Na sredini prve strane ugledala sam uveličanu Stivenovu fotografiju snimljenu zumirajućim objektivom iz daljine. Izraz u njegovim očima beše... surov. Zao. Jeziv. Ni nalik neţnom pogledu koji mi je upućivao... u početku. Sledeća strana sadrţavala je dosije, lične podatke o njemu. Kratko sam je ispitala, pa okrenula stranicu. Umalo nisam ispustila fasciklu, koliko me je sledeća fotografija iznenadila. Na njoj beše mlada ţena plave kose, ali je to bilo sve što sam uspela da razaznam od njenih osobenosti. Bila je pretučena do krvi, do neprepoznatljivosti. Morala sam da potisnem uţasnutost. Naredna fotografija prikazivala je takođe nju, njeno telo. Na slici je bila naga i imala zastrašujući niz tragova, masnica i kontuzija tamo gde je zacelo bila bičevana, kako se

22


činilo, s takvim povredama kakve se viđaju na filmu koji prikazuje nečije šibanje. Imala je rane od glave do stopala, po rukama, nogama, leđima, butinama, stomaku, grudima... Dokument je obuhvatao čitavu seriju fotografija različitih ţena sa sličnim ozledama. Sve su bile plavuše s plavim očima, pribliţno mojih godina, slične meni čak i po gradi. Za svaku od njih postojao je medicinski nalaz, pa čak i nekoliko kopija policijskih izveštaja. Oni su bili najstrašniji. U njima je stajalo tačno ono što bih i ja navela opisujući početak svoje veze sa Stivenom - isto ono što jesam navela. Osim što se nisu završavali tamo gde se završavalo moje opisivanje. Ţene su iznosile kako ih je postupno nagovarao na svakakve stvari, naposletku ih navevši da pristanu da ih veţe, stavi im lisice ili sputa na neki drugi način, a tada je počinjao zaista da ih povređuje. Najpre bi ih pomalo šljiskao, a onda prelazio na udarce, šutiranje, korišćenje bičeva i prutova, svakakvih groznih predmeta. Nisam mogla da nastavim s čitanjem nakon što sam saznala da je neku devojku doţivotno oslepeo na jedno oko. Zatvorila sam fasciklu i spustila je na stočić. Ruke su mi drhtale, a u stomaku mi je kuvalo. On je govorio istinu. Da nije bilo njega, njegovog uplitanja - ili, tačnije, njegove pomoći - o kojoj štaviše nisam ništa ni znala, jedna serija fotografija u tom fajlu odnosila bi se na mene. Prošlo je mnogo vremena dok nisam bila u stanju da ustanem i dovršim istraţivanje prostorija. Prošla sam kroz vrata pored kuhinje i obrela se u spavaćoj sobi čiji je jedan zid takođe bio u staklu od poda do plafona. U njoj se nalazio krevet s četiri stuba i baldahinom, s istim onim debelim kremkastim tepihom pod nogama, jednim ogromnim garderoberom i prostorom za sedenje u blizini staklenog zida, s dve jednostavne ali očito udobne stolice i malim stolom, od one vrste nameštaja koja je potcenjena, ali neverovatno skupa. Televizora nije bilo, što mi je odgovaralo zato što me TV nije mnogo privlačio. Otvorila sam ormar i otkrila da je krcat mojim vešom, helankama i pamučnim spavaćicama. Vrata preko puta staklenog zida vodila su u veličanstveno kupatilo, sve u mermeru i pločicama. I tu me je dočekao zid od stakla, s dubokom kadom opremljenom mlaznicama za podvodnu masaţu, smeštenom na postolje nadomak prozora, te s dugačkom komodom već napunjenom svom mojom šminkom, četkama za kosu i fenom. U kupatilu se još nalazila i pločicama obloţena tuš-kabina s neverovatno lepim tušem u obliku vodopada, a u njoj takođe sva moja kozmetika koju sam ponela od kuće. Druga vrata su vodila u američki plakar veći od moje spavaće sobe, kupatila i dnevnog boravka zajedno. Bio je toliko prostran da je imao sopstveni odeljak za sedenje: pult s policama koje su čuvale sve moje cipele i tašne, trostrano ogledalo u punoj visini i staklenu vitrinu s mojim nakitom. Odeća mi je bila uredno okačena na ofingere, zauzevši samo jedan majušni deo garderobera. A ostatak prostora? Zatekla sam haljine, suknje, bluze, farmerice... sve potpuno novo, s etiketama, u mojoj veličini, iz najskupljih prodavnica na svetu. Najstrašniji deo? Svaki odevni predmet bio je u mom stilu. Rado bih nosila sve iz tog ormara. Morala sam da sednem kad sam shvatila smisao toga što sam gledala. On me je uselio. Sve što sam posedovala bilo je tu. Poznavao je moj osećaj za modu, kakve haljine i topove volim, a primetila sam i da je ceo jedan odeljak posvećen donjem vešu. Nisam ga pregledala, ali sam pretpostavljala da odgovara mom konfekcijskom broju. Ponovo sam bila nadomak hiperventilacije. Morala sam da uloţim ozbiljan napor, ali uspela sam da iskontrolišem disanje, da sveprisutnu paniku smirim toliko da mogu da funkcionišem, a potom sam se vratila u kupatilo. Ţelela sam da se oslobodim mirisa viskija u ustima. Pronašla sam četkicu za zube u maloj šolji, zajedno s napola potrošenom pastom za zube čiji je kraj istisnut i delimično smotan nagore. Premašivalo je utisak bizarnosti videti moju pastu i četkicu tu, u tom kupatilu. Potisnula sam emocije najbolje što sam mogla, oprala zube i promućkala, pa upotrebila tečnost za ispiranje usta - svoju sopstvenu bočicu listerina, čija je jedna trećina već bila potrošena. Setila sam se da sam gledala kako mi Haris pakuje odeću, ali kako su se moje ostale stvari našle ovde i ko ih je raspakovao? On je prilično ţurno nagurao garderobu u kofer i poterao me napolje, nakon čega me je odvezao pravo na aerodrom. Baš čudno. Bilo je bez sumnje impresivno, ali jezivo i uznemirujuće. Nakon što sam oprala zube, popravila šminku i doterala kosu, otišla sam u dnevnu sobu i stala kraj prozora, piljeći u prizor grada i pokušavajući da se izborim s osećanjima. Očito je moja najjača emocija bio strah. „Pokupljena" sam bez upozorenja, preletela sam drţavu i dovedena sam u veličanstveni dom u potkrovlju nekog bogatog, misterioznog čoveka koji tvrdi da me poseduje i koji je upoznat sa svim pojedinostima mog ţivota; koji zna sve o meni, sve do mog ukusa za odeću. Nisam mu znala ime, niti sam znala kako izgleda. Ipak, njegov glas!.. Boţe, njegov glas. Svaka reč koju je izgovorio delovala je hotimično, promišljeno, paţljivo izabrano i savršeno izgovoreno. Pravio je prelaze od toplog, neţnog i prisnog do oštrog i ledenog poput brijača. Njegov je glas milovao, hipnotisao, prodirao. Spoznala sam dodir njegovih ruku. Šake su mu bile krupne, jake. Cela moja šaka lako se smeštala na njegov dlan, prsti su mu se bez teškoća zatvarali oko mojih. Ĉinilo se da mu glas dopire odozgo, pa sam zamišljala da je prilično visok. Bila sam radoznala. Ţelela sam da znam šta hoće od mene. Zašto ja? To je za mene predstavljalo glavno pitanje. Zašto ja? Posmatrao me je „dugo" kako je rekao, a po tome koliko me je dobro poznavao beše jasno da ne laţe i ne preteruje. Pa ipak, uprkos tome, nikada nisam naslutila njegovo prisustvo u mom ţivotu. Nikada nisam imala utisak da me neko prati ili gleda, osim u one dve-tri situacije koje mi je već objasnio. Nikada se nije umešao

23


u moj ţivot, nikada nije slao zastrašujuća pisma niti sam doţivela uznemiravajuće telefonske pozive. Kada sam bila u najnepovoljnijim ţivotnim prilikama, on me je... spasao, a tvrdio je da ne ţeli da mu se oduţim u novcu. Uz to je i obećao da me neće primoravati na seks. Samo je od mene ţeleo da... šta? I dalje nisam znala. Budem tu? Da vodim bizarne slepe konverzacije, učestvujem u večerama i koktelima s povezom preko očiju? Da mu budem neseksualna ljubavnica s trakom koja mi onemogućava da vidim? Imao je kućepaziteljku, zbog čega sam sumnjala da će pokušati da me pretvori u nekakvu čudnu Pepeljugu koja mu pere veš ili šta god. Dakle, šta je ţeleo? Samo mene, činilo se. Nisam mogla da pohvatam šta je zapravo ţeleo da radim, a imala sam utisak da nikada neću shvatiti. To ću moći da otkrijem samo iskustveno. Pa ipak, uprkos svim svojim strahovima, kad sam iskreno ispitala sopstvene emocije, shvatila sam da nemam nikakav osećaj da sam u opasnosti. Nisam imala utisak da me ugroţava. Nisam ga doţivljavala kao ludog ili psihički nestabilnog. Bio je ekscentričan, to da. Ĉudan i povučen, bez svake sumnje. Ali... opasno neuravnoteţen? Tip predatora koji bi me u komadima spakovao u friţider? Ne. Dakle... sporazum? Da li ću ispunjavati njegove ţelje? Slušati ga? Ili otići kući i ponovo biti na korak od nemaštine? To nisam mogla. Kal je zavisio od mene. Volela sam svog malog brata. Bio je sve što sam zaista imala, i trebao me je. Zasluţivao je najbolju šansu za normalan ţivot koju sam mogla da mu pruţim. Kal je bio pametan, zgodan klinac sa zdravim rezonima. Mogao je da uspe. Studirao je reţiju. Pogledala sam neke od njegovih filmova: nije mu se mogao poreći talenat i lako sam ga mogla zamisliti u Holivudu. Međutim, morala sam da se postaram da završi koledţ. Već je radio onoliko koliko je bio u mogućnosti i pored toga se školovao. Bio je odlučan, pa sam znala da će pronaći sopstveni put ako situacija postane još i teţa... ali ja sam mu bila starija sestra i jedina istinska roditeljska figura još od njegove jedanaeste godine. Mama je bila bespomoćna i bez nade na oporavak. Rejvenvud je za nju predstavljao najbolje rešenje. Ako ne budem u mogućnosti da plaćam račune, završiće kao štićenica drţave, pa će je premestiti u neki grozni starački dom gde će je osoblje najverovatnije zlostavljati. Nisam mogla da dopustim da se to desi. I, konačno, prošlo je sedam godina od tatine smrti. Već sam donela odluku. Kada sam dozvolila Harisu da mi zaveţe oči u predsoblju ispred ulaznih vrata, izabrala sam. U tom času nisam htela da odustanem. Nisam mogla. To je bilo zbog majke i brata. I... da, zbog mene lično. Ţelela sam da saznam više o tom misterioznom čoveku kome sam sada pripadala. Tako, duboko udahnuvši, dotakla sam taster interfona. „Elajza? Spremna sam."

24


Poglavlje 3 Prvi poljubac Elajza je bila niska i vitka Špankinja guste crne kose svezane pozadi u dugačku pletenicu, sa sedim vlasima na slepoočnicama. Nosila je jednostavnu uniformu koju su činile crne pantalone, crna košulja na kopčanje s rukavima podvijenim do laktova i praktične crne klompe. Imala je tople, inteligentne smeđe oči koje su me paţljivo procenjivale. „Ja sam Elajza", rekla je s blagim akcentom. „Ako ste sada spremni, ispratiću vas do trpezarije." „Slaţem se." Pruţih joj ruku. „Ja sam Kiri." „Drago mi je, gospođice." Klimnula mi je, blago se povivši gornjim delom tela, što beše neodređeno zvaničan gest. „Ovuda, molim. Da li biste ţeleli da pođete u obilazak?" Klimnuh glavom. „Svakako." Izvela me je iz moje sobe u predsoblje. Podovi behu obloţeni tamnim drvetom, uglačanim do visokog sjaja. Pratila sam je do kraja hodnika, pa u prostoriju za koju sam shvatila da je ista ona u kojoj sam sedela s njim. Stvarno me je nerviralo što ne raspolaţem nikakvim imenom koje bih koristila, čak ni u sopstvenim mislima. Beše to mali dnevni boravak s dve udobne koţne fotelje i malim stolom. Uz jedan zid nalazio se stočić sa srebrnim posluţavnikom, flašom snpićem boje tamnog ćilibara i tri kristalne čaše za viski. Slomila sam jednu od njih, shvatih sa zaprepašćenjem. „Ţao mi je zbog čaše", rekoh. Elajza slegnu ramenima. „Nije vaţno. To je samo čaša." „Samo čaša? Deluje da su kristalne." Klimnula je. „Jesu." „Nije se, valjda, radilo o porodičnom nasledstvu ili tako nečemu?" Elajza odmahnu glavom. „Nije, ništa slično. Molim vas, ne brinite. Njemu takve stvari nisu vaţne. Imovina se moţe zameniti i on ne pridaje vrednost pukim predmetima." Pokazala je na dnevnu sobu, predvorje i hodnik koji je vodio putem kojim smo došle. „Videli ste već taj deo. Sledite me, molim vas." Po onome što sam dotad zaključila, Elajza je bila tiha i sposobna ţena. Nije brbljala o umetninama na zidovima ni o vazama na postoljima, niti o oklopima što su stajali s obe strane vrata. Samo me je vodila iz sobe u sobu, povremeno ističući interesantne predmete. Poput originalnog Vermera u zvaničnoj dnevnoj sobi, rama oklopljenog debelim staklom koje reguliše temperaturu. Ili oklopa iz dvanaestog veka koji je u stavu mirno stajao kraj ormara sa starinskim zidnim satom. Ili prvih izdanja čuvenih knjiga u biblioteci. Boţe, biblioteka. Bila je kao u snu. Nimalo nije odudarala od dekadentne ekstravagancije iz Lepotice i zveri: tavanica visoka petnaest metara, police krcate knjigama što se proteţu do vrha, s klizećim lestvama za pristup onim najvišim. Postojala su tri nivoa koja su vodila do biblioteke, a pristupalo im se skrivenim spiralnim stepenicama. Svaki je nivo imao kutke s udobnim plišanim stolicama i lampama za čitanje, te malim okruglim stolovima. Kad je Elajza primetila moju reakciju, podigla je obrvu. „On voli knjige", reče bezizraţajno. Kratko sam se nasmejala. „Zaista. Ovo mesto je neverovatno." „Da, jeste", sloţila se. „Ova je zgrada posebno projektovana i sagrađena prema specifikacijama mog poslodavca. Ono što se obično naziva 'potkrovljem' i podrazumeva najviši sprat zgrade, uistinu obuhvata nešto što više liči na najviša tri ili četiri sprata, što naročito vaţi za izuzetno visok plafon u ovoj prostoriji." Zatim mi je pokazala industrijsku kuhinju, kao i jednu manju i ušuškaniju, rekavši da ću nju koristiti za svoje svakodnevne potrebe. U toj drugoj kuhinji nalazio se kutak za doručak, smešten uz stakleni zid s pogledom na grad. Na kraju kratkog hodnika nalazila su se vrata, baš na izlazu iz druge kuhinje. „Šta je tamo iza?" upitala sam. „Njegove odaje. Ta su vrata uvek zaključana i to je jedino područje koje je za vas zabranjeno", odgovorila je i dala mi znak da pođem za njom. Internim liftom me je odvela do otvorenog prostora sa zatvorenim bazenom. Tavanica je bila od stakla i otkrivala noćno nebo. Iza vrata u toj prostoriji behu sauna, potpuno opremljeno kupatilo, soba za masaţu, teretana i veţbaonica s lutkama za sparing i stalaţama sa drvenim oruţjem za veţbu svih vrsta. Naposletku me je odvela nazad na glavni sprat i zastala ispred dvostrukih vrata, nedaleko od kuhinja. „Iza se nalazi trpezarija, u kojoj vas on čeka. Ako ste spremni?" Elajza podiţe povez. Klimnuh i ona stade iza mene, pa mi sveza traku oko glave. Još jednom je sve postalo crno i morala sam da se pouzdam u preostala četiri čula. „Osećam da treba da kaţem... Radim za njega dvadeset godina, gospođice Kiri. Dobar je čovek. Ima neke svoje čudne načine i voli da sve bude uređeno s tim u skladu, i zahteva izvrsnost u svemu, ali je... dobar čovek. Znam da se sigurno plašite, ali molim vas, za tim nema potrebe. Ako postoji bilo šta što za vas mogu da učinim, treba samo da zatraţite. Takođe sam i glavna kuvarica, pa ako poţelite neko posebno jelo, samo me pitajte. Treba samo da me pozovete preko interfona i ja ću vam odgovoriti." Potapšala me je po ramenu, a

25


zatim čuh kako se vrata otvaraju i njene ruke uzeše moju. „Ovuda, molim." Vodila me je otprilike pedeset koraka, a lupkanje mojih potpetica odzvanjalo je i odbijalo se od popločanog ili mermernog poda i udaljenih zidova. „Gospođica Kiri, gospodine." „Hvala ti, Elajza." Njegov je glas dopirao sleva, pribliţavajući se uz mek bat koraka. „Počećemo s prvim jelom kad budete spremni." „Vrlo dobro, gospodine." Elajzini koraci se udaljiše u suprotnom pravcu od onog iz kojeg smo došle, a zatim se vrata otvoriše i zatvoriše. Osetih njegove ruke kako obuhvataju moje. Povukao me je napred još za nekoliko koraka, pa izvukao stolicu, doveo me ispred nje i dodirom mi dao znak da sednem, drţeći ruke čvrsto ali neţno na mojim ramenima. Dok sam sedala, nije ih sklonio. Palčevima me je masirao između lopatica. Bila sam ukočena, shvatih, a njegov snaţan, neţan pritisak izuzetno mi je prijao. I suviše. Malo je nedostajalo da zaječim glasno, ali sam uspela da se suzdrţim. „Tako si napeta, Kiri." „Rekla bih da imam razlog da to pomalo i budem, a ti?" „Mmm. I ja pretpostavljam da je tako." Dlanovi mu se spustiše niz moje mišice, a palčevima mi je razbijao čvorove oko kičme ujednačenim, snaţnim, kotrljajućim pokretima. Tako mi boga, bilo je dobro. „Jesi li gladna, Kiri?" U tom času mi zakrčaše creva, odgovorivši umesto mene. Nasmejao se, a onda pored mene zaškripa stolica preko poda. „Kako će ovo uspeti?" upitah. „Ne moţeš očekivati da jedem vezanih očiju." „Videćeš", glasio je njegov tajanstveni odgovor. Nekoliko sekundi kasnije vrata se otvoriše i tanjiri se nađoše na stolu. Namirisala sam supu, moţda goveđi bujon, i tek ispečen hleb. Elajza je otišla i ja počeh da petljam ispred sebe traţeći kašiku, a zatim sam htela da napipam obode činije. Pronašla sam je, ali sam je gurnula, tako da mi se vrela tečnost prolila po ruci, zbog čega sam poskočila i opsovala. „Kiri, Kiri. Tako si nestrpljiva. Daj mi ruku." U njegovom tonu bilo je zabavljenosti koliko i neodobravanja. Oklevala sam, a onda ispruţila drhtavu šaku. Dlan mi je počivao na njegovom. Ĉula sam da je escajg zvecnuo o staklo, a zatim je nešto veoma hladno skliznulo preko opečene koţe na delu između palca i kaţiprsta. U iznenađenju ispustih piskav zvuk, pa jeknuh s olakšanjem kad je led umirio opekotinu. Nakon nekoliko sekundi spustio je kockicu leda na nekakav posluţavnik ili tanjir, i salvetom mi tapkao koţu, sušeći je. Potom mi podiţe ruku i njegove usne dodirnuše bolno mesto, ljubeći ga. Osetila sam da me obliva rumenilo i drhtaj mi side niz kičmu. „Šta - šta to radiš?", upitah piskavim glasom. „Ovo..." odgovori on između poljubaca. „Je li sada bolje?" „Ja - ja... da... ", prodahtala sam. Dodir njegovih usana beše mek, čulan. Led je smirio osećaj pečenja, ostavivši jedva primetno peckanje, a onda mi njegove usne kliznuše preko koţe, tople i vlaţne. Nisam mogla da zaustavim drhtaj, nisam mogla da obuzdam dahtanje. Usne mu pređoše s podnoţja mog palca na poleđinu šake, sada više ne da ublaţe bol, već da ljube iz čistog zadovoljstva. O, boţe. On mi ljubi ruku? Nikada mi niko nije ljubio povređena mesta još otkad sam bila sasvim mala. Majka nikada nije bila taj tip 'da-poljubim-da-prođe', čak ni u svojim najboljim danima. A otac, pa, bio je dovoljno neţan, ali je često odsustvovao, sve vreme radeći. Sada su poljupci prekrili članke mojih prstiju, te spoljnu ivicu šake. Osetila sam knedlu u grlu usled zaprepašćenja, s mukom progutala, ali i dalje nisam dolazila do daha. Još jedan poljubac u koren šake sa spoljne strane. Okrenuo mi je dlan nagore i usne mu dotakoše središnju tačku. Prsti mi se saviše sami od sebe i dodirnuh gornju usnu obraslu čekinjama, a onda i nos. Koţa mu beše tako topla, meka a ipak gruba, savršena protivrečnost muţevnosti. Usnama mi je milovao koren šake sve do zgloba. O, boţe, o, gospode, o, sranje. Taj dodir je bio... neodoljiv, blag, sladak, istrajan i skoro erotičan. Plitko sam disala, a kad mi je dotakao podlakticu, konačno se desilo. Zastenjala sam. Nisam to mogla da sprečim, niti da verujem da se dogodilo. Zvuk je bio sirovo uzbuđen, zadihan, senzualan. Više sam osetila nego čula kako on zauzvrat mumla. Pritisnuo je usne na unutrašnji deo mog lakta, na mesto koje ničije usne nikada nisu dotakle. Protresla me je struja do srţi, zapljusnula me kad sam njegova usta osetila baš na tom mestu. Primetio je moju reakciju, i ponovo me tu poljubio. Izdahnula sam, zabacivši glavu unazad i boreći se da se priberem. Ali, nisam uspela. Nimalo. Njegovi su se prsti otpozadi isprepletali s mojima, dlan mu je počivao na zadnjem delu mojih članaka, a drugom je rukom obuhvatio moj lakat, drţeći mi ruku ispruţenu ka njemu. Još mi se jedno posramljujuće dahtavo stenjanje otelo iz grla kad mi je usnama taknuo biceps, prešao na njegovu unutrašnju stranu, na tamošnje meko i neţno meso. Zbog tih vrelih, mekih, vlaţnih usana što su me tako intimno i neţno ljubile, nisam mogla da se obuzdam. Nikada me niko nije na taj način dodirivao, niti ljubio. Njegove usne nisu dotakle moje, niti su me dodirnule bilo gde drugde sem po šaci i ruci, a ipak sam se uzbudila više nego ikada u ţivotu. Drhtala sam celim telom, uzavrele krvi. Usta mi behu otvorena i jedva da sam disala.

26


„Kiri... Kiri... tako neţna, tako podatna. Osećaš li to? Znam da osećaš, najdraţe moje. Znam da osećaš." Glas mu je bio tiha, preduća nit, a njegov me je dah sada milovao po ramenu poput vrućeg vetra. „To je munja, zar ne? Ĉista munja što pravi luk između nas. Svaki put kad usnama dodirnem tvoju savršenu koţu, obrazi ti buknu i zatreperiš. Jedva da sam te dotakao, jedva da sam počeo da te ljubim, tek učeći tajne tvog tela, ali ti već reaguješ tako divno. Kiri... Kiri... toliko si lepa. Toliko dragocena, da jednostavno jedva čekam da te nateram da pevaš, da nateram tvoje telo da bruji i drhti zbog mene." Nisam imala daha, nisam čula ništa sem njegovog glasa i poezije u njegovim rečima. Da sam slušala bilo koga drugog da tako govori, ismejala bih ga i narugala mu se. Zvučalo bi izveštačeno, ali ne s njim. Njegov bogat i melodičan glas zvučao je savršeno, prirodno. A tek njegove reči, boţe dragi. Kako sam mogla da ne reagujem na takve izjave? Osetih da mi se kičma savija u luk, da okrećem glavu u stranu i izvijam vrat, nudeći mu svoje grlo. Niko mi nikada nije rekao ništa slično. Slušala sam o tome da sam seksi, zgodna, lepa. Jedan me je momak nazvao „divno jebivom", što mi je probudilo pomešana osećanja. Rečeno mi je* da imam „uzbuđujuće telo", te da su mi grudi fantastične. Jednom mi je neko kazao da imam lepe oči. Taj je kompliment bio dobar. Ipak... ovo je bilo drugačije. Taj glas, duboki šum u mom uvu, nabijen iskrenošću, prepun nečeg nalik strahopoštovanju... podigao je njegovu poeziju na novi nivo. Pretvorio je ono što je trebalo da bude sasvim običan i banalan kompliment - „toliko lepa" - u nešto drugo, pomerio mu granice ka novom značenju. I.. . nije mogao da dočeka da me natera da pevam? Da natera moje telo da bruji i drhti zbog njega? Šta je to uopšte trebalo da znači? Međutim, podozrevala sam. Jesam osetila elektricitet. To nisam mogla poreći. Samo me je ljubio po ruci, a ja sam već stenjala. Ako je mogao izazvati takav odgovor iz tako jednostavnih dodira, šta bi dobio od mene kad bi mi pruţio intimniju paţnju? Zadrhtala sam pri samoj pomisli na to. Njegove usne - koje su sada ovlaš prelazile duţ grebena mog ramena do udubljenja u dnu grla osmehnuše se na mojoj koţi. „Da... osećaš. Naslućuješ šta bih mogao da ti radim. Šta ću ti raditi." Nizao mi je poljupce uz vrat, jedan... drugi... treći... a zatim mu se usne nađoše na mojoj vilici, sve bliţe bradi - hoće li me poljubiti? - kliznuše nagore i zaustaviše se baš ispod ugla mojih usana. „Ţeliš li da te poljubim, Kiri? Ţeliš, zar ne? Bojiš se, ali ţeliš. Slutim to u tebi, osećam te. Zamoli me, Kiri. Zamoli me da te poljubim." Uz ugao mojih usana njegove su se kolebale, lebdele iznad jedva me dotičući. Cela sam drhtala. Reči su mi se penjale uz grlo i gađale u zid od zuba. Poljubi me. Molim te, poljubi me. Stisla sam vilicu i stegla zube da sprečim reči da izađu. „Ne? Ne još, hm?" Njegov dah mi pomilova obraz, a zatim mu se usne tek na trenutak spustiše na ispupčenje moje donje usne. Poljubio me je tako meko i tako brzo, da sam moţda i umislila. A onda osetih ugriz. Oštri zubi uhvatiše mi usnu i disanje mi se ubrza. „Vrlo dobro. Mogu da čekam." Kad sam osetila da se sklanja od mene, izdahnula sam, a potom čula kako kašika zvecka o porcelan. „Supa se hladi. Otvori usta." Glas mu je ponovo bio neutralan. „Hranićeš me?" Mrzela sam što zvučim slabašno, pogođeno. „Da, naravno. Hajde. Zini. To je goveđa supa s ječmom, i izuzetna je." Ustručavala sam se, ali me je krkljanje u stomaku nateralo da razdvojim usne. Kašika mi skliznu preko usana i zuba. Zatvorih usta i okusih jelo. Progutala sam zalogaj. „Mmmm. Nisi se šalio. Ovo je neverovatno." „Elajza je nezamenjiva. Niko ne kuva kao ona." I sam se posluţio supom, nakon čega kašika opet pogurka moje usne. „Ţeliš li malo hleba?" Klimnula sam dok sam gutala. Nešto me ogreba po usnama. Pomirisala sam sveţ hleb, zinula i osetila bogat, blagi ukus bageta. Umočio je parče u supu da ga omekša, pa uzeh hleb od njega. Zagrizla sam i ţvakala, uţivajući u ukusima. Tako je to trajalo neko vreme. Hranio me je i jeo i sam. Trebalo je da bude neugodno, ali nekako nije bilo. Njegovi su prsti, dok me je hranio, doticali moje usne i obraz, a ja se nisam sklanjala od tih dodira. U jednom trenutku sam mu skoro gurnula nos u ruku, a zatim opsovala sebe što se ponašam budalasto. Ipak, situacija je bila tako nestvarna, tako apsurdno romantična i čudna, da nisam uspevala da shvatim sopstvene reakcije. Ponelo me je to, malo. Ĉula sam da su se vrata raskrilila i zatim zvuk točkova koji se kotrljaju preko poda. „Da li je supa bila po vašem ukusu, gospodine, gospođice Kiri?" upita Elajza dok je sklanjala činije i spuštala nešto drugo pred mene. „Bila je predivna, Elajza", odgovorih. „Hvala." „Svakako", reče on. „Stvarno izvrsna, kao i uvek." „Glavno jelo je losos", dodade Elajza, „sveţ i ispečen sa začinskim biljem. U prilogu su krompir pire s belim lukom i zelenom boranijom." „Ah, Elajza, ovo deluje boţanstveno", reče on meko, s uvaţavanjem. „A vino?" Usledio je zvuk vađenja čepa, te točenja pića. „Ovo je pino gri iz 1996. godine", odgovori Elajza. „Iz francuske vinarije." Poslednju rečenicu izgovorila je kao da opisuje nešto s čim je on upoznat. „Ah, savršeno", uzvratio je. Zatim se obratio meni: „Posedujem nekoliko vinarija širom sveta, od kojih je

27


jedna u pokrajini Alzas i Lorena. Iako je posedujem, postarao sam se da izvorna porodica nastavi da je vodi, shvatajući da ti ljudi proizvode vino tokom više generacija nego što mogu da izbrojim." Uhvatio me je za ruku i predao mi čašu s vinom. Obavila sam prste oko nje, prinela je nosu i pomirisala. „Ne znam mnogo o vinima", priznala sam. „Znam da se ona stvarno dobra prepoznaju po mirisu, ali ne znam šta je to što treba da prepoznam." Zakikotao se. „Moţda ćemo se neki drugi put potruditi da te naučimo finesama razlikovanja vina, ali ne večeras. Za sada naprosto uţivaj." Prinela sam čašu usnama i otpila mali gutljaj. Auh, čoveče. Bilo je slično vinima koje sam ranije pila, koliko je i ferari sličan fordu eskortu iz 1989. Ispustila sam tihi zvuk divljenja, pa otpila još malo. Ovog sam puta zadrţala vino u ustima i mućkala ga da osetim ukus. Gledala sam na TV-u ili u filmovima kad neki snob, ljubitelj vina, obično s beretkom i skupim šalom, otmeno otpija gutljaje, pa zatim koristi apsurdno neprikladne izraze da opiše piće koje je probao, recimo, nagoveštaj raskoši i prizvuk hrastovine. Kakvo sranje, uvek bih pomislila. Samo što sam kod ovog vina zaista osećala bezbrojne različite arome i prelive i nagoveštaje i note. Nisam znala da ih prepoznam, niti da ih opišem, ali sam ih primećivala. „Opa", rekoh na kraju. „Zadivljujuće." Slaba reč, sasvim neubedljiva. „Nikada pre nisi okusila pravo vino, zar ne?" Slegnuh ramenima. „Pretpostavljam da je tako. Hoću reći, očito je da sam ranije pila vino, ali nikada nisam kupila flašu koja košta više od recimo dvadeset dolara." „Ha." Ton mu beše otvoreno podsmešljiv. „To nije vino.” „Pa, to sam mogla da priuštim. Ipak, sigurno zapaţam razliku." „Dobro je. Da si rekla nešto poput onog Vino je vino moţda bih morao malo da promislim o svemu." Nasmejao se šaleći se, ali sam se zapitala da li je mislio ozbiljno. „Tad bi me jednostavno poslao kući?" Napipala sam rukom površinu stola i paţljivo spustila čašu. „Moţda je onda trebalo da se pretvaram kako ne primećujem razliku." „To je šala, Kiri." „Da li je?" Okrenula sam se kao da gledam u njega. Navika, besmislen gest. Toplim prstima mi je sklonio neposlušni pramen kose s ugla usana. „Da, jeste. Volim lepe stvari. Izuzetno sam imućan i zato ispunjavam dom samo onim najboljim. Ipak, sve su to samo... stvari. U suštini ne znače ništa. Uţivam u skupim vinima zato što su boljeg ukusa od jeftinih. Pa ipak, to je i dalje samo vino." Prešao je palcem preko moje gornje usne. Morala sam da se obuzdam da se ne prepustim tom dodiru i da ne počnem zubima da mu grickam prst. ,,I reci mi istinu, Kiri. Da li bi zaista išla kući? Tek tako?" Nisam imala nikakav odgovor. Pokušala sam da suptilno sklonim lice od njegovog dodira, uznemirena sopstvenom snaţnom reakcijom. „Da li bi?" Ton postade oštriji. „Odgovori mi, Kiri. Da ti kaţem da moţeš da se vratiš kući, ovog časa, bez kršenja našeg dogovora, bi li to uradila?" Drhtavo sam udahnula i ispruţila ruke na sto. „Ja... " „Mislim da ne bi." Glas mu je bio blizu, dah vreo na mom uvu, ton tek malo jači od šapata. „Osećaš me, Kiri. Ako bih te ovog trenutka poljubio, mislim da bi se moţda onesvestila. Jedva da uopšte dišeš." „Dišem sasvim dobro", slagah. „Da li bi me ti zaista sada pustio da odem?" „Ne, mislim da ne bih." „Zašto ne?" Te dve reči mi bez daha skliznuše s usana. Njegov se dah pomerio, grejući mi uvo, zatim obraz, i naposletku, o, boţe - osetih usne na koţi, svega nekoliko centimetara od usta. „Zbog ovoga." Bez obzira na to koliko su nam lica bila primaknuta, jedva da sam ga čula. Srce mi je dobovalo, tuklo, tutnjalo u grudima, zbog čega mi je krv pulsirala u ušima. Koţa me je peckala, ruke su mi se tresle. Nervoza, iščekivanje... strah? Utvrditi šta osećam bilo je nemoguće. Samo sam znala da podjednako strepim i imam potrebu da osetim njegove usne na svojima. Tako blizu. Da. Tu, molim te. Poljubac, običan poljubac. Poznavala sam tog čoveka svega oko dva sata, pa ipak su njegove usne okrznule moje i ni on takođe nije disao. Kako je to moguće? Nisam mu znala ime. Nisam znala kako izgleda. Znala sam samo zvuk njegovog glasa, dodir njegovih ruku. Moglo mu je biti šezdeset godina, mogao je biti ruţan, mogao je biti toliko toga. Ali nekako, u tom trenu dok je naše usne delio jedva koji milimetar, to nije bilo vaţno. „Treba samo da kaţeš da', Kiri." Osećala sam njegove reči, jedva da sam ih čula. „Kaţi da." Ne. Ne. Ne. „Da." Ogromna, topla šaka obuhvatila mi je potiljak, njegov dlan počivao mi je na obrazu. Upleo mi je prste u kosu, ugnezdio ih uz moje uvo i duţ vilice, zaštitnički mi drţao lice, privlačeći me k sebi. Trebalo je samo da pomerim glavu, pristajući na ovo blagim podizanjem brade. Zašto sam dopuštala taj poljubac? Nije trebalo. Ali... jesam. Morala sam. To je, uostalom, bio samo poljubac.

28


Kakav sam ja laţov. Nije bio samo poljubac. Bila je moć. Kontrola. Priznavanje njegovih zahteva. Pristajanje na njegovu igru. Oh... na još kakvu igru. Od momenta kad su njegove usne dotakle moje, znala sam da je majstor u tome, da se umetnost zavođenja ogleda u poljupcu. Neuţurbanom, vrelom, vlaţnom, istrajnom. Njegove usne su prelazile preko mojih, a njegove su me ruke drţale u mestu, ne dopuštajući da se povučem sve dok on ne bude spreman da me pusti. Ljubio me je kao da treba nešto da dokaţe, i zaista je bilo tako. Dokazao mi je da je taj poljubac tek početak. Ljubili su me i ranije. Mnogo puta. Bilo je groznih i traljavih poljubaca, onih napetošću nabijenih trenutaka nespretne ţudnje kad sam bila tinejdţerka. Bilo je i veštijih poljubaca, strastvenih i hotimičnih. Pamtim poljupce koji su mi oduzeli dah, poljupce što su se glatko stapali s odbacivanjem odeće i telesnim spajanjem. Ali, nikada pre tog trenutka nisam iskusila nijedan koji mi je ukrao volju da se odmaknem, koji me je lišio sposobnosti da mislim, oduzeo svaku mogućnost otpora i sprečio da osećam išta drugo sem poljupca. Imao je ukus belog vina, blag i sladak i jedva primetno kiseo i hladan. Zaboravila sam da dišem; dao mi je svoj dah, a onda ga povukao. Nisam kontrolisala ruke. Osetila sam da se pomeraju, da se podiţu i poseţu, a zatim sam pod dlanovima iskusila toplotu njegovog neizbrijanog lica. Nije se izmaknuo; dozvolio je da ga dotaknem. Nije to bio ni dubok ni dug poljubac. Jezici nam se nisu prepleli, niti je bilo nametanja ili zahteva. Bio je lagan, neţan i istraţujući. Uvodni. Obećanje. Poziv. Kada se odmakao, ostala sam da čekam i da ţudim i da se pitam. Taj je poljubac trebalo da se nastavi. Nisam ţelela da se završi. Nikada me niko nije poljubio s takvom posesivnom, neţnom upornošću, zbog čega sam već osetila zavisnost. Izdahnula sam, drhtavo, kolebljivo. „Eto zašto." „Oh." „Da. Oh." Još jednom mi je ovlaš palcem dodirnuo jagodicu, a zatim je pribor za jelo zagrebao po tanjiru. „Zini." Usta su mi se sama od sebe otvorila na njegovo naređenje. Viljuška mi dotače usne i jezik i osetih ukus metala, pa zatim lososa, blagog i pahuljastog i savršeno začinjenog biljem. Uzeo je zalogaj pa mi opet rekao da zinem, hraneći me pireom, gustim i sa jakom aromom belog luka, a potom boranijom, puterastom i hrskavom. Beše to savršen obrok ispunjen uravnoteţenim i upečatljivim ukusom, tako da je čak i neobičnost što sam nosila povez i što me je drugi hranio iščezla. Elajza je donela desert čim smo završili s glavnim jelom. Bio je to krem brule, kremast i sladak i gust. „Nisi se šalio", rekoh. „Elajza je neverovatna kuvarica." „Izabrao sam je medu hiljadu kandidata. Trebalo mi je skoro godinu dana da proverim svakoga od njih. Obavio sam razgovor samo sa njih četvoro, a Elajza je očito ta za koju sam se opredelio. Ona je čudesna radnica, zaista." „Hiljadu kandidata?" Sa zadovoljstvom je promrmljao kad je uzeo zalogaj poslastice. „Da mi bude lična kućepaziteljka? U tih hiljadu su ušli samo oni koji su prošli prvi krug. Bilo ih je ukupno bezmalo dve hiljade, a većini su nedostajale odgovarajuće veštine. Elajza za mene radi skoro sve. Kuva, pere i pegla moj veš, čisti moje lične prostorije i stara se o ostalim kućevnim potrebama. Recimo kupovini ili šiću. Radno vreme joj je duţe nego većini korporacijskih izvršnih direktora, a ja joj zauzvrat dajem platu na koju bi isti ti izvršni direktori bili ljubomorni." Sve vreme govoreći, dao mi je još jedan zalogaj krema. „Zahtevam izvrsnost i, ako sam zadovoljan, najvelikodušnije nagrađujem." „Sama čisti sve ovo?" „O, ne. Angaţujem privatno preduzeće čiji radnici dolaze dvaput nedeljno. Naravno, firma je pod ugovorom. Ipak, spremačima nije dozvoljeno da zalaze u moje odaje. Nije nikome. Elajza je jedina osoba koja je ikada u njih kročila. Ĉak ni Haris nije prešao taj prag." „Dakle, Elajzi veruješ." „Potpuno." Glas mu ispuniše emocije. „Ona za mene radi već dvadeset godina. Bila je moj prvi zaposleni s punim radnim vremenom i videla je kako se moj posao razvija od začetka do ovoga što je danas." „Zbunjena sam. Kazao si da si je izabrao među hiljadu kandidata, Ipak, takođe si rekao da je ona tvoj prvi radnik. Kako je to išlo?" Uzdahnuo je. „Imaš izoštrenu percepciju, Kiri. Hiljadu ljudi je velika brojka, ali sam je izabrao sa spiska očevih radnika. Bila je to... vrsta testa, pretpostavljam da bi se moglo tako nazvati. Dao mi je slobodu da se odlučim za jednog nameštenika s njegove liste, i samo za jednog. Ţeleo je da vidi koga ću uzeti." Nastade pauza. Ĉulo se grebanje kašike po činiji, u potrazi za poslednjim ostacima krema. „Ipak, ja sam bio taj koji se poslednji smejao, zato što je Elajza pripadala njegovom vlastitom osoblju koje se staralo o domaćinstvu. Pripremana je da bude njegova domaćica."

29


„Kladim se da se nije radovao takvom obrtu." „Ne, nije. Pokušao je da promeni sporazum, ali sam ga naterao da potpiše ugovor u pisanoj formi." Nasmejao se. „Učio sam od najboljeg." „Ko ti je bio otac?" Ton mu postade oštar. „Dobar pokušaj, Kiri. Vremenom ćeš saznati moj identitet." Zevnula sam. „Već je kasno, a ti si imala naporan dan. Dozvoli mi da te ispratim do sobe." „Pa, nemam izbora. Moraću da ti dopustim da to učiniš pošto si jedini koji vidi." „Povez ti smeta, zar ne?" „Očigledno. Mrzim da se oslanjam na druge za bilo šta. To je definicija bespomoćnosti." Ustao je, stolica je zaškripala po podu, a onda me je uzeo za lakat i izvukao mi stolicu kad sam ustala. „To i jeste suština, Kiri. Oslanjanje. Zavisnost, bespomoćnost. Toliko dugo nisi imala nikoga sem same sobe, u koga bi mogla da se pouzdaš. Toliko dugo. A sada je na tebe red da mi dozvoliš da se postaram za svaku tvoju potrebu." „Mislila sam da se radi o kontroli. I privatnosti." Nekoliko trenutaka smo hodali ćutke pre nego što je odgovorio: „Da, i to je takođe istina. Povez sluţi u mnoge svrhe." „I kada ćeš ga skinuti?" „Kad osetim da smo i ti i ja spremni." „A kada će to biti?" Povukao me je da stanem, okrenuo me i prislonio leđima uza zid. Osetila sam njegovo prisustvo pred sobom, kako me drţi u zamci, mnogo iznad mene. Njegov glas, tako blizu, dopirao je dobrano iznad moje glave. „Da li mi veruješ?" „Ne." „Ne?" „Ne - ne sasvim." „Zašto ne?" S mukom sam progutala. „Ne znam šta ţeliš od mene. Ne znam šta se događa. Meni. Između nas. Zašto uopšte ovde postoji to 'mi'. Deo mene se oseća - ne znam - prisiljenom. Ucenjenom. Ipak si u pravu, zaista osećam - povezanost. Moguću povezanost, pre bih rekla. Hemiju. Onaj je poljubac bio... veoma čulan. Ali još ne znam šta ţelim. Šta ti ţeliš." Oklevala sam. „Pogledala sam dosije." „Nije trebalo", rekao je. „Gotovo sam poţelela da nisam", uzvratih. „Ali jesam i... hvala ti što si me zaštitio od njega." „Naravno. Nisam mogao da sedim skrštenih ruku i dozvolim mu da te povredi." „Dakle... to mnogo pomaţe da počnem da ti verujem. Međutim... to nije lako. Ne za mene. Ja ne... ne mogu tek tako da resim nekom da verujem. Potrebno je vreme. Napor." „I zato povez mora ostati." Jednim je prstom, dodirnuo moju bradu, podigavši mi lice. „Poljubi me." Bilo je to naređenje. „Zamoli me." „Ne." „Onda, ne." „Ne prihvataš sporazum, čini mi se." „Ne snalazim se najbolje sa zapovestima." „A ja se ne ponavljam." Glas mu postade oštriji. „Ipak, samo ovog puta, za tebe, hoću. Ţeliš da znaš šta ţelim? O čemu se ovde radi? Radi se o poverenju. Poslušnosti. Udovoljavanju. Ti slušaš, ja učim da ti verujem. Ako ti verujem, reći ću ti svoje ime i dozvoliti ti da me vidiš. Zatim ću dopustiti da stvari odu dalje. Ako ti ne verujem, ovo će potrajati mnogo duţe i biće mnogo teţe." „Rekao si da me nećeš terati da uradim ništa što ne ţelim." Ĉula sam osmeh u njegovom glasu. „A onaj poljubac, za večerom? Da li sam te na to primorao?" „Nisi." „Ni sada te ne prisiljavam da nešto uradiš." „Naređuješ mi da te poljubim." Boţe, mrzela sam što zvučim tako drsko. „A zar ti to ne ţeliš?" Namirisala sam njegovu kolonjsku vodu, osetila njegovu vrelinu. Nisam mogla a da se ne setim onog poljupca i znala sam da je u pravu. Stvarno sam imala ţelju da ga ponovo poljubim. Nisam ţelela da ţudim za poljupcem, ali jesam. Ţelela sam da osetim njegovu ruku na obrazu, njegove usne na svojima. „Proklet da si", prodahtah. „Ĉitam te kao knjigu, Kiri. Pocrvenela si. Ostala bez vazduha. Naslućuješ moju blizinu. Ţeliš to. Ţeliš mene. Bojiš se sopstvene poţude, a još više mene. Ipak, ne treba da se plašiš." Obema rukama mi je obuhvatio obraze. Podigao mi lice ka sebi. „Sada me... poljubi." Poslušala sam zapovest. Poljubila sam ga. Prislonila sam leđa uza zid i podigla se na vrhove prstiju da

30


prislonim usne na njegove. Usta su nam se spojila kad sam uzdahnula. Bila je to bujica potrebe, ţudnje, olakšanja, ljutnje. Usisao je moj uzdah i privukao mi lice svome, neţno ali neodoljivo. Naša usta i njegove ruke na mom licu bile su jedine tačke kontakta među nama, pa ipak... osećala sam da me okruţuje. Imala sam utisak da je nekako blokirao i isključio ceo svet, uključujući i moje sopstvene strahove. Kao da je ukus njegovih usana izbrisao svu nervozu i bojazni i ustručavanje, tako da su ostala samo njegova usta na mojima. To me je samo po sebi prestravilo. Ruke su me još jednom izdale. Podigle su se i posegnule za njim, dotakle čvrst i širok ljudski zid. Svila, hladna i glatka, nađe se pod mojim prstima; kravata. Raširih prste i prislonih dlanove na njegove grudi. Osetih snaţne mišiće pod odećom. Krenuh rukama nagore i otkrih široka ramena. Visoko, visoko iznad. Taj čovek je bio veoma visok. Pronašla sam njegov vrat i posegnula da mu dodirnem vilicu, hrapavu i grubu od jednodnevne brade. Nastavila sam da istraţujem u nameri da spoznam njegove crte lica jer ništa nisam videla, ali on jednom rukom uhvati oba moja zgloba, povuče ih nadole i zadrţa između nas. Prsti su mi lepršali u njegovom stisku poput raširenih krila vrapca, a poljubac se nastavio. Postao dublji. Vatre moje strasti, koje pre behu uspavane, sada su varničile. Podigoh se još više na prstima, naslonih se na njega, i sada to više nije bio tek spoj usana, taj poljubac, već davanje i uzimanje. Nije više bio poljubac, već pristanak, da, ţelim ovo. Zadrhtala sam kad su mu usne prešle preko mojih. Iskrenuo je glavu, nosevi su nam se trljali, sudarajući se, a drhtaj je takođe predstavljao priznanje, da, bojim se ovoga. Ĉak i tako se poljubac nastavio, pokretački, zahtevan. Postajao je sve više od pukog ljubljenja, dok nije razbio sve ostale, potiskujući sećanje na sve prethodne. Vrhom jezika je skliznuo preko oboda mojih usana, no pre nego što sam stigla da otvorim usta, već se odmakao, oslobodivši mi zglobove. S otprilike pola metra udaljenosti čula sam njegovo šumno i zadihano disanje. Bilo je dobro znati da je to makar uticalo i na njega. A na mene? Cela sam se tresla, ruku pritisnutih na zid pored kukova, izvijene kičme i s ramenima naslonjenim na zid. Glava mi je i dalje bila podignuta kao u sećanju ili parodiji poljupca - tog poljupca. Ĉula sam okretanje okrugle brave, šapat vrata što se otvaraju preko tepiha. Uhvatio me je za ramena i poveo me ka vratima. Osećala sam ga uz leđa, a njegove ruke skliznuše mi niz mišice i pređoše preko stomaka. Nakratko me je drţao uz sebe. Prema podizanju i spuštanju njegovih prsa, postadoh svesna koliko je visok. Jedva sam mu dosezala do grudi. „Zatvori oči", promrmljao je. „Imam povez", podsetih ga, iako sam zatvorila oči iza tkanine. „Zatvori..." „Jesam, jesam", prekinuh ga. Ispustio je zvuk neodobravanja zbog moje drskosti, ali ništa nije rekao. Prstima je uhvatio krajeve poveza i razdvojio ih da ga odveţe. „Nemoj pasti na ovom testu", beše sve što je kazao kad je povez pao. Nastavila sam da ţmurim, okrenuta leđima od njega, osluškujući paţljivo, potpuno usredsređena na svaki šum. Ĉula sam kako odstupa za korak. Dva. Tri. Toliko sam očajnički ţelela da otvorim oči i okrenem se, ali nisam. Zašto nisam? Zato što sam uţivala u igri. „Laku noć, Kiri." „Laku noć... ti." Zakikotao se, a zvuk je postajao sve udaljeniji. Tišina. Otvorila sam oči i shvatila sa se nalazim u svojoj dnevnoj sobi. Impulsivno sam se okrenula i na prstima prišla vratima da provirim kroz ivice. Stigla sam baš na vreme da bacim pogled na nekoga izuzetno visokog, plavokosog, sasvim kratko ošišanog. Crne pantalone, sako. Skrenuo je za ugao i nestao. Zatvorila sam vrata i naslonila čelo na drvo. Šta to radim? Poljubila sam ga. Dvaput. Ĉoveka o kom bukvalno ništa nisam znala. Ipak nisam mogla poreći da su to bili ubedljivo najbolji poljupci u mom ţivotu. I... ţelela sam još.

31


Poglavlje 4 Testovi Mislila sam da ću brzo zaspati. Dan mi je počeo kod kuće u Mičigenu, gde je ţivot tekao uobičajenim tokom. U roku od nekoliko sati, moj se ţivot potpuno promenio. Sada sam bila na Menhetnu, zaključana u tornju poput proklete Zlatokose. Osim što sam mogla da odem kad god poţelim. Jedino što me je tu zadrţavalo bile su moja sopstvena tvrdoglavost, radoznalost i potreba da jedina porodica koju imam bude zbrinuta. Osmehnula sam se sebi. Moţda jesam plavuša, ali mi kosa nije bila toliko dugačka. Prema tome, uopšte nisam bila nalik Zlatokosi, sem što sam bila u kuli. A ima mnogo kula u tim starim bajkama. Je li to bila bajka? Ako jeste, bila sam sasvim sigurna da nisam nikakva princeza. Moj... porobljivač? Moj staratelj? Šta je on bio? Princ? Mogao bi da bude. Moţda je pripadao nekoj vrsti evropske kraljevske porodice; još je toga bilo u evropskim zemljama. Nije bilo sumnje u njegove aristokratske manire. Ispravan govor, nagoveštaj zvaničnosti čak i u najličnijim i najintimnijim situacijama, otmeno ponašanje. Ĉak je i psovao s elegancijom. Očito je bio dobrog obrazovanja, očito bogat. Naslućivala sam da potiče iz imućnog, privilegovanog okruţenja. Nije spadao u nekakve internet milijardere, ili imućne japije što su se obogatili zahvaljujući nekretninama. Rođen je bogat, ali me je nešto navodilo na pomisao da je takođe stvorio i sopstveni imetak. Nagoveštaji su, naposletku, bili tu, posebno u priči o načinu unajmljivanja Elajze. Mislim da nije nameravao toliko da mi otkrije u početku, ali ta mi je priča rekla mnogo o njemu. Borila sam se da utonem u san, i nisam uspela. U mojim prostorijama nije postojao nikakav sat, tako da nisam znala koje je doba. Telefon mi je bio negde u tašni, s tim što se baterija ispraznila, a da budem iskrena, shvatila sam da ne marim mnogo za vreme. Znala sam tek toliko da je kasno. Haris se pojavio u četiri po podne. Samo što sam bila stigla kući iz popodnevne smene u Autbeku i sprala sa sebe smrad restorana. Dobra četiri sata, skoro pet, prošlo je od trenutka kada smo Haris i ja napustili moj stan do vremena kada smo stigli ovde, u ovu visoku palatu. Još jedan sat do prvog susreta za večerom... lako je moglo biti više od ponoći. Večera je predstavljala dug, spor, razvučen događaj. Zadrţavali smo se na svakom zalogaju. Bilo je dugih ćutnji među nama, rastegnutih momenata lišenih ispraznog razgovora. Te pauze je trebalo da budu neprijatne, ali nisu bile. Nisam bila sklona ćaskanju, naklapanju. Izašla sam na desetak prvih sastanaka u ţivotu koji nikada nisu otišli dalje od toga, jednostavno zato što me nisu zanimala šuplja blebetanja. Nisam imala strpljenja za muškarce koji bez prestanka brbljaju. Dosta više o glupoj ragbi utakmici. Uopšte me nije interesovao jebeni ragbi. Lajonsi1 su sranje, uvek su bili i uvek će biti. Dosta više o akcijama. Briga me čije su deonice porasle za deset bodova, a čije su pale za pet. Šta to, uopšte, znači, i u kom bi me se to univerzumu trebalo da tiče? Ako me razgovor ne zanima, napuštam ga. Kao, gotovo je, ovog časa, ne idi dalje, nemoj završiti sastanak. Ustala sam usred obeda i rekla: „Hvala na trudu, ali ovo neće ići." Radije bih jela sama i u tišini nego vodila besmislene razgovore. A moj je misteriozni muškarac, gospodin visok i plav, izgleda bio isti takav. Nije govorio osim kad je imao da kaţe nešto vredno pomena, i to sam kod njega cenila. Nije ni čudo što nisam mogla da spavam. Mozak mi se vrteo u beskrajnim krugovima, slećući s misli na misao poput leptira na polju divljeg cveća. Razmišljala sam o pogledu koji sam bacila na njega. Sigurno je bio visok najmanje sto devedeset dva, moţda i više. Svaki put kad sam se našla u njegovoj blizini, kretao se skoro nečujno, lakim i brzim koracima. Dok sam ga gledala kako zamiče za ugao, hodao je s lakoćom, uprkos svojoj visini. Delovao je vitko i mišićavo, ali ne razbacano. U stvari, to sam sve samo pretpostavljala na osnovu delića sekunde, ali sam stekla takav utisak. I to mi se takođe dopadalo. Nisu me oduševljavali momci s mišićima preko mišića, bicepsima obima pola metra i poprsjem većim od mog - koje, usput, nije bilo malo. Ako je tip bio tako napumpan, jasno je da je sate i sate provodio u teretani. Potrebna je posvećenost da se neko odrţi u takvoj formi. Dobro za njega, naravno, sjajno, samo napred. No, ţelela sam da momak s kojim izlazim ima vremena za mene. Ako svakodnevno izdvaja tri ili četiri sata za trening, onda isto toliko sati oduzima od viđenja sa mnom. Neka sam i sebična, ali očekujem da se moji momci više posvete meni nego klupi za dizanje tegova. Osim toga, zašto mora da bude toliko razvijen? Da li po ceo dan ide naokolo i podiţe teške stvari? Da li treba rutinski da diţe predmete od... dvesta kilograma? Hm, verovatno ne. Šta uopšte teţi dvesta kilograma u svakodnevnom ţivotu? Nisam mogla da se dosetim baš ničega. Ne. Dajte mi momka koji je u pristojnoj formi i koji moţe da vodi zanimljiv razgovor bilo kog dana u sedmici. Dajte mi momka s kojim ću se lepo provesti, a da pritom ne mora da steţe mišiće šest puta u minuti, samo da bi se uverio da su još tu. Poţelela bih da mu kaţem: Da, drugar, i dalje imaš mišiće. Nisu nestali u poslednjih pet minuta. I ne, i dalje me ne impresionira koliko puta moţeš da digneš tegove. Moţeš li da me odneseš u

1

The Lions, profesionalni ragbi klub iz Detroita, Mičigen. (Prim, prev.)

32


krevet? Moţeš li izdrţati dovoljno dugo da me dovedeš do orgazma? To su vaţne stvari. Odvedi me u krevet, uzbudi me. Ako u tome uspeš, oduševićeš me. Zbog svega ovoga i dalje nisam imala vezu u dvadeset i šestoj. Većina momaka nije prošla test na prvom sastanku, a još manje dugoročni ispit drţanja moje paţnje duţe od mesec dana. SportovifilmovijaTRENIRAMpogledajmimišićetakosamnabildovan. Začepi, NE TIĈE ME SE. Koristi mišić u lobanji, a onda i onaj u pantalonama. Zadivi me svojim rečnikom, pa zatim svojom seksualnom galantnošću. Vidite, to je bila druga stvar. Nije mi zaista potreban momak koji moţe da vodi ljubav satima. To seks zna da učini dosadnim. Ha, smešno. Ne, zaista je tako. Radije bih da me neko pojebe brzo i da svršim dobro, nego da odnos traje predugo. Da me neko ne shvati pogrešno, volim seks. Sjajan je. Ali sati snošaja? Neka, hvala. Momak treba da ukapira čime iz mene da izvuče stenjanje, pa da nastavi s tim dok ne doţivim vrhunac. Garantujem da će na taj način svršiti i sam. Te stvari jednostavno tako funkcionišu. Za mene i verovatno za većinu drugih ţena, kladim se. Samo što se čini da najveći broj tipova to ne kopča. Biće da misle kako snaţnije, brţe i duţe znače i bolje, dok to u stvarnosti vrlo često nije slučaj. Misteriozni čovek? Sranje. Bile su dovoljne puke reči da me uzbudi. Šapat na uvo. Dodir po obrazu. Poljubac u vilicu. Naterao me je da se za večerom grčim, da se ovlaţim, da osećam bolnu potrebu, a samo me je poljubio, i to potpuno čedno. Bez jezika, bez milovanja. Odeća je ostala na meni, netaknuta. Sranje, više me je uzbudio s nekoliko poljubaca po šaci i ruci, nego što je ijedan momak uspeo tokom celovečernjeg pravog seksa. Nije me bilo teško naloţiti, niti sam imala problema s doţivljavanjem orgazma. Spadala sam u... prosečne, rekla bih. Nisam odmah reagovala na najmanju stimulaciju i retko kad bih svršila više od jednom. Ipak, ako bi partner obratio paţnju na znake koje mu dajem, mogao me je prilično lako uzbuditi. Šta se desilo za večerom? Bilo je nestvarno, jednostavno... potpuno nestvarno. Ustala sam iz kreveta, navukla majicu kratkih rukava i gaćice i uzvrpoljila se po sobi dok su mi se misli kovitlale. Bolelo me je. Sasvim dole, medu nogama. Uzburkao mi je krv i ostavio me da se mučim. To mi se nije sviđalo. Nije me uhvatila nekakva seksualna pomamljenost, samo sam bila... pomalo osujećena. Razdirale su me radoznalost, pitanja, nezadovoljena potreba. Naposletku više nisam mogla da izdrţim. Izašla sam iz sobe i otumarala ka kuhinji. Nisam se potrudila da se obučem, pošto će samo Elajza biti tu da me vidi, pod pretpostavkom da je i dalje budna. Misteriozni čovek - boţe, stvarno bi trebalo da mu saznam ime - rekao je da će biti u svojim ličnim odajama. Ma stvarno? Lične odaje? Ko još tako govori? Vragolasta tinejdţerka u meni ţelela je da se s tim našali. Kad se suočim sa situacijama koje baš i ne mogu da rešim, moj odgovor na krizu je humor, obično vulgaran i neprikladan. Nakon nekoliko pogrešnih skretanja, pronašla sam industrijsku kuhinju koja je zjapila i odjekivala u mraku. Plinski šporet marke volf s osam gorionika i skupim, sjajnim dekorativnim aspiratorom, dvostruke volfove pećnice, isključena kamena pica-peć s lopatom dugačke drške prislonjenom uza zid, široko ostrvo s belom daskom za sečenje što se prostirala ispred niza zatvorenih, srebrnih sanduka friţidera - beše to kuhinja dostojna restorana, urađena u luksuznom stilu. U njoj su se nalazili friţider-soba, hladnjača i metar i osamdeset visoka vinska rashladna vitrina krcata nebrojenim flašama za koje sam pretpostavljala da nose hiljade dolara u rashlađenom vinu. Tu beše još jedan samostojeći friţider posvećen isključivo pivu proizvođača stela artoa, njukasl, smitviks, ginis, harp, jingling, duvel, šime... svim zamislivim vrstama, osim jeftinom domaćem. Tu nije bilo brenda bad lajt niti kors. Verovatno ne treba da mu kaţem da retko kad pijem išta sem bad lajta. To je više bilo zbog finansijskih ograničenja nego zbog ukusa, ali ipak. Izabrala sam harp i isprevrtala desetak fioka dok nisam pronašla otvarač. Lutala sam, s pivom u ruci, dok nisam ugledala kutak za doručak. Stajala sam s nosem uz staklo i gledala grad koji je još odavao uţurbanost. Osetila sam mu miris pre nego što sam ga čula. Iskreno, ne verujem da sam ga ijednom zaista čula da prilazi. Miris kolonjske vode ispunio mi je nozdrve. Bio je iza mene. „Ne okreći se", promrmljao je. „Neću." Soba iza nas beše mračna, tako da na prozoru nije bilo njegovog odraza. U meni se komešalo i iz mene izbilo priznanje; morala sam da saznam šta će on uraditi. Bio je to moj test za njega. „Virila sam, pre. Skretao si za ugao. Stvarno si visok i imaš plavu kosu." Pre nego što je progovorio, nastupilo je dugo oklevanje puno značenja. „Zašto si mi rekla? Ne bih ni znao." Slegnula sam ramenima i progutala dobar gutljaj piva. „Ne znam." Laţ, ali nisam mogla njemu da kaţem stvarni razlog za izletanje s istinom. „Hmmm." Ĉula sam klokotanje tečnosti u vratu flaše i zaključila da i on pije pivo. „Nije trebalo da viriš, Kiri." „Znam. Izvini." Ĉudno, ali radilo se o iskrenom izvinjenju.

33


Zašto je to bilo vaţno? Nisam umela da odgovorim na pitanje, osim da kaţem da jeste tako. Nije imalo smisla poricati uticaj koji je imao na mene, niti svrhe u negiranju činjenice da sam ţelela njegovo odobravanje i poverenje. Šta je to u vezi s njim proizvodilo takvu reakciju kod mene? Stajao mi je za leđima dovoljno daleko da se ne dodirujemo, ali dovoljno blizu da osetim toplotu kojom je zračio. Trebalo je da budem svesna svoje odeće - ili pre njenog nedostatka - ali nisam. Ne s njim. I opet, zašto ne? Nisam spadala u preterano čedne, niti sam bila stidljiva. Mogla sam da nosim bikini bez naročite nelagode, ali se isto tako nisam ni razmetala. Uvek sam pokazivala samo onoliko koliko mi je prijalo. Majica koju sam nosila jedva da mi je pokrivala donji deo straţnjice, ostavljajući je gotovo celu njegovom pogledu. A meni to ni najmanje nije smetalo. Bila sam... opuštena, uprkos tome što sam polugola u društvu muškarca kojeg poznajem kraće nego što je trajao moj let iz Detroita do Njujorka. „Rekao sam ti da ne padneš na testu." „Da jesi." „A ipak si virila." „Radoznala sam. Šta da kaţem?" „Ti si nevaljala devojka." Glas mu je bio tih, mračan, pun obećanja. „Je li?" U mom tonu bilo je zadirkivanja i upitah se ko je to bio. Svakako ne ja. „Šta ćeš preduzeti povodom toga?" S mukom sam progutala, čekajući da odgovori. Dohvatio mi je kraj majice i podigao ga. Pustio je da ostane na najispupčenijem delu moje zadnjice. Gaćice koje sam nosila bile su nešto između izazovnog i običnog veša. Bile su to čipkane gaćice koje su mi savršeno pristajale, usecajući se čvrsto između polutki. Svetloruţićaste, udobne, seksi. Sada sam se osećala razotkrivenom, izloţenom. Nisam disala; nisam se usuđivala. Bila sam nevaljala. Neposlušna. I samo razmišljanje u tim pojmovima stvaralo mi je nelagodu. Nisam bila dete koje je brinulo o neposlušnosti. Ipak, osećaj je trajao, strah pomešan s uzbudenošću. Nešto toplo i hrapavo obuhvatilo mi je zadnjicu. Zanjihala sam se, umalo ne ispustivši pivo. Pokušala sam da dišem. Počinjalo je da mi se vrti u glavi od dugog zadrţavanja daha. Pomilovao je rukom najpre jednu stranu, a zatim drugu. Udahnuo je kratko i oštro. „Prokletstvo, Kiri. Kakvo savršenstvo." Ĉinilo se da te reči zapravo nisu bile upućene meni. Prešle su mu preko usana poput jedva čujnog mumlanja. Spremala sam se da prigovorim, da ga podsetim da nisam savršena, kad je ponovo progovorio. Glasnije, sada se obraćajući meni. „Nema više virenja, u redu?" Još jednom sam otvorila usta da nešto kaţem, ali me je presekao. Ovog puta brzim ali oštrim udarcem po desnom guzu. Nije bilo jako; nije bolelo. Samo me je... iznenadilo. Uzdahnula sam na taj neočekivani dodir, a onda se dahtaj pretvorio u nešto drugo kad je dlanom počeo da gladi i mi miluje na trenutak utrnulu straţnjicu. „Nema više virenja, u redu?" Ton njegovog glasa bio je opominjući, zahtevao je odgovor. S druge strane, bila sam previše zatečena i zbunjena da bih oblikovala reči. Klimnuh glavom, u nadi da će to biti dovoljno. Očito nije bilo. Ovog puta je laka, oštra pljuska pala na levi guz, još jednom praćena momentalnim umirujućim kruţenjem njegove tople ruke. „Nema... više... virenja. U redu?" „Da... da." Odgovorila sam brzo, bez daha, a zatim duboko udahnula, konačno sposobna da dišem. „To nije bilo tako strašno, zar ne?" Ruka mu je počivala na naoblijem delu mog kuta, leţerno, posesivno. Blisko. Kao da tu pripada. „Mislila sam... Ĉini mi se da si rekao da ne praktikuješ takve stvari?" „Jesam li te povredio?" „Nisi", priznadoh. „To je bila opomena. Očekujem odgovore kad postavim pitanja. Nikada, ali nikada ti ne bih naneo bol. Malo utrnuća, to je sve." Njegov mi se dah širio po vratu, a glas tutnjio u uvu. Boţe, uţasno sam ţelela da se okrenem. „A tebi se to dopada, zar ne?" Znala sam da moram da odgovorim. „Da." Odgovor je zvučao tek kao dah - nije mogao da se svrsta u govor. Samo šapat koji je odavao svu moju obamrlost. „Ako ti se nešto zaista ne sviđa, ako ti stvara dugotrajnu nelagodnost ili bol, reci mi. Trebalo bi da sam, u svim okolnostima, kadar da pročitam tvoje reakcije na ono što radim, ali ako mi iz nekog razloga nešto promakne, jednostavno mi kaţi. Ipak te molim da - i zarad tebe i zarad mene - preispitaš sebe pre nego što zatraţiš da prestanem. Otkrij da li stvarno to ţeliš. Ili se samo plašiš da će ti se dopasti nešto novo." Otpila sam dug gutljaj piva, a onda sam instinktivno, i čini mi se na obostrano iznenađenje, zabacila glavu unazad dok nisam dodirnula njegova prsa. Poštujući naš dogovor, i dalje sam ţmurila. „Sve je ovo tako... mnogo", čula sam sopstveno priznanje. „Toliko drugačije. Toliko neobično. Toliko zastrašujuće. Ne znam šta mi se dešava. Ti - ti mi nešto radiš. Samo - čak ni ne znam - ni ne pokušavajući. Kao da poznaješ sve moje prekidače i tastere. Ipak, to je nemoguće. Nema šanse da znaš šta me ovoliko pali. Nema tog uhođenja niti posmatranja s distance koje bi ti to reklo."

