Page 1


Naslov originala: Agatha Christie THE SEVEN DIALS MYSTERY Copyright © 1929 by Agatha Christie First published in Great Britain by Collins 1929 © 2015, Liber Novus za ovo izdanje Izdavač: Liber Novus www.libernovus.com Za izdavača: Maja Buđevac Vođa projekta: Jelena Bursać Prevod: Jelena Katić Živanović Lektura: Ivan Savić Korektura: Liber Novus Dizajn korica: Nada Nikolić Prelom i priprema za štampu: Liber Novus Štampa: Elcograf S.P.A. Italy ISBN: 978-86-517-0259-7


Poglavlje 1

Ko rano rani… Taj ljupki mladić, Džimi Tesidžer, strčao je niz veliko stepenište Čimniza preskačući po dve stepenice odjednom. Tako strmoglav je bio njegov juriš da se sudario s Tredvelom, uštogljenim batlerom, baš kada je ovaj prolazio predsobljem noseći svežu turu vrele kafe. Samo zahvaljujući Tredvelovom čudesnom prisustvu duha i njegovoj izuzetnoj okretnosti, nije bilo žrtava. - Oprosti - izvinjavao se Džimi. - Izgleda da sam poslednji, Tredvele? - Ne, gospodine. Gospodin Vejd još nije sišao. - Odlično - reče Džimi i uđe u trpezariju. U prostoriji nije bilo nikoga osim domaćice, a njen prekoran pogled je u Džimiju izazivao jednaku nelagodnost onoj koju bi osećao kad god ugleda oči mrtvog bakalara izloženog na ribarskoj tezgi. A opet, vrag mu babin, zašto bi ga ta žena gledala na taj način? Da se siđe na doručak tačno u devet i trideset jednostavno nije moguće kada odsedate u letnjikovcu. Da se ne lažemo, sada je bilo jedanaest i petnaest, što bi bila, moguće je, gornja granica, ali čak i tada... - Plašim se da sam malo okasnio, ledi Kut. Molim? - Oh, nije bitno - reče ledi Kut setnim glasom. Zapravo, kašnjenje na doručak mnogo ju je zabrinjavalo. Za prvih deset godina braka, ser Osvald Kut (tada tek gospodin Kut) napravio bi pakao, grubo rečeno, ako bi njegov jutarnji obrok u osam časova kasnio makar i pola minuta. Ledi Kut je naučena da na kašnjenje gleda kao na krajnje neoprostiv, smrtni greh. Navike teško umiru. Pritom, bila je ozbiljna žena i nije mogla, a da se ne zapita kako će uopšte ovi mladi ljudi uspeti u životu ako nikad ne porane. Kako je ser Osvald često govorio, i novinarima i svima ostalima: ,,Za moj uspeh su u potpunosti zaslužni rano ustajanje, skroman život i ustaljene navike.“ Ledi Kut je bila krupna žena, zgodna u tragičnom smislu te reči. Imala je velike tužne oči i dubok glas. Umetnik koji traži model za „Rahela oplakuje svoju decu“{1} pozdravio bi ledi Kut sa oduševljenjem. Proslavila bi se, takođe, u melodrami, kao nepravdom pogođena supruga nekog zlikovca, koja se tetura kroz mećavu. Izgledala je kao da je potajno tišti nekakva strašna patnja, ali pošteno govoreći, ledi Kut nije imala nikakvih problema u životu, ako se ne računa ser Osvaldov meteorski uspon do blagostanja. Kao mlada devojka, bila je veselo, samouvereno stvorenje, u velikoj ljubavi sa Osvaldom Kutom, slavoljubivim mladićem iz prodavnice bicikala koja se nalazila odmah do gvožđare njenog oca. Živeli su vrlo srećno, isprva u nekoliko soba, zatim u malenoj kući, onda u jednoj većoj; sledio je neprekidan niz kuća sve većih dimenzija, mada uvek u okviru razumne udaljenosti od ,,posla“, sve dok sada ser Osvald nije dosegao takvu važnost da su ,,posao“ i on postali nerazlučivi, pa je sa zadovoljstvom iznajmio najprostraniji i najveličanstveniji zamak koji se može naći u Engleskoj. Čimniz je mesto sa istorijskom težinom, a time što ga je iznajmio od markiza Katerhama na dve godine, ser Osvald je osećao da je ostvario vrhunac svoje ambicije. Ledi Kut nije bila ni približno toliko srećna. Bila je usamljena žena. Glavna razbibriga u ranim danima njenog bračnog života svodila se na razgovor s ,,devojkom“, a čak i kada se ,,devojka“ utrostručila, razgovor s domaćom poslugom bio je i dalje glavna dnevna zanimacija ledi Kut. Sada, s čoporom služavki, batlerom koji izgleda kao nadbiskup, nekoliko lakeja upečatljive građe, jata rastrčanog kuhinjskog osoblja, zastrašujućeg stranog kuvara koji ima „kratak fitilj“ i kućepaziteljke pozamašnog


gabarita, koja je naizmenično krckala i šuškala pri pokretu, ledi Kut se osećala kao nasukana na pusto ostrvo. Sada je uzdahnula, teško, i odlutala kroz otvorena staklena vrata, uz primetno olakšanje Džimija Tesidžera, koji se tako još jednom poslužio džigericom i slaninom. Ledi Kut je nekoliko trenutaka u tragičnoj pozi stajala na tremu, a zatim se odvažila da se obrati Makdonaldu, glavnom baštovanu, koji je pogledom apsolutnog vladara nadgledao carstvo kojim je vladao. Makdonald je bio poglavar i princ svih glavnih baštovana. Znao je gde mu je mesto - a to je tron odakle će da vlada. I on je vladao - despotski. Ledi Kut mu je nervozno prišla. - Dobro jutro, Makdonalde. - Dobro jutro, gospoja. Govorio je onako kako glavni baštovani treba da pričaju - ožalošćeno, ali dostojanstveno - kao car na sahrani. - Pitala sam se - možemo li večeras dobiti malo onog kasnog grožđa za desert? - Neje još zrelo za branje - reče Makdonald. Govorio je ljubazno, ali odlučno. - Oh! - reče ledi Kut. Prikupila je hrabrost. - Oh! Ali probala sam ga kada sam juče bila u stakleniku, i učinilo mi se dobrim. Makdonald ju je pogledao, a ona je pocrvenela. Primorao ju je da se oseti kao da je sebi dopustila neoprostivu slobodu. Očigledno, pokojna markiza Katerham nikada nije izvršila takav prestup - da uđe u jedan od svojih sopstvenih staklenika i posluži se grožđem. - Da ste naredili, gospoja, mogli smo odseć grozd i donet vam - strogo reče Makdonald. - Oh, hvala - reče ledi Kut. - Da, učiniću tako sledeći put. - Ali neje još potpuno zrelo za branje. - Da - promrmljala je ledi Kut - da, pretpostavljam da nije. Onda je bolje da ga ne diramo. Makdonald je nastavio da vrhunski vešto ćuti. Ledi Kut se odvažila još jednom. - Nameravala sam da razgovaram s vama u vezi s travnjakom iza ružičnjaka. Pitala sam se može li poslužiti kao mesto za boćanje. Ser Osvald je veoma naklonjen boćanju. - A i zašto ne bi bio? - pomislila je ledi Kut za sebe. Učila je istoriju Engleske. Zar nisu ser Frensis Drejk i njegovi viteški sadruzi boćali kada je Armada primećena?{2} To je bez sumnje džentlmenska razonoda i Makdonald ne bi trebalo da ima nikakvog razloga da joj se protivi. Nije računala na prevashodnu osobinu svih glavnih baštovana, a to je da se suprotstavljaju svakom predlogu. - Fakat može poslužit u tu svrhu - reče Makdonald uzdržano. Tu primedbu je obojio obeshrabrujućim tonom, ali glavni cilj mu je bio da namami ledi Kut da podriva samu sebe. - Ako bi se raščistilo i ovaj... i obrezalo... i ovaj... sve to - nastavila je ona s puno nade. - Jašta - polako odvrati Makdonald. - Nije nemoguće. Mada bi to značilo povlačenje Vilijama s donje međe. - Oh! - reče ledi Kut nesigurno. Reči „donja međa“ u njenom umu nisu stvarale nikakvu sliku, osim bledog sećanja na neku škotsku pesmu - ali je bilo jasno da za Makdonalda predstavljaju neprevladiv razlog za zamerku. - A to bi bila šteta - reče Makdonald. - Oh, naravno - reče ledi Kut. - Bila bi. - Pa se zapita zašto se tako gorljivo složila. Makdonald joj je uputio nepokolebljiv pogled. - Naravno - reče - ako tako zapovedate, gospoja... Nije završio. Ali, njegov preteći ton bio je previše za ledi Kut. Istog trena je položila oružje.


- Oh, ne - rekla je. - Shvatam, Makdonalde. N-ne - Vilijam bolje da nastavi posao na donjoj međi. - To i ja mišljah, gospoja. - Da - reče ledi Kut. - Da, svakako. - Mišljah da ćete se složit, gospoja - reče Makdonald. - Oh, svakako - ponovi ledi Kut. Makdonald dotače šešir u znak pozdrava i ode. Ledi Kut je nesrećno uzdahnula gledajući za njim. Džimi Tesidžer, do grla nadeven džigericom i slaninom, izađe do nje na trem i uzdahnu na sasvim drugačiji način. - Savršeno jutro, a? - primetio je. - Zar? - odsutno reče ledi Kut. - Oh, da, izgleda da jeste. Nisam primetila. - Gde su ostali? Vozikaju se po jezeru? - Koliko znam. Mislim, ne bi me čudilo da je tako. Ledi Kut se naglo okrete i ulete nazad u kuću. Tredvel je upravo proveravao bokal s kafom. - Oh, zaboga - reče ledi Kut. - Zar gospodin... gospodin... - Vejd, miledi? - Da, gospodin Vejd. Zar još nije sišao? - Nije, miledi. - Jako je kasno. - Jeste, miledi. - Oh, zaboga. Valjda će kad-tad da se pojavi, Tredvele? - Oh, nesumnjivo, miledi. Juče je bilo jedanaest i trideset kada je sišao, miledi. Ledi Kut baci pogled na sat. Bilo je dvadeset minuta do dvanaest. Talas ljudskog saosećanja je preplavi. - Baš ti nije lako, Tredvele. Moraš u ovo doba da raspremaš sto, pa još da postaviš ručak do jedan sat. - Navikao sam na ponašanje mlade gospode, miledi. Iako izrečen dostojanstveno, prekor je bio očigledan. Na isti način bi možda neki kardinal ukorio Turčina ili nekog drugog nevernika koji je nesvesno pogrešio, uprkos dobrim namerama. Ledi Kut je po drugi put tog jutra pocrvenela. Prekid koji je usledio dobro joj je došao. Otvorila su se vrata i unutra je provirio mladić ozbiljnog izgleda i s naočarima na nosu. - Oh, tu ste, ledi Kut. Ser Osvald vas je tražio. - Oh, odmah ću otići do njega, gospodine Bejtmene. Ledi Kut je žurno izašla. Rupert Bejtmen, lični sekretar ser Osvalda, izašao je na drugu stranu, kroz staklena vrata gde je Džimi Tesidžer prijatno džabalebario. - ’Bro jutro, Pongo - reče Džimi. - Izgleda da ću morati da odem da se družim sa onim dosadnim devojkama. Ideš li i ti? Bejtmen odmahnu glavom, odjuri duž trema i prođe kroz vrata biblioteke. Džimi mu se zadovoljno cerio iza leđa. Bejtmen i on su išli zajedno u školu, gde je Bejtmen već bio ozbiljan dečko s naočarima i gde je dobio nadimak Pongo bez ikakvog razumljivog razloga. Pongo je bio, razmišljao je Džimi, na isti način magarac i sada kao i onda. Izreka „Život je realan, život je ozbiljan“{3} verovatno je bila smišljena naročito za njega. Džimi zevnu i polako odšeta ka jezeru. Devojke su bile tamo, njih tri - tek tri obične devojke, dve sa kratko ošišanom crnom kosom, i jedna sa kratko ošišanom plavom. Ona što se najviše kikotala zvala se (valjda) Helena - druga se zvala Nensi - a treću su, iz nekog razloga, zvali Čarapica. Njegova dva prijatelja su bila s njima, Bil Eversli i Roni Devero, obojica stalno zaposleni u ministarstvu spoljnih poslova, u čisto dekorativnom svojstvu.


- Zdravo - reče Nensi (ili možda Helen). - Evo ga Džimi. Gde je onaj kako-se-zvaše? - Nemoj mi reći - ubaci se Bil Eversli - da Džeri Vejd još nije ustao? Moramo nešto poduzeti po tom pitanju. - Ako ne pripazi - reče Roni Devero - jednog dana će potpuno propustiti doručak - i kad se dokotrlja dole, shvatiti da je vreme za ručak ili užinu. - Bruka - reče devojka koju su zvali Čarapica. - Ledi Kut mnogo brine zbog toga. Pretvara se u kokošku koja pokušava da snese jaje, a ne može. Prava šteta. - Hajde da ga izvučemo iz kreveta - predloži Bil. - Idemo, Džimi. - Oh, hajde da budemo malo prefinjeniji - reče devojka zvana Čarapica. Veoma joj se dopadala ta reč - prefinjeno. Upotrebljavala ju je u velikoj meri. - Ja nisam prefinjen - reče Džimi. - Ne bih znao kako se to radi. - Hajde da se dogovorimo i uradimo nešto povodom toga sutra ujutru - neodređeno je predlagao Roni. - Znate, da ga probudimo u sedam. Da zaprepastimo sve ukućane. Tredvel će da izgubi lažne brkove i ispusti čajnik. Ledi Kut dobija napad histerije i onesvesti se Bilu na rukama - pošto je Bil snažan kao konj. Ser Osvald kaže ,,Ha!“ i cene čelika skoče za poen i pet osmina. Pongo pokaže da ipak ima emocije tako što baci naočare i izgazi ih. - Ne znaš ti Džerija - reče Džimi. - Kofa dovoljno hladne vode bi ga možda probudila - to jest, ako pametno naciljamo. Ali bi se on samo okrenuo na drugu stranu i ponovo zaspao. - Oh! Moramo da smislimo nešto prefinjenije od kofe hladne vode - reče Čarapica. - Pa dobro, ali šta? - upita Roni otvoreno. A niko nije imao spreman odgovor. - Trebalo bi da smo dovoljno sposobni da nešto smislimo - reče Bil. - Ko ima bar malo mozga? - Pongo - reče Džimi. - A evo ga, upravo dolazi, jurca na svoj uobičajeno napet način. Pongo je oduvek bio pametnjaković. To mu je bila mana još od mladosti. Hajde da zadužimo Ponga da nađe rešenje. Gospodin Bejtmen je strpljivo saslušao pomalo nepovezanu priču. Imao je držanje nekoga ko je spreman da što pre pobegne odatle. Svoje mišljenje je izneo bez gubljenja vremena. - Predložio bih budilnik - žustro je rekao. - Uvek navijem budilnik, plašeći se da se ne uspavam. Shvatio sam da je poslužiteljevo unošenje čaja na nečujan način ponekad nemoćno da me probudi. Odjurio je dalje. - Budilnik. - Roni je zavrteo glavom. - Jedan budilnik. Trebalo bi nam barem tuce njih da poremete Džerija Vejda. - Pa što da ne? - Bil je bio zajapuren i odlučan. - Znam šta ćemo. Idemo u Market Bejsing i svako od nas će kupiti po jedan budilnik. Usledili su smeh i rasprava. Bil i Roni su otišli po kola. Džimija su poslali da izvidi šta se dešava u trpezariji. Vratio se vrlo brzo. - Tamo je, nego šta. Nadoknađuje izgubljeno vreme i proždire tost s marmeladom. Kako ćemo ga sprečiti da pođe s nama? Odlučeno je da se obrate ledi Kut i da je upute kako da mu zadrži pažnju. Džimi, Nensi i Helen su ispunili tu dužnost. Ledi Kut je bila zbunjena i zabrinuta. - Šala? Bićete oprezni, je l’ da, deco draga? Mislim, nećete polomiti nameštaj i porazbijati stvari i upotrebiti previše vode? Moramo da predamo ovu kuću sledeće nedelje, znate. Ne bih volela da lord Katerham pomisli... Bil, vrativši se iz garaže, prekide je da je umiri. - Sve je u redu, ledi Kut. Bebica Brent - ćerka lorda Katerhama - moja je velika prijateljica. Ne postoji ništa što bi nju pokolebalo - apsolutno ništa! Verujte mi na reč. A ionako neće biti nikakve štete. Biće to sasvim mirna zgoda. - Prefinjena - reče Čarapica.


Ledi Kut je tužno hodala duž trema upravo u trenutku kada je Džeri Vejd izbio iz trpezarije. Džimi Tesidžer je bio svetlog tena i bucmast kao heruvim, a sve što se o Džeraldu Vejdu moglo reći bilo je to da je on bio još svetliji i bucmastiji, a da je u poređenju s njegovim prostodušnim licem Džimijevo izgledalo čak i pametnije. - ’Bro jutro, ledi Kut - reče Džeri Vejd. - Gde su svi? - Otišli su u Market Bejsing - reče ledi Kut. - Zašto? - Smišljaju neku šalu - reče ledi Kut dubokim setnim glasom. - Još je rano jutro da bi se smišljale šale - primeti gospodin Vejd. - Nije uopšte toliko rano - naglasi ledi Kut. - Plašim se da sam malo zakasnio jutros - reče gospodin Vejd, dražesno šarmantan. - Neverovatno je to, ali kad god se desi da odsedam ovde, ja poslednji stižem na doručak. - Veoma neobično - reče ledi Kut. - Ne znam zašto je tako - dodade gospodin Vejd, zamislivši se. - Nemam predstavu, verujte mi. - Zašto jednostavno ne ustanete na vreme? - predložila je ledi Kut. - Oh! - reče gospodin Vejd. Jednostavnost tog rešenja sasvim ga je zapanjila. Ledi Kut je otvoreno nastavila. - Mnogo puta sam čula ser Osvalda kako govori da ništa ne pomaže mladom čoveku da ostvari uspeh u svetu kao tačnost u navikama. - Oh, znam ja to - reče gospodin Vejd. - I držim se toga kad sam u gradu. Znate, moram da stignem do dobrog starog ministarstva spoljnih poslova do jedanaest sati. Nemojte misliti da stalno ovako zabušavam, ledi Kut. Nego, kako strašno lepo cveće imate na donjoj međi. Ne mogu da se setim kako se zove, ali imam ih kod kuće - one svetloljubičaste biljčice. Moja sestra obožava baštovanstvo. Pažnja ledi Kut je bila potpuno skrenuta. Mučili su je njeni prestupi. - Kakvi su vam baštovani? - Oh, imamo samo jednog. Matora budala, verujem. Ne razume se mnogo, ali radi šta mu se kaže. A to je velika stvar, zar ne? Ledi Kut se složila s tim, glasom koji je izražavao toliku dubinu osećanja da bi joj bio od neprocenjive koristi da je glumica. Prešli su na temu neumesnog ponašanja baštovana. U međuvremenu, ekspedicija se dobro odvijala. Izvršena je invazija na glavnu trgovinu Market Bejsinga, a iznenadna potražnja za budilnicima uveliko je zbunjivala vlasnika. - Voleo bih da je Bebica ovde - mrmljao je Bil. - Poznaješ je, Džimi, zar ne? Oh, svidela bi ti se. Sjajna je devojka - pravi drugar - i, pazi šta ti kažem, pametna je. Ti je znaš, Roni? Roni odmahnu glavom. - Ne poznaješ Bebicu? Ispod kog kamena ti živiš? Ne znaš šta propuštaš. - Budi malo prefinjeniji, Bile - reče Čarapica. - Prestani da trtljaš o svojim prijateljicama i daj da završimo posao. Gospodin Mergatrojd, vlasnik Mergatrojdovih radnji, dobio je napad rečitosti. - Ako mi dozvolite da vam preporučim, gospođice, rekao bih da ne uzimate taj od sedam šilinga i jedanaest penija. To je dobar časovnik - ne nipodaštavam ga, pazite, ali iskreno preporučujem ovaj od deset šilinga i šest penija. Vredi svaku paru. Pouzdanost, razumete. Ne bih voleo da posle kažete... Svima je bilo jasno da se gospodinu Mergatrojdu moraju nekako začepiti usta. - Ne treba nam pouzdan časovnik - reče Nensi. - Dovoljno je da radi jedan dan, to je sve - reče Helen. - Ne mora da bude prefinjen - reče Čarapica. - Želimo budilnik koji glasno zvoni. - Treba nam... - zaustio je Bil, ali nije uspeo da završi, pošto je Džimi, koji je imao smisla za mehaniku, najzad uspeo da shvati kako mehanizam radi. Sledećih pet minuta u radnji nije moglo da se


diše od glasne promukle zvonjave mnoštva budilnika. Na kraju su izabrali šest izvrsnih primeraka. - I znate šta - reče Roni velikodušno - uzeću i jedan za Ponga. Ovo je bila njegova ideja, šteta bi bilo izostaviti ga. Trebalo bi da bude zastupljen u ovim poklonima. - Tako je - reče Bil. - A ja ću uzeti još jedan, u ime ledi Kut. Što više, to bolje. A i ona nam priprema teren. Verovatno sada davi starog dobrog Džerija nekom praznom pričom. I zaista je tačno u tom trenutku ledi Kut detaljno pripovedala dugačku priču o Makdonaldu i nagrađenoj breskvi i pritom se veoma zabavljala. Budilnici su upakovani i plaćeni. Gospodin Mergatrojd je zbunjenog izraza gledao za automobilima. Vrlo su živahni mladi ljudi iz viših klasa u današnje vreme, stvarno vrlo živahni, ali ih nimalo nije lako razumeti. Sa olakšanjem se okrenuo da usluži vikarevu ženu, koja je tražila novu vrstu čajnika koji ne curi.


Poglavlje 2

Povodom budilnika - Dakle, gde ćemo ih staviti? Večera je bila gotova. Ledi Kut je još jednom preuzela dužnost odvraćanja pažnje. Ser Osvald joj je neočekivano pritekao u pomoć predlažući partiju bridža - iako predlog nije sasvim odgovarajuća reč. Ser Osvald, otkako je postao jedan od „perjanica industrije“{4} (na sedmom mestu u seriji jedan), prosto bi izrazio naklonost prema nečemu, a oni oko njega požurili bi da udovolje željama velikog čoveka. Rupert Bejtmen i ser Osvald igrali su protiv ledi Kut i Džeralda Vejda, što je bila vrlo srećna podela. Ser Osvald je bridž igrao kao što radi sve ostalo - izuzetno dobro, i voleo je da ima odgovarajućeg saigrača. Bejtmen je bio efikasan kao igrač isto koliko i kao sekretar. Obojica su se ozbiljno predavali igri, jedva promrmljavši koju reč šturim osornim izjavama: ,,Dva“, ,,bez aduta“, „Kontra", ,,Tripik“. Ledi Kut i Džerald Vejd su se družili i čavrljali, a mladi saigrač nijednom nije propustio da na kraju ruke kaže: ,,E pa, partneru, ovo ste odigrali prosto sjajno“, tonom čistog divljenja koji je ledi Kut smatrala istovremeno neuobičajenim i izuzetno utešnim. Takođe su imali vrlo dobre karte. Trebalo je da ostali budu u balskoj dvorani i da plešu uz zvuke s radija. Zapravo su bili okupljeni ispred vrata Džeraldove sobe, i vazduh je bio ispunjen prigušenim kikotom i glasnim kucanjem budilnika. - Ispod kreveta, sve na red - predložio je Džimi, odgovarajući na Bilovo pitanje. - I na koliko da ih navijemo? Mislim, u koliko sati? I sve u isto vreme tako da se stvori jedna veličanstvena zvonjava, ili u intervalima? O tome se žarko raspravljalo. Jedna strana je zastupala gledište da je za nekoga ko ima tako čvrst san kao Džeri Vejd, neophodna udružena zvonjava svih osam budilnika. Druga strana se zalagala za postojan i neprekidan napad. Na kraju su ovi drugi odneli pobedu. Budilnici su navijeni da zazvone jedan za drugim, počevši od 6 i 30. - I nadam se - reče Bil poučno - da će ga to naučiti lekciji. - Čujte i počujte - reče Čarapica. Poduhvat sakrivanja budilnika tek je otpočeo kada je došlo do iznenadne uzbune. - Pst - doviknuo je Džimi. - Neko se penje stepenicama. Zavladala je panika. - Sve je u redu - reče Džimi. - To je samo Pongo. Koristeći priliku što je ,,balvan“{5}, gospodin Bejtmen je pošao u svoju sobu po maramicu. Zastao je i shvatio situaciju posle jednog pogleda. Zatim je izneo primedbu, jednostavnu i praktičnu. - Čuće ih da kucaju kada pođe u krevet. Zaverenici su se međusobno zgledali. - Šta sam vam rekao? - reče Džimi glasom punim poštovanja. - Pongo je oduvek bio pametnjaković. Pametnjaković produži dalje. - Istina je - priznade Roni Devero, nakrenuvši glavu na jednu stranu. - Osam satova koji svi kucaju istovremeno stvaraju đavolsku buku. Čak ni stari dobri Džeri, koliko god da je magarac, ne bi mogao to da prečuje. Shvatiće da nešto nije u redu. - Pitam se da li je - reče Džimi Tesidžer.


- Šta to? - Toliki magarac koliki mi mislimo da jeste. Roni je zurio u njega. - Svi poznajemo starog dobrog Džeralda. - Zar? - upita Džimi. - Ponekad bih pomislio da - pa, da nije moguće da neko bude baš toliki magarac kakvim se stari dobri Džeri predstavlja. Sada su svi zurili u njega. Ronijevo lice imalo je ozbiljan izraz. - Džimi - reče on - ti si pametnjaković. - Drugi Pongo - reče Bil ohrabrujućim glasom. - Pa, samo mi je palo na pamet, to je sve - odvrati Džimi, braneći se. - Oh! Ne moramo sada da budemo prefinjeni - zavapila je Čarapica. - Šta ćemo da radimo sa ovim satovima? - Evo, vraća se Pongo. Hajde njega da pitamo - predloži Džimi. Pongo, primoran da svoj veliki um uposli na tu temu, izneo je svoj sud. - Sačekajte da ode u krevet i zaspi. Tada vrlo tiho uđite u sobu i spustite satove na pod. - Mali Pongo je ponovo u pravu - reče Džimi. - Hajde da sklonimo satove i siđemo dole kako bismo otklonili svaku sumnju. Partija bridža je i dalje trajala - uz manje izmene. Ser Osvald je sada igrao u paru sa svojom suprugom i savesno joj ukazivao na to u čemu je sve grešila tokom svake pojedine ruke. Ledi Kut je prebacivanje prihvatala dobroćudno i uz potpuni nedostatak ikakvog pravog zanimanja. Govorila je, ne jednom već mnogo puta: - Shvatam, dragi. Lepo od tebe što mi pokazuješ. I nastavljala bi da greši na potpuno isti način. Između deljenja, Džerald Vejd bi rekao Pongu: - Dobro odigrano, partneru, sjajno odigrano. Bil Eversli je s Ronom Deveroom vršio proračune. - Recimo da ode u krevet oko ponoći - šta misliš, koliko vremena da mu damo? Jedan sat? Zevnuo je. - Zanimljivo - tri ujutru je moje uobičajeno vreme za krevet, ali večeras, samo zato što znam da moramo da ostanemo budni neko vreme, ne znam šta ne bih dao da budem mamina maza i odem odmah na spavanje. Svi su se složili da se osećaju isto. - Draga moja Marija - začuo se povišeni i blago iznervirani glas ser Osvalda. - Ponovio sam ti toliko puta da ne oklevaš kada se pitaš da li da blefiraš ili ne. Odaješ se svima za stolom. Ledi Kut je imala odličan izgovor za to - naime, pošto je ser Osvald bio ,,balvan“ u toj ruci, nema prava da komentariše igru. Ipak, nije ga upotrebila. Umesto toga, blago se nasmešila, nagnula svoje bujna prsa skoro preko celog stola i s velikom pažnjom se zagledala u karte Džeralda Vajda koji joj je sedeo s desne strane. Njene strepnje su se raspršile kada je spazila kraljicu, odigrala je žandara, odnela štih i spustila karte. - Četiri štiha i reber{6} - objavila je. - Mislim da sam imala mnogo sreće da ovde dobijem četiri štiha. - Sreća - mrmljao je Džerald Vejd, odgurnuvši se od stola i prilazeći ostalima pored kamina. - Ona to zove srećom. Ta žena je nemoguća. Ledi Kut je skupljala novčanice i srebrnjake. - Znam da nisam dobar igrač - izjavila je žalostivim glasom u kojem se uprkos tome osećala nota zadovoljstva. - Ali me stvarno prati sreća u kartama. - Nikad od tebe neće biti igrač bridža, Marija - reče ser Osvald.


- Ne, dragi - reče ledi Kut. - Znam da neće. Uvek mi to govoriš. A ja se toliko trudim. - Stvarno je tako - reče Džerald Vejd ispod glasa. - Nema tu vrdanja. Spustiće ti glavu pravo na rame ako drugačije ne može da vidi tvoje karte. - Znam da se trudiš - reče ser Osvald. - Jednostavno nemaš nikakav osećaj za karte. - Znam, dragi - reče ledi Kut. - Uvek mi to govoriš. I duguješ mi još deset šilinga, Osvalde. - Zaista? - ser Osvald je izgledao iznenađeno. - Da. Hiljadu i sedamsto - osam funti i deset šilinga. Dao si mi samo osam funti. - Pobogu - reče ser Osvald. - Moja greška. Ledi Kut mu se tužno nasmeši i pokupi novčanicu od deset šilinga. Suprug joj je bio veoma drag, ali nije imala nameru da mu dozvoli da joj na prevaru uskrati deset šilinga. Ser Osvald se prebacio za drugi sto i započeo druženje s viskijem i sodom. Bilo je već prošlo pola sata do ponoći kada su začuli pozdravi za laku noć. Roni Devero, čija se soba nalazila odmah pored sobe Džerija Vejda, izabran je da izveštava o napretku. U četvrt do dva iskrao se u hodnik i počeo da kuca na vrata. Družina, u pidžamama i kućnim haljinama, skupljala se praćena metežom, kikotanjem i tihim šaptanjem. - Ugasio je svetlo pre dvadeset minuta - izvestio ih je Roni promuklim šapatom. - Mislio sam da nikad neće leći. Malopre sam otškrinuo vrata i provirio, izgleda da je u dubokom snu. Šta ćemo sad? Ponovo su satovi svečano prikupljeni. Tada se javila nova prepreka. - Ne možemo svi da nahrupimo unutra. Stvorili bismo neopisivu gužvu. Jedna osoba mora to da uradi, a ostali mogu da mu dodaju satove s vrata. Povela se žučna rasprava oko toga koja će osoba biti izabrana za to. Tri devojke nisu došle u obzir na osnovu toga što bi se kikotale. Bil Eversli nije izabran na osnovu njegove visine, težine i teškog koraka, takođe i zbog uopštene trapavosti, stavke koju je on žestoko poricao. Džimi Tesidžer i Roni Devero su razmatrani kao mogući izbor, ali na kraju je ogromna većina odlučila u korist Ruperta Bejtmena. - Pongo je naš čovek - složio se Džimi. - U svakom slučaju, on hoda kao mačka - uvek je tako bilo. A pritom, ako bi se Džeri probudio, Pongo bi uspeo da smisli neko prokleto blesavo objašnjenje. Znate, nešto uverljivo što bi ga smirilo i ne bi mu izazvalo sumnju. - Nešto prefinjeno - dubokomisleno predloži Čarapica. - Upravo tako - reče Džimi. Pongo je svoj zadatak izvršio uredno i efikasno. Pažljivo otvorivši vrata sobe, nestao je u tami noseći dva najveća časovnika. Ubrzo se vratio do praga i preuzeo sledeća dva, a zatim još dva puta po dva. Napokon se ponovo pojavio. Svi su zadržavali dah i osluškivali. Ritmično disanje Džeralda Vejda i dalje se čulo, ali utišano, zatomljeno i prigušeno pobedonosnim, bestrasnim kucanjem osam budilnika gospodina Mergatrojda.