34


„Da, u pravu si." Njegov glas koji je dopirao iz velike blizine, iz njegovih grudi, iznad moje glave... beše glasan; čista energija i vibracija. „Rekao sam ti, Kiri. Ĉitam te kao knjigu. Uplašena si, ali ţeliš ovo. Mrziš što toliko utičem na tebe, ali ti se to podjednako i dopada. Strah sve čini još uzbudljivijim." Staklo je dotaklo drvo. Uzeo mi je čašu iz ruke, pa i nju spustio na sto iza nas. Ruke mu skliznuše niz moje mišice. Njegovo se telo uzdizalo iza mene. Dah mu je milovao moj vrat. „Zatvori oči, Kiri." „Zatvorene su", rekoh mu. „Dobro." Kratka pauza. „Da li mi veruješ?" „Pokušavam. Blizu sam tome." „S obzirom na to da ja ovde kontrolišem stvari, ovo se još odvija prema tvom tempu. Pomeriću ti granice, gurnuti te iza onoga što misliš da ti prija, ali ne toliko brzo da preovladaju strahovi." Prsti, isprepletani s mojima, veliki i čvrsti i topli, bili su upareni s mojima, sitnim i drhtućim i hladnim. „Reci mi šta ţeliš. Odmah. Jednu stvar koju ţeliš da osetiš." Nije bilo ustručavanja. „Još jedan poljubac." „Dobra devojka." Mrzela sam taj izraz, način na koji je izrečen, poput nagrade za moj odgovor. „Nisam jebeni pas, prema tome, ne obraćaj mi se tako." Zakikotao se. „Baš si osetljiva." „Nisam. Samo me vređa kad mi se obraćaš kao da sam pudlica koja je konačno uspela da na komandu sedne." Pomislila sam da če raspoloţenje za ljubljenje nestati usled te male prepirke, ali nije. O, nije. I dalje zatvorenih očiju, osećala sam kako mi njegov dah prelazi preko obraza, koţa nalik na šmirglu neţno trlja o moju vilicu, a tople usne miluju moje. Moj prigovor je tek tako zaboravljen. Obrnula sam se u mestu, i dalje celim stopalima prikovana za pod, pa okrenula i izvila torzo. Bila je to ponuda, još jedan način da mu pokaţem da se tome prepuštam. Sećate se da sam rekla da ne odlazim u krevet na prvom sastanku? Pa, retko kad sam se i ljubila prve večeri. Nisam bila svetica; rekla sam to i ranije. Jednostavno nisam verovala u bacanje naglavačke u fizički odnos, ukoliko već ne postoji neka vrsta emocionalne ili lične povezanosti. Nisam očekivala doţivotnu ljubav od momka s kojim izlazim. Nisam očekivala romansu koja će me oboriti s nogu - mada je to uvek lepo - ali od partnera jesam očekivala da uloţi nekakav trud da me upozna pre nego što mi uskoči u gaćice. Dakle, zašto sam, dovraga, dozvoljavala da me taj čovek ljubi? Zašto sam traţila da me poljubi? Priznao je da me je dugo posmatrao. Znao je stvari o meni koje niko nije trebalo da zna. Još mi je tinjalo u dnu svesti to pitanje: Zašto me je nadgledao? Da li bi se to zaista moglo nazvati „uhođenjem", ako nikada nije ostvario kontakt? Po meni je uhoda neko ko prati svaki vaš korak, šalje jeziva pisma i dahće u slušalicu, neko ko stoji pod prozorom vaše sobe i posmatra vas dok se presvlačite, i, naravno, sve vreme masturbira. Nametljivac je neko opsednut, bolesno, opasno zanet. Moţda sam bila naivna, ali nisam tako doţivljavala svog Misterioznog Ĉoveka. Svakako naivna. Hoću reći, pogledajte gde sam bila. Pokupili su me. Pokupili. To me je još ljutilo. „Nikada ne isključuješ mozak, zar ne?" Osetila sam njegove reči na svojim usnama i trgla se iz razmišljanja. „Ne, ne zaista", odgovor ih. „O čemu razmišljaš?" upitao je. „Mora da je nešto zadivljujuće, ako moţe da ti odvuče paţnju od ljubljenja sa mnom." „Izvini. Samo sam... cela ova situacija me potpuno izluđuje. Ne ljubim se na prvom sastanku. Ne potčinjavam se. Ne mogu da zaboravim da si me posmatrao, da ti je poznata svaka pojedinost o meni." Izvukla sam se iz njegovog zagrljaja, ispruţila ruku i mrdala prstima dok mi nije dodao pivo. „Ĉitaš me. Istina je to što si rekao. I to me takođe uţasava. Samo sam... sluđena. Moţda se ne plašim i nemam utisak da sam u opasnosti, ali ne mogu da prestanem s pokušajima da shvatim ovu situaciju. I da, ne mogu baš da uletim u seks kad mi mozak radi milion kilometara na sat, u nastojanju da shvati u šta sam se jebeno uvalila..." Otpila sam gutljaj i uzdahnula. „I... zašto ja?" Osetila sam da se pomalo povlači, čula da je progutao gutljaj piva. Okrenula sam lice i zurila kroz prozor. Bio mi je potreban neprekidni napor da se ne okrenem, pa ipak sam taj napor iz nekog razloga nastavila da ulaţem. „Sve je to razumljivo." Ućutao je da bi otpio još malo. „Zašto ne ti? Hajde da kaţemo zasad da... imam svoje razloge. Izabrao sam tebe zato što tebe ţelim. Znam da to nije od neke pomoći, ali to je sve što sam trenutno voljan da kaţem. Dakle, mimo toga, šta mogu da učinim da ublaţim neke od tvojih strahova?" Kuckala sam noktom o flašu. „Ne znam. Ime? Nadimak? Bilo šta, da mogu tako da te zovem? To ne mora da bude tvoje pravo ime, samo... nešto." „Hmmm. Pretpostavljam da je tvoj zahtev razuman." Duboki uzdah. „Moţeš me zvati... Rot." „Rot?" „Da. Rot. To je... jedno od mojih imena."

35


„Imaš više od jednog?" Nasmejao se. „Naravno. Zar ti nemaš? Kiri Abigejl Sent Kler. Neko bi, jasno, mogao da te zove Abi ili Kler. Na isti način je i Rot deo mog imena. Dajem ti istinu, a za čoveka koji je... povučen do usamljenosti poput mene, to nije mali dar." Kad je to tako objasnio... „Hvala ti", rekoh. „Nema na čemu." Našao se još jednom tik iza mene, topao i ogroman. „Ţmuri." Učinila sam kako mi je naređeno. Zatvorila sam oči, nateravši se da dišem ujednačeno, uprkos instinktu da ga zaustavim, uzdrţana i uznemirena sve dok nisam shvatila šta namerava. Udah, izdah. Bila sam prenapeta. Stajala sam skupljenih ramena, stisnutih pesnica, s pivom u jednoj ruci i zarivenim noktima u dlan druge. Trudeći se da dokaţem nešto - nisam bila sigurna da li njemu ili samoj sebi, pa čak ni šta je to što sam htela da dokaţem - zabacila sam glavu unatrag i iskapila pivo u četiri duga gutljaja. Naravno, tada sam morala da prekrijem usta rukom i tiho podrignem. „Prostakušo", rekao je, a glas mu je veselo pevušio. Nasmejah se. „Hej, prigušila sam zvuk." „Istina. A sada, jesi li završila?" „Jesam." „Dobro." Uzeo je moju flašu i spustio je. Rukama mi je obuhvatio laktove, pa skliznuo nagore ka ramenima. Zadrhtala sam i osetila kako tenzija u meni raste. „Opet si napeta. Opusti se, Kiri. Neću te povrediti. Dosad ti je barem toliko jasno." Pokušala sam da nateram sebe da se opustim, ali je to, naravno, samo po sebi bilo protivrečno. Ĉovek ne moţe da se primora na opuštenost. Palčevima mi je "kruţio po leđnim mišićima, a prstima masirao ramena. To je pomoglo. Onda mi je prikupio kosu s vrata i prebacio je na jednu stranu. Jezikom sam prešla preko usana u iščekivanju njegovog dodira, njegovog poljupca. Dobila sam sveţ dah sve dok nisam zadrhtala, a potom su se njegove usne spustile na moju najeţenu koţu i preplavila me je njihova toplina. Svaki moj delić se opustio i zgrčio odjednom. Napetost je popustila, iako su me obuzimali šireći i skupljajući talasi ţudnje. Usledio je drugi poljubac, u nagib vrata. Povukao mi je rub majice u stranu i spustio usne na moje rame. Primakao se bliţe, sada već nadomak mog grla. Jednom je rukom drţao debeli snop moje kose pomaknute u stranu, a drugom mi prelazio nadole niz mišicu, milujući zglobovima prstiju spoljnu stranu moje dojke bez grudnjaka. Drhtaji su se sada nizali jedan za drugim, a svaki je dodir dovodio do toga da mi se koţa skupi, a mišići zatrepere. Nakrenula sam glavu, a njegove usne klizile su preko mog vrata da mi poljube grlo. Osećala sam njegovu kosu koja mi miluje bradu, njegovo krupno telo nagnuto preko mog ramena. Posegnula sam jednom rukom nagore duboko udahnuvši, napetih nerava kad sam se usudila da mu dotaknem potiljak. Prsti mi skliznuše preko linije vlasišta u njegovu kosu. Iz grudi mu se otelo duboko mumlanje, da li kao znak neodobravanja ili zadovoljstva, to nisam mogla da odredim, ali nije me zaustavio. Uplela sam mu prste u kratko podšišanu kosu, čudeći se sebi, toj situaciji, tom čoveku, ne nalazeći odgovore niti za njih zaista mareći. Poljubio me je iza uva, a ruke su mu lutale niz moje poprsje, jedva dodirujući pamuk majice. Ĉvrsto je uhvatio njen donji rub, drţeći stisnute pesnice na mojim bedrima. Sledila sam se, nisam disala... bila sam prilično ubeđena da mi je na trenutak čak i krv prestala da teče. „Tako tanak pamuk..." promrmljao je hrapavim glasom punim sugestije. „Mogao bih tako lako da ga pocepam. Da te imam nagu uz sebe, tek tako, bez muke. Mogao bih da te ljubim... svuda." Stavila sam ruku na njegovu, između pesnica, drţeći majicu spuštenu. „Rote.. .nemoj..." „Ne?" Osetih kako rukama rasteţe pamuk i zvuk materijala koji je gotov da se pocepa. „Još se bojiš, Kiri? Zar ne ţeliš moje usne na svojoj koţi? Znam da ţeliš. Ti to ţeliš. Plašiš se da ţeliš. Plašiš se da mi se prepustiš. Ipak ţeliš, isto toliko. Jesi li se ikada pre zaista predala muškarcu? Mislim da nisi. A sigurno ne nekome poput mene." „Muškarcu..." S mukom sam progutala, boreći se za reči. Zbog njega mi se mozak okretao u spiralama, telo mi se treslo kao u groznici, krv mi tutnjila venama, zdrav razum se rastakao, a čula brujala. „Muškarcu poput tebe?" „Da, Kiri. Muškarcu poput mene." Još jedan trzaj njegovih pesnica i začuh udaljeno rrr.„Muškarcu koji tačno zna šta hoće i kako to da dobije." „A... a šta ti ţeliš?" Toliko sam se trudila da zadrţim smirenost, a najbednije sam zakazala. Rrrrrrrr. Osetih sveţinu vazduha na pupku. „Kako da te navede da svršiš..." Rrrrrrrr. „... intenzivnije nego ikada u ţivotu." „Sranje..." „Da te čuje kako vrištiš. Da oseti kako mu drhtiš pod rukama." Rrrrrrrrrrrrrrr. Majica beše iscepana do prostora između dojki. Još jedan trzaj i oslobodile bi se. „Ja ću te dovesti do takvog vrhunca, da ćeš plakati." „Rote..." Nisam sigurna zašto sam izrekla njegovo ime. Je li to bilo preklinjanje? Smiluj mi se? Molim te, da, ţelim to? Nemam pojma. Znam samo da je njegovo ime bilo sve što sam izustila.

36


„Da, Kiri. Govorićeš to, veoma glasno. Moţeš da vrištiš glasno koliko god ţeliš, draga. Niko te ne moţe čuti." Trebalo je da me njegove reči prestraše, ali su samo izazvale drhtanje mojih bedara i ludo dobovanje srca u iščekivanju. „Jesi li spremna?" „Ne..." „Pa, makar si iskrena u vezi s tim." Rrrrrrrrrrrr. Samo su još rukavi drţali majicu na mojim ramenima, i njegovo prisustvo iza mene. „U svakom trenutku mi moţeš reći da stanem, Kiri. Prestaću. Odmah." Stani. Ta reč nije htela napolje. Ponovo sam prestala da dišem i morala da napunim pluća kiseonikom pre nego što se onesvestim. Ruke koje sam drţala opušteno niz telo sada su se tresle. Ipak sam i dalje bila pokrivena jer se pocepana majica još nalazila na samim spoljnim obodima mojih bradavica. „Trzaj mojih ruku, Kiri. Samo je to potrebno. Bićeš naga preda mnom." Prelazio mi je preko ključne kosti prstom, poigravao se pocepanim okovratnikom majice. „Ili... samo jedna reč s tvojih usana. Ali, moraćeš da odlučiš. Ovog trena. Reci mi da stanem, smesta. A znaš li šta će se desiti ako to ne kaţeš?" „Š-šta?" „Upotrebiću majicu kao povez i poloţiću te tu, na pod. Nateraću te da doţiviš orgazam za orgazmom, sve dok ne budeš mogla ni da dišeš ni da se pomeriš. Dok ne izludiš u ekstazi." Sranje. Ţelela sam to. Isuse, stvarno sam to ţelela. „A... a ti?" „Šta ja?" Zvučao je zbunjeno. „Šta ćeš ţeleti... od mene? Zauzvrat?" „Šta ću ţeleti od tebe? Samo tvoje jecanje, Kiri. Samo rumenilo na tvojoj savršenoj koţi. Ništa sem toga." Previše dobro da bi bilo istinito. Bila je to lekcija koju sam naučila rano u ţivotu: ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo stvarno, verovatno nije. Prstom je pratio udubljenje u dnu mog grla. „Ili mi reci da stanem. Ostaviću te samu i moći ćeš na počinak. Nastavićemo ovo neke druge noći, ali ćeš večeras biti... bezbedna." Bezbedna. Da li sam ţelela tu bezbednost? Jesam, i nisam. Nisam sumnjala u njegovu sposobnost da uradi tačno ono što je obećavao, i nisam htela čak ni da mislim o tome koliko je vremena prošlo od mog poslednjeg orgazma. Međutim, takođe sam morala da saznam da li će se zaista povući ako to od njega zatraţim. Problem je bio u tome što bih ostala nezadovoljena i osujećena ukoliko bih ga stavila na takvu probu. Ipak, to je moralo da se uradi. Nikada ne bih mogla potpuno da mu verujem ako ne bih znala da stoji iza svojih reči. Ruke su mu bile spremne da mi sasvim sklone majicu, a ukoliko bi se to desilo, izgubila bih se u njegovim dodirima. „Stani." Ponosila sam se sobom zbog te izgovorene reči, zbog toga što je zvučala čvrsto, samouvereno, onako kako se u tom trenutku nisam osećala. Ruke mu se ukočiše čim to rekla. „Kako ţeliš." Osetih da se udaljava za korak i celo me je telo bolelo, vrištalo na mene da ga molim da se vrati, da me dodirne, da završi s tim, da ispuni ono što je obećao. „Previše je... prerano je", objasnila sam. „Kiri... draga, nema potrebe da mi objašnjavaš sebe. Potpuno te razumem." „Nisi... ljut?" Šta se to mene, dođavola, ticalo? Zašto je to izašlo iz mene s takvim prizvukom umiljavanja, slabosti, samonipodaštavanja? Uh. „Naravno da nisam. Moţda malo... razočaran. Ne u tebe, već naprosto... u to što će tvoja ţelja ostati neutoljena. Mislim da ne shvataš dubinu moje naklonosti i ţudnje za tobom. Ali hoćeš." Udisala sam njegov miris, osećala ga u svojoj neposrednoj blizini, a njegov mi je glas iznenada zujao u uvu. „Hoćeš. Ti ovo ţeliš. Testiraš me, Kiri. Nemoj misliti da mi je promaklo. Dakle, ovako ja zarađujem tvoje poverenje. Jesam li prošao tvoju probu?" Ispravila sam se, udahnula duboko. Klimnula glavom. „Da, Rote. Jesi. Hvala ti." „Broj do šezdeset, a onda moţeš da ideš." „U redu." „Laku noć, Kiri... ponovo." „Laku noć, Rote." Ĉula sam udaljavanje njegovih koraka i brojala do šezdeset. Izgubila sam računicu, razmišljajući o tome kako me je nazvao draga. Naposletku sam pretpostavila da je prošlo više od jednog minuta, pa sam se vratila u svoju sobu, razvlačeći rub majice. Sela sam na krevet s pocepanim ostacima moje druge omiljene majice na krilu. S kakvom lakoćom ju je pokidao. Stisnula sam obode na poleđini i povukla. Jedva da sam istegla tkaninu. Morala sam da skupim svaki atom snage da poderem rub; on je to izveo lako, kao da cepa list hartije. Pa ipak, uprkos svoj očiglednoj snazi koju je posedovao, njegov dodir nikada nije bio ništa manje od izuzetno neţnog. Rekao mi je ime. Zaustavio se onda kada to očito nije ţeleo. Deo mene ţeleo je da kaţe da je to dovoljno - da mogu da mu verujem, da mogu da dopustim da se desi šta god da će se desiti. Ipak, drugi deo me je kočio. On mi je već na početku rekao da čuva tajnu koja će sve promeniti. Za mene, za njega, za nas. Koliko je bilo čudno što već postoji to mi.

37


Obukla sam novu majicu i prućila se na krevet. Umesto da pokušam da zaspim, pustila sam da mi misli lutaju, zamišljala kako bi bilo kad bih jednostavno... pustila. Kad bih se potpuno prepustila onome što ţeli. Nešto mi je govorilo da bi bilo prokleto zadivljujuće. Naprosto ţivi dan za danom... To sam kazala sebi. Dan po dan, iskustvo po iskustvo. Sve me je bolelo. Trebao mi je da dovrši šta je započeo, odbijajući da to učinim sama. Konačno sam zaspala kada je mračni procep između navučenih zavesa počeo da bledi. Sanjala sam o krupnim šakama koje me neţno dodiruju. Sanjala sam o tim rukama koje mi navlače prekrivače do brade, o tamnoj silueti u uglu sobe. Kad me je probudila sjajna sunčeva svetlost kasnog prepodneva, kunem se da sam u sobi osetila dašak njegove kolonjske vode.

38


Poglavlje 5 Opera Sutradan sam bila prepuštena sama sebi. Pronašla sam zadivljujući izbor svog omiljenog jogurta u friţideru druge kuhinje. Odnela sam jogurt do kutka za doručak, što i nije milo najpametnije, budući da sam mogla da mislim samo na ono što se tu desilo nekoliko sati ranije. Provela sam najveći deo dana u biblioteci, lutajući besciljno od jedne police do druge, vozikajući se naokolo na lestvama ispruţene ruke, pretvarajući se da sam Bel, čitala pomalo od ovoga, pomalo od onoga, sklupčana u dubokim foteljama poput mačke. Mislim, ako imate ogromnu biblioteku samo za sebe, a ta biblioteka ima stube na točkićima, zar ne biste radili isto? Bilo je to neodoljivo iskušenje. Nisam imala nikakvih obaveza, što se nije desilo od mojih tinejdţerskih dana, i bilo je veličanstveno. Mogla sam, a i nisam morala, da naprosto sedim na sofi u svojoj sobi recimo dva sata, da uţivam u suncu i posmatram kroz prozore kako se grad menja i kreće. Lenjo sam ručala ponovo u kutku za doručak, a onda rešila da samostalno istraţujem. Zahvaljujući Elajzi koja me je već svuda provela, imala sam prilično dobru predstavu o rasporedu, ali bio je to ogroman stan i još sam bila sklona da se izgubim na putu od biblioteke do kuhinje, i od foajea do sobe. Posle dva-tri obigravanja hodnicima umela sam da se snađem. Sačuvala sam mali prolaz što je vodio u Rotove sobe kao poslednju stavku i našla se u kasno popodne pred njegovim vratima, zureći u njih i pitajući se šta se nalazi iza. Šta li je radio? Da li je uopšte bio tu? Moţda je zbrisao u helikopteru na neki poslovni sastanak u gradu. Ili je moţda sedeo za bojnim brodom od mahagonija, kako sam zamišljala njegov radni sto, zapisujući nešto nalivperom na finom belom kancelarijskom papiru. Nisam ga videla kako se bavi bilo čime ovozemaljskim poput proveravanja pošte na internetu ili telefoniranja, premda sam znala da mora da radi te stvari. Bila sam izgubljena u tim mislima kad se okrugla kvaka obrnula i vrata počela klizeći da se otvaraju. Iste sekunde sam se okrenula u mestu, sklonivši pogled. Zapanjili su me brzina i hitrost tog okreta. Ipak, znala sam zašto sam to uradila. Pristala sam na igru i ţelela sam da mi se razotkrije onda kad to bude ţeleo. Tajno bacanje pogleda delovalo je kao prevara. Kao dete nikada nisam išla da traţim svoje rođendanske ili boţićne poklone. Najbolji deo zabave za mene je bilo iznenađenje, da ne znam šta ću pronaći kad strgnem ukrasni papir na boţićno jutro. „Kiri." Ĉula sam iznenađenost u njegovom glasu. „Šta si radila?" „Iskreno, samo sam se pitala šta radiš unutra. Kako izgledaju tvoje prostorije." Ĉula sam meki bat koraka iza sebe, vrata koja su se uz klik zatvorila, a onda se njegova ruka našla na mom struku. „Nisam pokušavala da uđem. Lutala sam okolo i tu završila." „Zapravo ne bi uspela da uđeš sve i da si probala. Vrata imaju bravu kodiranu na otisak mog prsta." „Oh. Ti privatnost baš shvataš ozbiljno, zar ne?" Zakikotao se. „Nemaš pojma koliko. Ĉitava zgrada je ojačana da izdrţi izravan raketni napad. Nema načina da se uđe u garaţu bez otiska prsta i skeniranja duţice. Lift koji te je popeo dovde takođe traţi otisak prsta i jedan je od samo dve pristupne tačke do ovog sprata. Naravno, imam sopstveni privatni lift i garaţu. Pristup i izlaz iz sobe takođe su obezbeđeni kodiranim vratima. Jedini ljudi koji imaju pristup garaţi i ovom stanu, kao što sam ti rekao kad smo se upoznali, jesu Elajza i Haris - upoznala si ih oboje, i Robert kojeg nisi srela i verovatno uskoro ni nećeš. Ne dolazi često ovamo." „To je... pomalo iščašeno, da budem iskrena." Gotovo sam mogla da čujem kako sleţe ramenima. „Pretpostavljam da jeste. Imam svoje razloge za preduzimanje takvih mera predostroţnosti. Nije to samo paranoja iz dokolice." „Dakle, imaš neprijatelje?" „Nikakve zbog kojih ti treba da brineš." Njegov ton je sasvim jasno zatvorio tu temu. „Jesi li ikada bila u operi?" „Ja... u operi? Ne. Zašto?" „Da li bi htela da mi praviš društvo?" „S povezom?" „Da, naravno." „Zvuči čudno, ali naravno. Zašto da ne?" „Vrlo dobro. Onda bi trebalo da se spremiš. Imam haljinu za tebe. Elajza će ti je doneti i pomoći će ti oko priprema. Moţemo li da se nađemo za jedan sat?" „Mogu da se spremim za toliko." „Odlično. Doviđenja zasad, Kiri." Oglasilo se pištanje elektronske brave, vrata se otvoriše i zatvoriše, a njega nestade. Vratila sam se u svoju sobu, svukla se i ušla u tuš-kabinu. Dopustite mi da kaţem tek jedno jebote. To nije bio samo tuš, već prokleta auto-perionica za ljude. Pored ogromne tuš-glave koja je stvarala utisak da stojim pod kišnim oblakom, postojalo je osam podesivih mlaznica ugrađenih u zid, kao i jedna isturena za

39


teško dostupne delove tela. To beše najslavnije, najveličanstvenije tuširanje u mom ţivotu. Nisam ţelela da izađem. Pod tim vrelim, snaţnim mlazevima što su mi toplotom natapali mišiće nestao je i poslednji trag napetosti. Ipak, na kraju sam morala da se operem i izađem, što sam nevoljno i učinila. Mogla sam da predvidim sebi mnoga tuširanja u budućnosti. Brisala sam se peškirom kad se Elajza pojavila s haljinom u zaštitnoj kesi preko ruke. „Oprostite mi, gospođice. Samo vam donosim haljinu." Spustila je kesu na krevet i otvorila rajsferšlus. „Zovem se Kiri", rekoh joj jer mi nije prijalo da se prema meni ophode s bilo kakvom vrstom poštovanja. Zvučalo je čudno i nije mi se sviđalo. „Svakako", uzvratila je. „Ţelite li moju pomoć?" „Sigurni ste?" Obavila sam frotir oko tela i posmatrala je kako paţljivo izvlači haljinu. Ţelela sam da vidim kako izgleda da bih odabrala odgovarajuće rublje. Zamalo nisam frknula kad sam shvatila kako mi zvuče misli. Odgovarajuće rublje. Rotov - i Elajzin zvanični govor prenosio se na mene. U normalnim okolnostima jednostavno bih pomislila „pravi veš". Haljina nije ličila... ni na šta što sam ikada videla. Barem ne u stvarnom ţivotu. Mislim, nagledala sam se dodela Zlatnog globusa i Oskara i kojekakvih drugih nagrada dovoljno da znam da se radi o skupoj haljini. Bila je... zadivljujuća. Neverovatna. Jedna od onih koju bi odenule Dţenifer Lorens ili Olivija Vajld. Ne ja. Jedva sam uspela da progutam kad je Elajza podigla haljinu na vešalici. Klimnula je glavom procenjujući kako će izgledati na meni.. „Haljina je", reče Elajza, odmeravajući me s ljubopitljivošću, „dior." Zagrcnuh se. „Molim?" „Gospodin... moj poslodavac, ne štedi na kvalitetnim stvarima." „Rekao mi je da se zove Rot", kazah, shvativši da je Elajzi naređeno da ne otkrije ništa u vezi s njim. „Ah. Gospodin Rot. Da. Smatrao je da treba da vas obavestim o tome." „To je dior?" Koliko je nešto takvo koštalo? Nikako nisam mogla da znam. Mnogo. Baš mnogo. „Kako je to moguće? Mislila sam da se takva odeća obavezno izrađuje prema mušteriji." „Logistika koja stoji iza toga nije mi poznata. Ipak, uverio me je da će vam haljina besprekorno stajati." Elajza je spustila haljinu na krevet i otišla u garderober, pretraţila police s vešom i zatim mi dodala crni satenski komplet. Grudnjak bez bretela, malene tange. Bacila sam pogled na etiketu: Fredericks of Hollywood. Moja veličina, naravno. „Mislim da će mi odgovarati." Elajza se okrenula kad sam spustila peškir. Navukla sam gaćice, a zatim i brusthalter koji mi je toliko podigao grudi, da su dobile gotovo neverovatne proporcije. Zapravo sam bila sasvim fino obdarena, ali mi je taj grudnjak doslovno napravio čudo od dekoltea. Elajza je premetala po drugom odeljku garderobera, a zatim mi dodala tamnoplavi elegantni bademantil od svile. Navukla sam ga i privezala, pa glasno uzdahnula kad sam na koţi osetila raskošni dodir hladne tkanine. „Najpre ćemo se pobrinuti za vašu kosu i šminku, pa ćemo sagledati celokupni učinak. Ovamo. Sedite." Ispratila me je do toaletnog stočića, pridrţala mi stolicu, a potom mi provukla prste kroz kosu. „Vi - vi ćete mi napraviti frizuru?" Elajza klimnu. „Da. Naravno." „Dakle, vi ste njemu kućepaziteljka, a uz to ste i frizerka i šminkerka?" Nasmešila mi se; beše to njen prvi topao, iskreni osmeh koji sam videla. „'Kućepaziteljka nije baš tačna reč za moje duţnosti, rekla bih. Radim sve što je gospodinu Rotu potrebno. Haris se brine za njegovu ličnu bezbednost i sigurnost, a isto tako je i vozač. Robert se bavi poslovnim pitanjima, a ja najčešće njegovim ličnim potrebama." „Postoji li išta što ne umete da radite?" Ponovo se ozarila dok mi je četkala kosu. „Da zaključim poslovni dogovor. Da pucam iz pištolja." Pokazala je na haljinu raširenu na krevetu. „Niti da nosim ovako nešto." Trideset minuta kasnije kosa mi je u opuštenim loknama padala oko ramena, sklonjena s očiju i naprskana lakom da takvom ostane tokom večeri. Sranje, Elajza je bila dobra. Frizura je izgledala čarobno. Zatim me je našminkala primenjujući istu tu efikasnu veštinu. Svetli tečni puder, malo rumenila, „zadimljen pogled", ruţ u boji crvene jabuke. Kad je završila, povukla se za korak i klimnula glavom. „Eto. Mislim da je to dobro. Veoma ste lepi, gospođice Kiri." Osmehnula sam joj se. „Hvala vam, Elajza. Hvala vam što ste mi napravili frizuru i našminkali me. Izgleda divno. Svakako bolje nego što bih sama uspela." „To nije vaţno. Bilo mi je zadovoljstvo. Zaista." Oklevala je, kao da se premišlja da li da doda još nešto ili ne. Obliznula je usne, pogledala me u oči, pa u stranu. „Gospodin Rot, što ste moţda i primetili, izuzetno je povučen. Ţivi sam i gotovo sve vreme provodi ovde. Uglavnom sam ja jedina druga osoba. Prema tome, prijatno je imati još nekoga u kući. A imati još jednu ţenu? To je istinsko zadovoljstvo." „Onda ste sigurno usamljeni, zar ne?" Slegnula je ramenima. „Ponekad." Naslutila sam to u njoj i zapitala se da li je udata, ima li decu, ili stanuje ovde da bi sluţila Rota. Budući

40


da ne bi bilo učtivo odmah joj postaviti takva pitanja, prećutala sam ih. Umesto toga sam se sagnula i zagrlila je, da vidim kako će odreagovati. „Pa, tu sam. Koliko ću ostati, ne znam. Ali dok sam ovde, moţemo biti prijateljice." „To bi bilo..." Uzdahnula je, kao da traţi pravu reč. „Lepo. Bilo bi lepo." Oči joj se raširiše kad je bacila pogled na sat. „Moramo završiti sa spremanjem. Haris će biti spreman da vas pokupi tačno u šest. Ni on ni gospodin Rot ne vole kašnjenje." „Da, na neki način me to ne iznenađuje." Duboko sam udahnula. „Onda mi pomozite da se obučem." Elajza mi je pridrţavala haljinu dok sam oprezno ulazila u nju. Podesila je donji deo, a onda smestila moje grudi u steznik. Gospode! Ta haljina je zaista bila uska. Odgovarala mi je, zapravo, ali je prianjala uz moje obline poput druge koţe. Nešto mi je govorilo da će hodanje u njoj biti nezgodno. Tako usku odeću nosila sam u veoma retkim prilikama. Haljina beše smaragdnozelena, bez rukava, a rub se vukao po podu oko mojih stopala, s ostavljenom duţinom za cipele s visokim potpeticama. Pomalo je ličila na onu koju je Dţenifer Lorens nosila na dodeli SAG nagrada, u stvari, razlikovala se samo u materijalu i boji. Uz haljinu su išle i cipele na štiklu, smaragdno-zelene, da se s njom slaţu. Sranje. Ova oprema je verovatno koštala više nego što sam zaradila u celom svom ţivotu. A zatim je Elajza zavukla ruku u dţep kecelje i izvadila široku crnu kutiju. Kad ju je otvorila, morala sam da se pridrţim za zid. Na postavi od crnog satena nalazila se smaragdna ogrlica sloţene izrade, sa smaragdnim priveskom u obliku suze veličine mog palca, što je visio na lančiću satkanom od isprepletanih platinastih pramenova. Osim toga, beše tu i par odgovarajućih smaragdnih minđuša nalik na suze, takođe obavijene upredenom i upletenom platinom. „Boţe... boţe, Elajza." Ugrizla sam se za usnu, tek da se uverim da ne sanjam. „Ne mogu to da nosim. To je... Ne mogu ni da pojmim koliko taj komplet košta. Je li iznajmljen?" Elajza podiţe obrvu. „Iznajmljen? Svakako da nije. Gospodin Rot nema potrebe da... pozajmljuje... nakit." Njen ton je odavao zabavljenost, skoro prezir. Ne prema meni, već prema ideji pozajmljivanja. „Kupio je ovaj set za vas, za ovu priliku." „Ja... ja... Hm, ne znam ni šta bih rekla." Udahnula sam duboko i pruţila prst da dodirnem privezak. „Ako ovo budem nosila, biće mi neprijatno. Ne znam da li to mogu." „Vi ste veoma lepa ţena, gospođice Kiri. Uopšte nema potrebe da vam bude nelagodno. Osim toga, večeraćete nasamo s gospodinom Rotom, a u operi ćete sedeti u zasebnoj loţi. Nećete prošetati crvenim tepihom, što bi se reklo." Spustila mi je ruku na obnaţeno rame, a dodir njenog hladnog i suvog dlana delovao je utešno. „Moţete vi to." „Mogu ja to. Mogu ja to." Još jednom sam duboko udahnula. Naterala sam se da mi glas zvuči odlučno. »Mogu ja to." „Sada se okrenite da vam stavim ogrlicu." Poslušala sam je i osetila kako mi spušta ogrlicu na grudnu kost. Bila je teška i hladna. „Sad minđuše." Provukla mi je iglicu kroz usnu resicu, pričvrstila naušnicu, pa ponovila postupak i na drugom uvu. „Savršeno. A sada... hajde da vas vidimo u ogledalu." Zajedno smo ušle u sobu za garderobu - izraz „garderober" nije bio ni blizu opisa prostora većeg od celog mog stana u Detroitu - i Elajza me postavi ispred trodelnog ogledala. Kada sam uhvatila svoj odraz, morala sam snaţno da zaţmurim, da zadrţim suze koje su počele da me peckaju. Nisam ličila na sebe. Izgledala sam poput nekog elegantnog i prefinjenog bića koje je podsećalo na mene. Način na koji mi je Elajza uredila kosu i našminkala me naglasio je moje nebeskoplave oči i prirodni ten, a haljina... Isuse, haljina. Obavila je svaku oblinu, učinila da mi grudi deluju ogromne i okrugle i - ako bih komentarisala sama za sebe, jebeno savršene - a moje izdašne kukove oblikovala u figuru peščanog sata. Ramena su mi izgledala vitko i naglašeno, a grudna kost i vrat činili su glatku krivinu. Ogrlica i minđuše svetlucali su i blistali jarkom svetlošću. Njihova boja savršeno se uklapala s haljinom i isticala moj ten kao da je za mene stvorena. „Oduzećete mu dah, Kiri." Elajza me je drţala za ramena. Preplavile su me neobična bliskost i povezanost s tom ţenom koju jedva da sam poznavala. „Hvala vam." Klimnula je uz mali osmeh, pa poţurila dublje u garderober, otvorila fioku i iz nje izvukla tanku crnu pismo-tašnu. Valentinovu. „Trebaće vam ovo." Postojale su ladice pune tašni? Kako to da ih nisam otkrila? Morala sam bolje da istraţim garderober; predstavljao je ţensku fantaziju, i po pitanju dizajna, i po pitanju sadrţaja. Zavrtelo mi se u glavi. Pronašla sam svoju staru tašnu u ormaru, uzela ličnu kartu, nešto gotovine i debitnu karticu. Sumnjala sam da će mi išta od toga biti potrebno, ali mi nije delovalo ispravnim da izađem bez toga. Isključila sam mobilni telefon iz punjača i u tom momentu shvatila da se uopšte nisam javila Lejli. Biće besna. I ljubomorna. I zabrinuta. Sranje. Moraću da je pozovem iz kola. Zatvorila sam novu torbicu i klimnula Elajzi. „Spremna sam." „Onda ću vas odvesti na krov." „Na krov?" Elajza klimnu i povede me iz mog apartmana brzim korakom. „Da. Haris će vas prebaciti pravo na

41


večeru. Tamo će vas čekati Rot, a odatle ćete zajedno otići u Metropoliten." „Letećemo?" „Da. Helikopterom." „Helikopter. Helikopterom će me odvesti na večeru." Vrtelo mi se u glavi. „Dok nosim odeću koja košta više od nekoliko kuća." „Dobro došli u svet gospodina Rota, gospođice Kiri. On ništa ne radi polovično." „Ne seri... " Elajza se namršti na mene dok mi je pokazivala da prođem kroz vrata što su vodila do malog lifta. „Znate, gospodin Rot ne odobrava psovanje ni pod kakvim okolnostima. Ne iz nekakvih moralnih ili verskih razloga, već zato što to smatra... nepotrebnim i neotmenim. Dakle, jedan prijateljski savet... razmislite o pokušaju da ne koristite psovke tako često." Nakon što smo se popele, posle kratke voţnje liftom izašle smo na široki helidrom izliven od crnog asfalta, gde nas je čekao Haris s rukama na leđima. Stajao je ispred vitkog crnog helikoptera, dovoljno velikog da ponese četvoro ljudi, a moţda i više. „Pokušaću. Hvala vam što ste mi rekli, Elajza." Okrenula sam se i ponovo je zagrlila. Drţala se ukočeno, kao da nije navikla da je neko grli. „Na svemu." „Bilo mi je zadovoljstvo, gospođice Kiri. Sada pođite. Lepo se provedite." Mahnula sam joj pa prešla heliodrom i stigla do Harisa. „Zdravo još jednom, Harise." Načinio je naklon glavom. „Gospođice Sent Kler." Ispruţio je ruku ka helikopteru. „Ako ste spremni?" Klimnuh i on otvori vrata, pruţivši ruku da mi pomogne da uđem. Uočila sam stepenik koji je vodio u letilicu, a onda shvatila da neću moći uspeti da ga pređem. „Vaţi, ali neću moći da uđem u ovoj haljini", rekoh. Haris ne reče ništa, samo me uhvati oko struka i podiţe. Uradio je to tako lako, kao da nisam teţila ni gram. Njegov je dodir bio poslovan, platonski, nipošto nepotrebno dug. Ĉim sam se našla unutra i smestila, zatvorio je vrata, a ja sam izvadila telefon iz tašne. Imala sam jedan broj telefona u polju „omiljeni" na ekranu ajfona: Lejlin. Njen je zapravo bio jedan od moţda desetak koje sam čuvala, i tačka. Pozvala sam je i drţala telefon na uvu dok je Haris sedao na pilotsko sedište. Počeo je da zagreva motor, pomera prekidače prateći oznake na displeju i radi sve ono što zahteva priprema za poletanje. „Kiri!" Lejlin glas bio je prodorni vrisak, tako glasan da sam morala da odmaknem telefon. Haris se okrenuo u sedištu i dobacio mi nasmejan pogled. „Gde si ti, kučko?" Vratila sam telefon na uvo i uzdahnula u mikrofon. „Lejla, smiri se, zaboga. Prokrvariće mi uši zbog tebe." „Rekla si da ćeš me ponovo pozvati, Ki. Prošlo je, koliko, dva dana? Spremala sam se da pozovem pandure." „Ne radi to, Lejla. Molim te. Stvarno. Nemoj. Dobro sam, sasvim dobro." „Još nisi, ono, raskomadana ili mučena, zar ne?" „Ĉim te zovem, verovatno nisam." Buka motora postajala je sve glasnija. „Slušaj, nemam mnogo vremena. Samo sam htela da ti se javim i da ti kaţem da sam dobro." „Kakva je to buka?" „Motor helikoptera." „Helikoptera?" Nasmejala sam se njenom zabrinutom, pa ipak nepoverljivom tonu. „Da, helikoptera. Nalazim se u privatnom helikopteru kojim ću se svakog časa odvesti na večeru s mojim... dobrotvorom." Iz nekog razloga smatrala sam da Lejli ne treba da kaţem njegovo ime, uprkos tome što je bila jedina osoba na celom svetu kojoj sam potpuno verovala. „A onda idemo u operu." „Opera? Privatni helikopter? Šta se, jebote, događa, Ki?" Uzdahnuh. „Ne znam čak ni odakle da počnem." Motor je sada grmeo, oteţavajući razgovor. „Da li sediš?" „Zašto?" „Zato što bi trebalo. Lejla, nosim haljinu koju je kreirao Kristijan Dior. Odgovarajuće cipele. Smaragdnu ogrlicu i naušnice kojima moţe da se plati jebeni dvorac. Valentinovu pismo-tašnu." „Isusovog ti dvopeka, Kiri." „Isusovog dvopeka?" Zareţala je: „Ne ismevaj moje inventivno zaklinjanje, proklete da su ti oči. Diorova haljina po meri? Imaš li predstavu koliko to... " „Lejla, to je samo vrh ledenog brega." Haris me pogleda preko ramena i zavrte kaţiprstom, stavivši mi do znanja da će pokrenuti rotore. „Ĉuj, moram da idem. Ali... dobro sam. Ovo je... Izabraću ovo, Lejla. Moglo bi da bude... dobro. Stvarno dobro. On je zanimljiv." „Kako izgleda? Kako se zove?" „Još ne znam kako izgleda. I verovatno ne bi trebalo da ti kaţem ništa više. Vrlo je... povučen."

42


„Ipak si ga upoznala?" „Jesam." „A ipak ne znaš kako izgleda?" Uzdahnula sam. „Lejla... komplikovano je. Reći ću ti sve što budem mogla kada budem mogla. Za sada jednostavno... ne brini za mene. Dobro sam." „U redu, dušice. Samo budi oprezna. Bogati momci su uvrnuti." Poslala mi je poljubac. „Idi onda. Ne bih da te zadrţavam kad treba da se provozaš svojim otmenim helikopterom, odeš na otmenu večeru, pa u otmenu operu, gospođice Otmena." „Umukni, Lejla. Ne budi idiot." „To je jače od mene, naučila sam od tebe." „Kako da ne", nasmejala sam se. „Ćao." „Ćao." Završila sam razgovor, podesila telefon na vibriranje i ćušnula ga nazad u tašnu. „Izvinite, Harise. Sada sam spremna!' „U redu je, gospođice Sent Kler. Bili ste veoma smotreni s vašom prijateljicom. To je dobro. On će to ceniti." Okrenuo je prekidač i elise nad nama se zavrteše. Pokazao mi je na slušalice s mikrofonom što su visile u blizini. „Stavite ih." Paţljivo sam ih navukla, pazeći na frizuru, i buka motora i rotora izblede. Jasno sam čula da mi je Haris rekao: „Takođe se i veţite, molim." Prikačila sam sigurnosni pojas, a zatim sam morala čvrsto da se uhvatim za naslone sedišta dok se helikopter odvajao od tla, zbog čega sam imala utisak da mi ţeludac propada. Gore, gore i gore, a onda smo prestali da se penjemo i nakrenuli se ulevo. Preda mnom se pruţila neverovatna ptičja perspektiva Menhetna kroz najbliţi prozor. „Jebote! Odavde grad izgleda potpuno drugačije." „Zaista je tako", odgovori Haris, a glas mu beše jasan u slušalicama. „Nisam znala da ste takođe i pilot, Harise." Na trenutak se zakikotao. „Postoji mnogo, mnogo toga što ne znate o meni, gospođice Sent Kler." „Kao na primer?" Nije mi odmah odgovorio, već je umesto toga dodirnuo neko dugme i izbrbljao nekakve informacije o planu leta na drugom radijskom kanalu. Kad je završio, vratio se na kanal preko kog smo razgovarali. „Na primer... imam licencu za upravljanje helikopterom, kao i avionima, počevši od malih jednomotoraca do vojnih teretnih aviona tipa C-130. Imam iza sebe desetine hiljada sati leta i kao civilni i kao vojni pilot." „I delujete kao da ste bili u vojsci", primetih. Klimnuo je glavom. „Jesam, madam. Penzionisani rendţer Američke vojske." „I koliko dugo radite kod gospodina Rota?" Okrenuo se da me pogleda. „Rekao vam je svoje ime?" Zvučao je iznenađeno. „Samo to." „Impresivno. Za gospodina Rota direktno radim već pet godina, a za njegovu kompaniju osam. Zapravo, radim za njega ukupno osam godina, od kojih sam pet zaposlen kao njegov vozač i pilot." „I kao telohranitelj i privatni istraţitelj." „Da, i to." Ponovo je iskosio helikopter, pa nastavio priču. „Radio sam izravno za gospodina Rota skoro godinu dana pre nego što mi je rekao i toliko od svog imena. A eto, vi ste s njim proveli manje od četrdeset osam sati i kazao vam ga je. Zadivljujuće." „Samo sam ga pitala", rekoh. Haris se nasmeja. „Pitao sam ga i ja. Posle mesec i po dana. Znate li šta je odgovorio? Kazao je: 'Postavi mi još jedno lično pitanje, Harise, i završićeš tako što ćeš lopatati slonovski izmet za cirkus.'" „Zaista je upotrebio reč izmet?" Haris klimnu. „Jeste, madam. Uglavnom ne voli tako da se izraţava. Ako pak to čini, znate da je ozbiljan poput srčanog udara." Pogledao me je još jednom, ovog puta upitno, radoznalo. „Kad sam mu pokazao šta sam otkrio o vašem... momku... Stivenu... nikada ga nisam video toliko uzrujanog. Rekao je, citiram: 'Postaraj se da to odvratno govno ne spusti prst na nju, Harise. Pobrini se da sazna kome ona pripada. Ako se opire... jebeno ga sahrani.' “ Stresla sam se. „Stiven je očito poslušao", rekoh. Harisov glas je bio hladan i zastrašujuć. „Nisam mu ostavio mnogo izbora." „Ne ţelim da znam šta to znači, zar ne?" „Ne, verovatno ne ţelite." Nastupilo je ćutanje. Pokušala sam da ne razmišljam o Stivenu, niti o svemu što sam videla u onom dosijeu. Ţelela sam da uţivam u toj večeri, u tom iskustvu. Usredsredila sam se na pogled kroz prozor, na Menhetn ispod mene, okupan u zlatnoj svetlosti ranog predvečerja. Haris nakrenu helikopter i treći put i osetih da se spuštamo. Posmatrala sam kako se pribliţavamo neboderu s heliodromom na krovu. Uskoro se zgrada našla van mog vidnog polja i spustismo se pravo nadole. Jedno blago poskakivanje i bezbedno smo sleteli.

43


„Sačekajte trenutak da se rotori zaustave", reče Haris. „Ne ţelite da vam nalet vetra upropasti frizuru." Okrenuo je prekidač i rika motora poče da jenjava, a rotori se usporiše do zaustavljanja. Izašao je iz letilice i otvorio mi vrata, obuhvatio me oko struka i spustio me. Pokazao mi je na najbliţa vrata. „Ovuda, molim." Sledila sam ga kroz ulaz koji nas je vodio u malo predvorje gde se nalazio samo jedan lift. Pritisnuo je dugme za poziv i stajao pored mene s rukama prekrštenim za leđima, u raspoznatljivom vojnom opuštenom stavu koji mu je izgleda postao druga priroda. Vrata lifta se otvoriše i on mi dade znak da uđem prva. Pridruţio mi se i pritisnuo taster za nekoliko spratova niţe. Srce poče brţe da mi kuca, jer sam znala da ću još jednom susresti Rota. Vrata su se otvorila i iskoračih u neku malu, mračnu prostoriju. Beše osvetljena mutnim crvenim svetlima, skrivenim iza gusto grupisanih bambusa posađenih direktno u pod duţ svakog zida sobe. Preko puta lifta nalazila su se dvostruka vrata, debela, teška i premazana crnim lakom, okovana crnim kovanim gvoţđem i s alkama debljine ručnog zgloba. Haris se pomeri da stane pored mene, pogleda najpre u vrata, pa u mene. Zavuče ruku u dţep sakoa i izvuče dugačku traku od zelene tkanine, iste nijanse i od istog materijala poput moje haljine. „Spremni?" Udahnula sam, na trenutak zadrţala dah, a zatim izdahnula. „Izgleda da jesam." Haris mi je pričvrstio povez oko glave, a onda mi spustio ruku na rame. Ĉula sam škripanje alke na vratima kada je jednu podigao. Osetila sam da prebacuje teţinu na drugu nogu i malo jači stisak njegovih prstiju na ramenu u času kad je širom otvorio očito teška vrata. Namirisala sam hranu, moguće azijsku. Pirinač, pečeno meso, povrće. Ĉula sam poskakivanje i pucketanje plamenova, tihe glasove. Haris me je proveo kroz vrata. „Vidimo se kasnije, gospođice Sent Kler", reče on. „Ĉekajte... ostavljate me ovde? Ne znam kuda idem, ne vidim ništa, sećate se?" Preplavila me je panika, strah. Haris mi je sada bio blizak. Nisam ţelela da me ostavi samu na još jednom nepoznatom mestu. Više se nisam nalazila u Rotovoj kući, niti u vozilu. Bila sam u restoranu. Jesu li me ljudi posmatrali, piljili u mene, pitajući se ko je ta ćaknuta dama s povezom? Osećala sam postiđenost, mrzela sam povez, mrzela ranjivost, mrzela što me ljudi koje ne poznajem vide, dok ja njih ne vidim. Osetih uzdrţan, hladan dodir na ramenu, a meki muški glas s blagim azijskim akcentom obrati mi se: „Gospođice Sent Kler. Molim vas, moje ime je Kim. Ja ću vas ispratiti do gospodina Rota. Dao je uputstva." „Bićete dobro, gospođice Sent Kler", reče Haris. „Ţelim vam prijatno veče." Ĉula sam zatvaranje teških vrata. „Ovuda, molim." Kimova ruka uze moju i stavi mi prste na njegovu mišicu. „Pratite me, molim vas." Kretala sam se paţljivim, preciznim koracima, a činilo se da moj domaćin razume ograničenja koja mi nameće haljina, jer je hodao dovoljno sporo da ne osećam da me poţuruje niti da gubim ravnoteţu. Ponovo sam registrovala glasove koji su, čini mi se, svi dopirali meni zdesna, i kao da su svi govorili istim jezikom. Moţda kineskim? Nisam bila sigurna jer mi azijski jezici nisu bili poznati. „Jesu li tu i drugi ljudi, Kime?" upitah. „Ne, ne", odgovorio je. „Samo gospodin Rot, ja, vi i kuvari." „Oh. U redu. Hvala." „Da, da." Kim zastade i čuh vrata, tihu škripu podmazanih šarki, te skidanje reze. „Ovuda, molim." Još dvadesetak stepenika, pa još jedna pauza i otvaranje drugih vrata. „Gospođica Sent Kler, gospodine", reče Kim. Ruka na laktu poţurivala me je napred. Začula sam pomeranje stolice, a onda se Rotove ruke nađoše na mojim mišicama, na mojim zglobovima, uzimajući mi šake u svoje. „Dobro došla, Kiri." „Hvala ti", kazah. „Gde smo?" Poveo me je uz četiri stepenika, izvukao stolicu za mene, pa se vratio na svoje mesto. „Ovo je Longjing. Kineski restoran u mom vlasništvu." Njegovi snaţni prsti isprepletaše se s mojima. „Izgledaš... jednostavno zanosno, Kiri. Znao sam da će ti ta haljina pristajati čim sam dao da je sašiju, ali nisam imao predstavu da ćeš u njoj izgledati tako veličanstveno." Pocrvenela sam. „Neverovatna je, Rote. Hvala ti." Pognula sam glavu. „Za haljinu i sve što sam dosad doţivela." „Da li ti se dopada nakit?" Prasnula sam u smeh pun neverice. „Dopada li mi se? Rote, nakit je... izvanredan. To nije prava reč... reči ne postoje. Nikada nisam nosila ništa slično." „To i jeste suština, predivna moja. Niko nije. Komplet je dizajniran za tebe, za tu haljinu." „Š-šta?" Rot mi je palcem milovao zglavke prstiju. „Zasluţuješ najbolje, Kiri, a to sam nameravao da ti pruţim." „Ja samo... čak ne znam ni šta bih rekla, Rote. Sve je tako... sjajno. Ne mogu ni da zamislim koliko si potrošio na ovo što nosim." „Ţeliš da znaš?" Zvučao je zabavljeno. „Ako ţeliš da čuješ, onda ću ti reći. Sve to na tebi staje preko sto hiljada dolara."

44


Bila sam zaprepašćena. „Zašto?" Nasmejao se. „Nije to ništa, Kiri. Štaviše, večeras nas niko neće ni videti. Ne u smislu javnog izlaganja, kad bi se prosuđivalo o našoj garderobi." „Praktikuješ takva pojavljivanja u javnosti?" upitah. „Vrlo, vrlo retko. I samo ako baš moram." „Dakle, onda je sve ovo", pokazala sam na sebe obema rukama, „samo zarad... uzbuđenja?" „Zarad... uzbuđenja?" Naslutila sam zbunjeno mrgođenje u njegovom tonu. „Hoćeš da kaţeš - tek tako? Ne. Uopšte nije. Ti si najlepša ţena koju znam, Kiri. Treba te lepo obući da se istakne tvoja lepota. Dao sam da sašiju tu haljinu da bi se ti osećala lepom, pa da tako i ja još više uţivam gledajući te večeras." Glas mu se spustio, postao intiman, blizak, tutnjeći. „Osećaš li se lepom, Kiri?" Dala sam sebi vremena da promislim pre nego što sam odgovorila: „Da. Osećam se... veoma lepom." Nisam mogla sebi da dopustim da se zadrţavam na njegovom komentaru o meni kao najlepšoj ţeni koju zna. Poludela bih da jesam. „Onda je novac dobro utrošen." Tišina. „Prestani da razmišljaš o tome koliko šta košta. To je moj posao, na meni je da o tome brinem. Trošim koliko ţelim, kada poţelim. Ti samo treba da budeš ti i da pokušaš da mi veruješ." „Radim na tome." „Znam. A sad, ako ne grešim, Kim je tu s prvim jelom." U tom trenutku vrata se otvoriše i ja namirisah hranu. Kako sam ovog puta već znala sled stvari, jednostavno sam sedela i čekala. Rot mi podiţe ruku i stavi mi čašu u nju. Podigla sam je do usana, onjušila, prepoznala belo vino. Ĉula sam kuckanje i zveckanje pribora, zvuk spuštanja činija, i naposletku zatvaranje vrata. „Ovo je sečuanska govedina", reče Rot. „Ljutkasto je. Zini." Otvorila sam usta, osetila kako mi štapići dodiruju usne, a njegova ruka bradu. Zagrizla sam, a on je povukao štapiće. Ljutkasto, kazao je. Bilo je vatreno i morala sam da zatrepćem koliko me je u ustima peklo. „Zaboga, Rote! To nije tek malo ljuto, to je j... luđački ljuto!" Setila sam se da ne voli psovanje i zaustavila se na vreme. Otpila sam vino da sperem vrelinu u ustima. Rot se nasmeja. „Meni nije. Pa ipak, pretpostavljam da zaista uţivam u nešto ljućoj hrani nego većina drugih. Proveo sam nekoliko godina u Kini i okolnim zemljama, i razvio ukus za ljutu hranu." „Dopusti mi da probam još jedan zalogaj, sad kada sam za to spremna." Razdvojila sam usne, zagrizla kad me je nahranio parčetom mesa sa pirinčem i nekom vrstom povrća. Kako sam ovog puta bila pripravna na ljutinu, uspela sam da osetim ukus i da zapravo u njemu uţivam, premda su mi se malo pročistili sinusi. „Dakle, šta si radio u Kini?" Odgovorio je dok je ţvakao. „Razvijao sam... poslovne kontakte, moglo bi se reći." „To je neodređeno." „Namerno. Moţda ću ti naposletku reći više o onome čime se bavim, o načinu na koji stičem bogatstvo. Ipak, ne sada. U ovom trenutku to nije vaţno." Drţala sam ruku na čaši sve vreme, tako da nisam morala da je ponovo pronalazim, niti da njega obavezujem da mi je svaki put doda. Otpila sam piće da sperem ljutinu. Još smo pričali za vreme jela, a razgovor je i dalje bio lagan. Bila je to ona vrsta ćaskanja koju sam inače mrzela, ali je takođe bilo i nešto što sam trebala, privid normalnosti koji odagnava neobičnost obedovanja s povezom na očima. Nekoliko različitih jela sačinjavalo je obrok, svako bolje od prethodnog i skoro sva su bila začinjenija nego što sam obično volela. Do trenutka kad smo završili večeru, jezik mi je brideo. „Bez ovoliko ljute hrane sledeći put, moţe?" upitala sam, otpijajući gutljaj iz druge čaše vina. Rot se nasmeja. „Naravno. Za tebe, sve. Ipak, to je samo način na koji Kim kuva. On je majstor za la jiao." „La šta?" „La jiao", ponovio je. „Ljute papričice koje čine hranu pikantnom. To je Kimov potpis." „Hoćeš da kaţeš da je Kim kuvao?" „Ovo je njegov restoran. Ja sam obezbedio kapital i odredio neke pravce, ali ga on vodi i sve priprema sam. Mesto je veoma ekskluzivno, veoma skupo. U normalnim okolnostima ne bi mogla ovde da dobiješ sto, osim ako nemaš rezervaciju šest meseci unapred." „Ali za tebe..." nagovestila sam. „Ja dobijam ono što ţelim." „Očigledno." Začula sam škripu njegove stolice po podu, i njegovi prsti pređoše mi preko ramena i leđa. „Ţeliš li desert? Ili bi volela da idemo na predstavu?" „Sita sam", rekoh. „Moţemo da krenemo ako si ti spreman." „Dobar odgovor." Uzeo me je za ruku i poveo me putem kojim sam i došla. Teška vrata su se otvorila, a zatim se zvuci kuhinje i čavrljanje prigušenih glasova udaljiše. Lift je zujao.

45


Posle kratke voţnje, kretali smo se preko prostora koji je zvučao poput velikog foajea s mermernim podovima, a štikle su mi odsečno odzvanjale. Otvoriše se još jedna vrata, a Rotova ruka u dnu mojih leđa neţno me je pogurala kroz njih. Zvuci Njujorka su me vređali, sirene su trubile, čuli su se glasovi, batovi cipela, vozila koja ţure. Veče beše toplo, nasuprot sveţini u restoranu i predvorju koje smo upravo napustili. Ĉula sam glasove u blizini. „Pogledaj... vezane su joj oči. Pitam se zašto?" „Vidi tu haljinu!" „Jeste li joj videli ogrlicu?" „To je majbah, mislim..." „Sveca mu, divan je..." A onda sam čula da se vrata kola otvaraju i Rot mi pomoţe da uđem, paţljivo mi spustivši glavu da se sagnem. Skliznuh unutra, preko sedišta, osetivši koţu pod dlanovima. Vrata se zatvoriše. Rot je seo pored mene, motor zabruja i krenusmo. Zračio je napetošću. „Jesi li dobro?" upitah. „Više bih voleo da smo imali privatni ulaz, ali to, naţalost, nije bilo moguće." Uzeo me je za ruku i ja otkrih da najprirodnije preplićem prste s njegovima. „Srećom, imamo privatan ulaz u Met." „Šta gledamo?" pitala sam, zanemarivši sopstvenu nelagodu zbog poveza koji sam nosila i činjenicu da ja odista ništa neću gledati. „La Boheme. Veoma prijatnu predstavu. Bel canto2 pevači koji je izvode divni su i zaista nećeš mnogo propustiti zato što ne vidiš. Muzika je najvaţnija." Ĉula sam za to, ali nisam o tome ništa znala. Ostatak voţnje protekao je u tišini, ali je Rotova napetost i dalje bila opipljiva. „Baš ne voliš da budeš u blizini ljudi, zar ne?" nisam se suzdrţala da ne upitam. „Šta te navodi na to pitanje?" Glas mu je bio tanak i oštar poput brijača. Slegnula sam ramenima. „Jednostavno osećam koliko si napet. Ĉitava ona scena tamo zaista te je uznemirila." „Moţeš sve to da naslutiš?" Klimnuh glavom uz još jedno malo podizanje ramena. „Da. Dopire od tebe u talasima." Duboko je uzdahnuo i polako izdahnuo. „Vrlo dobro opaţaš, Kiri. Posebno kad se uzme u obzir da se ne koristiš vizuelnim zaključcima." Njegovi prsti stisnuše moje. Nisam znala šta na to da odgovorim, pa sam ćutala. Ĉula sam sirene automobila i osetila da smo se zaustavili, što je značilo ili da smo stali na semaforu, ili da smo se zaglavili u saobraćajnoj guţvi. „U pravu si, naravno", reče Rot posle nekoliko minuta ćutnje. „Ne volim guţvu. Ne radi se o tome da ne volim ljude kao ljude. Samo više volim da moje interakcije budu... jedan na jedan, pod mojim uslovima. Postoji toliko toga što čovek ne moţe da kontroliše u javnom, krcatom okruţenju. Moje me je ţivotno iskustvo naučilo da... izbegavam... takve situacije kad god je moguće." Kola su ponovo krenula, a mi smo se vozili u tišini ispunjenoj bliskošću. Posle dvadeset minuta u automobilu, tokom kojih smo vodili sporadičan razgovor, Haris zaustavi kola. Ĉula sam ga kako izlazi i obilazi vozilo da nam otvori vrata. Rot izađe, drţeći me za ruku. Povukao me je, pomaţući mi da izađem. Nalet izmešanih glasova pogodi me s leve strane. Fotoaparati su kliktali, a novinari dovikivali pitanja. Ĉula sam otvaranje još jednih vrata koja behu tačno ispred nas, a Rotova ruka u udolini mojih leđa poţurivala me je napred. Kretala sam se onoliko brzo koliko su mi štikle od sedam centimetara i uska haljina dopuštale, znajući da Rot ţeli da se skloni unutra pre nego što nas reporteri ugledaju. Posle desetak koraka, vrata se iza nas zatvoriše, isključivši bučno brbljanje što je dopiralo s ulice. „Ovuda, molim vas, gospodine Rot", čula sam kako govori meki ţenski glas pun strahopoštovanja. Sledeći posluţiteljku, kako sam pretpostavljala, Rot me je doveo do lifta niz hodnik i u - opet sam nagađala - privatnu loţu. Do mene su dolazili zvuci orkestra koji se zagrevao, neskladna kakofonija instrumenata. Mrzela sam povez više nego ikada. Ţelela sam da vidim. Prvi put sam se našla u njujorškom Metropolitenu, a oči su mi bile vezane. Nisam videla binu, arhitekturu pozorišta, sedišta; nisam mogla da posmatram ljude koji pristiţu i zauzimaju svoja mesta, nameštajući ogrtače i sakoe odela. Nisam mogla da potraţim slavna lica. Rot mi pomoţe da pronađem svoje sedište, a zatim osetih da se smestio pored mene. „Predstava će uskoro početi. Ţeliš li piće?" Slegnuh ramenima. „Svakako. Šta god ti piješ." „Nešto nije u redu?" Bel canto (ital. lepo pevanje) - vokalna tehnika iz osamnaestog veka u kojoj se posebna paţnja posvećuje lepoti tona i njegovom briljantnom izvođenju, umesto dramatičnim izraţajima i romantičkim emocijama. Ova je tehnika pevanja tokom istorije trpela brojne kritike, kao što su korišćenje tehnike radi nje same (bez previše obzira prema celini muzičkog dela) i učestalo naglašavanje virtuoznih elemenata, ali se svi slaţu oko njene vrhunske umetničke vrednosti. Karakteristika ove tehnike pevanja jeste korišćenje celog vokalnog instrumenta, a ne samo njegovog dela. Oslonac tona je vrlo nisko, pa se dobija potpuno ujednačeni glas u celom vokalnom rasponu pevača. (Prim, prev.) 2

46


„Nikada nisam bila u operi, nikada u Metu, i... samo ţelim sve da vidim. Ovaj povez me frustrira." Palcem je skliznuo preko mog ramena i nagnuo se bliţe ka meni. „Znam, Kiri. Znam. Moram da telefoniram. Moţeš da pogledaš okolo dok me nema." Njegove usne mi dodirnuše rame, vrat. Zadrhtah, osetivši da mi se koţa jeţi, a krv uzburkava. „Brzo ću se vratiti. Poslaću nekog sa čašom vina." „U redu. Hvala ti, Rote." „Naravno." Otišao je i ostadoh sama. Posegnula sam rukom iza glave i odvezala povez. Treptala sam dok se nisam prilagodila iznenadnom prilivu svetlosti. O... o, boţe dragi. Jasno, viđala sam slike Metropolitena, tako da sam na neki način znala šta da očekujem, ali me ništa nije moglo pripremiti na stvarnost. Bio je ogroman. Loţa u kojoj sam sedela nalazila se pravo preko puta pozornice, na samom vrhu, pa se ceo teatar prostirao preda mnom. Naravno, Rot je imao najbolje mesto u operi. Sedišta su se brzo popunjavala, zavesa na bini beše spuštena, a parovi su pristizali iz hodnika, predvođeni razvodnicima, da pronađu svoja mesta. Par naočara za operu beše spušten na sedište pored mene, kako ih je Rot prethodno ostavio. Upotrebila sam ih da bolje pogledam ljude u publici, traţeći poznata lica. Vrata loţe se otvoriše i uđe posluţitelj noseći posluţavnik sa samo jednom čašom belog vina. „Mogu li vam doneti još nešto, madam?" upitao me je. „Ne, dovoljno je. Hvala." Očekivala sam da ode, ali nije. Slegnuo je ramenima i uputio mi izvinjavajući osmeh. „Date su mi instrukcije da sačekam ovde s vama dok se gospodin Rot ne vrati." Namrštih se. „Pa, šta god vas čini srećnim." Vratila sam se pretraţivanju gomile i otpijanju vina, uţivajući u svom vremenu bez poveza. Nekoliko minuta kasnije svetla se zamutiše, a orkestar odsvira jednu jedinu notu. Kucanje na vratima iza posluţitelja učini da poskočim u sedištu, ali se činilo da je on to i očekivao. „Trebalo bi da... ovaj, da vam zaveţem povez... odmah. Madam. Ţao mi je, ali uputstva su takva." Posluţitelj beše veoma mlad momak, jedva da je izašao iz puberteta, s oţiljcima od akni i nezgrapan. Načinio je korak prema meni i ja mu predadoh traku. „Ah, to objašnjava zbog čega ste morali ovde da čekate." Zaţmurila sam kad mi je stavio tkaninu oko glave i zavezao je. Previše ju je stegao, ali osetila sam da mu se ruke tresu i da ga izdaju nervi, pa sam se saţalila na njega. „Dobro je, hvala." „Izvinite, madam." Odmahnuh glavom. „Nije vaša krivica." „Mogu li... mogu li da pitam zašto... Zašto taj povez?" Nisam bila sigurna šta da odgovorim. „Ja... uh. Zapravo je to duga priča. Igra... koju moj momak i ja igramo." Vrata se otvoriše i začuh Rotove korake iza sebe. „I to se tebe uopšte ne tiče, Majkle. Još vina za damu i najbolji viski iz jedne ţitne destilerije za mene, molim. Hvala." „Odmah, gospođine." Majklov glas odavao je olakšanje što moţe da radi nešto što će ga udaljiti od mene, poveza i Rota. Rot se zakikota iza mene. „Jadno dete se zamalo nije pomokrilo, mislim." „Zaista je delovao malo nervozno. Posebno kad je morao da mi priveţe traku." Dodirnula sam čvor. „Kad sam već kod toga, rekla bih da ću ostati bez cirkulacije, toliko čvrsto ju je zavezao. Moţeš li da mi je olabaviš?" Snaţni prsti poradili su na čvoru, popustili povez i ponovo ga vezali. „Oka nije mogao da odvoji od tebe", reče Rot dok mi je petljao oko kose, provlačeći prste kroz krajeve. „Ne krivim ga, ali je... prilično otvoreno i zaneseno gledao u tebe." „Gledao me sa zanosom? Mislim da nije." „Flertovao je. U stvari, zurio u tvoj dekolte." Pomilovao me je po ključnjači, a zatim skliznuo nadole, sve bliţe i bliţe otvoru dekoltea. „Ipak, nije njegova krivica. Ne sasvim. Od tebe je... nemoguće skloniti pogled. Međutim, nisi njegova da bi te gledao." „Nisam?" „Nisi." „Ĉija sam onda?" Znala sam odgovor, ali sam ţelela da čujem njegovu reakciju. „Moja, Kiri. Ti si moja. Pripadaš mi. Samo meni. Neću te deliti, čak ni s bezopasnom decom kakav je naš prijatelj Majki, posluţitelj." U tom času se Majki vratio, a Rot je moju praznu čašu zamenio punom. „Hvala, Majkle. To će biti sve do pauze. Izvoli." „H-hvala vam, gospodine. To je... vrlo velikodušno od vas, gospodine." Majklov glas bio je pun strahopoštovanja i divljenja, te sam pretpostavila da mu je Rot dao ogromnu napojnicu. Moţda novčanicu od sto dolara. Vrata se zatvoriše, a orkestar zasvira. Tokom prvih pet minuta bila sam opčinjena. Ništa nisam uspela da razumem, ali to nije bilo vaţno. Ništa nisam videla, ali nisam marila. Muzika, pevanje, bilo je zanosno, hipnotišuće, bez potrebe za ičim drugim da bi bilo magično. Neko vreme smo Rot i ja sedeli jedno pokraj drugog i samo slušali, a onda osetih njegovu ruku na kolenu. Ukočila sam se, ali sam dopustila da tu ostane. Međutim, tada... njegova ruka krenu

47


nagore. Svega centimetar, ali dovoljno da mi se puls ubrza. Još centimetar i znala sam da igra igru. Koliko ću ga daleko pustiti da ide? Svaki nervni završetak u mom telu goreo je, a prsti su mu jedva dosegli moju butinu. Progutala sam knedlu i pokušala da isključim svest o njegovom dlanu na mom kvadricepsu. Pokušala da slušam pevanje, orkestar, ali uzalud. Osetila sam njegov dah na vratu. Prisilila sam se da drţim glavu pravo, iako su mi svi instinkti nalagali da je nakrenem i ponudim mu grlo. Usta mu behu vrela i vlaţna na mom vratu, ljubeći me odmah iza uha. Bilo mi je toliko tuklo, da sam jedva čula išta drugo. Ruka mu se sada penjala i postajalo je intimno, opasno. Drhtala sam. Nesposobna da se pokrenem, potpuno paralisana. Muzika je bledela u pozadini. Topao dlan mi je obuhvatio obraz i okrenuo mi glavu u stranu. „Poljubac, Kiri." Ispustila sam dah za koji nisam ni bila svesna da sam ga zadrţavala, i nagnula se ka njemu. Imala sam već dovoljno iskustva da mu ne odbijem poljubac; da ga ne uskratim sebi. Osećao se na viski, nadimljen i oštar, a dah mu beše pomalo hladan od leda, usne meke i vlaţne na mojima kretale su se odlučno i samouvereno. Ruka mu je sada bila na mom bedru. Skliznuo je jezikom preko oboda mojih usana, jednom, dvaput. Isprobavao, pozivao. Treći put je iskazivao zahtev. Rastvorila sam usne i osetila kako mi jezikom prelazi preko zuba, a tada sam svojim pošla u susret njegovom. U tom trenutku sam znala da sam izgubljena. Poljupci koje smo ranije delili bili su delikatni, istraţivački. Predstavljali su uvod. Spor, neţan i lagan. Ovaj to nije bio. Bio je vreo, gladan. Zahtevao je moju paţnju, traţio da se prepustim, da uzvratim. Poljubila sam ga zauzvrat i to učinila zato što sam ţelela. Ţelela sam njegov poljubac. Ali... ta ruka. Mirno je počivala na mom kuku, prstiju utisnutih u meso ispod haljine. Grabio ga, stezao. Ljubljenje se neometano nastavilo, a ja sam morala da se okrenem ka njemu, da nam tela budu jedno spram drugog. Posegnula sam rukom i zgrabila ga, uplela prste u materijal njegovog sakoa i košulje, privlačeći ga k sebi. Zastenjao je, osetila sam podrhtavanje njegovih prsa, odobrenje. Korenom šake skliznuo je nisko, preko mog bedra, preko mog stomaka. Stisnula sam butine, prekinuvši poljubac. Ţelela sam da ga upitam šta to radi, ali sam se bojala odgovora. Njegovi su mi prsti polako prelazili preko butina. Vrhovima je milovao tkaninu haljine, dodirom lakim poput pera. Tresla sam se, čela oslonjenog na njegovo, dišući neravnomerno, sa šakama zgrčenim u njegovoj košulji. „Rote?" Bilo je to sve od pitanja što sam uspela da izustim. „Kiri. Ni glasa. U redu? Budi tiha zbog mene." „Da - da budem tiha?" „Da. Dovešću te do vrhunca." „Hohoćeš?" Nije odgovorio. Barem ne rečima. Njegova usta pronađoše moja i ja ponovo bejah poneta, prebačena veštom moči njegovog poljupca. Ruka mu je počivala medu mojim butinama, preko haljine, na centimetar od međunoţja. Prsti su mu se vijugavo kretali mojim bedrima, klizili nagore. Drţala sam noge stisnute, a haljina je bila tesna. Pa ipak, kad mi je vršcima prstiju prešao preko pubisa, osetila sam to čak i preko tkanine, i uzdrhtala. Još jedno neţno trljanje najviše tačke na butinama i noge mi se razdvojiše, sasvim malo. Njegove usne na mojima bile su zahtevajuće, nepopustljive, krale mi dah. Jezik mu je prelazio preko mojih zuba i preplitao se s mojim, uţivajući u mojim usnama. Pritisnuo mi je međunoţje prstima i ja mu dahnuh u usta. „Oh, Kiri. Predivno. A nisam te još stvarno ni dotakao." Glas mu beše duboko mrmljanje, dah vreo na mojim usnama. „Ţeliš da te dodirnem?" Nisam mogla da odgovorim. Nisam znala kako. Ţelela sam, ali sam se plašila da mu to dopustim. Znala sam da ću biti još izgubljenija u njemu, još dublje u njegovoj igri, ako to učinim, ako mu dozvolim da me dodirne, ako ga pustim da me dovede do orgazma. Ipak, već sam to bila, zar ne? Predala sam mu se. Dopustila sam mu da mi stavi povez. Dopustila da me poljubi. Video me je bez grudnjaka, u majici kratkih rukava i gaćicama. Već sam patila za njegovim dodirom. „Postavio sam ti pitanje, Kiri." Prsti mu skliznuše niz moje bedro, prema kolenu. Osetila sam da se saginje, hvata me za noţni članak i podiţe mi stopalo. Zgrabio je rub haljine. Povukao ga je, neţno i neumoljivo, podiţući materijal nagore, razotkrivajući mi listove, kolena i sada već butine. „Da li... ţeliš... da te diram? To je jednostavno pitanje. Da ili ne biće dovoljno. Ţeliš li vrhunac? Upravo ovde, upravo sada? U ovom pozorištu? Okruţena hiljadama ljudi? Verovatno si već vlaţna za mene, zar ne? Nekoliko uboda mog prsta i raspašćeš se, smem da se kladim. Treba samo da skliznem prstom u tebe i cvilećeš. Kladim se da će ti klitoris biti tako osetljiv, tako neţan. Takođe ćeš biti uska. Tako uska. Kad svršiš, stisnućeš se oko mojih prstiju i moraćeš da se ugrizeš za usnu da ne bi vrisnula. Ţeliš to, zar ne, Kiri?" Ispustila sam drhtavi izdah, pustila da mi glava padne unazad, na sedište. „D-da. Da. Ţelim. Ţelim to." Haljina mi je sada bila nabrana iznad butina, a Rotova ruka prelazila mi je preko bedra, milujući obli mišić i penjući se sve više i više. „Reci to. Reci mi šta ţeliš da radim. Potrebno mi je da to čujem od tebe, Kiri. Kaţi mi šta ţeliš da ti radim."

48


„Uh..." Nisam uspevala da oblikujem reči ni u glavi, ni na usnama, ledino sam mogla da dahćem i dišem dok su mu prsti lutali medu mojim butinama - i dalje stisnutim - i ovlašno dodirivali komad svile preko mojih prevoja. „Ja, Rote... ţelim da me... da me dodirneš." „Dodirujem te. Moraćeš da budeš preciznija." Usnama mi je grickao ušnu resicu, prelazio preko uva, ljubio me iza njega, dole i okolo, ispod, ljubio, ljubio, ljubio, sve do grla. Vrpoljila sam se na sedištu, ţeleći da rastvorim butine, ali sam se još bojala da se potpuno prepustim. „O, boţe... ţelim - ne mogu da izgovorim..." „Onda to nećeš dobiti." Njegov dodir se sklonio, povukao se do prepona. Prelazio mi je prstom duţ noge, od kolena do kuka i nazad. Blago se pomerio ka unutrašnjosti i pratio istu putanju od kolena do prepone, duţ unutrašnje strane butine. Jeknula sam u osujećenju, uhvaćena između poţude i straha. „Boţe, Rote." „U tvom ţivotu, u ovom trenutku, te dve reči mogle bi se smatrati sinonimima." Grickao mi je vrat, ljubio me ispod brade, a zatim je izbacio jezik i okusio kut mojih usana. „Znaš šta ţeliš. Ne plaši se, Kiri. Neću te povrediti. Učiniću da se osećaš dobro. Učiniću da se osećaš bolje nego ikada pre u svom ţivotu. Sve što moraš da uradiš jeste da mi kaţeš šta hoćeš da radim. Šapni mi, meko i tiho koliko god ţeliš, molim te. Ĉuću te." Osetih njegov prst kako klizi i zaustavlja se na šavu mojih tangi, na samom obodu moje srţi. Dodir se spustio niţe, pa se opet vratio nagore. Drhtala sam od glave do pete, i dalje ne dišući kako treba. „Dotakni me. Dotakni me tamo." „Gde to?" Oklevala sam. „Dodirni mi ribicu." Te su reči bile jedva čujne, ali znam da ih je čuo. „Stavi svoje prste u mene. Dovedi me do vrhunca. Molim te, Rote." „Ah, pa sad, to i nije bilo toliko teško, zar ne?" „Da, na neki način jeste", rekoh. Nasmejao se, neţno zakikotao. „Zar nikada ne govoriš vulgarnosti, Kiri?" „Ne. Ne stvarno." „Pa, naučićeš." Pratio je prstom liniju mog otvora. „Jesi li spremna?" „Spremna sam." „Mislim da nisi. Ne zaista. Ne za ono što ću ti uraditi." Ljubio me je niz grudnu kost, a onda mu se usne nađoše na nagibu jedne dojke. „Zapamti, ni glasa." Klimnula sam, a onda mu prst skliznu ispod lastiša na unutrašnjoj strani butine. Nisam mogla da gutam, da dišem, da se pomerim. Sva čula su mi bila usredsređena na njegov prst koji se primicao otvoru. Malčice sam razmakla butine, osećajući koliko drhte. Udahnula sam duboko, zadrţala vazduh, čekala. Osetila sam njegov dodir na prevojima, kako mi trlja kratko podšišane pubične dlačice. „Tako si meka, Kiri. Ne mogu da dočekam da te osetim." Te sam reči više naslutila nego čula jer su bile tek toliko glasne da ih razaznam. Prstom je prešao niz moj otvor, a zatim se vratio nagore, klizeći tako gore-dole. Triput je to uradio, a svaki put je vrhom prsta zadirao za nijansu dublje. Vrpoljila sam se na sedištu do časa kad je ušao u mene do prvog zglavka. To nije bilo mnogo, ali ipak beše dovoljno da cela zadrhtim u iščekivanju i ţudnji. Sada sam morala da dišem i pluća počeše divlje da mi se šire i skupljaju, a grudi su mi se nadimale. Tada se primirio, s jednim prstom jedva malo u meni. Namrštila sam se, jeknula, s mukom se obuzdavajući da ne uvijam kukovima kako bih dobila više njegovih dodira. „Ni glasa, Kiri. Ĉak ni stenjanja." „U redu, izvini." Međunoţje me je bolelo, vrelo i pulsirajuće, vlaţno. Ţelela sam njegov dodir, ţudela da ispuni obećanje. To mi je bilo potrebno. Bio je tu, baš tu, nepomičan, nije me milovao. A onda, baš kad sam se spremala da ga opet zamolim da me dodirne, on je to učinio. Skliznuo je prstom u mene, malo dublje. Drţao je prst okomito među usminama i morala sam da se ugrizem za usnu da ne ispustim glas dok mi je hrapavim jastučićem kaţiprsta trljao klitoris. Jesam zadahtala, ali to beše tiho uvlačenje vazduha. Ukočila sam se, i dalje pesnicama steţući njegovu košulju. Pustila sam da mi ruke padnu, oslobađajući ga odeće. Jednom rukom sam se drţala za naslon fotelje, a drugom za njegovu podlakticu, steţući isprepletani mišić i čvrsto meso. Osetila sam pomeranje Rotovih mišića dok je prstom kruţio po mom klitorisu. Kukovi su mi se naizmenično podizali i spuštali, krećući se u sporom ritmu njegovog prsta. A onda mi je iznenada uronio prst u kanal, u vlaţnost i vrelinu. „Boţe, Kiri", promrmljao je. „Vlaţna si. Tako vlaţna. Volim što si toliko mokra. Uz to si i uska." Na te reči sam pocrvenela, u isto vreme kad je povukao prst da mi još jednom dodirne klitoris, čineći da ustuknem i izvijam se, grizući usnu. Kruţio je po mom sasvim prokrvljenom ispupčenju svojim debelim prstom i ţelela sam da ječim, stenjem, psujem, izgovorim njegovo ime. Bilo šta. Ali nisam mogla. Negde izvan mehura te loţe neko je pevao. Njen moćni glas uzdizao se i spuštao, opojan i raskošan, a pesma je postajala sve glasnija i brţa dok su se ostali glasovi pridruţivali ţenskom vokalu. Arija je dostizala vrhunac, glasovi su se

49


preplitali i nadmetali. Rotov prst ponovo skliznu u mene, zašavši duboko, povlačeći se, rasipajući moje sokove preko mog klitorisa, uranjajući, krećući se preko mene, napravivši kruţni pokret jednom, dvaput, triput, opet uranjajući, ne dozvoljavajući mi da pronađem ritam, ne dopuštajući mi da se previše pribliţim ivici klimaksa. Dodao je i drugi prst i poţeleh da mu kaţem koliko mi se to dopalo, ali se nisam usudila jer da sam ispustila glas, on bi stao, a ja bih umrla. Sada sam se uvijala, podizala kukove s plišanog sedišta, traţila olakšanje, ujedala se tako snaţno da mislim da sam okusila krv. Dah mi je dolazio u kratkim, oštrim dahtajima, proizvodeći oštar, škripav zvuk preko zuba, struganje iz grla. Ostati tih u toj situaciji dokazivalo je nemoguće, a činjenica da su se na samo dva-tri metra od nas u susednim loţama nalazili ljudi činilo je sve to još strašnijim, još opasnijim i stvarnijim, a moju potrebu da ne pustim ni glasa od sebe još imperativnijom. Pa ipak nisam uspela. Jednostavno, nisam mogla. Iz grla mi je poteklo tiho, skoro nečujno cviljenje, a Rotov prst se momentalno zaustavio. Osetila sam kako se rastući talas nadolazećeg orgazma povlači, ostavljajući me u panici i ljutnji. Promeškoljila sam se, zgrabila ga za ruku i pokušala da ga nateram da je pokrene. „Nisam mogla... bilo je jače od mene... bilo je jače od mene..." „Znam, lepotice. Znam." Rotov glas mi je bio u uvu, hrapav i dubok. „Tako si blizu, zar ne? Ţeliš da svršiš. Moraš da svršiš. Ali, ne moţeš. Ne dok ti ja ne dozvolim." Ţeleo je da preklinjem. Znala sam to. Nisam htela. Ne. Nisam još otišla tako daleko. Ţelela sam orgazam, ali nisam bila spremna da ga za to molim. Vrtela sam glavom levo-desno, stezala butine oko njegove ruke, nasađivala se na nju. „Oh, Kiri. Nećeš da moliš, zar ne? Isuviše si ponosna za tako nešto." Njegov prst, još u meni, uvijao se, okretao, i ja poskočih. Telo mi se grčilo dok mi je trljao klitoris. „Tu si, Kiri. Još nekoliko ovih..." Ponovo mi je protrljao nabreklinu, a vrelina i pritisak počeše da mi tište utrobu. „I svršićeš mi svud preko ruke. Samo treba da kaţeš: 'Molim te, Rote.' Dve male reči. To čak i nije preklinjanje. Samo me... lepo zamoli." To je predstavljalo priznavanje njegove kontrole, njegove moći nada mnom, i oboje smo toga bili svesni. Onda pomislih, nije li to sva suština ove igre? Nosila sam njegov povez. Pristala na njegovu igru. Dakle, zašto onda ne bih i na ovo? Ţelela sam to, i bila sam nadomak olakšanju, tako blizu. U tom trenutku je malo falilo da progrizem sebi usnu. Kukovi su mi podrhtavali u očajanju koje nisam mogla da kontrolišem. Dve reči. Neka ga, nek preuzme toliko ţeljenu vlast. „Molim te... Rote." Kome je potreban ponos kad moţe u javnosti da doţivi orgazme? U tom trenutku, kad su se reči skotrljale s mojih usana, pesma što je dopirala s pozornice dostigla je svoj vrhunac, istrajavajući u klimaksu u isto vreme kad su mi Rotovi prsti stisnuli nabrekli klitoris i poslali kroz moje telo rakete ekstaze. Stegla sam zube i pustila da mi se kukovi divlje uvijaju u ritmu kruţenja vrhova njegovih prstiju. Baš kada je pritisak u mojoj nutrini dostigao kritičnu masu, Rot zaroni prste u kanal, izvadi ih iz njega, ponovo uvuče i potom nastavi da pravi kruţne pokrete. Poremetio je tempo tek toliko da me povuče nazad s ivice. Izluđivao me je, učinio da podivljam. Grleno sam reţala, jedva se suzdrţavajući da ne pustim glas, iskonske zvuke osujećenosti zbog njegovih igara. Mogao me je dovesti do ekstaze u bilo kom momentu, znala sam to. Zadirkivao me je. Još jednom je zavukao prste duboko u mene, baš kad sam bila na ivici da eksplodiram. Zarila sam mu nokte svom snagom u mišicu, što beše istodobno i preklinjanje i upozorenje. Šaku kojom sam mu drţala košulju stegla sam u pesnicu, naglo ga privukla k sebi i osetila sudar naših usana. „Igrala sam tvoju igru, proklet da si", zareţala sam. „Sad mi daj, jebote." Smeh mu je ličio na dugu i duboku tutnjavu. U trenu kad sam se spremala da uradim nešto stvarno sumanuto, recimo da ga ujedem, pokrio mi je usta svojima, provukao jezik između mojih usana i prstom me preveo pravo preko granice trpljenja. „Svrši, Kiri." Beše to zapovest. „Svrši sada. Odmah, dušo. Odmah." Nikada ranije nisam poslušala naređenje s takvom spremnošću. Pohlepnim ustima je progutao moje bespomoćno stenjanje izazvano oslobađanjem, ljubeći me i dodirujući mi jezik svojim, sve vreme dirajući moj pulsirajući klitoris, štipkajući ga i kruţeći prstima po njemu, podiţući moj vrhunac sve više i više dok nisam ostala bez daha, dok mi puls nije prestao, a ja se izvila u luk oslonjena samo petama o pod i ramenima o sedište. Bilo je previše, previše, prejako, preeksplozivno, rastavilo me je na delove, pa ipak on nije popuštao nastavio je da hara moja usta svojima, da mi kruţnim pokretima trlja klitoris i gura prste u mene, uspinjući me do visina za koje nisam znala da su moguće. Naposletku moje telo više nije moglo da izdrţi, pa sam pala unazad u fotelju, dahćući, potpuno oduzeta. Sklonila sam pramen kose s usta, a ruka mi je pala sa strane. Ipak, umesto sedišta, moji su prsti pronašli Rota. Tačnije, pronašli su njegovu butinu, a zatim rajsferšlus. I ogromnu, gvozdenu erekciju koja je bubrela iza njega. No, pre nego što sam uspela da učinim išta više sem da shvatim šta sam upravo dodirnula, uhvatio me je za ručni zglob i sklonio mi ruku. „Ne još, Kiri." „Zar to ne boli?" „Boli."

50


„Hoćeš li da se... postaraš za to? Ili... ili da dopustiš meni?" upitah. Očekivala sam to, znala da će uslediti, znala da je to deo igre. „Ne. Ništa od toga." „Jednostavno ćeš ostati tako uzbuđen?" Ćutanje. „Da. Naposletku će prestati." „Ali, zar ti to neće... praviti probleme?" „To je moja briga, ne tvoja." Njegov ton nije dopuštao nikakvu raspravu. Šteta što nisam planirala da ga slušam. „Ne shvatam, Rote. Mislila sam da će to tako funkcionisati." „Nemoj misliti da znaš kako će se ovo odvijati, Kiri. Ne znaš. Ovde se ne radi o doţivljavanju orgazma. Ni mog, ni tvog." Glas mu je bio tih, jedva čujan među glasovima što su ćaskali tokom pauze. „Kad me budeš dodirnula, gledaćeš me u oči. Zar se ne sećaš šta sam ti obećao kada smo prvi put razgovarali o našem sporazumu?" Klimnuh glavom. „Šta je to bilo? Reci mi, Kiri." „Rekao si mi da nećemo imati odnos osim ako ja to ne zatraţim. Osim ako te ne preklinjem da ga imamo." „Tačno. I počinješ li da mi veruješ?" „Da, mislim da počinjem." „Dobro. Hajde, popravi haljinu pre nego što stigne Majki s našim osveţenjem." Povukla sam suknju preko kukova, pa ustala i pustila da padne do poda, nameštajući je dok nisam stekla osećaj da je sve kako treba. Rotovi prsti potegoše tkaninu, malčice je podesivši, a zatim mu se ruka smestila na mom bedru, posesivna i poznata. Ponovo sam sela i osetila da me gurka ramenom. „Pomislih da treba da znaš, Kiri... nikada nisam video nešto toliko lepo kao što je bilo tvoje lice dok si svršavala za mene." „Rekla bih da u ţivotu nisam tako intenzivno svršila", priznadoh uz blago crvenjenje. Usnama mi je dotaknuo uvo. ,,Oh... draga Kiri. To je bio tek početak, mila. Sve ono što ću ti raditi kad budemo sami... o tome nemaš ni najblaţu predstavu." Obećanje u njegovom glasu nateralo me je da uzdrhtim, da stisnem butine jednu uz drugu usled naleta vreline koja me je ponovo celu preplavila. Jedva sam se usredsredila na ostatak opere, pitajući se hoće li me opet dotaći ili poljubiti, pitajući se šta bi to još uopšte mogao da mi uradi. Ipak, ništa nije uradio. Jednostavno me je drţao za ruku, povremeno mi palcem milujući zglavke prstiju. Sve vreme dok je trajala opera i dok smo se vozili kući napola sam očekivala da osetim njegov dodir na svom međunoţju, ali se to nije desilo. Bila sam izbačena iz ravnoteţe, ţelela još, ţelela da ga dodirnem, da strgnem povez i vidim ga, da vidim da li mu se erekcija smirila, pitajući se šta će uraditi sledeće. Drţao me je za ruku dok smo se peli liftom do njegove rezidencije na vrhu zgrade i celim putem do vrata mojih prostorija, a onda je obe moje ruke uzeo u svoje i prislonio me leđima uz vrata. Podigla sam glavu, spremna na sve. „Laku noć, Kiri." Njegove usne pomilovaše moje, brzo i suvo. To je bilo to? Naterao me je da svršim usred opere, a onda ništa? Samo... laku noć? „Laku noć, Rote." Bila sam ljuta, zbunjena. Pustio mi je ruku, otvorio vrata. Zakoračila sam unazad i okrenula se od njega. Odvezao mi je traku, pa ipak je nije uzeo kao prošlog puta, već mi ju je stavio u ruke. Videla sam mu šake. Bile su još krupnije nego što sam očekivala. Spustila sam dlan na njegov, da napravim poređenje. Vrhovi mojih prstiju jedva da su dosezali do polovine njegovih, tako da je mogao da ih savije preko mojih. Ruke su mu bile grube, ţuljevite, nabijene i snaţne. Nokti kratko posečeni, oblikovani u uredne, jednake lukove. Nisu bili manikirani niti ispolirani, samo sređeni. Bio je tih, ukočen iza mene dok sam drţala njegovu veliku, preplanulu šaku u svojoj maloj. Okrenula sam mu dlan nadole. Koţa na nadlanicama bila je ţilava, izbrazdana linijama. „Ruke su ti hrapave." „Da." „Imala sam utisak da si odrastao... u bogatstvu." „Jesam." „Pa ipak, tvoje šake... " Nije mi odmah odgovorio, ali isto tako nije ni povukao ruku iz moje. Nisam mogla da ne prepletem prste s njegovima. „Odrastao sam u velikom, velikom bogatstvu. Moj otac je i sada jedan od najimućnijih i najuspešnijih poslovnih ljudi u svetu. Nisi čula za njega zato što ne privlači paţnju na sebe, drţi se van vesti i slično. Ali da, u pravu si, odgajan sam u bogatstvu. Razmaţen. Kao dete nikada ništa nisam radio sam. Hranu su mi drugi spremali i donosili. Neko drugi mi je nameštao krevet. Šofer me je svuda vozio. Imao sam telohranitelje i lične posluţitelje, privatne učitelje. Rastao sam dobijajući sve što ţelim kad god poţelim." Glas mu je dopirao iz najveće blizine, sveden tek na mrmljanje. Svaku reč izgovorio je uz oklevanje, kao da ne veruje da sve to govori. Nisam se usudila da dišem iz straha da ne začuti. „Takav je bio moj ţivot sve dok nisam napunio osamnaestu. Provodio sam mnogo vremena s ocem. On mi je bio heroj. Idol. Ţeleo sam da budem poput njega. Posmatrao sam sve što je radio, išao na posao s njim, postavljao mu pitanja i pravio beleške, učio o poslu sve što sam mogao. Pripremao sam se da postanem njegov naslednik i sledbenik. Ili sam u to verovao. A onda, na moj osamnaesti rođendan, otac me je odveo do kapija našeg imanja u ruralnoj

51


Engleskoj, gde je čekao novi be-em-ve M5. Otac mi je dodao akten-tašnu i rekao mi da je otvorim. U njoj su se nalazili pasoš i sto hiljada britanskih funti. Tu su takođe bili i bereta M9, tri šarţera i kutija municije. Otac mi je uručio ključeve kola. Pamtiću njegove reči dok sam ţiv. Rekao je: 'Sada si prepušten sam sebi. To je tvoje nasleđe i to je sve što ćeš dobiti od mene. Idi. Zaradi svoje bogatstvo. Moţeš da se vratiš da me posetiš kad god hoćeš. Ali ako se zadrţiš duţe od mesec dana, naplatiću ti rentu, a svaki pozajmljeni novac očekivaću da vratiš s kamatom. Zaradio sam to što imam sopstvenim snagama, a tako ćeš i ti. Zbogom, i volim te.' Zatim se okrenuo i otišao, zatvorivši kapiju za sobom." „To je... nekako hladno. Mislim, jednostavno te je... izbacio, tek tako? Odsekao te?" „Tek tako. Imao sam odelo na sebi, kola i sadrţaj kofera. To je bilo to. Naravno, imao sam prijatelje, imao sam kuda da odem i dovoljno novca da kupim sopstveni stan ili odsednem u hotelu. Ali ipak, znao sam dovoljno da shvatim kako će sto hiljada brzo ispariti ako ne budem paţljiv." Rot je, naposletku, povukao ruku. „Priča o tome kako sam dospeo tu gde jesam duga je i neprijatna i mračna, pa ti je neću odmah ispričati." „Zadivljujuće, Rote. Sasvim... sumanuto." Nije odgovorio. „Da, valjda jeste." Uzdahnuo je. „Znaš, ovo što sam ti upravo izneo više je od svega što sam ikada ikome rekao." „Tako sam i pretpostavljala. Hvala što si mi ispričao." „Laku noć, Kiri." Osetila sam da se povlači i potom ga više nije bilo. Vrata su kliknula kad su se za njim zatvorila. I već drugu noć zaredom trebalo mi je dugo da utonem u san.

52


Poglavlje 6 Prepuštanje Spavala sam neprobojno čvrstim snom. Oduvek je tako bilo. Moj tata je imao običaj da kaţe da bih mogla da prespavam smak sveta. Ne bih se budila za vreme oluja koje su potresale celu kuću, nisam registrovala budilnik koji mi dreči na uvo. Trebalo je da me neko grubo drmusa nekoliko minuta pre nego što bih se konačno probudila, a čak sam i tada bila mamurna, dezorijentisana. Balavila sam u snu i to me je posramljivalo. Delimično zbog toga nikada nisam ţivela s momkom, da budem sasvim iskrena. Pod balavljenjem ne mislim na malo ljupke pljuvačke u uglu usana, već na mokar jastuk kad se probudim. Bilo je odvratno, ali ništa nisam mogla da preduzmem. Koji bi momak ţeleo da spava pored devojke koja će i njega i jastuk potpuno izbalaviti? Nikada se nisam budila usred noći, ali zaista nikada, ni zbog čega. Kad jednom zaspim, ne budim se dok moje telo ne bude spremno za ustajanje. Međutim, dva dana nakon odlaska u operu, trgla sam se usred noći. Rota nisam videla još od predstave, dakle ukupno nekoliko vrlo dugih i dosadnih dana. Rasanila sam se i zagledala u sat pored kreveta: dva i trideset devet. Zašto sam se probudila? Srce mi je dobovalo, bubnjalo mi u ušima. Piljila sam naokolo po sobi, ali videla sam samo senke i nejasne oblike, blede odraze dubljih senki s ogledala u kupatilu. U mojoj sobi vladao je mrkli mrak, a jedina svetlost dopirala je od sata uz postelju. Nisam bila sama. To sam spoznala iznenada i s potpunom sigurnošću. „Zdravo? Rote?" „Da. Ja sam. Zatvori oči." Glas mu je dopreo iz dovratka koji je vodio u dnevnu sobu. „Šta radiš ovde? U pola noći?" „Zatvori oči, Kiri." Uradila sam kako je traţio. „Zatvorene su. Nema neke razlike, ova soba je tako mračna." „Nastavi da ţmuriš." Glas se sada pribliţavao. Ĉula sam korake preko tepiha. Krevet je utonuo pod njegovom teţinom. Srce mi je još jače zalupalo i osećala sam damare u grlu. Dotakao mi je nogu nadomak kolena, krenuo rukom naviše do moje butine i kuka. Do struka. Leţala sam pokrivena samo čaršavom, u majici kratkih rukava i vešu. Ruka mu je skliznula preko moje dojke, obuhvatila je, pa nastavila da se kreće. Pronašao mi je lice. Palcem mi pomilova bradu, pa jagodičnu kost. Potom mi svila pade preko očiju i podigoh glavu da bi mi namestio povez. „Izvinjavam se što me ovih dana nije bilo, Kiri. Otputovao sam zbog posla. No, sad sam se vratio i nameravam da se iskupim zbog odlaska." Povukao je čaršav nadole i bacio ga u stranu. „Stavi ruke pod jastuk, ispod glave." Zavukla sam ruke pod jastuk kako mi je rečeno i zadrţala pitanja za sebe. Imala sam osećaj da znam šta će uraditi, i nisam htela da se raspravljam. Još jednom mi je prstom prešao preko jagodice, sklonio mi pramen kose s lica i skliznuo niz izvijenu liniju mog grla. „Da li ti je ova majica vaţna?" Odmahnuh glavom, a onda shvatih da moţda ne moţe da vidi taj gest. „Nije. Mada je poslednja koju si pocepao to bila." „U tom slučaju se izvinjavam." Ščepao je obema rukama okovratnik moje majice i osetih njegove zglavke na grudnoj kosti. Šake mu se stegoše, a zatim se pamuk rascepa celom duţinom. Ustao je s kreveta i pritisnuo prekidač za svetio. „Tako je bolje. Sada mogu da vidim tvoje divno telo. Imaš savršene grudi, Kiri. " Hladan vazduh zapljusnu moj izloţeni torzo, zbog čega mi se koţa najeţila, a bradavice očvrsnule. Stegla sam šake u pesnice ispod jastuka. Pripremila sam se za njegov dodir, ali kad se desio, nije bio tamo gde sam ga očekivala. Prstom je dotakao obod mojih usana, skliznuo od jednog ugla do drugog. Razdvojila sam usne, osetila kako mi stavlja prst u usta i okusila slanu koţu. Neţno sam ga ugrizla i čula šum kad je udahnuo. Izvadio je prst iz mojih usta, prešao njime niz moju bradu, niz grlo, između dojki, preko dijafragme i stomaka. Kad je stigao do gaćica, prstom je zakačio lastiš i nastavio putovanje nadole, povlačeći sa sobom i veš. Odigla sam se od kreveta da bi mi prstom prešao oko kuka svlačeći tkaninu, a zatim preko mog pubisa do drugog kuka. Gaćice su nestale, bacio ih je. Sada sam pred njim bila naga, ako ne računam poderane krpice majice što su mi još obavijale ruke. Bradavice su se učvrstile, tvrde poput dijamanta, i disala sam usporeno i duboko, zbog čega su mi se grudi podizale i spuštale. Butine sam čvrsto stiskala pod njegovim pogledom, svesna da me uporno posmatra, pamteći sliku mog tela. Razmaknula sam noge, dopuštajući mu da me gleda. „Kiri... tako si prokleto lepa." U spuštenom tonu osećalo se poštovanje. „I moja." Iznenađeno sam ustuknula kad je dlanom pogladio levu bradavicu, pa se opustila pod njegovim dodirom. Obuhvatio mi je dojku celom šakom. Prešao je na drugu, a zatim skliznuo niz krivinu mog struka, do najšireg dela kuka, pa preko butine, uz njenu unutrašnjost, da bi naposletku prstom pratio sve vlaţniju liniju mog procepa, poslavši šištav dah preko mojih usana.

53


„Ovog puta nema potrebe da budeš tiha, Kiri. Moţeš da budeš glasna koliko god ţeliš. Vrišti za mene, ako hoćeš. Izgovori moje ime. Obrati mi se imenom, odmah." „Rote..." Ĉim je ta reč prešla preko mojih usana, njegov prst je prodro u moju ribicu i ja izustih njegovo ime stenjući. Prstom mokrim od mojih klizavih sokova prešao mi je preko klitorisa. Ipak, nije morao to da radi, jer sam već bila vlaţna i pulsirala ţudeći za njegovim dodirom. Znala sam do kakvog me eksplozivnog vrhunca moţe dovesti i za tim sam čeznula i vapila od trenutka kad mi je strgao majicu. Prepuštanje njegovim htenjima postajalo je sve lakše. „Raširi noge, Kiri. Potpuno." Poslušala sam i privukla kolena k sebi, sasvim ih razdvojivši. Vidite? Nisam uopšte sumnjala u njega jednostavno sam radila šta mi kaţe, poput dobre devojčice. „Kakvo savršenstvo, Kiri. Pičkica ti je poput cveta, ruţičasta i lepa; preklinje me da joj rastvorim latice." Ko još, zaboga, tako govori ?, zapitala sam se, ali je pomisao bila bleda, zato što su njegove reči na mene imale moćno dejstvo. Mislio je da mi ribica izgleda liči na cvet? Isuse, to je baš bilo vruće. Uvrnuto i neočekivano, ali uzbuđujuće. Njegovi prsti sledili su moj otvor, klizili niz jednu usminu i peli se uz drugu, uranjali da miluju klitoris i ponovo izlazili. A onda je prebacio teţinu i osetih kako mi njegova široka ramena trljaju unutrašnjost kolena, a čekinje brade unutrašnjost butine. O, boţe. O, boţe. Spremao se da me zadovolji oralno. Poţeleh da ga stegnem, da prebacim kolena preko tih ramena i preklinjem da me besomučno liţe, da ga molim da mi skine povez kako bih ga videla, kako bih gledala njegovu glavu medu mojim nogama. Nisam uradila ništa od toga. Ostala sam potpuno nepomična i tiha, čekala. Kruţio je dlanovima po spoljašnjoj strani mojih bedara i osećala sam njegov dah na neţnoj, čulnoj koţi. I mada je trljanje njegove brade delovalo grubo, jezik kojim je klizio uz moje nabore iskupljivao se za to. U stvari, kontrast čekinja što su me greble po butinama i vlaţnog, toplog jezika koji se sporo kretao duţ mog otvora bio je divan i erotičan, i nisam ni mogla niti pokušala da sprečim stenjanje što mi se otimalo s usana. Pratio je prstima udubljenja na mojim kukovima, pronašao usmine moje ribice i razdvojio ih, a nakon toga se jezikom probijao da mi u dugim, vlaţnim krugovima liţe klitoris. „Kiri... tako si ukusna, Kiri. Lizaću ti slatku, savršenu pičkicu sve dok me ne budeš preklinjala da stanem, ali ja neću stati. Nastaviću da te liţem sve dok više ne budeš mogla da izdrţiš, a onda, kad počneš da svršavaš tako snaţno i često da pomisliš da ćeš umreti, nateraću te da svršiš još jednom. Jesi li ikada svršila toliko puta da se onesvestiš, Kiri? To je ono što ću ti uraditi. Ovog trenutka. Večeras. Ješću ti slatku vlaţnu ribicu dok ne izgubiš svest." Rotove su reči tutnjale, a glas preo poput lavlje rike; njegov je dah bio vreo na meni, a prsti neţni ali uporni, i gotovo da sam svršila samo od njegovog glasa, njegovih reči, njegovih obećanja. Ugrizla sam se za usnu kad je poloţenim, debelim jezikom skliznuo nagore preko mog otvora. Liznuo me je na taj način nekoliko puta, ukrućujući jezik kad bi mi prelazio preko klitorisa. Kad je vrh njegovog jezika ostavio moju ribicu, osetila sam da mi se kukovi podiţu, propinju sopstvenom voljom, traţeći kontakt. Sada sam bez prestanka stenjala dok se Rotov jezik suţavao i širio u meni, uranjajući da kruţi mojim klitorisom. A ritam, Isuse, ritam koji je birao bio je spor i promišljen i izluđujući. Smišljen da me sludi. Smišljen da me natera da preklinjem. Nije se sluţio ničim drugim sem jezikom. Uskoro nisam mogla sa procenim šta radi, jednostavno me je lizao i kruţio po meni koristeći se potpuno nepredvidljivim obrascem. Vrelina je narastala u meni, a pritisak me je potiskivao nadole kao da se utapam na dnu bazena. Dah mi je izlazio u jecajima, a kukovi se podizali i spuštali u skladu s divljim kretanjem njegovog neumornog jezika. I onda, baš kad umalo nisam zavrištala usled osujećenja i potrebe, prsti Rotove desne ruke krenuli su oko moje noge i uz unutrašnjost butine. Osetila sam kako samo jednim prstom probija kroz moje nabore i uvija se uz unutrašnje zidove vagine, savijajući se da prodre duboko u mene, izazvavši mi uzdah koji se pretvorio u cviljenje. Morala sam da prebacim pete preko njegovih ramena i on obema rukama zgrabi moje kukove, povuče me niz krevet, dohvati jastuk i podmesti mi ga pod krsta da mi odigne straţnjicu. Stegla sam pesnice pod jastukom, drhteći u očajničkoj ţudnji da ga uhvatim za kosu. Klizio mi je rukama preko tela, milujući me i gladeći, istraţujući i posedujući. Dlanom mi je mazio dojku, obuhvatio je celu, a zatim prstima uštinuo bradavicu, steţući je i uvrćući, dodajući oštru crtu vreline pritisku i vatri u mojoj nutrini. Drugom rukom mi je milovao stomak, prešao preko kuka i butine, pa preko mokre i drhtave linije ribice. Naposletku, prst nade otvor i snaţno prodre unutra. Zastenjah, pa ispustih krik bez daha kad mi je jezikom ponovo navalio na klitoris. Drugi prst pridruţio se prvom u meni, dok se njegov jezik kretao u sporim krugovima. Dva prsta su me zadovoljavala, ulazeći i izlazeći iz mene, a pokreti jezika se ubrzaše. Vrelina je rasla u meni, butine su mi se tresle usled nepodnošljivog pritiska, a pete mi se ukrstiše na Rotovim leđima, da ga zadrţe uz mene. Moje ruke su imale potrebu da ga dodirnu. Morala sam. Ipak, nisam. Nisam mogla. Drţala sam ih nepomične pod jastukom, upravo onako kako je od mene traţio. Sada sam već glasno ječala, uvijajući se uz njegova usta. Orgazam je bio brz i intenzivan, pulsirao je kroz mene poput udara munje. „Sranje... Rote... o, boţe..." čula sam sebe kako dahćem.

54


„To je bio dobar početak." Glas mu je dopirao između mojih nogu. „Ali je to tek početak." Tek početak? Zbog tog sam se orgazma oduzela i preznojila, drhtala sam i jedva uspevala da dišem. Uvidela sam da se moţda i nije šalio kad je obećao da će me dovesti do onesvešćivanja. Samo sam jednom ranije doţivela više od jednog vrhunca za noć, ali je to bilo... veče za pamćenje. Momak iz priče bio je američki marinac na dopustu i proveli smo zajedno samo jednu noć, ali je, dovraga, stvarno bio dobar. U poređenju s Rotom, shvatila sam da je bio amater. Moćno sam svršila, a trebalo mu je svega nekoliko minuta. Misli mi raspršiše njegovi prsti koji iskliznuše iz mene i pređoše da miluju moj pulsirajući, bolni klitoris. Jeknuh, i Rot jeknu sa mnom. „Ovog puta ţelim da svršiš najbrţe što moţeš." Liznuo me je jednom, snaţno. „Jesi li spremna, Kiri?" „Ja... ne znam mogu li opet." „O, moţeš." Lizao me je i osetih kako kroz mene poput strele prolazi nešto vruće, što me je nateralo da uzdahnem. „Vidiš? Svrši za mene, Kiri. Opet svrši." Spustio je usne na moj klitoris i sisao ga, uvlačeći i izvlačeći tri prsta iz uskog otvora koji se naizmenično stezao i opuštao. Pomamno je sisao i kukovi mi se odlepiše od kreveta jer me je munja udarala svaki put kad bi njegova usta uvukla pulsirajući klitoris. Jasno, za nekoliko sekundi već sam se zanosila na ivici orgazma. Njegova ruka krenu uz moje telo da mi uštine bradavicu, steţući je istom jačinom kojom me je sisao. Jeknula sam i čim sam počela da svršavam, njegov dodir postade blaţi. Jezik mu je udarao o klitoris, a prsti neţno milovali bradavicu. Glasno sam kriknula svršavajući intenzivno, leđa izvijenih u luk. „Dobro je, Kiri. Vrlo dobro. To je bilo prelepo." Osetila sam da mi se povlači između butina i uz telo. „ A sada, dok još svršavaš, dodiruj se. Stavi prste u pičkicu, da te gledam dok samu sebe dovodiš do vrhunca." Ĉak i dok je govorio, leđa su mi bila odignuta od kreveta. Nije bilo šanse da ponovo svršim. Nikako. Bolelo me je. Bila sam sasvim omlitavela. Kad se nisam povinovala, zgrabio mi je ruku i gurnuo mi je među butine. Dlan mu je dodirivao poleđinu moje ruke, a njegovi prsti su se kretali preko mojih, pritisnuvši mi srednjak na klitoris. „Ne mogu... Ne mogu." „Da, moţeš." Nadvio se nada mnom, dotakao me jezikom koji se dotad sigurno zamorio, i pravio lenje krugove oko moje bradavice. „Dodiruj se, Kiri. Ţelim da te gledam dok se zadovoljavaš." Pomerila sam srednji i domali prst načinivši probni kruţni pokret. Teško sam progutala i ujela se za usnu kad je skoro bolna vrelina počela da pulsira u meni. Rot mi je ljubio sise, obuhvativši desnu i privukavši je ka sebi da liţe tvrdu bradavicu. Jezikom je kruţio oko areole, a zatim istu paţnju posvetio suprotnoj strani. Ipak, ni njegove ruke nisu bile besposlene. Grabio me je za kuk i gnječio mi dojku i drţao me za struk. Pomerala sam ruku dok mi je pritisak u utrobi ponovo rastao kako su se moji prsti micali u skladu s Rotovom zapovešću. Kako da svršim opet? On me je doveo do vrhunca dvaput za petnaest minuta, ako i toliko? Isuse. Mislila sam da to nije moguće, ali je njemu uspelo. A sada, s njegovim ustima na dojkama i s mojim sopstvenim prstima što su kruţili po klitorisu brzim, sigurnim kretnjama, ponovo sam bila na granici. Šta je to bilo u vezi s Rotom što je na mene uticalo tako snaţno? Njegov glas? Njegov bezobrazni govor? Njegova samouverenost? Nisam bila načisto, ali me je nešto kod njega dovodilo do tačke ključanja. Drhtala sam na najvišoj tački orgazma, izgubljena u čulnom doţivljaju, dodirujući se prstima onako kako jedino sama ţena moţe sebe da dodiruje, poznajući vlastita ţarišta, znajući savršenu brzinu i savršen ritam. Rot je usnama obavio moju desnu bradavicu i osetih liniju vreline što spaja dojke s klitorisom. Dok su se moji prsti pomerali, a njegova usta sisala, ta je nit povučena, dovodeći me do još jednog orgazma. Eksplodirala sam uz krik. Kukovi su mi poskakivali, a leđa se izvila onoliko koliko je kičma dopuštala. Nije bilo nikakvog upozorenja. Zalepio je usta na moja i gurnuo mi jezik medu usne dok su još bile rastvorene u šoku, a njegov veliki dlan pokrio mi je obraz. Zavukla sam mu prste u kosu i uzvratila poljubac, iscrpljena, isceđena i sva drhtava, u delirijumu i s vrtoglavicom. „Rote... sveca mu, Rote." „Potreban ti je odmor, zar ne, lepotice?" Glas mu je zujao na mojim usnama. „Da", uzdahnula sam. „Nikada u ţivotu nisam svršila tako moćno, tako brzo i toliko puta zaredom." Nasmejao se; duboko tutnjanje veselog i erotičnog obećanja. „Oh, Kiri. Tek sam počeo. Neću ti dati odmora. O, ne. Vreme je da pojačamo intenzitet za nekoliko stupnjeva." „K-kako to misliš?" Osetila sam da se nekako pomerio, ali nisam mogla da ustanovim šta radi. A onda... začuh izdajničko zujanje. Vibrator? Planira da na meni upotrebi vibrator? „Ukočila si se, Kiri. Opusti se. Veruj mi." „Rote, mislim da stvarno ne mogu..." pobunih se, ali osetih nešto meko i gumeno kako mi vibrira uz unutrašnju stranu butine, te zaboravih šta sam počela da pričam. Mogla sam. Shvatila sam to u deliću sekunde. Mogla sam ponovo da svršim i ako to bude upotrebio na

55


meni, i hoću. Bila sam napeta. Butine stisnute, usta otvorena, leđa izvijena, ramena povučena unazad, pesnice stisnute u njegovoj košulji. „Moţeš, Kiri. Hoćeš. Samo se opusti." Ispustila sam dug izdah i opustila mišiće. Pomerao je vibrator preko mog otvora, što beše sporo, zadirkujuće prevlačenje između usmina. „Dobro. Samo diši. Prepusti se čulima. Ići ću polako." Osetila sam kako vrh vibratora pritiska medu moje usmine, pomera se napred-nazad, a zatim izvlači. Klizio je nagore preko rascepa, zatim nadole pa opet nagore, svaki put gurajući vibrator dublje. Podesio ga je na malu brzinu i jedva sam osećala da vibrira. Raširila sam noge omogućavajući mu pristup, prepuštajući se i dozvoljavajući mu da mi radi sve što hoće. To je sada bila igra; koliko puta me moţe navesti da svršim. Uzdahnula sam kad je taj zujeći vrh gurnuo u mene i potom izvukao, vlaţeći ga mojim sokovima, čineći ga skliskim da se sledeći put kad ga pomeri između mojih nabora kreće lako i glatko, ispunjavajući me. Jedno otegnuto mmmmmmmmm otelo mi se sa usana, a zatim se brzina vibriranja povećala, jednom, dvaput, triput, dok spravica nije divlje zazujala, budeći vatru poţude u mom telu. Uvlačio ju je i izvlačio iz mene i shvatih da vibrator ima manji, drugi vrh pod takvim uglom da udara o moj klitoris kad se cela sprava nađe u meni. Rot je sporo pomerao vibrator. Izvukao bi ga, sačekao, pa mi ga opet neţno uvukao. Nedovoljno brzo. Nedovoljno snaţno. Trebala sam više. Uzela sam ga od njega i počela da ga pomeram onako kako sam ţelela, jače, brţe, dublje. „To je to, Kiri. Baš tako. Uzmi ga. Dovedi sebe do orgazma. Tako si lepa, Kiri, a najviše kad svršavaš sama za sebe." Šaputao mi je u uvo, milovao mi koţu, štipao bradavice. „A sada ćeš svršiti ponovo, zar ne?" „Da, sranje... hoću..." Jedva sam istiskivala reči, jedva uspevala da zvuče razumljivo, pomamljena usled potrebe koju sam osećala dok je još jedan vrhunac nadolazio u meni. „Svršiću ponovo..." „Ali ne dok ti ja ne kaţem, Kiri. Nemoj još da svršiš." „Mislila sam da... " „Uspori, Kiri. Ne još." Pokušala sam da poslušam, ali nisam mogla. Morala sam da svršim. Ta je potreba u meni bila ogromna i nekontrolisana i oštra, poput nesnosnog pritiska. „Savij kolena. Podvuci pete pod zadnjicu i razmakni kolena." Uradila sam kako mi je rekao, povukavši pete tako da pritisnu moje guzove, a zatim sam razdvojila kolena. Bila sam raširena za njega i još sam koristila vibrator, premda najsporije što sam mogla, ljuta i nesigurna šta ţeli i šta je isplanirao. Ĉim je prstima prešao preko moje butine i skliznuo nadole da mi obuhvati straţnjicu, znala sam šta će uraditi. „Ne", prodahtala sam. „Nemoj, Rote." Ruke koje su me drţale najednom se ukočiše. „Ne? Zaista ne ţeliš da te tu dodirujem? Neću, ako me opet odbiješ." Da li sam ţelela? Da li sam se usuđivala da ga pustim? Premišljala sam se, nastojeći da smislim razloge protiv. I dalje sam se bojala njegove moći nada mnom; plašila sam se što sam mu već dozvolila da mi toliko toga uradi iako ga nisam poznavala, iako ga nikada nisam videla, pa čak ni znala kako se jebeno zove. Nisam mu znala ime, pa ipak sam mu dopustila da me zadovolji oralno i prstima, u javnosti, u loţi prokletog Meta. Davao mi je naređenja i ja sam ih slušala. Dok sam ja razmišljala, on je skliznuo prstom ka naboru moje zadnjice, izazivajući me. Podrhtavala sam na ivici vrhunca, pomerajući vibrator mučno sporim kretnjama, zavlačeći ga i izvlačeći u milimetrima i centimetrima. Kad sam ga vadila, osećala sam silnu, izluđujuću potrebu da završim, da svršim, a on me je sve vreme zadirkivao, klizeći jednim debelim, dugačkim prstom preko mog dupeta. „Ako ne kaţeš ne, onda će se to desiti, Kiri." Pritisnuo mi je usne na uvo i osetih vrelinu i blizinu njegovog tela preko mog, njegovu košulju na koţi, njegovo rublje kako mi se trlja o noge. „Imaš deset sekundi da odlučiš, Kiri. Za deset sekundi uguraću prst među polutke te tvoje čvrste, okrugle guze i gurnuću ti prst u rektum, pa ćeš tako moćno svršiti da ćeš zaplakati. Ti to ţeliš, zar ne? Osećam to. Ţeliš. Ti si bezobrazna devojčica, nevaljala devojčica, i ţeliš ovo. Poreci to, Kiri. Kaţi mi ne. Reci mi da ne ţeliš i ja to neću uraditi." Ućutao je i znala sam da je to moja šansa, moja jedina prilika da odbijem. Ne. Dva slova, jedan jedini slog, jedan izdah. Lako je da se kaţe, tako lako. Ipak, ta reč nije htela napolje. Zato što... jebiga. Jesam to ţelela. Ţelela sam sve što bi mogao da mi uradi. Sve što je dotad činio bilo je... neverovatno. Zašto onda ne i ovo? „Kaţi mi da to ţeliš, Kiri. Reci mi šta ţeliš da ti radim." Rotov glas bio je postojano mrmljanje u mom uvu. Njegov prst skliznu među moje guzove, pomeri se dublje, protrlja čvrst pupoljak čvornovatog mišića, i ja se ukrutih, a srce mi jače zalupa. Odluka je već bila doneta. Na svakom koraku, sa svakom novom stvari koju je od mene traţio, borila sam se s njim. Isprva sam rekla ne, ponašala se kao da ne ţelim ono što namerava. Pa ipak, uvek sam se predavala, uvek shvatala da to ţelim. Zaista sam ga ţelela. „Učini to, Rote." Glas mi je zvučao sigurnije nego što sam se osećala. „Dodirni me." „Gde, Kiri? Gde da te dodirnem? Ţelim da čujem reči." Pritisnuo mi je anus vrhom prsta, blago, tek toliko da me muči.

56


Vibrator je bio duboko u meni, luđački je zujao. Nisam mogla da se pomerim niti da dišem; nisam uopšte ništa mogla sem da ţelim da mi gurne prst unutra i dovede me do vrhunca. „Unutra... dodirni mi rektum. Stavi mi prst u dupe, Rote. Uradi to. Molim te." Je li to bio moj glas? To hrapavo, zahtevno struganje? Rot promumla: „Recimo... ovako?" Ĉim je to izgovorio, neţno je pritisnuo, povećavajući pritisak. Naterala sam se da se opustim, da ga primim. „Da. Tako. Baš tako. Oh... sranje." „Tako si uska", promrmlja Rot. „Tako jebeno uska." Jedva sam zauzdala krik kad je gurnuo prst u mene do prvog zglavka. Zatim je drugom rukom prekrio moju šaku i naterao me da pokrećem vibrator. Jezikom mi je prelazio preko bradavice i udarao je lako i brzo, i ja sam bila bespomoćna, vrištala sam, svršavajući tek tako. Zavlačio mi je prst sve dublje, a vibrator je prodirao u mene snaţno i brzo, voden našim rukama. Drţala sam se za Rota slobodnom rukom, traţeći ga, osećajući potrebu za njim. Pronašla sam mu kosu, stegla je pesnicom i drţala, jašući na plimskom talasu orgazma uz krik za krikom sve dok naposletku nisam promukla, uvijajući kukovima. Duboko sam uzdahnula, obuzeta vrtoglavicom, a potom mi se telo potpuno opustilo. Nisam bila u stanju da govorim, ni da pomerim jezik u ustima. Nisam mogla da pokrenem ni ruke ni noge. Ĉak nisam mogla ni da se zgrčim. Osetila sam da je izvukao vibrator iz mene, kao i prst, a onda je ustao s kreveta. Kao kroz maglu čula sam vodu koja teče. Pretvorila sam se u ţelatinoznu lokvu, leţala beskičmena i bespomoćna. Preplavila me je nesvestica, ali trenutak pre toga osetila sam da dušek utanja. Osetila njegovo prisustvo pored sebe. Osetila kako prsti petljaju oko poveza, skidajući ga. Njegova koţa bila je uz moju. „Spavaj, Kiri. Sad spavaj." Glas mu beše nizak, skoro nečujan, i blag. Neţan. To je i dalje bilo naređenje, i ja poslušah. Ipak, ne pre nego što sam shvatila da me je privio na grudi, obavio mi ruke oko struka, i upleo prste u moju zamršenu kosu.

57


Poglavlje 7 Sklanjanje poveza Budila sam se polako, postepeno, s prekidima. Najpre sam osetila toplotu, a zatim onu vrstu pospane, sveproţimajuće udobnosti nalik na učaurenost zbog koje čovek poţeli da se nikada više ne pomeri, ako se ne računa dublje zavlačenje pod prekrivače. Sledeća senzacija odnosila se na... nisam bila sigurna na šta. Na nešto... nago. Ĉudan i nepoznat osećaj. Pokušala sam da razlučim o čemu se radi bez otvaranja očiju, bez pomeranja ili promene u disanju. Šta je to bilo? Beše povezano s mojim osećajem duboke duševne ugodnosti. Topline, mekoće. Zakopala sam se pod pokrivače, ţeleći da utonem dublje, da ponovo zaspim, i tada sam shvatila šta je to: koţa. Mišić. Jedva čujno dobovanje pod mojim uvom. Nisam leţala na jastuku. Bila sam gola i umršena u čaršave i ćebad i ruke i noge i meso. Rot. U postelji. Sa mnom. Nisam imala povez. Pokušala sam da se ne isprepadam. Šta se dešavalo? Da li je slučajno zaspao? To nije ličilo na njega. „Ne moraš se praviti da spavaš, Kiri. Istog trena kad si se probudila, znao sam to." Glas mu beše u mom uvu, lepljiv od sna i bunovan. „U krevetu si sa mnom." „Da." „Ne nosim povez." „Ne." Tišina. Potom mi ogromnom šakom nalik na šapu prekri obraz. „Otvori oči, Kiri. Vreme je." Zatreptala sam i progledala. Prsa mu behu zlatasto preplanula, mestimično prošarana plavim maljama. Ĉaršavi su mu se nabrali oko bokova i spazih nagoveštaj loga za Armani eksčejndţ kako proviruje. Udahnula sam i malčice se pomerila. Šaka mu je bila na mojim leđima, a ruka pod mojom glavom. Mi smo se... grlili. Nikada se, nijednom, nisam grlila s momkom za vreme, pre ili posle seksa. Ni na sofi dok gledamo film, ni u kolima, ni u bioskopu, ni u postelji, ni stojeći, ni sedeći. Nisam nikog grlila. Momci nisu pokušavali. Ĉak ni Stiven, s kojim sam imala najozbiljniju vezu, s kojim sam se najduţe zabavljala - čak se ni on nije sa mnom stvarno grlio. Nismo se nikada mazili, nikada proveli noć zajedno. Radili smo ono što smo radili, a zatim bi on otišao, ili bih to učinila ja. A eto me sada kako se grlim s Rotom. Više od svih momenata taj me je najviše plašio jer sam se bojala onoga što se razvijalo između nas. Strah je poticao od činjenice da se nikada nisam osećala bezbednije, nikada ugodnije, niti smirenije. Volela sam maţenje. Dopadalo mi se što me drţi u zagrljaju, što ispod uva, na obrazu, osećam njegova prsa. Njegovu nogu prebačenu preko moje. Odugovlačila sam. Rot je, međutim, bio nepomičan i naprosto čekao. Podigla sam i nakrenula glavu, te se malo povukla unazad da bih mogla da ga vidim. Auh, jebote. Preda mnom je bilo savršeno muško lice. Oštre, visoke jagodice, jaka vilica, sočne usne stvorene za ljubljenje, izvijene u slabašan osmeh, oči boje jutarnjeg zimskog neba, najsvetlije plave. Plava kosa što mu je padala preko čela i slepoočnica, neuredna i divna takva kakva je. Dok smo leţali licem u lice, noţnim prstima sam jedva doticala njegova kolena. Ako bih se protegla, mogla sam da mu pređem palcem preko cevanice. Srce mi se nadimalo i prepuklo. Naravno da je bio najmarkantniji, najmoćnije lep muškarac kojeg sam ikada videla. Naravno da se to moglo očekivati. Naravno da je netremice gledao u mene očima tako punim razumevanja, izraţajnim i inteligentnim, da nisam ni mogla ni htela da se usudim da sklonim pogled. Liznula sam usne, obuzeta snaţnom potrebom da pobegnem, da odjurim u kupatilo i zaključam vrata i doţivim nervni slom sedeći na dasci ve-ce šolje. „Prelep si", izlanula sam se. „Hvala." Prešao mi je palcem preko obraza. „Iznesi svoje strahove, Kiri." „Ovo. Mi. Sve. Ti. Plašiš me. Zato što si... neverovatan. Nisam ţelela da budeš... tako divan. Ţelela sam da budeš bogato, nadmeno đubre. Ţelela sam da me primoraš na seks i naplatiš, tako da mogu da te mrzim. Ţelela sam da budeš ruţan i okrutan, da bih mogla da odem." Odakle su navirale te surovo iskrene reči? Odnekud duboko u meni, s mesta na kom ţivi istina. „Ali nisi. Neodoljiv si i samouveren i pun razumevanja i pametan i jebeno divan. Izgledaš poput nekakvog... vikinškog ratnika. Staronordijskog kralja. Je li to glupo? Jeste. Glupo je." Pocrvenela sam, obrazi su mi se upalili i čvrsto sam zaţmurila, spustila glavu i zarila lice u

58


njegove grudi. „Nije. Ništa što ti kaţeš nije glupo." Glas mu beše sirov i blizak, intimno mrmljanje koje je nada mnom imalo neopisivu moć. „Drago mi je što me smatraš privlačnim, Kiri. Ne bih voleo da ovo bude jednostrano." „Jednostrano?" Rizikovala sam da ga krišom pogledam. Njegov plavi pogled bio je vreo, otvoren. Prţio je. „Da, Kiri. Poznavao sam hiljadu ţena. Sve su bile lepe, inteligentne, voljne. Neke od njih su bile slavne, neke ne." Zašto mi je to govorio? Nisam ţelela da znam koliko je ţena povalio. Svakako da je muškarac njegovih sposobnosti u vezi sa ţenskim telom morao nekako to da nauči, ali nisam ţelela o tome da razmišljam. „Nijedna mi od njih, Kiri, nije oduzimala dah kao ti. Toliko si lepa da mi je ponekad bukvalno teško da dišem. Nemoguće mi je da te ne dodirujem, da se uzdrţim da te ne ljubim. Upitala si me zašto baš ti. Eto zašto." „Ja - zaista?" „Da, Kiri. Nisam čovek sklon preterivanju niti flertu. Kad te pogledam... osetim slabost. Pa ipak, snaga koju vidim u tebi tera me da ţelim da te zagrlim i štitim, tako da ne moraš da budeš toliko jaka. I... imam tu potrebu da te imam. Da te posedujem." Pomerio se, okrenuvši se prema meni, blago se nagnuvši nada mnom oslonjen na lakat, i dalje me drţeći za obraz. „Imaš li uopšte predstavu koliko su mi teško pali protekli dani? Koliko sam očajnički ţeleo samo da ti... strgnem odeću i zarijem penis u tebe? Da te posmatram u ekstazi, osećajući tvoju pičkicu kako mi se steţe oko prstiju... to je bilo takvo slatko mučenje. Posmatrati tvoje lepo lice dok svršavaš za mene, a ne biti u stanju da te osetim oko svog uda... prava ekstaza agonije. Trebam te, Kiri. Moja si. Pripadaš mi. Ĉekanje... bilo je gotovo nemoguće." „Zašto si čekao? Sam si to rekao: poseduješ me. Zašto onda ne uzmeš ono što je tvoje?" Posmatrala sam mu oči i izraz lica dok je razmišljao šta da odgovori. „Zato što zasluţuješ bolje od toga. Celog ţivota sam imao besmislen seks. Kao i ti. Ţelim više za tebe, i od tebe. Mogu iz tebe da izvučem hiljadu orgazama. Mogu da te ljubim i dodirujem i da pokidam odeću s tebe, i nije mi potrebna tvoja dozvola, niti ću je traţiti. Ali za to? Da podignem ovo medu nama na viši nivo? Ţelim da mi se prepustiš svojevoljno. Ţelim da te imam u potpunosti. Ţelim da mi daš i poslednju trunku sebe zato što ţeliš da mi pripadaš. I čekaću da taj dan dođe." „Šta ako to nikada ne budem mogla, ako to nikada ne učinim? Šta ako taj dan nikada ne dođe?" Zurila sam u njega, osećajući njegovo prisustvo poput planine u kojoj mogu naći pribeţište, i znala da je to pitanje malo više od mog izigravanja đavoljeg advokata. Oči mu se suziše, a vilica stisnu. „Ne igraj se sa mnom, Kiri." Iznenada je smekšao. Slobodnom rukom mi je skliznuo niz mišicu i zaustavio se opušteno i posesivno na mom kuku. „Već si mi se prepustila. Sećaš li se prošle noći? Sećaš li se onoga što, ne samo da si mi dopustila da uradim, već si mi to i traţila? Jesu li to postupci ţene koja se suzdrţava?" Duboko sam uzdahnula. „Ne. Sećam se. Ali to je... bilo drugačije." „Oh! Kako to?" Prešao mi je dlanom preko butine, a zatim se vratio na struk. „Ne mislim da jeste. Stavio sam ti prst u čmar, Kiri. Ne moţeš biti ranjivija od toga. Kaţeš mi da bi mi tako nešto dozvolila, a da mi ne bi dala da s tobom vodim ljubav? Kaţeš mi da to ne ţeliš?" „Ne kaţem da... " „Šta onda kaţeš, Kiri? Reci šta misliš." „Ne... ne znam." „Plašiš se svojih osećanja." „Da", priznala sam. Meko je izdahnuo, a potom se spustio i pritisnuo usne na moje, neţno, tako neţno. „Daću ti vremena." Odmaknuo se, skliznuo s kreveta, ustao. „Ipak, budi iskrena sa sobom. Razluči šta osećaš i zašto se toga bojiš. Kad to shvatiš, popričaj sa mnom. U međuvremenu se istuširaj i obuci. Elajza će pripremiti doručak za četrdeset pet minuta." Posmatrala sam ga dok je prikupljao odeću. Usta su mi se osušila, a telo napelo. Bio je visok oko sto devedeset tri centimetra i imao vitko, preplanulo, mišićavo telo. Isklesano, prekrasno izvajano. Obliznula sam usne, nesposobna i nespremna da sklonim pogled dok je uvlačio snaţne, dugačke, moćne noge u blede farmerice. Gledala sam kako mu se trbušnjaci steţu i opuštaju dok je na lice okretao jednostavnu crnu majicu kratkih rukava, pa je navukao preko glave. Rukavi se raširiše oko njegovih bicepsa i grudnih mišića, prilepivši mu se uz bočne strane torza. Bio je bosonog i iz nekog sam razloga osetila peckanje i zadrhtala pri pogledu na bosa stopala pod nogavicama farmerki. Prizor mi se činio nekako intimnim. Zavukao je ruke u prednje dţepove, oslonjen na dovratak otvorenih vrata koja su vodila u dnevnu sobu. Oči mu behu sanjive, zaklonjene, ţmirkave, a kosa seksepilno razbarušena, kao da je upravo dostigao vrhunac. Poţeleh da siđem s kreveta, strgnem mu odeću i oliţem ga celog, da pređem prstima preko njegovih ispupčenih stomačnih mišića i pratim V izraz, obujmim ga butinama i jašem dok ne bude mogao da se pokrene. Bila sam ga gladna. Sada kad sam ga videla, znala sam šta sam propuštala. Njegovo moćno, muţevno telo i uglasta, muţevna lepota samo su pojačali kontrolu koju je nada mnom imao, samo su učinili njegov nepodnošljivo snaţan uticaj na mene još više neodoljivim.