Poglavlje 3

Neuspela šala - Dvanaest sati - reče Čarapica očajno. Šala - kao šala - nije uopšte dobro prošla. Budilnici, s druge strane, odradili su svoj posao kako treba. Oni jesu zazvonili - s takvom snagom i takvim elanom da je Roni Devero skočio iz kreveta zbunjeno misleći kako je svanuo sudnji dan. Ako se takav utisak dobijao u sobi pored, kako li je tek bilo u samoj sobi gde su se nalazili? Roni je požurio u hodnik i prislonio uvo na pukotinu vrata. Očekivao je psovke - očekivao ih je s velikom sigurnošću i inteligentnim predviđanjem. Ali nije čuo apsolutno ništa. Bolje rečeno, nije čuo ništa od onoga što je očekivao. Satovi su kucali i dalje, glasnim, bezobzirnim, razdražljivim otkucajima. Tada je zazvonio još jedan budilnik, grubim, zaglušujućim zvukom koji bi izazvao akutnu uznemirenost i kod gluvog čoveka. Nije bilo nikakve sumnje; satovi su verno izvršili svoj zadatak. Odradili su sve ono, i više od onoga što je gospodin Mergatrojd obećao. Ali, izgleda da su u Džeraldu Vejdu pronašli sebi ravnog. Družinu je polako hvatala potištenost. - Taj momak nije ljudsko biće - gunđao je Džimi Tesidžer. - Verovatno je pomislio da negde u daljini zvoni telefon, pa se samo okrenuo na drugu stranu i ponovo zaspao - pretpostavila je Helen (ili možda Nensi). - Meni se čini da to ne treba zanemariti - reče Rupert Bejtmen ozbiljno. - Mislim da bi valjalo da poseti lekara. - Neka bolest bubnih opni - predložio je Bil s nadom. - Pa, ako mene pitate - reče Čarapica - mislim da nas prosto zafrkava. Naravno da ga je zvonjava probudila. Ali će nas on prosto nadigrati tako što će se pretvarati da nije ništa čuo. Svi su pogledali Čarapicu s poštovanjem i divljenjem. - To nije nemoguće - reče Bil. - To je prefinjeno, eto šta je - reče Čarapica. - Videćete, ovog jutra će dodatno da zakasni - samo da bi nam pokazao. A kako su kazaljke sada pokazivale da je nekoliko minuta prošlo podne, opšte mišljenje je bilo da je Čarapicina teorija tačna. Samo je Roni Devero imao prigovor. - Zaboravljate, ja sam bio pred njegovim vratima kada je prvi budilnik zazvonio. Šta god da je dobri stari Džeri kasnije odlučio da uradi, taj prvi je morao da ga iznenadi. Nekako bi reagovao na njega. Gde si ga stavio, Pongo? - Na mali sto blizu njegove glave - reče gospodin Bejtmen. - To je bilo vrlo uviđavno od tebe, Pongo - primeti Roni. - Sada mi reci - okrenuo se prema Bilu - da je užasno jako zvono počelo da zvoni na nekoliko centimetara od tvog uveta u pola sedam ujutru, šta bi ti na to rekao? - Oh, gospode - reče Bil. - Rekao bih... - Ućutao je. - Naravno da bi - reče Roni. - I ja bih. Svako bi. Izronilo bi ono što zovu prirodnim čovekom. E pa, nije. I zato kažem da je Pongo u pravu - kao i obično - i da Džeri ima neku čudnu bolest bubnih opni. - Sada je dvanaest i dvadeset - tužno reče jedna od devojaka. - Kazao bih - sporo reče Džimi - da je to malo preterano, zar ne? Mislim, šala je šala. Ali ovo je


prevršilo meru. Nije u redu prema Kutovima. Bil je zurio u njega. - Na šta ciljaš? - Pa - reče Džimi. - Kako god okreneš - to ne liči na starog dobrog Džerija. Bilo mu je teško da pretoči u reči to što pokušava da kaže. Nije hteo da kaže previše, a opet... Primetio je da ga Roni gleda. Roni se odjednom osetio uznemireno. U tom momentu je Tredvel ušao u prostoriju i počeo da se neodlučno osvrće oko sebe. - Mislio sam da je gospodin Bejtmen ovde - objasnio je izvinjavajući se. - Samo što je izašao na trem - reče Roni. - Mogu li ja nešto da učinim? Tredvelov pogled se premeštao s njega na Džimija Tesidžera i nazad. Kao da su obeleženi, dvojica mladića su napustili prostoriju s njim. Tredvel je pažljivo zatvorio vrata trpezarije za njima. - Dakle? - reče Roni. - O čemu se radi? - Kako gospodin Vejd još nije sišao na doručak, bio sam slobodan da pošaljem Vilijamsa u njegovu sobu. - Da? - Vilijams je upravo strčao dole veoma uzrujan, gospodine. - Tredvel zaćuta - trenutak pripreme. Bojim se, gospodine, da je jadni mladi gospodin izgleda umro u snu. Džimi i Roni su piljili u njega. - Gluposti - uzviknu Roni napokon. - To... to je nemoguće. Džeri... - Lice mu se iznenada promeni. - Ja ću... idem gore da vidim. Ona budala Vilijams je možda pogrešio. Tredvel ispruži ruku da ga spreči. Nekakav čudan, neprirodan osećaj otuđenosti obuzeo je Džimija, koji uvide da batler drži čitavu situaciju pod kontrolom. - Ne, gospodine, Vilijams nije pogrešio. Već sam poslao po doktora Kartrajta, a u međuvremenu sam bio slobodan da zaključam vrata, pre nego što obavestim ser Osvalda o tome što se desilo. Sada moram da pronađem gospodina Bejtmena. Tredvel žurno ode. Roni je stajao kao omamljen. - Džeri - promrmljao je za sebe. Džimi povede svog prijatelja pod ruku i usmeri ga kroz sporedna vrata ka zaklonjenom delu trema. Pomogao mu je da sedne. - Polako, stari - reče nežnim glasom. - Povratićeš se za minut. Ipak, posmatrao ga je prilično radoznalo. Nije imao pojma da je Roni bio tako dobar prijatelj s Džeraldom Vejdom. - Jadni dobri Džeri - reče smotreno. - Ako je ikad iko izgledao zdravo, on jeste. Roni klimnu. - Čitava ona glupost sa satovima se sada čini tako bez veze - nastavi Džimi. - Čudno je to, zar ne, kako se izgleda farsa često prepliće s tragedijom? Pričao je manje-više bez smisla, samo da bi pružio Roniju dovoljno vremena da se oporavi. Roni se uznemiri. - Voleo bih da lekar stigne. Želim da znam... - Šta to? - Od čega je - umro. Džimi stisnu usne. - Srce? - nagađao je. Roniju se ote kratak, prezriv smeh. - Znaš, Roni - reče Džimi. - Da? Džimiju nije bilo lako da nastavi.


- Ne smatraš - nisi valjda mislio - hoću reći, nisi umislio da - pa, kako da kažem, nije opaučen u glavu ili tako nešto? Pošto je Tredvel zaključao vrata i sve to. Džimiju se činilo da njegove reči zaslužuju odgovor, ali Roni je nastavljao da zuri pravo pred sebe. Džimi zavrte glavom i zaćuta. Nije video šta bi drugo moglo da se uradi, osim da se čeka. I zato je čekao. Tredvel ga je omeo u tome. - Lekar bi želeo da vas dvojicu džentlmena vidi u biblioteci, ako nemate ništa protiv, gospodine. Roni skoči na noge. Džimi ga je pratio. Doktor Kartrajt je bio mršav, odrešit mlad čovek pametnog lica. Pozdravio ih je kratko klimnuvši glavom. Pongo, iza naočara izgledajući ozbiljnije nego ikad ranije, predstavio ih je. - Koliko shvatam, vi ste bili dobar prijatelj s gospodinom Vejdom - obrati se lekar Roniju. - Njegov najbolji prijatelj. - Hm. Dakle, ovaj slučaj je izgleda dovoljno nedvosmislen. Tužan, doduše. Reklo bi se da je bio zdrav mladić. Znate li da li je imao običaj da puši nešto što će mu pomoći da zaspi? - Pomoći mu da zaspi. - Roni je buljio. - Uvek je spavao kao top. - Nikada ga niste čuli da se žali na nesanicu? - Nikada. - Pa, činjenice su jednostavne. Bojim se da će ipak morati da se povede istraga. - Kako je umro? - Nema mnogo mesta sumnji; rekao bih da je u pitanju prekomerna doza hlorala. Našli smo ga pored kreveta. Bočicu i čašu. Žalosno je to. I onda je Džimi postavio pitanje koje je lebdelo na usnama njegovom prijatelju, ali koje ovaj nije nikako mogao da prevali preko jezika. - Nema naznaka - prljave igre? Lekar ga je oštro pogledao. - Zašto to pitate? Imate li razloga da sumnjate u to, hm? Džimi je pogledao Ronija. Ako je Roni bilo šta znao, sada je bio pravi trenutak da progovori. Ali, na njegovo zaprepašćenje, Roni je samo odmahnuo glavom. - Nikakvih razloga, uopšte - jasno je rekao. - A samoubistvo - hm? - Ni u kom slučaju. Roni je bio nedvosmislen. Lekar nije bio potpuno uveren. - Ne znate da li je imao problema? Nevolje s novcem? Sa ženom? Ponovo je Roni zavrteo glavom. - Što se tiče rodbine... Moramo ih obavestiti. - Ima sestru - zapravo, polusestru. Živi u Din Prajoriju. Nekih tridesetak kilometara odavde. Kada nije bio u gradu, Džeri je živeo s njom. - Hm - reče lekar. - Pa, moramo joj javiti. - Ja ću otići - reče Roni. - To je grozan zadatak, ali neko i to mora da obavi. - Pogledao je Džimija. Poznaješ je, je l’ da? - Površno. Plesali smo jednom ili dvaput. - Onda idemo tvojim autom. Ne smeta ti, zar ne? Ne mogu sam da se suočim s tim. - U redu je - reče Džimi umirujuće. - I sam sâm hteo to da predložim. Idem da pripremim krntiju. Bilo mu je drago što ima čime da se bavi. Ronijevo ponašanje ga je zbunjivalo. Šta je to znao, ili podozrevao? I zašto nije podelio svoje sumnje, ako ih je imao, s lekarom? Sada su dva prijatelja opušteno jezdila Džimijevim autom, ne obraćajući pažnju na takve sitnice kao što je ograničenje brzine.


- Džimi - napokon reče Roni - izgleda da si ti nešto kao najbolji drugar koga imam - sada. - Pa - reče Džimi - šta s tim? Progovorio je hrapavim glasom. - Želim nešto da ti kažem. Nešto što bi trebalo da znaš. - O Džeriju Vejdu? - Da, o Džeriju Vejdu. Džimi je čekao. - Dakle? - najzad je upitao. - Ne znam da li bi trebalo da ti kažem - reče Roni. - Zašto? - Obavezuje me neka vrsta obećanja. - Oh, pa onda bi bolje bilo da ne kažeš ništa. Usledila je tišina. - A opet, hteo bih - znaš, Džimi, ti si pametniji od mene. - To je verovatno istina - odvrati Džimi neljubazno. - Ne, ne mogu - naglo reče Roni. - U redu - reče Džimi. - Kako hoćeš. Posle duže pauze, Roni upita: - Kakva je ona? - Ko? - Ova devojka. Džerijeva sestra. Džimi je neko vreme ćutao, a zatim progovorio glasom koji je zazvučao nekako izmenjeno. - U redu je. U stvari... pa, ona je sjajna. - Džeri joj je bio veoma posvećen. Ovo... ovo će joj mnogo teško pasti. - Da, gadna rabota. U tišini su stigli do Din Prajorija. Gospođica Lorejn, kako im služavka reče, nalazila se u bašti. Ukoliko ne žele da vide gospođu Koker. Džimi je rečito objasnio da ne žele da vide gospođu Koker. - Ko je gospođa Koker? - upita Roni dok su obilazili kuću na putu ka donekle zapuštenom vrtu. - Stara štuka koja živi s Lorejn. Izašli su na popločanu stazu. Na njenom kraju nalazili su se jedna devojka i dva crna kokera španijela. Sitna devojka, vrlo svetle puti, obučena u stari pohabani tvid. Ni u kom slučaju devojka kakvu je Roni očekivao da ugleda. Zapravo, uopšte nije bila Džimijev uobičajeni tip. Držeći jednog psa za ogrlicu, pošla im je u susret. - Dobrodošli - rekla je. - Ne obazirite se na Elizabetu. Samo što se okotila, pa je veoma podozriva. Imala je krajnje prirodno držanje i, kada je smešeći se podigla pogled prema njima, dve blede divlje ruže na njenim obrazima jače su se zarumenele. Oči su joj bile izrazito tamnoplave - boje različka. Odjednom su se raširile - da li je osetila nemir? Kao da je, nekako, pogodila. Džimi je požurio da progovori. - Ovo je Roni Devero, gospođice Vejd. Mora da ste mnogo slušali o njemu od Džerija. - Oh, da. - Uputila mu je divan, topao osmeh pun dobrodošlice. - Obojica ste u gostima u Čimnizu, zar ne? Zašto niste poveli i Džerija? - Mi, ovaj, nismo mogli... - reče Roni, i zaćuta. Ponovo je Džimi ugledao kako je izraz straha sevnuo u njenim očima. - Gospođice Vejd - rekao je - bojim se da - mislim, donosimo vam loše vesti. Sada je već sigurno osećala uzbunu. - Džeri?


- Da - Džeri. On je... Tresnula je nogom u tlo u iznenadnom izlivu osećanja. - Oh! Reci mi! Reci mi! - Naglo se okrenula ka Roniju. - Ti mi reci! Džimi je osetio ujed ljubomore, i u tom trenutku je tačno znao ono što je do tada oklevao da prizna čak i samom sebi. Znao je zašto su Helen i Nensi i Čarapica za njega samo one ,,devojke“ i ništa više. Samo je s pola uveta čuo da Roni odvažno progovara: - Da, gospođice Vejd, reći su vam. Džeri je mrtav. Bila je vrlo hrabra. Zaprepašćeno je udahnula i ustuknula, ali je već nakon par minuta počela da postavlja nestrpljiva, pronicljiva pitanja. Kako? Kada? Roni joj je odgovarao što je pažljivije mogao. - Sredstvo za spavanje? Džeri? Neverica u njenom glasu bila je očita. Džimi ju je pogledao. Bio je to maltene pogled pun upozorenja. Uplašio se da bi Lorejn u svojoj bezazlenosti mogla previše da kaže. Kad je došao red na njega, objasnio je što pažljivije može, potrebu da se povede istraga. Stresla se. Odbila je njihovu ponudu da je povezu nazad u Čimniz, ali je napomenula da će doći kasnije. Imala je dvosed. - Samo želim da - da budem prvo malo sama - rastuženo je rekla. - Znam - reče Roni. - U redu je - reče Džimi. Posmatrali su je, osetivši se čudno i bespomoćno. - Mnogo vam hvala, obojici, što ste došli. Vozili su se nazad u tišini, uz usiljenost koja kao da se uvukla među njih. - Bože moj! Ta devojka je hrabra - rekao je Roni u jednom trenutku. Džimi se složio. - Džeri je bio moj prijatelj - reče Roni. - Na meni je da pazim na nju. - Oh! Svakako. Naravno. Po povratku u Čimniz, Džimija je u zasedi sačekala uplakana ledi Kut. - Jadni dečko - neprestano je ponavljala. - Jadni dečko. Džimi je iskoristio sve prigodne odgovore kojih je mogao da se seti. Ledi Kut mu je naveliko i naširoko ispričala o smrti mnogih njenih dragih prijatelja. Džimi ju je saslušao sa izrazom saosećanja na licu, i na kraju je uspeo da se udalji, a da ne ispadne nevaspitan. Brzo je potrčao uz stepenice. Roni je upravo izlazio iz sobe Džerija Vejda. Izgledalo je kao da je zatečen Džimijevom pojavom. - Išao sam da ga vidim - reče. - Hoćeš i ti da uđeš? - Ne verujem - reče Džimi, zdrav mladić s prirodnom averzijom prema svemu što ga podseća na smrt. - Smatram da bi svi njegovi prijatelji trebalo da uđu. - Oh! Stvarno? - upita Džimi, ne mogavši da zanemari utisak da se Roni Devero ponaša prokleto čudno u vezi sa svim tim. - Da. To je znak poštovanja. Džimi uzdahnu, ali popusti. - Oh, pa dobro - reče i prođe pored njega, malčice škrgutnuvši zubima. Po pokrivaču je bilo raspoređeno belo cveće, a soba je bila sređena i očišćena. Džimi je bacio jedan brzi, nervozni pogled na mirno, belo lice. Da li je to zaista bucmasti, ružičasti Džeri Vejd? Ta ukočena mirna figura. Stresao se. Kada se okrenuo da napusti sobu, pogled mu je pao na policu iznad kamina, i on je zabezeknuto zastao. Na njoj su bili budilnici, uredno poređani jedan do drugog. Odsečnim korakom je izašao. Roni ga je čekao.


- Izgleda vrlo mirno i sve to. Gadan maler - mrmljao je Džimi. - Nego, Roni - dodao je - ko je poređao sve one satove onako u niz? - Kako bih ja to znao? Neko od posluge, pretpostavljam. - Čudno je to - reče Džimi - što ih ima samo sedam, a ne osam. Jesi li primetio? Roni je ispustio neki neraspoznatljiv zvuk. - Sedam umesto osam - reče Džimi, mršteći se. - Pitam se otkud to?


Poglavlje 4

Pismo - Bezobzirno, tako to ja zovem - reče lord Katerham. Govorio je blagim, tužnim glasom, i činilo se da je zadovoljan iznađenim pridevom. - Da, izrazito bezobzirno. Često pomislim da ljudi koji su uspeh postigli samo sopstvenim naporom jesu bezobzirni. Vrlo je moguće da upravo zato i nagomilavaju toliko bogatstvo. Žalosnim pogledom prelazio je preko poseda svojih predaka, nad kojim je danas povratio vlasništvo. Njegova ćerka, ledi Ajlin Brent, među prijateljima i u društvu uopšte poznata kao Bebica, nasmejala se. - Ti svakako nikad nećeš zgrnuti toliko bogatstvo - suvo je primetila - iako nisi loše prošao sa starim Kutom, naplativši mu za ovo mesto. Kakav je on? Pristojan? - Jedan od onih krupnih ljudi - reče lord Katerham, neznatno slegnuvši ramenima - crvenog, kockastog lica i čeličnosive kose. Moćan, znaš. Ono što nazivaju snažna ličnost. Tip čoveka kakvog dobiješ ako parni valjak pretvoriš u ljudsko biće. - Prilično zamoran? - predloži Bebica promućurno. - Zastrašujuće zamoran, krase ga sve one depresivne osobine poput trezvenjaštva i tačnosti. Ne znam šta je gore, snažna ličnost ili revnostan političar. Stvarno više volim nekog ko je bezbrižan i neuspešan. - Neko takav ne bi mogao da ti plati cenu koju si tražio za ovaj stari mauzolej - podsetila ga je Bebica. Lord Katerham trepnu. - Voleo bih kada ne bi koristila tu reč, Bebice. Baš smo bili lepo skrenuli s teme. - Ne shvatam zašto si toliko strašno osetljiv - reče Bebica. - Na kraju krajeva, ljudi moraju negde da umru. - Ne moraju da umiru u mojoj kući - reče lord Katerham. - Ne vidim zašto. Mnogo je ljudi tu umrlo. Gomila dosadnih starih baba i deda. - To je drugačije - reče lord Katerham. - Prirodno je da očekujem da Brentovi ovde umiru - oni se ne računaju. Protivim se da to rade neznanci. A naročito se protivim istragama. To će uskoro postati redovna praksa. Ovo je već druga. Sećaš li se čitave one zbrke od pre četiri godine? Za koju, tek da se zna, smatram potpuno odgovornim Džordža Lomaksa. - A sada kriviš jadni stari parni valjak zvani Kut. Sigurna sam da i njemu sve ovo smeta jednako kao i svima ostalima. - Vrlo bezobzirno - reče lord Katerham jogunasto. - Ljudi koji su u stanju da urade tako nešto ne bi trebalo da budu pozivani u goste. Možeš ti da pričaš šta hoćeš, Bebice, ali ja ne volim istrage. Nikad nisam i nikad neću. - Pa dobro, nije ovo ista situacija kao ona od prošlog puta - reče Bebica umirujući ga. - Mislim, nije ubistvo. - Možda i jeste - bar po onome što je onaj tupoglavac od inspektora zaključio. Nikad nije prežalio ono od pre četiri godine. Misli da svaka smrt koja se ovde desi mora neophodno da bude slučaj prljave igre bremenit teškim političkim posledicama. Nemaš predstavu kakav je haos napravio. Sve mi je Tredvel ispričao. Zaprašio je sve čega se setio tražeći otiske. A naravno, svi su pripadali samo


pokojniku. Najjasniji mogući slučaj - mada da li je samoubistvo ili nesrećan slučaj, to je drugo pitanje. - Srela sam Džerija Vejda jednom - reče Bebica. - Bio je Bilov prijatelj. Dopao bi ti se, oče. Nikada nisam upoznala nikoga bezbrižnijeg i neuspešnijeg od njega. - Ne dopada mi se niko ko dođe i umre u mojoj kući samo da bi me iznervirao - reče lord Katerham tvrdoglavo. - Ipak, nikako ne mogu da zamislim da bi ga neko ubio - nastavila je Bebica. - Ta zamisao je apsurdna. - Naravno da jeste - reče lord Katerham. - To jest, bila bi apsurdna svakome drugom osim onom magarcu od inspektora Raglana. - Usudila bih se reći da mu traženje otisaka prstiju pomaže da se oseti važnim - reče Bebica smireno. - U svakom slučaju, podveli su smrt pod kategoriju ,,čudesa“, zar ne? Lord Katerham je prećutno potvrdio: - Morali su da pokažu malo obzira prema sestrinim osećanjima. - Zar je imao sestru? Nisam znala. - Polusestru, mislim. Mnogo mlađu od njega. Stari Vejd je pobegao s njenom majkom - stalno je radio takve stvari. Nijedna žena mu nije bila po volji ukoliko nije bila tuđa. - Drago mi je da postoji barem jedna loša navika koju ti nemaš - primeti Bebica. - Uvek sam vodio veoma ugledan, bogobojažljiv život - reče lord Katerham. - Sasvim je neverovatno da, s obzirom na to da nikome ne činim zlo, nikako neće da me ostave na miru. Kada bi samo... Zaustavio se kada je Bebica iznenada izašla kroz vrata na trem. - Makdonalde - dozivala je Bebica jasnim, zapovednim glasom. Despot je prišao. Nešto što bi se možda moglo protumačiti kao osmeh dobrodošlice pokušalo je da se probije na njegovo lice, ali ga je razvejala prirodna sumornost baštovana. - Vaše gospodstvo? - reče Makdonald. - Kako si? - upita Bebica. - Nesam mlogo dobro - odgovori Makdonald. - Htela sam da popričam s tobom o terenu za boćanje. Neoprostivo je zarastao. Zaduži nekog za to, hoćeš li? Makdonald je sumnjičavo vrteo glavom. - To bi značilo povlačenje Vilijama s donje međe, gospojice. - Dovraga i donja međa - reče Bebica. - Neka odmah počne. I Makdonalde... - Da, gospojice? - Neka donesu malo grožđa iz rasadnika. Znam da nije pravo vreme da se bere, pošto nikad nije pravo vreme, ali ja ga želim bez obzira na to. Shvataš? Bebica se vrati u biblioteku. - Izvini, oče - rekla je. - Morala sam da uhvatim Makdonalda. Nešto si govorio? - Da znaš da jesam - reče lord Katerham. - Ali nije bitno. Što si tražila Makdonalda? - Pokušavam da ga izlečim od toga što se smatra svemogućim bogom. Ali to je neizvodljiv zadatak. Pretpostavljam da mu Kutovi nisu prijali. Makdonald ne bi dao ni šuplja boba za neki tamo parni valjak, pa da je i najveći na svetu. Kakva je ledi Kut? Lord Katerham je razmatrao to pitanje. - Vrlo slična mojoj zamisli o gospođi Sidons{7} - najzad reče. - Rekao bih da je posetila mnogo amaterskih pozorišnih predstava. Izgleda da je bila veoma uznemirena zbog te zbrke sa satovima. - Kakve zbrke sa satovima? - Tredvel mi je malopre ispričao. Čini se da je društvo spremalo neku šalu. Pokupovali su budilnike i rasporedili ih po sobi mladog Vejda. A onda je, jelte, mladi momak nađen mrtav. Zbog čega je čitava ta zamisao ispala prilično ružna.


Bebica klimnu. - Tredvel mi ispriča još nešto prilično čudno u vezi s tim satovima - nastavio je lord Katerham, koji se sada već prilično zabavljao. - Izgleda da ih je neko skupio i poređao na polici iznad kamina nakon što je jadni momak umro. - Dobro, a zašto ne bi? - Ni ja ne vidim zašto ne bi - reče lord Katerham. - Ali izgleda da je došlo do nekakve zbrke oko toga. Niko nije hteo da prizna da je odgovoran, razumeš. Ispitali su svu poslugu, i svi su se zakleli da nisu ni pipnuli prokletinje. U stvari, to je prava misterija. A onda je islednik počeo da postavlja pitanja, a znaš kako je teško objasniti neke stvari ljudima iz te klase. - Savršeno užasno - složila se Bebica. - Naravno - reče lord Katerham - veoma je teško shvatiti šta se izdešavalo kad je već sve gotovo. Ni u pola događaja koje mi je Tredvel prepričao ne uviđam poentu. Uzgred, Bebice, momak je umro u tvojoj sobi. Bebica je iskrivila lice u grimasu. - Zašto mora neko da umre u mojoj sobi? - upitala je pomalo ogorčeno. - Pa to je ono što sam ja pričao - reče lord Katerham, pobedonosno. - Bezobzirnost. Danas su svi tako prokleto bezobzirni. - Nije da mi smeta - reče Bebica hrabro. - Zašto bi? - Meni bi smetalo - reče njen otac. - Meni bi itekako smetalo. Mučili bi me snovi, znaš - avetinjske ruke i lanci koji zveckaju. - E pa - reče Bebica - baba-tetka Luiza je umrla u tvom krevetu. Čudi me da na vidiš njenu sablast kako lebdi iznad tebe. - Ponekad je i vidim - reče lord Katerham, i strese se. - Naročito posle jastoga. - E pa, hvala bogu što nisam sujeverna - objavila je Bebica. Ipak, te večeri, dok se onako tanana i u pidžami grejala ispred kamina u svojoj sobi, shvatila je da se u mislima stalno vraća tom živahnom, budalastom mladiću, Džeriju Vejdu. Nemoguće je zamisliti da bi neko tako pun životne radosti mogao namerno da se ubije, Ne, ona druga opcija je sigurno tačna. Uzeo je sredstvo za spavanje i čistom greškom je progutao količinu veću od dozvoljene. To jeste bilo moguće. Nije umišljala da je Džeri Vejd bio preopterećen intelektualnim sposobnostima. Pogled joj je odlutao ka polici iznad kamina i pomislila je na priču o satovima. Njena sobarica, koju je pre toga izvestila druga služavka, bila je vrlo detaljna. Dodala je podatke koje očigledno Tredvel nije smatrao vrednim da pomene lordu Katerhamu, ali koji su zagolicali Bebičinu maštu. Sedam satova je bilo uredno poređano na polici iznad kamina; poslednji preostali primerak pronađen je napolju na travnjaku, gde je očito bio bačen s prozora. Bebicu je taj detalj sada zbunjivao. To joj je izgledalo kao vanredno nesvrhovit čin. Mogla je da zamisli da je neka od služavki poređala satove, a onda to porekla, zaplašena istragom koja se povela. Ali, sumnje nema da nijedna služavka ne bi bacila časovnik u baštu. Da li je to uradio Džeri Vejd kada ga je prvo resko zvono probudilo? Ali ne, i to je bilo nemoguće. Bebica se setila da je čula kako se njegova smrt desila u ranim jutarnjim časovima, a da je i neko vreme pre toga proveo u komatoznom stanju. Bebica se namrštila. Ova zbrka sa satovima jeste bila zanimljiva. Mora da stupi u kontakt s Bilom Everslijem. On je bio prisutan, znala je. Bebica je bila osoba od akcije. Ustala je i prišla radnom stolu. Bio je to intarzijama ukrašen sekreter s polukružnim kapkom koji se podizao. Bebica je sela, privukla list papira i napisala: Dragi Bile,...


Prekinula je pisanje da bi izvukla fioku. Fioka se zaglavila napola, i ona se setila da se to često i ranije dešavalo. Nestrpljivo ju je cimnula, ali fioka se nije mrdala. Prisetila se da se u jednoj sličnoj prilici koverat nagužvao pri dnu i zaglavio je. Dohvatila je tanak nož za papir i zavukla ga u uski prorez. Uspela je da iščačka krajičak belog papira. Zgrabila ga je i povukla napolje. Bio je to prvi list nekog pisma, delimično izgužvanog. Upravo je datum prvo privukao Bebici pažnju. Veliki kitnjasti brojevi koji samo što nisu poleteli s papira. Dvadeset prvi septembar. - Dvadeset prvi septembar - reče Bebica polako. - Zaboga, pa to je sigurno... Zamukla je. Da, nije bilo sumnje. Dvadeset drugog je Džeri pronađen mrtav. Ovo je, dakle, bilo pismo koje je sigurno pisao samo veče uoči tragedije. Bebica izravna list papira i pročita pismo. Nije bilo završeno. Draga moja Lorejn, Vraćam se u sredu. Osećam se stravično dobro i uopšte sasvim zadovoljan samim sobom. Biće božanstveno videti te. Pazi, zaboravi šta sam ti pričao o onome u vezi sa Sedam brojčanika. Mislio sam da će se ispostaviti da je manje-više u pitanju šala - ali nije ni približno. Žao mi je što sam to uopšte i pomenuo - nije to nešto u šta bi dete poput tebe trebalo da bude umešano. Dakle, zaboravi na sve to, važi? Još nešto sam hteo da ti kažem, ali toliko mi se spava da ne mogu da držim oči otvorene. Oh, što se tiče Lopova, smatram da... I tu se pismo prekidalo. Bebica je sedela i mrštila se. Sedam brojčanika. Gde to beše? Neki krajnje sirotinjski kvart u Londonu, ako se dobro seća{8}. Reči Sedam brojčanika podsećale su je na još nešto, ali trenutno nije mogla da se seti na šta. Umesto toga, pažnju su joj privukle dve fraze: „Osećam se stravično dobro" i „... toliko mi se spava da ne mogu da držim oči otvorene". To se nije uklapalo. To se uopšte nije uklapalo. Zato što je to bila upravo ona noć kada je Džeri Vejd uzeo toliko obimnu dozu hlorala da se više nije probudio. A ako je istina ovo što je u pismu napisao, zašto bi ga uopšte i uzimao? Bebica je vrtela glavom. Osvrnula se po sobi i malčice stresla. Šta ako je Džeri Vejd upravo posmatra? U ovoj sobi je umro... Sedela je skoro nepomično. Tišinu nije narušavalo ništa osim kucanja njenog malog zlatnog časovnika. To je zvučalo neprirodno glasno i značajno. Bebica baci pogled na policu iznad kamina. Živa slika javi joj se u mislima. Mrtav čovek leži u krevetu, a sedam satova kucaju na polici iznad kamina - kucaju glasno, zlokobno... kucaju... kucaju...