59


„Nastavi tako da me gledaš, Kiri, pa ćemo propustiti doručak, a ti se nećeš istuširati." Izvadio je ruke iz dţepova, krenuo da izađe, a zatim se zaustavio, steţući dovratak ţivotinjski jakim rukama. „Iskušavaj me, moja seksi mala svađalice, i neću snositi odgovornost za ono što ću da ti radim." Shvatila sam da poziram. Ĉaršav beše nabran oko mojih butina, ostavivši mi gornji deo tela obnaţenim, teške dojke i šiljate bradavice, dok su čvrsto stisnute butine pruţale tek zadirkujući pogled na međunoţje. Ruke su mi bile upletene u kosu, kao da su zaleđene u činu provlačenja prstiju kroz lokne. Rastavljenih usana, s teškim kapcima, disala sam duboko, a svaki udisaj nadimao mi je grudi. Beše to slučajno zauzet poloţaj, ali zadrţala sam ga čim sam ga postala svesna. A onda sam rešila da proverim koliko daleko ide moja kontrola nad njim. Prešla sam jezikom preko donje usne, izvila kičmu u luk da izbacim dojke, zabacila glavu i provukla prste kroz zamršenu kosu. Prešla sam rukom preko grudi, zastala da pomazim bradavice, i nastavila naniţe do stomaka. Posmatrala sam ga kroz spuštene trepavice, zagrizavši donju usnu. Stezao je okvir vrata dok nisam čula da drvo škripi, pa se povio kao da će se obgrliti, kao da se sprema da jurne napred. Zavukla sam ruku pod čaršav, medu butine. „Izazivaš me, Kiri. Testiraš me." Netremice me je gledao, oborene glave, stisnutih vilica, delujući iskonski i opasno. „To nije pametno." Podigla sam jedno koleno i čaršav je skliznuo. Rot zareţa. Pređoh prstom uz obod svog središta. Njegovo reţanje postade divlje. „Poslednje upozorenje, Kiri." Nije mi trebalo upozorenje. On je bio muškarac na ivici. Igrala sam se vatrom i bila toga svesna. Ali sam patila. Nisam bila zadovoljena. Osećala sam ţudnju i pored tog snaţnog svršavanja od prethodne noći... Koliko puta? Tri? Ĉetiri? Mogla sam da se snađem sa sopstvenim prstima i igračkama na baterije mnogo pre nego što je Rot to od mene zatraţio, a to nije postiglo rezultat. Mogla sam da svršim, ali to nije bilo dovoljno. Nije bilo dovoljno čak ni uz pomoć Rotovih ruku i prstiju koji su me doveli do vrhunca. Trebala mi je povezanost. Da budem ispunjena. Da me drţi. Dodiruje. Ţeli. Voli. A on je to znao. I dalje me je bolelo, duboko unutra gde njegovi jezik i prsti nisu mogli da dopru. Beše to ţudnja koju nikakva količina veštog oralnog zadovoljavanja nije mogla da zasiti. Bio mi je potreban muškarac. Posebno sada kad sam mu videla lice, zapazila zagrejan pogled u njegovim očima, primetila blago drhtanje njegovih ruku izazvano poţudom. Uronila sam prst u sebe, pa ga izvadila. „Sranje." Rotova psovka bila je ljutiti prasak. Ispravio se, pustio okvir vrata, a onda, brţe nego što sam očima mogla da ispratim, bacio se napred puzeći preko kreveta. Nadvijajući se nada mnom. Oči mu se nađoše na centimetar-dva od mojih. „Ne zajebavaj se sa mnom, Kiri. Ako ţeliš da obavimo to odmah, tako će i biti. Ĉinjenica da imam ogromnu moć samokontrole jeste sve što te štiti od tvoje vlastite ludosti." „Ludosti?" prodahtah. „Mislila sam da je to ono što ţeliš." „Šta? Igre? Provociranje? Ne. Ţelim iskrenost. Ţelim tvoju poţudu i da znam šta misliš. Ono što ne ţelim jesu igre moći." Ščepao me je jednom rukom za oba ručna zgloba i podigao mi ih iznad glave. „Ţeliš da znaš u kojoj me meri kontrolišeš?" „Da, ţelim." „Onda mi postavi pitanje. Bilo koje." „Kako glasi tvoje prvo ime?" Pogled mu postade tvrd. „Valentajn. Zovem se Valentajn." „Valentajn Rot." Savršeno mu je pristajalo. „Da." Stisak na mojim zglobovima bio je čvrst poput stege i skoro bolan. Kolena su mu se nalazila među mojim butinama, razdvajajući ih. „Dobro. Šta još?" „Koliko ti je godina?" „Trideset šest." Deset godina stariji od mene. Da li je to trebalo da me brine? Instinktivno sam znala da me se uopšte ne tiče koliko ima godina. Samo sam htela da saznam da li će mi reći. Disao je teško, kao da je otkrivanje tolikog broja činjenica o sebi za njega bilo fizički naporno, čak bolno. Videla sam stvarnu patnju u njegovim očima, moţda čak i strah. Kao da mi se otvorio i zatim čekao da ga odbijem. „Hvala ti", rekoh glasom snishodljivim i tihim. „Na čemu?" Delovao je iskreno zbunjen. „Na tome što si mi dozvolio da te vidim. Što si mi rekao svoje ime." Mislim da je očekivao da ću se suprotstaviti njegovom stisku, ali nisam. Umesto toga sam podigla glavu i poljubila ga, blago mu zagrizavši donju usnu. Uţivala sam u njegovom lavovskom rezanju usled iznenađenja i zadovoljstva, pa nastavih da ga ljubim. Gurnuo mi je jezik među zube, svalio se na mene tako da su nam se tela slepila, i osetih hrapavost farmerki na koţi, nabreklinu iza njegovog rajsferšlusa kako mi se tare o donji stomak.

60


„Ţelim te, Valentajne." Otvorila sam oči i susrela njegov pogled. „Vodi ljubav sa mnom. Dodirni me. Uđi u mene. Radi šta god ţeliš." Nisam više mogla da se opirem sopstvenoj ţelji. Nisam znala šta je to značilo niti kuda je vodilo, ali nisam marila. Ovo je bio poslednji ostatak moje kontrole nad sopstvenim ţivotom, nad samom sobom, i ja sam mu ga upravo predala. „Sve što ţelim?" „Da, sve." „Takvo nešto je opasno ponuditi čoveku poput mene." „Znam." „A ipak mi to nudiš?" Klimnuh, ne odvajajući oči od njegovih. „Da. Vodi ljubav sa mnom, na tvoj način." Cela sam se tresla, nervozna, uplašena, uzbuđena. U skladu sa svojom prirodom, Rot učini poslednje što sam očekivala. Odmakao se i sišao s kreveta. „Onda biram da sačekam. Imaću te, Kiri, i imaću te uskoro. Ipak, ne ovde. Ne sada. Ţelim te u svojoj postelji. Navešću te da vrištiš i plačeš i preklinješ me da ti se dam. I uradiću to tamo gde niko nikada nije bio: u mom krevetu." Ponovo sam ga gledala kako se povlači, s erekcijom koja mu je istezala farmerice iza rajsferšlusa. Ovoga puta nisam dala da se izvuče. Pratila sam ga. Skočila sam s kreveta i uhvatila ga za gajke na pojasu pre nego što se previše udaljio. „Sviđa mi se kako to zvuči." Podigoh pogled ka njemu. „Ali ţelim da vidim... ovo. Ţelim da te najpre osetim." Povukla sam dugme njegovih farmerki. Uzvratio mi je pogled i klimnuo glavom. „Kako ţeliš." Otkopčala sam mu rajsferšlus, pa mu spustila pantalone niz butine. Udahnula sam i izdahnula. Otrgla sam pogled i podvukla prste pod bledosivu elastičnu traku njegovih bokserica. Oklevala sam. A onda sam naglo otrgla lastiš s njegovog tela i povukla mu veš nadole, da oslobodim njegovu muškost. Znala sam da je veliki. Naravno da sam to očekivala. Ipak... kakvo prijatno iznenađenje. Nisam mislila da je baš toliki. Ud mu je bio dugačak i stajao uspravno, uzdiţući se preko pupka. Tako debeo. Rot se toliko uzbudio da se činilo da trpi bol, a testisi mu behu nabrekli i čvrsti. Raširiće me, u to sam bila sigurna. Ipak, zasad sam samo ţelela da ga osetim u svojim rukama, dovedem ga do vrhunca i pruţim mu olakšanje. Obavila sam jednu šaku oko njega, i bio je toliko debeo da moj palac i srednji prst nisu mogli da se dodirnu. Isuse. Slatki mali Isuse. Skliznuh zatvorenom šakom celom njegovom duţinom nadole pa nagore, jedva mu rukom trljajući meso. Rot izdahnu kroz nos. Oči mu se suziše, a vilica stisnu. Drugom šakom mu obavih napete mošnice, kliznuvši pesnicom nadole i neţno ih stisnuvši, prateći njegov izraz lica kad sam ga dodirnula. Liznuo je usne i nekoliko puta trepnuo, teško dišući i gledajući me netremice. „Ne započinji ono što ne moţeš da završiš, Kiri." Izvila sam usne u širok osmeh. „Nikada to ne bih uradila, Valentajne." Obrve mu se spustiše, a vilica mu postade primetno četvrtasta kad je stisnuo zube. Gnječila sam mu testise najneţnije što sam mogla, što je pre bilo milovanje nego pritiskanje. Skliznula sam srednjim prstom do njegove najosetljivije tačke i pritisnula. Iz grudi mu se začulo rezanje, a ruke je na boku skupio u pesnice. Sve vreme sam ga gledala izravno u oči dok sam trljala njegov pozamašni ud veoma sporo, a zatim sam se savila, prilazeći mu sve bliţe i bliţe, te otvorila usta onoliko koliko je to bilo moguće. Zategla sam usne preko zuba i uzela u usta njegov široki glavić. Sklopila sam usne oko njega, baš ispod brazde u osnovi glavića. Kada sam spustila usta još niţe oko njegovog penisa, Rot ispusti zvuk veoma nalik stenjanju. I dalje sam neţno milovala koren njegovog penisa. Uspela sam da obuhvatim svega nekoliko centimetara pre nego što sam osetila glavić u dnu grla, a potom sam se povukla. Pustila sam da mi pljuvačka prekrije njegov glavić, razmazavši je preko mesa, uzvrativši mu pogled dok sam ga dlanom trljala, čineći ga lepljivim i skliskim. Stezala sam mu ud, pomerajući usne oko njegovog debelog, neţnog, gipkog glavića, osećajući na jeziku presemenu tečnost. Ponovo sam se izmakla i olizala je celom širinom jezika, uvijajući i steţući pesnicu oko Rotovog penisa, u istom ritmu steţući i njegove mošnice, prstom pritiskajući između testisa i anusa. Rotova bedra su drhtala i primetih da mu kolena otkazuju. Upleo mi je obe ruke u kosu, grabio pune šake i čvrsto vukao. Nije me pritiskao nadole niti me silio na bilo šta, jednostavno me je pesnicama vukao za kosu. Beše to podsetnik na njegovu snagu, kontrolu, na činjenicu da mi je on sve to dopuštao. U meni nije bilo nikakve ţelje da se borim za moć, niti da igram igre. Samo sam ţelela da osetim kako svršava. Ponovo sam ga uzela u usta, duboko, dozvoljavajući da mi glavićem blago udara u ţdrelo, a potom sam se odmicala, sve brţe trljajući koren penisa. Dopadalo mi se kako podizanje mog tempa oko Rotovog uda utiče na savijanje i klecanje njegovih kolena, a takođe mi se sviđao način na koji su mu se pesnice nevoljno stezale u mojoj kosi dok se pribliţavao vrhuncu. Naginjala sam se nad njim, snaţno ga sisala, osećajući napinjanje i stiskanje njegovih mošnica, pulsiranje tog fantastično debelog uda, i znala da je blizu. Pripremila sam se na mlaz sperme u grlu, ali on nije došao. Umesto toga, Rot me je odgurnuo i nadvio se nada mnom. Škripavo je dahtao, a celo telo mu je podrhtavalo usled suzdrţavanja. „Ne. Ne ovako, ne prvi put." „Zašto ne?"

61


„Zato što to nije ono što ţelim." „Jesam li... uradila nešto pogrešno?" „Ne, Kiri. Nisi. Uopšte. Volim dodir tvojih slatkih usana na svom penisu. Ipak, još ne ţelim da ti svršim u usta." I dalje sam čvrsto stezala njegov ud. Skliznula sam pesnicom niz njega, netremice gledajući Rota u oči. „Dobro. Onda ovako." Povio je glavu, pribravši se. „Zaista to ţeliš?" Klimnuh. „Da. Ţelim da osetim kako svršavaš. Ti si me dosad toliko puta zadovoljio i sada je red na mene." „Gde?" Podvukao je potkolenice pod sebe ispravivši se u sedeći poloţaj, zureći nadole u moje nago telo dok sam leţala ispod njega. „Reci mi gde ţeliš da svršim." „Gde god hoćeš." Opkoračio me je, pomerivši se napred. Podigla sam se, uzela mu penis u usta, okusila ga, a zatim ponovo legla. „Na moj stomak?" upitah. „Na grudi? Kaţi mi gde ţeliš da svršiš. Hoću da znam šta ţeliš." Obuhvatila sam ga rukom, osetila kako se napinje i trza i počela još brţe da ga milujem. Rot je disao kroz stisnute zube. „Ţelim da svršim u tebi, Kiri. Ne ovako." „Onda ga stavi u mene", rekoh. Odmahnuo je glavom. „Ne. Ne još. U mom krevetu. Jedino tamo." „Onda me odvedi." Zareţao je, a zatim uzmakao, naslonivši se na zid. Grudi su mu se podizale i spuštale. Sledila sam ga, obavila obe ruke oko njega i neţno ga mazila. Prislonila sam usne na njegove i poljubila ga, zahtevno, poţudno. „Molim te svrši, Valentajne. Svrši za mene." Disao mi je u usta, a onda prislonio čelo uz moje. Posmatrala sam svoje ruke kako se kreću na njegovom debelom, napregnutom penisu, milujući ga, uvijajući i steţući. „Kiri... blizu sam." „Dobro", prošaptala sam. „Daj mi to." Zaječao je, izbacio kukove i gurnuo penis u moje stisnute šake. Obavila sam ruku oko njegovog glavića, a drugom klizila gore-dole. „Boţe... Kiri... svršavam, upravo." Osetih kako mi mokra toplina ispunjava dlan, i nastavih da ga celom duţinom milujem polako i neţno, izvlačeći iz njega i poslednju kap. „Kiri..." Glas mu beše tako tih da sam ga jedva čula. Kad mu je ud postao mek u mojim rukama, pustila sam ga, propela se na prste i još jednom ga poljubila. Posmatrao me je zacakljenim, prikrivenim pogledom. „Svašta mi radiš, Kiri. Zbog tebe gubim kontrolu." Spustio mi je dlan na lice i uhvatio me za bradu prstom i palcem. Drţala sam njegovu spermu u šaci, osećajući kako mi curi između prstiju. „Pa... moţda to i nije tako loše." Uzdahnuo je. „U mom ţivotu jeste." Odmahnuo je glavom, označivši da je razgovor na tu temu završen. „Neverovatna si, Kiri. Idi da se istuširaš i obućeš. Pred nama je dan ispunjen obavezama." Sagnuo se, brzo me poljubio u usta, a onda se povukao, zakopčavajući rajsferšlus i dugme na farmericama. Ĉekala sam dok nisam čula kako se za njim vrata zaključavaju, pa sam oprala ruke nad lavaboom i ušla pod tuš. Okupala sam se, obrijala se od pazuha do noţnih članaka i pustila da mi misli odlutaju. Valentajn Rot. Kakvo ime. I kakav muškarac. Tako jebeno divan. Mogao je da bude vrhunski glumac s takvom pojavom. Prvoklasni glumac ili rok zvezda. Ali nije. Bio je tihi biznismen, izuzetno bogat, uspešan i izrazito povučen. Nešto me je drugo kopkalo u vezi s Rotom. Delovao mi je poznato, ali nisam mogla da se setim gde sam ga ranije videla. Ĉim sam završila s tuširanjem, umotala sam se u peškir, a drugim peškirom zavila glavu, a onda se spustila na ivicu kreveta drţeći telefon i ukucala njegovo ime u Gugl. Nije bilo ničega. Nijedne fotografije, nijednog rezultata na Vikipediji, ni jedne jedine naznake javno dostupnih informacija. To mi je zaličilo na uklanjanje tragova. Hoću reći, ja sam bila niko, ali ako biste ukucali moje ime u pretraţivač i skrolovali dovoljno daleko, pronašli biste makar moj Fejsbuk profil, moju fotografiju malih dimenzija uslikanu tokom vikenda koji sam s Lejlom provela u Ĉikagu. Otkrili biste barem osnovne podatke o meni i to uz samo nekoliko pretraga i klikova, a bila sam potpuno anonimna ličnost. Pa ipak, o Valentajnu Rotu nije bilo ničega, premda je spadao u mikroskopski mali procenat bogatog stanovništva. Nešto mi je govorilo da je platio preterano visoku svotu da se skloni od očiju javnosti, da sakrije fotografije ili tome slično. Dakle, to nije bilo to. Nikada ga nisam videla ni u kakvoj trač-rubrici niti na veb-sajtu TMZ. Ali jesam ga videla pre. Znala sam to. Pitala sam se gde, ali nisam mogla da zaključim, ma koliko se upirala da se setim. Naposletku sam odustala i obukla se. Obukla sam pušap grudnjak izrađen od crne i ruţičaste čipke i navukla crne gaćice. Preko toga sam odenula jednostavnu lepršavu crnu letnju haljinu i obula sandale s kaiševima. Nisam utrošila mnogo vremena na frizuru i šminku, samo sam kosu očetkala da se sija i pustila je da mi se prospe po ramenima. Navukla sam

62


gumicu za konjski rep na ručni zglob, stavila malo maskare, rumenila i ruţa. Rekao je da ćemo imati dan pun obaveza, pa sam ţelela da budem spremna na sve. Posebno na onu vrstu aktivnosti koja će mi omogućiti da vidim Valentajna potpuno nagog.

63


Poglavlje 8 Privatne odaje Pronašla sam Rota kako pijucka iz porcelanske šolje, drţeći elegantnu tacnu u ruci. Šolja i tacna bile su tako male i delikatne, da je ta slika bila gotovo komična. Predobro sam upoznala snagu njegovih ruku. Mogao je s lakoćom da skrca i jedno i drugo samo da je poţeleo, a ipak je nekako delovao sasvim prirodno i opušteno. Sedeo je za stočićem u kutku za doručak i posmatrao horizont Menhetna dok se sunce uspinjalo da izlije zlatnu svetlost na nebodere. List jedne noge prebacio je preko kolena druge, a kosa boje lana beše mu vlaţna i zalizana unazad na stranu. Nosio je tamne farmerke i belu majicu kratkih rukava ispod grafitnosivog sakoa, te brodarice tomi bahama. Rukave sakoa povukao je do lakata, a njegove mišićave podlaktice nisu dopuštale da skliznu. Odavao je utisak nehatne poboţnosti. Morala sam da se podsetim da treba da dišem dok sam se spuštala na stolicu pored njega. „Zdravo", uzdahnula sam i istog trena zamrzela sebe jer sam zazvučala baš jadno, dahtavo, koketno, poput neke praznoglave lutke s imenom poput Veronika ili Bambi, sa srcem iznad i. „Dobro jutro, Kiri. Osveţila si se?" Osmehnuo mi se toplo i prijateljski, pa ipak su mu oči odavale zabavljenost, obećanje, sećanje na ono što sam mu radila pre manje od jednog sata. „Jesam, hvala." Nagnula sam se da mu zavirim u solju. „Ĉaj? Ili kafa?" Obrnuo je šolju u ruci i kaki tečnost poče da se vrtloţi. „Ĉaj. Erl grej, s malo mleka." Podigao je šolju i tacnu ka meni. „Hočeš i ti?" Ĉinjenica da je voleo čaj sluţila je kao podsetnik na to da je zapravo iz Engleske. To je bilo lako smetnuti s uma, budući da je njegov britanski akcenat jedva bio primetan. Nisam nikada probala čaj na engleski način. „Mogu li da otpijem malo tvog? Nikada ranije nisam pila čaj tako kako ga ti piješ." Spustio je šolju na tacnu i pruţio mi je. „Teško je odreći se starih navika. Nikada mi nije pošlo za rukom da pređem na jutarnje ispijanje kafe. Zaista više ne praktikujem popodnevni čaj, ali moram da popijem dve šolje erl greja da započnem dan." Otpila sam njegov čaj, iznenađena što mi se toliko svideo. „Mmmm. Ovo je zapravo veoma dobro. Uzeću i ja isti takav." Vratila sam mu čaj, očekujući da pozove Elajzu i kaţe joj da pripremi i meni jedan. „Ponekad zaboravim da si iz Engleske. Uglavnom ne zvučiš tako." „To je namerno. Naporno sam radio na iskorenjivanju naglaska." Ustao je i otišao u kuhinju, otvorio viseći deo i izvadio šolju i tacnu iz istog servisa. Iz friţidera je uzeo mešavinu mleka i slatke pavlake, sipao majušnu kap u šolju, a zatim dolio čaj iz čajnika što je stajao na šporetu. „Izvoli", rekao je, spustivši napitak ispred mene. „Hvala", rekoh pomalo zbunjeno. Nisam očekivala da će mi lično doneti čaj. „Mogla sam to i sama, znaš. Mislila sam da..." Rot me prekide: „Elajza nije moja lična sluţavka, Kiri. Posluţuje jela samo u posebnim prilikama. Obično mi samo ostavi hranu, pošto je moje radno vreme dugo i neizvesno. Mahom se sam staram o sebi. Vidi, to što sam bogat ne znači da sam nesposoban da sve radim sam." „Nisam tako mislila, Rote." Gucnula sam čaj. Bio je dobar, ali teško da bi ikada mogao da zameni moju potrebu za kafom. „Kako god. Rekao si da danas imamo mnogo posla. Šta ćemo da radimo?" Široko mi se osmehnuo. „Pa, budući da smo odbacili povez, mislio sam da se zajedno bavimo nečim zabavnim. Jesi li ikada jedrila?" Odmahnuh glavom, osetivši kako me obuzima uzbuđenost. „Ne, nisam. Ipak, oduvek sam ţelela." Rotu oči sinuse. „Divno! Onda bi trebalo da to bude vreme za uţivanje." Osmotrio mi je garderobu. „To će valjati za jedrenje, a na brodu imam kupaći za tebe. Da doručkujemo i krećemo. Šta bi volela da pojedeš?" Slegnuh ramenima. „Moţda đevrek? Ne jedem mnogo ujutru." Skliznula sam sa stolice, ali mi Rot pokaza rukom da ne ustajem. „Sedi, Kiri", naredio je. „Koju vrstu đevreka? Imamo ih raznih." „Sa susamom?" „Tostiran? S krem sirom?" Klimnuh glavom. Posmatrala sam ga dok je sekao dva velika đevreka na polovinu, a onda ih stavio u toster za četiri kriške hleba. „Zašto mi spremaš doručak?" Naslonio se na pult, pijuckajući čaj. „Zato što mogu. I zato što ţelim." Pogledao je mimo mene, kroz prozor. „Ova kuća je prazna, ako ne računaš Elajzu i mene. To što si ovde divna je promena." „Elajza je rekla nešto vrlo slično." Rot je delovao iznenađeno. „Jeste?" „Aha. Kazala je da je mnogo usamljena i da je lepo što sam tu. Dopada mi se. Mislim da bismo mogle biti prijateljice." „Iznenađujuće. Elajza je... vrlo povučena i rezervisana. Mnogo mi je slična. Mislim da se zato tako dobro slaţemo." Pokazao je na mene drţeći šolju i tacnu. „Dobar je znak to što se čini da joj se sviđaš. Verujem u njen

64


sud u pogledu mnogo čega, a posebno ljudi." U tom momentu iskočiše delovi đevreka i on svaku polovinu premaza krem sirom koristeći kašiku, pa se potom vrati za sto, stavivši tanjir između nas. Oboje smo uzeli po jednu polovinu i jeli ćutke. Bilo je krajnje neobično doručkovati s tim čovekom, deliti nešto tako intimno i domaće poput đevreka i krem sira. Delovalo je prirodno, kao da smo oduvek to radili. Pa ipak, obuzeo me je strah zato što mi se toliko dopao taj osećaj, ta lakoća i prijatnost s muškarcem kojeg jedva da sam poznavala. Kada smo završili obed, Rot je pospremio sto i uzeo me za ruku. „Spremna za polazak?" Klimnula sam glavom. „Treba li ti nešto? Tašna?" Slegnuh ramenima. „Ne baš." Ĉinilo se da je to Rota iznenadilo. „Dobro onda. Hajdemo." Doveo me je do vrata svojih privatnih odaja, prislonio prst na ploču i otvorio vrata. Iza njih se prostirao široki hodnik s visokom tavanicom, debelim drap tepihom i zidovima obloţenim tamnim drvetom, na kojima su se nizale crnobele fotografije. Bile su zadivljujuće, umetničke, jasno fokusirane. Opseg tema kretao se od portreta do predela, a većina beše snimljena u Aziji. Primetila sam sliku stare Kineskinje s maramom na glavi, pramenovima sede kose što joj izviruju oko ušiju, bezubim ustima razvučenim u širok osmeh i zbrčkanim kapcima. Beše tu fotografija visoke pagode zakrivljenog krova, pirinčanog polja, vola zamršenog krzna i opasnog pogleda, te još nekoliko portreta. Dok sam bezizraţajno razgledala fotografije, nije mi palo na pamet da pogledam u donji desni ugao sve dok nisam shvatila da me Rot posmatra. Belim markerom ili penkalom tamo beše ispisan isti onaj VR potpis sa čekova. „Ti si ih snimio?" upitala sam. Klimnuo je glavom. „Hobi, moglo bi se reći. Nešto za šta odskora, na moju veliku ţalost, nemam mnogo vremena." „Neverovatne su", rekoh mu, iskreno oduševljena. „Ta prva, slika starice, podseća na nešto što se moţe naći u Nešenel dţiografiku. Stvarno je dobra, Rote." Nasmešio mi se. „Hvala ti, Kiri." Uzeo me je za ruku i povukao, a ja sam ga sledila iako je bilo još nekoliko fotografija koje sam ţelela da vidim. Moţda kasnije. Ako mi se posreći. Prošli smo pored nekoliko otvorenih vrata, od kojih su jedna vodila u toalet, a druga u prostoriju koja je ličila na sobu za nadzor. Monitori su prikazivali snimke bezbednosnih kamera u predvorju, kuhinjama, biblioteci, glavnoj garaţi, dva lifta, drugoj garaţi i na krovu. Moje sobe su bile bez nadzora, premda su neki ekrani bili isključeni, pa je to bilo teško tvrditi. Rot je ispratio moj pogled ka sobi za video nadzor. „Nema kamera u tvojim odajama, garantujem ti. Tamo imaš privatnost." Samo sam slegnula ramenima. Ne bi me iznenadilo da me posmatra dok spavam i čudila sam se samoj sebi što ne bih pobesnela čak i da je bilo kamera u mojim prostorijama. Mislim, ako me je gledao dok piškim smatrala bih to pomalo uvrnutim, ali takvo nešto nisam očekivala od njega. Bio je paranoičan po pitanju bezbednosti, ali ne i poremećen. Sledeća vrata otvarala su se u veliku kancelariju s istim debelim drap tepihom, ogromnim radnim stolom s masivnim mekom i jednim zidom u staklu od poda do plafona. Tu behu i teretana, hodnik koji se završavao ćorsokakom kod ulaza i, nasuprot njemu, dvostruka vrata iza kojih se nalazila Rotova soba. Uspela sam da na nju bacim pogled u prolazu i shvatila da se verovatno radi o najupečatljivijoj prostoriji u kući. Beše to ugaona soba, tako da su cela dva zida bila u staklu, s balkonom u samom ćošku. Sudeći po onome što sam videla, krevet je bio ogroman, crn i uzdignut na platformi. Nisam zapazila ništa više od toga pre nego što me je Rot poveo niz hodnik prema izlazu. „Kasnije ću te sprovesti po sobama", rekao mi je, a njegov mi je glas zujao u uvu. Na pola puta do vrata, okrenuh se. „Obećavaš?" Oči mu se suziše kad je spustio pogled na moj dekolte i ponovo me pogledao u lice. „Da, Kiri. Veoma dobro ćeš upoznati moju spavaću sobu." Uzdrhtala sam, a bradavice mi se ukrutiše. „Zar ne misliš da bi jedrenje moglo da sačeka?" Rotov široki osmeh bio je predatorski. „Odjednom si nestrpljiva, zar ne?" Ruka mu se obavi oko mog struka i on me naglo privuče k sebi. Glasno sam izdahnula. Osetih nalet poznatog mirisa njegove kolonjske vode, čvrstu širinu njegovih prsa. „Ti me to iskušavaš? Pokušavaš da preuzmeš kontrolu nad situacijom?" „Nestrpljiva sam..." prodahtah, jedva sposobna da istisnem reči. Gledao me je netremice tim bledoplavim očima u kojima se čitala poţuda, s dlanom raširenim preko mog struka i izbočine straţnjice, pribijajući me uz sebe. „Nestrpljiva, hmmm?" „Da", odgovorila sam, podigavši širom otvorene oči ka njemu, dišući plitko i ubrzano. Drugom rukom mi je sklonio kosu s očiju, a zatim mi skliznuo niz leđa. Pronašao je početak rajsferšlusa na haljini. „Mislim da pokušavaš nešto da dokaţeš." „Ne pokušavam." „Moć tvoje zanosne lepote neporeciva je, Kiri." Prstima je otvorio rajsferšlus, a hrapava jagodica njegovog prsta spuštala se niz moju sada obnaţenu kičmu. „Ĉiniš da gubim kontrolu čim te dodirnem. Kada staviš ruke na mene, zaboravim se." Spustio mi je rukave i haljina se sroza na pod, nabravši mi se oko stopala.

65


„Ipak, nemoj da misliš da me na taj način moţeš kontrolisati, Kiri. Jutros sam ti dopustio da imaš svojih pet minuta. Mnogo je prošlo od kad sam poslednji put osetio dodir ţene. Ĉuvao sam se za tebe. Ali nemoj se zavaravati da mnome moţeš manipulisati svojim telom." „Nisam... " „Reci mi istinu, Kiri." Progutah pljuvačku. „Moţda sam samo... pokušavala da saznam kako utičem na tebe. To je sve. Nisam ţelela kontrolu, tek... procenu." Uţarenost njegovog pogleda i slabo prikriven bes uplašiše me. Ne bi me povredio, ali šta bi uradio? „Procena." Raskopčao mi je grudnjak i skinuo ga. Odloţio ga je u stranu. Zavukao prst pod lastiš gaćica na kuku i povukao ih nadole preko mojih butina. „Skidaj se. Ţelim te golu." Iskoračila sam iz garderobe i stala pred njega sasvim naga. Ĉekala sam bez daha. Zatvorio je vrata, okrenuo se iza mene i pogurao me niz hodnik u svoju sobu. Našavši se nasred prostorije, bejah okupana blistavom podnevnom sunčevom svetlošću. Stajala sam nepomično, ispravljenih leda, prisilivši se da dišem ujednačeno i delujem samouvereno i hrabro. „Dakle, kaţeš da si samo nestrpljiva?" Rot je išao oko mene, ne dodirujući me, ali mi je bio blizu. Tako blizu. Previše blizu, pa ipak previše daleko, previše odeven. „Ko je glavni, Kiri?" Osetih nalet bunta u utrobi. Stisnuh zube. Nisam nameravala da igram tu igru. Ovu ne. „Traţiš da te kaznim, zar ne?" Glas mu je tutnjio u mom uvu. ,,Pitaću te još jednom. Ko je glavni? Ko te kontroliše, Kiri? Odgovori mi." Ti. To je bio odgovor. Znala sam to. Znao je to. Ipak, odbijala sam da izgovorim. Pobuna ili radoznalost? Moţda oboje. Podjednaki delovi prkosa i ţudnje. „Nećeš da odgovoriš?" Ĉula sam mu osmeh u glasu. „Na neki način sam se nadao da ćeš odbiti." Njegovo stopalo ubaci se medu moja i razdvoji ih, tako da sam iznenada i nevoljno stajala s nogama razmaknutim u širini ramena. Još malo gurkanja i to se rastojanje još malo povećalo. Neprirodan stav, neudoban, ranjiv. Ugrizla sam se za usnu i primorala se da ostanem mirna. Naposletku, sama sam to traţila. „Odgovori na moje pitanje u bilo kom trenutku i idemo da jedrimo. Znaš, to mi je zaista i bila namera, ali si nas ti zavela na stranputicu." Prešao mi je rukom preko boka, prekrio mi stomak dlanom i privukao mi straţnjicu uz svoje prepone, tako da sam osetila erekciju. „Znaš, ne postiţeš to što si ţelela. Neću menjati planove. Sada ću te mučiti, sasvim malo. Ništa bolno, da te podsetim. Tek malčice... zadirkivanja." Izmakao se, zgrabio punu šaku moje kose na potiljku i gurnuo mi glavu nadole, tako da sam se potpuno presamitila. „Ruke na kolena." Morala sam da se pridrţim zbog ravnoteţe, pa mi nije preostalo ništa drugo do da ga poslušam. „Pitaću te ponovo, Kiri. Ko je glavni?" Ĉutala sam i dalje. Nasmejao se pa prešao prstom niz moje pršljenove, između polutki zadnjice i preko pupoljka anusa. Tu je oklevao. „Nema odgovora?" Dotaknuo me je jagodicom i ja uzmakoh, stegnuh se. „Pitam se da li bih mogao da te nateram da svršiš dodirujući te samo tu? Hajde da to otkrijemo, hoćemo li?" Pauza, pa zvuk pljuvanja. Vlaţnost me je dodirnula; pritisak se neznatno pojačao. Osetih kako čvor malčice popušta, i njegov podmazani prst skliznu unutra. Uzdrţala sam se od uzdaha, prisilila kukove da ostanu nepomični. Neće dobiti nikakvu pomoć od mene, ne ovog puta. Jagodica Rotovog prsta promeškolji se u meni, a napetost i vrelina u mom središtu počeše da rastu. Ĉvrsto sam zatvorila oči, ujela se za usnu, pokušala da zadrţim drhtaj zadovoljstva usled njegovog dodira. To nije trebalo da mi se sviđa. Ali jeste. Ipak, nisam mogla da dopustim da to zna. Malo je izvukao prst, tako da je samo maleni deo ostao u meni. Pustio mi je kosu i posegnuo naniţe da mi obujmi dojku, steţući je i drţeći, da bi je potom pustio i uštinuo mi bradavicu. Vrelina i pritisak rasli su pod njegovim dodirom i znala sam da je samo pitanje vremena kada će od mene dobiti to što ţeli. Svršiću, ali neću priznati ništa. Rot mi gurnu prst dublje, i meni se ote uzdah. Osećala sam se ispunjenom, osećala kako njegov debeli prst prodire u mene, stvarajući mi vrelo divljeg pritiska u vagini. Preplavi me bleda primesa očaja. Kvrcnuo mi je bradavicu, izvukao prst. Mišići utrobe mi se zgrčiše, a kukovi se zavrteše sledeći sopstveni impuls. Još jedno prodiranje, sada dublje. Pretpostavila sam da mi je gurnuo skoro celi prst. Stisnula sam zube da obuzdam dahtaje i stenjanje koji su pretili da mi se otrgnu s usana. Izvukao je prst gotovo do kraja, pa ga opet uvukao ponavljajući kretnju, i morala sam da skupim poslednji atom volje kako ne bih počela da se pomeram u skladu s njegovim ritmom. Prstom mi je jebao šupak glatkim, sporim udarima, a njegova ruka milovala je i gnječila i štipala moje grudi i bradavice, zbog čega sam postajala sve pohotnija, pomamnija. Trebala sam više od toga. Trebala sam njega. Bilo mi je potrebno da mi stavi prste u ribicu, trebala sam njegov penis, njegova usta, nešto. Međutim, dobila sam očaj koji me je preplavljivao, njegov prst u mom dupetu, što me je vodio ka ivici mračnog i iskonskog vrhunca. A tada je... zastao. Izvadio prst iz mene i ostavio me presavijenu nasred spavaće sobe. Ispravila sam se i sastavila stopala, dahćući, sluđena i ljuta usled nezadovoljene potrebe i osujećenosti i srama, u mukama, i posmatrala ga kako izlazi kroz vrata, odakle sam čula vodu kako teče dok je prao ruke.

66


Sva sam drhtala. Kosa mi beše umršena, a usna mi je pulsirala na mestu gde je umalo nisam progrizla. Pokušala sam da se priberem, da se sastavim, ali je to bio uzaludni napor. Rot se dotetura nazad do mene, a jedva primetni osmeh izvio mu je usne. Stao je ispred mene. Ĉekao, ispitujući me pogledom. „Imaš li nešto da mi kaţeš?" upitao je. Mogla sam samo da odmahnem glavom. „Ne?" Bilo mi je potrebno da dovrši započeto, ali on to nije hteo i toga sam bila svesna. To je bio njegov mamac. Takođe sam bila besna, osećala se poniţeno. Presamitio me je nasred sobe, jebao me prstom u čmar, samo zato da me natera da priznam da je on glavni? Ostavio me tako napola? Kreten. Okrenula sam se od njega, kleknula da pokupim odeću. „Oh, mislim da nećeš", čula sam ga kako mi govori iza leda. „Nećeš se izvući tako lako." Obavio mi je ruku ispod pasa, odlučno me podigao, podvukao drugu ruku pod moja kolena i okrenuo me na leđa, pridrţavajući mi glavu prevojem ruke. Uvijala sam se u njegovom stisku, besna zbog takvog ponašanja, a sada i zbog tih drskih i grubih manira. Umirila sam se, shvativši da je borba jalova, i umesto toga rešila da ga netremice gledam, bljujući vatru iz očiju. On mi se samo široko osmehnuo, noseći me do kreveta. Bacio me je poput lutke i ja odskočili od mekog dušeka. Pre nego što sam stigla i da trepnem, našao se na meni. Zaboravila sam da se opirem kad su me iznenađujuća vrelina i neţnost njegovog poljupca uhvatile nespremnu. Obgrlila sam ga oko leđa, ščepala ga, ali se on izmaknuo i jednom šakom me uhvatio za oba zgloba, podigao mi ruke iznad glave i nastavio da me ljubi. „Jesi li ovde ţelela da budeš, Kiri? Gola, ispod mene, u mojoj postelji?" Šaputao je s usnama prislonjenim uz moje. „Pa, tu si. Nekoliko pokreta i biću u tebi." Usta mi zadrhtaše spram njegovih. „Da..." Prokleta glupa očajna droljo, prebacih sebi. Bila sam tačno tamo gde sam ţelela, i tačno tamo gde je on ţeleo da budem. Razotkrivena, napaljena, očajna, naga. Ali to se desilo pod njegovim uslovima i on je pobeđivao. „Ako ti oslobodim jedan zglob, hoćeš li učiniti šta ti kaţem?" Klimnuh i on mi pusti ruke. „Dobro. Otkopčaj me." Raskopčala sam mu pantalone, posegla u njegov veš i oslobodila teţak ud. Malo je nedostajalo da svršim samo od osećaja njegove debele alatke u mojoj ruci, znajući da mi je na samo nekoliko cenimetara od međunoţja, na nekoliko sekundi od zadovoljavanja na način koji sam trebala. „Spusti mi pantalone." Učinila sam tako i farmerke i bokserice nađoše mu se oko bedara. Zadrţala sam dah kad je spustio kukove, širokim glavićem uda dodirnuo moj ulaz. Ugrizla sam se za usnu, posmatrajući kako mu izraz lica postaje tvrdi, zategnutiji, a oči mu se suţavaju, da bi potom ušao u mene. Poţelela sam da zajecam. Bio je to samo vrh, ali me je sasvim raširio, već me ispunjavajući. Uzdahnuh s olakšanjem, provlačeći ruku između naših tela da ga uhvatim za koren penisa, dodirujući zglavcima prstiju njegovu koţu, drţeći ga, povlačeći ga ka sebi. „Kiri..." prostenjao je. „Tako si jebeno uska." „Valentajne... Boţe... još." On ponovo zareţa, nemušto tutnjanje u njegovim grudima. Zgrabio me je za ruku i sklonio je, opet uhvativši oba moja članka jednom rukom. A zatim se udaljio od mene i seo na svoje listove. Tada sam zaista kriknula. „Ne! Valentajne, molim te..." Ugrizla sam se za jezik, shvativši igru. „Reci to, Kiri." Sklopih oči. Bolelo me je. Imala sam ga u sebi i taj kratki trenutak ispunjenosti bio je veličanstven, delimičan uvid u to kako bi bilo kad bi ušao u mene. Ţelela sam to. Trebala sam to. Osetila sam da nešto u meni odustaje, predaje se. „Ti, Valentajne. Ti si glavni." Nagnuo se nada mnom i poljubio me. „Dobro. Nemoj to da zaboraviš." Zatim se skotrljao s kreveta, navlačeći pantalone. „Ĉekaj! Mislila sam... " Okrenuo se da me pogleda. „Ne još, Kiri. Ne to, ne još." Zavukao je ruku u dţep i namestio penis. „Znaš, podjednako mučim i sebe. Ipak, sećaš se šta sam ti rekao kad smo se prvi put sreli?" Zaţmurila sam. „Da ću te preklinjati." Otvorila sam oči i zakucala ga ljutitim pogledom. „I jesam, Rote. Upravo. Sinoć. Molila te. Rekla ti da to ţelim. Igrala sam tvoju igru. Da me imalo poznaješ, znao bi koliko mi to teško pada. Ali ti i dalje igraš proklete igre." Napravio je korak ka krevetu. „Pokušala si to da izvedeš pod sopstvenim uslovima, ljubavi. Ovo ne funkcioniše tako." Oči su mu lutale preko mog nagog tela. „Ljuta si, zar ne?" Klimnula sam i stisnula butine. „Znaš da jesam." „U ovom času imaš dva izbora. Moţeš me zamoliti da te dovedem do vrhunca, ovog trenutka, rukom. Ili moţeš da sačekaš da budem spreman. Večeras, ako sve prođe dobro." Prišao je i seo na krevet pored mene. Uspravila sam se u sedeći poloţaj, pritisnula kolena jedno uz drugo, podvila noge u jednu stranu i koristila ruku umesto grudnjaka. „Zašto večeras? Zašto je večeras toliko posebno?" „Ni zbog čega naročito." Slegnuo je ramenima, prateći prstom liniju moje noge od pete do boka. „Sanjao sam o tom trenutku, Kiri. O momentu kada te uzimam. Da li bi volela da čuješ taj san?" Klimnuh glavom. „Da. Ispričaj mi, molim te."

67


Ispustio je dug izdah. „Dešava se noću. Ova soba je mračna, osvetljena svećama. Na sebi imaš seksi veš. Nešto crveno i svileno. Zavezao sam te. Ne čvrsto, samo čipkanom ešarpom oko ručnih zglobova. Leţiš tu, baš na tom mestu na kom si sad, i gledaš me tim svojim blagim plavim očima. Tako si prokleto lepa, Kiri. Sva umotana poput poklona. Jednostavno me preklinješ pogledom da ti strgnem odeću. Ne moţeš da budeš mirna jer me ţeliš. Ipak te teram da čekaš. A kada više ne moţeš da izdrţiš, otvaraš te tvoje pune usne i progovaraš, a tvoj mi milozvučni glas ispunjava sobu. Pitaš me da vodim ljubav s tobom. Ne moliš, jer ti je to ispod časti. Samo me... pitaš. I poseţeš za mnom. Tvoje brze, neţne ručice skidaju odeću s mene i ti me privlačiš k sebi i ljubiš me. A kada skliznem penisom u tvoju tesnu i mokru pizdu..." Glas mu postade dublji, hrapaviji, i ja uzdahnuh zbog načina na koji je naglasio tu vulgarnu, neočekivanu reč. „Ispuštaš tako slatke i umilne zvuke. Obavijaš se oko mene rukama i nogama i ne puštaš me dok se ne zarijem duboko u tebe." Sva sam drhtala, sklopljenih očiju, zamišljajući scenu koju je dočarao rečima. Ĉvrsto sam priljubila butine jednu uz drugu, traţeći pritisak, traţeći olakšanje, vrela i vlaţna od njegovog zadirkivanja, a sada još očajnija zbog njegovog erotskog, izraţajnog glasa koji mi je mrmljao u uvo, opisujući tačno ono što sam i sama predviđala. „Tako si uska, Kiri. Skoro da mogu da te osetim stisnutu oko svog kurca. Tako mi prijaš, Kiri. Tako tesna. Gotovo preuska. Jedva da moţeš da me primiš, ali to činiš, što nas oboje izluđuje." Glas mu beše jedva čujan, a akcenat mu je delovao izraţenije, primetnije. „Sanjao sam ovo hiljadu puta, Kiri, ljubavi. Zamišljao sam tvoju tesnu pičkicu oko svog uda i... kako sam je upravo okusio, znam da će biti još savršenije nego što to ijedan san moţe da prikaţe. Iskušavaš me, Kiri. Dok sediš tu, gola, tako pribrana. Ţelim te ovog trena. Nagu, koţu uz koţu. Upravo sam bio u tebi. Imao te. Ipak... ţelim da se taj san obistini. Ţelim da gledam mesečinu na tvojoj koţi. Ţelim da ti strgnem taj veš s tela. Ţelim da liţem svaku tvoju slatku krivinu dok ne poludiš od ţelje. Zbog toga čekam, Kiri." Bila sam napeta, gotova da svršim samo zbog njegovih reči. Bila sam na ivici, na samoj ivici, samo usled zvuka njegovog glasa, obećanja, prizora koji mi je usadio u um. Ako bi me dodirnuo, gurnuo jedan prst u mene, eksplodirala bih. Odbacila sam ponos i pobunjenički poriv, posegnula da ga zgrabim za ruku. Legla sam na leđa i raširila noge. Prinela njegovu šaku do mojih natopljenih prevoja. „Molim te..." Zaječao je. „Kiri... dovodiš me u iskušenje. Potpuno me izluđuješ." Lagano lupnu prstom moj procep, činilo se nesvesno. „Ako te dodirnem, neću moći da se zaustavim." Povukao se nekoliko koraka od mene, pa prošao rukama kroz kosu. „Očajnički te ţelim, Kiri." Posmatrao me je, a prsa su mu se dizala i spuštala. „Nemoj misliti da je meni lako. Nije." Skliznuh s kreveta i prikupih stvari, pa ih bacih na krevet. Oblačenje je kratko trajalo. Kad mi je haljina ponovo bila zakopčana, a ja se donekle pribrala, okrenula sam se prema njemu. „Hajde da jedrimo, Valentajne." Ispruţila sam ruku ka njemu i preplela prste s njegovima. Međutim, kada smo krenuli, povukla sam ga nazad i pogledala u oči. „Bolje bi ti bilo da budeš dosledan." „Kako to misliš?" Pokazala sam na krevet. „Šta si mi malopre opisao? Bolje mi to i pruţi." Privukao me je k sebi. „Obećavam ti. To... i još više."

68


Poglavlje 9 Izlazak Rotov privatni lift spustio nas je u podzemnu garaţu. Bio je to prostor nalik na pećinu, dobro osvetljen, s tavanicom visokom dva i po metra, sjajnim plavim epoksidnim podom, obojenim zidovima ukrašenim vintidţ posterima u stilu dvadesetih i tridesetih, koji su prikazivali dan na plaţi, automobilske trke, brodove za krstarenje, davno ugašene brendove cigareta i italijanske vinarije. Redovi crvenih i srebrnih Kraftsmanovih alata ispunjavali su ormare, a tu još beše i nekoliko polica s drugim alatima, te radni sto s razbacanim umašćenim delovima rastavljenih motora. Izbrojala sam devet vozila: majbah, četvrtasti mercedes benc SUV, maserati, tesla, bentli kabriolet, dva različita motocikla - sportski i čoper - civilni model vojnog kamera, te jedan stariji model crnog be-em-vea, za koji sam pretpostavljala da ga je dobio od oca. Bila je to impresivna zbirka vozila, a ja nisam ţelela ni da razmišljam koliko je vredela. Na zidu pored vitrina s alatima nalazio se metalni ormarić s mehanizmom za zaključavanje koji je reagovao na očitavanje otiska prsta. Rot je stavio palac na podlogu i otvorio ga nakon što se brava oglasila, otkrivši na kukicama po dva seta ključeva za svako vozilo. Pogledao me je. „Kojim kolima ţeliš da idemo?" Po mojoj proceni, spadala sam u tipične devojke. Za mene je uglavnom auto bio auto. Znala sam dovoljno da shvatim da je Rotov vozni park skup, sačinjen od vrhunskih automobila, pa ipak tu nije bilo nijednog sportaša uobičajenog za bogataše. U toj garaţi nije bilo ni ferarija ni lamborginija ni korvete, što mi se činilo interesantnim. Ipak, kad sam bolje porazmislila, shvatila sam da mu ta kola nisu odgovarala. Rot jeste bio bogat, ali ne i hvalisav ili razmetljiv. Slegnuh ramenima i pokazah na kabriolet. „Ta deluju zabavno." Rot se ozari. „Dobar izbor." Iza nas se otvoriše vrata lifta i pojavi se Elajza s kamperskim friţiderom. „Ručak koji ste traţili, gospodine Rote." „Hvala, Elajza." „Bilo mi je zadovoljstvo, gospodine. Treba li da vas očekujem na večeri?" Rot odmahnu glavom, uze friţider od Elajze i smesti ga na zadnje sedište bentlija. „Ne, mislim da ćemo pronaći nešto u gradu. Moţete da idete, ako ţelite." „Hvala vam, gospodine. Onda, do sutra." Osmehnula mi se i pustila da se vrata lifta zatvore pred njom. Nekoliko trenutaka kasnije Rot je tiha i moćna kola izveo uz rampu napolje, na blistavu sunčevu svetlost kasnog prepodneva. Izvukao je rej ban naočare iz unutrašnjeg dţepa sakoa i drţeći ih u ruci pokazao na odeljak za rukavice. „Mislim da su unutra još jedne." Otvorila sam kasetu i otkrila rezervni par naočara za sunce, stavila ih i vezala kosu u rep gumicom koju sam nosila na ručnom zglobu. Voţnja kroz Menhetn do luke bila je kratka, ali prijatna. Vetar mi je duvao u lice, sunce bilo svetio i toplo, Rot je bio pored mene i drţao me za ruku. Kada je rekao da „idemo da jedrimo", zamislila sam čamčić koji će biti dovoljan za nas dvoje, ali trebalo je da pretpostavim - brod koji je Rot posedovao bio je dugačak i nizak, vitka i seksi stvarčica sva u blistavom srebru i uglačanom drvetu, muških linija i glatkih oblina. O jedrilicama sam znala još manje nego o automobilima, ali znajući Rota, ova je sigurno bila najskuplja i najkvalitetnija koja se novcem mogla kupiti. Poneo je mini-friţider, nabacivši kaiš na rame, ne ispuštajući moju ruku ni na trenutak. S palube mi je pomogao da se popnem na brod, pa mi pokazao na sedište pored kormila. „Sedi." Sela sam i posmatrala ga kako odvezuje uţad i uredno ih slaţe u namotaje na palubi. Seo je i pokrenuo motor, a zatim napustismo dok. Usmerio je pramac jedrilice ka pučini. Kada smo se udaljili od luke, isključio je motor i razvio jedra, vezao konopac pa ponovio isti postupak za manje trouglasto jedro na prednjoj strani broda. „Mogu li da pomognem?" upitah. Slegnuo je ramenima. „Završio sam." „Volela bih, ako mogu. Nisam došla samo da sedim i ne radim ništa." Rot klimnu glavom, savi se ispod horizontalne šipke velikog jedra i preuze kormilo. Vetar je bio jak, duvao u nas pod uglom i činio da jedra lepršaju. „U redu. Najpre jedna brzinska lekcija. Malo jedro s prednje strane zove se flok. Veliko je glavno jedro. Velika prečka se zove bum ili lantina. Konopce nazivamo cime. Sledeće što treba da znaš jeste da savremene jedrilice ne putuju pravolinijski i ne pokreće ih vetar koji dolazi direktno otpozadi. Plovi se u cik-cak obrascu, koji se naziva letanje, drţanje vetra pod uglom. Dakle, kad ti kaţem da menjamo letanje, zaljuljaće se bum, ona velika prečka u osnovi glavnog jedra. Moraš obratiti paţnju i postarati se da te ne baci u more kad menjamo pravac. Upozoriću te unapred, ali naprosto budi pripravna, u redu, ljubavi?" Pokazao je na uţe što je vodilo do glavnog jedra. „Odveţi to, a zatim vuci cime dok se flok ne

69


zategne." Jedva primetno smo se pomerali, jedro je lepršalo, pramac bio usmeren ka obali Nju Dţersija. Kretali smo se ka jugu, dalje od Menhetna i prema Staten Ajlendu. Olabavila sam uţe koje mi je naznačio, obuhvatila ga obema rukama i snaţno povukla. Kad sam povukla, glavno jedro se učvrstilo, a uţe zateglo, pa je postajalo sve teţe vući ga kad ga je vetar dohvatio. Nalet vetra udari u jedro, skoro mi otrgnuvši konopac, umalo me ne izbacivši iz ravnoteţe. Povukoh ponovo, ali naiđe još jedan nalet vetra, ovog puta me oborivši. Obmotala sam uţe oko pesnica, uprla jedno stopalo o bok broda i povukla iz sve snage, a potom obavila konopac oko onog konzolnog nosača za vezivanje, kako god da se zvao. Jedro je bilo naduveno ali čvrsto i više nije lelujalo na vetru, pa osetih istog trena kako jedrilica ubrzava. Pogledah u Rota, a on mi se široko osmehnu i podiţe palčeve. „Savršeno!" Potapšao je sedište do svog i ja sedoh. „Kada si naučio da jedriš?" upitah. „Jedrim od kada znam za sebe. Celo detinjstvo sam leta provodio u Grčkoj i gotovo svaki dan plovio s tatom ili s prijateljima. Nakon što sam sa osamnaest otišao od kuće, radio sam neko vreme na ribarskom brodu u Egejskom moru. Bilo je zabavno. Teţak rad, ali zanimljiv. To mi je bio prvi posao. Kupio sam taj brod i unajmio istu posadu koja me je i uputila u posao. Potom sam kupio drugi brod, a onda i treći. U stvari, i dalje imam nekoliko brodova na Mediteranu. Neki su komercijalni ribarski, a drugi privatni čarteri. Menjamo pravac." Popustio je konopac glavnog jedra, drţao ga jednom rukom okrećući pramac, a onda ponovo vezao uţe. Dok se time bavio, sve je izgledalo lako, ali sam se sećala kojom je silinom vetar vukao jedro, zbog čega me je uţe skoro oborilo. Ipak, on ga je drţao na mestu jednom rukom, dok je drugom upravljao kormilom. „Ma koliko da sam zauzet, nađem vremena za jedrenje. To mi je jedini pravi beg." Gledala sam ga dok je govorio. Delovao je opušteno, linije izazvane napetošću i stresom izglačale su se, a stav mu je odavao prirodnost. Vetar mu je mrsio kosu i razdvajao ivice sakoa, priljubljujući beli pamuk majice uz njegovo poput stene čvrsto telo. Jednu je ruku drţao na kormilu, a drugu ispruţio na naslon moje stolice, pa sam mu zglavke prstiju osećala na lopatici. Dugo smo ćutali, posmatrajući kako se sunce uzdiţe na nebu i prizor grada što nam je promicao s obe strane, primicanje pučine u daljini. Naposletku smo isplovili iz zaliva i ostavili kopno za sobom. Razumela sam zašto to voli. Osećaj slobode, prskanje slane vode po licu, vetar koji nas odnosi daleko od svega... nikada nisam osetila ništa slično tome. Ĉinilo se da je zadovoljan pukim jedrenjem bez priče, a i sama sam se tako osećala. Tu i tamo smo ćaskali, uglavnom sam ja njega podsticala da mi priča o sebi. Saznala sam da je posao s ribarenjem prodao zbog zarade i prelaska na industrijski uvoz i izvoz, da bi naposletku prodao i taj posao za još veći profit koji ga je, kad mu je bila dvadeset i jedna, odveo u Aziju gde se zainteresovao za nekretnine i urbanistički razvoj. Stekla sam osećaj za Rota kao čoveka, shvatila kako se sam probijao kroz ţivot. Na teţi način je naučio da nikome ne moţe verovati, preţivevši više od jedne izdaje u poslovnom svetu. Naučio je da bude nemilosrdan i nepoverljiv, te da ne zavisi ni od koga sem od samog sebe. Posao nije proširivao, a upošljavao je samo veoma mali broj ljudi. Naposletku se preselio u Njujork i oprobao sreću u nekoliko poslovnih poduhvata, gradeći svoje bogatstvo malo-po-malo. Nisam uspela iz njega da izvučem koji je njegov osnovni posao trenutno, uprkos ključnim pitanjima koja sam mu postavila. Ja sam mu zauzvrat ispričala o svom odrastanju u detroitskom predgrađu, o letima provedenim u kolibi na jezeru Mičigen, o izletima s mamom do Ĉikaga. Sve zabavne i prijatne priče iz mog ţivota prestale su kad je tata nastradao. Upali smo u ćutanje kad smo stigli do tog praga, a činilo se da je Rot zadovoljan što se tišina otegla. Nekoliko sati kasnije Rot popusti glavno jedro. Brod je usporavao dok se naposletku nije zaustavio, a zatim Rot savi jedra i baci sidro. Mogli smo da vidimo kopno, ali je ono bilo daleko, pruţajući magličastu i divnu pozadinu za ručak na moru. Elajza nam je spakovala hladno predjelo od suhomesnatih delikatesa, sira, sveţe ispečenog hleba i bocu vina, neki perije, te sveţe voće. Rot mi je napravio sendvič, sipao belo vino u čaše, a zatim podigao svoju da nazdravi. „Za prijatan dan i dugu noć." Nasmešila sam mu se i kucnula čašu o njegovu. „Pijem u to ime." Ručak se završio, pa smo lenčarili na palubi i upijali sunce. Bilo je neobično prijatno ne raditi ništa s Rotom. Nismo imali potrebu da ispunimo svaki trenutak praznim razgovorom. Izgledalo je da oboje uţivamo u ćutanju koje traje, u samom trenutku, u društvu onog drugog. Razgovor je dolazio i odlazio, pitanja i odgovori se nizali, opadajući i tekući lagano. Leţala sam na leđima na palubi, puštajući da me sunce kupa, kad sam osetila da se Rot pridigao i stao pored mene. Ĉkiljila sam na jedno oko i posmatrala ga. Netremice me je gledao odozgo dok je odbacivao sako, majicu i naposletku cipele. Sela sam, svesna da mi je srce luđački zalupalo kad je Rot odloţio naočare za sunce i posegnuo ka rajsferšlusu pantalona. „Vreme je za plivanje", rekao je. Podigla sam naočare na glavu. „Nisam ponela kupaći." Ozario se. „Nisam ni ja." Spustio je pantalone i bokserice i najednom se preda mnom našao nag.

70


S mukom sam progutala knedlu, srce mi je tutnjalo, a poţuda rasla. Nagi Rot predstavljao je grešno sjajan prizor. Bradavice mi se ukrutiše, a bedra napeše, dok mi se međunoţje ovlaţilo pri samom pogledu na njega. Redovi pločica što su se završavali oštrim izrezom u obliku slova V preko kukova, debela, ponosno štrčeća erekcija, moćne butine, široka, čvrsta pleća posuta zlatastim maljama, nabildovane, potamnele mišice. Sranje. Taj čovek ţeli mene. Mene. Njegovo telo, te ruke, ti stomačni mišići, taj penis... samo su za mene. Namignuo mi je, pa se okrenuo i zaronio u vodu, lepo i pravilno zasekavši plave talase. „Svuci se i dolazi ovamo, Kiri." Uspravila sam se drhtavih kolena, spustila naočare za sunce negde pored, otkopčala haljinu i pustila da mi se smota oko stopala. Bacila sam pogled na okolinu, ali na moru ne beše nikoga. Presekli smo ka istoku kad smo se obreli na pučini, pa sam podozrevala da je mutnosivo kopno u daljini bio Long Bič. Neki se brod nalazio daleko na otvorenom moru, dugačak, niski tanker, ali je bio predaleko da bi nas neko odatle jasno video čak i kroz dvogled. Osim toga... nije me se ticalo. Pratila sam Rotovu reakciju kad sam otkačila grudnjak i iskoračila iz gaćica. Kretao se kroz vodu posmatrajući me netremice, očiju uţarenih i zaklonjenih. „Je li voda hladna?" Slegnuo je ramenima. „Malo." Vučji osmeh izvi mu usne. „Ne brini, ljubavi, ja ću te grejati." Samo mi je to trebalo da čujem. Duboko sam udahnula i zaronila. Izronila sam mlatarajući rukama i prskajući oko sebe. „Malo?", vrisnula sam. „L-l-ledena je, m-manijače!" Samo se nasmejao. „Ovo je Atlantski okean, Kiri, šta si očekivala? Vodu za kupanje?" Plivao je prsno, polako mi se primičući. „Dođi ovamo, ti." Dopustila sam mu da obavije ruke oko mene, osetivši vrelu, tvrdu pritku njegove erekcije između naših tela. Zagrlila sam ga oko vrata, obavila noge oko njegovog struka, a on se okrenuo tako da pluta na leđima, kičme izvijene nagore da ne bi tonuo. Jednom rukom me je milovao, a drugom veslao kroz vodu, udarajući nogama u snaţnom ritmu. „Neću te ovako udaviti, zar ne?" Uhvatio me je i stegnuo za zadnjicu. „Nipošto, ljubavi. Lagana si poput pera." Pomerila sam kukove, a njegov me je ud blago lupkao po butini. „Siguran si?" Samo se bezobrazno osmehnuo. „Imam te. Bez brige." „Imaš me, ha?" Pogled mu postade ozbiljan. „Zar nije tako?" Da sam samo zavrtela bokovima, našao bi se u meni. „Da, tako je." Ostala sam nepomična uz veliki napor. Rot nas je nosio oko jedrilice kruţeći u širokom luku, odgurujući se odsečnim udarima nogu kroz ledenu vodu Atlantika u potpuno prirodnom skladu. Naposletku sam se skotrljala s njega pa smo plivali naporedo. Prvi je stigao do broda, a ja sam ga pratila sva se tresući. Drţao se za stube na pramcu i prilično nepotrebno mi pridrţao straţnjicu da se lakše popnem. Kada se uzverao za mnom, poveo me je u kabinu, obavio mi debeli beli peškir oko ramena i njime me osušio. Stajala sam mirno i pustila ga da me briše, a potom pričvrstila frotir pod miškama i upotrebila čist peškir da istrljam ja njega. Rot je još imao erekciju i malčice je ustuknuo kad sam frotirom prešla preko njegove muškosti. Ukrstivši pogled s njegovim, prešla sam prstom preko celog njegovog uda. „Ĉini se da ovo boli." „Pomalo." „Trebalo bi da mi dopustiš da se za to pobrinem." „Ne." „Baš ne?" Obavila sam prste oko njega, ali me Rot uhvati za zglob i skloni mi ruku. „Baš ne." Nagnuo se i poljubio me, sklanjajući se izvan mog domašaja. „Dozvoliću ti da to radiš koliko god ţeliš... kasnije. Zasad ţelim da čekam. Ţelim da budem u tebi kad sledeći put svršim. Ako me sada dodirneš, izgubiću kontrolu. Baciću te tu na taj krevet i naći se u tebi pre nego što dvaput trepneš. A, Kiri, nešto sam ti obećao. Uvek odrţim svoja obećanja." „Onda je bolje da se obućeš jer ako nastaviš da se šepuriš ispred mene s tim velikim i divnim penisom, neću snositi odgovornost za ono što ću mu uraditi." „Ne šepurim se. Ne mogu da sprečim da mi se ne digne kad te samo pogledam." Obmotao je peškir oko struka, a prednja strana se podigla. „Kad me samo pogledaš, ha?" Slegnuo je ramenima. „Nema ničeg takvog kao što je samo gledanje u tebe, Kiri. Ne s tobom. Ne kada te skinem. Ĉak i kada si potpuno odevena, potreban je tek jedan pogled. Vidim te tvoje raskošne sise, jedva skrivene haljinom, i maštam kako ih gnječim i pribijam i tucam." Glas mu postade dubok, reţeći i hrapav. „Vidim to tvoje slatko okruglo dupe kako se kreće pod tkaninom i razmišljam o tome kako se zarivam u njega. Posmatram pokrete tvojih usana dok govoriš i mislim na tvoje usne oko mene, kako me primaš u grlo. Dakle, ne. Ne radi se isključivo o gledanju. Pogledam te samo jednom i već fantaziram o svemu šta ću ti raditi." Morala sam da zaţmurim i stegnem pesnice kako bih se obuzdala da ga ne zaskočim istog trena.

71


„Moraćeš ili da umukneš, ili da smesta učiniš nešto od toga." Zastenjao je, pribliţivši mi se na svega dva-tri centimetra. „Stvarno? Zašto? Jesi li vlaţna, Kiri? Tvoja tesna pičkica curi za mene? Pati za mnom?" Ustuknuh, steţući peškir na grudi. „Da. A sad prestani da me provociraš." Krenuo je za mnom i jednom rukom me zagrlio oko struka privlačeći me k sebi. „Ne provociram te, ljubavi. O, ne. Ispuniću sve što sam izgovorio. Ipak, ţelim da poludiš za mnom. Da izgubiš razum zbog poţude. Ţelim da budeš spremna da eksplodiraš čim te dotaknem." Morala sam da se trljam o njega. „Već jesam." „Oh, ljubavi. Ti nemaš ni predstavu. Od sada ću svaki minut utrošiti na to da te u mom krevetu dovedem do izbezumljenosti. Misliš da si sada mokra i ţeljna? Samo pričekaj. Pre nego što završim, bićeš natopljena." Pritisnuo me je uza zid pa sam morala da savijem glavu jer je kabina bila niska. Njegov penis je kroz naše peškire dodirivao moje međunoţje, tako blizu, a tako daleko. Zarila sam nokte u Rotovo rame i trljala se o njega, osećajući tek nagoveštaj trenja koje sam trebala, svesna oble čvrstine njegovog uda, meku tkaninu frotira i širenje vlaţnosti moje ţelje. Rotove ruke podvukoše mi se pod zadnjicu, stegnuše mi butine i podigoše me. Peškir se podiţe i otkri mu moju nagost, a ja ga obgrlih nogama oko pasa, udarivši glavom o tavanicu. Bio je to neudoban, nemoguć poloţaj, ali mi nije smetalo. Ako bi se Rot pomerio samo malčice, imala bih ga tamo gde sam ga trebala. Ivice njegovog peškira se razdvojiše i ja izvih kukove i noge, osetivši vreli tvrdi penis na unutrašnjoj strani butine. Migoljila sam se da mu se pribliţim, u tom času već očajna da uzmem to što ţelim, bio on voljan da mi se da ili ne. Ugrizao mi je koţu u udubljenju vrata, trljajući bokove nagore da prisloni debeli i glatki grlić uz moj otvor, pribliţivši se da se njime tare o moj klitoris. Uzdahnula sam, pribijajući se uz njega, obmotana oko njega, čekala, napeta, proţeta ţudnjom i nadom. Dodir, pa još jedan, i pritisak i vrelina vrhunca počeše da rastu u meni, a onda, na nekoliko trenutaka od eksplozije, Rot me spusti i uzmače. Oba peškira spustiše se na mesto, i ja ostadoh da dahćem u mukama. „Ti si đubre", zareţah na njega. Široko se osmehnuo. „Znam." Načinio je još korak unazad prema stepenicama koje su vodile na palubu. „Dođi. Hajde da se obućemo i krenemo kući." Već sam obukla grudnjak i gaćice kad me je Rotov glas zaustavio. „Ne oblači haljinu. Sunčanje. Daj mi nešto seksi u šta ću da gledam dok jedrimo nazad." Dobacio mi je tubu kreme za sunčanje, smešeći mi se. Pustila sam da mi Rot razmaţe kremu po koţi - uključujući i ona mesta koja tehnički nisu zahtevala zaštitu - a zatim raširila peškir na palubu pored pramca i legla na stomak otkopčavši brusthalter. Vrelo sunce, nemilosrdan vetar i ljuljanje broda na talasima udruţili su se da me uspavaju i nisam se probudila sve dok me Rot nije pozvao po imenu. Prevrnula sam se na leđa i sela, pridrţavajući raskopčani grudnjak na grudima i trepćući da razbistrim pogled. Uputio mi je osmeh. „Navuci haljinu, dušo. Ne sviđa mi se da delim tvoju lepotu ni sa kim na reci Hadson." Prikačila sam grudnjak i obukla se, pa prošla prstima kroz kosu. „Pretpostavljam da nijedna od tvojih bivših devojaka nije ostavila četku za kosu na brodu?" Rot se namršti na mene. „Kiri. Da li zaista misliš da sam ikada ijednu drugu osobu doveo na svoj brod?" Ukočenim prstima razmrsila sam najgore čvorove koliko sam mogla, pa je ponovo vezala u konjski rep. „Nisi?" „Ne. Nikoga. Ni Elajzu, ni Harisa, ni Roberta. Nikoga. I ne bih rekao da sam ikada imao 'devojke'." Na mene je bio red da se namrštim. „Opa. Nisam razumela." Uzdahnula sam. „Ne shvatam, Valentajne. Zašto ja? Šta je to toliko posebno u vezi sa mnom?" „Sve, Kiri. Ti si posebna. Snaga tvog karaktera, tvoja lepota, tvoja inteligencija. Hrabrost koju si pokazala učestvovanjem u mojoj igri. To što si ovde sa mnom, što nalaziš način da se uklopiš u moj ţivot, uprkos nekorektnim zahtevima koje sam ti postavio. Sumnjam da bi ijedna druga ţena na svetu mogla da uradi ono što si ti uradila, pri čemu mislim na to da si stekla moje poverenje." „Oh." Slegnuh ramenima. „Dakle, kratak odgovor glasi ne, nemam kod sebe četku za kosu. Ipak, ni ne treba ti. Neverovatno si lepa, Kiri. Bilo da nosiš dior haljine i nakit, ili da si se upravo probudila s raščupanom kosom i u običnoj letnjoj haljini, ti si, iskreno govoreći, najdivnija ţena koju sam ikad upoznao. Ne treba ti moderna frizura niti šminka da bi mi oduzela dah, Kiri. Samo moraš biti to što jesi." Blagi boţe! Kako da se devojka ne istopi na takve reči? Očekivala sam da neko poput Valentajna Rota pada na izgled, da od mene očekuje da u svakom trenutku izgledam najbolje što mogu. Taj je utisak bio pojačan garderobom i nakitom za operu, kao i ormarom u mojoj sobi prepunim odeće. On sam je uvek izgledao spektakularno, ali s druge strane ne verujem da bi ikada bilo neprijatno pogledati ga. Mislim, eto mene sa šminkom spranom tokom plivanja, kosom umršenom i u neredu, nalik na pacovsko gnezdo,

72


svezanom pozadi u konjski rep, i u jednostavnoj letnjoj haljini, a on misli da sam divna? Izgledala sam očajno. Ali uvaţavanje u njegovim očima, iskrenost u glasu... sve to je izbrisalo moje brige. Ĉinio je da se osećam lepom. Ĉinio je da se osećam sigurnom. Iako je igrao izludujuću igru seksualne frustracije i dominacije, nikada se zbog njega nisam osećala kao objekat ili komad mesa. Nije se radilo o seksu. Upravo je to, više od svega drugog, kod mene budilo poţudu i poštovanje. Svi momci s kojima sam izlazila činili su da, makar i nenamerno, steknem utisak da je cilj naše veze dobar seks. Sastanci su konstruisani tako da se završe u krevetu. Ĉak i ako je postojao element romantike u odnosu, ta je romansa imala za cilj da me smekša kako bih s se s njima pojebala. Rot? On je seks učinio očiglednim, otvorenim, predvidljivim. Rekao mi je šta ţeli, šta će mi raditi. I povrh toga što me je luđački palio, sve je izneo pošteno. Znala sam šta da očekujem. A kada smo razgovarali ili lenčarili, to je bilo sve što smo radili. Naprosto smo provodili vreme zajedno. Nije me bez prestanka navodio u raspoloţenje za seks. Kad sam govorila, slušao je. Njegova je paţnja bila usredsređena na mene i samo na mene. Pogled mu nikada nije lutao, nikada me nije prekidao, a odgovori koje sam dobijala govorili su mi da me je slušao i zaista čuo, da je mario, a ne samo čekao da bude njegov red da priča. Nije bio šarmantan, što je kod mene bila dobra stvar. Za mene je šarm uvek imao primese ulagivanja. Podsećao je na netačno reklamiranje. Nisam verovala momcima koji su uspevali da me šarmiraju. Flertovala sam s njima, to da, a s vremena na vreme sam i imala nešto s njima. Ipak, ništa ozbiljno se nikada nije dešavalo sa šarmantnim momkom. Rot je predstavljao suprotnost. Bio je uzdrţan i nepoverljiv. Imao je zidove visoke kilometar i po. Pa ipak je uprkos tome znao da bude otvoren i iskren. Govorio je onako kako jeste, prenosio mi svoja razmišljanja i očekivanja, kao i ţelje. Ukoliko nije ţeleo da odgovori na neko pitanje, to bi i rekao. Ne bi vešto menjao temu da mi odvuče paţnju, već bi mi jednostavno kazao: „Radije na to ne bih odgovorio." To sam kod njega cenila. Sve mi je to prolazilo kroz glavu dok sam sedela pored Rota tokom voţnje uz reku Hadson nazad ka pristaništu. Nikada ranije nisam upoznala muškarca koga bih cenila. Nikada pre nisam srela nijednog koji me je oduševio. Bilo je momaka koji su mi se zaista dopadali, koji su bili kul i zabavni i zgodni, pristojnih momaka iz dobrih porodica. Ipak, nisu me ostavili bez daha. Nisu me naveli da se trgnem i obratim paţnju. Nisu zahtevali moju pozornost, a svakako nisu mogli da izazovu moje poštovanje, ne tako kao Rot. Izbačen je iz kuče u osamnaestoj godini, dobio je ono što se u njegovom svetu smatralo malom sumom novca, i bio prepušten sam sebi. Za devojku koja je ţivela od jednog čeka do drugog, to je predstavljalo bogatstvo. U poslovnim krugovima, sto hiljada nije bilo mnogo. Za momka koji je odrastao u krilu raskoši, ta je svota jedva bila dovoljna da otpočne sopstveni posao. Ako bih škrtarila i štedela i jela malo i stanovala u najjeftinijem stanu koji se moţe pronaći, mogla bih da razvučem sto hiljada na dve-tri godine. Dakle, činjenica da ih je Rot pretvorio u milijarde ili milione ili koliko god da je vredeo, bila je po mom mišljenju prilično zadivljujuća. Rot je privezao brod i pruţio ruku da mi pomogne pri silasku na dok. „Zadubila si se u misli", primetio je. Slegnula sam ramenima. „Valjda." „O čemu razmišljaš?" Kako je trebalo na to da odgovorim? Samo sam još jednom slegnula ramenima. „O mnogo čemu." Stigli smo do bentlija i Rot mi mi je pridrţavao vrata dok sam ulazila, a zatim obišao oko kola i seo na mesto vozača. „O mnogo čemu, hmm?" Startovao je motor i on zagrme uz ujednačeno i moćno predenje. „Na primer?" „Izvući ćeš to iz mene, zar ne?" Široko se osmehnuo. „Očito." „Razmišljala sam..." Pomislila sam da skrenem temu ili da slaţem, ali sam se odlučila za istinu. Makar za neku njenu verziju. „Razmišljala sam o tebi. Nisi ono što sam očekivala, Valentajne Rote. Ni najmanje." „Nisam? Šta si očekivala?" Zatresla sam glavom. „Mnogo različitih stvari. Prvo, zlovoljnog, usamljenog matorog bogataša koji nema preča posla nego da ide naokolo i skuplja devojke." Rot se zakikota. „Pa, barem si jedno pogodila", reče, više ispod glasa nego što se obratio meni. Dobacio mi je brz pogled iskosa. „Baš ti smeta to što te je neko pokupio, zar ne?" „Da!" Pogledah ga ljutito. „Nisam jebeni platni ček, Rote. Ja sam osoba. A kada mi se Haris pojavio na vratima da me pokupi, kako je sročio, poludela sam. I da, i dalje besnim kad se toga setim." „Pa, izvinjavam se zbog nesporazuma. Međutim, nisam mogao da rizikujem tvoje odbijanje da mu se pridruţiš, tako da sam mu naredio da ti ne ostavi izbora." Lice mu se smračilo, otvrdnulo. „Uvek si mogla da biraš, Kiri. Tako je i sada. Moţeš da odeš u svakom trenutku. Znaš to, je li tako?" Prevrnula sam oči. „Ne idem nikuda, Rote. Ne još. U ovom momentu imaš moje interesovanje." „Samo to?" Uputila sam mu zadirkujući osmeh. „Da. Moglo bi se reći da sam u najmanju ruku zainteresovana." „A ja sam mislio da sam kod tebe izazvao nešto više od pukog zanimanja. Pretpostavljam da ću morati

73


da pojačam svoje napore." Pogled koji mi je uputio bio je vreo, jedak i protkan erotskim obećanjem. Stresla sam se i duboko udahnula. „Treba to da uradiš. Popuštaš, Rote." Veče se spustilo do časa kada smo pristali uz dok, a kad smo zašli u staklene i čelične kanjone donjeg Menhetna čiji su nas neboderi natkriljivali, mrak je širio guste senke između zgrada. Još nam je krov bentlija bio spušten, pa sam osećala sveţinu noćnog vazduha i jeţila se. Rot je to primetio i pritisnuo je dugme kad smo stali na semaforu, pa se krov podigao i skliznuo na mesto. „Izgledaš kao da ti je hladno", rekao je proučavajući me. „Šta me odaje?" Prešao je jezikom preko donje usne. „Bradavice. Štrče kroz haljinu. Izazivaju me. Stoje uspravno. Preklinju me da ih uzmem u usta." Spustila sam pogled i videla da su još kako iskočile, jasno se ocrtavajući. Rot skloni ruku s menjača i posegnu rukom da me uštine za levu bradavicu. Ujela sam se za usnu da ne uzdahnem, ali Rot je na to samo još jače stisnu i zavrte između prsta i palca, zbog čega sam se uzvrpoljila na sedištu. Njegov je dodir bio na ivici bolnog. Kad je povećao pritisak a osećaj od ugodnog prešao u sasvim neprijatan, ustuknula sam i ispustila vazduh. „To boli, Valentajne." „Samo proveravam da li još imam tvoje interesovanje", rekao je. Ruka mu se smestila na mojoj butini, tačno iznad kolena. „Imam li ga?" „Da", uzdahnuh. „Zainteresovana sam." Sklonio je pogled usmerivši ga ponovo na put dok je skretao ulevo, dodirnuvši kočnice kad se saobraćaj pred nama usporio. Nalazili smo se u Maloj Italiji, shvatih sa zakašnjenjem. Pretpostavila sam da nas vodi na neko posebno mesto, u neki restoran koji je poznavao. Sposobnost da jasno razmišljam izbledela je kad je njegova ruka krenula uz moju golu koţu, a prsti okrznuli unutrašnju stranu butine povlačeći nagore rub haljine. „Skini gaćice", reče Rot. Pogledah ga trepćući, a zatim pogledah kroz prozor. Bili smo okruţeni automobilima i stajali na semaforu. Na pločniku je bilo ljudi, a četvrtasti kombi stajao je pored nas. Vozač je pušio i gledao nadole u mene. Gledao kako se Rotova ruka penje uz moju butinu. „Vozač pored nas nas posmatra", pobunih se. „Onda drţi haljinu spuštenu dok ih svlačiš. Rekao sam ti da te neću deliti. Niko ne sme ni pogled da baci na tebe. Ali ţelim tvoje gaćice u ruci u roku od trideset sekundi." Glas mu beše čvrst i nizak, zahtevajući. Povukla sam naniţe rub haljine, pa podigla bokove i zakačila prste za lastiš donjeg veša kroz pamučnu tkaninu. Izvila sam kukove i uspela da spustim crne bikini gaćice niz bokove, a zatim da ih dohvatim pod haljinom i potpuno ih svučem. Predala sam ih Rotu koji dobaci pogled vozaču kamiona levo od nas. Vozač je bio zanet, buljio nadole u nas, ne obraćajući paţnju na činjenicu da se svetio na semaforu promenilo; posmatrao je celo izvođenje, shvatih pocrvenevši. Rot je prineo gaćice nosu i pomirisao ih, gledajući u vozača s kezom na usnama. Pokrila sam lice rukama, izmučena. Trube su zaječale, a vozač kamiona se iznenađen trgnuo i krenuo. „Proklet da si, Rote. Je li to zaista bilo neophodno?" Ćušnuo je gaćice u unutrašnji dţep sakoa i iscerio mi se. „Da. Bilo je." „Zašto?" „Zato što me je to zabavljalo. Ţeleo te je, Kiri. Jesi li videla njegov pogled kad si mi dala gaćice? Ţeleo ih je za sebe. Ţeleo je tebe za sebe." Pomerio je ruku na mojoj butini ovog puta još više, a prsti su mu se uvlačili pod ivicu haljine. „A ja, budući da sam posesivni pećinski čovek, ţeleo sam da nešto dokaţem. Ti si moja." „Posramljena sam, Rote. Gledao me je kako skidam gaćice. Ti si ih onjušio. Bilo je uţasno." Rot je prešao prstima uz liniju mojih stisnutih butina, zahtevajući ulaz. Razdvojila sam noge, sasvim malo, i njegov srednji prst pronašao je moje središte, otkrio vlaţnost i vrelinu koji su čekali. „Mirisale su na tvoju ţelju, Kiri. Poput tebe. Kad razdvojiš butine za mene, mogu da te namirišem. Ţeliš me. Ţeliš da te dodirnem, zar ne?" Dodao je gas, cimnuvši nas napred, pa skliznuo ulevo između kamiona i taksija, a zatim nazad preko trake iz koje samo što smo izašli. Njegov prst nije prestajao da sporo prodire u moju pukotinu dok smo se zavojito probijali kroz njujorški saobraćaj. „Zar ne, Kiri? Zar ne misliš da bih te mogao dovesti do vrhunca dok ne stignemo do restorana?" „Ja sam... sigurna sam da bi mogao." Uhvatila sam se za naslone i prislonila glavu na sedište. „Hoćeš li me naterati da svršim dok taj vozač posmatra?" Iz Rotovih grudi začulo se reţanje. „E sad, to bi bilo zabavno. Mislim da bih baš to mogao. Dobra ideja." „Ne, nemoj!" „Zašto ne?" S mukom sam progutala kad mi je prislonio debeli srednjak uz klitoris. „Zato što je to... posramljujuće. Poniţavajuće." „Neće videti ništa sem moje ruke pod haljinom. Potpuno si pokrivena, Kiri."

74


„Ali znače šta radiš." „Baš tako." Pokušala sam da mu odgurnem ruku, ali je bio neumoljiv. U tom trenutku već sam se vrpoljila jer se pribliţavao ivici sporim, preciznim kruţenjem. Predaleko je otišao da bih mu dala da stane, da bih ţelela da stane, ali bila sam dovoljno svesna da se osećam omalovaţenom i preplavljenom adrenalinom usled istog tog stida koji je nastupajući vrhunac činio još intenzivnijim. „Rote..." „Ne još, Kiri. Nemoj još da svršiš." Nastavio je da me miluje oko klitorisa, dovodeći me sve bliţe sa svakim krugom. „Tu sam, Rote." „Ne još." Usporio je kola. Uspela sam da pogledam ulevo i vidim razrogačene vozačeve oči dok su mi se kukovi uvijali s Rotovom rukom ispod oboda haljine. Izvila sam leđa dok sam se primicala vrhuncu i grizla usnu, nesposobna da zaustavim stenjanje. Kad sam bila na delić sekunde od svršavanja, Rot je povukao ruku i skrenuo za ugao u neku uličicu. Sručila sam se na sedište, vratila haljinu na mesto, teško disala i borila se da se priberem kad se Rot parkirao pored kontejnera i glatko izašao iz kola. Ruke su mi se tresle, butine podrhtavale, a međunoţje me je bolelo. Kako je uvek znao kada sam na dah od vrhunca? Svejedno jeste. Znao je i usavršio se da me dovede do te ivice, a onda stane baš pre nego što svršim. To me je izluđivalo. Stisnula sam pesnice da zaustavim drhtanje, pa se naterala da izađem iz automobila i poravnam haljinu oko kolena. Rot je pruţio ruku ka meni i ja sam je uzela, i dalje nesigurna na nogama zbog propuštenog orgazma. „Ti si kreten", promrmljala sam. „Imam li tvoje interesovanje, Kiri?" „Šalila sam se, Rote. Imaš mnogo više od moje puke paţnje." Usredsredila sam se na disanje, na potiskivanje bola među butinama. „Oh, znam." „Zašto me onda kaţnjavaš?" Otvorio je vrata i pridrţao ih za mene. Ulaz je bio uzak i nizak i vodio je u još uţi prolaz popločan crnobelim pločicama, sa zidovima na kojima su se nizale stare fotografije Njujorka iz tridesetih i četrdesetih godina - čitave plejade poznatih ličnosti i kamiona za isporuku mleka i Frenka Sinatre s njegovim čuvenim osmehom i cigaretom. Hodnik se otvarao u maleni restoran koji je podsećao na kola za ručavanje s okruglim stolovima i kariranim crveno-belim stolnjacima, te visokim bocama domaćeg vina. Dok me je vodio između stolova da sednemo u separe u senovitom uglu, Rot se sagnuo da mi šapne na uvo: „To nije kazna, ljubavi. To je predigra." „Predigra?" Podvukla sam haljinu pod butine i skliznula preko sedišta od ispucalog vinila. „To što me drţiš na ivici orgazma nije predigra već okrutnost." Umesto da sedne preko puta mene, Rot je izabrao mesto do mene i ćušnuo mi ruku među butine s vlasničkom prisnošću. Ščepao me je za ruku i stavio mi dlan na svoj penis u erekciji. „Znam i suviše dobro koliko je bolno biti stalno uzbuđen, Kiri. Diţe mi se na tebe od kad sam se probudio. Da budem iskren, od trenutka kad sam te sreo." Primaknuo je usta uz moje uvo, trljajući ud o moj dlan. „Uvek sam napaljen na tebe, Kiri. Patim za tobom svakog trena svakoga dana. Budim se noću nakon što sanjam kako ti zabijam penis, a kad se trgnem iz sna, gotov sam da svakog časa svršim svuda po sebi, poput naloţenog pubertetlije. Očajnički ţelim da uđem u tvoju vaginu, Kiri. Ovo mučenje odnosi se na oboje." „Signore Rote!" Korpulentni Italijan prosede kose i bleštavo belog osmeha pozdravio je Rota srdačno mu stisnuvši šaku obema rukama i izbacivši vatromet nerazumljivih rečenica na italijanskom. Rot je, naravno, odgovorio na tečnom italijanskom, a onda se okrenuo prema meni i pokazao mi na vlasnika. „Kiri Sent Kler, ovo je moj veoma dobar prijatelj, Marko. Marko, ovo je Kiri." „Izuzetno mi je zadovoljstvo što sam vas upoznao! Dobro došli, dobro došli!" Marko mi protrese ruku onako kako se pozdravio i s Rotom. Jednu punačku ruku stavio je preko moje, drugu ispod, steţući je i drmusajući dok mi cela ruka nije utrnula. „Specijalitet kuće, signore?” „Iznenadi nas, Marko. Vino se podrazumeva." Rot mi se široko osmehnu, fiksirajući me pogledom. Osetih kako mi njegova ruka klizi među butine, kako se okreće da mi obuhvati breţuljak ispod haljine; njegove radnje behu skrivene pod stolom. A onda mi je skliznuo prstom među nabore i zadrţao ga tamo, nepomično. Podigao je jednu obrvu jasno izraţavajući izazov, ili upozorenje. Ne ispuštaj ni glasak, govorila je izvijena veđa. Nemoj ništa da odaš. Zauzvrat sam mu uputila izazovni osmeh, pa dlanom obujmila ispupčenje na njegovim farmerkama. Oboje smo drţali po jednu ruku na stolu, a drugu skrivenu pod njim. Marko je nestao, ušavši u kuhinju vičući. Rot me je gledao u oči savijajući prst u meni, milujući moju i dalje osetljivu oteklinu. „Nadam se da voliš italijansku hranu", rekao je razgovorne „Ta mi je omiljena." Prelazila sam rukom gore-dole po gvozdenoj duţini njegovog uda u erekciji, zarobljenog pod teksasom.

75


„Dobro je, zato što se kod Marka jede do pucanja." „Pa, gladna sam", uzvratih, sporo ga milujući prstima. „Jednostavno umirem od gladi." Rotove oči se suziše, a njegov prst sada je pratio moj tempo, milujući me sporim, zadirkujućim dodirima. „I ja." Markov povratak onemogućio je još neprikladnih aluzija. Spustio je na sto tamnu, prašnjavu flašu vina, bokal i dve čaše. „Veoma fini kaberne iz 75. godine, signore. Ĉuvao sam ga za neku posebnu priliku, i mislim da je ovo ta." Otčepio je bocu, pa obrisao obod platnenom salvetom. Na otvoru bokala nalazio se metalni mreţasti filter, i Marko vrlo sporo i paţljivo nasu tečnost boje rubina kroz mreţicu u bokal. Na dnu flaše ostalo je otprilike centimetar-dva gustog taloga i jedan sloj na filteru. Nakon toga on nakrenu jednu od čaša gotovo horizontalno i usu malu količinu vina, pa je dodade Rotu koji je nekoliko puta okrenu pre nego što uze mali gutljaj. „Ovo je fantastično, Marko. Hvala ti." Rot vrati čašu ugostitelju, klimnuvši u znak uvaţavanja. Prema bezizraţajnom Rotovom licu niko ne bi rekao da je sve vreme ritmički pokretao prst u meni, trljajući mi sami vrh klitorisa i šaljući kroz moje telo munje zadovoljstva. Stiskala sam mu ud prstom i palcem, ali znajući da će pokreti postati očigledni ako pomerim ruku, samo sam ga stezala blizu glavića. Bila je to igra i ja sam gubila. Trebalo je samo da savije prst i mene bi spopali grčevi. Morala sam da prikupim svaki atom snage i kontrole koji sam imala da se ne pomaknem, da ne dahćem, da se ponašam uobičajeno dok nam je Marko punio čaše do polovine i stavljao ih ispred nas. Marko je ţurno otišao, ali pre nego što sam stigla da zinem i zamolim Rota da prestane, vratio se s tanjirom hleba s belim lukom i dve male činije salate. Rot uze viljušku za salatu i poče da nabada, a ja sam se opredelila za krišku hleba. Oboje smo koristili Markovo odsustvo poput izgovora za pojačanje intenziteta naše igre. Rot je u mene zario i drugi prst i pritisnuo jagodice na moj klitoris, pa me milovao polako i neţno. Za to vreme sam ja zavukla ruku, najpre palac i kaţiprst, između njegovih farmerica i bokserica, da pipnem nagu koţu. Snaţno sam ga stisnula, jednom, drugi put, a zatim popustila stisak i spustila pesnicu naniţe. Zatim sam ga mimo svoje volje snaţno stegnula kad mi je prstima pritisnuo klitoris i povukao ga, zbog čega sam poskočila na ivici dostizanja vrhunca. Progutah zalogaj hleba i uzeh drugi, ţvaćući polako da prikrijem unutrašnji nemir. Taj je hleb zapravo bio najukusniji hleb s belim lukom koji sam ikada probala, odjednom mekan u ustima, a ipak krckavih korica, puterast i miomirisan. Sprala sam ga gutljajem vina koje nije sličilo nijednom koje sam ranije okusila. Otpijala sam samo male, uzdrţane gutljaje, pa ipak je ukus eksplodirao u mojim ustima, aroma tako gusta da sam gotovo mogla da je ţvačem. Tečnost mi je klizila niz grlo i pri prolasku mi grejala celo telo. Dakle, ne. To što sam sebi odvlačila paţnju hranom uopšte nije delovalo. I dalje sam jedva vladala svojim telom čije su reakcije postajale haotične. Napor neophodan da zadrţim orgazam činio je potrebu još snaţnijom. Pitanje je glasilo treba li da kaţem Rotu koliko sam blizu, znajući da će stati. Ili pak treba da nastavim sa smicalicama što je duţe moguće i rizikujem da svršim na javnom mestu, moguće glasno i sramotno? Rot pruţi ruku ispred mene, nagnuvši se bliţe da mi šapne nešto na uvo dok uzima komad hleba. „Blizu si, zar ne, dušo? Znam da jesi. Osećam tvoju uzanu pičkicu kako mi se steţe oko prstiju." Gurnuo mi je prste u kanal i malo je falilo da se zadavim salatom dok me je hvatala snaţna drhtavica. „Trebalo bi sada da se zaustavim, zar ne? Ne bih ţeleo da se obrukaš u restoranu mog prijatelja, jelda?" Odmahnuh glavom, ali nisam bila sigurna mislim li pri tome ne, nemoj da staneš ili ne teraj me da svršim. Moj jedini drugi odgovor bio je da mu milujem ud od korena do vrha, a onda da obavijem dlan oko glavića, milujući ga kratkim, lakim, steţućim dodirima. Pogledala sam ga iskosa i bila nagrađena njegovim izrazom napete usredsređenosti, kao da se i on takođe skoncentrisao na uzdrţavanje isto koliko i ja. Međutim, u tom trenutku Rot izvuče prste i ponovo ih gurnu, pa razmaza moje sokove preko klitorisa i stade polako preko njega da kruţi. Nisam mogla da sprečim oštar uzdah i blago podizanje kukova. „Prekini, Rote", prošaptah. „Prestani, ili ću svršiti." Rot je usporio ali nije stao. Potom se Marko pojavi pred nama s pladnjem ogromne lazanje preko koje se obilato topio sir, s još jednom činijom debelih makarona i sosom od mesa, te trećim tanjirom s piletinom s parmezanom i pomoćnom zdelom dugačkih rezanaca. I naravno, Rot je izabrao taj trenutak da me baš tako dodirne, baš u pravu tačku i sa savršenim pritiskom, da sam svršila. Nisam mogla da beknem, nisam mogla da se pomerim, nisam se čak usuđivala ni da dišem, i sve što sam bila u stanju da radim bilo je da doţivim eksploziju što me je kidala, da osetim kako mi se ribica steţe poput čeljusti oko Rotovih debelih, klizećih prstiju, čineći vrhunac jačim i vrelijim. Stisnula sam mu penis, a takođe i viljušku, pa zurila u sto škrgućući zubima dok mi se na usnama formirao krik. Moţda je to bio najintenzivniji orgazam koji sam ikada iskusila, prljav i skandalozan i još snaţniji jer se odigravao za stolom restorana pred očima vlasnika koji je nabrajao jela i rečito opisivao hranu koju će nam sledeću izneti, a ja sam još svršavala, preplavljena serijom talasa zbog kojih mi se stomak napeo, a butine

76


stezale Ripovu ruku s takvim pritiskom kao da će je slomiti... Nisam uspela da zaustavim prigušeno cičanje. „Signora ? Jeste li dobro?" Marko me je čudno pogledao. Klimnuh glavom, boreći se da udahnem. „Jesam..." Nakašljala sam se da prikrijem još jedan uzdah. „Jesam, samo sam... aham. Zapala mi je salata... u pogrešnu... niz pogrešnu cevčicu." Podigla sam načeto parče hleba kao dokaz, a onda shvatila svoj gaf. „Hleb. Mislila sam na hleb. On je - dobar. O... tako dobar ” Poslednje je izašlo iz mene s zaprepašćujućom jačinom dok me je još jedan talas prodrmao, i sada je Marko piljio u mene kao da mi je iznikla još jedna glava. Rot je, razume se, bio savršeno pribran, kao da njegovi prsti nisu ulazili i izlazili iz mene u izluđujuće sporom prodiranju, izazivajući ono što je ličilo na orgazam bez kraja. „To je samo hleb s belim lukom, signora, recept moje supruge... Ako vam se toliko dopada, moţda mogu da vam dam recept?" Marko je gledao čas u mene, čas u Rota. „Ja... ne, uh..." „Samo je preplavljena utiscima", ubaci Rot. „Prvi put je u Maloj Italiji." „Ah, pa dobro, to shvatam", reče Marko. „Ovdašnja hrana ne moţe se meriti ni s jednom u svetu, moţda čak ni s onom u Italiji. A naravno, izabrali ste najbolji ristorante u četvrti." Kako se orgazam povlačio, konačno sam povratila malo kontrole, pa se osmehnuh Marku: „Ovo izgleda izvrsno, Marko. Jedva čekam da sve probam." „Dakle, dosta priče!" Marko vaţno pokaza na posluţavnike s jelima. „Mangia!”3 Najpre sam navalila na lazanje, a budući da sam povratila kontrolu nad svojim sposobnostima, nastavih da milujem Rota sporim, suptilnim, poput pera lakim dodirima, ubrzavši tempo čim sam osetila da postaje napetiji. Posmatrala sam ga kako steţe viljušku dok nije počela da se savija pod njegovim palcem. Drugu ruku je sklonio s mog međunoţja i stegao mi butinu gvozdenim stiskom. Bol koji sam pri tom iskusila beše vredan saznanja da se Rot jedva suzdrţava. Vilice mu behu stisnute, torzo nagnut napred, butina mu se kočila pod mojom rukom, a disanje postalo neujednačeno. Kukovi mu se jednom podigoše, a onda me je zgrabio za ručni zglob i odgurnuo me. „Dosta", zareţao je. Poloţio je obe ruke na sto i pognuo glavu. Disao je u dugim, hrapavim i reţećim udisajima, a svaki mišić njegovog tela napinjao se dok se vidno borio da zadrţi ejakulaciju. Posle nekoliko dugih minuta konačno se opustio i okrenuo se da me pogleda. „Imam trideset i šest godina i umalo nisam svršio u gaće." Osmehnuh mu se i slegnuh ramenima. „Preokret je fer-plej? Naterao si me da svršim pred Markom. Zar ne misliš da je to posramljujuće?" „Drugačije je", odgovorio je. Namrštih se. „O, je li?" „Pa, jeste. Svršiš i ne moraš da se baviš neredom." Promeškoljio se, kao da mu je neudobno. „Već sam... mokar... kao što se da primetiti." Zavukla sam prste pod pojas farmerki da mu dodirnem bokserice i osetila veliki vlaţni krug preejakulata. Uputila sam mu širok osmeh, izvukla ruku i isprepletala prste s njegovima. „To je sasvim malo. Ništa strašno." Uzdahnuo je i zatresao glavom. „Nisam zaista nameravao da te dovedem do orgazma. Hteo sam još malo da te mučim, ali je način na koji svršavaš jednostavno previše seksi da bih odoleo, a to kako mi svršavaš oko prstiju usred prijateljevog restorana... ne proizvodeći nijedan zvuk i ne odajući ništa... onemogućilo me je da se zaustavim." Sačekala sam da uzme dobar gutljaj vina pre nego što sam se nagnula i prošaptala mu na uvo: „To je ipak bilo mučenje. Sve manje od tvog penisa u meni jeste mučenje. Ne trebam još orgazama, Valentajne. Samo mi je potrebno da te osetim u sebi." Progutao je - teško, činilo se - i naglo spustio čašu u obliku pehara. „Ako imaš ikakvu nameru da završiš večeru, bolje zadrţi takve sentimentalne izjave za sebe." Uzdrhtala sam pod njegovim vatrenim pogledom kad je izrekao pretnju. „O, stvarno? Da nećeš moţda da me poneseš preko ramena u stilu pećinskog čoveka?" „Mogao bih." Otpio je još gutljaj vina, uzeo zalogaj paste, još vina i komad hleba. „Jedi. Trebaće ti snaga, ljubavi. To ti garantujem." Jela sam, svesna pritiska u međunoţju usled nagoveštaja u tim recima. Nisam mogla da ga ne začikavam. „Ipak, ne bi to stvarno uradio. Previše si ponosan za tako nešto." Uputio mi je brz pogled. „Šta ne bih?" „Poneo me poput pećinskog čoveka." „O, zar ne?" Rot podiţe obrvu, kao da se zabavlja, a zatim pogleda prema kuhinji. „MARKO!" Marko dojuri. „Signore?"

3

Ital. jedite, posluţite se. (Prim, prev.)

77


„Spakuj nam ovo. Takođe začepi i vino." Pogledao me je, a iz očiju mu je varničila bledoplava vatra. „Nešto je... iskrslo." „Svakako, naravno. Smem li da pitam da li je sve... " „Divno je, kao i uvek, Marko. Kiri i ja samo imamo da... obavimo neka lična posla." Marko se uzvrpolji s nelagodom, moţda shvativši na šta je Rot mislio. „Naravno, gospodine. Un momento, per favore." Brzo se odgegao, vičući nešto na italijanskom. U međuvremenu, Rot je samo nastavio da jede bez ţurbe, zalivajući svaki zalogaj malim gutljajem vina. Pokušala sam da ga oponašam, ponašajući se nezainteresovano i opušteno, ali sam u tome bila krajnje neuspešna. Nisam se plašila u suštini, jer sam znala da me nikada ne bi stvarno povredio, ali sam bila nervozna i unezverena i pitala se hoće li me zaista prebaciti preko ramena poput nekakvog pračoveka. To bi, u najmanju ruku, bilo neprijatno. Pojela sam još nekoliko zalogaja i ispila gusto tamnocrveno vino iz čaše, baš kada se Marko vraćao s kartonskim kutijama. Brzo je i efikasno spakovao hranu i smestio kutije u papirnu kesu. Zatim je zatvorio flašu s vinom, pa i nju stavio u kesu. Kad je začepio bocu, na licu mu se očitalo neodobravanje. „Ovo vino, signore, ne treba dugo da stoji ovako, ono mora da diše..." Rot se glatko izvuče iz separea i stade pokraj stola, brišući usta platnenom salvetom. „Da, Marko. Razumem. Hvala ti." Izvukao je novčanik iz unutrašnjeg dţepa sakoa, pretraţivao po novčanicama, a onda jednostavno bacio celi sveţanj na sto uz nestrpljivo huktanje. Bacivši brzi pogled na novčanik, videla sam najmanje pet ili šest novčanica od sto dolara, a to je bilo samo ono što se nalazilo na dnu. Nagađala sam da je tu moralo biti hiljadu dolara. Pre nego što sam stigla da pomislim još nešto, Rot je vratio novčanik u dţep i počeo da se okreće ka meni. Izašla sam iz separea i uspravila se, poravnala haljinu i krenula prema vratima. „O, ne, nećeš." Rotov glas beše tih, pa ipak protkan odlučnošću. „Rote..." Nije mi dozvolio da završim. Zakoračio je pred mene, povio rame i podigao me. Kriknuh u znak protesta kad mi stomak udari u njegovo rame, ali tada krenusmo kroz niski, uzani hodnik pa kroz ulazna vrata. Uhvatila sam Markov izraz lica, paţljiv, zatečen, dok je stajao pored separea sa sveţnjem novčanica u ruci. Napolju je noć bila topla i mirna, a jak vetar koji je duvao tokom dana uminuo je. Jedva da sam imala sekundu da obradim zvuke Njujorka - trube, glasove, škripanje kočnica, sirene u daljini - i miris uličice - beli luk i kuvana hrana pomešani s mučno kiselim, oštrim smradom smeća - a potom je Rot jednom rukom već otvarao vrata sa suvozačke strane, drţeći čitavu moju teţinu na ramenu, s rukom preko mojih butina da ne skliznem. „Spusti me!" prosiktala sam. „Verujem ti, u redu?" „Prekasno je za to." Snaţno me je pljesnuo po zadnjici, dovoljno jako da uzdahnem kad su mi trnci usled udarca njegovog dlana prostrujali telom. „Prekasno." Još jedan udarac po drugoj polutki, ovog puta dovoljno odsečan da me natera na nedostojanstven cijuk protesta. „U redu je! Ţao mi je!" U duhu trenutka, udarala sam ga pesnicama po leđima, što beše jedino ispravno budući da sam bila presamićena preko muškarčevog ramena. „Ţao ti je?" Zvučao je kao da se istinski zabavlja. „Ne treba da ti bude ţao. Nisi uradila ništa loše. Jednostavno si me izazvala i ispustio sam poslednje uzde samokontrole." Gladio mi je straţnjicu koja je još bridela, pa me i treći put snaţno pljesnuo, što se već graničilo s bolom. Potom me je spustio, pridrţavši me u naručju. S lakoćom i spretnošću posadio me je na sedište, ophodeći se prema meni kao prema usnulom, neposlušnom detetu. Ĉak mi je prikopčao i pojas, ignorišući moj ogorčeni pogled. Bentli je zagrmeo i uključio se u saobraćaj, ali je Rot ovoga puta vozio bezobzirno, zaobilazeći sporije automobile i krećući se ka vozilima koja su nam dolazila u susret, te dajući gas kad god bi se pred nama stvorio čist prostor u prometnoj traci. Drţala sam se za naslone pobelelih zglavaka. „Rote, ne moraš da..." „Neću da ti čujem ni reč, Kiri." Nije gledao u mene, a glas mu je skrivao mirnu napetost. „Ĉujem li jednu reč od tebe, prsnuću. Parkiraću kola u najbliţoj uličici i pojebati te tu gde sediš. Zajapurena si i nervozna i nešto si najlepše što sam ikada video, i mirišeš na skupo vino i dobru hranu i pičkicu. Trenutno se jedva obuzdavam, pa ako ţeliš da naš prvi put iole bude romantičan, onda jednostavno umukni. U redu, ljubavi?" Samo sam klimnula glavom i drţala se dok nas je Rot vozio nazad do njegove zgrade kroz gust kasnovečernji saobraćaj. Parkirao je auto u svoju ličnu garaţu, dodirnuvši dugme da otvori vrata još dok smo prilazili. Isključio je motor i otvorio mi vrata pre nego što sam stigla da otkopčam pojas. Uzeo me je za ruku i izvukao napolje, vukući me prema liftu. Ĉim su se vrata lifta otvorila, pribio me je uza zid, dovoljno jako da mi u trenutku istera vazduh. Okrenuo je ključ i lift je jurnuo uvis. Usta mu se sudariše s mojima, gladna i proţdiruća, a jezikom mi je preletao preko oboda usana. Njegove mi ruke obujmiše lice s neţnošću koja beše u suprotnosti s divljom ţudnjom tog poljupca, a onda mi pređe dlanovima niz ramena i naniţe niz struk, da me zgrabi za bokove privlačeći me uz sebe,

78


pritiskajući tvrdi uzdignuti penis uz mene. Jeknula sam mu u usta, a njegovi prsti zariše se u čvrsto meso mojih kukova, povlačeći pamuk haljine nagore da me zgrabi za mesnate guzove obema rukama, prstima čvrstim i upornim i zahtevajućim. Uzdahnuh zbog načina na koji me je drţao, kao da više nije u stanju da se uzdrţava, kao da je i poslednji atom njegove samokontrole iscrpljen. „Rote..." prošaptala sam, odvojivši usta od njegovih tek toliko da pomerim usne na njegovima. „Ne plašim se. Ţelim sve." Vrata lifta se otvoriše i Rot me okrenu, podvuče mišicu pod moje butine i podiţe me, ponese me kroz hodnik u svoju sobu i zalupi vrata nogom. Stakleni zidovi propuštali su svetla grada i goruće kvadrate ćilibarskog sjaja što je dopirao od nebodera preko puta ulice. I dalje me drţeći u naručju, Rot nekako zavuče ruku u dţep, pronađe telefon, pređe palcem preko ekrana da ga otključa i aktivira neku aplikaciju, dotače drugo dugme i staklo se zamrači do neprozirnosti. U sobi zavlada tmina, momentalni mrkli mrak. Iznenada mi se ostala čula izoštriše. Osetih njegove mišićave ruke pod nogama i oko pasa, napetost njegovih stomačnih mišića na svom boku, ruke čvrste i neţne. Namirisala sam večeru na našoj odeći, vino u njegovom dahu, poznati privlačni miris kolonjske vode na njegovom licu. Rotov glas prekide tišinu, nizak i promukao. „Ţeliš sve, Kiri?" „Da, Valentajne. Sve." „Imaš li uopšte pojma šta traţiš, draga?" „Mislim da imam neku predstavu." Osetih mu usne na svojima, grub, brz poljubac. „Ne bih rekao." Noseći me na rukama, prešao je preko sobe i čuh da je stopalom udario o krevet. Zastao je, sagnuo se i spustio me. Osećala sam njegovo sveproţimajuće prisustvo, iako ništa nisam videla. „Još moţeš da odeš, Kiri. Ovo ti je poslednja prilika." Posegnula sam rukama nagore, pronašla ga, kliznula dlanovima preko njegovih ramena i privukla ga k sebi. „Tamo sam gde sam izabrala da budem, Valentajne." Preplavilo me je njegovo odobravajuće reţanje. „Dobar odgovor." Njegova usta pokriše moja, i naši jezici se isprepletaše. „Reci mi, kome pripadaš, Kiri?" „Tebi." „Reci to." „Tvoja sam." „Pokušaj ponovo." Spustio se na krevet celom teţinom, s rukama pored mog lica i kolenima s obe strane mojih. Tada sam instinktivno spoznala koje reči ţeli da čuje. Nimalo se nisam ustezala da ih izgovorim. „Pripadam tebi, Valentajne. Ti me poseduješ." „Da. Moja si." Ĉula sam kako mu se glas kreće od mog lica naniţe ka grudima kad se savio da prisloni usne na moju koţu, nekako našavši, s nepogrešivom preciznošću u mraku, vrelu, jedru koţu mog dekoltea. A onda je sišao s kreveta, odlazeći. Primetila sam odsjaj njegovog mobilnog telefona, čula kliktanje digitalne tastature dok je slao poruku. Kome ili zašto, nisam dokučila i nisam uistinu ni marila, osim što sam ţelela da se vrati, ţudela za njegovim rukama na mojoj koţi, čeznula da mi strgne odeću i ljubi me i zarije svoj ogromni ud u mene. Više ni trenutak nisam mogla da sačekam da ga osetim, da ga okusim, da ga imam. Ĉula sam ga kako spušta telefon. Usledilo je par trenutaka tišine, pa tup zvuk odbacivanja cipela. Potom još jedan zvuk koji nisam mogla da protumačim. Rot je moţda nešto uzimao iz činije? Nisam bila sigurna. Tada sam začula grebuckavi klik i videla plamen što je osvetljavao šaku u kojoj je drţao upaljač, nagoveštaj mišice i visoku belu sveću u srebrnom drţaču. Leţala sam na krevetu i posmatrala Rota kako se kreće po sobi, primičući plamen fitiljima najmanje desetak sveca. Polako je prešao preko prostorije, krećući se skladno poput grabljivice. „Ustani, Kiri." Poslušala sam, drhteći u nestrpljivoj uznemirenosti, gledajući ga netremice. Nastojala sam da delujem neustrašivo, dok mi je zapravo srce luđački tuklo u grudima. „Ti mi... oduzimaš dah, Kiri. Tako si lepa." Glas mu beše mrmljanje puno poštovanja. Ispruţio je ruku i dodirnuo mi jagodicu prstom toplim i jedva primetno hrapavim. Vrhom prsta mi je tako neţno prešao preko obraza i nagore preko uva, sklonivši mi opušten pramen kose, oponašajući način na koji me je prvi put dodirnuo. Taj se dan činio toliko dalekim, kao da su protekle sedmice ili meseci pre nego tek dani. Ostala sam nepomična pred njim, prateći kako očima prelazi preko mene, kao da će me svakog momenta zagrliti, razumeti me, celu mene, zaista me videvši, prozrevši, spoznavši. I ja sam znala njega. Videla sam delove njegove duše, deo onoga što je bio. Dovoljno da znam da je stvaran, da je drugačiji, da je nešto neuporedivo. Bila sam pripravna i u iščekivanju i delirično nespremna za ono što će se desiti između nas. Trepnuo je jednom i pogledom prešao s mog lica na grudi. Duboko sam udahnula, a on je motrio kako mi se prsa nadimaju. Rot zgrabi rajsferšlus moje haljine između prsta i palca i povuče ga polako nadole. Nije me ničim dodirivao, ali sam njegov pogled doţivljavala kao milovanje. Rajsferšlus se spustio, a haljina se olabavila na meni. Rot me pomilova dlanom po ramenu, spuštajući mi rukav. Ponovio je isto na drugoj strani i

79


ja skupih ramena spojivši ruke pred sobom, kako bi mi haljina pala oko nogu praveći obruč, te ostala odevena samo u grudnjak i gaćice. Posegnuo je pozadi i otkopčao mi brusthalter pa ga bacio u stranu. Bradavice mi se ukrutiše, otvrdnuvši u napete vrške pod njegovim vrelim pogledom. Očekivala sam da me dodirne, ali nije. Nagnuo se mimo mene, podiţući nešto s kreveta. Mali odevni predmet od crvene svile i komad crne čipke. Rot me jednom rukom uze za oba zgloba i podiţe mi ruke iznad glave. Navukao mi je crvenu svilu preko ruku, provukavši mi ruke kroz nju, pa povukao veš nadole da ga namesti. Namestio mi je grudi u korset, tako da su jedva bile pokrivene. Vrhovi areola virili su van tkanine, a svileni rub našao mi se tačno iznad pupka. Odmerio me je od glave do pete, blago zatresavši glavom. „Kako moţeš da budeš toliko savršena, Kiri?" Samo sam slegnula ramenima. Obema rukama je podigao dugačku traku crne svile. „Jesi li spremna?" U odgovor sam ispruţila ruke i spojila zglobove, stavljajući mu se na raspolaganje.

80


Poglavlje 10 Posedovana Rot mi je zavezao čipku oko zglobova dovoljno labavo da me ne boli, ali opet dovoljno čvrsto da budem dobro i istinski sputana. Svezana. Potpuno prepuštena njegovoj milosti. Oprobala sam veze i shvatila da su čvrste. Iako sam znala da sam savršeno bezbedna s Valentajnom Rotom, osetila sam drhtaj straha. Nikada ranije nisam bila vezana. Nikada se pre nisam našla u potpunom ropstvu muškarca. U tom sam trenutku postala svesna da ću uraditi skoro sve što od mene zatraţi. I to mi je delovalo u redu, jer sam znala da od mene neće zahtevati ništa što ne bih ţelela i u čemu ne bih uţivala. Stenjanje mu se otelo s usana i on posegnu za mnom, ščepavši me za straţnjicu i povukavši me naglo ka sebi. Drţao me je za potiljak i za zadnjicu, potpuno prilepljenu uz sebe. Dodir farmerki na mojoj koţi bio je grub, a njegov ud masivan iza teksasa, tvrd i napregnut. Rot me je mahnito ljubio, poljupcem toliko divljački očajničkim da sam ostala bez daha kad se povukao. Dlanovima mi je obuhvatio oba guza i podigao me, a ja mu obavih noge oko struka, prebacih svezane ruke iza njegove glave i savih se da ga poljubim, zahtevajući njegovu strast sopstvenim poljupcem. On načini jedan korak, pa drugi, zatim se naţe napred i spusti me na krevet. Povukla sam ga sa sobom jer sam ga drţala za potiljak, ne prekidajući poljubac. Usta su nam se pomerala, usne međusobno kušale, zubi se sudarali, grizli, jezici stapali i preplitali, i ja osetih vrelinu u nutrini, bol koja nikada nije umirena, zasićena, ţudnju što je postala vulkanski snaţna usled njegovog mučnog zadirkivanja prstima i ustima, ne davši mi nikada punoću svog tela. Rot se izvuče iz obruča mojih ruku i uzmaknu da skine sako. Uspravih se u sedeći poloţaj, posegnuh za njim. Zgrabih punu šaku njegove pamučne majice, drţeći ga u svojoj blizini. Povukoh majicu obema rukama upletenim u pamuk, i on se naţe da bih mu je skinula. Zatim sam pruţila ruku ka pantalonama, nagnuvši se da ga poljubim u grudnu kost, i dok sam mu usnama prelazila preko prsa, osetila sam da mu srce snaţno lupa, u brzom ritmu koji je odgovarao mome. Naizgled je bio smiren i pod kontrolom, uprkos onome što je njegov puis otkrivao. Stajao je mirno, gledajući me odozgo sa smeškom što mu je izvijao usta, dok sam petljala oko dugmeta na farmerkama i otvarala rajsferšlus. To ne beše lako s obzirom na svezane zglobove. Povukla sam pantalone nadole i spustila mu ih do kolena, te on iskorači iz njih. Budući sputana, uspela sam da zavučem samo jednu ruku pod lastiš bokserica. Spustila sam ih s prednje strane, otkrivši široki purpurni glavić njegovog debelog penisa koji me je čekao. Upotrebila sam lastiš da ga privučem bliţe, a onda se sagnula i olizala kap bistre tečnosti s njegovog vrha, pa ga obavila usnama, probajući ga, slanog, gipkog i mekog. Povukao se i njegov ud mi izađe iz usta uz jedno plop. Skinuo je bokserice, iskoračivši iz njih prema meni. Tako nag, Rot je predstavljao ogroman, čvrst primerak muţevnosti, s jasno ocrtanim i punim mišićima, te preplanulom, bronzanom koţom. Pogled na njega osušio mi je usta i učinio da mi se ribica stisne i ovlaţi u ţelji. Gaćice su mi postale mokre sada kad se maštanje o njegovom moćnom, ratničkom telu preko moga polako ostvarivalo. Gledala sam ga sa srcem u grlu kako se penje na krevet. Penis mu beše dugačka, štrčeća batina što je poskakivala i njihala se s jedne strane na drugu dok se naginjao nada mnom, primoravši me da legnem kad se uspuzao preko mene. Srce mi je tako tuklo da sam jedva mogla da gutam, jedva sam disala, ali se onda njegova usta nađoše na mojima i nisam morala da dišem jer je Rot bio moj dah u tom trenutku. Njegov vreli tvrdi kurac prirodno mi je skliznuo u ruke svezane preda mnom i zarobljene između nas. „Kiri... moram da te osetim. Moram da ti ljubim koţu. Moram da okusim tvoju lepotu." Glas mu je mrmljao, grmeo, i mogla sam samo da uzdahnem u odgovor, da izvijem kičmu i milujem ga rukama svezanim čipkom. Spustio je lice do mog grla, pa prešao preko udubljenja, golicajući me jezikom vrelim i ispitivačkim. Drugi poljubac na koţi među dojkama pratilo je još nekoliko sporih preko obline sise do oboda areole, a zatim Rot povuče korpu korseta naniţe, otkrivši mi grudi i liţući mi bradavicu koja se nabrala i očvrsnula u kruti vrh u njegovim ustima. Zgrabio me je za ručne zglobove i podigao mi ih iznad glave. Spustio je i drugu korpu i ljubio tu bradavicu dok nije iona nabrekla. „Boţe, Kiri. Prelepa si u toj crvenoj svili." Rotov glas brujao mi je na koţi. „Ipak, sada je vreme da se ona skine." Dohvatio je korpe korseta, a zatim ih jednim jedinim snaţnim trzajem razdvojio poput papira i obnaţio mi torzo. „Ti... ti baš voliš da pocepaš odeću s mene." „Da. Volim." Rastavio je pokidane delove, pa lizao i ljubio moje sise, kao da ne moţe da ih se nasiti. „I uradiću to opet." Kleknuo je preko mene, gledajući me netremice s poţudom u očima. Podvukao je prste pod lastiš mojih gaćica s jedne strane bokova i cimnuo. Tkanina se podera i olabavi. Učinio je isto na drugom kuku i potom

81


sklonio pocepan komad materijala. Prineo ga je nosu i udahnuo. „Miriše na tvoju ţelju." Oči nam se sretoše. „Jesi li vlaţna za mene?" „Jesam", šapnuh. „Ne čujem te." „Jesam", rekoh normalnim glasom. „Vlaţna sam. Celog dana sam vlaţna." „Celog dana?" Klimnuh. „Od trenutka kad sam te ugledala da sediš za stolom za doručak, pijuckaš čaj i izgledaš poput pravog Engleza. Ti si najseksepilniji muškarac kojeg poznajem, Valentajne. Nikada nikoga nisam toliko ţelela u svom ţivotu." „A sada si naga za mene." Njegov pogled prede niz moje golo telo, zadrţa se na predelu vagine, pa se opet podiţe. „I dalje sam obuvena", rekoh. „Dakle, nisam potpuno gola." Okrenuo se u mestu da baci pogled na moja stopala koja su bila zarobljena u trakastim sandalama. „Stvarno jesi. Moraćemo to da ispravimo." Rot skliznu s mene, prinese moje stopalo ispred sebe i otkopča sandalu, skide je i odbaci. Poljubio me je u članak pa u vrh stopala i zatim cevanicu dok je oslobađao drugu sandalu, te je bacio uz prvu. Usne mu predoše uz moju nogu do meke unutrašnje strane kolena. Onda sam prebacila nogu preko njegovog ramena dok je on nastavio da niţe poljupce po unutrašnjosti moje butine. Jezikom mi je dotaknuo otvor ribice i ja se stresoh. „Ĉekaj... druga noga. Oseća se izostavljenom." Rotov smeh bio je vesela grmljavina. „Tako uopšte neće ići, zar ne?" „Ne." Kleknuo mi je među noge. Jedno mi je koleno bilo zakačeno preko njegovog ramena, a stopalo druge noge savijeno prema njemu. Usledio je golicav poljubac spušten na neţni luk mog tabana, drugi na bočnu stranu stopala, a zatim još jedan odmah iznad noţnih prstiju, i poslednji na članak. Sada su mi oba kolena počivala na Rotovim ramenima, a njegova usta su bila prislonjena uz moju pukotinu u mokrom, prekrivajućem poljupcu. Jezik mu se izvijao da sklizne medu moje klizave usmine, razdvajajući ih vrhom i gurkajući mi osetljivi, nabrekli klitoris. Glasno sam uzdahnula i izvila leda, a Rotove ruke me uhvatiše za bokove, podigoše mi donji deo tela od postelje i prinese moju ribicu njegovim ustima da mi punim jezikom liţe međunoţje. Ponovo sam uzdahnula stisnutih pesnica, izvila kičmu u luk i zgrčila noge pomaţući mu da mi bliţe sebi uzdigne telo. Njegova brada je bila izvrsna, šmirgl-papir naspram moje meke koţe dok mu se lice pomeralo, a prsti se zarivali u meso i mišić moje zadnjice, i njegov se jezik zabijao u mene iznova i iznova. Vrelina i pritisak što su narastali u mom središtu postali su neizdrţivi, dahtaji i jecaji pretvoriše se u krike i stenjanje, i tada počeh da drhtim na ivici orgazma, s njegovim imenom na usnama. Međutim, on me onda spusti na dušek i njegova usta odvojiše se od moje pukotine, a njegovo ime pretvori se u psovku. „Jebote! Rote, molim te! Nemoj da staneš... nemoj više da me začikavaš, samo me pusti da svršim, daj mi da ti svršim u usta..." „U usta?" Ugrizao me je za dojku, a njegovi zubi su me uštinuli tako da sam osetila tek nagoveštaj bola. „O, ne. Ne u usta. Kad sledeći put budeš svršila, to će biti oko mog penisa. I vrištaćeš." „Onda mi ga daj, Rote." Ujeo me je za drugu bradavicu, izazvavši krik protesta koji se pretočio u jecanje kad je uvukao debeli vršak u usta i počeo da ga sisa, ublaţavajući ugriz i šaljući signal bolnog uţivanja do mog medunoţja. „Ne, milo moje. Ne još. Mislim da još nisi spremna." „Jesam, ne mogu više da izdrţim. Mučiš me danima, molim te... trebam te u sebi." Pomerila sam se da ga zagrlim, ali mi njegovi prsti prikucaše zglobove za jastuk iznad glave. „Ţeliš da te preklinjem? Dobro, jebeno te preklinjem. Molim te, Valentajne. Trebaš mi. Potreban mi je tvoj kurac u meni. Molim te, jebi me. Molim te." Zareţao je, nemušti zvuk neodobravanja. „Ne, Kiri. Rekao sam ti to jednom. Ne ţelim da te jebem. Mrzim tu reč kao izraz za seks. Makar kada si ti u pitanju. Ti si nešto najdragocenije u mom ţivotu, Kiri. Zasluţuješ daleko, daleko više od pukog jebanja. Dakle, pokušaj ponovo." Nisam bila u stanju da sve to kaţem opet, pa sam mu obavila noge oko struka i podigla kukove, traţeći njegovu čvrstoću svojom mekoćom. Pronašla sam ogromni tvrdi penis i klizila mokrom vrelinom po njemu, tarući se o njega. „Molim te, Valentajne. Samo te... molim. Nema više igrica. Vodi ljubav sa mnom." Dopustio mi je da se trljam o njega još nekoliko trenutaka, a onda me je umirio spustivši mi ruku na kuk. „Da. Boţe, da." Zavrteo je kukovima, provukavši penis između usmina, uronivši u moje sokove. Onda se polako, tako polako odmaknuo, uhvatio ud jednom rukom i pritisnuo mi ga na klitoris, skliznuo nadole u moj otvor i neţno prodro u mene. „Sranje, Kiri. Jedva da sam i ušao u tebe, a već si uska." „Biću ti taman. Samo... idi polako." „Ne brini, ljubavi, nikada te neću povrediti." „Znam." Ostala sam nepomična i udisala njegov miris, gledajući ga u oči dok je gledao i on u moje.

82


„Još." Pomerila sam se ka njemu, uvivši kukovima da ga primim dublje. Stenjanje je doprlo iz dubine njegovih grudi. „Još?" Rotove oči su bile poluotvorene, njegov bledoplavi pogled nije se odvajao od mog dok je ulazio centimetar dublje u mene, a njegova debela alatka me bolno ispunjavala. „Ovako?" Kad sam napokon došla do daha, odmahnuh glavom. „Ne. Dublje. Više." Prodro je dalje; spora, bolna penetracija. Uzdahnula sam. Beše to piskavi uzdah iznenađenja kad me je ispunio. Sveca mu. Imala sam utisak da ću se raspolutiti u peckajućem bolu koji se brzo pretvorio u ekstazu čim sam se prilagodila njegovoj veličini. „Da, tako. Gospode, prokleto si ogroman." Široko mi se osmehnuo u mutnoj svetlosti sveća. „Moţeš li da primiš još?" Oči mi se raširiše. Osetila sam njegov obim u rukama, milovala ga celom duţinom, ali me to nije pripremilo za stvaran doţivljaj njegovog uda u meni. Mogla sam samo jedva primetno da nakrenem glavu i klimnem, a on se potom sagnuo i poljubio me, gurnuvši mi jezik u usta i drţeći me za dojke dok je u mene sasvim prodirao. Boţe dragi. Nisam mogla da dišem, bolelo me je i peklo, bila sam rastegnuta, probodena. Na silu sam udahnula, pa izdahnula, i zatim trepnula kad mi se glava razbistrila da mogu da pojmim prisustvo njegovog čeličnog i svilenog penisa u mojoj nutrini. Obuhvatio mi je grudi, povukao bradavicu između prstiju i poslao mali drhtaj kroz moje telo. I dalje se nije pomerao, ali sam se tresla u delirijumu zbog načina na koji sam ga osećala u sebi pa makar i nepomičnog. Oslonila sam se stopalima na madrac i uvila kukovima, delimično ga izvadivši i ponovo vrativši unutra. Uzdahnula sam: „Pomeraj se sa mnom, Valentajne. Molim te." Jeknuo je, dodirnuo mi čelo svojim, oslobodio mi zglobove i naslonio se rukama odmah ispod mojih podignutih mišica. „Da se nisi usudila da pomeriš ni mišić, Kiri. Lezi mirno. Savršeno mirno. Samo me primaj." Izašao je iz mene skoro sasvim i tu stao. „Ništa ne izgovaraj, sem mog imena." Klimnula sam i stisnula pesnice u naporu da ostanem nepomična, jer je sporo kliţenje dok je izlazio iz mene izazvalo pomamne drhtaje uzbuđenja, zapalivši moju potrebu da se pomerim, da ga osetim kako klizi u vagini. Ipak se nisam micala, barem do trenutka kad je usnama pomilovao moje i izbacio jezik da mi njime pređe preko usana. Tada sam morala da mu uzvratim poljubac, a on ga je prihvatio i uvišestručio, predajući se potrebi. Samo mu je glavić bio u meni i jedino su nam se usne pomerale. Ljubili smo se s divljačkom pohotom, usta su nam se sudarala, jezici preplitali, a disanje postalo neujednačeno i oštro. A onda, u ritmu guranja jezika u moja usta, prodro je u mene proburazivši me svojim masivnim udom, klizeći sporo da bi mi glavićem razdvojio ribicu i ušao u mene do korena. Bokovi nam se dodirnuše i mene spopade silna ţelja da se pomerim sva drhteći. „Rote..." „Je li to bilo dobro, Kiri?" Povukao se i uštipnuo me za bradavicu prstima jedne ruke. „Ţeliš ponovo?" Gotovo da sam klimnula, ali nisam. Samo sam mu jednim preklinjućim pogledom prenela sav svoj očaj. Ĉelo mu se nabralo i on skliznu u mene glatko i polako. Ovog puta sam kriknula bez daha. „Primaš me tako divno, Kiri. Primaš me celog i ţeliš još. Nemoj još da svršiš, dušo. Nemoj još da svršiš. Nemoj da si se usudila da svršiš dok ti ne kaţem." S mukom sam progutala i primorala se da ostanem mirna, s rukama zgrčenim iznad glave i nogama ispruţenim i raširenim da se prilagodim njegovim uskim kukovima. „Valentajne... ohhh..." Bila sam blizu. Znao je. Svakako je to osetio zbog pulsirajućeg drhtaja moje ribice i načina na koji su se zidovi vagine stezali oko njega. Znao je po mom ubrzanom disanju i načinu na koji su mi se bokovi uzdizali i spuštali po sopstvenoj volji u blagom drhtaju, uprkos mojim misaonim komandama da ostanu nepomični. Ali, i on je takođe teško disao, iako se u mene zario samo nekoliko puta. Svaki mu je mišić bio napet, čineći njegovo telo kamenom skulpturom presvučenom mekom koţom, dok je klečao iznad mene. Ustima je pokrivao moje grudi, jezik mu je klizio preko bradavice, usisao je dojku ustima i naterao me da oštro udahnem, pa učinio isto s drugom. Naposletku ih je stisnuo jednu uz drugu i lizao mi obe bradavice istovremeno. Bila sam bespomoćna, nesposobna da mirujem. Kičma mi se sama izvijala u luk, podiţući sise do njegovih vrelih, vlaţnih usta. Pomerio se, prislonivši kukove uz moje i kad je njegov debeli, tvrdi, pulsirajući ud prodro u mene, vrisnuh i glasan zvuk prolomi se tihom sobom. „Da! Valentajne... o, boţe." „To je bilo više od mog imena, Kiri." „Znam... jače je od mene." Ponovo se zario u mene i zaječah još glasnije. „Moţeš da kaţeš sve što poţeliš. Samo ostani nepomična." „Zašto?" „Zašto?" Još jedan spori prodor, pa još jedan i onda pauza. „Zato što ovog puta ţelim da osetim samo tvoju tesnu pičkicu oko mene. Ništa drugo. Jedino uskost tvoje pičke." Obično sam mrzela tu reč, ali mi je zvučala ispravno kad ju je Rot izgovorio. Nisam bila sigurna zašto, ali jeste. Opet je nahrupio u mene i sada je uhvatio ritam, očajnički spor tempo smišljen da me izludi i dovede do granica izdrţljivosti. Stenjala sam pri svakom naletu boreći se da ostanem nepokretna dok me je Rot izazivao i

83


mučio ledeno sporim prodorima, ispunjavajući me centimetar po centimetar, raspolućujući me svojim klizavim, čvrstim penisom nakon čega se povlačio podjednako sporo i ostavljao me s osećajem bolne praznine. Imala sam snaţnu potrebu da se pomerim tako da ga vratim u sebe, kao da je njegova ispunjavajuća erekcija bila sve što mi je trebalo da se osećam potpunom. Osetih kako mu znoj prekriva telo dok je disao isprekidano i dahtavo. Drhtao je kao da se bori da zadrţi mučno spori ritam koji je sam odredio. „Brţe, Valentajne. Ne suzdrţavaj se. Daj mi celog sebe." „Povrediću te." „Ne, nećeš." Oslonio se na ruke da me odozgo pogleda, i dalje ulazeći u mene polako. „Sigurna si?" „Jesam. Boţe, jesam. Molim te. Jače. Brţe." Jeknuo je i prebacio teţinu na jednu ruku, pa provukao glavu između mojih mišica tako da se nađu na njegovim ramenima. „Drţi se za mene, Kiri." Drţala sam se. Udahnuo je i izdahnuo u sporom stenjanju olakšanja čim je počeo da se pomera brţe, postepeno ubrzavajući tempo. Pribijala sam se uz njega ţeleći da ga dodirnem, da mu milujem koţu, drţim ga za bokove i kosu. Umesto toga mogla sam samo da ga drţim oko potiljka svezanim zglobovima i usredsredim se na to da ga osećam, na to da se ne pomeram. Sve brţe i brţe, svaki je udar iz mene izvlačio uzdah, dok se nije pretvorio u zakucavanje, a ja vrištala sada već bez prestanka. Grudi su mi poskakivale dok me je jebao. Njegov me je ud ispunjavao, ulazio i izlazio, zabadajući se duboko i povlačeći se u sumanutom ritmu iskonske strasti. I to mi se sviđalo. O, boţe, koliko mi se samo dopadalo! Bilo je to veličanstveno gubljenje kontrole, bio je to Valentajn Rot koji se prepušta i odustaje od svakog suzdrţavanja. Kroz mene sevnu munja s hiljadu svetlucavih snopova, a vrelina i pritisak udruţiše se da stvore vruće zvezdane eksplozije koje nisu bile orgazmi već nalet zadovoljstva dok se vrhunac pribliţavao. „Valentajne, o, boţe, Valentajne, skoro da sam tu, tako sam blizu." Govorila sam bez daha glasom promuklim od stenjanja i jecaja i krika. „Ne još." „Molim te?" Stisnula sam se unutrašnjim mišićima oko njega, drţeći njegov prodirući, klizeći penis svakim atomom raspoloţive snage. Nagrađena sam Rotovim razvučenim stenjanjem i on naglo uspori ritam. Umesto da se u mene zabija jako i brzo, ušao je u mene jednom, snaţno i sporo, izašao i ponovo se zario, a telo mu beše napeto i drhtavo. Osećala sam pulsiranje sa svakim polaganim, smišljenim, odlučnim prodorom, i znala da je blizu. Opuštala sam vaginalne mišiće kad ga je izvlačio i stezala ih kad ga je gurao, prateći njegov ritam. Pokretala sam se na jedini mogući način, toliko ga steţući da je jedva izlazio iz mene. „Kiri... boţe, način na koji stiskaš pičkicu... to me izluđuje." Pritisnuo mi je usne mokrim, strastvenim poljupcem. Shvatila sam da strahovito drhti isto kao i ja, sav se tresući, suzdrţavajući se, bez obzira na to koliko smo se već dugo mučili. Osetih da mi se telo grči dok me je orgazam postepeno preplavljivao i morala sam da se borim da ga potisnem, da ga zadrţim, ali to beše nemoguće poput pokušaja da se odgurne tektonska ploča. „Ne mogu... ne mogu da se zaustavim, Valentajne. Moram da svršim. Ne mogu... ohjebemtiohboţe... ne mogu..." Još jednom sam probala da sprečim svršavanje, ali je to bilo uzaludno. Osetila sam da mi orgazam potresa telo, udarajući mi nerve poput čekića, a svaka tačka uţivanja u meni pulsirala je sjajem. Jeknuo je: „Ne još, Kiri. Ne još." „Ne mogu da ga zaustavim!" pobunih se. „Moram da svršim... moram... molim te!" Rotovi prodori bili su grčeviti i spori. Dok je govorio, nadvio se nada mnom, umalo se ne srušivši, a zatim je ispravio ruke, napeo trbušne mišiće i zastao samo s vrhom penisa u meni. Telo mu je drhtalo, a mišići postali čvrsti poput stene. A onda, uz povik, Valentajn se zabi u mene i osetih kako eksplodira. „Sada, Kiri! Svrši sa mnom!" Svršila sam i vrisnula. Nije to bio mali krik bez daha - o, ne, ovo je bio pravi vrisak iz punog glasa, zvuk glasniji od bilo kog koji sam u ţivotu ispustila, iskonski krik sirove ekstaze. Bela svetlost blesnula mi je iza sklopljenih kapaka, a celo telo su mi potresali pulsirajući talasi eksplozivnog zadovoljstva. Osetila sam da se Rot zakucava u mene. Kukovi su mu se luđački pribijali uz moje dok je svršavao i svršavao i svršavao. Njegovo vrelo seme preplavilo mi je unutrašnjost, potok za potokom odbijao se u mlazevima od mojih zidova. U slatkim mukama zemljotresnog klimaksa zaboravljena je sva kontrola i ja obavih pete oko njegovog pasa i podigoh bokove njegovima u susret. Stezala sam se oko njegovog uda, usana priljubljenih uz Rotovo rame. Grizla sam ga i sisala i ljubila dok me je trzao i uvijao i grčio orgazam koji se, činilo se, nikada neće završiti. Kad je napokon prestao, to nije bilo odjednom već postupno; sporo jenjavanje, spiralno spuštanje s

84


nebeskih visina. Konačno, Rot se opustio iznad mene. Delimično se podupirao da me svojom teţinom ne prignječi, i oboje smo dahtali i znojili se. Trenutak kasnije on se skotrlja s mene i pade na leda. Leţali smo jedno pokraj drugog nekoliko minuta, disali isprekidano, ćutali i uţivali u odsjaju blaţenstva. Zatvorila sam oči, dremajući neko vreme i ne mareći za to koliko je proteklo. Nisam videla da se pomera, ali sam osetila da mi odvezuje čipku obmotanu oko ručnih zglobova. Okrenula sam se na stranu i spustila glavu na njegovo rame. Rot me je zagrlio oko struka i uhvatio za straţnjicu, drţeći me uz sebe. „Bilo je jebeno neverovatno, Valentajne." „Jebeno neverovatno nije baš ispravno." Okrenuo se da me pogleda u oči. „Jebeno neverovatno nije baš ispravno prema tebi." Prelazila sam mu prstima preko grudnih mišića, pa niz grebenasti čudesni predeo trbušnjaka, i pronašla njegovu muškost. „Imaš najneverovatniji kurac. Ozbiljno." Zakikotao se. „Drago mi je što tako misliš." „Nisam bila sigurna da ću moći celog da ga primim", priznadoh, milujući ga neţno, skoro lenjo, poigravajući se njime i osećajući kako se postepeno kruti i čvrsne. „Ipak jesi." „Hoće li mi sledeći put biti dozvoljeno da učestvujem?" upitah. „Moţda." Ĉula sam osmeh, ali su mi oči bile prikovane za njegov ud. S ushićenim oduševljenjem posmatrala sam kako raste pod mojim dodirom. „Već ti se ponovo diţe." „To je zbog tebe. Upravo sam te imao, ali opet imam potrebu da budem u tebi." Leţao je mirno, dopuštajući da ga dodirujem i gladim, da ga mazim sve dok nije dostigao punu erekciju. Pomerila sam se da mogu da ga diram obema rukama, obuhvatajući jednom šakom njegove teške testise, a stiskajući mu nabrekli penis drugom. Milovala sam ga sporo, pojačavala pritisak oko njegovog širokog glavića i popuštala stisak dok sam ga mazila ka korenu. Skliznula sam telom niz njegovo, spustila mu obraz na stomak i gledala kako raste i kruti se sa svakim prelaskom moje pesnice niz to blistavo koplje. Obuhvativši ga usnama, drţala sam vilicu širom otvorenu i uzela ga u usta kušajući nas na njemu, gutajući ga onoliko duboko koliko sam mogla. Zatim sam se povlačila, pruţajući mu oralno zadovoljstvo sve dok nije počeo da stenje i odiţe kukove u mom ritmu. A onda se, naravno, izmaknuo. „Ĉini se da si baš rešila da me nateraš da ti svršim u usta, Kiri." Naslonila sam mu ponovo glavu na rame i osmehnula mu se. „Ne nuţno. Samo mi se dopada da vidim koliko ćeš me dugo pustiti da ti pušim pre nego što me zaustaviš." „Ţeliš li da ti svršim u usta?" Slegnuh ramenima. „Jednom. Sada? Ne. Sada ţelim tvoj kurac u sebi." „Napravila si mi šljivu, Kiri." Podigoh se na lakat i iznenađeno ga pogledah. „Jesam?" Klimnuo je glavom pokazujući na veliku tamnu masnicu na ramenu. „Jesi." Široko sam se osmehnula. „Oh. Nisam nameravala." „Nikada pre nikome nisam dozvolio da na meni ostavi trag. Nikome. Nikada. Nisam siguran kako se osećam povodom toga." Namrštih se. „To je samo šljiva, Rote. I nije na vidljivom mestu." „Tačno. Ipak, rekao sam ti da se ne pomeraš." Presrela sam mu pogled. „Da, jesi. Ali smo u tom trenutku oboje svršavali i jednostavno... nisam mogla da se obuzdam. Morala sam nekako da te dodirnem. Morala sam da te poljubim." „To ne znači da treba da mi ostaviš trag na telu." Sela sam. „Jesi li stvarno ljut zbog toga?" I on se ispravio u sedeći poloţaj. „Ljut? Nisam. Ipak mislim da ću morati da te kaznim na neki način." Telo mi se ukoči. „Da me kazniš? Kako?" Nakrenuo je glavu, razmišljajući. „Na ruke i kolena. Odmah." Nisam momentalno odreagovala, pitajući se šta smera, a on ispruţi ruku i uštinu me za bradavicu, dovoljno jako da me trgne. „Smesta, Kiri." Okrenula sam se licem prema krevetu i zatim se zaljuljala napred i oslonila na ruke i kolena, osvrnuvši se da ga gledam. Kosa mi je još bila svezana u konjski rep prebačen preko ramena i Rot se pomeri, pridiţe i neţno mi skide gumicu s kose. Rastresoh je i provukoh prste kroz nju, tako da je sada padala u zlatnim talasima. Rotove oči su odavale uţivanje dok me je takvu gutao pogledom, na rukama i kolenima pred sobom, s raspuštenom kosom i očima radoznalim i nervoznim, ali ne i uplašenim. „Tako si lepa." Pomerio se i kleknuo iza mene milujući mi straţnjicu s po jednom rukom na oba guza. „Posebno ovo. Volim svaki deo tvog tela, Kiri, ali dupe ti je besprekorno." „Nema nikakve proklete šanse da te primim otpozadi, Rote", rekoh mu.