Poglavlje 5

Čovek na putu - Oče - reče Bebica, otvorivši vrata posebnog svetilišta lorda Katerhama i promolivši glavu unutra idem do grada, uzeću hispano{9}. Ne mogu više da podnesem ovu monotoniju ovde. - Tek smo se juče vratili kući - požalio se lord Katerham. - Znam. Kao da je bilo pre sto godina. Zaboravila sam kako na selu može da bude dosadno. - U tome se ne slažemo - reče lord Katerham. - Mirno je, eto to je - mirno. I krajnje ugodno. Uživam što sam se vratio Tredvelu više nego što mogu da ti opišem. Taj čovek se o mojoj udobnosti stara na najčudesniji način. Neko je baš jutros dolazio da pita mogu li da održe devojački tor ovde... - Zbor - ispravi ga Bebica. - Zbor, tor - sve je to isto. Neka blesava reč koja ništa zaista ne znači. Međutim, to bi me stavilo u veoma nezgodan položaj - to što bih morao da odbijem - u stvari, verovatno nije trebalo da odbijem. Ali, Tredvel me je izvukao. Zaboravio sam šta je rekao - nešto prokleto genijalno što nikome nije povredilo osećanja, a što je njima sjajno izbilo tu ideju iz glave. - Udobnost meni nije dovoljna - reče Bebica. - potrebno mi je uzbuđenje. Lord Katerham se naježi. - Zar nismo imali dovoljno uzbuđenja pre četiri godine? - nesrećno je upitao. - I ja sam taman spremna za još - reče Bebica. - Što ne znači da očekujem da ću ga pronaći u gradu. Ali barem neću iščašiti vilicu zevajući. - Iz sopstvenog iskustva znam - reče lord Katerham - da onaj ko nevolju traži, obično je i nađe. Zevnuo je. - U svakom slučaju - dodao je - ne bih imao ništa protiv da i sam krenem do grada. - Pa, hajde onda - reče Bebica. - Ali budi brz, u žurbi sam. Lord Katerham, koji je počeo da se pridiže iz naslonjače, zastade. - Kažeš da si u žurbi? - zapita sumnjičavo. - U đavolskoj žurbi - odvrati Bebica. - To rešava stvar - reče lord Katerham. - Ne idem. Da me ti voziš u hispanu dok žuriš - to nije dobro za starijeg čoveka. Ostaću ovde. - Po volji ti - reče Bebica, i povuče se. Tredvel zauze njeno mesto. - Vikar je, milorde, veoma nestrpljiv da vas vidi, došlo je do izvesnog nesrećnog spora oko statusa Hrišćanske omladine. Lord Katerham zastenja. - Gotovo sam bio siguran da sam vas čuo, milorde, kako za doručkom pominjete da nameravate ovog jutra da siđete do sela i popričate s vikarom na tu temu. - Jesi li mu to rekao? - upita lord Katerham s nadom. - Jesam, milorde. Otišao je, ako mogu tako ređi, kao da mu gori pod nogama. Nadam se da sam ispravno postupio, milorde? - Naravno da jesi, Tredvele. Uvek ispravno postupaš. Ne bi mogao da pogrešiš ni kad bi pokušao. Tredvel se dobroćudno nasmeši i udalji. U međuvremenu, Bebica je nestrpljivo trubila pred kapijom, kada je omanje dete najvećom brzinom


izjurilo iz kabine čuvara imanja, praćeno opomenama majke. - Požuri se, Kejti. To je njeno gospodstvo, kao i uvek u smrtnoj žurbi. I zaista je bilo svojstveno Bebici da bude u žurbi, naročito dok vozi. Imala je veštinu i petlju, i bila je dobar vozač; u suprotnom bi se njen nesmotren tempo više nego jednom završio katastrofom. Bio je svež oktobarski dan, plavog neba i zaslepljujućeg sunca. Prohladan vazduh naterao je Bebici krv u obraze i ispunio je životnim poletom. Tog jutra je poslala nezavršeno pismo Džeralda Vejda Lorejni Vejd u Din Prajori, uključivši i nekoliko redova objašnjenja. Neobičan utisak koji je pismo na nju ostavilo, s dnevnim svetlom je malo izgubio na snazi, ali joj je ipak bilo neophodno razjašnjenje. Nameravala je da u neko doba stupi u vezu s Bilom Everslijem i od njega izvuče potpun izveštaj o kućnoj zabavi koja se tako tragično završila. Međutim, jutro je bilo divno, ona se osećala naročito dobro, a hispano je išao kao podmazan. Bebica je zgazila gas i hispano je istog trena poskočio. Kilometri su se smenjivali, saobraćaja skoro nije bilo i Bebica je imala čist put pred sobom. A onda, bez ikakvog upozorenja, neki čovek se pojavi iz živice i zatetura se na put pravo pred njena kola. Zaustavljanje na vreme nije dolazilo u obzir. Poslednjim atomom snage, Bebica je okrenula volan i usmerila auto nadesno. Auto se našao maltene u jarku - maltene, ali ne sasvim. Bio je to opasan manevar; ali uspešan. Bebica je bila skoro sigurna da je izbegla čoveka. Osvrnula se i duboko u sebi osetila kako joj se javlja mučnina. Auto nije prešao preko čoveka, ali mora biti da ga je udario u prolazu. Ležao je na putu, licem nadole, i ležao je zloslutno mirno. Bebica iskoči napolje i potrča nazad. Nikada nije pregazila kolima ništa značajnije od zalutale kokoške. Činjenica da do nezgode teško da je došlo njenom krivicom, nije joj ništa značila u ovom trenutku. Čovek se činio pijanim, ali pijan ili ne, ona ga je ubila. Bila je sasvim sigurna da ga je ubila. Srce joj je bolesno tuklo strašnim glasnim otkucajima, koji su joj odzvanjali u ušima. Klekla je pored tela koje je ničice ležalo na putu i veoma oprezno ga prevrnula na leđa. Nije ni zastenjao ni uzdahnuo. Bio je mlad, videla je, mlad čovek sasvim prijatnog lica, otmeno obučen i s malim brkovima ispod nosa. Nije uspela da vidi nikakav znak spoljašnjih povreda, ali je bila sasvim uverena da je ili mrtav, ili da upravo umire. Očni kapci su mi treperili, a oči bile dopola otvorene. Tužne oči, smeđe i pune patnje, kao kod kučeta. Izgledalo je kao da se bori da progovori. Bebica se previ i sasvim približi. - Da - reče. - Da? Želeo je nešto da kaže, bilo joj je jasno. Strašno mnogo je želeo to da kaže. A ona nije mogla da mu pomogne, nije mogla ništa da uradi. Napokon su se začule reči, tek nešto glasnije od uzdaha. - Sedam brojčanika... recite... - Da - ponovi Bebica. On je pokušavao da izgovori ime - pokušavao iz sve snage, snage koja ga je napuštala. - Da? Kome treba da kažem? - Recite... Džimi Tesidžer... - Napokon ga je izrekao, a onda, odjednom, glava mu je pala unazad, a telo omlitavelo. Bebica je i dalje klečala, tresući se od glave do pete. Nikada joj ni na pamet nije palo da bi nešto ovako užasno moglo da je zadesi. Čovek je bio mrtav - a ona ga je ubila. Pokušala je da se pribere. Šta sada da radi? Lekar - to joj je bila prva pomisao. Postojala je mogućnost - tek mogućnost - da je čovek samo onesvešćen, ne i mrtav. Svi njeni instinkti su vrištali protiv te mogućnosti, ali ona je naterala sebe da nešto poduzme. Po svaku cenu mora da ga ubaci u kola i odveze do najbližeg lekara. Nalazili su se na pustom delu seoskog druma i nigde nikoga nije bilo da joj pomogne. Bebica, koliko god tanana bila, bila je i snažna. Imala je mišiće kao opruge. Dovezla je hispano što je mogla bliže, a zatim je upregla svu svoju snagu, vukla je i gurala sve dok nije uspela da beživotno telo ubaci unutra. Bio je to grozan zadatak, koji ju je naterao da škrguće zubima od muke, ali je napokon


uspela da ga ispuni. Tada je uskočila na vozačko sedište i krenula. Nekoliko kilometara dalje ušla je u malo selo, a kad je upitala za pravac, brzo su joj pokazali gde da nađe lekara. Doktor Kasel, ljubazan sredovečan čovek, bio je zapanjen kada je u svojoj ordinaciji zatekao devojku koja se očigledno nalazila na ivici kolapsa. Bebica je isprekidano govorila: - Ja - mislim da sam ubila čoveka. Pregazila sam ga. Dovezla sam ga. Napolju je. Ja - vozila sam prebrzo, valjda. Uvek vozim prebrzo. Lekar ju je osmotrio stručnim pogledom. Prišao je polici i sipao nešto u čašu. Zatim joj je to i pružio. - Ispijte ovo - rekao je - osećaćete se bolje. Doživeli ste šok. Bebica je poslušno popila i trunka boje joj se vratila u obraze. Lekar je sa odobravanjem klimnuo glavom. - Tako treba. A sada želim da mirno sedite ovde. Idem napolje da se za sve pobrinem. Nakon što se uverim da ništa ne može da se učini za jadnog momka, vratiću se i popričaćemo o ovome. Nije ga bilo neko vreme. Bebica je posmatrala sat na kaminu. Pet minuta, deset minuta, četvrt sata, dvadeset minuta - hoće li se ikada vratiti? Vrata su se otvorila i doktor Kasel se pojavio. Kao da se promenio - Bebica je odmah primetila - bio je namršteniji i istovremeno mnogo oprezniji. U njegovom ponašanju postojalo je još nešto, što nije mogla potpuno da razume, neka naznaka zauzdanog uzbuđenja. - Dobro dakle, mlada damo - rekao je. - Da izađemo na čistac sa ovim. Pregazili ste ovog čoveka, kažete? Ispričajte mi tačno kako se nesreća desila. Bebica je objasnila najbolje što je umela. Lekar je pratio njeno izlaganje sa žarkim zanimanjem. - Znači, automobil nije prešao preko njegovog tela? - Ne. Zapravo, mislila sam da sam ga sasvim izbegla. - Zavodio se, kažete? - Da, mislila sam da je pijan. - I izašao je iz živice? - Bila je kapija tu negde, mislim. Mora da je prošao kroz kapiju. Lekar je klimnuo, ispravio se i skinuo cvikere. - Nimalo ne sumnjam - reče - da ste vrlo nesavestan vozač, i da ćete kad-tad verovatno pregaziti nekog jadnika i smrsiti mu konce - ali ne i ovoga puta. - Ali... - Automobil ga nije ni pipnuo. Ovaj čovek je upucan.


Poglavlje 6

Sedam brojčanika ponovo Bebica je zurila u njega. Sasvim polako, svet koji je poslednjih tri četvrti sata visio naglavačke, sada se pomerao sve dok se nije vratio u ispravan položaj. Prošlo je punih nekoliko minuta pre nego što je uspela, ali kada je napokon progovorila, to više nije bila uspaničena devojka, već prava Bebica, smirena, efikasna i logična. - Kako je to moguće? - upitala je. - Ne znam kako - suvo odgovori lekar. - Ali jeste. Ono u njemu je puščani metak, bez sumnje. Imao je unutrašnje krvarenje, zato niste ništa primetili. Bebica je klimnula. - Pitanje je - nastavi lekar - ko ga je upucao? Niste nikoga videli u blizini? Bebica odmahnu glavom. - Čudno je - reče lekar. - Da je bio nesrećan slučaj, očekivali biste da onaj ko je pucao pojuri u pomoć - osim ukoliko nije znao šta je uradio. - Nikoga nije bilo u blizini - reče Bebica. - Na putu, hoću reći. - Meni se čini - reče lekar - da je jadničak sigurno trčao - metak ga je stigao baš kad je prolazio kroz kapiju, pa se zbog toga tako isteturao na put. Niste čuli pucanj? Bebica je odrečno odmahnula glavom. - Ali, verovatno ne bih ni mogla - rekla je - uz svu onu buku automobila. - Tačno. Nije ništa rekao pre nego što je izdahnuo? - Promrmljao je nekoliko reči. - Ništa što bi rasvetlilo tragediju? - Ne. Hteo je da prenesem nešto - ne znam šta - njegovom prijatelju. Oh! Da, pomenuo je Sedam brojčanika. - Hm - reče doktor Kasel. - To nije kraj u kome bi se obično našao neko njegovog staleža. Možda je njegov napadač odatle. Pa, sada više ne treba da brinemo o tome. Možete prepustiti sve meni. Obavestiću policiju. Morate, naravno, ostaviti ime i adresu, pošto će policija sigurno želeti da vas ispita. U stvari, možda je najbolje da sada pođete sa mnom u stanicu. Mogli bi da kažu da je trebalo da vas zadržim. Otišli su zajedno Bebičinim kolima. Policijski inspektor je jako sporo govorio. Bio je nekako preterano zadivljen podacima o imenu i adresi koje mu je Bebica dala, i njenu izjavu je zapisao s velikom pažnjom. - Balavurdija! - reče on. - Ništa drugo. Samo balavci koji vežbaju gađanje! Bezdušno su glupe, te štetočine. Uvek gađaju ptice ne razmišljajući da nekoga može biti s druge strane živice. Lekar je smatrao da je to najmanje verovatna mogućnost, ali je shvatio da bi se slučaj uskoro mogao naći u sposobnijim rukama, i činilo mu se da se prigovaranje ne isplati. - Ime preminulog? - upita narednik, liznuvši plajvaz. - Imao je dokumenta kod sebe. Izgleda da se zvao gospodin Ronald Devero, s prebivalištem u Olbaniju. Bebica se namršti. Ime Ronald Devero zazvučalo joj je poznato. Bila je sigurna da ga je već ranije čula.


Bila je već na pola puta nazad do Čimniza kada joj je sinulo. Naravno! Roni Devero. Bilov prijatelj iz ministarstva spoljnih poslova. On i Bil i - da, Džerald Vejd. U času kada je to shvatila, Bebica je zamalo završila u živici. Prvo Džerald Vejd - onda Roni Devero. Smrt Džerija Vejda je možda bila prirodna - rezultat nepažnje - ali smrt Ronija Deveroa nesumnjivo je imala mnogo zlokobnije objašnjenje. A tada se Bebica setila još nečega. Sedam brojčanika! Kada je to čula od čoveka na samrti, učinilo joj se nejasno poznatim. Sada je znala zašto. Džerald Vejd je pomenuo Sedam brojčanika u poslednjem pismu sestri, napisanom veče uoči svoje smrti. A to je, opet, bilo u vezi s nečim drugim, što joj je još uvek izmicalo. Razmišljajući o svemu tome, Bebica je usporila toliko da je niko ne bi prepoznao. Uvezla je kola u garažu i potražila oca. Lord Katerham je zadovoljno iščitavao katalog najavljenih rasprodaja retkih izdanja i bio je neopisivo zapanjen da vidi Bebicu. - Čak ni ti - reče - ne bi mogla da ovako brzo stigneš do Londona i nazad. - Nisam bila u Londonu - odvrati Bebica. - pregazila sam čoveka. - Molim? - Ali nisam stvarno. Bio je upucan. - Kako je to moguće? - Ne znam kako, ali jeste. - Ali, zašto si ga upucala? - Nisam ga ja upucala. - Ne treba da pucaš u ljude - reče lord Katerham blago prekornim tonom. - Stvarno ne bi trebalo. Usudio bih se reći kako neki od njih to itekako zaslužuju - ali bez obzira, to donosi nevolju. - Kažem ti da ga nisam ja upucala. - Pa ko je, onda? - Niko ne zna - reče Bebica. - Gluposti - reče lord Katerham. - Čovek ne može da bude upucan i pregažen, a da niko to nije uradio. - Nije bio pregažen - reče Bebica. - Zar nisi rekla da jeste? - Rekla sam da sam to mislila. - Pukla je guma, pretpostavljam - reče Lord Katerham. - To zvuči kao pucanj. Tako kažu u detektivskim romanima. - Ti si stvarno savršeno nemoguć, oče. Ne čini mi se da imaš mozak jednog zeca. - Nikako - reče lord Katerham. - Pojaviš se s ludom, nemogućom pričom o čoveku koji je pregažen i upucan i ko zna šta još, a onda očekuješ da znam sve o tome, kao nekom magijom. Bebica je umorno uzdahnula. - Samo me saslušaj - rekla je. - Ispričaću ti sve jednosložnim rečima. - Eto - rekla je kada je završila. - Jesi li sada shvatio? - Naravno. Sada sve savršeno razumem. Mogu da shvatim što si pomalo uznemirena, draga moja. Nisam mnogo pogrešio kada sam ti pre nego što si krenula rekao da onaj ko traži nevolju obično je i nađe. Samo sam zahvalan - zaključi lord Katerham lagano zadrhtavši - što sam mirno ostao ovde. Ponovo se prihvatio svog kataloga. - Oče, gde se nalaze Sedam brojčanika? - Negde u Ist Endu, čini mi se. Često sam viđao autobuse koji voze do tamo - ili sam pomešao sa Sedam sestara? Nikad nisam tamo bio, na svu sreću. I bolje, pošto zamišljam da to nije mesto koje bi mi se dopalo. A opet, što je zanimljivo, nešto mi se čini da sam nedavno o tome slušao u nekom kontekstu. - Da ne poznaješ Džimija Tesidžera?


Lord Katerham je sada već bio ponovo zaokupljen svojim katalogom. Potrudio se da povodom Sedam brojčanika razborito odgovori na pitanje. Ovog puta se nije trudio uopšte. - Tesidžer - nejasno je mrmljao. - Tesidžer. Jedan od jorkširskih Tesidžera? - To te i pitam. Obrati malo pažnju, oče. Ovo je bitno. Lord Katerham se očajnički potrudi da izgleda razborito, a da ne mora zaista da uključi mozak na tu temu. - Ima nekoliko Tesidžera u Jorkširu - reče ozbiljno. - I nekih u Devonširu, ako se ne varam. Tvoja baba-tetka Selina se udala za jednog Tesidžera. - I šta ja imam od toga? - zavapi Bebica. Lord Katerham se zakikota. - Nije imala ni ona, ako se dobro sećam. - Nemoguć si - reče Bebica, spremajući se da ustane. - Moraću da stupim u vezu s Bilom. - Da, draga - odvrati njen otac odsutno, dok je okretao stranu. - Svakako. Samo izvoli. Upravo tako. Bebica se podiže s nestrpljivim uzdahom. - Volela bih da mogu da se setim šta je pisalo u pismu - promrmljala je, više za sebe. - Nisam ga pročitala dovoljno pažljivo. Nešto o nekoj šali, da posao u Sedam brojčanika nije bila šala. Lord Katerham iznenada izroni iz kataloga. - Sedam brojčanika? - upita. - Naravno. Sada mi je jasno. - Šta to? - Znam zašto mi je zvučalo poznato. Džordž Lomaks je svraćao. Tredvel je napokon podbacio i dozvolio mu da uđe. Bio je na putu za grad. Izgleda da sledeće nedelje ima neku političku zabavu u opatiji, a dobio je pismo upozorenja. - Kako to misliš, pismo upozorenja? - Pa, ne znam tačno. Nije ulazio u detalje. Koliko sam shvatio, pisalo je ,,Oprez“ i „Nevolja na pomolu“, i sve tako nešto. U svakom slučaju, poslato je iz Sedam brojčanika, jasno se sećam da je tako rekao. Išao je u grad da u Skotland jardu potraži savet šta da radi. Poznaješ Džordža? Bebica klimnu. Dobro je poznavala narodu naklonjenog ministra kabineta, Džordža Lomaksa, stalnog državnog podsekretara ministarstva spoljnih poslova kraljevstva, koga su mnogi izbegavali zbog neiskorenjive navike da u privatnom životu navodi delove svojih javnih govora. Sa aluzijom na njegove izbuljene oči, mnogima je bio poznat - Bilu Eversliju između ostalih - pod nadimkom Bakalar. - Reci mi - upita ona - da li se Bakalar iole zanimao za smrt Džeralda Vejda? - Nije, koliko znam. Možda jeste, naravno. Bebica nije progovarala nekoliko minuta. Prilježno se trudila da se seti tačnih reči iz pisma koje je poslala Lorejn Vejd, i istovremeno je pokušavala da sebi dočara sliku devojke kojoj je to pismo bilo upućeno. Kakva je bila ta osoba kojoj je, očigledno, Džerald Vejd bio toliko privržen? Što je više o tome mislila, više joj se činilo da to nije bilo baš uobičajeno pismo koje bi brat pisao sestri. - Zar ne reče da je Vejdova mala bila Džerijeva polusestra? - iznenada upita. - Pa, naravno, strogo govoreći, pretpostavljam da mu nije - mislim, nije bila - sestra uopšte. - Ali preziva se Vejd? - Ne baš. Ona nije dete matorog Vejda. Rekoh ti da je pobegao sa svojom drugom ženom, koja je bila udata za jednu preispoljnu hulju. Pretpostavljam da je sud dodelio starateljstvo nad detetom raskalašnom suprugu, ali on bez sumnje nije želeo tu privilegiju. Matori Vejd je jako zavoleo devojčicu i insistirao je da ona dobije njegovo prezime. - Shvatam - reče Bebica. - To sve objašnjava. - Objašnjava šta? - Nešto me je zbunjivalo u vezi onog pisma. - Veoma je lepa devojka, verujem - reče lord Katerham. - Ili sam barem tako čuo.


Bebica se zamišljeno popela na sprat. Morala je da se pozabavi nekolikim stvarima. Pre svega, morala je da pronađe Džimija Tesidžera. Bil bi joj tu mogao biti od pomoći. Roni Devero je bio Bilov prijatelj. Ako je Džimi Tesidžer bio Ronijev prijatelj, postojala je šansa da Bil poznaje i njega. Zatim, tu je bila i ta devojka, Lorejn Vejd. Postojala je mogućnost da bi ona mogla da u neku ruku rasvetli pitanje Sedam brojčanika. Očito joj je Džeri Vejd nešto govorio o tome. Njegov nervozan predlog da bi trebalo to da zaboravi, imao je zlokoban prizvuk.


Poglavlje 7 Bebica odlazi u posetu Pokušaj pronalaženja Bila bio je skopčan s poteškoćama. Bebica se narednog jutra odvezla u grad - ovog puta nije doživela nikakvu pustolovinu usput - i pozvala ga. Bil se odmah javio, spremno iznevši niz predloga u vezi s ručkom, čajem, večerom i plesom. Bebica ih je sve redom odbila. - Za dan ili dva, Bile, svratiću da se ludiramo zajedno. Ali sada sam ovde poslom. - Oh - reče Bil. - Pravi davež. - Uopšte nije davež - reče Bebica. - Daleko od toga. Bile, poznaješ li nekoga po imenu Džimi Tesidžer? - Naravno. Znaš ga i ti. - Ne, ne znam - odvrati Bebica - Da, znaš. Moraš da ga znaš. Svi znaju starog dobrog Džimija. - Žao mi je - reče Bebica. - Izgleda da u ovom slučaju ja nisam svi. - Oh! Ali moraš da znaš Džimija - ružičast u licu. Izgleda pomalo kao magarac. Ali, zapravo, pametan je koliko i ja sâm. - Ma šta kažeš - reče Bebica. - Sigurno mu je teško da hoda, a da mu glava ne pretegne. - Je l’ to trebalo da bude sarkastično? - Bio je to tunjav pokušaj sarkazma. Čime se Džimi Tesidžer bavi? - Kako to misliš, čime se bavi? - Je l’ te posao u ministarstvu spoljnih poslova sprečava da razumeš maternji jezik? - Oh, shvatam! Misliš, ima li posao? Ne, prosto džabalebari. Zašto bi se uopšte nečim bavio? - Znači, ima više para nego pameti? - Pa ne bih baš tako rekao. Baš sam ti pomenuo da ima više pameti nego što bi pomislila. Bebica se ućutala. Bila je sve podozrivija. Ovaj zlatni dečko nije zvučao kao saveznik koji mnogo obećava. A ipak, njegovo ime je prvo sišlo sa usana čoveka na samrti. Bilov glas iznenada zazvoni jedinstvenom rečitošću. - Roni je oduvek cenio njegovu pamet. Znaš, Roni Devero. Tesidžer mu je najbolji prijatelj. - Roni... Bebica zastade, oklevajući. Očito Bil nije znao za Ronijevu smrt. Bebici se tek sad učini čudnim što jutarnje novine nisu javile ništa o toj tragediji. To je zasigurno bila sočna vest koju niko ne bi mogao da previdi. Postojalo je jedno, samo jedno jedino objašnjenje. Policija, iz sebi znanih razloga, slučaj drži u tajnosti. Bilijev glas je nastavljao. - Nisam video Ronija sto godina - još od one nedelje dole kod vas. Znaš, onda kada je stari dobri Džeri Vejd preminuo. Zastao je, pa nastavio. - Prilično gadna stvar, sve to. Očekujem da si čula šta je bilo. Kažem ti, Bebice - jesi li još tu? - Jesam, naravno. - Pa, nisi progovorila sto godina. Pomislio sam da si prekinula. - Ne, samo sam razmišljala o nečemu.


Treba li da kaže Bilu za Ronijevu smrt? Odlučila je protiv toga - nije to bilo nešto što se govori preko telefona. Ali uskoro, vrlo skoro, moraće da se sretne s Bilom. U međuvremenu... - Bile? - Izvol’te? - Možda odemo na večeru sutra. - Sjajno, i na ples posle toga. Imam mnogo toga da ti ispričam. Zapravo, prilično sam jako pogođen loša sreća... - Dobro, ispričaćeš mi sve sutra - reče Bebica, prekinuvši ga gotovo nevaspitano. - U međuvremenu, gde živi Džimi Tesidžer? - Džimi Tesidžer? - To sam rekla. - Ima stan u ulici Džermin - da l’ beše u ulici Džermin ili onoj drugoj? - Uposli taj svoj prvoklasni mozak malo. - Da, Džermin ulica. Čekaj čas, daću ti broj. Usledila je stanka. - Još si tu? - Uvek sam tu. - Ma, nikad se ne zna sa ovim prokletim telefonima. Broj je 103. U redu? - Sto tri. Hvala ti, Bile. - Da, ali, znaš - zašto ti treba? Reče da ga ne znaš? - Ne znam ga, ali ću ga upoznati za pola sata. - Ideš u njegov stan? - Baš tako, Šerloče. - Da, ali, znaš - pa, pre svega, neće biti budan. - Neće biti budan? - Rekao bih da neće. Mislim, ko bi bio da ne mora? Posmatraj to ovako. Nemaš predstavu kakav napor predstavlja za mene da dođem ovamo svakog jutra u jedanaest sati, a frka koju Bakalar diže ako zakasnim je prosto užasna. Ne možeš ni da zamisliš, Bebice, kako je ovo pasji život... - Sve ćeš mi ispričati sutra veče - reče Bebica žurno. Zalupila je slušalicu i razmotrila situaciju. Prvo je bacila pogled na sat. Bilo je dvadeset pet minuta do dvanaest. Uprkos Bilovom poznavanju navika svog prijatelja, bila je sklona da poveruje kako bi gospodin Tesidžer do sada bio spreman da prima posetioce. Taksijem je otišla do ulice Džermin, broj 103. Vrata joj je otvorio savršeni primerak ličnog poslužitelja jednog džentlmena u penziji. Njegovo lice, bezizražajno i učtivo, bilo je lice koje se sa uspehom moglo pronaći samo u toj određenoj četvrti Londona. - Izvolite ovuda, madam. Sproveo ju je na sprat do izuzetno udobne prostorije s ogromnim kožnim foteljama. U jedno od tih čudovišnih sedišta utonula je neka devojka, dosta mlađa od Bebice. Vrlo sitna, svetle kose, obučena u crno. - Kako da vas predstavim, madam? - Neću se predstaviti - reče Bebica. - Želim samo da vidim gospodina Tesidžera u vezi jednog važnog posla. Smrtno ozbiljni poslužitelj se nakloni i povuče, nečujno zatvorivši vrata za sobom. Usledila je tišina. - Lepo jutro - progovori plavokosa devojka sramežljivo. - Strašno lepo jutro - složila se Bebica.


Ponovo tišina. - Dovezla sam se sa sela jutros - reče Bebica, ponovo pokrenuvši razgovor. - I mislila sam da će biti jedan od onih groznih maglovitih dana. Ali nije. - Ne - reče devojka. - Nije. - Pa dodade: - I ja sam stigla sa sela. Bebica je pažljivije osmotri. Bila je pomalo iznervirana kada ju je zatekla ovde. Bebica je pripadala onom tipu energičnih ljudi koji vole da „pređu na stvar“, a očekivala je da će domaćin morati da se pozabavi drugom posetiteljkom i da je se otrese, pre nego što ona sama bude mogla da mu iznese svoje razloge za posetu. Nije to bila tema koju može da načne pred neznancima. Sada, dok ju je pažljivo posmatrala, neobična misao javila joj se u umu. Da li bi to moglo biti? Da, devojka je bila u dubokoj žalosti; od glave do pete obučena u crninu. Bilo je to samo nagađanje, ali Bebica je bila uverena da je u pravu. Duboko je udahnula. - Izvinite - reče - da vi niste kojim slučajem Lorejn Vejd? Lorejn razrogači oči. - Da, jesam. Kako ste samo pogodili. Nikada se nismo upoznale, zar ne? - Juče sam vam pisala, doduše. Ja sam Bebica Brent. - Veoma ste ljubazni što ste mi poslali Džerijevo pismo - reče Lorejn. - Pisala sam vam da vam zahvalim. Nisam očekivala da ću vas ovde sresti. - Reći ću vam zašto sam ovde - reče Bebica. - Jeste li poznavali Ronija Deveroa? Lorejn je klimnula. - Došao je onog dana kada je Džeri - znate. I posetio me je dva-tri puta od tada. Bio je jedan od Džerijevih najboljih prijatelja. - Znam. E pa - on je mrtav. Lorejn je zinula od iznenađenja. - Mrtav! Ali izgledao je tako zdravo. Bebica je prepričala događaje od prethodnog dana što je kraće mogla. Na Lorejninom licu javio se izraz straha i užasa. - Znači, istina je. Jeste istina. - Šta je istina? - Ono što sam mislila - o čemu sam razmišljala svih ovih nedelja. Džeri nije umro prirodnom smrću. Ubijen je. - To ste mislili, zar ne? - Da. Džeri nikada ne bi uzimao sredstvo za spavanje. - Oteo joj se mali šuplji smeh. - Spavao je i suviše dobro da bi imao potrebu za tim. Uvek sam mislila da je to čudno. A i on je to mislio - znam da jeste. - Ko? - Roni. A sada ovo. Sada je i on ubijen. - Zastala je, a zatim nastavila. - Zato sam i došla danas. To Džerijevo pismo koje ste mi poslali - čim sam ga pročitala, pokušala sam da pozovem Ronija, ali rekli su mi da nije tu. Zato sam pomislila da dođem kod Džimija - on je Ronijev drugi najbolji prijatelj. Mislila sam da bi me možda on mogao posavetovati šta da radim. - Mislite... - Bebica je oklevala. - U vezi sa Sedam brojčanika. Lorejn je klimnula. - Znate... - zaustila je. Međutim, u tom trenutku je Džimi Tesidžer ušao u prostoriju.