85


Odmahnuo je glavom. „Nema, znam to. Ipak, moţeš da primiš druge stvari. Recimo, moj prst. Ili vibrator. Ili jezik." Kruţio je rukom preko moje oble guze. „Ali neću učiniti ništa od toga. Barem ne još." „Šta li to..." počeh, ali me preseče oštar šljisak, udarac njegove ruke preko moje zadnjice, glasan, odjekujući pljesak. „SRANJE! To boli, Rote!" Pomilovao je mesto gde me je šljisnuo, a onda, dok sam uznemireno posmatrala, kliznuo dlanom na drugu polutku i pomazio oblinu kruţeći jednom, dvaput... a onda udarac! Kriknuh ponovo kad me je pljesak njegove ruke po izdašnom mišiću straţnjice poljuljao unapred. On ga je smesta ublaţio pa spustio oba dlana na moje guzove, kruţio, kruţio i potom mi zadao dvostruki šamar, dovoljno snaţan da sam znala da će mi koţa pocrveneti, a zatim su Rotove umirujuće ruke još jednom bile neţne. Obuzela me je napetost dok mi je milovao pozadinu, jer sam očekivala još jedan udarac, pa kad mi je kaţiprstom i srednjakom skliznuo između nogu i u moj sasvim mokar otvor, jeknuh usled neočekivanog uţitka. Baš tada me je opet pljesnuo. Vrisnula sam usled isprepletanih suprotnih senzacija uţivanja i bola što su mi se raširile telom, a krik se pretvorio u dahtaj kad je ponovio pokret, kruţeći mi prstima po klitorisu i naizmenično pljeskajući guzove koje je potom gladio. Dok me je Rotova desna ruka udarala i milovala, gurajući me napred i izvlačeći iz mene buntovno cviljenje, prsti njegove leve ruke kruţili su po mom klitorisu u izludujućim pokretima, potom se zarivali u kanal i jebali me jednom, dvaput, triput, te se naposletku vadili da ponove kruţenje. Zadovoljstvo i bol behu suprotstavljeni probadajući me i klizeći jedno kraj drugog, preplićući se. Uţitak je nadvladivao kad mi je Rot pritiskao pulsirajući klitoris vrhovima prstiju, a bivao je zamenjen šokom usled oštrih uboda dok me je njegova ruka šljiskala i udarala. Bila sam zbunjena čulnim doţivljajima, nesposobna da poreknem uţivanje, pa ipak u nemogućnosti da ga razdvojim od bridećeg bola usled udaraca. S druge strane, taj bol nije bio dovoljno oštar da bih zamolila Rota da prestane. U početku se radilo samo o zatečenosti, a zatim je bilo uznemirujuće, da bi naposletku postalo neopozivi deo intenzivnog zadovoljstva što je strujalo kroz mene, te nisam mogla poreći da mi ne smeta. Svako šljiskanje njegovih prstiju, svaki udarac ruke na mojoj sad već osetljivoj zadnjici terao me je da vrisnem i uzdahnem i jeknem, a telo je počelo da mi se pomera, zanoseći se napred pri pljeskanju i vraćalo se nazad njegovim prodirućim prstima. Osetila sam drhtaj u unutrašnjosti, preteču narednom, jačem potresu, a tada su Rotovi prsti kruţili i ja sam jecala i dahtala, nekontrolisano uvijajući kukovima, beţeći od udaraca i traţeći njegov dodir na klitorisu. Osetila sam da raste, da se dešava, da preti, da me drma. „Rote... o, Isuse..." rekoh, obuzeta vrhuncem koji je izbijao u meni. „Svršiću tako snaţno..." „Kada?" zahtevao je da čuje, luđački mi masirajući klitoris i umirujuće milujući utrnulo meso. „Sad! Ohjeboteohjeboteohjebote, Valentajne!" Svršila sam uz vrisak i nalet adrenalina koji me je razbio na milion delića, i u tom trenutku, dok mi je krik cepao grlo, Rot me nabi na ud uletevši mi celom duţinom u ribicu u jednom brzom prodoru, poguravši me napred i ispunivši me do pucanja. Moj vrisak se naglo prekinu jer mi je glas oduzela ekstaza bez daha. Nabujali vrhunac u meni došao je do tačke pucanja i sve što sam mogla bilo je da se spustim na krevet i nataknem se na njega. Usta mi se otvoriše u bešćutnom kriku kad mi je obema rukama prekrio polutke, izašavši skoro sasvim iz mene i zarivši se nazad u glatkom, snaţnom naletu. „O, jebeni boţe, Valentajne...", uzdahnula sam. „Da?" Zvučao je opušteno, neuzbuđeno dok se zarivao u mene iznova i iznova podiţući moj orgazam do visina za koje nisam znala da su moguće, čak i posle onog fantastičnog koji sam već doţivela. „Samo sam te... opisivala, to je sve", odgovorila sam, okrenuvši glavu da ga pogledam preko ramena. Njegovi prodori su postajali jači. Grudi su mi poskakivale sa svakim zabijanjem, a zadnjica upijala udaranje njegovih klizećih kukova uz zvuke glasne poput onih kad me je pljeskao. „Ja sam tvoj bog jebanja, Kiri?" Istakao je to jednim jakim udarcem po guzu. „Da!" vrisnula sam. „Voliš da te pljeskam, Kiri?" „Da, volim." „Voliš kad te uzimam otpozadi, Kiri?" Pljesnuo me je po drugoj polutki. „Volim, Valentajne. Volim." „Ţeliš ponovo da svršiš?" Uspela sam samo da klimnem glavom. „Reci mi šta ţeliš da uradim, Kiri. Kaţi mi kako da te opet nateram da vrištiš." „Ti znaš šta ţelim. Daj mi to." Oborila sam glavu i pustila da visi. Primorala sam se da drţim oči otvorene i virim niz svoj torzo. Uhvatila sam odsjaj Rotovog penisa koji mi klizi iz ribice blistav i debeo, pa gledala kako se zabija ponovo dok me njegova muda pljeskaju, a butine mi se pomeraju. „Reci to, Kiri. Ţelim da čujem kako mi to kaţeš. Gubim razum kad mi govoriš vulgarnosti, dušo. Izluđuješ me kad mi pričaš šta ţeliš od mene." Ščepao me je za kukove i cimnuo me unazad dok je prodirao, a ja mu dadoh sve što sam imala nameštajući mu se, ljuljajući se unazad u njegovom nemilosrdnom ritmu. Primala sam njegov kurac i volela svaki njegov centimetar, oboţavala to snaţno i pomamno jebanje koje mi je

86


pruţao. „Stavi mi prst u dupe, Valentajne. Gurni ga celog." „To je ono što ţeliš, zar ne, ljubavi? Ţeliš moj prst duboko u tvom tesnom malom čmaru?" „Da, molim te. Daj mi ga." „Sve što ţeliš, Kiri", reče Rot. Nadvio se preko mene, poljubio me u kičmu, zagrlio me oko struka kad je sasvim izvadio ud iz moje vagine, i onda mi gurnuo prste u ribicu. Ukvasio je prste pa ušao u mene opet, nastavivši spor, klizeći, lenj ritam. Obavio mi je zadnjicu rukom, razdvojio guzove i razmazao naše sokove po mom anusu, trljajući čvrst mišićni čvor jagodicom. Naterah se da se opustim i nagoh se bliţe krevetu da se za njega raširim. Pritisak kojim me je masirao povećao se i onda se osetih probodenom, pa mi se iz grla ote bespomoćni cvileći dahtaj. „Da, Valentajne. Baš tako." „O, ne, mila. Ovo je tek početak." Promeškoljio je prst i svet uzdrhta u razbijajućim potresima. „Uzmi jastuk i podvuci ga pod sebe. Drugom rukom se dodiruj. Dodirni svoju pičkicu, Kiri." Posegnuh rukom i dohvatih jastuk. Stavila sam ga pod grudi i naslonila čelo na mišicu. Drugu ruku sam zavukla među noge, pronašla klitoris i milovala ga kruţnim pokretima. Istog trena su se potresi u meni pojačali. Stomak mi je drhtao, međunoţje se napelo, i koplja belog usijanja sevnuše kroz mene. Rot se sada zabijao u mene brţe. Njegov se ud zakucavao i klizio dok me je jednom rukom stezao za bok. Srednjak druge mu je polako i paţljivo klizio u moj anus, dok nisam osetila dodir zglavaka. Prstima sam pravila brze, nespretne krugove oko bolnog, natečenog klitorisa, bokovi su mi se njihali napred-nazad, a dah dolazio u kratkim dahtajima i povremenom stenjanju. Rot poče da ječi u ritmu prodiranja, povlačeći mi kuk sve većom silinom, dok mu se bokovi ne sretoše s mojoj straţnjicom uz odjekujuće pljeskanje. Nisam mogla da se pomeram s njim, više ne, ne s prstima na klitorisu, njegovim prstima u dupetu i udom u vagini, koji me je udarao. Bila sam tako puna, osećala ga u sebi, iza sebe, iznad sebe, svuda, i više ništa nije postojalo sem njega i mene, ništa sem postojane detonacije što mi je rasla u utrobi i Rotovog glasa koji mi se pridruţio u osetljivom jecanju. Glasovi nam se stopiše. Stenjanje nam beše savršeno sinhronizovano dok su nam se tela spajala. Osetih kako mu se penis napreţe u meni, ritam remeti i postaje očajnički. Zabijanje, vađenje, oklevanje na najvišoj tački izvlačenja, a zatim oboje jeknusmo kad je grunuo u mene. Njegov prst poče da se usaglašava s kretnjama naših tela i on se naţe nada mnom. Osetila sam kako nešto vrelo i mokro curi na njegov prst i moju guzu, i potom kliţenje njegovog prsta postade lepljivo i lako dok me je jebao u oba otvora istovremeno se zabijajući i u moje dupe i u ribicu. Bila sam puna i potpuna, eksplodirala sam i rastavljala se na delove. Sve za šta sam znala bio je Rot, njegovo ime, njegovo telo, njegovo prisustvo. „Da... da... da... ohjebemtida!" vrištala sam pa ugrizla jastuk kad mi se telo zgrčilo u prvom talasu orgazma, tako moćnog da je bolelo. „Valentajne! Oh, boţe moj, Valentajne, nemoj da staneš, molim te, nemoj prestati!" „Nikada, Kiri... nikada." Glas mu beše hrapavo mrmljanje, bez daha, isprekidan, ispunjen ječanjem u svakom slogu. Povukao se, debeli pečurkasti glavić njegovog savršenog uda našao se na mom ulazu, sačekao otkucaj, dva, tri... pa se onda zario u mene s iskonskom silinom i osetih kako se oslobađa u meni. „Svršavam, Kiri!" viknuo je. „Da, Valentajne, svrši u meni! Svrši snaţno, dušo, daj mi sve to..." Vrela, mokra struja njegovog ejakulata izlila se u moju unutrašnjost. Trljao se o mene, kukovi su mu grubo udarali o moju guzu, prst mu se nalazio duboko u mom čmaru, svaki mišić i vlakno i delić svesti skupljali su mi se i širili, a orgazam se poput vatre rasprostirao mojim telom. Ponovo se nabio u mene i ja se stisnuh oko njega, steţući mu masivni, zabadajući, klizeći, pulsirajući penis svom snagom koju sam imala. Ostala sam bez vazduha usled tog snošaja, jedva kadra da udahnem zbog siline orgazma, ushićenog blaţenstva njegovog uda što je u meni svršavao ispunjavajući me, i znala sam da ga je to kidalo koliko i mene. Još jedan odlučan prodor i Rot svrši treći put, a ja više nisam mogla da izdrţim, nisam mogla da dostignem intenzivniji vrhunac. Međutim, osetih da se izvlači iz moje ribice i vadi prst, briše penis o mene razmazujući naše sokove preko mog šupka i naposletku pritiska glavić na otvor čmara. Mekšao je, ali još je bio tvrd. Na neki način sam bila spremna na to i ţelela da mi to uradi. Uzela sam ga za vrh, opuštena, i gurnula ga malo dublje. Peklo me je i rastezalo, ali Rot se nije micao, već me pustio da se prilagodim, pa se zatim samo malo pomerio. Bila sam tako uska oko njega da se gotovo zaglavio u meni, a ja nisam bila u stanju ni da kriknem. Moj orgazam koji je bledeo preobrazio se u iznenadno i zavijajuće ludilo. Stresoh se i zanjihah napred, sva drhteći, i pokušah da vrisnem, ali mi je njegov kurac bio u dupetu i izluđivao me, budeći u meni divlju i iskonski ţivotinjsku reakciju. Nešto nalik reţanju ote mi se iz grla kad sam opet počela da svršavam sve jače i jače dok me je raspolućivao i dok sam ga, što beše nemoguće, primala sve dublje, svesna da je i dalje u meni samo njegov glavić, te da me je i toliko malo već raspamećivalo. Nije prodirao, samo je činio kruţne pokrete da obezbedi uţitak, i osetih kako mu ud pulsira. Dugo i duboko ječanje dopre mu iz grudi. Polako sam se smirivala. „Izađi, izađi, izvadi ga iz mene..." prodahtala sam.

87


Rot me je momentalno poslušao i ja se sručih napred, isceđena i omlitavela posle seksa. Izvrnuo se na leđa, prebacio ruku preko mene i uzeo me u topao, neumoljivo snaţan zagrljaj koji je ulivao sigurnost. „Kiri..." šapnuo je. „Blagi boţe, Kiri." „Mrtva sam." Bila sam mlitava u njegovom naručju, jedva sposobna da oblikujem reči. Još sam drhtala usled naknadnih potresa. „Ubio si me. Izjebao si me nasmrt." „Nisam..." Prekinula sam ga: „Umukni, Valentajne. To sam rekla u pozitivnom smislu. Znam da ti je stalo. Znam koliko ti značim. To si dokazao." Na silu sam otvorila oči i naterala se da se pomaknem kako bih ga pogledala u oči. „Dakle, sad moţemo da se tucamo. Moţeš me uzeti pod tušem. U kolima. Bilo gde i svuda." „Kiri..." Primetila sam neki čudan sukob u njegovim neboplavim očima. „Ţeleo si me, pa si me uzeo, Valentajne Rote. Rekao si mi da me poseduješ, a zatim si se potrudio da to i dokaţeš. Poseduješ me." Znala sam da sam nerazborita što tako istresam sadrţaj svog srca, govoreći bez ikakvog filtera. To je bilo ludo i opasno, ali samo sam to imala. „Evo šta ja ţelim: nahrani me, okupaj me i ponovo me jebi dok ne budem mogla da se pomerim." Prošli su dugi trenuci, a Rotov izraz lica sada je bio nečitljiv. Poznavala sam ga dovoljno da shvatim da razmišlja. Razmatra. Donosi neku odluku. Klimnuo je glavom. „Sviđa mi se taj plan. Ipak bih mu dodao još nešto." „Šta to?" upitah. „Nahraniću te, okupaću te, jebaću te dok ne budeš mogla da se pomeriš, pa ću te drţati u zagrljaju dok budemo spavali. A onda kad se probudimo, jebaću te opet." Srce mi se istovremeno topilo i nadimalo. „Obećavaš?" Nasmejao se. „Da, Kiri, obećavam." Rot me okrenu na leda, naţe se preko mene i poljubi me. „Ĉekaj me tu." Posmatrala sam talasanje njegovog čvrstog, okruglog, mišićavog dupeta dok se spuštao s kreveta i izlazio iz sobe. Boţe, bio je divan. Saznanje o tome kako se s njim osećam činilo ga je još seksepilnijim. Kad su se njegovi preplanuli mišići i plava kosa izgubili iz vidnog polja, konačno sam se prepustila emocijama. Zaplakah. Behu to suze izazvane zbunjenošću, ushićenjem i pomućenošću, sirovim emocijama koje su me sasvim preplavile. Bio je to kratak, buran napad i onda je prošao, ali mi beše potreban da bih mogla da obradim sve što sam osećala. Započela sam tu sumanutu vezu uplašena i oprezna i u očekivanju najgoreg. Pa ipak, ono što sam otkrila u Valentajnu Rotu bilo je nešto potpuno neočekivano, nešto neuobičajeno i neverovatno. Moje emocije mogle su se okarakterisati kao čudne, nerazborite i intenzivne i zbrkane onim što smo upravo radili zajedno, načinom na koji me je naveo da svršim, načinom na koji je besprekorno ispunjavao svoja obećanja što ih je dao u satima naše predigre. A opet, to nije moglo objasniti sve što osećam. Nije se radilo isključivo o seksualnoj privlačnosti. Toga je, naravno, bilo u izobilju. Valentajn Rot bio je prokleti šampion u krevetu, ne samo u smislu odrţavanja erekcije niti o smešno kratkom periodu za postizanje nove, već u načinu na koji mi je posvećivao paţnju i u tome što je svaki njegov potez bio laserski precizno usmeren na to da meni bude što je moguće lepše, pri čemu je on svoje zadovoljstvo nalazio u ispunjavanju mojih potreba. Ono što se između nas odigralo u toj postelji bila je erotska fantazija svake ţene. Rot beše potpuno dominantan, moćan i samopouzdan, spretan i strastven i briţan. Kako je već sve to bilo tačno, kako sam mogla da se ne veţem za njega? I jesam. Postajala sam mu sasvim privrţena. To nije bilo pametno, ali je bilo tako, prečišćena istina. Vezivala sam se za Valentajna Rota. Pa ipak je bilo više od toga i upravo je tu počinjao moj strah. Plašilo me je ono što je bio van kreveta, jer sam za tog čoveka razvijala iznenadne emocije bremenite strahom. On je takođe bio sve to; svaki opis koji sam ranije upotrebila za Rota u krevetu vaţio je isto tako i za Rota u svakodnevnom ţivotu. Zaljubljivala sam se u njega.

88


Poglavlje 11 Potpuni obrt Do trenutka kada se Rot vratio u spavaću sobu nekih petnaestak minuta kasnije, ponovo sam bila smirena. Znala sam da moram da budem strpljiva u pogledu svojih osećanja. Smatrala sam da Rot još nije spreman za tako nešto jer, premda je on bio taj koji je poslao po mene, posmatrao me i kontrolisao sve, instinkti su mi govorili da su za njega istinske, duboke emocije nedokučive. Ţeleo me je; ţeleo je da me poseduje, da me ima. Uţivao je u meni. Cenio me je. Da, koristio je reči poput „dušo", „draga" i „ljubavi", ali su one predstavljale uobičajene izraze neţnosti, a ne izjave ljubavi niti bilo čega sličnog. Potisnula sam te misli i uspravila se u sedeći poloţaj kad je spustio posluţavnik na krevet. I dalje je bio go, a ja nisam oka mogla da odvojim od njegovog tela, nisam mogla da sklonim pogled s njegovog uda koji još beše impresivan, čak i u mlitavom stanju. Ţelela sam da ga ponovo dignem samo da bih uţivala u gledanju i osećaju kako mi bubri u rukama, ali mi je stomak zakrčao čim mi je miris preostale večere dopro do nosa, gušeći čak i moju gladnu ţelju za Rotovim telom. „Ne sećam se da si ovo doneo kući", rekoh, zgrabivši viljušku s posluţavnika i navalivši na hranu. Rot je sedeo prekrštenih nogu s druge strane pladnja nasuprot meni. Uzeo je drugu viljušku i stavio u usta ogromno parče piletine s parmezanom. „I nisam", uzvratio je nakon što je malo ţvakao. „Toliko sam bio usredsređen na to da se vratimo ovamo i da te svučem, da sam zaboravio. Poruka koju sam ranije poslao upućena je Marku. Zamolio sam ga da nam dostavi ostatke večere." Uzeo je još jedan zalogaj, pa sipao vino u čašu. Imali smo samo jednu i on ju je napunio skoro do vrha. „Marko bi me ubio što se ovako loše odnosim prema takvom vinu, ali me nije briga. Vinska etiketa sluţi za situacije u javnosti." Posle dobrog gutljaja dodao mi je čašu. Delili smo vino. Nešto u vezi s tim izazvalo mi je laku vrtoglavicu. „Pa, već znaš da me je baš briga za etiketu vina", rekoh. „Hoću reći, ako izađem s tobom pokušaću da te pratim da te ne bih obrukala, ali je sasvim očigledno da nisam odgajana s takvim manirima poput tvojih." Slegnuo je ramenima. „Samo budi ono što jesi, Kiri. Ne marim da li znaš da ceniš dobra vina. To se da naučiti. Međutim, lepota tvoje duše ne moţe da se nauči, a to je ono što kod tebe najviše uvaţavam." „Boţe, Rote. To je baš slatko. Hvala ti." Pogledala sam ga, dopustivši da se deo osećanja koja sam gajila prema njemu pretoči u moj izraz lica. „I ja osećam isto prema tebi. Mislim, da, ti si najzgodniji, najseksepilniji muškarac kog sam upoznala u svom jebenom ţivotu, ali što više spoznajem tvoju suštinu, to te više poštujem." Rot vrlo paţljivo odloţi viljušku i naheri glavu. Njegov je izraz bio nedokučiv. „Ti me... poštuješ?" Zvučao je zapanjeno. „Ne ljutiš se na mene što sam te... potraţio na način na koji jesam?" Odmahnuh glavom. „Ne." Nastojala sam da zvučim opušteno, pa sam napravila pauzu da uzmem zalogaj lazanje, ţvaćući ga i progutavši pre nego što sam nastavila: „Vidi, prilično dobro tumačim svoje emocije, u redu? Kad shvatim kako se osećam, ne trtljam mnogo o tome. Kad postanem svesna da mi se nešto sviđa, prepustim se tome. I ne opirem se doţivljavanju nečega samo zato što bi to trebalo da bude nemoguće ili šta god. Znam da bi trebalo da sam uvređena načinom na koji si me ovamo doveo i rekao mi da me poseduješ, i zaista sam isprva i bila. Ipak... čim sam se prepustila igranju tvoje igre na tvoj način, ukapirala sam da mi se dopada. Prepuštanje, slušanje tvojih naređenja... potpuno je oslobađajuće. Uzbudljivo je. Nikada neću biti tiha, pokorna stvarčica. Za mene povinovanje nije prirodno. Nikada nije bilo, niti će biti. Jaka sam i nezavisna. Ali kad ti preuzmeš vodstvo i ja se tome predam, veoma mi je zabavno." „Dobro. Drago mi je zbog toga." Podigao je viljušku, ali sam zaključila da je i dalje zadubljen u misli. „To ne objašnjava zašto me ceniš." „Ne? Razmisli o tome, Rote. Razmisli o meni. Da li bih otišla ovoliko daleko s tobom, prepustila ti se i slušala te i dopustila ti da mi uradiš sve što si mi uradio da ti nisam verovala? Da nisam uţivala u tome i u tebi?" Odmahnuo je glavom. „Ne. Naravno da ne bi." „Onda razumeš." Još nekoliko zalogaja, gutljaj vina i potom sam produţila: „Volim seks. Mnogo ga volim. Međutim, ne upuštam se u nasumični, besmisleni seks. Bila sam s nekoliko momaka, za šta sam sigurna da znaš, ali nikada nisam osetila... povezanost... neke vrste, s bilo kojim od njih. Znam da to nije sjajno reći niti je lepo misliti o tome nakon onoga što smo upravo radili zajedno, ali je suština baš u tome. Sve to? Sve što sam ranije radila, svi tipovi s kojima sam pre bila... nijedan od njih ni izdaleka ne moţe da se takmiči s tobom. Ni na jednom nivou. To je bilo drugačije od svega što sam ikada iskusila." Pokazala sam na krevet. „Značilo je nešto. Ne znam tačno šta, ali jeste i ja to znam, a mislim da isto tako znaš i ti." No, postojala je u svemu tome jedna laţ. Da jesam znala. „U pravu si, naravno", reče Rot. Zatim je otpio dug gutljaj vina pre nego što je poslednji prepustio meni. „Verujem da oboje imamo o mnogo čemu da razmislimo."

89


Rot i ja smo smazali zaprepašćujuću količinu hrane za kratko vreme. Nestalo je sve što je ostalo od večere, a i vino smo takođe dokrajčili. Bila sam zasićena na sve načine: ţeludac mi je bio pun, seksualni apetit zadovoljen, pomalo sam bila opijena, a srce i um behu mi ispunjeni moćnim osećanjima koje sam u tom trenutku tajila. Rot uze posluţavnik i spusti ga na pod ispred vrata spavaće sobe, a potom ode u kupatilo i pusti tuš. Njegova kupaonica bila je još veličanstvenija od moje. Tuš-kabina je ličila na pećinu od tamnog mermera i čistog stakla. U sredini se nalazila klupa s glavom tuša dugačkom skoro dva metra i ugrađenom u tavanicu, dok su mlaznice duţ zida bile nakrenute ka klupi. Na jednom se zidu nalazio tradicionalniji tuš s dugačkom drškom, smešten iznad kontrola za protok vode. Iz kreveta sam posmatrala Rota uţivajući u poigravanju njegovih mišića pod zategnutom koţom, stezanju i opuštanju njegove zadnjice pri svakom koraku, njihanju tog obešenog penisa s teškim testisima, u mišićavim i moćnim butinama i dugačkim, jakim rukama s istaknutim mišićima. Okrenuo je jednu polugu u tuš-kabini i proradio je tuš što je visio s plafona, izlivajući struju vode dole na klupu. Okrenuo je drugu ručku i mlaznice prsnuše i šiknuše, a onda je podesio i treću, pretpostavljam za temperaturu. Pritisnuo je dugme na ploči izvan kupatila; prostorija se zamagli, a niz mekih svetala u raznim bojama što beše ugrađen u pod i zidove tuš-kabine popali se i zaplesa u tokovima vode, učinivši jednu mlaznicu grimiznom, drugu azurnom, a treću maslinastozelenom. Prigušeno ćilibarsko svetio sinu nadole iz vode što se slivala odozgo, a ljubičasto je preplavilo pod. Rot se vratio u sobu i uzeo me u naručje. Dok me je nosio ka kupatilu, upitah ga: „Baš si lud za nabudţenim tuševima, zar ne?" Klimnuo je glavom. „Da, pretpostavljam da jesam. Dugotrajni, vreli tuš moţe da bude nešto čarobno, zar se ne slaţeš?" Spustio me je na klupu i zatvorio vrata kupaonice. „Ako misliš da su ovdašnji tuševi nešto posebno, trebalo bi da vidiš onaj koji imam u kući na ostrvima Turks i Kajkos."4 „Imaš kuću na tim ostrvima?" upitah. Voda je bila na samoj granici pretople, bujica odozgo sručivala se neverovatnom silinom, a mlazevi su me prskali sa svih strana. Rot ispruţi ruku nadole između stopala i izvadi bočice šampona, balzama i gela za tuširanje, kao i mreţicu za kupanje, koji su svi bili skriveni u nekoj vrsti odeljka ugrađenog u samu klupu. „Imam", odgovorio je, pa me povukao da mu bočno sednem u krilo. „Osim ovog mesta, imam kuće na ostrvima Turks i Kajkos, u Londonu i Parizu i još jednu u seocetu na mediteranskoj obali Italije. Najviše vremena provodim ovde zato što mi je posao smešten u Njujorku, tako da ostale kuće izdajem tokom najvećeg dela godine. Međutim, obavezno jednom godišnje koristim tromesečni odmor da putujem, pa su mi kuće slobodne i spremne za mene od septembra do novembra." Provukao je prste kroz moju kosu i počeo da mi masira teme, hvatajući pune šake kose pod vodenim mlazevima. Klupa beše tako postavljena da je bilo moguće dobiti slap vode na glavu ili na leđa, ali ne na lice, u zavisnosti od pravca nagnutosti. Naslonila sam se na njega, sklopila oči i pustila da mi vrela voda dobuje niz kičmu. Osluškivala sam dobovanje Rotovog srca i uţivala u dodiru njegovih ruku. Utrljao mi je šampon temeljno mi perući teme i nanoseći mi sapunicu sve do krajeva kose, a onda nas je nakrenuo napred da bi mi voda isprala šampon. Ponovo se zavalio unazad, pa mi je voda tekla niz leđa, dok mi je Rot stavljao balzam. Dok je balzam delovao, ukvasio je i iscedio mreţicu pa na nju sipao gel za tuširanje i počeo da me trlja: po leđima, preko ramena i niz mišice, svuda gde je mogao da me dohvati a da me ne pomeri. „E sad, ustani, meni za ljubav." Pomerio se napred i ja nevoljno ustadoh. Rot me je celu oprao, očistio, a zatim počeo da prelazi mreţicom preko mog tela na leţerniji način, obraćajući paţnju najpre na moje grudi, podigavši ih i skliznuvši mreţicom ispod dojki, pa onda preko bradavica. Zabacila sam glavu i jeknula usled uţivanja u toploj vodi što mi se slivala niz lice i niz kičmu, dok su mi Rotove ruke lutale niz stomak i među noge. Tu me je prethodno već oprao, ali sam svakako razmakla noge i dopustila da mi mekom pa ipak grebuckavom mreţicom pređe preko neţne koţe. Dok mi je lutao telom, uzela sam bočicu sa šamponom i nasapunjala mu kratku, gustu plavu kosu, provlačeći kroz nju prste, sve dok se nije napravila pena. Zatim sam je isprala pod slapom. Ponovila sam postupak s balzamom, a onda od njega uzela mreţicu, sipala gel i izribala ga od glave do pete, isprva klinički. Potom sam, kad je već bio čist, polako i neţno počela da istraţujem njegovo telo, onako kako je on istraţivao moje. Počela sam od ramena, prvo mreţicom koju sam drţala u jednoj ruci, a onda klizeći drugom rukom preko klizave, mokre koţe. Nisam mogla da se obuzdam da ga ne poljubim tamo gde je voda isprala sapunicu, niţući dodire, najpre trljanje, pa glađenje, pa poljubac. Niz njegove ruke, jednu pa drugu. Grudi,

Turks i Kajkos su ostrva koja predstavljaju produţetak bahamskog lanca na jugu Atlantskog okeana i pod upravom su Ujedinjenog Kraljevstva. Nalaze se u Atlantskom okeanu severno od Haitija i Dominikanske Republike, te istočno od Kube. Od Bahama ih odvaja široki podmorski rov i prolaz nazvan Prolaz Turks. Ostrva se nalaze oko 1000 km jugoistočno od Majamija, SAD. (Prim, prev.) 4

90


preko grudnih mišića, prateći njihove spoljne obrise, pa naniţe između njih do trbušnjaka, klečeći na mermeru i trljajući ga i ljubeći obe strane oštrog V izreza. Napregnuo se, ali sam namerno zapostavljala njegov ud i testise, odlučivši da umesto toga siđem niz jednu butinu, drţeći ga za potkolenicu dok sam mu ljubila cevanicu i bočnu stranu lista i stopalo, zatim drugi članak i ponovo nagore. Koleno. Butinu. Kuk. Prislonila sam grudi uz njega kad sam posegnula rukom da mu obujmim čvrstu, zategnutu straţnjicu, trljajući mreţicom jednu polutku, zatim drugu i naposletku između. Podigla sam oči ka njemu, prestavši da se pretvaram kako ga perem sad kad sam ga drţala za dupe. Zagledala sam se u njega duboko dišući, očima mu prenoseći prećutni zahtev. „Prepuštam se tvojoj milosti, slatka Kiri." Gledao me je odozgo, blago namršten, smrknutog čela i očiju napetih i ispunjenih emocijama koje nisam uspela da pročitam. Nasmešila sam mu se, sporo i blago razvukavši usne. „Ma čemu?" „Ma čemu." Izbacih jezik da poliţem udolinu između pločica na stomaku, a prsti mi se ukopaše u tvrdi mišić njegove pozadine. Rot mi je spustio ruke na ramena, disao duboko i posmatrao me. Spustila sam se tako da su mi pete bile pod zadnjicom, a oči u ravni s njegovim penisom. I dalje je bio u opuštenom stanju i savijen pomalo u jednu stranu. Još steţući prekrasnu izbočinu njegovog dupeta, savila sam se i poljubila mu mošnice. Najpre poljubac, tek laki dodir usnama, ali se tada Rotovi prsti stisnuše na mojim ramenima. Otvorila sam usta i ispruţila jezik da liznem liniju od anusa do testisa, pa sam ih onda sasvim uzela u usta i neţno ih sisala. Rot ispusti piskav zvuk i ja osetih kako mu se ud koji mi je počivao preko obraza kruti. Nakrenula sam glavu tako da mi je njegov kurac ćelom duţinom leţao na licu dok sam mu sisala jaja. „Sranje, Kiri. Šta... šta to, dođavola, radiš?" Nikada ga pre nisam čula da zvuči toliko neiskontrolisano i nadoh uţivanje u tom osećaju. „Sve što ţelim", rekoh, pa opet uzeh njegove mošnice u usta, povukoh jednom i izmaknuh se. „Je li dobar osećaj?" „Jeste. Tako dobar." „Ţeliš da to ponovo uradim?" Ţelela sam da vidim koliko će dugo dopuštati da traje ta zamena uloga. „Molim te. Da." Poslušala sam ga i sa svakim dodirom mojih usana i jezika njegova su se muda zatezala, a penis krutio. Sve vreme sam ga čvrsto drţala za straţnjicu, i zbog odrţavanja ravnoteţe i zbog toga što mi se dopadalo da je osećam u rukama. Osim toga, imala sam planove za njegovo dupe. Prljave planove koji će ga verovatno iznenaditi. Kad mu je penis dostigao poluerekciju, premestila sam usta na njega. Dugački liz podigao mu je ud, a pečurkasti glavić bio mi je u ustima. Primila sam ga, posisala ga jednom neţno, pa se izmaknula. Jeknuo je kad sam to uradila, te sam sve to ponovila liţući ga od testisa do glavića, zastala da ga usisam onoliko koliko mi je moglo stati u usta. Što je postajao tvrdi i deblji, manje sam mogla da ga primim, a bio je skoro u punoj erekciji. Rotov prelepi penis sada je stajao uspravno, prošaran venama i napet, s razvučenom koţom, glavićem sjajnim od moje pljuvačke i testisima zategnutim uz telo. Gledala sam netremice u Rotovo lice. „Isisaću i poslednju kap tečnosti iz tebe, Valentajne. Uzeću tvoj veliki tvrdi kurac u usta i sisati ga dok ne svršiš tako snaţno da nećeš moći uspravno da stojiš. A onda ću nastaviti da te sisam." Zareţao je iz grudi, skupio oči, stisnuo vilicu. Iskrenula sam glavu i obavila usne oko njegovog uda, liţući ga dok sam klizila ustima nadole do korena pa nazad, uzimajući ga u usta sve dok mi glavić ne bi dotaknuo grlo. Podigla sam se na kolena, izvila telo bočno u odnosu na njegovo i savila se nad njim otvorivši grlo da ga primim još dublje. Ječao je i dahtao kad sam se povlačila i prelazila jezikom niz drugu stranu, ponovo spustivši zadnjicu na pete i povivši se još niţe da mu opet uzmem mošnice u usta. Ovog puta je ispustio siktav zvuk koji se pretvorio u stenjanje iz dubine grla čim sam skliznula prstima u procep njegovih guzova. Jedan jedini put sam mu posisala jaja, a zatim se podigla da mu glavić obuhvatim usnama. U istom trenutku kad sam ga snaţno usisala, prešla sam prstima preko čmara, milujući mu čvrsti mišićni splet uz pomoć svih deset prstiju, pa se povukla. „Kiri?" Beše to hrapavi zvuk, pitanje koje zahteva odgovor. Izbacila sam glavić iz usta tek toliko da mogu da govorim. „Rekao si bilo šta. Ţelim tu da te dodirnem." Dotakla sam ga srednjakom, izvršila pritisak. „Meni se dopada. Moţda će se svideti i tebi." „Sranje." Duboko je udahnuo, pa ispustio vazduh. „Onda nastavi." Bila sam vesela, uzbuđena. Znala sam da je za njega bila velika, ogromna, nezamisliva stvar da mi dopusti takvo ophođenje. „Samo se opusti. Drţi se za moju kosu. Vuci je ako ţeliš." Zario mi je šake u mokru kosu, hvatajući je blizu korena. Jedna mi se ruka nalazila preko polumesečastog globusa Rotove zadnjice, a druga na pregibu blizu njegove butine, sa srednjim prstom pritisnutom na anus. Uzela sam njegov penis u usta obrađujući ga jezikom, povukla se i liznula mu glavić, pa uvijala jezik oko njega. Kad sam mu ud ponovo uzela duboko, Rot opsova ispod glasa i jače me stegnu za kosu. Sada je već bio toliko debeo da mi je rastezao usne i ja osetih svaki damar njegove krvi u venama uda.

91


Tada sam znala da je blizu. Rot je bio nepomičan, a njegovo telo čvrsto poput stene i napeto usled prisiljavanja da ostane miran. Podigla sam pogled ka njemu, prateći njegovu reakciju dok sam pojačavala pritisak prsta na čmaru. Vilica mu se jače stisnula, ramena napregla, a pogled prikovao za moje oči. „Moţeš da se pomeraš, Valentajne. Pokreni kukove. Jebi me u usta. Mogu to da podnesem." Izraz lica mu se smračio, prsa uzdigla kad je duboko udahnuo. Ponovo sam posvetila paţnju njegovom kurcu, kratko zastala da ga osmotrim, dugačkog i ponosnog, dok me preklinje da ga uzmem u usta. Liznula sam mu glavić i Rot se izvi. Zatim sam ga gurnula među usne i ovog puta Rot pomeri bokove, prateći moj ritam. Povukla sam se pre nego što mi je dodirnuo ţdrelo i Rot se smesta izmaknu. Ponovo sam spustila usne na njegov ud i Rot usaglasi kretnje s mojima, povlačeći se istovremeno kad i ja. Počeh brţe da mu pušim, a on se kretao sa mnom u plitkim prodorima da prati moje. Kad sam uspostavila ritam, počeh u taktu da mu pritiskam prst na anus. Rot jeknu i stade da stenje neprestano, a tada jagodica mog prsta sasvim malo kliznu u njegov otvor i on ispusti siktav zvuk, opsovavši. „Isuse Hriste, Kiri." Glas mu je bio hrapavi šapat. Uzeo je pune šake moje kose i snaţno je stisnuo, duboko i isprekidano udišući i izdišući uz stenjanje. Savila sam mu penis prema sebi i sada sam bila licem okrenuta ka njegovom telu i mogla više da otvorim grlo i primim ga dublje. Gurnula sam mu prst još malo i Rot više nije bio u stanju da se suzdrţava. Vukao me je za kosu i zabijao mi se u usta. Jeknula sam, više radi njega nego radi sebe, a vibracije ga nateraše da zareţi i ponovo mi se zarije u usta. Uzmakoh, osetivši da je blizu, ali sam zadrţala usne zapečaćene oko usekline ispod glavića sišući ga i ritmički gurajući i vadeći prst iz Rotovog čmara tek do prvog zglavka srednjaka koji se pokretao jedva primetno, ali dovoljno da Rot potpuno izgubi kontrolu dok se zabija u mene. Dopustila sam mu da se pomera onoliko snaţno koliko ţeli, ali sam se izmicala od njegovih prodora sve dok ne počne protestno da reţi. Tada sam navaljivala na njegov ud, povlačeći ga dalje od torza i primajući ga u ţdrelo sve dok mi Rotovi testisi ne bi dotakli donju usnu. Iskusila sam trenutak pobede jer sam toliko mnogo izvukla iz njega. A onda me je dvaput povukao za kosu. „Svršavam, Kiri." Odmakoh se. Sisala sam sunđerasti, gipki glavić njegovog kurca, njišući se tako da je mogao samo malo da mi ulazi u usta. „Ţelim da te isprskam po sisama." „Mmmm-mmm." Nastavih da ga hvatam ustima, drţeći ga za zadnjicu i uvlačeći mu prst još dublje u anus. Osujećeno je zareţao, ali sam u tom času osetila kako mu se testisi napinju, a penis pulsira, i potom poskakuje. Svršio mi je na jezik uz brizganje vrele, slane, mošusne sperme. Sisala sam ga i progutala prvi mlaz, a onda izbacila Rotov ud iz usta. Pruţio je ruke i stisnuo mi dojke jednu uz drugu, a ja sam pesnicom skliznula niz celu duţinu njegovog penisa, da iz njega iscedim drugi mlaz. Posmatrala sam kako se bela sperma izliva na breţuljke mojih sisa i klizi među njih, spirana vodom koja je i dalje tekla odozgo, vrela, ali s vremenom sve manje. Pomerila sam se ka Rotu, gurnula mu ud medu dojke i on se prope da se zarije u moja spremna usta, ispaljujući treći mlaz semena na moje usne i jezik. Promeškoljila sam prst zabijajući ga dublje u njegov čmar i Rot opsova zabacujući glavu unazad, izvijajući kičmu, primivši moj srednjak dublje od prvog zgloba. Zanjihao je kukovima, nabio mi ud u usta i još jedan izliv ejakulata izlete iz njega, pa zatim opet, ovog puta u manjoj količini, praćen izvijanjem kičme i podrhtavanjem kukova u malim i brzim prodorima. Sisala sam pri svakom malom grču Rotovog kurca, drţeći ga i dalje uz sebe s jednom šakom na guzu. Brzim pokretima jezikom poigravala sam se pulsirajućim glavićem i sisala ga sve dok nisam uvidela da je završio, a onda nastavila da ga uvlačim, njišući glavom gore-dole i stvarajući maksimalni vakuum. Naposletku se Rot zateturao unazad, migoljeći se iz mog stiska. Pustila sam ga da se odmakne i ispravi i gledala kako se srozava niza zid tuš-kabine. Osećala sam se moćno. Bio je to muškarac uvek savršeno pribran, čovek koji se dičio svojom samokontrolom i obuzdavanjem, a ja sam ga upravo svela na dahćući, beskičmeni haos. Smireno sam istisnula malčice gela na mreţicu i oprala ruke, lice i grudi, pa mu prišla i oprala mu prepone neţnim kretnjama. Voda je sada postajala hladna. Rot me je dugo netremice posmatrao, izbacio vazduh u dugom izdisaju i prošao pored mene da zatvori vodu. Debeli peškiri behu naslagani u odeljku ugrađenom u zid odmah izvan kabine. Rot izvuče jedan i obmota ga oko mene, nabranih veđa, s nečitljivim izrazom lica. Njegovi emocionalni zidovi ponovo behu podignuti. Obrisao me je od glave do pete, neţno i temeljno, a potom i sebe. Kad smo oboje bili suvi, podigao me je u naručje, oklevao kao da prikuplja snagu i odneo me u spavaću sobu. „Znaš, mogla sam i da hodam." Promatrala sam ga, nesigurna u kakvom je emocionalnom stanju, o čemu razmišlja i šta misli o mojoj maloj demonstraciji kontrole. Bila sam na neki način oduševljena sobom. Nikada pre nisam izvela ništa od svega toga. Naravno da sam i ranije partnerima pruţala oralni seks koji se smatra obaveznim delom odnosa i izlazaka s nekim. Ipak, nikada pre ovoga nisam primila ničiji ud toliko duboko, niti uloţila toliko vremena i truda da se postaram da momak svrši što je moguće ţešće. Sasvim je izvesno da nikome pre Rota nisam stavila prst u anus. Zaista nisam mogla da verujem šta mi je dozvolio. Ali jeste. Ĉinilo se da je u tome uţivao, da se prepustio.

92


Oralni seks je oduvek predstavljao deo procesa, nešto što je sastavni deo erotske igre. Ako bi me momak zamolio, a dopadao mi se, ja sam mu to pruţala. Ako sam se stvarno dobro osećala u pogledu određenog partnera, ponekad sam to dobrovoljno radila. Ipak, nikada nisam stvarno u tome uţivala. Mislim, da li ijedna ţena zaista voli da joj se ogromni kurac zabija niz grlo? Verovatno ne. Barem ne većina. Međutim, ono što sam upravo uradila Rotu... bilo je nešto što mi se stvarno, stvarno svidelo. Dopao mi se osećaj moći, saznanje da mogu da ga razbijem na komade i nateram da izgubi kontrolu. Svidelo mi se što mu je zbog mene bilo lepo i što sam mu priuštila takvo uţivanje. Nakon što me je spustio na krevet, Rot je pričvrstio frotir oko pasa. „Ĉekaj tu." Provukao je ruku kroz kosu kao da nešto smišlja, pa izašao iz sobe ne dobacivši mi ni pogled preko ramena. Tada se zapitah da li sam otišla predaleko. Preuzela sam kontrolu i bila prilično otvorena po pitanju svojih osećanja prema njemu iako mu nisam rekla sve. Ipak, jesam li bila previše otvorena? Jesam li ga odgurnula, uplašila? Prošlo je samo nekoliko trenutaka do njegovog povratka. Nosio je pakovanje od šest flaša piva stela artoa, otvarač, ogroman komad čizkejka prelivenog čokoladom i jednu viljušku. Kad je ušao u sobu, skliznuh s kreveta, prođoh prstima kroz kosu i bacih peškir na pod. „Dolazim i donosim darove", kaza on s osmehom. „Uz to i ukusne." Sela sam pored Rota na krevet prekrštenih nogu, okrenuta ka njemu. Skinuo je zatvarače s dva piva, dodao mi jedno i otpio dug gutljaj svog. Pratila sam ga i dobro potegla iz flaše. Kada sam dovoljno popila da primetno smanjim razinu tečnosti u boci, Rot mi je pruţio komad kolača na viljušci. „O, jebote, baš je dobro" prokomentarisah. Pokušala sam da ne psujem, ali su ruţne reči same navirale. Srećom, činilo se da mu to ne smeta. I ako je mario, nikada me nije opomenuo. „Mmmmhmm." Odobravajuće je klimnuo glavom i progutao zalogaj. „Da. Elajzino delo. Neki tajni recept." „Ta je ţena čudesna radnica." „Da znaš da jeste", reče Rot, nastavivši da me nutka. Zatim je nastupila tišina, duga i ugodna. Rot me je hranio između dugih gutljaja izvrsnog piva, a kad sam dokrajčila flašu, otvorio mi je drugu pre nego što sam stigla da odloţim prvu. Pojeli smo čizkejk i skoro iskapili i drugo pivo, kad me Rot konačno pogleda u oči. „Ono što si izvela pod tušem... bilo je... neverovatno. Ipak, to što sam ti dopustio da vodiš igru... za mene je bilo krajnje izazovno." Sklonio je pogled. „Da ti dozvolim da me dodiruješ onako, palo mi je još teţe. Nikada nikome nisam dao da mi to radi. Ti me... provociraš, Kiri. Na svim ravnima." „Zašto si mi onda dopustio?" „Pokazala si toliko hrabrosti, toliko spremnosti - čak revnosti - u pogledu svega što sam od tebe traţio. Ne znam i zaista ne ţelim da znam ništa o onome što si ranije radila... ili nisi. Rekao sam ti, posmatrao sam te samo zaštite, čuvanja radi. Nikada nisam imao voajerističke sklonosti, tako da nisam upoznat s pojedinostima tvoje seksualne istorije. Isto tako, ni sada ne ţelim da zalazim ni u tvoju ni u moju prošlost. Samo ţelim da znaš da sam i te kako svestan šta traţim od tebe, a činjenica da mi nikada nisi ništa odbila mnogo mi znači. Dopuštanje da pod tušem radiš po svome... bilo je... znao sam da moram da ti prepustim kontrolu, zato što ne bih mogao da zahtevam nešto od tebe, a da isto to ne mogu i da uzvratim." Široko sam mu se osmehnula. „Pa, ako si rešio da mi prepustiš kontrolu, sigurno ću izabrati zabavan način da veţbam njenu primenu na tebi, zar ne?" Zakikotao se. „Zabavan? To je prokleto potcenjivanje. Nije se radilo samo o pušenju, bilo je to... nešto drugo. Nešto mnogo više." „Onda ti se svidelo?" „Svidelo?" Zagledao se u mene. „Kiri... potpuno si me sludela. Nisam znao da mogu tako da se osećam, niti da svršim toliko intenzivno." Zadrhtala sam od uzbuđenja. „Dobro. To sam i ţelela da postignem. Ipak, ne mogu da garantujem da će tako biti svaki put kad ti budem pušila." „Svaki put?" Klimnuh glavom. „Da. Hoću reći... biće drugog puta, zar ne?" Nije mi odmah odgovorio. „To ne zavisi od mene. Uzeću od tebe ono što ţelim i kada ţelim." Pogled mu postade vreo, prikovan za moj. „Probudiću te usred noći s udom u tebi. Uzeću te uza zid garaţe, i u svim mojim automobilima. Uzeću te na ostrvu u kuhinji i na mom stolu u kancelariji, i u toaletu na koncertu s haljinom koja ti je podignuta na kukove, i s tvojim štiklama oko mog struka. Ali ono što neću uzeti jeste oralni seks. To ću ostaviti tebi da mi dobrovoljno pruţiš." „Slaţem se s tim", rekoh, dovršivši drugo pivo i prihvativši treće. Nasmešio se. „Dobro." Podigao je jednu obrvu. „Ali s kojim delom?" Slegnuh ramenima. „Sa svakim. Posebno sa seksom na svim mestima. Nikada nisam vodila ljubav van kreveta. Dobro, to nije baš istina. Jesam jednom u kolima i bilo je uţasno i neudobno. Dakle, samo imaj na

93


umu da me moţeš uzeti svuda i uvek, jedino ne... pred drugima. Nisam egzibicionista." Rot se iznenađeno namršti. „A ja jesam?" Nasmejala sam se. „Ne, očito nisi. Samo... pojašnjavam." „Ne brini za to, Kiri. Moţda ću te jebati na nekom javnom mestu, ali nikada tako da te dovedem u neprijatnu situaciju. Tek tako da bude... rizično, a samim tim i uzbudljivije." Podtekst tog razgovora razumela sam sasvim dobro. Raspravljali smo o budućoj vezi preko planova za naše seksualne poduhvate. Nisam bila sigurna šta to emocionalno podrazumeva bilo za mene bilo za njega, ali se i dalje radilo o uzbudljivim izgledima. Uzimaću ono što mogu da dobijem od Rota, onoliko dugo koliko to bude voljan da mi daje. Još se odvijala naša prva zajednička noć seksa i već nam je menjala ţivote na fantastičan, nestvaran način. „Menjaj temu", reče Rot. „Šta kaţeš na film?" „Gledanje filma bez odeće?" predloţih. Nasmejao se. „Kao da bih ti dopustio da se obučeš?" Ustadoh. „Hajdemo onda!" Odmahnuo je glavom. „Vraćaj se ovamo." Spustio je tanjir i viljušku na stočić pored kreveta, pa izvukao tablet. Kucnuo je po ekranu da ga probudi i počeo da dodiruje niz tastera. Niza zid preko puta kreveta spustio se ekran, dotle prikriven u udubljenju na tavanici. Bacih pogled nagore i spazih projektor koji takođe beše skriven, a jedini pokazatelj da se tu nalazio bio je mali monitor na plafonu, iskrenut nadole. Rot dodirnu još jedno dugme i ekran tableta pokaza nalog na Netfliksu. On brzo otkuca naslov filma, izabra ga i pusti. Do trenutka kad je to obavio, projektor se zagrejao i film poče za nekoliko sekundi. Rot je izabrao romantičnu komediju, nešto zabavno i lagano. Podigla sam jastuke uz uzglavlje kreveta i namestila se da gledam. Rot je bez objašnjenja izašao iz sobe dok je tekla uvodna špica, pa se ubrzo vratio s još jednim paketom piva. Već sam bila pomalo pripita, ali sam prihvatila četvrto pivo i otpijala ga polako, pribivši se uz Rota kad je film počeo. Na polovini filma osetila sam da lebdim. Obuzela me je vrtoglavica, osećaj topline i sreće, i bejah pospana i prijatno pijana. Rot uze od mene praznu flašu, odloţi je sa strane i spusti se na krevet, privivši me na grudi. „Trebalo je da te upozorim da skoro nikada ne odgledam film do kraja", promrmljah. „Uvek zaspim." „U redu je", reče on. „Zbog toga sam ga i pustio. Samo se opusti." „Ali... vreme je za gledanje filma bez odeće." Nisam govorila suvislo jer sam već tonula u san. Nasmejao se; praskavi kikot koji sam više osetila nego čula. „Onda očekujem da se rano probudiš bistra i čila." „Oh, superiška. Kuku-riku." „Pijana si?" Zvučao je zabavljeno. Klimnuh nemarno. „Malo sam ošamućena." „Dobro je to znati." „Sledeći put me napij dok sam budna. Luđački se palim kad sam pijana. Posebno ako mi daš tekilu. Jedna tekila, druga tekila, treća tekila patos. Zbog tekile joj spada odeća..." Petljala sam oko peškira što mu se obavijao oko struka, provukla ruku pod obod i pronašla Rotovu toplu koţu. „Vidi šta sam našla." Sklonio mi je ruku i spustio je na svoja prsa. „Pričaš besmislice." Klimnula sam glavom i osetila opojnu mešavinu pripitosti, pospanosti, Rotovog čvrstog tela i njegovog čistog mirisa, kako me uvlači u vrtlog. Spremno sam potonula. Moja poslednja misao pre nego što ću zaspati glasila je: Mogla bih da se zaljubim u ovog čoveka. Nadala sam se da je nisam izrekla glasno, ali bila je to istina.

94


Poglavlje 12 U ogledalu Kad sam se probudila, Rot je leţao sklupčan oko mene, sasvim priljubljen. Ruka mu beše prebačena preko mog struka, raširena na mom stomaku, nisko dole, skoro mi dodirujući ribicu. Skinuo je peškir i bio nag iza mene. Jednu je butinu uklještio među moje, a njegova „dodatna ruka" beše mi naslonjena uz leđa. Devojka bi na to mogla da se navikne. Dremala sam u toplom, pospanom međuprostoru između sna i jave, uţivajući - topeći se - u blizini njegovog ogromnog, čvrstog tela iza mog, u tom osećaju zaštićenosti i topline. Disao mi je u potiljak, ritmički i šumno udisao i izdisao, a grudi su mu se nadimale i dodirivale mi kičmu. Zadovoljna. Srećna. Mislila sam da to nikada neću osetiti, ne tako. Ne toliko silno. Nisam ţelela da se ikada završi. Nisam ţelela da taj trenutak - kad Rot spava iza mene, bez problema ili briga ili očekivanja ili igara - prestane. Naposletku se jeste završio, ali ipak na najbolji mogući način. Bila sam budna, ali zatvorenih očiju. Naprosto sam upijala savršenstvo tog iskustva, kad sam osetila da mu se penis diţe. Disanje mu se nije promenilo, pa sam zaključila da se radi o jutarnjoj erekciji, tek da se objavi prisustvo. No uprkos tome, sviđao mi se osećaj, način na koji postaje deblji uz moja leđa. Pomerila sam se napred, dopuštajući da mi se Rotov ud smesti između polutki. Nisam se mrdala niti trljala, samo sam pustila da leţi tu, da ispuni taj prostor, potiskujući svesnost da će se uskoro taj veliki, vreli, gvoţđenotvrdi, pa ipak poput svile meki ud naći u meni. Uţivala sam u tom saznanju i dozvolila da poţuda navire u mojoj nutrini. Osetih da se Rotovi prsti grče, a disanje menja. Budio se. O, boţe. Molim te. Ispustio je prigušen zvuk iz grla, neartikulisano mrmljanje pri buđenju. Pomerio je glavu, protrljao lice o moj potiljak, omirisao me, udahnuo. Protegnuo se, nenamerno se očešavši o mene. To mu privuče paţnju. Prešao mi je usnama preko zadnjeg dela vrata i sada već svesno pomerio kukove. Ruka mu se stegla na mom stomaku. Izvila sam leđa u luk i podigla bokove, provukavši mu penis kroz razdelinu moje zadnjice. „Mmmm. Kiri..." Glas mu je još bio dubok, sanjiv i seksi. „Valentajne." Nisam morala da kaţem ništa više. Rotova šaka obavi se oko mog kuka, tako da me je njegova ruka sasvim obgrlila, a onda se okrenuo na leđa. Tek tako se nađoh opruţena preko njega. Pre nego što sam stigla da uzmem vazduh, zabio se u mene snaţno, duboko i brzo. Ispustila sam dahtav krik iznenađenog blaţenstva, a on poče da se pomera. Obujmio mi je obe dojke šakama, hrapavi dlanovi trljali su mi bradavice. Sastavio je stopala s petama blizu guzova i ja zakačih noge oko njegovih, široko razmaknuli butine, a ribica mi se otvori šire nego što sam ikada mislila da je moguće. Oslonivši se stopalima na dušek, počeh da guram, da klizim uz njegovo telo. Izvukla sam njegov ud iz vagine, pa zatim kruţila pukotinom oko glavića, navukavši se na njega sasvim malo. „Ne mrdaj." Rotov glas strugao mi je u uvu. Glava mi je pala nazad na jastuk pored njegove. Rotova usta dodirnuše mi rame, najpre poljubac pa ugriz. Zajecala sam. Noge su mi se tresle dok sam celu svoju teţinu drţala u vazduhu. Rot načini nekoliko uzastopnih lakih pokreta bokovima, dajući mi niz plitkih prodora i nateravši me da dahćem u nezajaţljivoj ţudnji. Ĉim se bude zario u mene, znala sam da će to učiniti duboko, dublje nego ikada. Ţelela sam da osetim svaki njegov debeli, tvrdi centimetar onoliko duboko koliko sam bila u stanju da ga primim. „Valentajne... hajde..." „Ţeliš ga duboko, zar ne?" „Da." „Koliko?" „Celom jebenom duţinom, dušo. Onoliko duboko koliko moţe da ude." „Celom jebenom duţinom, ha?" „Da. Molim te?" Nisam imala daha, preklinjala sam, i bila potpuno prepuštena moljenju za sve što će mi dati. Nisam marila kako to zvuči, kakvom me je to činilo. Ţelela sam ga - i preklinjaću ga ako je to potrebno da dobijem od njega ono što trebam. „Moţeš li da zadrţiš taj poloţaj?" Klimnuh, usredsređena na to da ostanem podignuta, oslonivši se na njegova kolena. „Dobro. Ostani baš tako onoliko dugo koliko moţeš." Rot poče da prodire u mene, najpre polako, gurnuvši mi samo svoj široki glavić plitko medu klizave, natečene usmine, tek jedva prodirući u mene. A onda je počeo da mi daje više, rukama steţući i gnječeći moje sise. Usta su mu bila na mom ramenu, a ud mu se zabijao dublje raspolućujući mi ribicu svojim obimom, sve dok nije počela da me peče usled rastezanja. Zacvilela sam, noge su me izdale, pa sam se cela sručila na njega, nabivši mu se na penis.

95


„Oh, jebote, Valentajne!" Bio je toliko duboko da me je skoro bolelo, razvlačeći me i ispunjavajući; Rotove ruke čvrsto su mi stezale dojke, a njegove sam zube osećala na ramenu. „Boţe... prokletstvo, toliko si duboko u meni, dušo, jedva mogu da izdrţim." „Izdrţaćeš. Ţeliš ga celog, sećaš se?" Zabio se u mene, ali ne prodirući već vrteći kukovima da se probije još dublje. „O, boţe, o, sranje, o, boţe." Skliznuo mi je rukama niz telo, prsti su mu treperili preko mojih rebara. Istraţivao je dalje dok sam izvijala leda, u očajničkoj ţudnji za onim što sam znala da sledi. Zario je prste u mene i kruţio preko mog ukrućenog klitorisa. Ništa nisam mogla da uradim sem da prihvatim njegov ud u sebe, primim ga celog i duboko. Butine nisu više mogle da me odignu od njega, a sada su Rotovi prsti širili vrelinu kroz mene, pojačavajući pritisak, pri čemu se on još nije pomerio da me zaista jebe. Bio je nepomičan, samo su mu se prsti kretali privodeći me sve bliţe onoj drhtavoj ivici orgazma. Kada su bokovi počeli da mi se njišu po sopstvenoj volji, Rot stade. Neţno mi je prešao prstima preko tanke koţe s unutrašnje strane butina, izazovno skliznuo do tačke između anusa i vagine, a onda mi, u iznenadnom pokretu, obavio ruke oko bedara sa spoljne strane, privukao mi noge jednu uz drugu i snaţno mi ih privukao uz torzo. „Oh." Uspela sam samo da izbacim taj jedan slog. „Ţeliš ga celog?" insistirao je Rot. „Ţeliš ga duboko?" „Da... da." „Onda ga uzmi..." Istakao je svoje reči odlučnim prodorom, povukavši se unazad a zatim zakucavši ud u mene. „Ohmojjebeniboţe!" prodahtah, ali su sve moje naredne reči ili uzdasi sprečeni kad se izmaknuo, ugrizao me za rame dovoljno jako da proizvede bol, a zatim se snaţno nabio u mene. „Ovako", promrmljao je, „jako i duboko?" „Da", prodahtah, „jebote, da." „To je moja devojka... volim način na koji primaš moj kurac, Kiri. Primaš ga svog, i uvek ţeliš više. Tako si prokleto napaljena." A onda me bolje uhvati za noge, pomeri ruke na prevoje mojih kolena još jednom mi rastavivši butine da mi sasvim otvori ribicu i ovog puta mi zadrţa kvadricepse uz torzo. Bila sam potpuno otvorena za njega, raširena do kraja, sasvim prepuštena njemu na milost i nemilost. U tom poloţaju uopšte nisam mogla da se pomerim, jedva sam uspevala da dišem, a ono malo kiseonika što sam imala u plućima izbačeno je iz njih kad je Rot počeo polako da se izvlači pre nego što će mi se zabiti duboko u vaginu. „Reci mi šta ţeliš, Kiri." „Ţelim tvoj kurac, Valentajne." „Reci mi kako ga ţeliš." „Jače. Dublje." „Moja devojka ga ţeli jače?" „Da, dušo. Daj mi još." Dao mi je. A ja sam ga celog primila, sada već nesposobna da vrisnem. Svaki udarni prodor činio je da se zatresem i uzdrhtim, a grudi su mi poskakivale nagore dok mi se Rot zabijao u vaginu. Bio je toliko duboko da su me njegove mošnice pljeskale po delu između vagine i anusa, jer su mi noge bile široko rastvorene. „Ţelim da sada svršiš, Kiri. Odmah." Nisam mislila da je moguće doţiveti vrhunac na zapovest, ali nekako mi je uspelo. Rotove su me reči pogodile poput munje, a njegov se ud izvlačio sporo i neţno samo da bi se nabio u mene snaţno i brzo. Svršila sam uz vrisak kojim sam se umalo zagrcnula. Podigla sam glavu, savila je napred i naterala se da otvorim oči i gledam dok svršavam kako se Rotov masivni kurac zabija u mene. Kada ga je izvadio, penis mu je blistao i presijavao se od mojih sokova, a dok sam se grčila u orgazmu videla sam kako moj ejakulat štrca i prekriva njegovu pulsirajuću duţinu. Zatim je Rot ušao u mene i čvrsto sam zaţmurila. Rot se zaljulja napred, preturi me na krevet i uz šljaptav zvuk istrţe ud iz moje vagine. „Šta? Š-šta radiš?" upitah. Nije mi odgovorio. Okrenuo se od mene da otvori donju ladicu noćnog stočića. Sva sam se tresla; telo mi se uvijalo u drhtavim posledičnim šokovima, a ribica ga je trebala nazad u sebi. Penis mu je bio uzdignut i bolno tvrd i mokar od mog sekreta, i poskakivao je pri Rotovim kretnjama. Morala sam da obavijem ruku oko njega i milujem ga, klizeći dlanom po njegovoj vlaţnoj duţini. „A-ha." Rot se vratio na krevet s malom kutijom, još obmotanom selotejpom, neotvorenom. Pokidao je vrh i izvadio pakovanje u kom se nalazio sasvim nov metak-vibrator. „Kupio sam ovo pre dva-tri dana. Nameravao sam da ga upotrebim na tebi." Metak je predstavljao kratak, debeli ovalni predmet od meke ruţičaste gume s petljom od tanke crne ţice na zadnjem kraju. Uz njega je išao i okrugli daljinski upravljač s trostrukom oznakom za beskonačnost, i sadrţavao tastere za podešavanje. Rot pritisnu dugme i metak oţive uz tiho zujanje.

96


„Na ruke i kolena, Kiri." Nisam oklevala i zauzela sam poloţaj koji je zahtevao. Kleknuo je iza mene, ćušnuo mi vibrator između nogu i ubacio ga u moju mokru pukotinu, izvadio ga pa ga ponovo gurnuo. Uzdahnula sam osetivši vibracije na zidovima vagine, ali kako mi je ribica bila rastegnuta da se prilagodi Rotovom penisu, jedva da sam registrovala sićušni vibrator. Onda mi je vrhom spravice prešao preko klitorisa i to sam definitivno osetila. No, nije završio. Načinio je krug preko klitorisa, zatim drugi pa treći, dovoljno da me natera da izvijem kičmu i zaječim, i onda ga je još jednom zavukao u mene, zbog čega vibrator postade klizav od mojih sokova. „Spremna, ljubavi?" upita Rot. Zinula sam da mu odgovorim, da mu kaţem da sam spremna na sve, ali to beše retoričko pitanje. Gurnuo mi je metak uz čvrsto stisnuti pupoljak čmara i ja se naterah da opustim te mišiće i gurnuh kukove unazad da primim spravu koja je luđački brujala. „Oh. Oh, boţe. Oh, boţe." Savila sam glavu, izvila leđa i mešala bokovima da se otvorim za njega. „Da, Kiri. Primi ga za mene." Gurnuo je vibrator neznatno dublje, pa ga tu zadrţao. Osetih kako se presamićuje i bacih pogled da vidim kako otvara bočicu s lubrikantom, istiskuje popriličnu količinu na metak i oko mog otvora. Malo je izvukao vibrator, razmazao lubrikant po njemu, pa ga neţno ali odlučno ponovo vratio unutra. „Isuse, Valentajne, nisam još ni kafu popila." „Nije ti potrebna kafa, dušo. Samo treba da primiš ovaj vibrator u guzu za mene." „Pokušavam", rekoh, a zatim zastenjah kad osetih da ga je gurnuo dublje. Ĉmar mi se rastezao i pekao me. Malčice ga je izvukao, naneo još lubrikanta pa gurnuo spravicu neţno i polako dublje u mene. Otpočeo je ritmičko pulsiranje, uvlačio je i izvlačio, centimetar napolje, pa onda natrag, korak van, dva unutra. Osetila sam da mi Rotovi prsti klize u ribicu, kopajući duboko i potom se povlače da razmaţu moje sokove po klitorisu. Nalet zadovoljstva jurnu kroz mene, a iznenadna stimulacija klitorisa još malo otvori moj zadnji ulaz, dopuštajući Rotu da u mene pogura najširi deo vibratora. „Dovraga, Valentajne, nisam sigurna da mogu još da primim", promumlah povijene glave. Telo mi je drhtalo, a kukovi se njihali napred u neodstupajućem ritmu Rotovih kruţećih prstiju. „Da, moţeš. Sada je skoro sasvim u tebi. Moţeš celog da ga primiš." Uţivanje što su pruţali njegovi prsti na mojoj mačkici učinilo je podnošljivijim peckanje koje je izazivao vibrator dok mi je širio anus. Zatim je peckanje polako uminulo i zamenio ga je dubok, mračan, podmukao bol. Iskusila sam to ranije, taj potres ekstaze u kostima, a znala sam da se radi samo o nejasnoj najavi onoga što tek dolazi. Osetih da mi je nešto skliznulo u čmar i shvatila da je vibrator upao ceo, izuzev kratke ţičane omče koja je ostala izvan mene. „Siđi s kreveta", naredi Rot. Sporo i oprezno sam se spustila s postelje, a debeli, zujeći vibrator bio mi je zariven u dupe, čineći da budem teška i opterećena, nespretna i očajna. Stala sam na drhtave noge, okrenuta ka Rotu. „Šta sad?" „Nagni se preko kreveta." Pogled mu beše vreo, mračan, gotovo ljutit. Ne ljutit, shvatih. Samo... napet. Opasno napaljen, lud od strasti. Okrenuh se ka krevetu, ali me Rotova ruka na ramenu zaustavi. „Ĉekaj. Imam bolju ideju. Dođi." Blago me je pogurao da se odmaknem od kreveta i krenem ka garderoberu. Poput moje, ta je prostorija bila previše velika da bi se zaista tako zvala. Na zidovima su se nalazili nizovi polica i pregrada, košulje i odela visili su u urednim redovima sortirani po bojama, farmerke behu sloţene na policama, cipele uredno poslagane na podu uza zid. Na jednom je zidu bilo trostrano ogledalo od poda do plafona, i ka njemu me je Rot i usmeravao. Pri svakom koraku metak se pomerao u meni, a noge pretile da me izdaju. „Rastavi stopala, presavij se, ruke stavi na ogledalo." Rotov glas bio je duboko, škriputavo mrmljanje. Stala sam ispred središnjeg ogledala i zagledala se u naše odraze. Rot je bio iza mene, dvometraško savršenstvo staronordijskog boţanstva, s licem oštro isklesanim, jasnih crta i čvrstih uglova, a svetloplave oči bleskale su mu uzbuđenošću. Njegova izvajana prsa nadimala su se pri svakom dubokom udahu, a ten mu je bio preplanuo do zlatnosmeđe nijanse, u suprotnosti s mojom nešto bledom koţom. Ja sam se videla u celini dok sam stajala ispravljenih leda. Kosa mi beše neuredna, zamršena i seksi, oslikavajući stanje neposredno nakon odnosa, a tamnoplave oči oivičene bolnim zadovoljstvom usled metka u meni. Obrazi su mi bili obliveni ruţičastim rumenilom, grudi teške i oble, areole i ukrućene bradavice nabrekle i ruţičaste. Široka, jaka bedra vidljivo su mi drhtala, a obrijana ribica izvirivala je poput blago trouglastog procepa što se pokazivao između butina i međunoţja. „Kakva besprekorna lepota", prokomentarisao je Rot. Ruke su mu počivale na mojim ramenima, zatim skliznule niz mišice, uhvatile me za kukove, oko stomaka, pa se uspele uz moja rebra da obuhvate dojke. „I sva je moja." „Sva tvoja", sloţih se pa ga uhvatih za jednu ruku i povukoh je nadole medu butine, da me dodirne. Oslobodio je ruku i upleo mi prste u kosu. Pogurao me je napred, tako da sam se presamitila. „Raširi noge, Kiri. Ruke na ogledalo."

97


S mukom sam progutala, prislonila dlanove na ogledalo i rastavila stopala. Videla sam nas u ogledalu i okrenula glavu da nas osmotrim sa strane. Gledala sam dok je uzimao kurac u ruku i primaknuo pun glavić uz moje usmine. Usta mi se otvoriše i uzdahnuh kad mi je pomilovao otvor i potom mi pljesnuo klitoris glavićem, nateravši me da kriknem obuzeta strujom uzbuđenja. I dalje mu je jedna ruka bila zavučena u moju kosu, steţući punu šaku vlasi uz teme. Povukao mi je glavu unazad drţeći me za kosu. „Gledaj nas, Kiri." „Gledam." „Nemoj da zaţmuriš. Posmatraj nas." „U redu", rekoh, „to i radim. Posmatram." On baci pogled u stranu i oči nam se sretoše u odrazu. Još jednom mi je provokativno prislonio glavić, pa polako počeo da ulazi u mene. Ispustila sam otegnuto stenjanje kad je ušao, ţeleći da spustim glavu kad je skliznuo dublje, ali nisam mogla jer me je čvrsto drţao za kosu. Potpuno nataknuta, osetih vibriranje spravice i njegov penis u sebi, a odvajala ih je samo tanka membrana sluzokoţe. Bila sam potpuno otvorena, ispunjena preko svih granica izdrţljivosti, pošto mi je ribica još jednom bila rastegnuta i rascepljena njegovim ogromnim udom. Nisam mogla da dišem, ali sam bila nesposobna da zatvorim oči i pomerim se. Mogla sam samo bespomoćno da posmatram u ogledalu kako se povlači. Oka nisam mogla da odvojim od njegovog tamnog, vlaţnog i sjajnog kurca koji je klizio napolje. Konačno sam drhtavo udahnula kad se zabio u mene, a polutke su mi poskočile usled siline njegovog prodora. Kao da je taj jedan prodor slomio i otvorio nešto u meni, ponovo sam udahnula i potom ispustila krik. Dlanovi su mi bili na ogledalu noseći moju teţinu, a stisak njegove ruke u kosi drţao mi je glavu uzdignutom. Nekako mi je promakla činjenica da je spustio na leđa okrugli beţični daljinski upravljač za metak; podigao ga je, dodirnuo taster i tempo vibriranja se pojačao. Još jedno stiskanje dugmeta i metak ponovo poskoči, a nakon trećeg pritiskanja tako je snaţno zujao da sam to osetila u stomaku. Još jedno pojačavanje, i ostadoh bez daha. Rot baci daljinski na obliţnju gomilu naslaganih farmerki i obavi sada praznu ruku oko mog boka. Ţelela sam da psujem i vrištim i molim za milost, ali nisam mogla da govorim. Zaista nisam ţelela spas od tog luđačkog, divljeg uţivanja. A tada je Rot počeo zaista da me jebe. Isprva sporo, koristeći isto ono lagano izvlačenje i snaţno zabijanje. Ponovo sam disala, a jedini zvuk za koji sam bila kadra bio je kratkotrajni, oštar vrisak pri svakom zarivajućem pokretu njegovih kukova. Posle desetak tih sporih i odsečnih prodora, Rot me snaţnije steţe za kosu i pogura me još niţe, raširi me više i uđe u mene dublje. Razmaknula sam stopala da zauzmem stabilniji stav, spustila dlanove niz ogledalo i shvatila da mi je drago što sam po prirodi prilično savitljiva. Nisam dobro odrţavala ravnoteţu, čak me ni ruke na ogledalu nisu mogle zadrţati u tom poloţaju. Imala sam utisak da ću pasti, posebno kad je Rot uhvatio brţi, ujednačeniji ritam, nabivši se duboko u mene u trenutku kad su mu kukovi udarili u moju straţnjicu, zanjihavši me unapred. „Neću... pašću, Valentajne", prodahtala sam, a reči su mi bile isprekidane udarom njegovog uda koji se zario duboko u mene. Usporio je ritam, klizio sporo; pustio mi je kosu da bi mogao da je prikupi u konjski rep u svojoj pesnici. „Neću dozvoliti da padneš. Daj mi ruke." Prislonila sam bokove uz njegove, podigla jednu ruku s ogledala i pruţila je iza sebe. „Obe." „Rote..." pobunila sam se, ali sam mu svejedno pruţila i drugu ruku. Jednom rukom mi je uhvatio oba zgloba, prekrstivši ih jednog preko drugog na mojim krstima. U tom času sam shvatila pozu: bila sam potpuno bespomoćna, iako nisam bila vezana ni na koji način, ali sasvim zavisna od njega. Drţao me je za kosu jednom rukom, za ručne zglobove drugom, penis mu se zabijao u moju drhtavu ribicu, a njegov metak divlje mi je vibrirao u anusu. Bila sam skoro potpuno presamićena, izvan ravnoteţe. Dojke su mi slobodno visile, zaljuljavši se kad je počeo da me tuca. Povukao me je unazad obema rukama, zakucavši se duboko, pa me odgurnuo tako da mu je penis skoro ispao, samo da bi ga ponovo nabio. Nisam mogla da vrištim, tek da jecam. Ţelela sam da se borim, mrzela svoju potpunu zavisnost od njega. Ali, nisam. Još šire sam rastavila stopala dovoljno da osetim rastezanje mišića na butinama i savila se niţe, dajući mu se još više. Bila je to svesna odluka da mu verujem, da mu dopustim da dominira nada mnom, da me poseduje, da me kontroliše. Iskrenula sam glavu i ponovo sam bila očarana prizorom Rotovih moćnih butina što su se stezale dok je gurao, mišića njegove straţnjice koji su se grčili pri prodorima, njegovim kurcem što se presijavao dok je klizio napolje. Guzovi su mi se tresli kad se zarivao, a sise lelujavo njihale sa svakim snaţnim udarom. Zadrţavao me je na vrhuncu svakog prodora, njihao me napred udarom svojih kukova, navlačio me nazad na sebe drţeći me za ruke i kosu. Nijednom me nije cimnuo da mi proizvede bol na temenu, niti zabio prste u moje savijene ruke. Koristio je tek toliko snage da me odrţi u ravnoteţi. Osetila sam da ekstaza nadolazi u meni. Sve to vreme napetost i energija gomilali su mi se u nutrini, a vibrator u guzici postepeno je pojačavao predstojeći orgazam do silovitog intenziteta. Svaki udar Rotovog penisa u meni gurao me je više, bliţe, a ipak, dok sam posmatrala naša spojena tela, najjače osećanje od svih bio je rastući nalet emocija, moja nepotisnuta spremnost da se dam tom čoveku, omogućim mu da me sasvim poseduje, nalazeći u tome nekakvo nevero vatno zadovoljstvo koje mi menja ţivot.

98


Znala sam u tom trenutku da nikada neću poţeleti nikog drugog. Kako bih i mogla? Emocije su bile toliko jake da sam morala da ih suzbijem ili bih se zaplakala, a to još nisam mogla, nisam ţelela, niti se usuđivala. Trepnula sam s mukom i prestala da se bavim svojom teţinom, odustajući od svakog pretvaranja da upravljam sopstvenim kretnjama. Ekstatičko uţivanje dovedeno do belog usijanja sasvim me je obuzelo, a bol u telu se rastvarao i prelazio u nuklearnu ekstazu. Pa ipak, to još nije bio vrhunac - tek uvodni talas pred detonaciju, varnica koja će podstaći poţar uništenja. Rotovo prodiranje postajalo je uporno, zabijao se odlučnije i brţe, sada me već jedva drţeći u mestu dok me je jebao. Morala sam da vrisnem. Otrgla sam se Rotovom stisku, zamenivši povlačenje kose na temenu za prostor da otvorim grlo toliko da oslobodim krik koji je čak i mene zaglušio. „Tako je, Kiri, vrišti. Vrišti dok te tucam." Ubrzao je tempo, zakucavao se snaţno i brzo, nemoguće brzo, rekla bih. Pa ipak je uspevao „Hoću to opet da čujem. Izgovori moje ime, Kiri. Vrisni moje ime dok te jebem." „ROTE!" Ta mi je reč pocepala grlo. „Ne to ime." „Val-Val... entajne..." Jedva sam uspela da izgovorim celo ime, jer su se reči prekidale dok se zabijao u mene. „Ja... moram da... da svršim. Dopusti mi da svršim." „Ne još." „Oh, boţe... molim te..." „Sačekaj me, Kiri. Svrši sa mnom." Reči su mu došle kroz reţanje, duboko i hrapavo. „Ne mogu... tako sam blizu", prodahtah. Osetila sam kako se vrhunac prolama kroz mene i pokušala da ga potisnem. „Nemoj da si se usudila. Ne još. Ne još, dođavola." Rot se sada divljački zabijao u mene napustivši svaki ritam. Bili su to mahniti, moćni, iskonski prodori. Stopala mu behu široko razmaknuta, svaki mišić napet i ocrtan, vilica stisnuta, a oči su mu ispitivale prizor naših tela u ogledalu. Pogledi nam se sretoše u središnjem ogledalu. Izraz njegovog lica beše mračan i zatvoren, ali znala sam da krije emocije podjednako moćne poput onih što su ključale u meni. Da li je mogao da mi zaviri u dušu? Da li se moja rastuća ljubav ogledala u očima? Morala je. Od svih paradoksalnih, apsurdnih, najneprikladnijih trenutaka da se tako nešto desi, desilo se baš tada. S Valentajnom Rotom iza sebe, visokim i ratnički snaţnim dok me je jebao brutalno i divlje, prihvatila sam činjenicu da se u njega zaljubljujem. Izabrao je taj momenat - momenat moje spoznaje i njenog prihvatanja - da uspori, zabivši se duboko u mene s venama koje su mu pulsirale na licu. Onda je svršio. „Sada, Kiri!", zaurlao je, potom jeknuo i povukao se, na tren oklevao i ponovo do kraja ušao u mene. Kriknula sam bez reči i prodorno kad sam konačno dozvolila da ţestoka eksplozija orgazma sevne kroz mene. Nisam mogla da izgovorim njegovo ime dok sam svršavala, mada Bog zna da sam pokušala, ali bila sam nesposobna da se priberem. Uspela sam samo da gurnem zadnjicu ka njemu, vrišteći sve glasnije kad sam osetila vruć i mokar mlaz njegovog ejakulata u sebi, slap za slapom što me je ispunjavao i činio da mi se zidovi vagine napregnu i stisnu oko njegovog uda dok mi se istovremeno dupe stezalo i pulsiralo. Taj je orgazam bio nešto najsilnije što sam uopšte mogla da doţivim. Osetila sam ga u zastoju srčanih otkucaja, pulsiranju dojki i snaţnom grču u međunoţju, u uvijajućim i eksplozivnim damarima anusa. Iskusila sam ga od jagodica i noţnih prstiju do korena kose. Koţa mi se najeţila, a bradavice toliko nabrale da su me bolele, dok me je klitoris pekao kao da je u plamenu. Rot je pustio moje ruke i kosu i sagnuo se preko mene. Prislonila sam dlanove uz ogledalo onoliko visoko koliko sam mogla, prebacujući teţinu na ruke. Uštinuo me je za dojku i pritisnuo mi prste uz klitoris, uvijajući ih i njima kruţeći, a kukovi su mu se vrteli da poguraju penis duboko u mene. Orgazam koji me je razbijao na delove nekako se pojačao zbog njegovog dodira i ja vrisnuh još jednom, snaţno se nabih na njega i povukoh napred, klizeći napred- nazad na Rotovom kurcu dok su mi se mišići stezali oko njega ne ţeleći da ga oslobode. Kretnje njegovog uda behu naglašene zvukom mokrog usisavanja dok sam ga primala u vaginu, i Rot zareza i zastenja, oslobodivši još jedan mlaz sperme. Pogodio me je još jedan orgazmički talas i jeknuh da ga ispratim, i baš u tom trenutku Rot izvuče metak iz mog zadnjeg kanala, izmamivši iz mene šokirani krik kad je iznenadni nedostatak sprave pokrenuo još jedan grč agonične ekstaze. Tada sam bila gotova. Jednostavno gotova. Nisam mogla ni sekund više da izdrţim na nogama. Zateturala sam se unapred i prislonila lice na hladno staklo ogledala. Rot se izvukao iz mene i obavio mi ruku oko struka, privlačeći me uz sebe. Zahvalno sam se odmarala na čvrstom zidu njegovih prsa, okrenuvši se nespretno u mestu i promrmljavši neki zvuk zadovoljstva kad me je njegova mišica obgrlila. Savio se u kolenima i podigao me. Zakačila sam se petama za njegov struk i drţala se dok me je nosio nazad do kreveta i spustio me na njega, neţno me ljuškajući. Uvo mi je počivalo tačno na njegovom srcu i ja sam ga čula, osetila: bam-bam-bam-bam, luđački brzo i sve sporije dok smo se zajedno odmarali. U tom sam času osetila sumanutu potrebu da priznam kako se osećam. Pa ipak, nisam. „Auh, Valentajne." Bilo je to sve što sam uspela da kaţem. Beznačajno, ali sam samo to mogla da

99


izustim. Plašila sam se svojih osećanja. Prirodno. Znala sam da mu je stalo do mene i bila svesna kosmički snaţne hemije medu nama, iz koje se rađao zaista neverovatan seks. Ipak, poznavala sam Rota samo dve sedmice. Taj se period činio poput čitavog ţivota, to da, ali je i dalje bio tek sekunda u velikoj šemi stvari. A opet... znala sam šta osećam. Ništa sem ljubavi nije moglo da objasni ovu pakleno intenzivnu mešavinu emocija koju sam proţivljavala. Strah, potrebu, neţnost, goruću ţelju da mu udovoljim, spremnost da slušam uprkos tome što moja priroda zahteva suprotno. Ţelela sam ga. Ţelela sam taj ţivot. Ţelela da odem s njim na ostrva Turks i Kajkos i u Englesku i u Francusku i u Italiju. Ţelela da budem jedina ţena u njegovom ţivotu. Da svuda idem s njim. Ţelela sam da upoznam njegovog zastrašujućeg oca i saznam od čega Rot ţivi, kako pravi novac. Ţelela sam da saznam sve tajne u vezi s njim, bez obzira na to kakve su. Sve je to u meni raslo i pojačavalo se do maničnih nivoa zahvaljujući onome što smo podelili prethodne noći i tog jutra. Moţda će izbledeti. Moţda sam pobrkala fantastičan seks s nečim što nije bilo to. „Ostani tu", kaza Rot pa se izmigolji ispod mene i siđe s kreveta. „Kao da bih mogla da se mrdnem", promrmljah. Bila sam zahvalna na njegovom odsustvu. Ono mi je dalo vremena za preispitivanje, za istraţivanje srca i uma bez vrtoglave moći njegovog prisustva koja mi je odvlačila paţnju. Mislim da se nisam zavaravala. Nisam pogrešno tumačila svoje utiske i emocije. Zaista sam ga volela. Ili sam, tačnije, neumoljivo srljala ka tome. Zaljubljivala se. Neobičan izraz, toliko uobičajen da je gotovo gubio smisao, poput neke vrste semantičkog zasićenja na kulturnom nivou. Ta je fraza dobijala značenje samo kada biste osetili da se zaljubljujete i razmišljali o tom iskustvu i njegovom smislu. Tek tad biste stvarno razumeli tačnost opisa. Licem okrenutim ka krevetu, naga, osećajući bol u celom telu i još drhteći s vremena na vreme usled naknadnih potresa, znala sam da ću morati da mu kaţem kako se osećam, i to uskoro. Nisam to ţelela. Ţelela sam da zadrţim taj osećaj i vidim mogu li najpre da dokučim šta znači. No, to je bilo kukavički. Rot je od mene zasluţivao da čuje istinu. Rešila sam da mu to saopštim posle doručka. U tom trenutku Rot se vratio, i dalje go, noseći, još jedan posluţavnik s hranom. Zapečena peciva premazana debelim slojem krem sira, termalni bokal s kafom i set servisa za čaj što se sastojao od šolja, činijica s pavlakom i šećerom, te kašika. Spustio je pladanj na krevet, smestio se blizu mene i sipao mi kafu onako kako sam volela, s malo šećera i dosta krema. Dokono sam se zapitala odakle zna kakvu kafu volim. Obedovali smo u potpunoj tišini. Paţljivo sam posmatrala Rota, loveći neku naznaku njegovih osećanja, ali primećivala sam jedino borbu. Nije mi se to dopadalo. Ne posle onoga što smo upravo delili, ne nakon što sam potpuno prihvatila svoje emocije prema njemu. Kad smo pojeli peciva i oboje nasuli drugu šolju - kafe za mene, čaja za njega - Rot je nestao u garderoberu i vratio se odeven u crveni sportski šorts s dve bele linije s jedne i druge strane. U ruci je drţao ţensku kućnu haljinu, a etiketa je još visila s rukava. Pokidao ju je i dodao mi haljinu. „Obuci to." „U redu", rekoh. Ustala sam i privezala je oko sebe, ostavivši je pomalo nezategnutu oko grudi da mu omogućim pogled na moj dekolte. Odmerio me je od glave do pete. „Boţe, Kiri. Tako si jebeno seksi. Tako lepa. Tako savršena. Moja." Uzdahnuo je. „Za sada." „Za sada?" Srce mi je potonulo. „Šta to znači?" Pritisnuo je ploču u zidu do vrata i stakleni zidovi ponovo postadoše prozirni, otkrivši bistro plavo nebo i blješteću sunčevu svetlost. Uzevši svoju šolju čaja, prešao je preko sobe i otvorio vrata balkona, pokazavši mi da ga sledim. Kako je Rotova kuća zauzimala ceo najviši sprat nebodera, ugaona terasa je podrazumevala da je čitav ugao zgrade odsečen na samom vrhu. Iznad nas beše otvoreno nebo, iza nas su se uzdizali oblakoderi, Menhetn se prostirao pred nama, automobili ličili na igračke, a ljudi na tačke. „Boţe", rekoh nagnuvši se preko ograde, „kakav pogled." „Da", sloţi se Rot glasom ��to je podsećao na meko mrmljanje. „Kakav pogled." Okrenula sam se, a njegov mi je istraţivački plavi pogled rekao da nije govorio o Njujorku. U udaljenom uglu balkona nalazio se mali kafanski sto s dve stolice od kovanog gvoţđa i s debelim jastucima. Rot sede na jednu, a ja uzeh drugu. Pijuckala sam kafu i čekala da počne da priča. Posle nekoliko dugih minuta ispustio je drhtav dah i pogledao me u oči. „Vreme je da saznaš istinu."

100


Poglavlje 13 Istina Paţljivo spustih šolju, u strahu da ne prospem kafu drhtavim rukama. „Istinu. O čemu?" Uprkos Rotovoj spoljašnjoj smirenosti, primetila sam bujicu emocija skrivenu u njegovom pogledu. Sklonio je pogled i posmatrao grad pijući čaj i delujući veličanstveno u svojoj mišićavoj, kraljevskoj lepoti. „Sećaš li se šta sam ti rekao?" S mukom progutah. Skoro da sam zaboravila. „Da čuvaš tajnu koja se tiče mene." Sedela sam uspravnih leda, usiljeno i pravilno; uzaludni napor da ostanem pribrana. „Rekao si - kad mi budeš kazao, to će sve promeniti." Klimnuo je glavom konačno spustivši šolju i pogledavši me. Podigao je list jedne noge na koleno druge, zavalivši se. „A kad budeš saznala, šta sam ti rekao da ćeš verovatno učiniti?" „Da ću otići." Bio je to šapat. Pretpostavljam da mu još neću reći kako se osećam. „Da." Adamova jabučica mu je poskočila kad je progutao pljuvačku. Nikada ranije ga nisam videla toliko nervoznog. „Pre nego što počnem, znaj ovo: ti si moja. Uvek ćeš to biti, a ja vodim računa o onome što je moje. Dakle, ako zaista odeš... nećeš imati briga. Nikada više, bez obzira na sve. Da li razumeš?" Njegov je pogled zahtevao odgovor i ja klimnuh. „Da. Razumem. Ipak, ne shvatam šta bi to uopšte mogao da mi kaţeš što će promeniti..." „Samo me saslušaj. Nemoj da me prekidaš." Povukao se napred, stavio laktove na kolena i sklopio ruke ispred sebe. „Prepoznaješ li me, Kiri? Mislim, jesi li me prepoznala kad si me videla prvi put?" Namrštih se. „Ja... pomislila sam da sam te moţda ranije videla, ali nisam mogla da se setim gde. Zašto?" „Poznavao sam ti oca. Ti i ja... sreli smo se ranije. Nakratko. Pre sedam godina." Saznanje me je pogodilo poput tone cigala. „Na prvoj godini studija. Bila sam u poseti tati u njegovoj kancelariji." Napregnuto sam razmišljala, u nastojanju da prizovem sećanje. „Ĉesto sam dolazila u njegovu kancelariju da ga vidim. Pošto sam imala predavanja u centru grada, blizu njegovog radnog mesta, stalno sam ga obilazila i jednostavno sam upadala. Ipak, tog puta je sekretarica pokušala da me zaustavi. Ĉula sam glasove u kancelariji, ljutite glasove. Svejedno sam ušla. Tata je stajao iza svog radnog stola, okrenut prema prozoru. I... ti. Bio si tamo. U odelu i s kravatom. Obojica ste izgledali uznemireno. Međutim, čim me je video, tata se... promenio. Ponašao se kao da je sve u redu. Kao i ti. To je bio jedini put kada se drţao kao da nema vremena za mene. On... rekao mi je da dođem kasnije." Ućutala sam, a u stomaku sam osetila propadanje. „Dva... dva meseca kasnije, policija ga je pronašla... u garaţi. Upucanog. Nikada nisu otkrili ko ga je ubio." Nisam mogla da dišem kad su Rotove oči, sada hladne poput arktičkog leda, susrele moje. Trepnuo je dvaput. „Ja sam." Svet mi se okrenuo, a vid suzio do crnog tunela. „Š-šta? Kako to misliš? Ti si ga ubio? Zašto... zašto bi rekao tako nešto, Valentajne?" Oči su me pekle, srce tuklo, mučnina mi stezala ţeludac. Ponovo je trepnuo, ali nije sklanjao pogled s mene. „Istina je. Ţao mi je, Kiri. Bila je to... samoodbrana." Odmahnuh glavom. „Ne. Ne. To nema nikakvog smisla. Samoodbrana? Hoćeš da kaţeš da je tata pokušao da ubije tebe? Zašto? Ne - ne razumem o čemu pričaš, Valentajne." Naglo je ustao i nagnuo se preko ograde. „Poslovni dogovor je krenuo naopako." Glas mu beše usporen, a njegov jedva primetni engleski akcenat sada se zgusnuo i postao upadljiv. „Tada sam bio mlad. Samo što sam počinjao posao ovde, u Njujorku. Imao sam nekoliko uspešnih poslova preko okeana, kao što sam ti i rekao. Komercijalni ribolov, nekretnine, tehnološke kompanije. I jedan posao koji nije bio... pošten. Ipak, to je bio taj jedan koji mi je doneo najviše novca, naţalost." „Manje pošten? Poput... narkotika?" morala sam da pitam, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga da odvučem sebi paţnju od onoga što mi je Rot upravo priznao. Odmahnuo je glavom. „Šverc oruţja. Upao sam slučajno u to, zaista, ali sam u tome bio dobar. Bilo je opasno, ali bio sam mlad i arogantan i mislio sam da sam nepobediv. Onda je posao krenuo loše po mene i umalo nisam poginuo. Tako sam malo-pomalo isprodavao zalihe i došao u Njujork, odlučan da pokrenem drugi, legitimni posao. To sam i uradio. Opet se radilo o nekretninama kojima sam se bavio da prikupim izvestan kapital, a zatim sam kupio tehnološku kompaniju u rasulu. Rasparčao sam je i prodao, pa ponovio isto. Svaki put bih zaradio bogatstvo. To mi je postalo zanimanje. Kupim malo preduzeće, zatvorim ga i prodam. To je zaista uobičajena praksa. Većina ih je i onako odumirala, c.hia.tako da ih nisam ja uništavao. Bio sam surov, ali je posao bio takav. Osim toga, pokušavao sam da zbrinem zaposlene, davao velikodušne otpremnine onima koji su ostali na ulici. Neki su se opirali, naravno, verujući da mogu da spasu kompaniju i opstanu uz pomoć sopstvenih snaga.

101


Tvoj tata je spadao u takve. Vodio je uspešan posao snabdevanja Velike trojke 5 automobilskim delovima. Bio je takođe umešan i u druge stvari, naravno, u poslove po gradu, razne mogućnosti tu i tamo. Imao je prilično dugačku ruku, uprkos tome što se, spolja gledano, njegovo preduzeće nije činilo velikim. Sve što sam video bila je još jedna prilika. Jurio sam pokretanje triju kompanija i plan mi je bio da ih sve spojim pod svojim okriljem. Napravio bih bogatstvo. Tvoj je otac predstavljao ključ za sve to. Njegov biznis je bio okosnica čitavog posla. Imao je najbolju mreţu kontakata i najjaču vezu s Velikom trojkom. Bez njega bi se ostale dve kompanije jednostavno raspale. Bio mi je potreban da ih drţi na okupu. Bio je prokleto sposoban biznismen, tvoj otac." Rot zaćuta, a ruke su mu stezale ogradu dok je razmišljao. „Nanjušio me je s kilometra i upirao se da me drţi na odstojanju. Podigao je svoju kompaniju iz temelja i nije nameravao da je izgubi, a sigurno ne da je prepusti gramzivom mladom bezveznjakoviću poput mene. Tako su glasile njegove reči, znaš. To je ono što je izvikivao baš pre nego što si ti tog dana došla. 'Radio sam prokleto naporno za ovo, da bih to prepustio gramzivom mladom bezveznjakoviću poput tebe, Rote.'" Produbio je glas i zvučao zastrašujuće nalik na mog oca, govorio hrapavim glasom zbog očevog dugog pušačkog staţa koji je počeo još pre mog rođenja. Rot nastavi: „Bio je to samo posao. Osim toga, nameravao sam da ostane glavni čovek u mnogo većem preduzeću. Povećana plata, bolje privilegije, veća kancelarija. On to nije ţeleo. Ţeleo je ono što je njegovo, ono što je stekao sopstvenim radom. Poštovao sam to, zaista jesam, ali nisam nameravao da me to spreči. Takođe se nisam ustručavao da upotrebim nekoliko nasilnih taktika da postignem šta ţelim. Sećam se da sam došao iz Evrope u kojoj su mito i prinuda bili opšte mesto, posebno u zemljama Istočnog bloka u kojima sam najviše i dilovao oruţje." Ponovo je zastao i okrenuo se da zgrabi šolju i otpije sada već hladan čaj. Ţelela sam da ga zaustavim, da mu kaţem da ne ţelim više ništa da čujem. Nisam mu verovala. To nije bilo tačno. Nije moglo da bude. Muškarac kog sam volela ubio mi je oca? Nema šanse. Spustio je šolju i naslonio se leđima na ogradu, ruku prekrštenih preko moćnih prsa. „Malo sam kopao. Otkrio neke stvari o tvom ocu za koje on nije ţeleo da procure." Nisam htela dalje da slušam, ali bila sam bespomoćna da sprečim navalu reči što su izvirale iz Rota. „Bio je dobar čovek, Kiri. Dobar otac. Ipak, bio je nemilosrdan biznismen. Takođe je bio upetljan u izvesne nečasne stvari. U prostituciju. U elitnu poslovnu pratnju po kazinima, takve stvari." Zatresoh glavom, zanemarujući sva šta ako koja su mi odzvanjala u glavi. „Molim? Ne, Rote. Grešiš. Moj je otac prodavao automobilske delove. Nije imao ništa s... prostitucijom." Rot uzdahnu, ne sklanjajući pogled s mene, dopuštajući mi da vidim ţalosnu iskrenost u njegovim očima. „Ţao mi je, Kiri. Poštedeo bih te ovih otkrovenja da mogu. Imam dokaz, ako ga zaista budeš zahtevala. Isti onaj kojim sam prisilio tvog oca da mi proda kompaniju. Voleo te je, znam da jeste. Ĉak je voleo i svoju ţenu, na neki čudan način. Spadao je u onu vrstu ljudi kojoj uspeva da odele različite aspekte svog ţivota. Niko nije znao da je upravljao poslovnom pratnjom. Niko. Ĉak ni njegovi najbliţi prijatelji, ni članovi Upravnog odbora. A svakako ne njegova porodica." Ustala sam, odšetala, a u meni je ključao bes, zbunjenost me je preplavila, nesigurnost poljuljala. „On je ipak time samo upravljao, je li tako? Mislim... voleo nas je. Mamu i Kala i mene. Bio je... veran, zar ne?" Zašto je to bilo vaţno? On je mrtav. Zbog Rota. Zbog mog Valentajna Rota. Rot je malo poćutao. „Tako mi je ţao. Voleo bih da mogu da ti kaţem to što ţeliš da čuješ. Ali to nije istina. Kao što rekoh, bio je dobar otac. Brinuo je o vama. To sam video. Njegova najveća briga kad sam mu pristupio u vezi sa spajanjem preduzeća ticala se vašeg zbrinjavanja. Nije ţeleo da bilo šta od toga utiče na vas. Ali da li je u braku bio veran? Nije. On - dobro, to nije bitno. Bilo je i drugih veza s podzemljem. Glasina o vođenju narko-poslova, povezanošću s juţnoameričkim kartelima. Nikada ništa nije potvrđeno, ali mi je to bilo dovoljno da steknem prednost nad njim. Neke fotografije s devojkama iz poslovne pratnje, izvesne računovodstvene knjige kojih sam se domogao, ljudi voljni da ga otkucaju za novac. Postao je očajan. Obavio sopstvena istraţivanja. Otkrio neke stvari o meni, moje nekadašnje veze s dilerima oruţjem. Ništa dovoljno vaţno da mi zaista naudi, ali dovoljno da istakne kako je spreman da igra ne birajući sredstva. Tako sam pustio da do pravih izvora dospeju određene informacije u pogledu prostitucije... krug je rasturen, a on je na jedvite jade izbegao direktno okrivljivanje. Međutim, to je bilo dovoljno. Vlasti su njuškale oko njega i činile ga nervoznim. Stvar je u tome što je znao da imam ono što je potrebno da sve to odagnam. Bio je to mali krug, unosan za njega, ali sitan na nacionalnoj skali. Nekoliko dobro usmerenih podmićivanja i pritisak bi nestao. Samo prodaj, rekao sam mu. Potpiši da pristaješ na pripajanje." Okrenula sam lice od njega i prekrstila ruke na grudima, a suze su mi pekle oči. Potisnula sam ih, zadrţala, ali jedva. „Laţeš! Izmišljaš ovo. To... to zvuči poput nekog glupavog trilera. Moj otac je prodavao auto-delove." Kompanije Dţeneral motors, Ford i Krajsler često se podrazumevaju pod nazivom „Velika trojka", budući da se radi o najvećim proizvođačima automobila u Sjedinjenim Američkim Drţavama i Kanadi. (Prim, prev.) 5

102


Rot stade iza mene. „Zašto bih ovo izmišljao, Kiri? Zašto bih ti to govorio, da nije istina?" Zatresoh glavom i kosa mi se zanjiha preko leda. „Ne... ne znam. Ti si lud. Sve je ovo neka igra." Stavio mi je ruke na ramena i prvi put otkad smo se sreli ja se ukočih, ustuknuh i odmaknuh od njega. Uzdahnuo je, ali mi je dozvolio da imam svoj prostor. „Sve je istina, Kiri. Ţao mi je. Ne bih izmislio nešto ovakvo. Ne bih mogao." Okrenula sam se, sada već sasvim besna. „Dakle, ti si ga ubio? Zato što nije hteo da proda kompaniju?" Rot odmahnu glavom. „Ne. Nije tako bilo. Nije. To mi ne bi bilo od pomoći, kao prvo. Bio mi je potreban da vodi posao u Detroitu. Ubijanje ne bi bilo svrsishodno. I, što je još vaţnije, nisam takav." „Bio si diler oruţja!", uzviknuh. „Kriminalac. Zašto bih, jebote, verovala u bilo šta što kaţeš? Kako da znam da nisi ubica? Kako da znam da nisi pobio desetine ljudi?" Rot zaječa: „Ne, Kiri. To je bio samo posao. Posao. Prodavao sam sanduke pušaka ljudima koji su ih ţeleli. To je sve. Uglavnom je bilo dosadno. Pojavim se, razmenim kamion pun oruţja za kofer pun keša. Odem kući i napijem se. Prosto. Nisam bio... nikakav opasan kriminalac, Kiri. Ni tada, niti sam sada. Bio je to glup posao u koji sam uleteo, shvatam to sad, ali onda sam bio sam na svetu i samo pokušavao da preţivim, a... jedna unosna prilika vodila je u drugu. Tako sam se upetljao i brzo zarađivao novac. Nisam išao naokolo i ubijao ljude poput nekakve hulje u stilu Dţejmsa Bonda." „Šta se onda desilo s mojim ocem?" Morala sam da znam. Nisam ţelela, ali sam morala. Okrenuo se od mene. „Kao što rekoh, postajao je očajan. Pritisak je rastao. Ja sam ga nametnuo sa ciljem da ga nateram da proda, a onda bih se postarao da problemi nestanu. Za nekog drugog čoveka to bi bile pretnje da ću njegovoj supruzi i odboru poslati fotografije na kojima je s ljubavnicom ili ma šta drugo što bi ga motivisalo na prodaju. Nije me zanimalo da uništavam tuđe ţivote, samo sam bio... usredsređen na jednu osobu. Međutim, tvoj je otac to shvatio lično. Umesto da pristane na prodaju, saterao me je u ćošak garaţe. Bio je pijan ili na drogama ili tako nečemu. Nije bio pri sebi. Imao je pištolj i govorio besmislice. Vikao je na mene, pretio mi. Pokušao sam da ga smirim. Rekao sam mu da ćemo nešto smisliti. Obećao sam mu da ću otkloniti sumnju. Ali... nije me slušao." Rotov glas se utišao do šapata. Morala sam da se napregnem da bih ga čula. „Prislonio mi je pištolj uz glavu. Rekao da će me ubiti. Gledao sam... njegov prst na okidaču. Drhtao je. Zaista je nameravao da me ubije. Sećam se da sam to shvatio. Pokušao sam da ga navedem da i dalje priča. Malo je spustio pištolj, tek toliko da sam mogao da ga zaskočim. Borili smo se. Samo sam hteo da mu izbijem pištolj iz ruke. Nisam nameravao da ga upucam... samo da ga razoruţam. Jednom sam bio ustreljen i nisam ţeleo da mi se to iskustvo ponovi. Ali on je bio... sluđen. Tada je pištolj opalio. Isprva sam mislio da je samo u šoku, kao, sranje, pištolj je opalio. No, onda se više nije pokretao i osetio sam... nešto vlaţno. Na grudima." Stisnuo je pesnice, sagnuo se napred i prislonio čelo na ogradu. Konačno se ispravio i udahnuo duboko da se primiri. „Sranje. Nikada nikome nisam ovo ispričao." Pogledi nam se susretoše. Plave poput zimskog neba, ozbiljne, čak pomalo uplašene. Pa ipak mu je glas zazvučao otresito i iskontrolisano kao i uvek. „Odgurnuo sam ga od sebe, a on je krvario. Boţe. Proklete krvi bilo je svuda. Ĉak ni ne znam kako se to desilo. Tukli smo se oko pištolja i jednostavno je opalio. Metak je nekom jezivom slučajnošću pogodio tvog oca pravo u srce. Bio je mrtav u roku od nekoliko sekundi." Rot udahnu i izdahnu, udalji se od mene sa stisnutim šakama u kosi. „Trebalo je nekome nešto da kaţem. Mislim, to je bio nesrećan slučaj. Ali, s druge strane, otpočela bi istraga i dok je moj posao bio sasvim legalan i legitiman, zaista su postojale stvari u mojoj prošlosti za koje nisam ţeleo da se dozna. Priroda moje prednosti nad tvojim ocem takođe ne bi izgledala dobro. I tako... pretpostavljam da sam se malo uspaničio. Ostavio sam ga tamo, vratio se gore. Garaţa se nalazila u podrumu zgrade u kojoj sam iznajmio stan u potkrovlju. Tako sam se naprosto popeo u apartman, presvukao se, rešio se odeće. Nije bilo nikakve evidencije o mom boravku u tom stanu jer sam poznavao vlasnika i plaćao stanarinu u gotovom novcu. Nije bilo kamera ni zapisa, a moj prijatelj ne bi progovorio. Tako sam se spakovao i ispario. Postarao sam se da sumnja koja je okruţivala tvog oca nestane, a do trenutka kad su pronašli telo, izgledalo je kao da je pokušaj pljačke krenuo po zlu." „To su nam i rekli. Policajci. Pokušaj pljačke je krenuo po zlu. Stvari se nisu uklapale, ipak. Garaţa je bila obezbeđena, ali nije bilo nikakvih suprotnih dokaza, pa su slučaj posle nekog vremena zatvorili. Nije bilo oruţja ni svedoka, niti je iko mogao da pronađe bilo kakav motiv." Pogledah u Rota. Njegova mi se slika rasplinjavala i maglila dok su mi suze navirale. „Ne znam šta da mislim. U šta da verujem. Kako da se osećam." „Verujem da ne znaš." Rot načini oklevajući korak ka meni. „Ţao mi je, Kiri. To je bila nesreća. Nikada nisam planirao da se to dogodi. Posle onog puta kad smo se nakratko sreli u kancelariji tvog oca... nisam mogao da prestanem da mislim na tebe. Bila si tako lepa. Još onda si mi oduzela dah. Stalno sam pokušavao da smislim kako da se s tobom sretnem, ali ništa nikada nije iskrslo. Nisam mogao da ti priđem tek tako, ne s obzirom na posao u kom sam bio s tvojim ocem. A... kad se radilo o ţenama, ti si bila daleko od onoga na šta sam navikao. Navikao sam da uzimam ţene koje ţelim na jednu noć i s njima odmah završavao. Ţena je oduvek bilo u izobilju u mom ţivotu i nikada se nisam trudio da na njih ostavim utisak, da dođem do njihovog broja telefona, niti da vodim bilo koju od uobičajenih igara koje je devojka u tvojoj poziciji očekivala. Uzimao sam ono što sam ţeleo i to je bilo to. Ali sam znao, znao da ti nisi taj tip devojke.

103


Tebe nisam mogao samo da odvedem u krevet i odbacim te kad se sve okonča. A onda se desila nesreća s tvojim ocem. Imao je samo jednu malu polisu ţivotnog osiguranja u vreme smrti, ni pribliţno dovoljnu da pomogne tebi i tvojoj majci i bratu. Isplata je iznosila nekoliko stotina hiljada dolara, ako i toliko. Ne sećam se tačne cifre." Ponovo sam odmahnula glavom. „Ne, vidiš, on je imao ogromnu polisu. Preko milion dolara." Rot se počeša po obrazu. „Ne, dušo. Podigao sam vrednost polise posle njegove pogibije. Iznutra. Postarao se da imate dovoljno da se potpomognete, ali ne toliko da polisa izazove čuđenje." Zateturah se unazad, a suze u šoku prestadoše da naviru. „Ti - ti si povećao isplaćeni iznos? Zašto?" „Da se postaram da si zbrinuta. Malo sam virio posle sahrane. Samo sam te proveravao. Majka ti nije bila... dobro. Brat ti je bio tek dete. Prokletstvo, Kiri, ti si još bila klinka, jedva stara devetnaest godina, ali i jedina sposobna da vodiš računa o svemu. Tako sam povećao iznos isplate. Isplatio neke od ostavljenih dugova. Otac vas nije ostavio u dobroj finansijskoj situaciji. Desetine hiljada dolara u minusu na kreditnoj kartici. Ogromna hipoteka. Otplate za troje kola. Polisa bi gotovo nestala do momenta kad bi svi dugovi bili likvidirani. Zato sam ublaţio probleme." Sećanje na taj period bilo mi je mutno, ali sam pokušala da ga prizovem. Bila sam zaštićeno dete. Odrasla sam u lepom predgrađu i dobijala sve što treba. Nismo bili bogati, ali smo ţiveli udobno. Nikada u ţivotu nisam platila račun. Posle tatine smrti mama je skrenula, pa je sve palo na moja pleća. Nisam znala ni odakle da počnem. Mama nije bila od pomoći jer se zavlačila u svoju sobu i pila, lomila nameštaj i samopovređivala se. Gubila jebeni razum. Računi su stalno pristizali i nisam znala šta da radim, kako da ih platim. Tako sam uzela mamine kartice i čekovnu knjiţicu i počela da ih izmirujem. Falsifikovala sam njen potpis. Jednom prilikom kad je upala u agoniju nekakve paranoične iluzije, navela sam je da mi kaţe PIN brojeve za kartice i banku, tako da steknem uvid u količinu novca kojom raspolaţemo. Sećam se da sam zaključila da imamo veoma malo. Na prvi pogled, stanje od petnaest hiljada dolara činilo se dobrim, ali sam onda počela da sabiram rate za kola i kuću i sve ostalo, i shvatila da ta suma neće dugo potrajati. Zatim sam se setila da je poštom stiglo nešto u vezi s polisom osiguranja. Pretraţivala sam tatinu kancelariju dok nisam pronašla broj njegovog advokata, Alberta Emersona. Albert je bio taj koji mi je pomogao da se organizujem. Bio je to ljubazan starac i naučio me je mnogo čemu u vezi s finansijskom brigom o sebi. Posavetovao me je da mamu smestim u dom. Pomogao mi je da prodam kuću i uselim se s Kalom u stan, te da dobijem zakonsko starateljstvo nad Kalom, da bih mogla o njemu da brinem. Ali sada, dok sam razmatrala sve što mi je Rot govorio, shvatila sam da se kockice slaţu. Kuća je prodata za nekoliko dana, a ipak sam pamtila da jedna druga preko puta ulice, koja je bila veća i novija od naše, mesecima nije mogla da se proda. Računi su iznenada prestali da stiţu, a ja se nad tim nijednom nisam zapitala, budući isuviše pod stresom da se time bavim, pa sam samo osećala zahvalnost. On je „ublaţio probleme". A ja to uopšte nisam uvidela. Automobili. Isuse. Isplatio ih je, a ja nisam sabrala dva i dva. Postojale su rate za kola: za mamina, tatina i moja. Setila sam se da su računi dolazili i da sam primetila kako se sve dovodi u red. Međutim, tada se desila sahrana, a ja sam morala mamu da smestim u dom, da dobijem starateljstvo nad Kalom da bih mogla da ga upisujem i ispisujem iz škole i vodim kod lekara - sranje, sve sam morala da naučim da radim. Sve one stvari koje idu sa zrelošću i odrastanjem na mene su se obrušile odjednom. Kada sam jednom sve to savladala i rešila, morala sam da prodam kuću. A do trenutka kad se to završilo, a Kal i ja se preselili u dvosoban stan, računi za automobile naprosto su isparili. Albert mi je pomogao da prodam mamin i tatin auto i da zadrţim svoj, hondu sivik s dvoja vrata, istu onu koju sam i dalje vozila. Bio mi je potreban novac koji sam dobila prodajom maminog linkolna MKZ i tatinog mercedesa. Očito sam ţelela da zadrţim tatin jer se radilo o zaista lepom autu, ali me je Albert uverio da bi to bilo nepraktično. Tako sam se rešila skupih vozila, a ostavila sebi ono praktično i nikada se nisam zapitala šta se dogodilo s neizmirenim dugovima. „Jesi li ti isplatio Alberta?" upitala sam. Rot odmahnu glavom. „Nisam. Nikada s njim nisam kontaktirao. On je s tvojim ocem imao ugovor o avansnom plaćanju, za svaki slučaj. Albert nije bio umešan u Nikolasove svakodnevne poslove. Ipak, znam da ti je pomogao." Klimnuh glavom. „Bio mi je od neprocenjive vrednosti u tim prvim danima posle tatine smrti. Nisam znala šta radim. Uputio me je u čitavu gomilu problema." Izdahnula sam. „Šta je s kućom? Da li si pomogao prilikom njene prodaje?" Rot slegnu ramenima. „Da, naravno. Prodajno trţište je u to vreme bilo uţasno. Ti je nikada ne bi prodala. Zato sam je kupio. Preko niza laţnih identiteta, naravno." Zaprepašćeno sam trepnula. „Ti si je kupio?" Dalo bi se pomisliti da u tom momentu ne bih mogla biti iznenađenija nego što sam već bila, ali su zaprepašćenja stalno pristizala. „Da. I preprodao je po smešno niskoj ceni jednom mom zaposlenom." Rot se ponovo sručio na stolicu. „Jesu li sve ove pojedinosti sada zaista vaţne, Kiri?" Odmahnula sam glavom i odšetala, s rukama skrštenim preko stomaka. Bila sam obamrla. Šokirana. Nisam bila sigurna u šta da verujem ni šta da mislim. Da li sam uopšte mogla da mu verujem? Instinkt mi je

104


sugerisao da Rot govori istinu. Ipak, šta je to meni značilo? „Dakle, ti si me posmatrao zbog toga?", upitah posle dugog ćutanja. To je bilo jedino pitanje koje sam uspela da smislim. Previše se misli borilo za mesto u mojoj glavi. „Da. Nisam mogao da te izbacim iz glave. Nakon što sam ublaţio tvoju finansijsku situaciju, vratio sam se u Njujork svom poslu. Uradio sam šta sam mogao i verovatno više nego što bi iko očekivao. Međutim, nisam prestajao da mislim na tebe. Pa sam te nekoliko puta proverio. Ĉinilo se da ti dobro ide, da rešavaš probleme. Isprva je to bilo sve: proveravanje kako si. Nisam planirao ništa drugo. A onda sam uposlio Harisa. Stvari su ovde za mene postajale zaista zahtevne, moj se posao sve više razvijao, tako da stvarno više nisam imao vremena da lično dolazim u Detroit i proveravam te. Tako sam slao Harisa. Rekao sam mu da ni pod kakvim okolnostima ne sme doći do kontakta i da se postara da nikada ne posumnjaš da te neko prati. Nisam ţeleo da te isprepadam, ali osećao sam se odgovornim za tebe. Smrt tvog oca bila je moja greška, kao i sve njene posledice. Nisam mogao tek tako da dozvolim da budeš prepuštena sama sebi. Ipak, znao sam da ako saznaš... ko sam i šta sam uradio... nikada nećeš progovoriti sa mnom ni reč. Uz to naprosto nisam znao kako da laţiram običan susret. Kako su godine prolazile, to je postalo... mala opsesija, pretpostavljam. Da se uverim da si dobro. Da te zaštitim. Ali nisam sebi dozvolio da se previše mešam. Kazao sam Harisu da te drţi na oku i pobrine se da budeš bezbedna. Tako je i bilo. Jednom mesečno putovao je u Detroit i provodio tamo nedelju dana prateći te, upućujući se u tvoje poslove, uveravajući se da je sve u redu." Ĉujno je progutao, zagledan u liniju horizonta. „Onda je potrošen novac od osiguranja i nisam bio siguran šta da preduzmem. Nadao sam se da ćeš se sama snaći. Zato što sam... znao da ću biti primoran da priskočim u pomoć ako upadneš u veliku nevolju. Toliko si odsustvovala iz škole da bi brinula o Kalu, radila preko dana da nadomestiš novac od osiguranja i staraš se o majci... da vodiš računa o svima, osim o sebi. Dosad bi imala karijeru. Moţda i porodicu. Ali nemaš, zbog mene. To je bio nesrećni slučaj, znam to, ali da nisam pokušavao da nateram tvog oca da ispusti..." Protresao je glavu. „Posle toga sam promenio taktiku. Prešao sam na stvaranje tehnološkog biznisa, dodatnih investicija i ulaganje kapitala, i tome slično. Nakon toga nikada više nisam preuzeo nijednu kompaniju. U svakom slučaju, ne na pređašnji način. I dalje kupujem preduzeća i bavim se pripajanjem, ali samo onda kada se dogovor odvija... prirodno." „Dakle, tada je moj ţivot postao očajan..." zaključih. Morala sam da saznam kako sam tu dospela. Koji je njegov... ugao. Šta ţeli od mene. Potvrdno je klimnuo. „Tada je tvoj ţivot postao očajan. Drţao sam se po strani onoliko dugo koliko sam mogao. Međutim, postalo je jasno da si bila pred propašću, da tako kaţem, i saznao iz mnogo izvora da nećeš moći da istraješ... Razmišljao sam o tome da jednostavno nateram nekoga da ti da posao, ali bi to sredilo stvari samo privremeno. Tako sam ti poslao prvi ček. Nadao sam se... glupavo, moţda, da ćeš nekako biti... dobro. Ali nisi. Problemi su se i suviše nagomilavali i činilo se da nikada nećeš isplivati. A čak i da ikada ostvariš svoje ciljeve u pogledu karijere, to ne bi rešilo tvoje finansijske probleme. Zato sam nastavio da šaljem čekove. Što sam te više posmatrao, što sam više prelistavao fotografije koje mi je Haris slao... više sam sticao utisak da... moram da te upoznam. Morao sam. Nisam više mogao da se pretvaram kako ti samo pomaţem. Tako sam poslao Harisa da te..." „Pokupi", završih misao umesto njega. Klimnuo je glavom drţeći spojene jagodice prstiju ispred lica. „A oduvek sam znao da će doći ovaj dan. Da ću morati da ti kaţem. I sada sam to i učinio." Jedva sam uspela da trepnem. Ošamućenost je bledela, a stvarnost počela da me pogađa: Rot je bio odgovoran za tatinu smrt. Godinama sam se mučila i borila da opstanem, zbog njega. Zbog poslovnog dogovora. Skoro da sam gladovala, a on ništa nije preduzimao, nadajući se da ću se „sama snaći". Ubio mi je oca. Rot mi je ubio oca. Nesrećni slučaj. Samoodbrana. Tata je i dalje bio mrtav, a Rot je slučajno ili namerno izazvao njegovu smrt. „Moram da... moram da razmislim. Potreban mi je prostor." Okrenula sam se prema Rotu, privukla krajeve kaiša na kućnoj haljini i borila se da potpuno ne izgubim nerve. „Više ništa ne znam. Ovo... menja sve. Baš kao što si i rekao da hoće." Rot načini korak ka meni, zatim još jedan, prišavši mi dovoljno blizu da osetim miris našeg odnosa na njemu, da osetim sebe na njemu dok sam gledala u njegove plave, nemirne oči i osećala njegove grudi čvrste poput zida ispred sebe, i njegove ruke na svom struku. „Kiri..." Udarila sam ga pesnicom u grudi, odgurnuvši se od njega. „Ti si ga ubio" „Nisam. Bilo je slučajno", mirno je insistirao. „Ubio si ga!" kriknula sam povlačeći se. „On je još mrtav, i to je još tvoja krivica!" Nije ustuknuo. „Jeste." „Kako... kako smo dospeli dovde? Zašto si me doveo? Ĉemu ova igra? Zašto..." Zatresla sam glavom. Sve je u meni bilo upredeno i prodrmano i zbrkano. Moja osećanja prema njemu nisu iščilela, ali sada su se takmičila s hiljadu drugih emocija koje još nisam mogla da razvrstam. „Zašto, Rote? Zašto? Zašto jednostavno

105


nisi mogao da me... ostaviš na miru? Da pustiš da umrem od gladi? Da dozvoliš da se teturam kroz svoj usrani mali ţivot? Nikada ne bih saznala. Ne bih te upoznala... ništa se od ovoga ne bi desilo." Pokazala sam rukom na spavaću sobu. „Tako sam... tako sam jebeno zbunjena, Rote!" Koraknuo je prema meni. „Kiri, molim te. Doveo sam te ovde zato što sam te... ţeleo. Morao sam da te upoznam. Rekao sam sebi da će to biti samo privremeno, tek da... vidim kako se stvari odvijaju. Stavio sam ti povez da me ne prepoznaš, kako bismo stvorili povezanost pre nego što poslaţeš kockice. A onda... onda sam te prvi put ugledao kako stojiš u mom predvorju, uplašena, ali tako hrabra, odlučna. Srčana. I znao sam, tog istog trenutka, da si moja. Nisam planirao da se desi ništa od ovoga." „Ništa od čega?" podigoh pogled ka njemu. Sekunde su falile da pobegnem glavom bez obzira, ali morala sam da saznam na šta je mislio. „Ništa od onoga." Pokazao je na krevet, baš kao što sam i ja. „To je bilo nešto... predivno. Nešto čudesno i neverovatno. Nisam to uopšte očekivao." Dlanovima mi je obujmio lice. Bili su grubi, a oči su mu gorele. Njegovo telo uz moje, čvrsto i ogromno. „Nisam ni sanjao da ću se zaljubiti u tebe, Kiri Sent Kler. Ali jesam." Otrgla sam se iz njegovog stiska, zateturala se unazad, a suze mi jurnuše niz obraze. „Prokletstvo, Valentajne! Sada mi to kaţeš? Sada kad... boţe, Isuse. Sranje?" Vrtela sam se u krugovima, emocije su ključale, poţuda za Rotom nadmetala se s ljubavlju prema Valentajnu, a oba osećanja behu u ratu s besom prema čoveku koji mi je ubio oca, ma koliko slučajno, i na sve to dolazila je zbunjenost: šta da radim, šta da mislim, šta da kaţem, šta da osećam, kuda da idem. „Moram... moram da odem odavde. Ne mogu da te gledam niti da budem u tvojoj blizini, a da razmišljam ispravno." „Dakle, odlaziš?" upita Rot. Grcala sam u jecajima. „Ubio si mi oca, Rote! Kako očekuješ da se osećam? Šta treba da radim?" „Vrlo dobro, onda." Ispravio se. Leđa mu se ukočiše, vilica stisnu, pogled postade hladan, a izraz lica nečitljiv. „Naloţiću Harisu da te odvede tamo kuda treba da odeš." Dohvatio je majicu s poda i navukao je dok je izlazio iz sobe. Zastao je na vratima, okrenuo se kad se pamuk spustio da prekrije njegove isklesane trbušnjake. „Puštam te da odeš, Kiri. Ipak, nemoj misliti da moţeš da se skloniš od ovoga između nas." Usiljeno se osmehnuo; pune usne kruto mu se izviše. „Zato što ne moţeš. Posedujem te." A onda je otišao i brava je kliknula kad je za sobom zatvorio vrata. Obukla sam se polako, drhtavo, navukavši letnjuhaljinu i zakopčavši je na leđima. Pobegla sam u svoje prostorije i popakovala kofere. Odbijala sam da osmotrim prostor oko sebe, da mislim o bilo čemu sem o svom narednom dahu, narednom koraku. Uzela sam samo ono što je već bilo moje... od pre. Pošto sam sve spakovala, istuširala sam se primoravši se da to bude kratko i efikasno. Ţelela sam da odugovlačim. Ţelela da se odgovorim od odlaska, ili od ostajanja. Nisam znala šta je od ta dva istina. Morala sam da odem, ali deo mene ţeleo je da ostanem. Deo mene je znao da nikada neću pronaći ništa slično onome što sam imala s Valentajnom. Okusila sam ga, okusila sam njegov svet i nisam ţelela da ga ikad napustim. To je bilo više od veličanstvenog doma, od niza prostorija krcatih svom najboljom odećom; bilo je više od modernih automobila i privatnih helikopterskih letova do opere. Bilo je više čak i od seksa. A seks nam je bio prokleto euforičan, nestvaran, neverovatan. Bio je to Valentajn Rot. Nikada ranije nisam srela takvog muškarca i znala sam da više nikada ni neću. Dakle, da, ţelela sam da ostanem. Međutim, stajalo je da je bio umešan u smrt mog oca i posledično uništenje mog ţivota. Nisam znala kako s tim da se nosim. Ni izbliza. Panika i emocionalna preopterećenost navirale su u meni, zbog čega sam jedva videla, disala, obavljala najosnovnije funkcije. Ţelela sam samo da se bacim na pod i zaječam, ali nisam mogla. Ne tu. Ne s njim u blizini. Tako sam se spakovala, istuširala, obukla stare izbledele farmerice i majicu kratkih rukava, pokupila kosu u vlaţni konjski rep i odvukla kofere u predvorje. Haris je čekao, kao i Elajza. Gotovo da sam zaplakala kad sam ugledala Elajzino tuţno lice. „Gospođice Kiri", reče ona, „on je dobar čovek. Pokušajte to da zapamtite. I mislim da... nikada ni za koga neće mariti kao što mari za vas." Zagrcnula sam se. „Moram da idem, Elajza." „Znam. Shvatam to. Biće ovde pusto bez vas." Okrenula se na peti i otišla. Haris je uzeo moje torbe i poveo me ka garaţi, sve vreme ćuteći. Sve dok se nisam našla na zadnjem sedištu mercedesa na putu prema aerodromu, Haris nije rekao ni reč. „Nikada nisam video da se prema bilo kome ponaša tako kao prema vama." Slegnuh ramenima. „Verujem da je tako." Presrela sam mu pogled u retrovizoru. „Da li ste znali?" Haris odmahnu glavom. „Nisam upućen u pojedinosti. Imam svoje sumnje u odnosu na... prirodu njegovog zanimanja za vas. Kako je do toga došlo, mislim. U vezi s... vašim ocem. Ipak, nikada nije o tome govorio, a nije moje da ga pitam." Samo sam klimnula i zapala u ćutanje tokom ostatka voţnje. Mozak mi je radio punom parom, hiljadu izvitoperenih misli larmale su i kloparale, emocije strujale kroz mene jedna za drugom, pa je ćutanje bilo jedino što mi je pomoglo da ostanem smirena i pribrana. Na aerodromu se Haris parkirao blizu hangara. U njemu se nalazio mali privatni mlaţnjak, drugačiji od onog kojim smo doleteli. Haris je sam utovario moj

106


prtljag u avion, kratko porazgovarao s nekakvim tehničarom, te me uveo u kabinu. Seo je na mesto pilota i počeo proceduru za potvrđivanje plana letenja i pripreme aviona za let. Smestila sam se u jednu duboku, raskošnu fotelju, privezala pojas i čekala, a misli i emocije kovitlale su se u meni. Naposletku smo poleteli, mada sam to jedva i primetila. Ovog puta nije bilo stjuardese, niti šampanjca. Nikakav me povez nije čekao na drugoj strani. Šta me jeste očekivalo kada sletimo? Nisam znala. Let je prošao u beskrajnoj izmaglici, minuti su se vukli poput dana, pa ipak su sati brzo proleteli. Drugi mercedes nas je neobjašnjivo čekao na pisti kada smo stigli. Haris prenese prtljag iz aviona u kola i kretosmo i dalje obavijeni tišinom. „Kuda, gospođice Sent Kler?" „Kod Lejle." Nisam mogla da smislim ništa drugo. Ĉak se nisam potrudila da ga upitam zna li gde Lejla ţivi. No, naravno da je znao. Povukla sam se u laţiranu obamrlost. Sve je još bilo tu, valjalo se i komešalo u dubini duše, ali uspela sam da se zatvorim do trenutka kada ću bezbedno moći da se prepustim nervnom slomu. Pokucala sam Lejli na vrata u šest sati uveče. Haris je stajao iza mene i drţao kofere. Otvorila je vrata, ugledala me i briznula u plač. „Kiri! Došla si kući!" Privukla me je u zagrljaj, zatim se odmakla i ispitivački me pogledala. „O, sranje. Ovo ne valja." „Ne..." Ta je reč bila jedva čujna, bremenita jedva suzdrţanim suzama. „Dajte mi to", reče Lejla uzimajući stvari od Harisa. Haris zastade. „Zahtevate li još nešto od mene, gospođice Sent Kler?" Odmahnuh glavom. „Hvala vam, Harise." Rekoh to mirnim glasom. Klimnuo je, krenuo niz stepenice, pa se okrenuo. „Kiri? Dajte mu priliku. Ako moţete: "Prvi put je upotrebio moje ime. Nisam mogla da odgovorim već sam samo klimnula i posmatrala ga kako odlazi. Lejla me uvuče u stan, odvede me do kauča i sede pored mene. „Šta se desilo, Ki?" Samo sam odmahnula glavom sa srcem u grlu i suzama što su mi peckale oči. Naposletku više nisam mogla da se obuzdavam. Briznula sam u plač koji nije prestao sve dok nisam zaspala. Jecaji su bili dugi, teški i neumoljivi, jenjavali na trenutak samo da bi počeli ispočetka, kidajući me bukvalno satima. Lejla se sklupčala sa mnom na krevetu, drţala me u zagrljaju onako kako to moţe samo najbolja prijateljica, nije mi postavljala nikakva pitanja, samo me je pustila da plačem i da spavam.