Poglavlje 8

Posetioci za Džimija Moramo se sada vratiti nekih dvadeset minuta ranije, do trenutka kada je Džimi Tesidžer, probijajući se kroz izmaglicu sna, postao svestan poznatog glasa koji izgovara nepoznate reči. Njegov snom obuzet mozak pokušao je zakratko da se izbori sa situacijom, ali je pokleknuo. Džimi je zevnuo i okrenuo se na drugu stranu. - Mlada dama, gospodine, želi da vas vidi. Glas je bio neumoljiv. Toliko spreman da do u beskraj ponavlja istu rečenicu, da je Džimi popustio pred neumitnim. Otvorio je oči i zatreptao. - Ovaj, Stivense? - rekao je. - Ponovi. - Mlada dama, gospodine, želi da vas vidi. - Oh! - Džimi se borio da shvati. - Zašto? - Ne bih znao, gospodine. - Ne, pretpostavljam da ne bi. Ne - dobro je razmislio - pretpostavljam da ne bi. Stivens se ustremio na poslužavnik pored kreveta. - Doneću vam svež čaj, gospodine. Ovaj se ohladio. - Smatraš da bi trebalo da ustanem i, ovaj... primim damu? Stivens nije odgovorio, ali su mu leđa bila toliko ukočena, pa je Džimi ispravno pročitao znake. - Oh! Pa dobro - rekao je. - Pretpostavljam da treba. Nije se predstavila? - Ne, gospodine. - Aha. Ne bi, nekim slučajem, mogla da bude moja tetka Džemajma, zar ne? Jer ukoliko jeste, nek sam proklet ako ustanem. - Ova dama, gospodine, ne bi nikako mogla da bude nečija tetka, rekao bih, osim ukoliko je najmlađa u veoma brojnoj porodici. - Aha - reče Džimi. - Mlada i lepa. Je l’ ona - kakva je ona? - Mlada dama, gospodine, nesumnjivo je sasvim comme il faut{10}, ako mogu tako da se izrazim. - Možeš - reče Džimi milostivo. - Tvoj izgovor francuskog, Stivense, ako mogu tako da kažem, veoma je dobar. Mnogo bolji od mog. - Drago mi je da to čujem, gospodine. Odnedavno uzimam dopisne časove iz francuskog. - Zar stvarno? Čudesan si ti momak, Stivense. Stivens se nasmešio na nadmoćan način i izašao. Džimi je ležao i pokušavao da se seti svih mladih i lepih devojaka sasvim comme il faut, koje bi mogle da požele da ga posete. Stivens se vratio sa svežim čajem. Dok je pijuckao, Džimi je osetio ugodnu radoznalost. - Dao si joj novine i sve to, Stivense, nadam se - rekao je. - Ponudio sam joj Morning post i Panč, gospodine. Začulo se zvono na vratima. Stivens se vratio kroz nekoliko minuta. - Još jedna mlada dama, gospodine. - Molim? Džimi se uhvatio za glavu. - Još jedna mlada dama; odbila je da se predstavi, ali je rekla da dolazi važnim poslom.


Džimi se zapiljio u njega. - Ovo je prokleto čudno, Stivense. Prokleto čudno. Kaži mi, u koje doba sam se noćas vratio kući? - Oko pet ujutru, gospodine. - I bio sam - ovaj - kakav sam bio? - Tek malčice veseli, gospodine - ne mnogo. Spremni da zapevate „Vladaj, Britanijo“. - Izvanredno - reče Džimi. - „Vladaj, Britanijo“, jel? Ne mogu sebe da zamislim kako trezan pevam „Vladaj, Britanijo“. Nekakav prikriveni patriotizam je sigurno isplivao na površinu pod uticajem - ovaj nekoliko čašica preko mere. Proslavljao sam u „Rotkvici i slačici”, sećam se. Uopšte nije tako bezazleno kako zvuči. - Zaćutao je. - Pitam se... - Da, gospodine? - Pitam se da nisam, podstaknut malopre pomenutim uticajima, dao oglas u novine da tražim guvernantu ili nešto tako. Stivens se zakašljao. - Dve devojke se pojave. Čudno je. Trebalo bi da ubuduće eskiviram „Rotkvicu i slačicu". To je dobra reč - eskivirati - našao sam je u ukrštenim rečima pre neki dan i baš mi se dopala. Dok je pričao, Džimi se brzo oblačio. U roku od deset minuta bio je spreman da se suoči sa svojim gošćama. Kada je otvorio vrata, prvo je ugledao tamnokosu vitku devojku koja mu je bila potpuno nepoznata. Stajala je oslonjena na kamin. Tada se njegov pogled premestio na veliku kožnu fotelju i osetio je kako mu srce preskače. Lorejn! Upravo je ona ustala i prva progovorila, pomalo nervozno. - Mora da ste veoma iznenađeni što me vidite. Ali, morala sam da dođem. Objasniću uskoro. Ovo je ledi Ajlin Brent. - Bebica - tako me obično zovu. Možda ste čuli za mene od Bila Everslija. - Oh, zaista, naravno da jesam - reče Džimi, nastojeći da sagleda situaciju. - Dakle, da sednemo i popijemo koktel ili tako nešto. Obe devojke su odbile. - Zapravo - nastavio je Džimi - tek sam ustao iz kreveta. - To je i Bil rekao - primetila je Bebica. - Kazala sam mu da dolazim da vas posetim, a on je rekao da nećete biti budni. - Pa, sad sam budan - reče Džimi ohrabrujućim glasom. - Radi se o Džeriju - reče Lorejn. - A sada i o Roniju... - Šta mislite pod tim ,,a sada i o Roniju“? - Juče je upucan. - Molim? - uzviknu Džimi. Bebica ispriča svoju priču po drugi put. Džimi ju je slušao kao kroz san. - Dobri stari Roni - upucan - mrmljao je. - O čemu se ovde, dovraga, radi? Seo je na ivicu fotelje, razmišljajući nekoliko minuta, a zatim progovori smirenim, tihim glasom. - Postoji nešto što moram da vam kažem. - Da - ohrabrujuće reče Bebica. - To je bilo na dan kada je Džeri Vejd umro. Dok smo se vozili da vama saopštimo vesti - klimnuo je glavom prema Lorejn - Roni mi je nešto ispričao. Bolje rečeno, počeo je da mi govori. Nešto je želeo da mi kaže, i počeo je da mi priča, a onda je rekao da je dao svoju reč i da ne može da nastavi. - Dao je reč - reče Lorejn zamišljeno. - Tako je rekao. Prirodno, posle toga ga nisam pritiskao. Ali, bio je čudan - prokleto čudan - sve vreme. Dobio sam utisak da podozreva - pa, prljavu igru. Mislio sam da će to i da kaže lekaru. Ali ne, nije čak ni nagovestio. Zato sam pomislio da sam pogrešio. A kasnije, s dokazima i svim tim - pa, činilo se kao vrlo jednostavan slučaj. Pomislio sam da su sve moje sumnje bile besmislene.


- Ali mislite da je Roni i dalje sumnjao? - upitala je Bebica. Džimi klimnu. - To je ono što sada mislim. Zaboga, niko ga nije ni video od onda. Verujem da je radio na svoju ruku - pokušavao da sazna istinu o Džerijevoj smrti, i štaviše, verujem da je jeste saznao. Zato su ga đavoli upucali. A onda je pokušao da me upozori, ali uspeo je da izgovori samo te dve reči. - Sedam brojčanika - reče Bebica i naježi se. - Sedam brojčanika - reče Džimi ozbiljno. - U svakom slučaju, imamo to kao polaznu tačku. Bebica se okrete ka Lorejn. - Upravo ste se spremali da mi nešto kažete... - Oh, da. Prvo, u vezi s pismom. - Obratila se Džimiju - Džeri je iza sebe ostavio pismo. Ledi Ajlin ga je pronašla... - Bebica. - Bebica ga je pronašla. - Ukratko je objasnila okolnosti. Džimi je napregnuto slušao, zainteresovan. Tada je prvi put čuo za pismo. Lorejn ga je izvadila iz torbice i pružila mu ga. Pročitao ga je, pa se zagledao u nju. - U ovome možete da nam pomognete. Šta je to Džeri želeo da zaboravite? Lorejn se lagano namršti u nedoumici. - Teško mi je sada da se tačno setim. Greškom sam otvorila pismo upućeno Džeriju. Bilo je napisano na jeftinom papiru, sećam se, i vrlo nepismenim rukopisom. Na zaglavlju je bila adresa u Sedam brojčanika. Uvidela sam da nije za mene i vratila sam ga u koverat, ne pročitavši ga. - Sigurno? - upita Džimi vrlo blagim glasom. Lorejn se nasmejala po prvi put. - Znam šta mislite, i priznajem da žene jesu radoznale. Ali, znate, ovo nije izgledalo zanimljivo. Neka vrsta spiska sa imenima i datumima. - Imena i datumi - ponovi Džimi zamišljeno. - Džeriju izgleda nije smetalo - nastavi Lorejn. - Nasmejao se. Pitao me je da li sam ikada čula za mafiju, a onda je rekao kako bi bilo neobično da se društvo poput mafije osnuje u Engleskoj - ali da takva vrsta tajnog društva nije mnogo privlačna Englezima. „Naši kriminalci", rekao je, „nemaju živopisnu maštu“. Džimi je zviznuo. - Počinjem da uviđam - rekao je. - Mora biti da je Sedam brojčanika glavni štab nekog tajnog društva. A, kao što kaže u pismu vama, u početku je to smatrao običnom šalom. Ali, očito nije bila šala - toliko je rekao u pismu. A postoji još nešto: njegova nervozna želja da zaboravite šta vam je rekao. Za to može da postoji samo jedan razlog - ukoliko to tajno društvo posumnja da imate bilo kakva saznanja o njihovom delovanju, i vi sami biste bili u opasnosti. Džerald je shvatio rizik, i bio je strašno zabrinut - za vas. Zastao je, a zatim tihim glasom nastavio: - Imam utisak da ćemo svi biti u opasnosti ako produžimo da se bavimo ovim. - Ako? - ogorčeno uzviknu Bebica. - Govorim o vama dvema. Za mene je drugačije. Ja sam bio prijatelj sirotog starog Ronija. Pogledao je Bebicu. - Vi ste svoje izvršili. Preneli ste mi poruku. Ne, za ime boga, držite se podalje od ovoga, i vi i Lorejn. Bebica je ispitivački pogledala drugu devojku. Sama je već bila odlučila, ali još uvek nije htela svoju odluku ni da nagovesti. Nije imala nikakvu želju da primora Lorejn na opasan poduhvat. Međutim, na Lorejninom sitnom licu se istog časa pojavio izraz ozlojeđenosti. - Ma nije valjda! Da li smatrate da ću ja makar i za trenutak poželeti da se držim dalje od ovoga kada su ubili Džerija - mog dragog Džerija, najboljeg, najdražeg i najnežnijeg brata kog jedna devojka može da poželi. Osim njega nikog na celom ovom svetu nisam imala!


Džimi nelagodno pročisti grlo. Lorejn je bila, mislio je, čudesna; prosto čudesna. - Slušajte - progovorio je nespretno. - Ne smete tako da govorite. To da ste sami na svetu - i sve to. Imate puno prijatelja - koji su presrećni da učine šta god mogu. Razumete šta mislim? Vrlo je moguće da je Lorejn razumela, pošto je naglo porumenela i, da bi prikrila zbunjenost, počela je nervozno da govori. - Sad je i to rešeno - rekla je. - Želim da pomognem. Niko ne može da me spreči. - I ja takođe, naravno - reče Bebica. Obe su se zagledale u Džimija. - Da - reče on sporo. - Da, baš tako. Pogledale su ga upitno. - Upravo sam se pitao - objasni Džimi - kako ćemo da počnemo.


Poglavlje 9

Planovi Džimijeve reči su istog trena razgovor prenele u sferu praktičnog. - Kad se sve uzme u obzir - rekao je - nemamo baš bogzna šta za početak. U stvari, imamo samo reči Sedam brojčanika. A ja zapravo ni ne znam tačno gde se Sedam brojčanika nalazi. Ali svakako ne bismo mogli da tek tako pročešljamo ceo taj kvart, kuću po kuću. - Mogli bismo - reče Bebica. - Dobro, možda bismo na kraju i mogli - mada nisam tako siguran. Rekao bih da je to veoma naseljen kraj. Ali ne bi bilo vrlo prefinjeno. Ta reč ga podseti na Čarapicu i on se nasmeši. - Zatim, tu je i seoska oblast u kojoj je Roni ubijen. Mogli bismo tamo da pronjuškamo. Međutim, policija tamo već radi sve ono što bismo i mi, i to radi mnogo bolje. - Ono što mi se sviđa kod tebe - sarkastično reče Bebica, napustivši formalno obraćanje - jeste tvoja vedra i optimistična narav. - Ne obraćaj pažnju na nju, Džimi - reče Lorejn nežno. - Nastavi. - Ne budi toliko nestrpljiva - reče Džimi Bebici. - Svi najbolji detektivi slučaju prilaze na ovaj način, tako što odbace izlišne i neisplative tokove istrage. Sada stižem do treće opcije - Džeraldova smrt. Sada kada znamo da je u pitanju ubistvo - uzgred, obe verujete da jeste, zar ne? - Da - reče Lorejn. - Da - reče Bebica. - Dobro. I ja. Pa, meni se čini da tu imamo neke blede izglede na uspeh. Na kraju krajeva, Džeri nije sam uzeo hloral, neko je morao da uđe u njegovu sobu i ostavi ga tamo - rastvorenog u čaši vode, tako da ga Džeri popije kad se noću probudi. I da, pritom, ostavi praznu kutiju ili bočicu, ili štagod već da je bilo. Slažete se? - Da-a - reče Bebica sporo. - Ali... - Čekaj. I taj neko je morao u to vreme da bude u kući. Nije nikako mogao biti neko spolja. - Nije - složi se Bebica, ovog puta mnogo revnosnije. - Vrlo dobro. Dakle, to značajno sužava izbor. Za početak, pretpostavljam da veliki deo posluge dolazi od porodice - oni su vaši, mislim. - Tako je - reče Bebica. - Praktično je čitava posluga ostala u zamku kada smo ga izdali. Svi glavni članovi domaćinstva su i dalje tamo - naravno, bilo je promena u nižim redovima posluge. - Tačno - upravo na to sam ciljao. Ti - obratio se Bebici - moraš da se pozabaviš time. Saznaj kada su zapošljavani novi radnici - šta je s poslužiteljima, na primer? - Jedan od njih je nov. Džon, tako se zove. - Dobro, raspitaj se o Džonu. I o ostalima koji su možda nedavno došli. - Pretpostavljam - reče Bebica sporo - da je najverovatnije sluga odgovoran. Ne bi mogao da bude niko od drugih gostiju? - Ne vidim kako je to moguće. - Ko je tačno još bio tamo? - Pa, bile su tri devojke - Nensi i Helen i Čarapica...


- Čarapica Daventri? Nju poznajem. - Može biti. Devojka koja uvek govori da je nešto prefinjeno. - To je Čarapica. Prefinjeno je jedna od njenih reči. - Zatim su tu bili Džeri Vejd i ja i Bil Eversli i Roni, i, naravno, ser Osvald i ledi Kut. Oh da! I Pongo. - Ko je Pongo? - Momak po imenu Bejtmen - sekretar matorog Kuta. Ozbiljan tip momka, veoma savestan. Išli smo zajedno u školu. - Meni se tu ništa ne čini sumnjivim - primetila je Lorejn. - Ne, ni meni - reče Bebica. - Kao što kažeš, moramo da tražimo među slugama. Nego, ne misliš da taj sat što je izbačen kroz prozor ima nekakve veze sa svim ovim? - Sat izbačen kroz prozor - reče Džimi, zagledan u nju. Prvi put čuje za to. - Ne shvatam kako bi moglo da bude povezano - reče Bebica. - Ali nekako mi je čudno, kao da nema nikakvog smisla. - Sećam se - polako reče Džimi. - Ušao sam da - da vidim sirotog Džerija, a na polici iznad kamina bili su poređani satovi. I sećam se da sam primetio kako ih je samo sedam - a ne osam. Odjednom se jako stresao, pa objasnio izvinjavajući se. - Žao mi je, ali nekako sam se uvek ježio od tih satova. Ponekad ih sanjam. Užasava me pomisao da uđem u tu sobu u mraku i ugledam ih tamo poređane. - Ne bi mogao da ih vidiš u mraku - reče Bebica praktično. - Osim ukoliko ne bi imali svetleće brojčanike... Oh! - Odjednom je uskliknula i boja joj je jurnula u obraze. - Zar ne shvatate? Sedam brojčanika! Ostalo dvoje su je gledali sumnjičavo, ali ona je bila uporna, i žestila se sve više. - Sigurno je to. Ne može biti slučajnost. Usledila je tišina. - Možda si u pravu - reče Džimi Tesidžer napokon. - Mada - mada je prokleto čudno. Bebica je krenula da ga nestrpljivo ispituje. - Ko je kupio satove? - Svi mi. - Čija je to ideja bila? - Svih nas. - Gluposti, neko je morao prvi to da predloži. - Nije se tako desilo. Razmatrali smo šta bi mogli da uradimo kako bi probudili Džerija, i Pongo je pomenuo budilnik, a onda je neko rekao da jedan ne bi bio dovoljan, pa je neko drugi - Bil Eversli, mislim - rekao zašto ne bi nabavili celo tuce. I svi smo se složili i otperjali da ih kupimo. Svi smo uzeli po jedan, jedan za Ponga, i još jedan za ledi Kut - iz čiste velikodušnosti. Ništa od toga nije bilo unapred smišljeno - jednostavno se desilo. Bebica je bila tiha, ali ne i ubeđena. Džimi je nastavio metodično da sračunava. - Mislim da možemo reći kako smo u sledeće činjenice sigurni. Postoji tajno društvo, koje unekoliko podseća na mafiju. Džeri Vejd je to saznao. Isprva je to otpisao kao šalu - kao apsurdnost, da tako kažemo. Nije poverovao da mogu da budu opasni. Međutim, kasnije se desilo nešto što ga je ubedilo u suprotno, i tada se zaozbiljno zabrinuo. Skoro sam siguran da je nešto rekao Roniju Deverou. U svakom slučaju, kada mu se desilo to što se desilo, Roni je posumnjao, a mora da je znao dovoljno da se i sâm nađe na istom putu. Na našu nesreću, mi moramo da krenemo iz potpunog mraka. Nemamo predznanje koje su njih dvojica imala. - Možda je to naša prednost - reče Lorejn smireno. - Neće posumnjati u nas, znači neće pokušati da i


nas sklone s puta. - Voleo bih kada bih bio siguran u to - reče Džimi zabrinutim glasom. - Znaš, Lorejn, stari dobri Džeri je želeo da te zadrži van svega toga. Zar ne misliš da bi mogla... - Ne, ne bih mogla - reče Lorejn. - Nećemo ponovo da razmatramo isto pitanje. Samo bismo gubili vreme. Na pomen reči vreme, Džimi pogleda na sat i zapanjeno uskliknu. Ustao je i otvorio vrata. - Stivense. - Da, gospodine. - Šta kažeš na neki ručak, Stivense? Da li bi to moglo da se sredi? - Očekivao sam da bi taj zahtev mogao da se postavi, gospodine. Gospođa Stivens je u skladu s tim izvršila pripreme. - To je čudesan momak - reče Džimi kada se vratio, odahnuvši sa olakšanjem. - Pamet. Suva pamet. Uzima dopisne časove. Ponekad se pitam da li bi i meni koristili. - Ne budi blesav - reče Lorejn. Stivens otvori vrata i krenu da unosi najodabranija jela. Prepelice su usledile posle omleta, a njih je pratio najpenastiji mogući sufle. - Zašto su muškarci tako srećni kada su samci - reče Lorejn tragičnim glasom. - Zašto im je draže da se o njima brinu neki drugi ljudi, a ne mi? - Oh! Ali to je glupost, znaš - reče Džimi. - Mislim, nisu srećni. Kako bi mogli da budu? Često pomislim... Zamucao je i zaćutao. Lorejn je ponovo porumenela. Iznenada, Bebica glasno huknu i oboje ih jako prestraši. - Idiot - reče Bebica. - Imbecil. To jest, ja. Znala sam da sam nešto zaboravila. - Šta to? - Poznaješ li Bakalara - mislim, Džordža Lomaksa? - Mnogo sam slušao o njemu - reče Džimi. - Od Bila i Ronija, znaš. - E pa, Bakalar priređuje neku vrstu dosadne zabave sledeće nedelje - i dobio je pismo upozorenja iz Sedam brojčanika. - Molim? - povika Džimi uzbuđeno, nagnuvši se napred. - Nisi valjda ozbiljna? - Da, jesam. Pričao je ocu o tome. Dakle, šta mislite, na šta to upućuje? Džimi se zavali u svom sedištu. Razmišljao je brzo i pažljivo. Napokon je progovorio. Njegova izjava bila je kratka i bez okolišanja. - Nešto će se desiti na toj zabavi - rekao je. - I ja to mislim - reče Bebica. - Sve se uklapa - reče Džimi, maltene s nekim snenim izrazom. Okrenuo se prema Lorejn. - Koliko si imala godina u vreme rata? - upitao je neočekivano. - Devet - ne, osam. - A Džeri je, pretpostavljam, imao otprilike dvadeset. Mnogi momci od dvadesetak godina su se borili u ratu. Džeri nije. - Nije - reče Lorejn, posle malo razmišljanja. - Ne, Džeri nije bio vojnik. Ne znam zašto. - Ja ti mogu reći zašto - reče Džimi. - Ili makar mogu da učeno pretpostavim. U periodu od 1915. do 1918. on nije bio u Engleskoj. Pomučio sam se da to saznam. A niko izgleda ne zna gde je tačno bio. Ja mislim da je bio u Nemačkoj. Rumenilo je oblilo Lorejnine obraze. Gledala je u Džimija s divljenjem. - Kako je to promućurno! - Odlično je govorio nemački, zar ne?


- Oh da, kao da je rođen tamo. - Siguran sam da sam u pravu. Slušajte. Džeri Vejd je radio za ministarstvo spoljnih poslova. Naizgled je bio običan prijateljski nastrojen idiot - izvini na izrazu, ali znaš na šta mislim - isto kao i Bil Eversli i Roni Devero. Čist dekorativni dodatak. Ali u stvarnosti, mislim da je bio nešto drugo. Mislim da je Džeri Vejd bio prava stvar. Naša obaveštajna služba bi trebalo da bude najbolja na svetu. Mislim da je Džeri Vejd bio na stvarno visokom položaju u toj službi. I to sve objašnjava! Sećam se da sam one poslednje večeri u Čimnizu onako dokono prokomentarisao kako Džeri uopšte nije onoliki magarac kakvim se pravi. - A ako si u pravu? - upita Bebica, praktična kao i uvek. - Onda je sve ovo mnogo veće nego što smo mislili. Ova stvar sa Sedam brojčanika nije samo kriminalna - već međunarodna. Jedno je sigurno, neko će morati da prisustvuje toj Lomaksovoj zabavi. Bebica malo iskrivi lice u grimasu. - Poznajem Džordža dobro - ali me on ne voli. Nikad ne bi ni pomislio da me pozove na neko ozbiljno okupljanje. U svakom slučaju, mogla bih... Ostala je izgubljena u mislima. - Misliš li da bih mogao ja da se ubacim uz Bilovu pomoć? - upita Džimi. - On će sigurno tamo da bude, pošto je Bakalareva desna ruka. Mogao bi da me povede sa sobom iz nekog razloga. - Ne vidim zašto da ne - reče Bebica. - Moraćeš da pripremiš Bila i nateraš ga da kaže ono što treba. On nije sposoban da to sâm smisli. - Šta predlažeš? - upita Džimi skromno. - Oh! Sasvim je lako. Bil će te opisati kao bogatog mladića zainteresovanog za politiku, željnog da se angažuje u parlamentu. Džordž će odmah da nasedne. Znaš kakve su ove političke stranke: uvek traže nove mlade ljude. Što te bogatijim Bil predstavi, to će ti biti lakše da sve izvedeš kako treba. - Sve dok me ne opiše kao Rotšilda, ne smeta mi - reče Džimi. - Onda mislim da smo to praktično sredili. Treba da večeram s Bilom sutra veče, pa ću nabaviti spisak zvanica. To će biti korisno. - Žao mi je što nećeš biti tamo - reče Džimi. - Ali kad se sve sabere, mislim da je tako i najbolje. - Nisam sigurna da neću doći - reče Bebica. - Bakalar me mrzi kô sam đavo, ali postoje i drugi načini. Zamislila se. - A šta je sa mnom? - upita Lorejn tankim, smernim glasom. - Ti ne igraš u ovom činu - smesta reče Džimi. - Razumeš? Na kraju krajeva, moramo da imamo nekoga spolja da... ovaj... - Da šta? - upita Lorejn. Džimi odluči da promeni pristup. Obratio se Bebici. - Slušaj - reče - Lorejn mora da se drži podalje od ovoga, zar nije tako? - Nedvosmisleno smatram da bi to bilo bolje. - Sledeći put - reče Džimi nežno. - A ako ne bude bilo sledećeg puta? - upita Lorejn. - Oh, verovatno će biti. Nema sumnje. - Shvatam. Trebalo bi samo da odem kući i čekam. - Tako je - reče Džimi, s vidnim olakšanjem. - I mislio sam da ćeš razumeti. - Razumeš - objasnila je Bebica - ako bi sve troje pokušali da se nametnemo, to bi izgledalo sumnjivo. A bilo bi naročito teško uvesti i tebe. Razumeš, zar ne? - Oh, da - reče Lorejn. - Znači i to je sređeno - ti ne radiš ništa - reče Džimi. - Ja ne radim ništa - reče Lorejn krotko.


Bebica je pogleda obuzeta iznenadnom sumnjom. Pitomost koju je Lorejn ispoljavala teško da je izgledala prirodna. Lorejn joj uzvrati pogled. Oči su joj bile plave i bezazlene. Srele su se s Bebičinim, a da joj ni trepavica nije zadrhtala. Bebica je bila tek delimično zadovoljna. Smatrala je krotkost Lorejn Vejd krajnje sumnjivom.


Poglavlje 10

Bebica odlazi u Skotland jard Sada se može reći da je u prethodno navedenom razgovoru svako od troje učesnika, kako to biva, zadržao nešto za sebe; da je izjava „niko ne govori sve“ veoma tačna. Moglo bi se dovesti u pitanje, na primer, da li je Lorejn Vejd bila savršeno iskrena povodom motiva koji su je naterali da potraži Džimija Tesidžera. Na isti način, sâm Džimi Tesidžer je imao različite zamisli i planove u vezi s nastupajućom zabavom Džordža Lomaksa, a koje nije imao nameru da otkrije - Bebici, recimo. A Bebica je već iskovala razrađen plan koji je nameravala da smesta primeni, o kojem nije nikome ništa rekla. Napustivši stan Džimija Tesidžera, odvezla se do Skotland jarda, gde je zatražila da vidi načelnika Betla. Načelnik Betl je bio prilično krupan čovek. Radio je gotovo isključivo na slučajevima delikatne političke prirode. Povodom jednog takvog slučaja došao je u Čimniz četiri godine ranije, a Bebica je iskreno računala da se on toga seća. Nakon kraćeg čekanja, sproveli su je kroz nekoliko hodnika do inspektorovih privatnih odaja. Betl je bio čovek neosetljivog izraza na drvenom licu. Izgledao je krajnje neinteligentno i više je nalikovao portiru nego detektivu. Kada je ušla, on je stajao pokraj prozora, bezizražajno zureći u vrapce. - Dobar dan, ledi Ajlin - rekao je. - Izvolite, sedite. - Hvala - odvrati Bebica. - Plašila sam se da me se nećete setiti. - Uvek pamtim ljude - reče Betl i dodade: - Moram, u mom poslu. - Oh! - reče Bebica, prilično potišteno. - I šta mogu da učinim za vas? - raspitivao se načelnik. Bebica je prešla pravo na stvar. - Oduvek slušam kako ljudi u Skotland jardu imaju spiskove svih tajnih društava i sličnih organizacija koje se osnivaju u Londonu. - Trudimo se da budemo u toku - oprezno reče načelnik Betl. - Pretpostavljam da znatna većina njih nije zaista opasna. - Imamo vrlo dobro pravilo na osnovu koga radimo - reče Betl. - Što više pričaju, manje delaju. Iznenadili biste se koliko se to pokazalo uspešnim. - I čula sam da im vrlo često dopuštate da nastave da rade to što rade? Betl klimnu. - Tako je. Zašto čovek ne bi sebe proglasio Bratom Slobode, održavao sastanke dva puta nedeljno u nekom podrumu i pričao o rekama krvi - ako to ne škodi ni njemu ni nama. A ako nekad i dođe do nevolje, mi znamo gde da ga potražimo. - Ali ponekad, pretpostavljam - reče Bebica polako - neko društvo može da bude mnogo opasnije nego što bilo ko misli? - Vrlo moguće - reče Betl. - Ali, moglo bi da se desi - bila je uporna Bebica.


- Oh da, moglo bi - priznao je načelnik. Usledilo je nekoliko trenutaka tišine. Tada je Bebica tiho progovorila: - Načelniče Betle, možete li da mi date spisak tajnih društava koja imaju sedište u kvartu Sedam brojčanika? Načelnik Betl se uvek dičio time da ga nikad niko nije video da izražava emocije. Ali, Bebica se mogla zakleti da su za trenutak njegovi kapci zatreperili, a on izgledao potpuno zatečen. Samo za trenutak, doduše. Kada je progovorio, povratio je svoju uobičajenu drvenu spoljašnjost. - Strogo govoreći, ledi Ajlin, danas ne postoji mesto po imenu Sedam brojčanika. - Ne postoji? - Ne. Veliki deo je srušen i nanovo izgrađen. Nekada je to bio prilično siromašan kraj, ali danas je vrlo ugledan kvart u kom prebiva viši stalež. Ni u kom slučaju romantično mesto na kome bi trebalo čačkati u potrazi za misterioznim tajnim društvima. - Oh! - reče Bebica, prilično zbunjena. - Ipak, bez obzira na to, veoma bih voleo da saznam šta vas je nagnalo da se raspitujete za taj kraj, ledi Ajlin. - Moram li da vam kažem? - Pa, uštedelo bi nam truda, zar ne? Znali bismo na čemu smo, da tako kažem. Bebica je oklevala neko vreme. - Juče je upucan jedan čovek - rekla je polako. - Mislila sam da sam ga pregazila... - Gospodin Ronald Devero? - Znate za to, naravno. Zašto u novinama nije bilo vesti o tome? - Zar zaista želite to da znate, ledi Ajlin? - Da, molim vas. - Pa, samo smo mislili da bi bilo dobro da dvadeset četiri časa nesmetano radimo - znate? Novine će tu vest objaviti sutra. - Oh! - Bebica ga je proučavala, zbunjena. Šta se krilo iza tog nepomičnog lica? Da li je ubistvo Ronalda Deveroa smatrao za običan zločin ili za izuzetak? - Pomenuo je Sedam brojčanika dok je umirao - izgovori Bebica sporo. - Hvala vam - reče Betl. - Pribeležiću to. Zapisao je nekoliko reči na upijajućoj hartiji ispred sebe. Bebica je pokušala drugačiji pristup. - Gospodin Lomaks je, koliko shvatam, juče dolazio da vas vidi povodom pisma upozorenja koje je dobio. - Jeste. - I koje je bilo poslato iz Sedam brojčanika. - Sedam brojčanika je bilo napisano u zaglavlju, verujem. Bebica se osećala kao da bespomoćno lupa pesnicama o zatvorena vrata. - Ako biste mi dopustili da vam dam savet, ledi Ajlin... - Znam šta ćete reći. - Trebalo bi da se vratite kući i - pa, zaboravite na sve ovo. - Da sve prepustim vama, je l’ tako? - Pa - reče načelnik Betl - na kraju krajeva, mi jesmo profesionalci. - A ja sam samo amater? Tačno, ali zaboravljate jednu stvar - možda nemam vaše znanje i veštine ali imam jednu prednost nad vama. Ja mogu da radim iz senke. Pomislila je da načelnik izgleda pomalo zatečeno, kao da je silina njenih reči pogodila metu. - Naravno - reče Bebica - ako nećete da mi date spisak tajnih društava...