107


Poglavlje 14 Priča Ovog puta buđenje nije predstavljalo prijatno iskustvo. Nisam imala čak ni onaj prolazni trenutak blaţenog zaborava pre nego što se stvarnost potvrdila. Trgla sam se iz sna i moja prva pomisao glasila je: Valentajn mi je ubio oca. Moja druga i treća misao bile su, ovim redom: Valentajn me voli i Zaljubljena sam u Valentajna. Naravno, odmah zatim je usledilo neizbeţno pitanje bez odgovora: Šta, jebote, sad da radim? Okrenula sam se. Lice mi beše uništeno grubom tkaninom sofe koja je smrdela na ustajalu travu, dim cigareta i prašinu što se u nju uvukla. Zakašljala sam se, okrenula se drugačije i ispravila u sedeći poloţaj, pa protrljala lice obema rukama da odagnam novi talas suza koje su mi se već skupljale iza kapaka. Miris kafe i sveţe pečenih rolnica sa cimetom konačno me je sasvim prizvao svesti. Podigoh pogled i videh Lejlu kako prilazi noseći dve šolje kafe u jednoj ruci, a posluţavnik s mekim, lepljivim i sjajnim rolnicama u drugoj. „Znam šta je mojoj kuji potrebno", rekla je pa sve spustila na očvontani drveni stočić za kafu prekriven izgrebanim staklom. „Kofein i cimet." Uzeh kafu i otpih je, a zatim zgrabih rolnicu i otkinuh ogroman, nimalo ţenstven zalogaj. „Ti si moj spasilac", odgovorila sam punih usta. „Znam." Zatim smo zajedno glasno ţvakale, uţivajući u čitavoj gomili kolača. Kad sam se najela, naslonila sam se na kauč i obrisala palcem uglove usana. Nakrenuh glavu i sretoh Lejline zabrinute smeđe oči. „U redu", kazah. „Pitaj." „O boţe moj, šta se desilo?", kriknu Lejla. Bila je majstor za zaglušujuće ţensko histerično vrištanje. Uzdahnuh. „To je zaista duga priča." „Dobro, vidi, pročitala sam Rat i mir, dakle ne moţe biti duţe od toga. Isuse, prejela sam se." Lejla se okrenula na krevetu i ispruţila noge preko mojih butina, poloţila glavu na naslon za ruke i prekrstila ruke preko stomaka. „Nije trebalo da pojedem poslednje dve rolnice s cimetom. Zašto si mi dopustila da se toliko pretovarim, Ki?" Nasmejah se i šljepnuh je po nozi. „Preispitivala sam tvoju odluku za tu poslednju, ako se sećaš." „Tačno. Ipak, bilo je previše dobro." Lejla ţestoko podrignu, a onda prekri usta rukom kao da je zaprepašćena. „Ozbiljno, Kiri. Ţelim sve da znam." Izvukla sam kosu iz gumice i zamršene lokne prodrmala prstima. „Dobro. Ali ono što ću ti reći ostaje među nama. Recimo da nikome ne smeš reći ni reči, čak ni Eriku." „Šta je ovo, neka vrsta krize nacionalne bezbednosti?" „Moglo bi i to da bude." Izrazom lica stavih Lejli do znanja koliko sam ozbiljna. „On svoju privatnost shvata veoma ozbiljno i premda sam otišla, neću to dovoditi u pitanje." Podigla je ruke u gestu koji je govorio da se predaje. „Dobro, dobro. Imaš moju reč. Isuse." Duboko sam udahnula, zadrţala vazduh pa ga izbacila. „Zove se Valentajn Rot." Lejla razrogači oči. „Sveca mu. Kakvo ime." „Bez zezanja. I on je... Hoćeš iskreno? Najdivniji muškarac kojeg sam u ţivotu upoznala. Recimo da se s njim ne moţe meriti čak ni Aleksander Skarsgord. I donekle liči na našeg momka Aleksa." Morala sam da trepnem da potisnem emocije. „Otprilike dvometraš i građen kao grčki bog, plavokos, plavook. Ume da... prodre pogledom u tebe. A glas... Lejla, ti ne razumeš. Tri dana sam nosila povez preko očiju, tako da sam morala da se oslanjam na zvuk njegovog glasa svaki put kad sam bila s njim. Moţe da zavede samo glasom. Njegove reči. Ubij me, Lejla. Sve što mi je rekao... " „Ĉekaj. Čekaj čekaj čekaj.” Lejla se ispravi i sede, skide noge s mene i naţe se napred. „Nosila si povez? Tri dana?” Klimnuh glavom. „Ako sam bila u njegovom društvu, nosila sam ga. I nisam mu znala ime sve dok mi konačno nije skinuo traku. Bila je to... igra. Mada nije neka smešna ha-ha-ha igra. Veoma ozbiljna veţba poverenja. Ne znam kako da opišem ono što se desilo. Šta mi je uradio. Način na koji me je dodirivao, na koji mi se obraćao. Uspevao je da me luđački uzbudi pomoću svega nekoliko reči, poljupcem, dodirom, a onda bi me ostavio da visim. On me je... izluđivao. Jednostavno izluđivao. Nisam čak znala ni kako izgleda, a ţelela sam ga. Samo zbog toga kako je govorio. Znaš li šta mi je rekao kad smo se prvi put sreli i upoznali? Pa, 'upoznali' nije prava reč. Kad me je doveo u svoju kulu..." „Kulu?” Nasmejah se. „Tako je ja vidim. Poseduje zgradu na Menhetnu i ima čitav najviši sprat sagrađen prema svom nacrtu u toj svojoj... palati. Ne radi se o kondominijumu ili stanu, ali se nalazi u neboderu. Mislim da je cela zgrada specijalno napravljena za njega zato što tamo postoje stvari koje ne bi bile moguće u neboderu. Poput biblioteke. Bila je to, a mislim veoma bukvalno, biblioteka iz Lepotice i zveri. Police krcate knjigama sve do plafona visokog sigurno petnaest metara. Ima prave oklope korišćene u bitkama u četrnaestom veku. Prva

108


izdanja Gordosti i predrasude, te rukom pisanu kopiju Danteovog Pakla. Bez šale. Izuzetno retke knjige." Odmahnuh rukom. „Suština nije u tome. Da, uţasno je bogat. Nije to zaista vaţno." Lejla se zablenu u mene. „Nije vaţno? Kako to, dovraga, nije vaţno?" Slegnuh ramenima. „Naprosto nije. Mislim, zadivljujuće je. Neću da te laţem. Uradio je neke zaista neverovatne stvari za mene. Vodio me je u Met na operu. A čuj ovo: nabavio mi je dior haljinu skrojenu po mojoj meri, i nakit koji je sigurno koštao na hiljade dolara. A Haris, njegov lični šofer/telohranitelj/pilot, kog si sinoč upoznala, odvezao me je na privatnu večeru u restoran zatvoren samo zbog nas. Odvezao me je Rotovim helikopterom. A onda me je odvezao u Metropoliten svojim majbahom. Takođe smo išli i na jedrenje. Rot je neverovatan mornar i plovili smo oko Long Biča i nazad, pa večerali u tom malenom restoranu u Maloj Italiji..." Uzdahnuh. „Znam da sam tamo provela samo kratak period, ali mi se ozbiljno čini poput celog ţivota, Lejla. Sve je drugačije." „Pa, ako je sve bilo toliko divno, zašto si sad ovde? Šta se dogodilo?" Ščepala me je za ramena i protresla me. „I, što je još vaţnije, gde su diorova haljina i nakit?" Nasmejala sam joj se. „Sve sam ostavila tamo. Hoću reći, jeste mi to poklonio, ali... ništa od toga nije vaţno." „Nije vaţno? Jesi li na narkoticima?" Lejla se ponovo nasloni na kauč, jeknuvši. „To liči samo na tebe. Posle svega kroz šta si prošla, uradiš nešto toliko ludo poput ostavljanja bogatstva." „Ne kapiraš, Lejla." „Ne, ne kapiram!" Opet se ispravila i uzela me za ruke. „Premda pokušavam. Objasni mi. Šta propuštam? Mislim, svesna sam da u velikoj šemi stvari haljine i minđuše nisu zaista vaţne. Nisam toliko plitka. Svakako, radi se o diorovoj haljini, ali... mi ovde pričamo o pitanjima srca. Je li tako?" „Moglo bi se reći", rekoh ustajući. „Mislim da neću moći da nastavim bez još kafe." Lejla mi dodade svoju šolju. „Dopuni i meni, lujko." Vrativši se s punim šoljama, sedoh ponovo pored Lejle. „Dakle. Uloţio je toliko truda, zar ne? Godinu dana mi je svakog meseca slao čekove na deset hiljada dolara, zatim me je pokupio i rekao mi da me poseduje. Stavio mi povez i naterao me da počnem da mu verujem, što nije lako. Ispričao mi je da me je dugo posmatrao, ali nije rekao zašto. Upoznao me je. Pokazao mi deliće svoje ličnosti. Lejla - taj čovek je neverovatan. Ne mogu ti to čak ni predočiti. Ogroman je i velikodušan i dominantan i apsolutni alfa muţjak, ali je smotren i paţljiv i obziran... " Lejla mi se bliţe unese u lice, prekinuvši me: „Kad kaţeš ogroman, na šta tačno misliš?" Široko se osmehnula i ugrizla za usnu, nestrpljiva da sazna sve sočne pojedinosti za koje je znala da joj prećutkujem. Morala sam da pocrvenim. „Ogroman, Lejla. Ogroman." Zgrabila sam je za ruke i stisnula ih. „On je jebeni bog. I mislim to doslovno." Lejla ciknu, zavali se unazad i poče da se kikoće. „Znala sam. Znala sam da mi nešto prećutkuješ. Reci mi više! " Uzdahnula sam u pokušaju da smislim odakle da počnem. „On je majstor predigre. Proveo je dane, zaista dane, zadirkujući me i mučeći. Maločas si me pomela. Jedna od prvih stvari koje mi je rekao bila je da sa mnom neće imati seks osim ako ga za to ne budem preklinjala. Ko to uopšte govori? Očito je da mu nisam verovala. Mislim, ja ne preklinjem. Nikoga i ni za šta. Ali on... neću to nazvati zavođenjem, jer se pod tim podrazumeva osećaj tajanstvenosti i prepredenosti, ili tako nečeg. Jednostavno je znao šta tačno da uradi i da kaţe da me sludi." Bila sam zahvalna na mogućnosti da se još nekoliko minuta sklanjam od pravog problema. Nisam bila spremna da pričam o tome kako se sve završilo. Zatvorila sam oči i prizvala sećanje na način na koji me je dodirivao. „Štaviše, ne mogu ni da izračunam koliko me je puta naterao da svršim, Lejla. I sve to pre nego što mi je skinuo povez. Nije mi uopšte dozvoljavao da ga taknem. Bio je isključivo usredsređen na to da mi pomuti razum i navede da doţivim orgazam. I polazilo mu je za rukom. Još me pomalo sve boli." Lejla osujećeno prostenja: „Sada sam tako ljubomorna na tebe, da ti ne mogu opisati. Mislim da te čak pomalo i mrzim." Ozbiljno klimnuh glavom. „I treba. Sasvim je sigurno da treba da budeš veoma, veoma ljubomorna." „I dalje ne razumem. On mi deluje predivno. Seksepilniji nego Aleksander Skarsgord, obdaren poput konja, kadar da te navede da svršiš sluţeći se pukim rečima... šta je uopšte moglo da krene naopako?" Mentalno i emotivno sam se pripremila za istinu. Obavila sam obe ruke oko vrele keramičke šolje prihvativši osećaj pečenja na dlanovima da odvučem sebi paţnju od unutrašnjeg bola. „On je... bio umešan u tatinu smrt." Lejla ispljunu kafu, psujući i brišući lice. „On je šta?" „To je bila njegova tajna. To je bio razlog za stavljanje poveza, radi tajnosti, zbog ludog načina na koje su se stvari odvijale. Mislio je da ću ga prepoznati. Mislim, i jesam, ali nisam sve povezala dok mi nije objasnio šta se desilo." „Sačekaj prokleti minut." Lejla spusti šolju, ote mi moju iz ruke i takođe je odloţi. „Rekao ti je? Nisi to, kao, slučajno otkrila?"

109


Odmahnuh glavom. „Rekao mi je. Juče ujutru. Posle naj - čak ne znam ni reč - posle naj... zemljotresnijeg seksa koji sam ikada imala, posadio me je da sednem i kazao mi da je upetljan u tatinu smrt." Lejla je samo trepnula nekoliko puta. „Zašto? Zašto bi ti rekao? Ako ti to nisi do tada shvatila, koje su šanse da bi ikada i povezala?" Slegnuh ramenima. „Šanse da bih ikada sama sabrala dva i dva bile su vrlo blizu apsolutnoj nuli. Srela sam ga jednom na, recimo, pet sekundi dva meseca pre tatine smrti. To je bilo to. Jedan letimičan pogled. Uz to mu nisam znala ime, niti mi je bila poznata uloga koju je igrao u tatinom poslovanju. Nisu postojali nikakvi dokazi koji su ga s njim povezivali, i ne postoje, mislim, ni sada. Policija je saopštila da se radilo o pokušaju pljačke koji se nesrećno završio, pa je slučaj zatvoren jer ni posle otprilike dve godine istraţivanja nije pronađen ni najmanji dokaz." Lejla se namršti. „Pa... šta ćeš da preduzmeš? Otkrila si ubicu svog oca. Hoćeš li ga, dakle, prijaviti?" Ojađeno slegnuh ramenima. „Nije tako jednostavno." „Nije tako jednostavno? Isuse, Ki! Ubio ti je oca!" Skočila sam na noge i uzmuvala se. „Znam da nije jednostavno! Ipak, on nije ubio tatu. Ne stvarno. Bio je to nesrećan slučaj. Rot je pokušavao da ga ubedi da proda kompaniju. Imao je taj plan za veliko spajanje preduzeća, a tatina kompanija je bila ključni deo dogovora. Ali tata nije hteo da je proda. Zato ga je Rot... izmanevrisao tako da je u osnovi morao da pristane. No, tata je... malo poludeo, kaţe Rot. Postao očajan. Pojavio se u Rotovoj garaţi i pretio mu pištoljem. Tata je u Rota uperio oruţje, i naposletku su se potukli oko pištolja. Opalio je i... metak je tatu pogodio u srce." Zastala sam pored prozora i zurila napolje u sunčan letnji dan. Lejla je ostala da sedi i razmišlja. „Prema tome, Rot to nije nameravao. Ipak, to ne menja stvari. Osim toga... rekla si da je naveo tvog tatu da proda kompaniju. Šta to znači?" Podigoh rame i zabacih glavu, šmrknuvši. „Očito, barem prema Rotovim rečima, tata nije poslovao... sasvim zakonito." „Nije radio zakonito? Prodavao je jebene auto-delove!" „Znam. To sam i ja rekla. Ali ispostavlja se da je bio umešan i u prostituciju." „Tvrdi Rot." Klimnuh glavom. „Da, tvrdi Rot. Ipak, zašto bi to izmislio? Zašto bi mi sve to ispričao da nije istina? Nikada ne bih saznala ništa od toga. Hoću da kaţem da sam onda bila samo dete. Dok sam odrastala, sve što sam znala bilo je da je tata često odsustvovao od kuće. Dolazio je kasno, a odlazio rano. Mogao je da radi bilo šta. Ljudi stalno vode dvostruke ţivote. Ne znam šta da mislim, Lejla! Ne ţelim u to da poverujem kad je moj otac u pitanju... moguće je." Oklevala sam, razmišljajući o dalekoj uspomeni iz detinjstva. „Sećam se da je, kad mi je bilo trinaest godina, tata jedne noći kasno stigao kući. Mnogo kasno. Bila sam u krevetu, spavala sam, a on mi je ušao u sobu i navukao prekrivače preko mene. Probudila sam se, a on je seo na krevet i zagrlio me. Pamtim da je... čudno mirisao. Kao na parfem. Ipak, mama nikada nije stavljala parfeme, pa se sećam da sam mislila kako je to čudno. Ipak, bila sam sanjiva, tako da sam naprosto... zaključila da nije vaţno. Ne znam. Ali sada? Ili je tata varao mamu, recimo, imao ljubavnicu, ili je Rot govorio istinu o tome da je tata upravljao uslugama elitne poslovne pratnje... i probao robu." „Sumanuto", reče Lejla. „Dakle, da li ćeš prijaviti Rota?" „Da ga prijavim?" To čak nisam ni razmatrala. „Ne vidim svrhu. To se desilo pre sedam godina i prema njegovim rečima bilo je slučajno. Morala bih da... proţivim sve ponovo. Da prođem kroz sve dokaze. Da svedočim, pod pretpostavkom da bi došlo do suđenja, i da postoji bilo koji način da dođem do dokaza protiv Rota, za šta nisam sigurna... ne znam. Šta bi se time postiglo?" „Pravda?" predloţi Lejla. „Ipak, da li bi?" Okrenula sam se i pogledala je. „Ne znam da li bi to bila pravda. Mislim, sve za šta je Rot zaista kriv jeste ucena. Da li bi dovođenje njega - i mene - u čitavu tu pravnu zbrku bilo vredno toga? I da li bi to bila pravda? Šta bih time dobila? To neće vratiti mog oca." „Odvratno zvuči kad braniš tog tipa." Lejla je zurila nadole u svoja stopala. „I zašto ga stalno zoveš 'Rot'? Mislila sam da mu je ime Valentajn?" „Jeste. Ali to je ime koje mi je rekao, i tako razmišljam o njemu. On je Rot. Valentajn... to ime zaista koristim za njega u... intimnim... okolnostima." Prislonila sam čelo uz staklo. „I moţda ga zaista branim. Ne znam. Tako sam zbunjena. Zašto misliš da sam otišla?" „Zaljubila si se u njega, zar ne?" Lejlin glas je bio tih. Samo sam klimnula. Proteklo je nekoliko trenutaka u tišini. „Zna li on to? I šta on oseća?" Nisam ţelela da odgovorim. „Ne zna. A... rekao je da... nije nameravao da se zaljubi u mene." „Dopusti da ovo razjasnim. Zaljubljena si u bogatog, zgodnog, moćnog čoveka koji je sasvim slučajno i direktno i indirektno odgovoran za smrt tvog oca? I on je zaljubljen u tebe, ali ne zna da mu je ljubav uzvraćena zato što si pobegla."

110


„To je otprilike tačno", rekoh, trepćući da potisnem suze. „To je zeznuta situacija, prijateljice. Iskreno i ozbiljno zeznuta." „Znam. Veruj mi, znam." Noge me izdadoše i skliznuh na pod, obuzdavajući jecaje. Lejla se u trenu stvorila pored mene i pridrţala me. „Šta da radim, Lejla?" „Ne znam, dušo. Ostavila si me bez teksta." Odjednom sam shvatila da Erika nisam videla od prethodne večeri kada sam stigla. Šmrknuh i pogledah u Lejlu. „Gde je Erik?" Ona zaječa. „Nadala sam se da me nećeš pitati." Odmahnula je rukom. „Raskinuli smo. Ništa strašno." Namrštih se na nju. „Bila si s njim, koliko, dve godine, Lejla. Kako to da nije ništa strašno? Zašto ste raskinuli?" „Lepo, odvući ću ti paţnju od tvojih mnogo interesantnijih problema." Lejla otpuhnu. „Mesecima smo se svađali oko njegovog pušenja kanabisa i dilovanja trave. Traţila sam od njega da makar prestane s preprodavanjem i pronađe stvaran posao, znaš? Da stremi ka nečemu. Nikada nije ţeleo o tome da priča, niti da razmišlja. Pokušala sam da mu ne pridikujem za to, stvarno jesam. Mislim, nisam zvocalo. Nikada me nije oduševljavao taj aspekt njegovog ţivota, ali bio je dobar i drag i imao veliki penis." Stresoh se. „Ne moram to da znam o njemu." Slegnula je ramenima. „Istina je. Bio je zakrivljen nagore i umeo je da me pogodi tačno u onu jednu tačku..." „Dobro!", viknuh da je ućutkam. „Ne moram ništa više da znam o Erikovom penisu. Stvarno. Prestani. Molim te." Lejla se nasmeja. „U redu, dobro. Međutim, baš kad je bio urađen mogao je dugo da ne svrši, zbog čega sam i tolerisala ceo posao toliko vremena. I ne bi mi smetalo da i dalje puši, da je imao bilo kakav cilj u ţivotu. Nešto. Doslovno bilo šta, poput ambicije da bude poštar ili da se priključi vojsci ili da bude kelner, nešto. Međutim, on se jednostavno zadovoljavao dilovanjem i pušenjem trave i igranjem igrica i seksanjem sa mnom. To je bio njegov ţivot i sve za šta se činilo da mari. I te stvari su u redu, posebno deo koji se tiče seksa sa mnom, ali sam ţelela... ne da se promeni, već da - čak ne znam ni kako bih to iskazala. Ţelela sam da ţeli više od ţivota." „Oduvek sam mislila da moţeš naći nekoga boljeg od Erika" rekoh. „To nije nikakva tajna. Rekla sam ti to. On je bio... neka vrsta gubitnika, da budem iskrena. Dovoljno fin i dovoljno zgodan, ali nije radio ništa. Nikako mi nije bilo jasno šta si u njemu videla." Lejla slegnu ramenima. „S njim mi je bilo opušteno. Umeo je da sasluša. Prema meni se lepo ponašao. Moja sestra je s likom koji je sasvim nalik mom ocu, sav grub i bezosećajan, i nesrećna je, ali je to sve za šta zna. A ja ţelim nešto drugačije od toga. Erik je potpuno spreman da kaţe šta oseća kada smo nas dvoje sami, i to mi se dopada. Pored toga, uvek se trudio da se uveri da sam svršila tokom odnosa. To je vaţno. Mnogi momci jednostavno ne mare." „Shvatam. Ima smisla." Privukla sam je u zagrljaj. „Kako se nosiš s tim?" Pokušala je da slegne ramenima, ali nije baš uspela. „Bez veze je. Probala sam sve da mu objasnim, da mi je još stalo do njega i da ne raskidam s njim, već da samo ţelim da ţeli nešto u svom ţivotu. Za sebe i za nas. On je to shvatio kao da ţelim da se promeni i bude neko drugi. Moţda to i jeste istina. Moţda sam zaista i priţeljkivala da bude neko drugi, a ne diler trave. Ali ne zato što je na drugim poljima loš." Šmrknula je. „Nije hteo da me sluša. Razbesneo se, i ja sam se razbesnela. Spakovao se i otišao prekjuče i otad se nismo čuli." „Ţao mi je, mila. Baš bez veze." „Nas dve smo divan par, zar ne?" Šmrknuh i nasmejah se s njom. „Jesmo. Ja sam zaljubljena u seksepilnog, povučenog milionera koji mi je ubio oca, a ti si raskinula sa dečkom koji je diler marihuane i ima penis povijen poput banane." „Nije toliko kriv." Podigla je ruku i malo povila prste radi demonstracije. „Više poput ovoga." „Mislila sam da smo završile s opisivanjem njegovog uda?" „Ti si počela." Zaćutala je pa me pogledala. „Da li je stvarno milioner?" „Nemam pojma. Sve što znam jeste da ima mnogo novca." Stresla se, ustala i povukla me na noge. „Ovo je poziv za manikir i pedikir, i krčag piva u Dagansu" Dopustila sam je da me ugura u svoju sobu. Pozajmila sam maksi-haljinu od nje, očetkala kosu, dala joj da me odvede u salon, a potom na večeru i pijanku u pokušaju da sve zaboravimo. Samo što nisam uspela da zaboravim teret u svom srcu čak ni kad me je Lejla napola iznela iz prljavog starog taksija koji nas je vratio kući praktično već zašavši u sledeći četvrtak. Niti sam mogla da zaboravim tugu čiji sam odsjaj videla u Rotovim očima kad sam mu kazala da odlazim. Taj me je pogled proganjao u danima koji su usledili, čak i više od sećanja na masku koju je navukao na lice trenutak pre nego što je otišao od mene.

111


Poglavlje 15 Kretanje ukrug Prošlo je mesec dana. Patnja uopšte nije bledela. Preţivljavala sam iznova i iznova svaki trenutak s Valentajnom. Videla sam ga u snovima. Budila sam se s gaćicama mokrim zbog vlaţnih snova o Valentajnovom dodiru, a ni snovi ni sećanja nisu se mogli porediti s onim kako sam se osećala u stvarnosti. Na počinak sam odlazila obamrla, a budila se u suzama. Iz dana u dan sam se borila sa sobom. Uradila sam pogrešnu stvar. Trebalo je da ostanem. Hvatala sam sebe na ivici da kupim avionsku kartu za Njujork, i zaustavljala se u poslednjoj sekundi. Tata je mrtav zbog Rota. Ţivot mi se neizrecivo i neopozivo promenio zbog Rotove taktike čvrste ruke. Uništio mi je ţivot. Ali onda, postala sam osoba koja jesam baš zahvaljujući svemu tome. Morala sam brzo da odrastem i da naučim da budem jaka. Bio je to ciklus, ukrug i ukrug. Vrsta rata za kojeg se činilo da nema kraja. Da nije uradio šta je uradio, ne bih izgubila tatu. S druge strane, da nije bilo niza događaja koji su proistekli iz Rotovog pokušaja da napravi posao, nikada ga ne bih upoznala. I premda sam se mučila i patila za njim, nisam mogla da ţalim niti se protivim vremenu koje sam s njim provela. I nisam mogla da prestanem da ga ţelim. Nisam prestajala da se nadam nekakvom opravdanju koje bi iskrslo i dozvolilo mi da mu se vratim. Hvatala sam sebe kako čekam da pokuca na vrata, kako iščekujem holivudski završetak u kojem se Naš Heroj, neverovatno seksepilni Valentajn Rot, pojavljuje na vratima. Bio bi sav pokisao i molio bi me da mu se vratim, a ja bih naravno zajecala kroz jedno oţivljeno „Da!”, pa bismo se bacili na pod u očajničkoj potrebi da vodimo ljubav. To se nije desilo. Rot nikada ne bi preklinjao. A ja sam ga ostavila. Jesam li ispala idiot što sam pobegla? Jesam. Beznadeţni moron. Ipak, nisam mogla da pređem preko onoga što mi je ispričao. Nisam mogla da odlučim jesu li Rotove tvrdnje verodostojne, ali nisam mogla da ugušim instinktivno ubeđenje da mi je govorio istinu. Što je, naravno, rađalo pitanje zašto mi je uopšte i rekao. Na to je jedini odgovor glasio da se osećao obaveznim da sa mnom bude iskren, bez obzira na posledice. Nakon što sam stigla kod Lejle, dopustila sam sebi da se valjam u samosaţaljenju tri dana, a onda sam raspakovala kofere u drugoj Lejlinoj spavaćoj sobi, ustala, obukla se i počela da traţim posao. Gledala sam da nadoknadim sve što sam propustila na predavanjima - što je bilo uţasno, odvratno ovozemaljski i besmisleno. Zaposlila sam se kao sluţbenica u nekoj kancelariji u dubinama industrijskog parka. Nisam čak bila sigurna ni kakav je to posao, ali su me plaćali jedanaest i po dolara po satu da se javljam na telefon i arhiviram dokumenta, što mi je odvlačilo misli od Valentajna. Dobro, nije sasvim. Mislila sam na njega iz sedmice u sedmicu dok sam pohranjivala identična dokumenta i odgovarala na isti telefonski poziv jebenih bezbroj puta. Mislila sam na njega pod tušem, a čak sam se i dodirivala razmišljajući o njemu. Moji prsti nisu ni pribliţno mogli da se porede s telesnim sećanjem na Valentajnove prste u meni, koji su činili da se tresem i drhtim i raspadnem se za samo nekoliko trenutaka. Nikada nisam masturbirala s preteranim ţarom, a Rot mi je i to zadovoljstvo uništio. Lejla me je pustila da se kroz to sama probijam. Nikada me nije usmeravala ni na jednu stranu. Nisam je pitala za mišljenje šta bi trebalo da radim niti šta bi ona učinila da je na mom mestu, a ona se nije nudila da mi kaţe. Još jednom smo bile dve usamljene devojke koje se na svoj način snalaze kroz ţivot, cimerke, najbolje prijateljice i stalno društvo jedna drugoj. Napijale smo se petkom uveče i iznova ustanovljavale našu politiku gledanja laganih ţenskih filmova subotom, što je zahtevalo najmanje tri flaše jeftinog crnog vina, kilogram sladoleda roki roud i veliku kesu čipsa. A od Rota nisam dobila ni poruku. Nakon što sam u Detroitu bila već oko mesec i po dana, obrela sam se na Deltinom šalteru za prodaju avionskih karata na međunarodnom aerodromu Oukland kaunti, spremna da pitam za kartu u jednom pravcu do aerodroma La Gardija. Uplašila sam se i vratila se kući. Nisam znala gde mu je zgrada, to prvo. Nisam imala telefonski broj, adresu niti bilo šta drugo. Pokušala sam da zaboravim. Pokušala da o tome ne razmišljam. Nisam mogla da donesem odluku, niti da shvatim. Ma koliko da sam pokušavala, bila sam u pat-poziciji. Nisam mogla da se vratim na staro, nisam mogla da ga imam, nisam mogla da pojmim kako da ţivim bez njega. U petak uveče, dva meseca po mom povratku iz Njujorka, stigla mi je kazna za prebrzu voţnju. Dva poena i sto sedamdeset pet dolara. Narednog ponedeljka sam otišla u sudnicu da je platim. Dala sam sluţbenici kopiju kazne i debitnu karticu. Sluţbenica, neka gojazna sredovečna ţena šatirane tamnoplave kose, zagledala se u papir, otkucala broj, a zatim me prazno pogledala. „Ne dugujete ništa", rekla je. „Molim?" Namrštila sam se na nju. „Kako to mislite, ne dugujem?"

112


„Već je regulisano." Ĉinilo se da je sa mnom završila. „Ko je platio?" Slegnula je ramenima. „Ne znam, mila. Moj mi sistem govori samo toliko da je sve izmireno." Virnula je iza mene. „Sledeći!" Tako sam napustila zgradu suda i otišla kući. Nije se moglo reći da sam bila zatečena, jer beše očito ko stoji iza ovoga. Međutim, u sandučetu nije bilo ničega, niti je posle toga bilo nekih drugih nagoveštaja o Rotu. Barem ne do početka sledećeg meseca. Lejla je sedela na podu ispred stočića za kafu i prebirala po računima. Uđoh u stan posle kasnovečernjeg predavanja, a ona podiţe glavu i pogleda me. „Hej. Usput, hvala ti što si se postarala za kiriju." Polako sam spustila tašnu. „Šta?" Nije podigla pogled s čeka koji je ispisivala za elektrokompaniju. „Stanarina. Ponovo si je platila." „Ne, nisam." To joj privuče paţnju. „Nisi?" „Ne." „Pa, nisam ni ja." „Nisi?" Ona brzo trepnu. „Valentajn?" Klimnuh glavom. „Valentajn. Prošlog meseca mi je stigla kazna za prebrzu voţnju, a on je i to regulisao." „Je li stupio s tobom u kontakt?" Odmahnuh glavom. „Nijednom rečju." Ušla sam u kuhinju i dograbila dva piva i kutiju s picom preostalom od prethodne večeri, pa zauzela mesto na podu pored Lejle. „Pre nego što mi je ispričao šta se desilo, rekao mi je, citiram: 'Uvek ćeš biti moja, a ja vodim računa o onome što je moje. Dakle, ako odeš, nećeš imati briga. Nikada više, bez obzira na sve.'" Otvorila sam pivo i otpila gutljaj. „Prema tome, pretpostavljam da je ovo njegov način da me na to podseti." Namrštila sam se kad sam nešto shvatila. „Ĉekaj. Rekla si opet'." Lejla zgrabi svoje pivo i parče pice. „Da. Prošlog meseca i ovog." Uzdahnuh. „Nijednu nisam ja platila, mada sam nameravala da uskočim ovog." Nekoliko trenutaka kasnije Lejla se zagleda u mene s radoznalim izrazom lica. „Šta je s tvojom mamom i Kalom?" Podigoh ljutu papričicu sa svog parčeta i pojedoh je. „Bio je i tamo. Proverila sam račun za mamu pre neki dan i rekoše mi da je neko na moj račun uplatio pozamašnu donaciju, što znači da sam mirna... zauvek. Mislim da to govori da je kupio starački dom i otpisao nadoknadu za njenu negu. Takođe je izmirena i Kalova školarina. Sve je plaćeno unapred. Kal to ipak ne zna. Ne znam ni kako bih počela priču s njim o svemu ovome." „Dakle, on u osnovi brine o tebi. I o meni. I o tvojoj mami i bratu." „Da." Obrisah usta. „I o baki i deki." „Ali te nije pozvao, slao ti poruke, pisao ti, ništa. Iako je ono što se desilo bilo nesrećan slučaj, ako mu verujemo. A ti si ga ostavila." „Aha." „Nakon što ti je otvoreno rekao da se u tebe zaljubio." „Aha." Lejla je zurila u mene s praznim izrazom lica. „I ti si, očito, još zaljubljena u njega." „Zašto očito?" Slegnula je ramenima. „Zato što je očigledno. Patiš." „Ne patim!" Uputila mi je jedan da li ti mene zezaš? pogled. „Da. Patiš. Drţala sam se po strani poslednja tri meseca i pustila te da radiš po svome. Ipak, sada se to tiče i mene." Spustila je flašu, što znači da se uozbiljila. Nikada je nije odlagala dok se ne isprazni. „Ne sviđa mi se da nekome nešto dugujem. A on mi sada plaća kiriju." „Nisam znala da je to uradio." „Znam." Stegla me je za prste. „Moraš da rešiš svoje probleme, dušo." „Pokušavam." Odmahnula je glavom. „Ne, ne pokušavaš. Nastojiš da ih izanaliziraš i razumeš. Međutim, stvar je u tome da smisao ne postoji. Niti će ikada postojati. Ne moţeš to da izravnjaš. Ono što je učinio i šta osećaš prema njemu moţda nikada ne... izbledi, to je moja pretpostavka. Samo moraš da doneseš odluku i drţiš je se. U ovom trenutku zarivaš glavu u pesak i nadaš se da će proći." Ispila je pivo i ustala. „A prema onome što si mi ispričala o Rotu, muškarac poput njega ne odustaje tek tako." Protrljah lice jednom rukom. „U pravu si. Znam da jesi. Ipak, i dalje ne znam šta bi bilo ispravno." „Ponekad... ponekad mislim, Ki, da ispravna odluka ne postoji. Postoji samo... ono što je najbolje

113


uraditi. Jedino to. Ne kaţem da znam šta je najbolje za tebe, ali mislim da ti znaš. Samo što to... izbegavaš." Prokleta Lejla. Zbog toga mi je bila najbolja prijateljica: bila je spremna da kaţe sve što nisam ţelela da čujem. Poljubila me je u teme u retkom izlivu ljubavi, a onda se povukla u svoju sobu i ostavila me samu u dnevnoj. Misli su mi se kovitlale i pištale, a ţelja i strah i bes i zbunjenost borili se da probiju lobanju. Bila sam iskidana na tri dela. Jedan deo, moja glava, predstavljao je zbrkani haos, uzavrelu jamu pometenosti i sećanja. Nedostajao mi je otac, nedostajala mi je majka onakva kakva je bila pre sloma. Ţalila sam za vremenom kada sam bila nevina devojčica bez ikakvih briga osim one zbog ocena. Pa ipak mi je očajnički nedostajao i Rot. Mrzela sam činjenicu da je odgovoran za tatinu smrt, ali sam takođe razumela da se pre radilo o nesrećnom sticaju okolnosti nego o zlonamernom ubistvu. Pa opet, da nije bio toliko nepošten u svojoj taktici... i tako se sve to neprestano vrtelo ukrug. Moje je srce bilo manje komplikovano. Zaljubila sam se u Rota i očajnički ţelela da dođem do njega, da ostavim poruku koju će Haris pronaći, da uradim sve što je potrebno da vratim Rota u svoj ţivot. Srce nije marilo za ono što se desilo. U neku ruku sam se pomirila s tatinom pogibijom mnogo pre nego što sam upoznala Rota. To jest, ne mislim da se gubitak roditelja ikada zaista preboli, posebno onda kada je njegov ili njen ţivot oduzet tako neočekivano. Moj slučaj bio je još posebniji po tome što mi je otac oduzet na nasilan i tajanstven način. Dakle, nedostajao mi je, ali njega više nije bilo. Nisam imala uspomene na njega. Znala sam da me je voleo. Ništa što je Rot uradio ili rekao nije to moglo promeniti. Zatim, tu je bilo moje telo. U tom delu nije uopšte bilo nikakvih nedoumica. Bila sam usamljena i napaljena i osujećena. Ţelela sam Rota. Ţelela njegova usta na sebi. Njegov penis u vagini. Ţelela sam njegove ruke i mišiće i jezik i oči i reči i onu njegovu opojnu kolonjsku vodu koju je stavljao. Problem je bio u tome kako da pomirim glavu, srce i telo u jednu odluku koja će uticati na ostatak mog ţivota. Da stupim s Rotom u kontakt i kaţem mu da me ostavi na miru, da mi dopusti da ţivim svoj ţivot i da plaćam sopstvene račune? Da ga pronađem i vratim mu se? Da ga ignorišem i pokušam da idem dalje? Mislila sam jedno pa drugo, u ciklusima koji su se smenjivali iz trenutka u trenutak. Pomisao da izaberem jedno i upravljam se prema tome prestravljivalo me je do paralisanosti. Šta ako izaberem pogrešno? Šta ako ga iskorenim iz svog ţivota, a nikada ga ne prebolim, nikada ne prestanem da ga ţelim i volim i da osećam da mi nedostaje? Šta ako mu se vratim, a pogrešno sam ga procenila ili pogrešno protumačila svoja osećanja prema njemu; ili šta ako je on nastavio dalje i više me ne ţeli? Ili pak šta ako pokušam da ga zanemarim i nadam se da će izbledeti, ali se to uopšte ne desi i ja nikada ne uspem da se pokrenem, već samo nastavim da ţivim u konfuznoj spirali jada koja nikuda ne vodi? Uh. Zamislite onda moj strah kada sam na isteku trećeg meseca pronašla koverat. Nepogrešivi Rotov rukopis. Moje ime. Sručila sam se na zadnjicu i sela na stepenice baš ispred ulaza u našu zgradu. Podvukla sam drhtavi prst pod poklopac omotnice, uspevši da se pri tom posečem na papir. Ovog puta nije bilo čeka. Unutra se nalazilo pismo. Ispisano jasnim, odlučnim, muškim rukopisom.

114


Poglavlje 16 Pismo Kiri, Dao sam ti tri meseca. Dozvolio sam ti da odeš od mene jer sam znao da ti je potrebno vreme da promisliš o onome što sam ti otkrio. Ipak, moram da te podsetim, ljubavi, da si moja. Posedujem te. Uvek ću te posedovati. I ti poseduješ mene. To je moja najdublja tajna. Ne mogu znati šta je u tvom srcu, ali imam potrebu da ti pokaţem svoje: Volim te. Nisam siguran kako je došlo do toga. Najblaţe rečeno, bilo je neočekivano. Očekivao sam da provedem nekoliko dana uţivajući u lepoti tvog savršenog tela, ali nikada nisam pretpostavljao da ću se opiti lepotom tvoje duše. Kada sam ti obelodanio svoju krivicu, rekao sam ti da znam da zasluţuješ više od mene nego što je nekakva besmislena avantura. Pa ipak, kada sam poslao Harisa da mi te dovede, nameravao sam upravo to. Borio sam se sa svojom poţudom prema tebi sedam godina. Nikada nisam dozvolio Harisu da snimi tvoje nepristojne fotografije, zato što sam znao da neću biti u stanju da se oduprem porivu da te učinim svojom ako bacim makar jedan jedini pogled na tvoje nago telo. Zato sam se drţao na distanci. Sedam godina sam vodio tu bitku. Moja osećanja bila su utemeljena na jednom pogledu na tebe. Taj jedan trenutak kad si ušla u očevu kancelariju bio je momenat kad si me privukla. Ţivo se toga sećam. Nosila si tamnozelenu haljinu. Padala ti je do iznad kolena i pripijala ti se uz bokove. Bila je nisko sečena ispod tvojih savršenih grudi koje su se njihale i poskakivale pri svakom tvom koraku. One su me hipnotisale. Ponovo sam se osećao poput napaljenog školarca, nesposoban da prestanem da piljim u tebe, i samo je taj jedan pogled bio dovoljan da mi se ud ukruti u pantalonama, da očvrsne poput stene. Letimično si me pogledala i zaboravila na mene, usredsređena na oca, ali ja nisam mogao tek tako da prevaziđem situaciju. U tom trenutku ţeleo sam da te prebacim preko ramena i odvučem u svoju hotelsku sobu. Maštao sam da ti pocepam haljinu i svuda poliţem tvoju besprekornu preplanulu koţu, da te navedem da svršiš i učinim te mojom. No, to beše samo poţuda. Imao sam više samokontrole od toga. Nisam hteo da podlegnem strasti, ne kad sam znao da od muškarca poput mene zavređuješ više od pohote. A opet, nikako nisam mogao da te izbacim iz glave. Koristio sam se izgovorom da brinem o tebi, samo da bih te zadrţao na periferiji svog ţivota. Mučila si me, Kiri. Svakoga dana za tih sedam godina ti si me mučila. Pa ipak, svaki od tih 2555 dana (onaj dan kada si stigla u predvorje mog doma na Menhetnu bio je sedmogodišnjica prvog pogleda na tebe u onoj detroitskoj kancelariji) takođe je bio ispunjen podsećanjem na moju krivicu. Ono što se desilo tvom ocu bio je nesrećni slučaj, ali sam ja i dalje krivac. Nisam čovek koji će sebe razrešiti izgovorima poput „nisam to nameravao”. Ne očekujem da mi oprostiš. Ipak se nadam da moţeš. Moja slatka, divna, savršena Kiri, ako otkriješ da si za tako nešto sposobna, treba samo da izađeš napolje. Valentajn Rot

115


Poglavlje 17 Bilo kuda Ruke su mi drhtale, a pismo je lelujalo poput lista na vetru. Pravo ispred mene nalazila su se vrata. Izbledelo zelena, od pohabanog metala. S obe strane bio je po jedan uzani prozor načinjen od ojačanog sigurnosnog stakla, toliko prljavog da je skoro bilo neprozirno. Ipak sam jedva uspevala da vidim kroz njega i nisam bila sigurna mogu li da poverujem u ono što sam nazrela s druge strane. Dugačak, nizak oblik. Automobil. Polako sam ustala, a pismo je odlepršalo i spustilo se na otrcanu stepenišnu stazu. Načinila sam najpre jedan korak niz stepenice, zatim drugi, pa treći i četvrti. Hladna metalna brava okrenula mi se u stisnutoj šaci. Oklevala sam; pobuna sukobljenih emocija navela me je da zastanem. Iza mene se otvoriše vrata. „Ki? Izgubila si se tu? Videla sam te da se parkiraš, ali nikako da uđeš..." Lejlin glas nije uspeo da se probije kroz moj trans, ali sam je svejedno čula. Ĉula sam njene korake na stepeniku, registrovala šuštanje hartije kad je podigla pismo. Prošlo je nekoliko trenutaka, dovoljno vremena da ga pregleda. „Sveca mu. 'Opijen lepotom tvoje duše.' Ko se još, dođavola, tako izraţava?" Ĉula sam da silazi niz stepenice, osetila je uza sebe. Ruka mi se tresla dok sam stezala kvaku, ali nisam mogla da otvorim vrata. „Rot", prošaputala sam. „Takve mi stvari Valentajn govori." „Prokletstvo. Najromantičnija izjava koju sam ikada čula." Provirila je kroz prozor. „Je li to... Jeste! Onaj lik! Hari! Tamo je." Lejla je s uţasom zurila u mene. „Devojko, volim te. Ti si mi sestra, jedina porodica za koju dajem dve pare. Ipak, ako ne odvučeš tu lepu belu guzicu kroz vrata, kunem ti se Isusom, Marijom i svim svecima da ti nikada neću oprostiti." „Misliš da treba da pođem s njim?" Lejla mi poloţi dlan na čelo, kao da proverava imam li temperaturu. „Kiri. Dušo. On je opijen lepotom tvoje duše. Naravno da treba da kreneš s njim. Bila bi budala da to ne uradiš." Ona širom otvori vrata i pogura me napolje. Moja najbolja prijateljica na silu me je poterala preko ulice do dugačkog belog bentlija. Mahnula je Harisu. „Hej zdravo, Hari. Samo je nervozna." Haris se namršti. „Gospođice Sent Kler. Gospođice Kampari." Lejla nastavi da me gura pravo ka putničkim vratima. Haris je jedva stigao na vreme da ih za nas otvori. „Gospođice Kampari, mislim da ne bi trebalo... " „U redu je, Hari. Samo ţelim da ispratim svoju devojku." „Zovem se Haris." Lejla ga odmeri od glave do pete. „Naravno." Obujmi mi lice rukama, gnječeći mi obraze. „Ovo je ono što si ţelela. Dopusti sebi da to imaš." Dugo sam je gledala u oči, a onda sam se trgla i privukla je u zagrljaj. „Šta bih ja radila bez tebe, Lejla?" „Zaista ne znam, ali dobro je što to ne moraš da otkriješ, zar ne?" Još jednom me je stisnula, pa me odgurnula. „Idi sada. Pre nego što te tresnem po glavi i zauzmem tvoje mesto, ti srećna kučko!" Obliznula sam usne i dalje oklevajući, svesna da će se sve opet promeniti ako uđem u ta kola. Pa ipak... već jeste. Samo mi je dugo trebalo da taj proces dovršim. Zaista, nikakvog drugog izbora nije bilo. Uhvatih Lejlu za ruku. „Hvala." Ovog puta nije prokomentarisala sarkastično. Samo mi se osmehnula i klimnula glavom. Nakratko sam srela Harisov pogled i u njegovim očima videla olakšanje. „Gospođice Sent Kler. Drago mi je što vas vidim." Klimnuo mi je. Nisam znala šta na to da kaţem, pa sam mu se samo nasmešila onoliko mirno koliko sam mogla. Nisam znala šta se događa. Da li je Rot stvarno bio u tim kolima? Ili ću se uskoro upustiti u još jedno tajanstveno putovanje ko zna kuda? Bio je skoro kraj septembra, a sećala sam se da mi je Rot rekao kako period od septembra do novembra provodi van Njujorka. Naposletku sam samo mogla da pognem glavu i skliznem na meku beţ koţu. Iskreno, nisam očekivala da ću videti Rota. No, bio je tu, na udaljenom kraju sedišta, lep poput boga u kaki pantalonama i maslinastozelenom duksu s rukavima podignutim do laktova i tkaninom čvrsto pripijenom uz prsa, te preko širokih mišica. „Valentajne..." prodahtah. U grudima mi se steglo, pluća su odbijala da rade kako treba, a srce mi je dobovalo poput plemenskog bubnja. Videla sam Lejlu krajičkom oka kako proviruje da baci pogled na Valentajna. „Svih mu svetaca. Bila si u pravu, Ki." Poljubila me je u obraz, pa namignula Valentajnu. „Ne brini, lepotane. Umem da čuvam tajnu." I onda je nestala, ali ne pre nego što mi je spustila Rotovo pismo u krilo. Rot se nekoliko sekundi nije pomakao. Vrata se zatvoriše, a potom čuh da su se i vozačeva vrata zanjihala i zatvorila. Zvuk motora bio je neţna, udaljena grmljavina, osećaj kretanja neodređen. Rotove oči bile su prozori prema nebu, plave i svetle, ali nečitljive.

116


Nijedno od nas nije prozborilo gotovo pet minuta. Konačno više nisam mogla da izdrţim. Podigoh pismo. „To što si ovde napisao... stvarno misliš?" Ĉelo mu se nabra. „Naravno." „Rekao si... rekao si da me voliš." Nisam se usuđivala da odvojim pogled od njega, nisam smela da se pomerim, niti da dišem. „Volim te. Duboko." Rekao je to tako opušteno, kao da se ne radi o najneverovatnijoj, najneshvatljivijoj stvari na svetu. Kao da me to što je kazao nije potreslo do srţi. Pogled mu beše vreo i napet, nemiran, ispitujući me, nadajući se. Međutim, govor njegovog tela bio je krut i zatvoren, ruke prekrštene preko grudi, jedna noga prebačena preko druge. „Ne... ne znam šta da kaţem, ni šta da radim." Pokušala sam da udahnem duboko i drhtavo izbacila vazduh. „Bila sam... toliko zbrkana, Rote. Ništa nema nikakvog smisla. Ne mogu da se okanem onog... onog što se desilo. Što si mi ispričao. S druge strane, ne mogu da zaboravim ni tebe." Ućutah, očekujući da nešto kaţe. „Nastavi", bilo je sve što je rekao. Pročistila sam grlo, presavila pismo i lenjo klizila prstom duţ njegovih rubova. „Postoji nešto što bi verovatno trebalo da ti kaţem. Nešto što je... što je bilo istina pre nego što si mi kazao za oca." Netremice sam ga gledala u oči, odbijajući čak i da trepnem. „Volim te." Ispustio je dug izdah. „Voliš me." Klimnuh glavom. „Da. Ali ne znam kako to da pomirim sa svim ostalim. Izgubila sam oca zbog... tebe. Znam da se radilo o nesrećnom slučaju i verujem u sve što si mi ispričao. Ipak sam i dalje... zbunjena zbog toga. Pomalo ljuta, pretpostavljam. Mislim, borila sam se. Ispaštala sam, Rote. Sama, uplašena, jedva uspevajući. Nastojala sam da budem odrasla osoba onda kad je trebalo da sam naivna studentkinja koja se napija s koleginicama i zabavlja s kolegama. Pa opet, ništa od toga ne menja moja osećanja prema tebi." Odloţila sam pismo. „Oko ovoga sam se iznova i iznova vrtela, i jedini zaključak koji mogu da izvedem jeste taj da... da ti pripadam. Samo ne znam kako dalje. Ne... ne znam kako ovo da rešim. Volim te, Valentajne. Zaista. Ţelim da budem s tobom, ali ne znam da li... mogu." Rot nije odgovorio nekoliko dugih trenutaka. Naposletku je skliznuo preko sedišta dok se nije našao pored mene. „Neću te ponovo pustiti da odeš, Kiri. Neću. Ne mogu da promenim prošlost. Promenio bih je, da mogu. Odrekao bih se svakog centa svog bogatstva ako bi te to moglo poštedeti patnje koju si pretrpela. Ali to nije moguće. Sve što mogu jeste da ti nešto obećam." Zastao je radi učinka, a oči su mu vrcale emocijama. Obuhvatio mi je lice dlanovima. „Volim te. Mada, to nije obećanje, samo izjava. Obećanje je ovo: učiniću sve što je u mojoj moći da ispravim stvari između nas. Da učinim da uspemo. Nisam sposoban da izmenim ono što je bilo, ali mogu da oblikujem budućnost. Mogu da oblikujem našu budućnost. Kako god da to izgleda, šta god da je potrebno, kuda god da nas to vodi, voleću te i biti tu za tebe." Njegove usne susretoše moje i poljubiše me neţno i duboko. Kada smo se razdvojili, zagledala sam mu se u oči i videla u njima jedino iskrenost. Istinu. Poštenje. Ranjivost. Nosila sam povez kada sam prvi put srela Rota. Nisam imala predstavu u šta se upuštam. Ovog puta bilo je drugačije. Ovog puta su mi oči bile širom otvorene.

117


Lista pesama „You Could Be Happy" Snow Patrol „More Than Life" Whitley „You Really Got a Hold On Me", She & Him „I Love the Way You Lie Pt III" (originalna demo-verzija), Skylar Grey „ After the Storm", Mumford & Sons „Bruised" (akustična verzija), Jack's Mannequin „You're the Reason I Come Home", Ron Pope „I Was Broken", Marcus Foster „Over the Rainbow/What a Wonderful World", Israel 'IZ' Kama-kawiwoble „A Fuoco", Ludovico Einaudi „Pariš", Rodrigo y Gabriela „Diablo Rojo", Rodrigo y Gabriela „Pavanorama", Deviations Project „David s Jig", Natalie McMaster „Elysium", Lisa Gerrard „Romance", Apocalyptica Scenska kantata za soliste, hor i orkestar Karmina Burana kompozitora Karla Orfa, u izvođenju orkestra Boston pops, pod dirigentskom palicom Dţona Vilijamsa „Mission", Beats Antique „Racing Against the Sunset", Philip Wesley „Soon or Never", Punch Brothers „Tip of the Tongue", The Donnis Trio „You're True", Eddie Vedder „Dream a Little Dream", Eddie Vedder „I Had Me a Girl", The Civil Wars „Safe and Sound", Taylor Swift „Out Loud", Dispatch „Ten Cent Pistol", The Black Keys „The Girl", City and Colour „Ballad of Fuck All", Malcolm Middleton „We re Going to Be Friends", The White Stripes „I Will Follow You Into the Dark", Death Cab for Cutie „Skinny Love", Birdy „Collide" (akustična verzija), Howie Day „You and I", Ingrid Michaelson „Count on You", Bruno Mars Dobro, znam da je ova lista podugačka. Nije mi ţao. Skriveni uzdasi moţda ne uključuju i ne podvlače muziku izravno kao deo priče ili tipova ličnosti, ali ukoliko išta znate o meni, onda vam je poznato u kojoj je meri muzika vaţna za moje pisanje. Svaka od ovih pesama predstavlja deo Skrivenih uzdaha na neki svoj način. Ritmovi i puis i raspoloţenje i ton svake numere imaju uticaja na moju prozu, na osećaj za svaku pojedinačnu scenu. Zato što nisam direktno uključivala pesme u knjigu, dopustila sam sebi neku vrstu malog čašćenja, tako što sam slušala one koje zaista volim iznova i iznova, stotinu puta. Neki od ovih izvođača ili pesama pominju se i u mojim drugim knjigama, a postoje izgledi da će nekoliko njih dospeti i u romane koje ću tek napisati. Nadam se da ste uţivali u Skrivenim uzdasima, kao i u muzici koju sam izabrala da ide uz knjigu. Kao i uvek, ta je muzika isključivo vlasništvo predstavljenih nosilaca autorskih prava i/ili umetnika, pa svoju zahvalnost proširujem na svakog ovde navedenog muzičara zbog toga što je svojim talentom doprineo mojoj inspiraciji.

118


Beleška autora Dragi čitaoci, Isprva je postojala mala scena na kraju priče, koju sam rešila da uklonim u konačnom izdanju. Međutim, tada sam se setila koliko svi volite ţestoke scene seksa, pa sam pomislila da ovde ubacim jednu kao bonus, samo zato što vas toliko volim. Hvala vam što čitate ovaj roman. Uţivajte!

119


Valentajn 120


Dok je Haris uključivao bentlija u saobraćajni tok, posmatrao sam Kiri kako sedi pripijenih kolena i peta prekrštenih preko članaka, u crnoj suknji do kolena čvrsto zategnutoj preko bedara. Ruke joj behu skrštene na krilu, a jednim je prstom nervozno grebuckala suknju. Grudi su joj se podigle kad je duboko udahnula, a tanka tkanina bluze na raskopčavanje rastezala se da otkrije linije grudnjaka i čvrstu namreškanost njenih bradavica. Dopustio sam sebi da joj pogledom pretraţujem telo. Prelazio sam pogledom uz njene noge, pa se zadrţao na veličanstvenim dojkama. Obrazi joj behu rumeni, zubi utisnuti u donju usnu, a disala je ujednačeno, mirno i duboko. Oči nam se sretoše, njene azurne poput Egejskog mora. Ĉekala me je. Ispruţih ruku i podesih zvučni sistem, dovoljno pojačavši muziku u pozadini da Haris ne čuje ono što se spremalo. „Skini gaćice", dao sam joj uputstvo. Uglovi njenih usana izviše se u kratkotrajan i nestrpljiv osmeh. Moja divna, napaljena devojka nije se ustezala. Ĉim mi je ta zapovest prešla preko usana, podigla je kukove, posegnula ispod oboda suknje i povukla crne tange. Skinula ih je preko sandala s platformom i zanjihala ih ispred mene na kaţiprstu. Dohvatio sam majušni komad veša i gurnuo ga u dţep na boku. Ponovo je sela i pogledala me u iščekivanju nove instrukcije. „Ţelim da te vidim. Podigni suknju." Otkrstio sam ruke u ţelji da je dohvatim, dodirnem, uzmem. Oči joj se smračiše i skupiše dok me je slušala, povlačeći obod suknje tako da je ostala sasvim naga od struka naniţe. Naslonila se na naslon sedišta i polako, izazovno razdvojila kolena, pokazujući mi svoju ribicu. I dalje ju je šišala kratko, ali ne sasvim do koţe. Baš onako kako sam voleo. Skupio sam šake u pesnice da je ne bih dodirnuo. Tri meseca sam izdrţao bez nje, tri meseca pravog pakla, tri meseca pomodrelih, bolnih muda. A sada kad mi je bila na dohvat ruke, nameravao sam da odugovlačim i uţivam u svakom trenutku. „Jesi li ovo ţeleo da vidiš?" upita me Kiri prelazeći prstom uz ivicu procepa. „Da", odgovorih. „Dodiruj se. Dozvoli da te posmatram." S naporom je progutala, a onda pribliţila srednji prst klitorisu. Kiri meko uzdahnu kad se dodirnula, usta joj se otvoriše, kapci oteţaše, a kukovi kliznuše niz sedište. „Jesi li se dirala otkad si otišla, Kiri?" Odmahnula je glavom. „Nisam... Ţelela sam, ali... jednostavno nisam mogla. Nisam mogla." „Dobro", rekoh. „Tvoja pičkica je moja. Nikada nemoj da se dodiruješ osim ako ti ja to ne kaţem. Ti pripadaš meni. Tvoje telo, tvoje zadovoljstvo, sve je to moje. Tvoji orgazmi mi pripadaju. Razumeš li?" Kiri klimnu, a oči joj se čvrsto zatvoriše kad je pritisnula klitoris s dva prsta, kruţeći, masirajući ga, vlaţeći se. Morao sam ponovo da prekrstim ruke da bih ostao nepomičan, izluđen mokrim, skliskim zvucima što su ih proizvodili njeni prsti pri svakom prelasku preko pičke. Paţljivo sam posmatrao, dopuštajući joj da se dovede do ivice. Kad sam pomislio da je na svega nekoliko sekundi od svršavanja, posegnuo sam napred i zgrabio je za zglobove. „Sranje... Rote, samo što nisam..." „Nisam pomenuo da moţeš da se dovedeš do vrhunca, Kiri. Samo sam ti kazao da se dodiruješ." Kliznuo sam napred s klupe da legnem na leđa na podu između sedišta. „Zajaši mi lice, Kiri. Daj da te okusim." Polako, oklevajući, Kiri siđe sa sedišta i opkorači mi struk. Ščepao sam je za nage bokove i povukao je napred. Postavila je kolena uz moje grudi, pa obavih ruke oko njenih listova drţeći je za zadnjicu i njišući njeno telo da dovedem neţnu, vlaţnu pičkicu na svoja usta. Skliznuo sam prstima preko Kirinih usmina i razdvojio ih, zario usta u njen otvor i gurnuo joj jezik u mokru ribicu da joj osetim miris. Lizao sam joj sokove koji su kapali, klizio jezikom u nju onoliko koliko sam mogao, a potom prešao uz pukotinu i poigravao se klitorisom. „O... o, boţe..." prodahtala je i zaljuljala kukove napred. „Da, Kiri, jaši me. Jaši mi lice. Jaši moj jezik." Oslonila se rukama na sedišta, kolena joj behu na podu s obe strane moje glave, a kukovi su joj se uvijali dok sam je lizao i lizao i lizao, osećajući njen opor, pa ipak dimast mošus na jeziku. Napipao sam put uz njen torzo, otkopčao joj košulju, a kada su se ivice bluze rastvorile, povukao sam nadole korpe brusthaltera i njene pune, teške sise slobodno su visile i spustile mi se na dlanove. Milovao sam je, palčevima joj dodirivao bradavice, štipao ih i uvrtao i i poigravao se njima dok joj se kičma nije izvila u luk. Sve to vreme njeni su se kukovi uvijali ukrug, prateći pokrete mojih usta, dovevši je do ivice u par minuta. Kad sam osetio da joj se telo koči, disanje postaje isprekidano, a pičkica se trlja o moja usta, povukao sam joj klitoris usnama i snaţno ga usisao štipajući joj bradavice dok nije kriknula zabacivši telo unazad s glavom obešenom preko lopatica, cela drhteći kao da se raspada. Okusio sam njen ejakulat kad je šiknuo, olizao svaku kap, liţući je sve dok više nije mogla da nosi sopstvenu teţinu. „Dopusti mi da ustanem", rekoh. Skliznula je na sedište, sklanjajući kosu s lica, dahćući. Pruţio sam ruku ka njoj. „Sad je red na mene."

121


Prešla je na pod i kleknula mi među noge. Mazila mi je grudi, lagano spustila ruke niz moj struk pa ih vratila na prsa, gledajući me u oči s poţudom što je prosijavala kroz sve njene crte lica. Jednom rukom mi otkopčavši dugme na pantalonama, potraţila je drugom nabreklinu mog penisa učinivši da postane još čvršći, ako je tako nešto bilo moguće. Zatim je spustila rajsferšlus i preko pamučnih bokserica prešla dlanom preko cele duţine uda. Zanjihao sam kukovima, trljajući se o njen dodir, ţeleći da obavije ruke oko mene. Konačno, kao da je pročitala moju potrebu, podvukla je prste ispod elastične trake mog veša, odmaknula lastiš od tela i povukla nadole do članaka i pantalone i rublje. Penis mi je poskočio uvis, pulsirajući i bolan. S pohotnim osmehom Kiri obavi svoje male, meke šake oko mene. Uzdahnuo sam s olakšanjem, napokon osetivši rajsko savršenstvo njenog dodira i ječao sam dok je spuštala dlanove niz moj penis uvrćući glavić jednom rukom, a drugu spustivši dole do korena. Poskočio mi je pod njenim dodirom i ja zaţmurih. „Zamoli me", šapnula je, liţući kapljicu preejakulata koja se nalik na biser obrazovala na vrhu. „Spusti usta na mene", rekoh. „Sisaj me, Kiri. Hoćeš li?" „Hoću, Valentajne." Iskrenula je glavu i dotakla me ustima, postrance me uhvativši usnama i gledajući me pravo u oči, pa skliznula nadole sve dok mi obrazom nije dodirnula butinu. Zatim je krenula uz penis i ispravivši glavu uzela moj ud u usta. Počela je da mrmlja kad joj je moj kurac ispunio usta. Vilica joj se raširila da me primi, a njeno ječanje slalo je vibracije što su strujale kroz mene. Izvio sam leđa i pokrenuo bokove, nesposoban da se zaustavim. Voljno je primila moj prodor, klimala glavom gore-dole sledeći moje podizanje i osetih uskost njenog grla oko glavića, osetih kako guta tečnost koja mi curi s vrha, kako me usisava sve dok nisam počeo da ječim. „Isuse, Kiri. Tvoja usta su tako dobra. Tako dobra." Pustio sam je da mi pruţa oralno zadovoljstvo sve dok nisam osetio da orgazam raste u meni, a onda sam je povukao da ustane. „Tako dobro, dušo, ali neću da ti svršim u usta. Ne ovog puta." Uspela se uz moje telo i spustila mi ruke na ramena dok me je opkoračivala. „Ne?" Prešao sam dlanovima uz njena rebra, obujmio joj dojke dok su se predivno njihale usled pokreta koji je načinila. „Ne. Sada ćeš da me zajašeš. Uzećeš moj penis duboko u tu tvoju slatku, tesnu pičkicu i jahati me dok oboje ne svršimo." Uspravila se, nagnula lice ka mom i pritisnula mi grudi kukovima, a ud mi je ravno leţao uz telo. Kiri posegnu rukom između nas, zgrabi ga pesnicom i dovede do ulaza u vaginu. Zaječah kad sam glavićem raširio njene usmine, pa uzeh u usta jednu bradavicu i zapalacah jezikom oko ukrućenog zadebljanja, izmamivši Kirin uzdah. Njeni se prsti zariše u moje ramene mišiće dok se drţala u uspravnom poloţaju, a u njoj je bio samo moj glavić. „Sranje, Rote. Skoro da sam zaboravila koliko si jebeno velik." „Primi me, Kiri. Daj da osetim kako mi se širiš oko kurca." „O, boţe. O, boţe." Grudi su joj se podigle kad je duboko uvukla vazduh, kičma joj se izvila, a zatim se uz prodoran krik sasvim nabila na mene, primivši celu moju duţinu u jednom brzom prodoru. „O, jebemti, Valentajne... ne pomeraj se, ne... još se ne pomeraj. Sranje... tako ti je veliki." Voleo sam njenu vulgarnost. Voleo sam način na koji jednostavno nije mogla da se obuzda, da prestane da psuje dok je ispunjavam. Bila je gotovo bolno uska, njena vlaţna vrelina rastezala se oko mene i uklještila me tako snaţno da nisam mogao da se pomerim. Oboje smo istovremeno jeknuli kad je konačno počela blago da uvija kukovima. „Boţe, Kiri. Tako si uska... tako jebeno uska." Podigla se bez upozorenja, i umalo nisam ispao iz nje. „Nisam se dodirnula tri meseca", priznade ona vrteći bokovima tako da mi je glavić neţno ulazio i izlazio iz njene ribice tarući se o usmine. Ispustio sam siktav zvuk usled silnog zadovoljstva. „Nisam ni ja", kazah. „Nisi?" U očima joj se ogledala iznenađenost. Odmahnuh glavom. „Pokušao sam", rekoh joj, obema rukama joj milujući dojke. „Nekoliko dana nakon što si otišla. Ipak, nikako se nisam mogao dovesti do vrhunca. Nisam ţeleo. Jedine ruke koje ţelim na svom penisu jesu tvoje. Ĉak ne ţelim ni da svršim, osim ako to ne bude u tebi." Kirin pogled se topio, a grudi se podigle kad je uzdahnula s mnogo osećanja, čela oslonjenog na moje. „Sveca mu, Valentajne. To je zapravo veoma romantično." „To je samo istina", rekoh. „Dobro, to je istina za koju se ispostavlja da je sasvim slučajno najlepša i najseksepilnija stvar koju sam ikada čula." Izvila se unazad i ja spustih glavu na njene sise. „Da, Valentajne... molim te. Sisaj mi dojke." Navalio sam zubima na njenu bradavicu, grcajući od smeha. „O, boţe, dušo. Nemaš pojma koliko mi je ovo uţasno nedostajalo." Osetio sam kako joj telo odgovara na moje, kako joj sokovi teku i cure da nakvase moj bolni, pulsirajući ud. „Mislim da imam", rekla je, a onda potonula, nabivši se još tri centimetra na mene. „I meni je to podjednako nedostajalo. Sanjala sam o ovome. O tvojim usnama na mojim sisama, o tvom velikom kurcu u meni." „Sanjala si to?" upitah je, premeštajući usta s jedne njene dojke na drugu.

122


„Sve vreme", promrmljala je. „Iz noći u noć sam se budila mokra među nogama, sanjajući o tebi." „Prokletstvo. Uska si, Kiri." Uvukao sam njenu sisu u usta, poigravao se jezikom s njenom bradavicom. „I ja sam tebe sanjao. Budio se s takvom erekcijom da je bolelo. Budio sam se jer sam te trebao, a nisam te imao." „Sada me imaš", reče Kiri i spusti se sasvim na mene. „Tvoja sam. Ti me poseduješ." Povukao sam se unazad da poloţim glavu na naslon sedišta i zgrabio je oko struka. „Isuse, Kiri. Jedva uspevam da se suzdrţim." Ukopala je prste još dublje u moja ramena i povukla me, podiţući se. „Onda nemoj." Pokušao sam da je spustim na sebe, ali se opirala. „Nemoj da se obuzdavaš. Samo svrši." Odmahnuh glavom. „Ne." Pruţio sam ruku među naša tela i pomoću dva prsta dodirnuo joj klitoris. „Ostani tako podignuta onoliko dugo koliko moţeš." Kiri obori glavu da je nasloni na moju. „Poţuri. Ne mogu dugo ovako da izdrţim." Slobodnom rukom uštinuh je za drugu bradavicu. „Onda bolje poţuri da svršiš" rekoh joj, „jer me nećeš osetiti u sebi sve dok ne svršiš barem jednom." Stenjala je dok sam joj prstima kruţio po klitorisu, uzdahnula kad sam joj uvrnuo bradavicu, zacvilela kad sam ustima obuhvatio drugu dojku. Zatim sam istovremeno uradio sve to: sisao, uvrtao, kruţio. Osetio sam da joj butine drhte, preteći da popuste. Malo se spustila i ja sve obustavih. „Ne mogu... ne mogu da se drţim ovako." Ponovo se podigla, ali sam znao da neće uspeti da bude u tom poloţaju još dugo. „Molim te", preklinjala me je. Ugrizao sam je za bradavicu tek toliko da joj zastane dah. „Jednom", zareţao sam. Spustila se i uzdahnula s olakšanjem, a zatim zaječala kad su nam se kukovi sudarili. „Boţe, o, boţe... o, boţe, samo treba da si u meni ovako kao sad... i mogu da svršim samo zato što te osećam unutra." Obavio sam je rukama oko kukova, stegnuo je snaţno jer se i moj vlastiti klimaks spremao i pretio. „Kiri", zareţao sam pa je podigao i drţao za straţnjicu odignutu od mene. „Pokušavao sam u ovome natenane da uţivam, da učinim da traje. Ali, više ne mogu da čekam." Prostenjavši psovku, povukoh njene kukove nadole, a svoje uzdigoh i zabih se duboko u nju. Iznenađeno je vrisnula, a onda mi se pribila uz vrat uronivši lice u bočnu stranu mog grla, nosem mi dodirujući bilo. Zavrtela je kukovima kad su nam se tela ponovo srela, pa smo se oboje pomerali. Kiri se podizala, oklevala, pa se onda spuštala, stenjući dok je svaki centimetar mog penisa klizio u nju. Ječanje se pretvaralo u slabašan uzdah kad bih sasvim prodro, a ostajala je bez daha kad bismo se razdvojili. „Blizu sam, Kiri. Ne mogu više da izdrţim." „Dobro", prošaptala je, pomerivši glavu da me odozgo pogleda, nabranog čela i kapaka skupljenih usled usredsredenog uţivanja. „Daj mi to. Dopusti da osetim kako svršavaš. Ţelim to odmah." „Odmah?" upitah. „Ţeliš to?" „Da, Valentajne", prostenjala je, „ţelim. Trebam. Moram da osetim kako svršavaš." Ud mi je bubnjao, pulsirao, goreo dok sam nastavljao da napreţem svaki mišić u naporu da izdrţim još jednu sekundu. I onda, u trenutku u kom sam postao svestan da ne mogu više da se suzdrţavam, prislonio sam usne na njene u našem prvom poljupcu nakon tri meseca. Zaječala je kad su nam se usta spojila i zacvilela sa suzama u glasu. „Reci mi da me voliš, Kiri", procedio sam kroz stisnute zube. ���Potrebno mi je da čujem." Podigla se izvukavši me iz sebe, a kukovi joj zadrhtaše da ponovo provuku moj ud između punih, mokrih usmina. Njene azurne oči sretoše moje, vlaţne od suza. „Volim te, Valentajne", šapnula je i sručila se na mene. Tada sam svršio, a reči mi se otrgoše s usana kad sam eksplodirao: „Kiri... o, boţe, Kiri. Volim te. Toliko te volim." Dlanovima mi je obuhvatila lice dok smo se netremice gledali u oči u trenutku zajedničkog orgazma i istovremene detonacije. „Volim te tako jebeno mnogo." Osetih kako me njeni zidovi stiskaju, cedeći svaku kap sperme iz mene. Usne su joj prelazile preko mojih i oboje smo dahtali dok je talas za talasom vrhunca jurio kroz naša tela, bledeći sve dok nas oboje nije ostavio sasvim opuštene i iscrpljene. „Volim te, Valentajne", prošaptala je još jednom. Malo kasnije, nakon što sam je obrisao i što smo popravili odeću, Kiri se smestila na sedište pored mene. „I šta sad?" Slegnuh ramenima i bacih pogled kroz prozor, spazivši kako se pomalja privatni aerodrom. „Sada? Sada te vodim nekud daleko, nekud gde mogu da te veţem za krevet i navedem te da vrištiš."

123


Dţasinda Vajlder SKRIVENI UZDASI 2015. I izdanje Za izdavača Miroslav Josipović Nenad Atanasković Saša Petković Izvršni urednik Dubravka Trišić Urednik Svetlana Babović Lektura / Korektura Jasna Dimitrijević / Sanja Kuzeljević Dizajn i prelom Vulkan izdavaštvo Štampa Vulkan štamparija Vojvode Stepe 643a, Beograd Izdavač Vulkan izdavaštvo d.o.o. Gospodara Vučića 245, Beograd office@vulkani.rs www.vulkani.rs Tiraţ: 1.000 primeraka CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI dostupna je u Narodnoj biblioteci Srbije, Beograd COBISS.SR-ID 212711436

124


125


Jasinda Wilder - Skriveni uzdasi