- Oh! Nisam to rekao. Imaćete spisak očas posla. Otišao je do vrata, promolio glavu u hodnik i nešto povikao, a zatim se vratio u svoju naslonjaču. Bebica je, sasvim bezrazložno, bila potpuno zbunjena. Lakoća s kojom je udovoljio njenom zahtevu bila joj je sumnjiva. Sada ju je smireno posmatrao. - Znate li za smrt gospodina Džeralda Vejda? - iznenada je upitala. - Tamo u vašem domu, zar ne? Uzeo je prekomernu dozu sredstva za spavanje. - Njegova sestra tvrdi da nikada nije uzimao sredstva za spavanje. - Ah! - reče načelnik. - Bili biste iznenađeni koliko ima toga što sestre ne znaju. Bebica je ponovo bila zbunjena. U tišini je sedela dok neki čovek nije doneo list papira otkucan na mašini, koji je predao načelniku. - Izvolite - rekao je ovaj kada je službenik izašao iz prostorije. - Krvna braća svetog Sebastijana. Vukovi. Drugovi mira. Klub drugova. Prijatelji tlačenja. Deca Moskve. Nosioci crvenog barjaka. Haringe. Prijatelji palih - i još pola tuceta sličnih. Predao joj je papir uz vrlo specifično svetlucanje u očima. - Dajete mi ovo - reče Bebica - zato što znate da mi neće biti ni od kakve pomoći. Želite da se manem čitave ove priče? - To bih najviše voleo - reče Betl. - Vidite ako krenete da se petljate u ove stvari - pa, to će nam doneti mnogo nevolja. - To što morate da pazite na mene, hoćete reći? - To što moramo da pazimo na vas, ledi Ajlin. Bebica je već bila ustala. Sada je stajala neodlučno. Za sada su sve zasluge otišle načelniku Betlu. Tada se setila jednog sitnog incidenta, pa je zasnovala svoj poslednji pokušaj na tome. - Malopre sam rekla da bi amater mogao da postigne neke stvari koje profesionalac ne može. Niste mi protivrečili. To je zato što ste pošten čovek, načelniče Betle. Znate da sam u pravu. - Nastavite - reče Betl brzo. - U Čimnizu ste mi dozvolili da pomognem. Zar nećete da mi to isto dozvolite i sada? Činilo se kao da Betl razmatra to pitanje u mislima. Ohrabrena njegovim ćutanjem, Bebica je nastavila. - Odlično znate kakva sam, načelniče Betle. Srljam pravo napred. Ja svuda zabadam nos. Ne želim da vam smetam ili da pokušam da radim nešto što vi već radite i to mnogo bolje. Ali, ako postoji šansa da amater nešto uradi, dozvolite mi da probam. Posle kraće stanke, načelnik Betl tiho progovori: - Ne biste mogli da se izrazite otvorenije nego što jeste, ledi Ajlin. Ali, reći ću vam samo jedno. Ono što predlažete je opasno. A kad kažem opasno, ja i mislim opasno. - To sam shvatila - reče Bebica. - Nisam budala. - Ne - reče načelnik Betl. - Nikada nisam sreo mladu damu na koju se to manje odnosi. Ono što ću uraditi za vas, ledi Ajlin, jeste sledeće: daću vam samo jedan mali nagoveštaj. I to činim zato što nikada nisam mnogo verovao u moto „Sigurnost na prvom mestu“. Po mom mišljenju, za sve one ljude koji ceo život provedu trudeći se da ih ne pregazi autobus, bolje bi bilo da su već pregaženi i bezbedno sklonjeni s puta. Oni ništa ne vrede. Ovakva neuobičajena izreka koja silazi s konvencionalnih usana načelnika Betla Bebici je prosto oduzela dah. - Kakav ste to nagoveštaj hteli da mi date? - upitala je najzad. - Poznajete gospodina Everslija, zar ne? - Bila? Da, naravno. Ali, zašto... - Mislim da će gospodin Bil Eversli biti u stanju da vam kaže sve što želite da znate o Sedam brojčanika.


- Bil zna za to? Bil? - Nisam to rekao. Uopšte. Ali mislim da ćete, pošto ste vrlo promućurna mlada dama, uspeti da od njega dobijete ono što vam treba. - A sada - reče načelnik Betl odlučno - više neću zucnuti ni reč.


Poglavlje 11

Večera s Bilom Bebica se s velikim očekivanjima spremala da sledeće večeri ode na sastanak s Bilom. Bil ju je pozdravio uz sve znake ushićenja. - Bil je stvarno mnogo fin - mislila je Bebica za sebe. - Baš kao neko veliko, trapavo kučence koje maše repom kad je srećno što te vidi. Veliko kučence je kevtalo u stakato nizu kratkih primedbi i podataka. - Izgledaš zapanjujuće dobro, Bebice. Ne mogu da ti opišem koliko mi je drago da te vidim. Naručio sam ostrige - voliš ostrige, zar ne? I šta ima novo? Što si morala toliko dugo da truliš po inostranstvu? Jesi li se lepo provodila? - Ne, bilo mi je smrtno dosadno - reče Bebica. - Savršeno odvratno. Matori oboleli pukovnici koji gamižu po suncu, i živahne smežurane usedelice koje vode biblioteke i crkve. - Nema ništa bolje od Engleske - reče Bil. - Zabranio bih sva ta stranjska posla - osim Švajcarske. Švajcarska je u redu. Razmišljam da odem tamo za Božić. Što ne bi i ti pošla? - Razmisliću o tome - reče Bebica. - Čime se baviš u poslednje vreme, Bile? Bilo je to nesmotreno pitanje. Bebica jedva da je pokazala i najmanju učtivost pre nego što je uvela sopstvenu temu u razgovor. Međutim, to je bio šlagvort koji je Bil i čekao. - Upravo to sam želeo da ti ispričam. Ti si pametna, Bebice, i voleo bih da čujem tvoje mišljenje. Znaš onu muzičku predstavu „Proklete tvoje oči“? - Da. - E pa, ispričaću ti o jednoj od najbezobraznijih osoba koje možeš da zamisliš. Oh bože! Šta ti je pozorišni svet. Ima jedna devojka - jenki devojka - savršeno zamamna... Bebica se rastuži. Tegobe Bilovih prijateljica su uvek bile beskrajne - nastavljale su se i nastavljale i nije bilo načina da ih čovek zaustavi. - Ta devojka, Slatkica Sent Mur se zove... - Pitam se kako li je dobila ime? - sarkastično reče Bebica. Bil odgovori bukvalno. - Izabrala ga je iz Ko je ko{11}. Otvorila i nabola prstom ne gledajući. Baš vešto, a? Pravo ime joj je Goldšmit ili Abramajer - nešto sasvim nemoguće. - Oh, sasvim - složila se Bebica. - Pa, Slatkica Sent Mur je baš elegantno. A ima mišiće. Ona je jedna od osam devojaka koje prave živi most... - Bile - prekide ga Bebica očajnički. - Juče sam išla da vidim Džimija Tesidžera. - Dobri stari Džimi - reče Bil. - Dakle, kao što ti rekoh, Slatkica je stvarno pametna. Ovih dana moraš da budeš pametan. Ona može da se nosi s većinom ljudi iz pozorišta. Ako želiš da preživiš, budi nabusit, tako Slatkica kaže. A pazi šta ti kažem, ona je itekako dobra. Ume da glumi - prosto je čudesno kako ta devojka ume da glumi. Nije imala mnogo prilike u „Proklete tvoje oči“ - samo je bila u gomili drugih zgodnih devojaka. Kažem joj, što da ne proba na pravoj sceni - znaš, gospođa Tankerej{12} i tako to - ali se Slatkica samo nasmejala... - Jesi li se uopšte sreo s Džimijem?


- Video sam ga jutros. Čekaj da vidim, gde sam stao? Oh da, nisam još stigao do urnebesnog dela. A pazi šta ti kažem, to je bila ljubomora - čista, pakosna ljubomora. Ta druga devojka nije bila ni prineti Slatkici po izgledu, i to je znala. Zato joj je radila iza leđa... Bebica se pomirila s neizbežnom sudbinom i odslušala do kraja čitavu priču o nesrećnim okolnostima koje su dovele do toga da rezime Slatkice Sent Mur nestane iz postavke predstave. Potrajalo je. Kada je Bil napokon zastao da uhvati dah i znake odobravanja, Bebica reče: - Potpuno si u pravu, Bile, to je prava šteta. Sigurno ima mnogo ljubomore... - Čitav pozorišni svet se davi u njoj. - Mora biti. Da li ti je Džimi rekao nešto o dolasku na zabavu u opatiju sledeće nedelje? Prvi put je Bil obratio pažnju na ono što Bebica govori. - Ispričao mi je gomilu budalaština koje je hteo da serviram Bakalaru. O tome kako želi da se zauzme za konzervativne interese. Ali, znaš Bebice, prokleto je rizično. - Ma daj - reče Bebica. - Čak i ako ga Džordž bude prozreo, neće tebe da krivi. I ti sâm si naseo, to je sve. - To uopšte nije sve - reče Bil. - Mislio sam da je previše rizično za Džimija. Pre nego što stigne da se opasulji, smestiće ga u neku zabit kao što je Tuting Ist, s obavezom da ljubi bebe i drži govore. Ne znaš koliko je Bakalar temeljan i koliko je užasavajuće energičan. - Pa, taj rizik ćemo morati da prihvatimo - reče Bebica. - Džimi ume da se brine o sebi. - Ne poznaješ Bakalara - ponovio je Bil. - Ko dolazi na zabavu, Bile? Da li je na neki način posebna? - Samo uobičajena vrsta dosadnjakovića. Gospođa Makata, pre svega. - Narodna poslanica? - Da, znaš, ona što uvek gubi živce zbog socijalne pomoći i akcija kao što su Čisto mleko i Spasite decu. Zamisli sirotog Džimija u razgovoru s njom. - Pusti sad Džimija. Ispričaj meni. - Tu će biti i Mađarica, zovu je Mlada Mađarica. Grofica Nešto-neizgovorljivo. Ona je u redu. Progutao je knedlu, kao da je posramljen, a Bebica je primetila da mrvi parče hleba prilično nervozno. - Mlada i lepa? - obzirno je upitala. - Oh, skroz. - Nisam znala da se Džordž mnogo zanima za žensku lepotu. - Oh, i ne zanima se. Ona vodi pomoć za ishranu beba u Budimpešti - nešto tako. Prirodno, ona i gospođa Makata žele da se sretnu. - Ko još? - Ser Stenli Digbi... - Ministar vazduhoplovstva? - Da. I njegov sekretar, Terens O’Rurk. On je pravi momak, da znaš - ili je bio u svojim letačkim danima. Zatim, jedan savršeno otrovan nemački tip po imenu her Eberhard. Ne znam ko je on, ali svi se pakleno trudimo oko njega. Dva puta mi je zapoveđeno da ga odvedem na ručak, i da ti kažem, Bebice, to uopšte nije šala. On nije kao ovi tipovi iz ambasade, koji su svi vrlo pristojni. Ovaj srče supu, a grašak jede nožem. I ne samo to, taj divljak grize nokte - prosto ih glođe. - Odvratno. - Zar ne? Verujem da je izumitelj - nešto u tom smislu. Eto, to su svi. Oh da, i ser Osvald Kut. - A ledi Kut? - Da, mislim da i ona dolazi. Bebica je neko vreme sedela izgubljena u mislima. Bilov spisak je bio upečatljiv, ali sada nije imala vremena da razmatra različite mogućnosti. Mora da pređe na sledeću tačku.


- Bile - reče ona - šta se to dešava sa Sedam brojčanika? Bil je odjednom izgledao kao da se užasno postideo. Trepnuo je i izbegao njen pogled. - Ne znam na šta misliš - rekao je. - Gluposti - reče Bebica. - Rečeno mi je da ti znaš sve o tome. - O čemu? To je bilo nezgodno pitanje. Bebica je izbegla odgovor. - Ne shvatam zašto moraš da budeš toliko tajnovit na tu temu - požalila se. - Nemam zašto da budem tajnovit. Tamo skoro niko više ne ide. Sve je to bilo samo trenutno ludilo. To je zvučalo zagonetno. - Čovek više uopšte nije u toku čim malo otputuje - reče Bebica tužnim glasom. - Oh, nisi propustila bog zna šta - reče Bil. - Svi su išli tamo samo da kažu da su bili. Bilo je dosadno, zapravo, i blagi bože, pržena riba itekako može da ti dosadi. - Gde su to svi išli? - U Klub sedam satova, naravno - reče Bil, zureći u nju. - Zar me nisi za to pitala? - Nisam znala da mu je to ime - reče Bebica. - Nekad je Sedam brojčanika bio sirotinjski kvart oko Totenham Korta. Sada je srušen i sređen. Ali Klub sedam satova čuva staru atmosferu. Riba i krompirići. Jad i beda u principu. Kao da je na Ist Endu, ali užasno zgodno da se poseti posle predstave. - To je noćni klub, pretpostavljam - reče Bebica. - Ples i sve to? - Tako je. Užasno mešovita gomila. Uopšte nije otmeno. Umetnici, znaš, i kojekakve čudne žene, a tu i tamo poneko od naše sorte. Mnogo šta tamo može da se čuje, ali mislim da je to samo prazna priča, način da se mesto održi živim. - Odlično - reče Bebica. - Idemo tamo večeras. - Oh! Ne bi trebalo to da radim - reče Bil. Njegova posramljenost se vratila. - Kažem ti da je izašlo iz mode. Niko tamo više ne ide. - E pa, mi idemo. - Ne bi ti se svidelo, Bebice. Stvarno ne bi. - Ti ćeš da me izvedeš u Klub sedam satova i samo tamo, Bile. A ja bih volela da saznam zašto se toliko snebivaš. - Ja? Snebivam? - Mučno te je gledati. Koja je tvoja grešna tajna? - Grešna tajna? - Prestani da ponavljaš moje reči. To radiš da dobiješ na vremenu. - Nije tako - reče Bil ozlojeđeno. - Samo... - Dakle? Znam da tu ima nečega. Nikada nisi umeo da prikriješ istinu. - Nemam šta da krijem. Samo... - Dakle? - Duga je to priča - znaš, jedno veče sam odveo Slatkicu Sent Mur tamo... - Oh! Opet Slatkica Sent Mur. - Pa šta? - Da sam znala da je ona u pitanju... - reče Bebica i uguši zev. - Kao što rekoh, izveo sam Slatkicu tamo. Imala je želju da jede jastoga. Poneo sam jednog... Priča se nastavljala - a kada je jastog napokon bio raskomadan u borbi između Bila i nekog tipa iz mnogo nižeg staleža, Bebica ponovo obrati pažnju. - Shvatam - reče. - I došlo je do gužve? - Da, ali to je bio moj jastog. Ja sam ga kupio, i platio, i imao sam potpuno pravo... - Oh, jesi, jesi - reče Bebica žurno. - I verujem da je sve to sada zaboravljeno i oprošteno. A i ne


zanimaju me jastozi, inače. Tako da idemo. - Može doći do policijske racije. Na spratu postoji prostorija u kojoj igraju bakaru{13}. - Onda će otac morati da dođe i da me izbavi iz pritvora, to je sve. Idemo, Bile. Bil je i dalje bio prilično neodlučan, ali Bebica je bila neumoljiva, i oni su uskoro taksijem jurili ka svom odredištu. Kada su stigli tamo, mesto je izgledalo baš kako je i očekivala. Visoka zgrada u uskoj ulici, na adresi Hanstanton 14; primetila je broj. Čovek čudno poznatog lica otvorio im je vrata. Pomislila je da se neznatno zbunio kada ju je video, ali Bila je prepoznao i dočekao s poštovanjem. Bio je to visok čovek, svetle kose, prilično bolešljivog, anemičnog lica i pomalo sumnjičavog pogleda. Bebica se pitala gde li je mogla da ga ranije sretne. Bil je sada već bio povratio pribranost, pa se potpuno uživeo u ulogu zabavljača. Plesali su u podrumu, prepunom dima - toliko da ste druge ljude mogli videti samo kroz plavu izmaglicu. Miris pržene ribe je bio gotovo nepodnošljiv. Na zidu su visili crteži ugljenom, neki izvedeni s mnogo talenta. Društvo je bilo krajnje mešovito. Bilo je tu naočitih stranaca, imućnih Jevrejki, poneki intelektualac i nekoliko dama koje pripadaju najstarijem zanatu na svetu. Ubrzo je Bil poveo Bebicu na sprat. Čovek bolešljivog lica je bio na straži, kao soko posmatrajući sve one koji su bili primljeni u prostorije kockarnice. Bebica ga je odjednom prepoznala. - Naravno - reče. - Kako sam glupa. To je Alfred, bio je pomoćnik poslužitelja u Čimnizu. Kako si, Alfrede? - Dobro, hvala na pitanju, vaše gospodstvo. - Kada si otišao iz Čimniza, Alfrede? Mnogo pre nego što smo se mi vratili? - Otprilike mesec dana ranije, miledi. Dobio sam priliku da popravim svoje stanje, činilo mi se da je šteta propustiti je. - Pretpostavljam da te ovde dobro plaćaju - primetila je Bebica. - Vrlo pristojno, miledi. Bebica prođe pored njega. Imala je utisak da je u ovoj prostoriji prikazan pravi život kluba. Ulozi su bili visoki, odmah je to primetila, a ljudi okupljeni oko stolova bili su pravi kockari. Usredsređeni, unezvereni, s kockarskom groznicom u venama. Tu su se Bil i ona zadržali oko pola sata. Tada je Bil počeo da oseća nemir. - Hajdemo odavde, Bebice, idemo da plešemo. Bebica se složila. Ovde nije bilo ničega da se vidi. Ponovo su sišli dole. Plesali su još nekih pola sata, jeli ribu s krompirićima, a zatim je Bebica objavila da je spremna da ide kući. - Ali, još je rano - pobunio se Bil. - Ne, nije. Stvarno nije. A i da jeste, sutra me čeka naporan dan. - Šta ćeš da radiš? - Zavisi - reče Bebica misteriozno. - Ali jedno mogu da ti kažem, Bile, paučina neće stići da se uhvati na mojim cipelama. - Oduvek je tako bilo - reče gospodin Eversli.


Poglavlje 12

Istraga u Čimnizu Bebica zasigurno nije nasledila svoju narav od oca, čija je preovlađujuća osobina bila potpuna dražesna tromost. A, kako je Bil Eversli dobro primetio, paučina nikada nije stizala da se uhvati na Bebičinim cipelama. Sutradan posle večere s Bilom, Bebica se probudila puna elana. Razradila je tri različita plana koje je nameravala da tog dana pusti u pogon, i shvatila je da će je pritom sputavati ograničenja u vremenu i prostoru. Na sreću, nije patila od oboljenja koje je mučilo Džerija Vejda, Ronija Deveroa i Džimija Tesidžera nesposobnosti da ustanu ujutru. Ni sâm ser Osvald Kut ne bi imao šta da joj zameri po pitanju ranog ustajanja. U pola devet Bebica je već završila doručak i vozila se hispanom nazad u Čimniz. Njen otac je izgledao blago zadovoljan što je vidi. - Nikad ne znam kada ćeš da se pojaviš - rekao je. - Međutim, sada ne moram da te zovem telefonom, pošto to mrzim. Pukovnik Melrouz je dolazio juče povodom saslušanja. Pukovnik Melroz je bio šef okružne policije i stari prijatelj lorda Katerhama. - Misliš na saslušanje o Roniju Deverou? Kada će to da bude? - Sutra. U podne. Melrouz će te pozvati. Pošto si našla telo, moraš da svedočiš, ali rekao je da ne treba uopšte da se brineš. - Zašto bih se, za ime sveta, brinula? - Pa, znaš - reče lord Katerham izvinjavajući se - Melrouz je pomalo staromodan. - Podne - reče Bebica. - Dobro. Biću ovde, ako budem živa. - Imaš li neki razlog da očekuješ kako nećeš biti živa? - Nikad se ne zna - reče Bebica. - Pritisak savremenog života - kako to novine zovu. - Što me podseti na to da me je Džordž Lomaks pozvao u opatiju sledeće nedelje. Odbio sam, naravno. - I treba - reče Bebica. - Ne želimo da se mešaš u sumnjive poslove. - Hoće li biti nekakvih sumnjivih poslova? - upita lord Katerham, s naglo probuđenim zanimanjem. - Pa znaš - pisma upozorenja i sve to - reče Bebica. - Možda će na Džordža da bude izvršen atentat - reče lord Katerham s nadom. - Šta misliš, Bebice možda je bolje da ipak odem? - Obuzdaj svoje krvožedne porive i ostani s mirom kod kuće - reče Bebica. - Moram da razgovaram s gospođom Hauel. Gospođa Hauel je bila kućepaziteljka, ona dostojanstvena, škriputava gospođa koja je ulivala strah i trepet u kosti ledi Kut. Nije nimalo plašila Bebicu, koju je, u stvari, i dalje zvala gospođicom, zaostatak iz dana kada je Bebica kao dete - dugonogi đavolak - boravila u Čimnizu, pre nego što je njen otac zadobio zvanje lorda. - A sada, Hauelova - reče Bebica - hajde da popijemo po šolju gustog vrućeg kakaa, pa da čujem sve novosti u domaćinstvu. Napabirčila je podatke koji su je zanimali bez mnogo muke, u mislima praveći zabeleške: - Dve nove služavke za pranje sudova - devojke iz sela - ne čini se zanimljivim. Nova sobarica trećeg


ranga - nećaka glavne sobarice. To zvuči uobičajeno. Hauelova je izgleda dobrano izmaltretirala jadnu ledi Kut. To i liči na nju. - Nikada nisam mislila da ću dočekati dan da Čimniz bude naseljen strancima, gospođice Bebice. - Oh! Moramo da idemo u korak s vremenom - reče Bebica. - Budi srećna, Hauelova, da ga nikad ne vidiš preuređenog u unosne stanove sa upotrebom izvrsnog terena za zabavu. Gospođu Hauel prođoše žmarci celom dužinom njene nazadnjačko-aristokratske kičme. - Nikada nisam upoznala ser Osvalda Kuta - primeti Bebica. - Ser Osvald je bez sumnje veoma pametan džentlmen - reče gospođa Hauel uzdržano. Bebica zaključi da ser Osvalda osoblje nije mnogo volelo. - Naravno, gospodin Bejtmen se brinuo za sve - nastavi kućepaziteljka. - Vrlo efikasan gospodin. Vrlo efikasan gospodin, jedan od onih koji znaju kako stvari treba da se rade. Bebica je navela priču na temu smrti Džeralda Vejda. Gospođa Hauel je bila i više nego voljna da priča o tome, i puna izliva žalosti zbog jadnog mladog gospodina, ali Bebica nije saznala ništa novo. Ubrzo se oprostila od gospođe Hauel i ponovo sišla u prizemlje, gde je smesta zazvonila Tredvelu. - Tredvele, kada je Artur otišao? - To bi bilo pre otprilike mesec dana, miledi. - Zašto je otišao? - To je bila njegova želja, miledi. Verujem da je otišao za London. Nisam bio nezadovoljan njegovim radom ni na koji način. Smatram da će vam novi poslužitelj, Džon, biti veoma po volji. Čini se da zna svoj posao i vrlo je željan da udovolji. - Odakle je došao? - Imao je odlične preporuke, miledi. Poslednje zaposlenje mu je bilo kod lorda Mont Vernona. - Shvatam - reče Bebica zamišljeno. Prisećala se da se lord Mont Vernon trenutno nalazi na safariju u Africi. - Kako se preziva, Tredvele? - Bauer, miledi. Tredvel je sačekao nekoliko minuta, a onda je, videvši da je Bebica završila, tiho napustio prostoriju. Bebica je ostala izgubljena u mislima. Džon joj je otvorio vrata onog dana kad je stigla, i ona ga je pažljivo osmotrila, iako se to nije primetilo. Naizgled je bio savršeni sluga, dobro naučen, bezizražajnog lica. Imao je, moguće, malo izraženije vojničko držanje nego ostali poslužitelji, i bilo je nečega pomalo čudnog u obliku zadnjeg dela njegove glave. Međutim, ovi detalji, kako je Bebica shvatila, teško da su bili relevantni u ovim okolnostima. Mršteći se, sela je za sto s listom upijajuće hartije ispred sebe. Imala je olovku u ruci i nesvesno je ispisivala ime Bauer iznova i iznova. Iznenada joj se javila jedna zamisao i ona se ukočila u mestu, zureći u tu reč. Tada je ponovo prizvala Tredvela. - Tredvele, kako se piše Bauer? - B-a-u-e-r, miledi. - To nije englesko prezime.{14} - Verujem da je švajcarskog porekla, miledi. - Oh! To bi bilo sve, Tredvele, hvala. Švajcarsko poreklo? Ne. Nemačko! To vojničko držanje, zaravnjen potiljak. A u Čimniz je došao dve nedelje pre smrti Džerija Vejda. Bebica ustade. Ovde je uradila sve što je mogla. Sada mora da nastavi dalje! Potražila je oca. - Ponovo izlazim - reče mu. - Moram da posetim strinu Marsiju. - Ideš da vidiš Marsiju? - Glas lorda Katerhama bio je ispunjen zaprepašćenjem. - Jadno dete, kako si


se u to uvalila? - Ovog puta - reče Bebica - idem svojom slobodnom voljom. Lord Katerham ju je zadivljeno gledao. Činjenica da bi neko mogao da ima nepatvorenu želju da se suoči s njegovom zastrašujućom snajom, bila mu je sasvim neshvatljiva. Marsija, markiza Katerham, udovica njegovog pokojnog brata Henrija, bila je vrlo istaknuta ličnost. Lord Katerham je priznavao da je Henriju bila poštovanja vredna supruga, i da nije nje bilo, Henri verovatno ne bi nikada dospeo na mesto državnog sekretara za spoljna pitanja. S druge strane, uvek je smatrao da je Henrijeva prerana smrt predstavljala milosrdno oslobođenje. Činilo mu se da Bebica nerazumno ide mečki na rupu. - Oh, tako - rekao je. - Znaš, ne bih ja to činio. Ne znaš do čega to može dovesti. - Znam do čega se nadam da će dovesti - reče Bebica. - Sve je u redu, oče, ne brini za mene. Lord Katerham je uzdahnuo i udobnije se namestio u naslonjači. Vratio se pregledanju Filda. Međutim, nekoliko minuta kasnije Bebica je ponovo promolila glavu. - Izvini - rekla je. - Ali ima nešto što sam htela da te pitam. Šta je ser Osvald Kut? - Rekao sam ti - parni valjak. - Ne mislim na lični utisak koji imaš o njemu. Kako je zaradio novac - dugmad za pantalone ili mesingani kreveti, ili šta već? - Oh, razumem. Čelik. Čelik i gvožđe. Poseduje najveću čeličanu, ili kako god se to već zove, u celoj Engleskoj. Naravno, više ne vodi poslove lično. To je sad preduzeće, ili preduzeća. I mene je postavio za nekog direktora ili tako nešto. Vrlo dobra pogodba za mene - nemam šta da radim osim što jednom ili dvaput godišnje odem do grada u neki od onih hotela - u ulici Kanon ili Liverpul - i sedim za stolom gde imaju vrlo finu novu hartiju za upijanje. Onda Kut ili neki drugi pametnjaković održi govor koji vrca od brojki, ali srećom ne moraš da ga slušaš - i da ti kažem, često iz svega toga izvučeš mnogo dobar ručak. Nezainteresovana za ručkove lorda Katerhama, Bebica je otišla i pre nego što je on završio s pričom. U povratku za London pokušala je da sklopi deliće slagalice tako da bude zadovoljna. Kako je ona razumela, čelik i socijalna pomoć bebama nisu išli zajedno. Dakle, jedno od to dvoje je samo ukras. Gospođa Makata i mađarska grofica mogu da budu precrtane sa spiska. One su samo kamuflaža. Ne, izgleda da je neprivlačni her Eberhard u stvari stožer čitave ove zavrzlame. Nije se činilo da pripada onom tipu ljudi koje bi Džordž Lomaks obično pozvao. Bil je nejasno pomenuo da je izumitelj. A onda tu imamo ministra vojnog vazduhoplovstva i ser Osvalda Kuta koji se bavi čelikom. Nekako se sve to uklapalo zajedno. Pošto je bilo beskorisno nagađati i dalje, Bebica je prestala da pokušava i usredsredila se na predstojeći razgovor s ledi Katerham. Ledi je živela u prostranoj sumornoj kući na jednom od londonskih trgova rezervisanih za pripadnike visokog staleža. Unutrašnjost je mirisala na pečatni vosak, hranu za ptice i cveće koje počinje da vene. Ledi Katerham je bila krupna žena - u svakom pogledu. Dimenzije su joj bile pre veličanstvene nego bujne. Imala je veliki kukasti nos, cvikere pozlaćenog rama i bledu naznaku brkova iznad gornje usne. Bila je unekoliko iznenađena što vidi nećaku, ali joj je okrenula ledeni obraz, koji je Bebica propisno poljubila. - Ovo je sasvim neočekivano zadovoljstvo, Ajlin - primetila je hladno. - Tek što smo se vratili, strina Marsija. - Znam. Kako ti je otac? Kao i obično? U glasu joj se osećao potcenjivački ton. Nije imala visoko mišljenje o Alisteru Edvardu Brentu, devetom markizu od Katerhama. Zvala bi ga ,,tikvanom“ da joj je taj termin bio poznat. - Otac je odlično. Dole je, u Čimnizu. - Tako je. Znaš, Ajlin, nikada nisam odobravala izdavanje Čimniza. To mesto na mnogo načina predstavlja istorijski spomenik. Ne bi ga trebalo tako unižavati.


- Sigurno je bilo čudesno u doba strica Henrija - reče Bebica uz maleni uzdah. - Henri je shvatao odgovornost - reče njegova udovica. - Pomisli na sve ljude koji su odsedali tamo - nastavila je Bebica ushićeno. - Svi najveći državnici Evrope. Ledi Katerham je uzdahnula. - Mogu iskreno da kažem da se tamo odvijala istorija, i to ne jednom - primetila je. - Kada bi samo tvoj otac... S tugom je odmahnula glavom. - Politika mu je dosadna - reče Bebica - a opet, rekla bih, to je jedna od najzanimljivijih tema za proučavanje koje postoje. Naročito ako je neko poznaje iznutra. Izgovorila je ovo svoje neumereno neistinito stanovište, a da nije ni pocrvenela. Tetka ju je pomalo iznenađeno pogledala. - Drago mi je da to čujem - rekla je. - Oduvek sam mislila, Ajlin, da ti nije stalo ni do čega drugog doli ove moderne potrage za zadovoljstvom. - I bilo je tako - reče Bebica. - Istina je da si još uvek vrlo mlada - reče ledi Katerham zamišljeno. - Ali, uz tvoja preimućstva, i ako bi se prigodno udala, mogla bi da postaneš jedna od vodećih političkih domaćica današnjice. Bebica oseti blagu paniku. Za trenutak se uplašila da bi njena strina mogla bez odlaganja da predloži prigodnog mladoženju. - Ali, osećam se kao prava buđala - reče Bebica. - Mislim, skoro da ništa ne znam o tome. - To se lako može popraviti - žustro reče ledi Katerham. - Imam veliku količinu literature koju mogu da ti pozajmim. - Hvala, strina Marsija - reče Bebica, pa žurno pređe na sledeću liniju napada. - Pitala sam se da li poznaješ gospođu Makatu, strina Marsija? - Svakako da je poznajem. Veoma cenjena žena briljantne pameti. Mogu da kažem da po pravilu ne podržavam prisustvo žena u parlamentu. One mogu da svoj uticaj šire na mnogo ženstvenije načine. Zastala je, nesumnjivo kako bi se prisetila ženstvenog načina na koji je primorala nevoljnog supruga da uđe u političku arenu i čudesnog uspeha koji je krunisao njegove i njene napore. - Ali ipak, vremena se menjaju. A gospođa Makata obavlja posao od zaista nacionalne važnosti i najvećeg značaja za sve žene. To je, mislim da smem reći, pravi ženski posao. Obavezno moraš da upoznaš gospođu Makatu. Bebica sasvim tužno uzdahnu. - Ona će biti na zabavi kod Džordža Lomaksa sledeće nedelje. Pozvao je oca, koji, naravno, neće da ide, ali nije ni pomislio mene da pita. Smatra me prevelikim idiotom, pretpostavljam. Ledi Katerham je palo na pamet da se njena nećaka stvarno čudesno promenila nabolje. Da nije, možda, doživela nesrećnu ljubav? Nesrećne ljubavi, po mišljenju ledi Katerham, često su vrlo korisne po mlade devojke. Nateraju ih da ozbiljno sagledaju život. - Ne verujem da Džordž Lomaks uopšte shvata da si ti - kako da kažem, odrasla? Ajlin, draga - reče ona - moraću da popričam s njim. - Ne dopadam mu se - reče Bebica. - Znam da me neće pozvati. - Gluposti - reče ledi Katerham. - Ja ću se za to pobrinuti. Poznajem Džordža Lomaksa otkad je bio ovolicki. - Pokazala je sasvim nemoguću visinu. - Biće i više nego srećan da mi učini uslugu. A on sâm će zasigurno uvideti kako je od vitalne važnosti da savremene mlade devojke našeg staleža počnu da se na inteligentan način zanimaju za dobrobit svoje države. Bebica umalo što ne reče: - Čujte i počujte! - ali se uzdrža. - Potražiću ti literaturu sada - reče ledi Katerham i ustade. Prodornim glasom je pozvala: - Gospođice Konor. Dotrčala je veoma uredna sekretarica preplašenog izraza lica. Ledi Katerham joj je izdala više


uputstava. Tako se sada Bebica vračala u ulicu Bruk naručja punog najsuvoparnije literature koja se uopšte može zamisliti. Sledeće na njenoj listi bilo je da pozove Džimija Tesidžera. Njegove prve reči bile su ispunjene trijumfom. - Uspeo sam - rekao je. - Imao sam mnogo problema s Bilom, doduše. Utuvio je sebi u glavu da ću biti kao jagnje među vukovima. Ali napokon sam uspeo da ga urazumim. Sada sam nabavio gomilu koještarija koje moram da naučim. Znaš, statistički almanasi i novinski članci. Smrtno dosadno - ali neko mora da odradi ovo kako treba. Jesi li nekad čula za raspravu oko granice kod Santa Fea{15}? - Nikad - odgovori Bebica. - E pa, s tim se naročito mučim. Trajalo je godinama i bilo je veoma komplikovano. To će mi biti tema. Danas svako mora da ima stručnu oblast. - I ja imam gomilu sličnih knjiga - reče Bebica. - Dala mi ih je strina Marsija. - Koja strina? - Strina Marsija - očeva snaja. Vrlo je zainteresovana za politiku. Zapravo, srediće da budem pozvana na Džordžovu zabavu. - Stvarno? Oh, tako znači, to bi bilo sjajno. - usledila je tišina, a onda je Džimi rekao: - Inače, mislim da ne bi trebalo da kažemo Lorejn da... a? - Možda ne bi. - Razumeš, možda joj se neće dopasti da bude potpuno isključena iz svega. A stvarno mora da bude isključena. - Da. - Mislim, ne možeš da dopustiš takvoj devojci da tek tako srlja u opasnost! Bebici je palo na pamet da se gospodin Tesidžer ne može pohvaliti izvrsnim taktom. Izgledi da se ona sama nađe u opasnosti kao da ga nisu nimalo zabrinjavali. - Jesi li još tu? - upita Džimi. - Jesam, samo sam se zamislila. - Dobro. Nego, ideš li na saslušanje sutra? - Da, a ti? - Da. Inače, vest se pojavila u večernjem izdanju. Ali, skrajnuta u ćošak. Zanimljivo - pomislio bih da će želeti da dignu pravu halabuku oko toga. - Da - i ja bih. - Pa - reče Džimi - moram da nastavim posao. Taman sam stigao do dela kada nam Bolivija upućuje protestnu notu. - Pretpostavljam da bih i sama trebalo da se pozabavim svojom gomilom - reče Bebica. - Hoćeš li da bubaš čitavo veče? - Mislim da hoću. A ti? - Oh, najverovatnije. Laku noć. Oboje su lagali bez trunke srama. Džimi Tesidžer je savršeno dobro znao da će izvesti Lorejn Vejd na večeru. A što se Bebice tiče, ona se, čim je prekinula vezu, presvukla u određene bezlične delove odeće koji su zapravo pripadali njenoj sobarici. Kada se tako sredila, izašla je pešice, razmatrajući da li bi autobusom ili podzemnom železnicom lakše stigla do Sedam satova.


Poglavlje 13

Klub sedam satova Bebica je stigla u ulicu Hanstanton, broj 14, oko šest časova popodne. U to doba, kao što je s pravom procenila, Klub sedam satova je bio skroz mrtav. Bebica je imala jednostavan cilj. Nameravala je da presretne bivšeg poslužitelja Alfreda. Bila je ubeđena da jednom kada njega uhvati, sve ostalo će ići lako. Bebica je imala jednostavan autokratski metod pri odnosima sa zaposlenima. Retko kad bi podbacio, a ona nije videla nijedan razlog zašto bi se to sada desilo. Jedino nije bila sigurna u to koliko ljudi obitava unutar prostorija kluba. Prirodno, želela je da svoje prisustvo otkrije što je moguće manjem broju ljudi. Dok je oklevala razmišljajući o najboljem pristupu, problem se sâm rešio na jedinstveno lak način. Vrata broja 14 su se otvorila i izašao je Alfred, glavom i bradom. - Dobar dan, Alfrede - ljubazno je rekla Bebica. Alfred je skočio. - Oh! Dobar dan, Vaše gospodstvo. Ja sam... na momenat nisam prepoznao Vaše gospodstvo. U mislima odajući priznanje odeći svoje sobarice, Bebica je prešla na stvar. - Želim da popričam s tobom, Alfrede. Gde možemo da odemo? - Pa - zaista, miledi - ne bih znao - ne biste rekli da je ovo fin kraj - ne znam - siguran sam... Bebica ga prekinu. - Koga ima u klubu? - Trenutno nikog, miledi. - Onda ćemo ući unutra. Alfred izvadi ključ i otvori vrata. Bebica prođe pored njega. Alfred je pošao za njom, uznemiren i zbunjen. Bebica je sela i zagledala se pravo u Alfreda, kome je bilo jako neprijatno. - Pretpostavljam da znaš - rekla je odsečno - da je to što ovde radite strogo protivzakonito? Alfred se neugodno premeštao s noge na nogu. - Istina je da smo već dva puta imali policijsku raciju - priznao je. - Ali nije pronađeno ništa kompromitujuće, zahvaljujući čistim poslovima gospodina Mosgorovskog. - Ne mislim samo na kockanje - reče Bebica. - Ima toga još - verovatno još mnogo toga što ni ne znaš. Postaviću ti otvoreno pitanje, Alfrede, i volela bih da čujem istinu, moliću lepo. Koliko su ti platili da napustiš Čimniz? Alfred je dva puta pogledao ka krovnim gredama kao da traži inspiraciju, pa je dva-triput progutao knedlu, a zatim prihvatio neizbežnu sudbinu slabog koji stoji pred jakim. - Bilo je to ovako, Vaše gospodstvo. Gospodin Mosgorovski, došao je s društvom u posetu Čimnizu jednog od dana kada je zamak otvoren za javnost. Gospodin Tredvel je bio sprečen - u stvari, radilo se o uraslom noktu na nozi - pa je dopalo meni da povedem posetioce u obilazak. Na kraju obilaska, gospodin Mosgorovski, koji je zaostao za ostalima, a pošto mi je dao bogatu napojnicu, započeo je razgovor. - Da - ohrabrujuće reče Bebica. - Da skratim priču - reče Alfred, naglo ubrzavši pripovedanje - ponudio mi je sto funti da smesta napustim posao i dođem da radim u ovom ovde klubu. Želeo je nekoga ko je navikao na najbolje porodice - da ovom mestu dâ određeni prizvuk, kako je rekao. I, znate, činilo se kao da bih pljunuo u lice sudbini


ako bih odbio - da ne pričam kako je plata ovde tri puta veća nego plata poslužitelja drugog ranga. - Stotinu funti - reče Bebica. - To je veoma velika svota, Alfrede. Jesu li rekli nešto o tome ko će zauzeti tvoje mesto u Čimnizu? - Kolebao sam se malo, miledi, da li da odmah odem. Kao što sam i istakao, to nije uobičajeno i moglo bi da dovede do neugodne situacije. Međutim, gospodin Mosgorovski je znao mladog momka koji je bio u dobroj službi, a spreman je da dođe kad god zatreba. Tako sam pomenuo njegovo ime gospodinu Tredvelu i sve se lepo sredilo. Bebica klimnu. Njena sumnja se potvrdila, a modus operandi je bio manje-više upravo onakav kakav je zamišljala. Nastavila je ispitivanje. - Ko je gospodin Mosgorovski? - Džentlmen koji drži ovaj klub. Ruski džentlmen. Vrlo pametan džentlmen, takođe. Bebica se za sada ostavila prikupljanja podataka i prešla je na druge teme. - Stotinu funti je vrlo velika svota novca, Alfrede. - Veća od svega što sam u životu imao, miledi - odvrati Alfred vrlo iskreno. - Jesi li ijednom posumnjao da tu nešto nije u redu? - Da nije u redu, miledi? - Da. Ne govorim o kockanju. Mislim na nešto mnogo ozbiljnije. Ne želiš da ideš na robiju, zar ne, Alfrede? - Oh, gospode! Miledi, ne mislite ozbiljno? - Prekjuče sam bila u Skotland jardu - reče Bebica tonom koji ostavlja utisak. - Čula sam neke vrlo zanimljive stvari. Želim da mi pomogneš, Alfrede, i ukoliko mi pomogneš, pa - ako dođe do nevolja, reći ću neku lepu reč za tebe. - Šta god mogu da uradim, biće mi i više nego zadovoljstvo, miledi. Mislim, učinio bih to svakako. - Dobro, prvo - reče Bebica - želim da obiđem čitavo ovo mesto - od podruma do krova. U pratnji zbunjenog i preplašenog Alfreda, izvršila je temeljnu inspekciju. Ništa joj nije zapelo za oko, sve dok nije stigla do prostorije za kockanje. Tu je u uglu primetila neupadljiva vrata, koja su bila zaključana. Alfred spremno objasni. - To se koristi kao pomoćni izlaz u slučaju nužde, miledi. Iza je prostorija s vratima ka stepeništu koje izlazi na susednu ulicu. Tuda gospoda odlazi kada dođe do racije. - Zar policija ne zna za to? - Ta su vrata vešto napravljena, znate, miledi. Izgledaju kao kredenac, i to je to. Bebica je osetila kako joj uzbuđenje raste. - Moram da uđem unutra - rekla je. Alfred je zavrteo glavom. - Ne možete, miledi; gospodin Mosgorovski jedini ima ključ. - Pa dobro - reče Bebica - postoje i drugi ključevi. Uvidela je da brava izgleda savršeno obično, kao da bi je lako mogao otvoriti ključ od nekih drugih vrata. Poslala je Alfreda, prilično zabrinutog, da prikupi verovatne primerke. Četvrti koji je probala je odgovarao. Okrenula ga je, otvorila vrata i ušla. Našla se u maloj, štrokavoj sobi. Na sredini se nalazio jedan veliki sto, oko njega su bile raspoređene stolice. Drugog nameštaja nije bilo. Dva ugrađena kredenca stajala su sa obe strane kamina. Alfred je klimnuo glavom u pravcu bližeg njima. - To je taj - objasnio je. Bebica je pokušala da otvori vrata kredenca, ali bila su zaključana, a odmah je primetila da je ova ključaonica sasvim drugačija. Bila je jedna od onih koje je otvarao samo njihov ključ. - Potpuno genijalno, da - objasnio je Alfred. - Izgleda kako treba i kad se otvori. Police, znate, s


nekim računovodstvenim knjigama i tako to. Niko nikad ne bi ni posumnjao, ali ako dotaknete pravo mesto, čitava skalamerija se rasklopi. Bebica se okrenula i temeljno proučavala sobu. Prvo što je primetila bilo je to da su vrata kroz koja su ušli bila sa svih strana pažljivo obložena čojom. Sigurno su bila potpuno zvučno izolovana. Pogled joj se zatim zaustavio na stolicama. Bilo ih je sedam, po tri sa obe duže strane stola i jedna, mnogo upečatljivija, na čelu. Bebici su oči zasijale. Pronašla je ono što je tražila. Ova soba, sasvim je bila uverena, predstavlja zborno mesto tajne organizacije. Skoro savršeno smišljeno. Izgledalo je tako nevino - u njega se dospeva jednim korakom iz kockarnice, ili kroz tajni prolaz - a svaka predostrožnost, svaka tajanstvenost lako se dâ objasniti kockanjem koje se odvija u susednoj prostoriji. Nesvesno, dok su joj takve misli prolazile kroz glavu, povukla je prstom po mermeru kamina. Alferd je to video i pogrešno protumačio. - Nećete pronaći prašinu, ni trunku - rekao je. - Gospodin Mosgorovski mi je jutros naredio da počistim, pa sam to i uradio, dok je on čekao. - Oh! - reče Bebica, naporno razmišljajući. - Jutros, je l’? - Mora i to ponekad - reče Alfred. - Mada se ova soba maltene i ne koristi. Sledećeg trenutka je doživeo šok. - Alfrede - reče Bebica - moraš mi pronaći mesto u ovoj prostoriji na kojem mogu da se sakrijem. Alfred ju je gledao zaprepašćeno. - Ali to je nemoguće, miledi. Uvalićete me u nevolju i izgubiću posao. - Izgubićeš ga svakako kad odeš u zatvor - reče Bebica neljubazno. - Ipak, kako stoje stvari, ne treba da brineš, niko ništa neće saznati. - A nema ni mesta - zakukao je Alfred. - Osvrnite se oko sebe, Vaše gospodstvo, ako mi ne verujete. Bebica je bila prinuđena da prizna kako taj argument ima smisla. Međutim, obuzeo ju je pravi pustolovni duh. - Gluposti - rekla je odrešito. - Mora da postoji neko mesto. - Ali nema ga nigde - jadikovao je Alfred. Nikada se nije neka prostorija pokazala gorom za skrivanje. Štrokavi kapci su bili navučeni na prljava prozorska okna, a zavesa nije bilo. Prozorska daska sa spoljašnje strane, koju je Bebica ispitala, bila je široka otprilike deset centimetara! U samoj sobi nalazili su se jedino sto, stolice i kredenci. Drugi kredenac je imao ključ u bravi. Unutra su bile police prekrivene gomilom rasparenih čaša i posuda. - Višak stvari koje ne koristimo - objasni Alfred. - Vidite i sami, miledi, ovde nema mesta ni mačka da se sakrije. Ali Bebica je ispitivala police. - Traljavo - rekla je. - Dobro dakle, Alfrede, imaš li dole kredenac u koji bi mogao da naguraš svu ovu staklariju? Imaš? Odlično. Onda pronađi poslužavnik i počni da prenosiš ove stvari tamo. Požuri nemamo vremena za gubljenje. - Ne možete, miledi. A i već je kasno. Kuvarice samo što nisu stigle. - Gospodin Mozgo - kako-god, dolazi kasnije, pretpostavljam? - Nikada ne stiže mnogo pre ponoći. Ali oh! Miledi... - Dosta priče, Alfrede - reče Bebica. - Nabavi poslužavnik. Ako nastaviš da se prepireš ovde, stvarno ćeš se uvaliti u neprilike. Alfred ode, uz ono što se obično zove „kršiti ruke“. Ubrzo se vratio s poslužavnikom, a kako je do sad shvatio da su njegovi prigovori uzaludni, radio je sa iznenađujuće mnogo nervoznog elana. Kao što je Bebica primetila, police su se lako odvajale. Skinula ih je i poređala uspravno uza zid, a zatim zakoračila unutra.


- Hm - primetila je. - Prilično usko. Neće biti lako smestiti se. Pažljivo zatvori vrata, Alfrede - tako je. Da, izvodljivo je. Sada mi treba burgija. - Burgija, miledi? - To sam rekla. - Ne znam... - Gluposti, sigurno imate burgiju - možda imate i svrdlo. Ako nemate šta mi treba, moraćeš da izađeš i to kupiš, zato se bolje dobro potrudi da pronađeš tačno ono što tražim. Alfred izađe, pa se ubrzo vrati sa sasvim pohvalnim izborom alata. Bebica uze šta joj treba, pa se prihvati posla da brzo i efikasno napravi malenu rupu u nivou očiju. Bušila je sa spoljašnje strane kako bi rupa bila manje primetna, i nije se usuđivala da je mnogo proširi, kako ne bi privukla nečiju pažnju. - Tako, to će da posluži - napokon je izjavila. - Oh, ali miledi, miledi... - Da? - Ali otkriće vas - ako otvore vrata. - Neće otvoriti vrata - reče Bebica - Zato što ćeš ih ti zaključati i odneti ključ. - A ako me, kojim slučajem, gospodin Mosgorovski pita za ključ? - Kaži mu da je izgubljen - reče Bebica žustro. - Niko neće obraćati pažnju na ovaj kredenac - on služi samo da odvrati pažnju od onog drugog i da mu bude par. Hajde, Alfrede, neko bi mogao da ude svakog trena. Zaključaj me i odnesi ključ, pa se vrati i pusti me napolje kad svi odu. - Pozliće vam, miledi. Onesvestićete se... - Ja se nikad ne onesvestim - reče Bebica. - Doduše, mogao bi da mi doneseš koktel. Sigurno će mi zatrebati. Onda zaključaj i vrata od sobe - nemoj zaboraviti - a ključ vrati u bravu vrata kojima pripada. I Alfrede - ne budi toliki zec. Seti se, ako išta krene naopako, ja ću se pobrinuti za tebe. - I to je to - reče Bebica sama sebi, kada joj je Alfred poslužio koktel i napokon otišao. Nije je brinulo da će Alfred izgubiti petlju i da će je odati. Znala je da je njegov nagon za samoodržanjem bio previše jak za to. Njegova obuka pomogla mu je da sakrije lična osećanja ispod maske dobro uvežbanog sluge. Samo jedno je brinulo Bebicu. Tumačenje, koje je izabrala da pripiše čišćenju sobe tog jutra, moglo je da bude potpuno pogrešno. A ako je tako... Bebica je uzdahnula u tesnom prostoru kredenca. Mogućnost da će upravo tu provesti duge sate ni zbog čega, uopšte nije bila privlačna.


Poglavlje 14

Sastanak Sedam satova Bilo bi najbolje što pre preći preko patnji koje je pretrpela u sledeća četiri sata. Bebica se osećala potpuno skučeno. Procenila je da bi sastanak, ako do njega dođe, trebalo da se održi u vreme kada je u klubu najveća gužva - verovatno negde između ponoći i dva ujutru. Upravo je bila zaključila da mora biti najmanje šest ujutru, kada joj je do ušiju dopro dobrodošli zvuk otključavanja vrata. Sledećeg časa upalilo se i električno osvetljenje. Zagor glasova, koji je do nje dopirao nekoliko minuta, više kao nekakav udaljeni šum talasa, prekinuo se jednako naglo kao što se i javio, i Bebica je začula zvuk navlačenja reze. Očito je neko došao iz kockarnice, i ona je s poštovanjem primetila koliko je truda uloženo u to da se vrata između dve prostorije načine nepropusnim za zvuke. Odmah zatim, pridošlica je ušao u njeno vidno polje - vidno polje koje je neminovno bilo donekle ograničeno, ali koje je ipak poslužilo svrsi. Visok muškarac širokih ramena i snažnog izgleda, s dugom crnom bradom - Bebica se setila da ga je prethodne večeri videla za jednim od stolova za bakaru. To je, dakle, bio Alfredov tajanstveni ruski džentlmen, vlasnik kluba, zlokobni gospodin Mosgorovski. Bebici je od uzbuđenja srce brže zakucalo. Toliko je malo nalikovala svom ocu da je ovog trena prosto likovala uprkos krajnjoj neudobnosti svog položaja. Rus je neko vreme ostao da stoji pokraj stola, gladeći bradu. Zatim je iz džepa izvukao sat i bacio pogled na vreme. Klimajući glavom kao da je zadovoljan, ponovo je zavukao ruku u džep i, izvukavši nešto što Bebica nije mogla da vidi, sklonio joj se iz vidnog polja. Kada se ponovo pojavio, ona je jedva uspela da suspregne iznenađeni uzdah. Lice mu je sada prekrivala maska - ali teško da bi se to nazvalo maskom u uobičajenom smislu. Nije bila uobličena prema licu. Sastojala se od običnog parčeta tkanine koje je visilo ispred lica kao zavesa, i na kojem su bila probušena dva proreza za oči. Bila je okrugla i na njoj je bilo nactrano lice časovnika, s kazaljkama koje su pokazivale na šest sati. - Sedam satova! - uskliknu Bebica u sebi. Upravo tada se začuo novi zvuk - sedam prigušenih udaraca. Mosgorovski priđe mestu za koje je Bebica znala da se tu nalaze vrata drugog kredenca. Čula je oštro škljocanje, a zatim i pozdrave na stranom jeziku. Ubrzo je ugledala pridošlice. I oni su nosili maske s licem sata, ali su njihove kazaljke pokazivale drugačije vreme - četiri i pet časova. Oba muškarca su bila obučena u večernja odela, ali sa izvesnom razlikom. Prvi je bio elegantan, vitak mlad čovek u odelu izuzetnog kroja. Gracioznost s kojom se kretao odavala je pre stranca nego Engleza. Drugi bi mogao da se najbolje opiše rečima žilav i suvonjav. Odeća mu je dovoljno dobro stajala, ali ništa više od toga, i Bebica je pogodila njegovu nacionalnost čak i pre nego što mu je začula glas. - Rekao bih da smo prvi stigli na ovaj mali sastanak. Duboki, prijatni glas koji je blago otezao američkim naglaskom, i s primesom irskog u dubini. Elegantni mladi čovek progovori dobrim, mada neznatno usiljenim engleskim: - Imao sam mnogo poteškoća da se izvučem večeras. Ovi sastanci se ne priređuju uvek u srećan čas.


Ja nisam svoj sopstveni gospodar, kao ovaj Broj 4 ovde. Bebica je pokušala da pogodi njegovu nacionalnost. Dok nije progovorio mislila je da bi mogao biti Francuz, ali akcenat mu nije bio francuski. Mogao je, možda, mislila je, da bude Austrijanac, ili Mađar, ili čak i Rus. Amerikanac se pomerio ka daljem kraju stola i Bebica je čula povlačenje stolice. - Jedan sat doživljava pravi uspeh - reče on. - Čestitam vam što ste rizikovali. Pet sati slegnu ramenima. - Ako ne rizikujemo... - Ostavio je rečenicu nezavršenom. Ponovo se začulo sedam otkucaja i Mosgorovski je prišao tajnim vratima. Nije uspela da uhvati ništa određeno nekoliko minuta, pošto je čitava družina bila van njenog pogleda, ali uskoro je čula kako bradati Rus kaže: - Hoćemo li početi? Obišao je oko stola i seo na stolicu pored naslonjače uvrh stola. Na taj način bio je okrenut pravo prema Bebici. Elegantnih Pet sati seo je do njega. Treću stolicu s te strane nije mogla da vidi, ali se Amerikanac, Broj 4, nakratko pojavio u njenom vidnom polju pre nego što je seo. S njoj bliže strane stola su takođe bile vidljive samo dve stolice, i dok je posmatrala, jedna ruka je povukla drugu - zapravo središnju - stolicu i okrenula je naopako. U jednom munjevitom trenutku, jedna od novopridošlih osoba se u prolazu skoro očešala o kredenac pre nego što je zauzela mesto naspram Mosgorovskog. Ko god je tu seo, naravno, bio je neposredno okrenut leđima Bebici - i upravo je u ta leđa Bebica zurila s velikim interesovanjem, pošto su pripadala jedinstveno lepoj ženi s dubokim izrezom na zadnjem delu haljine. Ona je i prva progovorila. Glas joj je bio muzikalan, stranjski - s dubokom zavodničkom notom u sebi. Bacala je pogled prema praznoj stolici u čelu stola. - Dakle, nećemo videti Broja 7 večeras? - upitala je. - Recite mi, prijatelji, hoćemo li ga ikada sresti? - Sto mu gromova - reče Amerikanac. - Sto mu gromova! A što se Sedam sati tiče - ja počinjem da mislim da takva osoba ne postoji. - Ne bih vam preporučio da tako mislite, prijatelju moj - reče Rus prijatno. Usledila je tišina - sasvim neprijatna tišina, osetila je Bebica. I dalje je kao opčinjena zurila u prelepa leđa ispred sebe. Neposredno ispod desne lopatice nalazio se sićušni crni mladež koji je naglašavao belinu kože. Bebica je osećala kao da naziv „lepa pustolovka“ koji je tako često nalazila u knjigama, za nju tek sada ima pravo značenje. Bila je sasvim sigurna da ova žena ima prelepo lice - tamno slovensko lice s strastvenim očima. Od te zamišljene slike otrgao ju je glas Rusa, koji je izgleda bio ceremonijal majstor. - Hoćemo li nastaviti s poslom? Prvo da odamo počast našem odsutnom drugu! Broju 2! Rukom je načinio čudan gest u pravcu prevrnute stolice pored žene, koji su i ostali istog časa ponovili, okrenuvši se pritom prema pomenutoj stolici. - Voleo bih da je Broj 2 večeras s nama - nastavio je. - Mnogo toga treba da se uradi. Javile su se neočekivane poteškoće. - Da li je stigao njegov izveštaj? - progovorio je Amerikanac. - Za sada - nisam dobio ni slova od njega. - Zaćutao je nakratko. - Ne mogu da razumem. - Mislite da je možda - pao u pogrešne ruke? - Postoji ta - mogućnost. - Drugim rečima - reče Pet sati blago - postoji - opasnost. Tu reč je izgovorio nežno, ali istovremeno se naslađujući. Rus je nedvosmisleno klimao glavom. - Da - postoji opasnost. Previše se stvari saznalo o nama - o ovom mestu. Znam za nekoliko osoba koje podozrevaju. - Dodao je hladnim glasom. - Oni moraju da budu ućutkani.


Bebica je osetila kako joj se ledeni žmarci spuštaju niz kičmu. Ako je otkriju, hoće li i nju ućutkati? Naglo je obratila pažnju začuvši jednu reč. - Dakle, ništa se nije otkrilo u vezi s Čimnizom? Mosgorovski odmahnu glavom. - Ništa. Iznenada, Broj 5 se nagnu napred. - Slažem se sa Anom; gde je naš predsednik - Broj 7? On koji je zaslužan za naše postojanje? Zašto ga nikad ne viđamo? - Broj 7 - reče Rus - ima svoj lični način rada. - Tako vi kažete. - Neću ja više ništa da kažem - reče Mosgorovski. - Zalim čoveka - ili ženu - koji mu se suprotstave. Usledila je nelagodna tišina. - Moramo nastaviti s poslom - reče Mosgorovski tiho. - Broju 3, imate li planove Vivernske opatije? Bebica načulji uši. Do sada ni krajičkom oka nije ugledala Broj 3, niti mu je čula glas. Sada ga je slušala i nepogrešivo ga je prepoznala. Dubok, prijatan, nerazgovetan - glas dobro odgojenog Engleza. - Ovde su, gospodine. Papiri su pruženi preko stola. Svi su se nagnuli napred. Ubrzo je Mosgorovski ponovo podigao glavu. - A spisak gostiju? - Izvolite. Rus je naglas čitao. - Ser Stenli Digbi. Gospodin Terens O’Rurk. Ser Osvald i ledi Kut. Gospodin Bejtmen. Grofica Ana Radski. Gospođa Makata. Gospodin Džejms Tesidžer... - Zastao je i zatim strogo upitao: - Ko je gospodin Džejms Tesidžer? Amerikanac se nasmejao. - Mislim da ne morate da brinete zbog njega. Običan mladi magarac. Rus je nastavio da čita. - Her Eberhard i gospodin Eversli. Time se završava spisak. - Stvarno? - reče Bebica za sebe. - A šta je s onom divnom devojkom, ledi Ajlin Brent? - Da, izgleda da ovde nema ničega zabrinjavajućeg - reče Mosgorovski. Pogledao je preko stola. Pretpostavljam da nema nikakve sumnje u vrednost Eberhardovog izuma? Tri sata je dao lakonski britanski odgovor. - Ni trunke. - Komercijalno bi trebalo da vredi milione - reče Rus. - A međunarodno - pa, pohlepa različitih nacija nam je i više nego dobro poznata. Bebica je zamišljala da se čovek iza maske neprijatno smeška. - Da - nastavio je. - Rudnik zlata. - Sasvim vredno nekoliko života - reče Broj 5, cinično, i nasmeja se. - Ali znate kakvi su izumitelji - reče Amerikanac. - Ponekad te proklete stvari ne prorade. - Čovek kao što je ser Osvald Kut neće dozvoliti nikakve greške - reče Mosgorovski. - Govoreći iz ličnog pilotskog iskustva - primeti Broj 5 - to je potpuno ostvarljivo. Godinama se o tome raspravlja - ali bio je potreban genije poput Eberharda da se to i ostvari. - Dobro - reče Mosgorovski - smatram da ne moramo dalje razmatrati to pitanje. Svi ste videli planove. Mislim da naša izvorna shema ne može da se prevaziđe. Uostalom, čuo sam nešto o tome da je pronađeno pismo Džeralda Vejda, pismo u kome pominje ovu organizaciju. Ko ga je pronašao? - Ćerka lorda Katerhama - ledi Ajlin Brent. - Trebalo je da se Bauer time pozabavi - reče Mosgorovski. - Bilo je to nepažljivo s njegove strane. Kome je pismo upućeno?


- Njegovoj sestri, koliko znam - reče Broj 3. - Pravi peh - reče Mosgorovski. - Ipak, tu nema pomoći. Saslušanje povodom smrti Ronalda Deveroa je sutra. Pretpostavljam da je to sređeno? - Svuda smo raširili glasine da su lokalni mladići vežbali gađanje iz puške - reče Amerikanac. - Onda bi to trebalo da bude u redu. Mislim da nema šta više da se kaže. Mislim da svi treba da čestitamo našoj dragoj Jedan sat i da joj poželimo sreću u ulozi koju mora da odigra. - Ura! - uzviknu Broj 5. - Za Anu! Sve ruke poleteše uvis, u istom onom gestu koji je Bebica već primetila. - Za Anu! Jedan sat je prihvatila pozdrav pokretom tipičnim za strance. Zatim je ustala, a ostali su je pratili. Bebica je uspela da za trenutak ugleda Broja 3, kada je prišao da pridrži ogrtač Ani - visokog, čvrsto građenog muškarca. Tada se društvo izgubilo kroz tajni prolaz. Mosgorovski je zaključao za njima. Sačekao je nekoliko trenutaka, a onda ga je Bebica čula kako skida rezu sa drugih vrata i odlazi nakon što je ugasio svetlo. Tek je dva sata kasnije bledi i nervozni Alferd došao da oslobodi Bebicu. Skoro da se sručila u njegovo naručje, morao je da je pridržava na nogama. - Sve je u redu - reče Bebica. - Samo sam se ukočila, to je sve. Evo, pusti me da sednem. - Oh, bogamu, miledi, bilo je strašno. - Gluposti - reče Bebica. - Sve je prošlo sjajno. Nemoj sada sa se brineš kada je sve gotovo. Moglo je da pođe naopako, ali hvala bogu nije. - Hvala bogu, kao što rekoste, miledi. Tresao sam se od straha celo veče. Čudna je to družina, znate. - Prokleto čudna družina - reče Bebica, energično trljajući ruke i noge. - Zapravo, oni su onaj tip družine za koji sam do večeras zamišljala da postoji samo u knjigama. U ovom životu, Alfrede, nikad ne prestajemo da učimo.


Poglavlje 15

Saslušanje Bebica je stigla kući oko šest ujutru. Do pola deset bila je spremna i obučena, pa je telefonom pozvala Džimija Tesidžera. Hitrost s kojom se javio donekle ju je iznenadila, dok nije objasnio da dolazi na saslušanje. - I ja - reče Bebica. - A imam svašta da ti pričam. - Dobro, recimo da mi dozvoliš da te povezem, pa možemo da razgovaramo usput. Šta kažeš na to? - U redu. Ali da krenemo malo ranije, pošto moraš da me odvezeš u Čimniz. Načelnik policije će tamo da me pokupi. - Zašto? - Zato što je fin čovek - reče Bebica. - I ja sam - reče Džimi. - Vrlo fin. - Oh! Ti - ti si magarac - reče Bebica. - Sinoć sam čula nekog da tako kaže. - Koga? - Da budem precizna - jednog ruskog Jevrejina. Ne, nije on. Bio je to... Međutim, ogorčen protest je prekinuo njene reči. - Možda ja jesam magarac - reče Džimi. - usuđujem se da kažem i da jesam - ali neću dozvoliti da to pričaju neki tamo ruski Jevreji. Šta si to radila sinoć, Bebice? - O tome sam i htela da ti pričam - reče Bebica. - Vidimo se. Prekinula je vezu na tako nedorečen način, da je Džimi ostao prijatno zbunjen. U najvećoj meri je poštovao Bebičine sposobnosti, mada u tome nije bilo ni najmanjeg traga dubljih osećanja prema njoj. - Nije mirno sedela - izjavio je, srknuvši poslednji gutljaj kafe. - Da se kladimo da nije mirno sedela. Dvadeset minuta kasnije zaustavio je mali dvosed ispred kuće u ulici Bruk, a Bebica, koja ga je već čekala, sišla je spotičući se niz stepenice. Džimi obično nije bio neko ko dobro zapaža, ali ipak je kod Bebice primetio tamne podočnjake i ostale znake koji su odavali da je prethodne noći ostala do kasno. - Dobro, dakle - rekao je dok su se probijali kroz predgrađe - kakvim si se mračnim poslovima bavila? - Ispričaću ti - reče Bebica. - Samo nemoj da me prekidaš dok ne završim. Bila je to poprilično dugačka priča i Džimi se svim silama trudio da u dovoljnoj meri obraća pažnju na put kako bi izbegao nesreću. Kada je Bebica završila, uzdahnuo je - pa ju je prodorno pogledao. - Bebice? - Da? - Kaži mi, ne zafrkavaš me? - Kako to misliš? - Oprosti - izvinio se Džimi - ali mi se čini kao da sam sve to već nekad čuo - u nekom snu, znaš? - Znam - reče Bebica saosećajno. - Prosto je nemoguće - reče Džimi, sledeći sopstveni tok misli. - Prelepa pustolovna strankinja, međunarodna banda, tajanstveni Broj 7, čiji identitet niko ne zna - o svemu sam tome čitao već stotinu puta u knjigama. - Naravno da jesi. I ja sam. Ali to ne znači da ne može da se stvarno desi.


- Pretpostavljam da ne znači - priznao je Džimi. - Na kraju krajeva - pretpostavljam da je fikcija utemeljena na istini. Mislim, ukoliko se neke stvari nisu desile, ljudi ne bi mogli da ih zamisle. - Ima nečega u tome što pričaš - složio se Džimi. - Bez obzira na to, ne mogu a da se ne uštipnem, da proverim da možda ne spavam. - Tako sam se i ja osećala. Džimi je duboko uzdahnuo. - Pa, izgleda da ne spavam. Znači ovako: jedan Rus, jedan Amerikanac, jedan Englez, jedan Austrijanac ili Mađar možda, i jedna dama koja može biti bilo koje nacionalnosti, verovatno Ruskinja ili Poljakinja - to je veoma reprezentativan skup. - I jedan Nemac - reče Bebica. - Zaboravio si Nemca. - Oh! - polako reče Džimi. - Misliš... - Na odsutnog Broja 2. Broj 2 je Bauer, naš poslužitelj. To mi se čini sasvim jasno, zbog onoga što su rekli da su od njega očekivali izveštaj koji nije stigao - mada ne mogu ni da zamislim o čemu bi mogao da izveštava iz Čimniza. - Mora biti nešto u vezi sa smrću Džerija Vejda - reče Džimi. - Postoji nešto što još nismo dokučili. Kažeš da su sigurno pomenuli Bauerovo ime? Bebica klimnu: - Krive ga što nije pronašao ono pismo. - Pa ne vidim šta bi moglo da bude jasnije od toga. Tome nema zamerke. Moraš mi oprostiti početnu nevericu, Bebice - ali znaš, priča ti je zvučala potpuno izmišljeno. Kažeš da znaju da ću i ja sledeće nedelje biti u Vivernskoj opatiji? - Da, tada je Amerikanac - to je bio on, a ne Rus - rekao da ne moraju da brinu, da si samo jedan od onih običnih magaraca. - Ah! - reče Džimi. Žestoko je zgazio papučicu za gas i auto je jurnuo. - Baš mi je drago što si mi to rekla. To mi pruža ono što bi moglo da se nazove ličnim zanimanjem za slučaj. Neko vreme je bio tih, a zatim reče: - Jesi li rekla da se nemački izumitelj zove Eberhard? - Jesam. Zašto? - Čekaj čas. Prisećam se nečega. Eberhard, Eberhard - da, siguran sam da se tako zove. - Kaži mi. - Eberhard je momak koji je patentirao neki proces i nameravao je da ga proda. Ne mogu tačno da ti kažem o čemu se radi, pošto nemam naučno predznanje - ali znam da se svodi na to da žica očvrsne da može da se meri s čeličnom šipkom. Eberhard se bavio avionima i imao je ideju da bi njihova težina mogla da se smanji u ogromnoj meri, što bi praktično dovelo do revolucije u letenju - to jest, u ceni letenja. Mislim da je ponudio svoj izum nemačkoj vladi, ali su ga oni odbili, ukazali na neku neporecivu manu - ali su to uradili na mnogo gadan način. On se bacio na posao i prevazišao tu teškoću, šta god da je to bilo, ali ga je njihov stav toliko uvredio da se zakleo kako oni neće dobiti njegovo čedo. Oduvek sam mislio da je to čista besmislica, ali sada - sada mi se čini drugačije. - To je to - nestrpljivo reče Bebica. - Sigurno si u pravu, Džimi. Mora biti da je Eberhard ponudio svoj izum našoj vladi. Oni su zatražili, ili misle da zatraže, stručno mišljenje ser Osvalda Kuta o tome. U opatiji će se održati nezvanična konferencija. Ser Osvald, Džordž, ministar vazduhoplovstva i Eberhard. Eberhard će sa sobom imati taj plan ili proces, ili kako se već zove... - Formula - predloži Džimi. - Mislim da je „formula" dobar termin. - Imaće formulu sa sobom, a Sedam satova planiraju da je ukradu. Sećam se da je Rus rekao kako vredi milione. - Pretpostavljam da vredi - reče Džimi.


- Kao i nekoliko ljudskih života - to je rekao onaj drugi čovek. - Pa, izgleda da se to već pokazalo - reče Džimi, natmurenog izraza lica. - Gledaj samo ovo prokleto saslušanje danas. Bebice, jesi li sigurna da Roni nije više ništa rekao? - Da - odgovori Bebica. - Samo to. Sedam brojčanika. Reci Džimiju Tesidžeru. To je sve što je uspeo da procedi, jadničak. - Voleo bih da znamo šta je on znao - reče Džimi. - Ipak, jedno smo saznali. Rekao bih da je poslužitelj, Bauer, skoro sigurno odgovoran za Džerijevu smrt. Znaš, Bebice... - Da? - Pa, ponekad se malo zabrinem. Ko je sledeći? To stvarno nije nešto u šta bi trebalo da se petlja jedna devojka. Bebica se nasmeši uprkos sebi. Palo joj je na pamet da je Džimiju trebalo puno vremena da je smesti u istu kategoriju kao Lorejn Vejd. - Mnogo je verovatnije da ćeš to pre biti ti nego ja - veselo je primetila. - Da se čuje i počuje - reče Džimi. - A šta misliš o nekoliko žrtava na drugoj strani, za promenu? Od jutros se osećam prilično krvožedno. Kaži mi, Bebice, da li bi prepoznala nekog od tih ljudi kad bi ih ponovo srela? Bebica je oklevala. - Trebalo bi da mogu da prepoznam Broja 5 - najzad reče. - Govori na čudan način - nekako otrovno, vrskavo - mislim da bih to prepoznala. - A šta je sa Englezom? Bebica je zavrtela glavom. - Njega sam najmanje videla - samo letimice - a glas mu je sasvim običan. Osim da je krupan muškarac, nema mnogo toga da se kaže o njemu. - Tu je i žena, naravno - nastavi Džimi. - To bi trebalo da bude lakše. A opet, nije mnogo verovatno da ćeš naleteti na nju. Ona verovatno obavlja prljave poslove, izvode je na večeru zaljubljeni ministri iz kojih izvlači državne tajne kada popiju koju čašicu više. Barem je tako u romanima. U stvari, jedini ministar kojeg poznajem pije samo toplu vodu s malčice limuna. - Uzmi Džordža Lomaksa, na primer. Možeš li da zamisliš njega zaljubljenog u prelepu strankinju? smejala se Bebica. Džimi se složio s njenom kritikom. - A sada o našem tajanstvenom čoveku - Broju 7 - nastavi Džimi. - Nemaš nikakvu predstavu ko bi on mogao da bude? - Nikakvu uopšte. - Ponovo - po pravilima romana, to jest - on bi trebalo da bude neko koga svi dobro poznajemo. Šta kažeš na samog Džordža Lomaksa? Bebica neodlučno odmahnu glavom. - U romanu bi to bilo savršeno - složila se. - Ali poznajući Bakalara... - Iznenada se prepustila nekontrolisanoj veselosti. - Bakalar, veliki kriminalni um - jeknula je. - Zar to ne bi bilo čudesno! Džimi se složio da bi bilo. Njihov razgovor je potrajao, pa je Džimi u nekoliko navrata nehotice sve sporije vozio. Kada su stigli u Čimniz, zatekli su pukovnika Melrouza kako već čeka. Bebica mu je predstavila Džimija i njih troje su zajedno krenuli na saslušanje. Kao što je pukovnik Melrouz i predvideo, čitav proces je bio sasvim jednostavan. Bebica je svedočila. Doktor takođe. Izneti su dokazi o učestalim gađanjima iz puške u tom kraju. Zaključeno je da je smrt nastupila nesrećnim slučajem. Kada su se završile sve procedure, pukovnik Melrouz se ponudio da odveze Bebicu nazad u Čimniz, a Džimi Tesidžer se vratio u London. Koliko god da je bio bezbrižne prirode, Bebičina priča ga je duboko pogodila. Čvrsto je stisnuo usne.


- Roni, stari moj - promrmljao je. - Suočiću se ja s njima. A ti nisi ovde da se uhvatiš u kolo. Drugačija misao mu je sevnula umom. Lorejn! Da li je u opasnosti? Oklevao je neko vreme, pa je prišao telefonu i pozvao je. - Ja sam - Džimi. Mislio sam da bi želela da čuješ zaključak istrage. Smrt nesrećnim slučajem. - Oh, ali... - Da, ali mislim da se iza toga nešto krije. Isledniku je neko nagovestio šta da kaže. Neko ko se trudi da sve zataška. Da ti kažem, Lorejn... - Da? - Slušaj. Dešava se - dešavaju se neke čudne stvari. Budi jako oprezna, hoćeš li? Meni za ljubav. U glasu joj se naglo začuo prizvuk uzbune. - Džimi - ali to znači da je opasno - za tebe. - Oh, to nije problem - nasmejao se. - Ja imam devet života, kao mačka. Doviđenja, draga. Prekinuo je vezu i neko vreme ostao zadubljen u misli. Tada je pozvao Stivensa. - Da li bi mogao da izađeš i kupiš mi pištolj, Stivense? - Pištolj, gospodine? Veran svojoj obuci, Stivens nije ničim odao svoju iznenađenost. - Kakav pištolj vam je potreban? - Onaj što staviš prst na obarač i pištolj počne da puca i puca sve dok ga ne skloniš. - Automatik, gospodine? - Baš taj - reče Džimi. - Automatik. I voleo bih da bude plavocev - ako ti i prodavac znate šta je to uopšte. U američkim pričama, junak uvek poteže svoj automatik plave cevi{16} iz džepa na pantalonama. Stivens je dozvolio sebi slab, diskretan osmeh. - Većina američkih džentlmena koje sam upoznao, gospodine, potežu nešto mnogo drugačije iz džepa na pantalonama - primetio je. Džimi Tesidžer se nasmeja.


Poglavlje 16

Zabava u opatiji Bebica se u petak odvezla do Vivernske opatije taman na vreme za popodnevni čaj. Džordž Lomaks je izašao da je pozdravi izrazito srdačno. - Draga moja Ajlin - rekao je - ne mogu da ti opišem koliko mi je drago da te vidim ovde. Moraš mi oprostiti što te nisam pozvao onda kada sam pitao tvog oca da dođe, ali iskreno da ti kažem, nisam ni sanjao da bi ti zabava ove vrste bila iole zanimljiva. Bio sam istovremeno - ovaj - iznenađen i - ovaj oduševljen kada mi je ledi Katerham ispričala za tvoje - ovaj - interesovanje za - ovaj - politiku. - Jako sam želela da dođem - bezazleno je odvratila Bebica. - Gospođa Makata dolazi tek kasnijim vozom - objasnio je Džordž. - Sinoć je govorila na skupu u Mančesteru. Poznaješ li Džimija Tesidžera? Vrlo mlad momak, ali ima izvanredan osećaj za spoljnu politiku. Ne bi se nikad reklo kad ga čovek ovako pogleda. - Poznajem gospodina Tesidžera - rekla je Bebica i svečano se rukovala s Džimijem, primetivši da sada nosi razdeljak na sredini, u nastojanju da doda dozu ozbiljnosti svom izrazu. - Slušaj sada - brzo reče Džimi tihim glasom, kada se Džordž privremeno udaljio. - Ne smeš da se ljutiš, ali rekao sam Bilu za naš mali plan. - Bilu? - ponovi Bebica, iznervirano. - Pa na kraju krajeva - reče Džimi - Bil je jedan od nas, znaš. Roni je bio i njegov prijatelj, isto kao i Džeri. - Oh, znam! - reče Bebica. - Ali misliš da nije trebalo? Izvini. - Bil je u redu, naravno. Nije to u pitanju - reče Bebica. - Samo, on je - pa, Bil je rođena šeprtlja. - Nije baš žustre pameti? - predloži Džimi. - Ali zaboravljaš jedno - Bil ima pesnicu kao malj. A meni se čini da će nam takav malj biti od koristi. - Da, verovatno si u pravu. Kako je to primio? - Pa, često se hvatao za glavu, ali - mislim, trebalo mu je vremena da pohvata sve činjenice. Ipak, strpljivo sričući reč po reč, napokon sam uspeo da mu ih utuvim u onu njegovu tvrdu glavu. I, prirodno, s nama je do groba, kako bi se to reklo. Džordž se iznenada ponovo pojavi. - Moram da vas upoznam, Ajlin. Ovo je ser Stenli Digbi - ledi Ajlin Brent. Gospodin O’Rurk. Ministar vazduhoplovstva je bio omaleni punačak čovek vedrog osmeha. Gospodin O’Rurk, visoki mladić nasmejanih plavih očiju i tipičnog irskog lica, pozdravio je Bebicu sa oduševljenjem. - A ja mislio da će ovo biti u potpunosti dosadna zabava političkih istomišljenika - promrmljao je uglađenim šapatom. - Pst - reče Bebica. - Ja sam politički istomišljenik - vrlo politički isto mislim. - Ser Osvalda i ledi Kut znaš - nastavio je Džordž. - Nikada se nismo upoznali - reče Bebica uz osmeh. U mislima je aplaudirala svom ocu na sposobnosti da pruži tačan opis. Ser Osvald je primio njenu ruku čeličnim stiskom i ona se neznatno trgnula. Ledi Kut, nakon donekle setnog pozdrava, okrenula se Džimiju Tesidžeru s nečim što je izdaleka


pomalo podsećalo na zadovoljstvo. Uprkos njegovoj prekora vrednoj navici da kasni na doručak, taj ljupki mladić ružičastog lica je bio drag ledi Kut. Zračio je aurom neukrotivo prijatne naravi i to ju je opčinjavalo. Osećala je majčinski poriv da ga izleči od loših navika i oblikuje ga u nekoga ko radi za dobrobit čovečanstva. Da li bi i tako preoblikovan zadržao svoju privlačnost, nikada se nije zapitala. Sada je počela da mu priča o vrlo bolnoj saobraćajnoj nezgodi koja je zadesila nekog od njenih prijatelja. - Gospodin Bejtmen - reče Džordž kratko, kao neko ko želi da pređe na nešto bolje. Ozbiljan mladić bledog lica se naklonio. - A sada - nastavio je Džordž - moram te predstaviti grofici Radski. Grofica Radski je razgovarala s gospodinom Bejtmenom. Potpuno zavaljena na sofi, izazovno prekrštenih nogu, pušila je cigaretu držeći neverovatno dugačku tirkizom ukrašenu muštiklu. Bebica je pomislila da je to jedna od najlepših žena koje je u životu videla. Oči su joj bile veoma krupne i plave, kosa boje ugljena, a ten zagasit, imala je neznatno pljosnat slovenski nos i vitko telo sa svim oblinama. Usne su joj bile toliko crvene da je Bebica bila sigurna kako Vivernska opatija nikada nije videla tu nijansu. Željno je rekla: - Ovo je gospođa Makata - da? Kada joj je Džordž negativno odgovorio i predstavio Bebicu, ona joj je nezainteresovano klimnula, pa se istog trena vratila razgovoru sa ozbiljnim gospodinom Bejtmenom. Bebica je začula Džimijev glas pored svog uveta. - Pongo je apsolutno očaran ljupkom Slovenkom - rekao je. - Patetično, zar ne? Hajde da popijemo čaj. Ponovo su dolutali u blizinu ser Osvalda Kuta. - Fino je to vaše mesto, Čimniz - primetio je veliki čovek. - Drago mi je da vam se dopada - reče Bebica krotko. - Trebaju mu nove vodovodne instalacije - reče ser Osvald. - Da se osavremeni, znate. Razmišljao je neko vreme. - Iznajmiću kuću vojvode Altona. Na tri godine. Samo dok tražim mesto za sebe. Vaš otac ne bi mogao da proda čak ni kad bi hteo, pretpostavljam? Bebica je ostala bez daha. Prikazala joj se košmarna vizija Engleske s bezbrojnim Kutovima u bezbrojnim Čimnizima - koji svi, da ne bude zabune, imaju nove vodovodne instalacije. Osetila je iznenadnu silovitu ozlojeđenost, koja je bila apsurdna, i ona je toga bila svesna. Na kraju krajeva, ako se uporede lord Katerham i ser Osvald Kut, nema sumnje ko bi od njih dvojice prvi bankrotirao. Ser Osvald je imao jednu od onih moćnih pojava pored koje svi drugi s kojima dođe u kontakt izgledaju bledo. Bio je, kako to reče lord Katerham, pravi parni valjak u ljudskom obliku. A opet, nesumnjivo, na toliko načina, ser Osvald je bio glup čovek. Ako se izostave njegova stručna oblast i njegova zapanjujuća pokretačka energija, bio je verovatno izvanredna neznalica. Na stotine delikatnih životnih radosti u kojima je lord Katerham mogao da uživa i jeste uživao - za ser Osvalda su bile zapečaćena knjiga. Dok se bavila tim mislima, Bebica je nastavila da prijatno čavrlja. Her Eberhard je stigao, čula je, ali je morao da prilegne zbog glavobolje. To joj je rekao gospodin O’Rurk, koji je uspeo da zauzme mesto pored nje i nije ga napuštao. Sve u svemu, Bebica je otišla da se presvuče raspoložena i ispunjena prijatnim iščekivanjem, mada je blagi nervozni strah lebdeo u pozadini kad god bi pomislila na neposredni dolazak gospođe Makate. Bebica je osećala da pokušaj umiljavanja gospođi Makati neće biti put posut ružama. Prvi šok je doživela kada je sišla, smerno obučena u crnu čipkanu haljinu, i prošla predsobljem. Tu je stajao poslužitelj - ili barem čovek obučen kao poslužitelj. Ali ta kockasta, snažna figura nije mogla da je zavara. Bebica se zaustavila i zagledala u njega.


- Načelniče Betle - uzdahnula je. - Tako je, ledi Ajlin. - Oh! - nesigurno reče Bebica. - Jeste li došli da... da... - Da stvari držim na oku. - Shvatam. - Ono pismo upozorenja, znate - reče načelnik - prilično je zabrinulo gospodina Lomaksa. Ništa nije moglo da ga umiri osim da ja lično dođem ovamo. - Ali zar ne mislite... - zaustila je Bebica, pa ućutala. Teško da je mogla da kaže načelniku kako njegova maska nije preterano efikasna. Činilo se kao da mu na čelu piše ,,policajac“, i Bebica nije mogla ni da zamisli da bi čak i najnaivniji kriminalac propustio da se drži na oprezu. - Mislite - reče načelnik ravnodušno - da me nije teško prepoznati? Poslednju reč je izgovorio kao da je napisana velikim slovom. - Pomislila sam to... da - priznala je Bebica. Nešto za što bi se moglo reći da je predviđeno da bude osmeh prešlo je drvenim crtama lica načelnika Betla. - Da će se sumnjivci držati na oprezu, a? Pa, ledi Ajlin, zašto da ne? - Zašto da ne? - kao eho je ponovila Ajlin - prilično glupavo, kako joj se učinilo. Načelnik Betl je sporo klimao glavom. - Ne želimo da dođe do neprijatnih situacija, zar ne? - rekao je. - Ne treba da se pravimo preterano pametni - samo da pokažemo eventualno prisutnoj nepoštenoj gospodi - pa, samo da im pokažemo da je neko na licu mesta, da tako kažemo. Bebica je zurila u njega s određenom dozom divljenja. Mogla je da zamisli da bi iznenadna pojava tako uvažene ličnosti kao što je načelnik Betl obeshrabrujuće delovala na svaku spletku i zaverenike koji su je smislili. - Velika je greška biti preterano pametan - ponovio je načelnik Betl. - Najvažnije je da ovog vikenda ne dođe ni do kakvih neprijatnih situacija. Bebica je nastavila dalje, pitajući se koliko je ostalih gostiju prepoznalo, ili bi prepoznalo, detektiva Skotland jarda. U salonu, Džordž je stajao namrštenog čela, držeći narandžasti koverat u ruci. - Krajnje uznemirujuće - rekao je. - Telegram od gospođe Makate, javlja da neće moći da nam se pridruži. Njena deca su dobila zauške. Bebici je srce od olakšanja jače zakucalo. - Naročito mi je žao zbog tebe, Ajlin - reče Džordž ljubazno. - Znam koliko si bila nestrpljiva da je upoznaš. Grofica će takođe biti vrlo razočarana. - Oh, nema veze - reče Bebica. - Više bih se potresla da je ipak došla i prenela mi zauške. - Veoma zabrinjavajuća pomisao - složio se Džordž. - Iako mislim da se zaraza ne prenosi tim putem. Zapravo, siguran sam da nam od gospođe Makate ne bi pretila takva opasnost. Ona je žena koja u najvećoj meri drži do principa, i ima vrhunski osećaj za svoje odgovornosti prema zajednici. U današnje vreme nacionalnog stresa, svi moramo da uzmemo u obzir... Na ivici da se upusti u govoranciju, Džordž je prekinuo sâm sebe. - Neka to ostane za drugi put - rekao je. - Na sreću, u tvom slučaju nema žurbe. Ali grofica je, avaj, tek gost na našim obalama. - Ona je Mađarica, je l’ tako? - upita Bebica, u kojoj je grofica probudila radoznalost. - Jeste. Čula si, bez sumnje, za Mladu mađarsku stranku. Grofica je na njenom čelu. Zena velikog bogatstva, ostala je udovica u ranim godinama, posvetila je svoj novac i talenat javnoj službi. Naročito se posvetila problemu mortaliteta kod novorođenčadi - strašan problem s obzirom na trenutne uslove u Mađarskoj. I - ah! Stiže i her Eberhard! Nemački izumitelj je bio mlađi nego što je Bebica zamišljala. Verovatno nije imao više od trideset i


tri ili četiri godine. Bio je neotesan i nesiguran. A ipak, njegova narav nije bila uopšte neprijatna. Pogled plavih očiju bio je pre stidljiv nego prepreden, a ostali neugodni maniri, kao što je grickanje noktiju koje joj je Bil opisao, bili su uzrokovani više nervozom nego bilo čim drugim, smatrala je Bebica. Izgledao je mršavo i slabunjavo, kao da je malokrvan i krhkog zdravlja. S Bebicom je razgovarao prilično nespretno, na nategnutom engleskom, i oboje su sa olakšanjem pozdravili dolazak veselog gospodina O’Rurka. Uskoro je i Bil uleteo u salon - ne postoji druga reč za to: na isti način na koji omiljeni njufaundler pas ulazi u prostoriju - i istog časa je prišao Bebici. Izgledao je zbunjeno i uznemireno. - Zdravo, Bebice. Čuo sam da si stigla. Bio sam strašno zauzet čitavo prokleto popodne, inače bih te ranije potražio. - Državne brige su teške večeras? - saosećajno reče O’Rurk. Bil zaječa. - Ne znam kakav je tvoj šef- požalio se. - Izgleda kao dobroćudan, bucmast mališa. Ali Bakalar je nemoguć. Teraj, teraj, teraj, od jutra do večeri. Sve što uradiš nije dobro, a sve što ne uradiš trebalo je da uradiš. - Zvuči kao citat iz molitvenika - primeti Džimi koji je upravo ušetao. Bil ga prekorno pogleda. - Niko ne zna - reče patetičnim glasom - šta ja sve moram da trpim. - Da praviš društvo grofici, a? - predloži Džimi. - Siroti Bil, to mora da je bio strašan napor za ženomrsca poput tebe. - O čemu se radi? - upita Bebica. - Grofica je posle čaja zamolila Bila - reče Džimi cereći se - da je provede kroz ovo zanimljivo staro zdanje. - Pa nisam mogao da odbijem, zar ne? - reče Bil, dok mu se lice oblivalo cigla crvenom bojom. Bebica je osetila blagu nelagodu. Znala je, i previše dobro, koliko je gospodin Vilijam Eversli podložan ženskom šarmu. U šakama žene kao što je grofica, Bil bi se pretvorio u vosak. Ponovo se zapitala da li je bilo mudro što se Džimi Tesidžer poverio Bilu. - Grofica je - reče Bil - vrlo šarmantna žena. I beskrajno inteligentna. Trebalo je da je vidite kako ide po kući. Postavljala je svakojaka pitanja. - O čemu to? - upita Bebica naglo. Bil je bio nejasan. - Oh, ne znam. O prošlosti kuće. O starom nameštaju. I - oh - ma o svačemu. U tom trenutku grofica je ušla u prostoriju. Činilo se da je pomalo zadihana. Izgledala je veličanstveno u usko pripijenoj haljini od crnog somota. Bebica je primetila kako je Bil smesta odlepršao u njenu blizinu. Ozbiljni mladić s naočarima mu se pridružio. - Bil i Pongo su žestoko nastradali - primetio je Džimi kroz smeh. Bebica ni u kom slučaju nije bila sigurna da je to nešto čemu se treba smejati.


Poglavlje 17

Posle večere Džordž nije verovao u moderne izume. Opatiju nije okaljalo ništa savremeno, uključujući tu i centralno grejanje. Samim tim, kada su dame posle večere ušle u salon, temperatura u prostoriji je bila žalosno neprimerena potrebama moderne večernje toalete. Vatra koja je gorela u dobro nakrcanom čeličnom kaminu pretvorila se u pravi magnet. Tri žene su se skupile ispred nje. - Brrrrrrrrrr! - rekla je grofica, finim egzotičnim stranim naglaskom. - Dani su sve kraći - reče ledi Kut i navuče na svoja pozamašna ramena nekakvu cvetnu nakaradnost od šala. - Zašto, za ime sveta, Džordž ne zagreje kuću kako treba? - upita Bebica. - Vi Englezi nikada ne grejete vaše kuće - reče grofica. Izvadila je svoju dugačku muštiklu i povukla dim. - Ovaj kamin je zastareo - reče ledi Kut. - Toplota odlazi kroz dimnjak umesto u sobu. - Oh! - reče grofica. Usledila je stanka. Grofici je društvo bilo toliko očigledno dosadno da je razgovor postao težak. - Baš je čudno - reče ledi Kut, prekidajući tišinu - što deca gospođe Makate imaju zauške. U svakom slučaju, ne mislim stvarno čudno... - Šta su - prekide je grofica - zauške? Bebica i ledi Kut počeše istovremeno da objašnjavaju. Napokon su uspele, zajedničkim snagama. - Pretpostavljam da ih imaju i mađarska deca? - upita ledi Kut. - A? - reče grofica. - Deca u Mađarskoj. I ona oboljevaju od toga? - Ne znam - reče grofica. - Kako bih znala? Ledi Kut je pogleda pomalo iznenađeno. - Ali, koliko sam shvatila, vi radite... - Oh, to! - grofica ispravi noge i poče brzo da govori. - O kakvim užasima mogu da vam pričam - rekla je. - Užasima koje sam videla. Neverovatno! Ne biste mi verovali! I održala je reč. Govorila je tečno i živopisno. Zarad svoje publike oslikavala je neverovatne scene izgladnelih i unesrećenih. Pričala je o Budimpešti u vremenu neposredno posle rata i ispratila sve njene preokrete do današnjih dana. Bila je dramatična, ali je takođe zvučala, po Bebičinom mišljenju, pomalo kao gramofonska ploča. Pomerite prekidač i ona kreće. Ubrzo će, jednako naglo, i da se zaustavi. Ledi Kut je bila uzbuđena do srži - to je bilo i više nego očigledno. Sedela je blago otvorenih usta, a krupne, tužne, tamne oči nije skretala s grofice. Povremeno bi se ubacila s nekim komentarom. - Jednom od mojih rođaka je troje dece stradalo u požaru. Užasno, zar ne? Grofica nije obraćala pažnju. Nastavljala je dalje. I najzad se zaustavila, jednako naglo kao što je i počela. - Eto! - rekla je. - Ispričala sam vam. Imamo novca - ali ne i organizaciju. Organizacija je ono što nam treba. Ledi Kut je uzdahnula.


- Čula sam kako moj suprug kaže da se ništa ne može učiniti bez regularnih procedura. Svoj sopstveni uspeh u potpunosti pripisuje njima. Izjavljuje da bez njih nikada ne bi uspeo. Ponovo je uzdahnula. Neočekivano joj se pred očima javila nestalna vizija ser Osvalda koji nije uspeo. Ser Osvalda koji je zadržao, u biti, osobine onog živahnog mladića iz prodavnice bicikala. Samo na sekund palo joj je na pamet koliko bi joj prijatniji život bio da ser Osvald nije pratio regularne procedure. Sasvim razumljivim sledom misli, okrenula se prema Bebici. - Recite mi, ledi Ajlin - rekla je - da li vam se sviđa onaj vaš glavni baštovan? - Makdonald? Pa... - Bebica je oklevala. - Makdonald se nikome baš ne sviđa - objasnila je pokajnički. - Ali je prvorazredan baštovan. - Oh, znam da jeste - reče ledi Kut. - U redu je kada mu pokažete gde mu je mesto - reče Bebica. - Pretpostavljam da je tako - reče ledi Kut. Zavidljivo je gledala Bebicu, koja je odavala utisak da zadatku pokazivanja Makdonaldu gde mu je mesto pristupa krajnje bezbrižno. - Prosto bih obožavala uređen vrt - sneno reče grofica. Bebica se upilji u nju, ali u tom trenutku joj nešto odvuče pažnju. U prostoriju je ušao Džimi Tesidžer i obratio se direktno njoj čudnim, žurnim glasom. - Reci, hoćeš li sada da pogledaš one gravure? Čekaju te. Bebica je užurbano napustila prostoriju, a Džimi ju je pratio. - Kakve gravure? - upitala je čim su se vrata salona zatvorila za njima. - Nema gravura - reče Džimi. - Morao sam nešto da kažem da te izvedem odande. Hajde, Bil nas čeka u biblioteci. Tamo nema nikoga. Bil je krupnim koracima šetao gore-dole bibliotekom, očigledno veoma uznemiren. - Znate šta - prasnuo je - ne dopada mi se ovo. - Šta ti se ne dopada? - To što si ti umešana. Da se kladimo u deset prema jedan da će doći do obračuna, a onda... Pogledao ju je s nekom vrstom simpatičnog nespokojstva koje je kod Bebice izazvalo izvesno toplo i prijatno osećanje. - Treba da se drži podalje od ovoga, zar nije tako, Džimi? - apelovao je na prijatelja. - I ja sam joj to rekao - odvrati Džimi. - Nek ide sve u vraga, Bebice, mislim - neko bi mogao da bude povređen. Bebica se okrete Džimiju. - Koliko toga si mu ispričao? - Oh! Sve. - Nisam još uspeo sve da svarim - priznao je Bil. - Ti, na tom mestu u Sedam brojčanika, i sve to. Nesrećno ju je pogledao. - Kažem ti, Bebice, voleo bih kada ne bi to radila. - Kada ne bi šta radila? - Mešala se u ovakve stvari. - Zašto ne bih? - upita Bebica. - Uzbudljivo je. - Oh da - uzbudljivo. Ali može da bude prokleto opasno. Pogledaj jadnog Ronija. - Da - reče Bebica. - Da nije bilo tvog prijatelja Ronija, ne verujem da bih se ikada, kako ti kažeš, ,,umešala“ u nešto ovako. Ali sad sam tu. I možeš do sutra da tupiš o tome, ništa ti ne vredi. - Znam da si ti sjajna osoba, Bebice, ali... - Prekini da mi laskaš. Hajde da napravimo plan. Na njeno olakšanje, Bil je povoljno reagovao na taj predlog. - U pravu si što se tiče formule - rekao je. - Eberhard ima formulu kod sebe, odnosno ima je ser


Osvald. Izvršeni su testovi u njegovoj fabrici - vrlo tajno i tako to. Eberhard je bio tamo dole s njim. Sada su svi u radnoj sobi - i raspredaju u sitna crevca, što bi se reklo. - Koliko dugo će ser Stenli Digbi ostati? - upita Džimi. - Vraća se u grad sutra. - Hm - reče Džimi. - Onda je jedno sasvim jasno. Ukoliko, kao što pretpostavljam, ser Stenli treba da ponese formulu sa sobom, onda bi svaka planirana nepodopština morala da se desi noćas. - Pretpostavljam da je tako. - Nema nikakve sumnje. To nam sasvim lepo olakšava stvari. Ali pametnjakovići moraju da budu još pametniji. Moramo da se pozabavimo detaljima. Pre svega, gde će se sveta formula nalaziti večeras? Kod Eberharda ili ser Osvalda Kuta? - Ni kod jednog od njih dvojice. Koliko sam shvatio, trebalo bi da bude predata ministru vazduhoplovstva večeras, da bi je on sutra odneo. U tom slučaju, biće kod O’Rurka. Sigurno. - Pa onda nam preostaje samo jedno. Ako verujemo da će neko pokušati da mazne taj papir večeras, Bile, stari moj, moraćemo da držimo stražu. Bebica zinu da se pobuni, ali zatvori usta ne progovorivši. - Inače - nastavi Džimi - jesam li ja to večeras u predsoblju prepoznao portira iz Harodsa{17}, ili je to bio naš stari prijatelj Lestrejd{18} iz Skotland jarda? - Blistavo zapažanje, Votsone - reče Bil. - Pretpostavljam - reče Džimi - da smo prilično zabasali u njegov zabran. - Nema tu pomoći - reče Bil. - Ne, ako mislimo da ovu stvar isteramo do kraja. - Dakle, slažemo se? - upita Džimi. - Podelićemo noć na dva dela? I ponovo je Bebica otvorila usta, pa ih zatvorila bez reči. - Baš tako - složio se Bil. - Ko će preuzeti prvu stražu? - Da bacimo novčić? - Zašto da ne? - U redu. Evo ga. Glava - ti prvi, ja drugi. Pismo - obrnuto. Bil klimnu. Novčić pade, Džimi se nagnu da pogleda. - Pismo - objavio je. - Prokletstvo - reče Bil. - Ti dobijaš prvi deo noći i verovatno sve zabavno što će se desiti. - Oh, nikad se ne zna - reče Džimi. - Kriminalci su vrlo nepredvidljivi. U koliko sati da te probudim? U tri? - To zvuči pošteno, mislim. I sada je Bebica konačno progovorila. - A šta je sa mnom? - upitala je. - Ništa. Idi u krevet i spavaj. - Oh! - reče Bebica. - To nije mnogo uzbudljivo. - Nikad se ne zna - reče Džimi ljubazno. -.Možda te ubiju na spavanju dok Bilu i meni ne zafali ni dlaka s glave. - Da, uvek postoji i ta mogućnost. Da znaš, Džimi, grofica mi se nimalo ne dopada. Sumnjiva mi je. - Gluposti - uzviknu Bil uzbuđeno. - Ona je apsolutno van svake sumnje. - Kako znaš? - uzvrati Bebica. - Tako što znam. Zaboga, jedan lik iz mađarske ambasade je jamčio za nju. - Oh! - reče Bebica, trenutno zatečena njegovom vatrenošću. - Vi devojke ste sve iste - gunđao je Bil. - Samo zato što je prokleto zgodna žena... Bebica je bila i suviše dobro upoznata s tim nepoštenim mačo argumentom. - E pa, možeš slobodno da ideš i otkriješ joj sve tajne šapatom na njeno ružičasto uvce - odbrusila je. - Ja idem u krevet. Umrla sam od dosade u onom salonu, tamo se ne vraćam.


Izašla je iz prostorije. Bil pogleda Džimija. - Dobra stara Bebica - reče. - Plašio sam se da ćemo imati problema s njom. Znaš koliko je željna da učestvuje u svemu. Mislim da je način na koji je ovo primila, prosto čudesan. - I ja - reče Džimi. - Zaprepastio sam se. - Razumna je ona, jeste. Zna kada je nešto potpuno nemoguće. Nego, zar ne bi trebalo da imamo neko smrtonosno oružje? Momci obično nose nešto kada se upuštaju u ovako nešto. - Ja imam automatik plave cevi - reče Džimi s nežnim ponosom - Težak je nekoliko funti i izgleda veoma opasno. Pozajmiću ti ga kad dođe red na tebe. Bil ga je pogledao s poštovanjem i zavišću. - Šta te je nateralo da to nabaviš? - upitao je. - Ne znam - reče Džimi oprezno. - Samo mi je tako palo na pamet. - Nadam se da nećemo upucati pogrešnu osobu - reče Bil pomalo uznemireno. - To bi baš bio maler - reče gospodin Tesidžer ozbiljno.


Poglavlje 18

Džimijeve pustolovine Naša hronika sada mora da se podeli na tri zasebna i jasno određena dela. Pokazalo se da je noć bila ispunjena događajima i svaka od tri upletene osobe doživela ju je na poseban način. Počećemo s onim prijatnim i privlačnim mladićem, gospodinom Džimijem Tesidžerom, od trenutka kada je poželeo poslednje laku noć svom prijatelju i kozavereniku Bilu Eversliju. - Ne zaboravi - reče Bil - tri ujutru. Ako i dalje budeš živ, to jest - dodao je ljubazno. - Možda jesam magarac - reče Džimi, setivši se zlobne primedbe koju mu je Bebica prenela - ali ni izbliza toliki magarac koliki izgledam. - To isto si rekao i za Džerija Vejda - reče Bil polako. - Sećaš li se? I to je bilo one noći kada... - Ućuti, blesane prokleti - reče Džimi. - Zar nemaš ni trunku obzira? - Naravno da imam - reče Bil. - Ja sam diplomata u razvoju. Sve diplomate imaju obzira. - Ah! - reče Džimi. - Mora biti da si još uvek u onome što zovu stadijum larve. - Ne mogu da pređem preko ovoga s Bebicom - Bil se naglo vratio na prethodnu temu. - Skoro sa sigurnošću bih mogao da pomislim da će biti - pa, teško. Bebica se popravila. Mnogo se popravila. - To je i tvoj šef rekao - odvrati Džimi. - Kaže da je prijatno iznenađen. - Meni se činilo da je Bebica pomalo preterala sa svim tim - reče Bil. - Ali Bakalar je takav magarac da će svašta progutati. Dobro, ’ku noć. Očekujem da ćeš se pomučiti da me probudiš kada dođe vreme ali ne odustaj. - Ne bi baš valjalo da si uzeo pelcer od Džerija Vejda - reče Džimi pakosno. Bil ga prekorno pogleda. - Zašto, do sto đavola, moraš da teraš čoveka da se oseća neprijatno? - zapitao ga je. - Samo vraćam milo za drago - reče Džimi. - Ajd’ sad. Ali Bil je oklevao. Stajao je s nelagodom, premeštajući se s noge na nogu. - Nego... - rekao je. - Da? - Šta sam ono hteo da kažem - pa, mislio sam, s tobom će da bude sve u redu, je l’ da? Sve ovo je skroz glupavo, ali kad pomislim na jadnog Džerija - a onda i na dobrog starog Ronija... Džimi ga je razdraženo gledao. Bil je bio jedan od onih ljudi koji nesumnjivo misle dobro, ali za rezultat njegovih napora se nikako ne bi moglo reći da ohrabruje. - Vidim da ću - reče - morati da ti pokažem Leopolda. Zavukao je ruku u džep tamnoplavog odela u koje se netom bio presvukao i izvadio pištolj da ga Bil pregleda. - Pravi, originalni, automatik plave cevi - rekao je umereno ponosno. - Nije valjda - reče Bil. - Ma stvarno? Bio je bio nesumnjivo impresioniran. - Stivens, moj čovek, nabavio ga je za mene. Radi garantovano čisto i metodično. Samo pritisneš dugme i Leopold se za sve pobrine. - Oh! - reče Bil. - Nego, Džimi? - Da?


- Budi oprezan, molim te? Mislim, nemoj da isprazniš to čudo u bilo koga. Bilo bi prilično nezgodno da upucaš matorog Digbija dok mesečari. - Ne brini - reče Džimi. - Prirodno, želim da mi se Leopold isplati kad sam ga već kupio, ali zatomiću svoj krvožedni nagon koliko god to bude moguće. - Pa dobro, ’ku noć - reče Bil po četrnaesti put, a ovog puta zaista i ode. Džimi ostade sâm da započne svoje bdenje. Ser Stenli Digbi je bio smešten u sobi na samom kraju zapadnog krila. Jedna vrata su vodila u privatno kupatilo, a druga u manju sobu u kojoj je boravio gospodin Terens O’Rurk. Iz svake od te tri prostorije izlazilo se u kratak hodnik. Čuvar je imao jednostavan zadatak. Stolica neupadljivo postavljena u senku komode od hrastovine, tačno tamo gde hodnik izlazi na glavnu galeriju, predstavlja savršenu osmatračnicu. Ne postoji nijedan drugi ulaz u zapadno krilo, pa niko ko ulazi i izlazi ne bi prošao neprimećen. Jedna sijalica je još uvek gorela. Džimi se udobno smestio, prekrstio noge i čekao. Leopold mu je spremno ležao na kolenu. Bacio je pogled na sat. Bilo je dvadeset minuta do jedan - tek sat vremena otkako se domaćinstvo povuklo na spavanje. Nijedan zvuk nije parao tišinu, osim udaljenog kucanja nekog časovnika. Na neki način, Džimi uopšte nije voleo taj zvuk. Prizivao mu je sećanja. Džerald Vejd - i onih sedam satova koji su otkucavali na kaminu... Čija ih je ruka tamo stavila, i zašto? Stresao se. Jezivo je bilo to čekanje. Nije ni čudo što se svašta dešava za vreme spiritualističkih seansi, mislio je. Dok sedi tako u tami, čovek se sasvim uzbudi - spreman je da skoči na najmanji zvuk. Neprijatne misli su ga skolile. Roni Devero! Roni Devero i Džeri Vejd! Obojica mladi, obojica puni života i energije; obični, veseli, zdravi mladići. A sada, gde su sada? U vlažnoj zemlji... crvi se goste njima... Uh! Zašto ne može da otrese te misli iz glave? Ponovo je pogledao na sat. Tek dvadeset minuta posle jedan. Kako se vreme vuče. Izvanredna devojka, ta Bebica! Kakva je samo petlja potrebna, kakva smelost, da se zapravo uvuče pravo u Sedam satova. Zašto on nije imao petlju, zašto se on nije setio da to uradi? Verovatno zato što je čitava ta stvar bila toliko neverovatna. Broj 7. Ko bi, dovraga, mogao da bude Broj 7? Da li se, možda, upravo sada nalazio tu u kući? Prerušen u slugu. Ne bi mogao, zasigurno, da bude neko od gostiju. Ne, to je bilo nemoguće. Ali opet, čitava ova situacija je bila nemoguća. Da nije verovao da je Bebica neporecivo istinoljubiva - pa, pomislio bi da je sve izmislila. Zevnuo je. Čudan osećaj, spava mu se, a istovremeno je napet. Ponovo je pogledao na sat. Deset minuta do dva. Vreme je prolazilo. A onda, iznenada, zadržao je dah i nagnuo se napred, osluškujući. Nešto se čulo. Minuti su prolazili... Eto, ponovo se čuje. Škripa podnih dasaka... Ali zvuk dolazi odnekud odozdo. Eto ga ponovo! Jedva čujna, zloslutna škripa. Neko se krišom kretao po kući. Džimi nečujno ustade. U tišini se prikrao vrhu stepeništa. Sve je izgledalo savršeno mirno. A ipak, bio je siguran da je zaista čuo taj tihi zvuk. Nije ga umislio. Vrlo brzo i oprezno odšunjao se niz stepenice, čvrsto stežući Leopolda u desnoj ruci. U velikom predvorju se nije čuo nikakav zvuk. Ako je tačno pretpostavio da je prigušeni zvuk poticao odnekud direktno ispod njega, onda je sigurno dolazio iz biblioteke. Džimi se prikrao vratima, osluškivao, ali ništa nije čuo; a onda ih je naglo raskrilio i upalio svetlo. Ništa! Velika prostorija je bila okupana svetlom. Ali bila je prazna. Džimi se namrštio. - Mogao sam da se zakunem... - promrmljao je za sebe. Biblioteka je bila prostrana i imala je troja staklena vrata koja su se otvarala ka tremu. Džimi je prešao preko sobe. Reza na srednjim vratima je bila podignuta.


Otvorio ih je i izašao na trem, osmotrivši ga s kraja na kraj. Ništa! - Sve izgleda kako treba - mrmljao je za sebe. - A opet... Za trenutak je ostao zadubljen u misli. Zatim se vratio u biblioteku. Zaključao je vrata i ključ stavio u džep. Zatim je ugasio svetla. Neko vreme je stajao osluškujući, a zatim na vrhovima prstiju prišao staklenim vratima, sa spremnim Leopoldom u ruci. Da li se to čuo ili se nije čuo tihi topot stopala duž trema? Ne - samo je umislio. Čvrsto je stiskao Leopolda i osluškivao. Sat na kuli dvorišne zgrade otkucao je dva.


Poglavlje 19

Bebičine pustolovine Bebica Brent je bila snalažljiva devojka - takođe i maštovita. Predvidela je da će Bil, ako već ne i Džimi, prigovoriti njenom učešću u mogućim noćnim opasnostima. Bebica nije imala nameru da traći vreme u raspravi. Smislila je sopstvene planove i izvršila sopstvene pripreme. Kratak pogled s prozora njene sobe malo pre večere bio joj je više nego po volji. Saznala je da su sivi zidovi opatije štedro ukrašeni bršljanom, a da je bršljan ispod njenog prozora izgledao naročito čvrsto i ne bi predstavljao nikakvu teškoću za nekoga njenih atletskih sklonosti. Nije nalazila zamerke Bilovim i Džimijevim planovima, onakvima kakvi su bili. Međutim, po njenom mišljenju, nisu bili dovoljno dobri. Nije ni pokušala da ih kritikuje, pošto je nameravala da tu oblast sama pokrije. Ukratko, dok su Džimi i Bil svoju pažnju usmeravali ka unutrašnjosti opatije, Bebica je nameravala da ispita spoljašnjost. To što se sama smerno povinovala pokušaju da joj dodele ulogu ukroćene osobe, donelo joj je neizmerno zadovoljstvo, iako se s prezirom pitala kako je ijedan od njih dvojice dopustio da ih tako lako obmane. Bil, naravno, nikada nije bio poznat po vrcavoj pameti. S druge strane, poznavao je, ili bi trebalo da poznaje, svoju Bebicu. A smatrala je da bi i Džimi, iako je tek površno poznaje, trebalo da je zna bolje - nego da pretpostavi da će je se rešiti tako lako i po kratkom postupku. Jednom kada se našla u privatnosti sopstvene sobe, Bebica se hitro bacila na posao. Prvo se oslobodila večernje haljine i ostalih krpica koje je nosila ispod nje, pa krenula nanovo, iz početka, što bi se reklo. Nije povela sobaricu, a i sama se pakovala. U suprotnom bi se zbunjena Francuskinja mogla zapitati zašto je njena gospodarica ponela par jahaćih pantalona, i ništa drugo od jahaće opreme. Obučena u jahaće pantalone i džemper tamne boje, sa cipelama gumenog đona na nogama, Bebica je bila spremna za okršaj. Pogledala je na sat. Tek je bilo pola jedan. Previše rano. Šta god da se spremalo, neće se desiti još neko vreme. Svim prisutnima u kući se mora pružiti dovoljno vremena da odu na spavanje. Bebica je odredila da će pola dva biti pravo vreme za početak operacija. Ugasila je svetlo i sela pored prozora. Tačno u planirano vreme podigla se, gurnula okvir prozora i prebacila nogu preko prozorske daske. Noć je bila lepa, hladna i mirna. Videle su se zvezde, ali nije bilo mesečine. Spuštanje joj nije predstavljalo poteškoću. Kada su bile male, Bebica i njene dve sestre slobodno su trčale parkom Čimniza, i umele su da se pentraju kao mačke. Spustila se u cvetnu leju, skoro bez daha, ali sasvim neozleđena. Primirila se koji minut, da razmotri svoj plan. Znala je da su sobe u kojima su odseli ministar i njegov sekretar u zapadnom krilu; a to je bilo na suprotnom kraju od onog mesta gde se ona trenutno nalazila. Trem se pružao čitavom dužinom južne i zapadne strane kuće, naglo se prekidajući kod zida voćnjaka. Izašla je iz cvetne leje i zašla iza ugla kuće do mesta na južnoj strani gde počinje trem. Šunjala se vrlo tiho duž njega, držeći se senke kuće. Međutim, kada je stigla do sledećeg ugla, doživela je šok, jer se tu nalazio čovek, čija je jasna namera bila da joj prepreči put. - Načelniče Betle! Prepali ste me! - Zbog toga sam ovde - ljubazno reče načelnik. Bebica ga pogleda. Ponovo joj je sinulo, kao i mnogo puta ranije, kako njemu kamuflaža skoro da nije


uopšte koristila. Bio je krupan i čvrst i upadljiv. Bio je, na neki način, pravi Englez. Ali u jedno je Bebica bila sasvim sigurna. Načelnik Betl nije bio budala. - Zbog čega ste zaista ovde? - upitala je, i dalje šapatom. - Samo se staram - reče Betl - da se ne pojavi niko kome ovde nije mesto. - Oh! - reče Bebica, prilično zatečena. - Vi, na primer, ledi Ajlin. Ne verujem da obično odlazite u šetnju u ovo doba noći. - Da li hoćete da kažete - polako upita Bebica - kako želite da se vratim unutra? Načelnik Betl potvrdno klimnu. - Vrlo ste bistri, ledi Ajlin. Upravo sam to hteo da kažem. Jeste li izašli - ovaj - kroz vrata ili kroz prozor? - Kroz prozor. Spuštanje niz bršljan je mačji kašalj. Načelnik Betl se zamišljeno zagledao u biljku. - Da - složio se. - Rekao bih da je tako. - I želite da se vratim? - upita Bebica. - To mi nimalo ne odgovara. Želela sam da odem do zapadnog trema. - Možda nećete biti jedini koji želi to da uradi - reče Betl. - Niko ne bi mogao da vas previdi - reče Bebica prilično prkosno. Načelnik se činio više zadovoljnim nego pogođenim zbog toga. - Nadam se i da neće - rekao je. - Bez neprijatnih situacija. To je moj moto. I oprostićete mi, ledi Ajlin, ali mislim da je vreme da se vratite u krevet. Čvrstina njegovog tona nije dozvoljavala nikakve prigovore. Pokunjeno, Bebica se vratila odakle je i došla. Nalazila se na pola puta uz bršljan kada joj je jedna misao neočekivano pala na pamet, tako da je zamalo olabavila stisak i pala. Šta ako je načelnik Betl sumnjičio nju? U njegovom ponašanju je bilo nečeg - da, bilo je nečeg što je nejasno navodilo na tu ideju. Nije mogla da se uzdrži od smeha dok se preko prozorske daske prebacivala u svoju spavaću sobu. Zamislite, dobri načelnik Betl da sumnja u nju? I mada je poslušala njegovo naređenje da se vrati u sobu, Bebica nije imala nameru da ode na spavanje. Niti je mislila da je Betl stvarno to očekivao od nje. On nije bio čovek koji bi tražio nemoguće. A da sedi zaludna dok se nešto riskantno i uzbudljivo možda dešava, za Bebicu je bilo prosto nemoguće. Bacila je pogled na sat. Bilo je deset minuta do dva. Nakon nekoliko trenutaka neodlučnosti, oprezno je otvorila vrata. Ništa se nije čulo. Sve je bilo tiho i mirno. Pažljivo je počela da se šunja niz hodnik. Jednom je zastala, pomislivši da je negde čula kako škripi podna daska, ali bila je uverena da joj se učinilo, pa je nastavila dalje. Sada se nalazila u glavnom hodniku, na putu ka zapadnom krilu. Stigla je do mesta gde se ukrštaju dva hodnika, pa je oprezno provirila iza ugla - i iznenađeno se zagledala u prazno. Osmatračko mesto je bilo napušteno. Džimi Tesidžer nije bio tamo. Bebica je zurila, potpuno zaprepašćena. Šta se desilo? Zašto je Džimi napustio stražu? Šta je to značilo? U tom momentu čula je kako sat otkucava dva. I dalje je stajala na istom mestu, raspravljajući sama sa sobom šta joj je dalje činiti, kada joj je odjednom srce sišlo u pete. Kvaka na vratima sobe Terensa O’Rurka se polako okretala. Bebica je posmatrala, opčinjena. Ali vrata se nisu otvorila. Umesto toga, kvaka se vratila u početni položaj. Šta je to značilo? Naglo je donela odluku. Džimi je, iz nekog nepoznatog razloga, napustio svoje mesto. Mora da nađe Bila. Hitro i nečujno, Bebica je odjurila putem kojim je došla. Uletela je u Bilovu sobu bez ustručavanja. - Bile, probudi se! Oh, hajde budi se!


Dozivala ga je očajničkim šapatom, ali odgovora nije bilo. - Bile - dozivala ga je Bebica ispod glasa. Nestrpljivo je uključila svetlo, i zanemela. Soba je bila prazna, a krevet čak nije ni bio razmešten. Pa gde je onda Bil? Odjednom je došla do daha. Ovo nije Bilova soba. Lagani negliže prebačen preko naslona stolice, ženske drangulije na toaletnom stočiću, crna somotska večernja haljina nemarno spuštena na stolicu naravno, u žurbi je pogrešila vrata. Ovo je bila soba grofice Radski. Ali gde, oh, gde je bila grofica? I baš kada se Bebica to zapitala, tišina noći je iznenada prekinuta, na sasvim neupitan način. Galama je dopirala odozdo. Bez trunke oklevanja Bebica je izletela iz grofičine sobe i jurnula dole. Zvuci su dopirali iz biblioteke - žestoko lomljenje preturenih stolica. Bebica je uzaludno drmusala vrata biblioteke. Bila su zaključana. Ipak, jasno je čula borbu koja se odvijala s druge strane - dahtanje i metež, psovke različitih glasova, povremenu lomljavu nekog lakšeg komada nameštaja koji se našao na putu tuči. A onda, zlokoban i nepogrešiv zvuk, koji je narušio noćni mir jednom za svagda - dva uzastopna pucnja iz pištolja.


Poglavlje 20

Lorejnine pustolovine Lorejn Vejd se uspravila u krevetu i uključila svetlo. Bilo je tačno deset minuta do jedan. Rano je otišla na spavanje - još u pola deset. Razvila je korisnu veštinu da može da se probudi u željeno vreme, tako da je imala priliku da uživa u nekoliko sati osvežavajućeg sna. Dva psa su spavala u sobi s njom, a jedan od njih je upravo podigao njušku i upitno je pogledao. - Tiho, Lopove - reče Lorejn, i velika životinja poslušno spusti glavu i nastavi da je posmatra kroz guste trepavice. Istina je da je Bebica jednom prilikom posumnjala u krotkost Lorejn Vejd, ali taj kratki momenat podozrivosti je prošao. Lorejn se činila tako u potpunosti razumnom devojkom, tako spremnom da se drži podalje od svega. A ipak, ako bi neko ispitao njeno lice, u maloj odlučnoj vilici i čvrsto stisnutim usnama uočio bi snagu volje. Lorejn je ustala i obukla kaput i suknju od tvida. U jedan džep kaputa stavila je baterijsku lampu. Zatim je iz fioke toaletnog stočića izvukla mali pištolj s drškom od slonovače - izgledao je maltene kao igračka. Kupila ga je prethodnog dana u Harodsu i bila je vrlo zadovoljna njim. Bacila je još jedan pogled oko sebe da proveri nije li nešto zaboravila, i tada je veliki pas ustao i prišao joj vrteći repom i gledajući je velikim, molećivim očima. - Ne, Lopove. Ne možeš da ideš. Ne mogu da te povedem. Moraš da ostaneš ovde i budeš dobar momak. Poljubila ga je u glavu i naterala da ponovo legne na prostirku, a onda se lagano izvukla iz sobe i zatvorila vrata. Iz kuće je izašla na sporedna vrata, pa se vratila do garaže, gde ju je spremno čekao mali dvosed. Bešumno se spustila niz blagu nizbrdicu, ne palivši motor dok se nije dovoljno odmakla od kuće. Tada je pogledala na sat i zgazila papučicu za gas. Auto je ostavila na mestu koje je prethodno izabrala. Tu je u ogradi bio otvor kroz koji je lako mogla da se provuče. Nekoliko minuta kasnije, pomalo blatnjava, Lorejn se našla na imanju Vivernske opatije. Što je nečujnije mogla, primakla se drevnoj, bršljanom obrasloj zgradi. U daljini je sat na tornju dvorišne zgrade otkucao dva. Lorejnino srce je kucalo sve brže dok se približavala tremu. Nikoga nije videla - nigde nije bilo ni znaka života. Sve je obavijao spokoj i neometen mir. Stigla je do trema i tu zastala, gledajući oko sebe. Iznenada, bez ikakvog upozorenja, nešto je odozgo palo skoro pred njene noge. Lorejn je prišla da ga pokupi. Bio je to paket labavo uvijen u smeđi papir. Držeći ga u ruci, Lorejn je pogledala uvis. Pravo iznad njene glave nalazio se otvoren prozor, kroz koji su se, još dok je posmatrala, pojavile nečije noge, i neki čovek je počeo da se spušta niz bršljan. Lorejn nije časa časila. Dala je petama vetra i pobegla, i dalje čvrsto stežući paket u smeđem papiru. Iza nje, odjednom su se začuli zvuci borbe. Promukli glas: - Pušćaj me - a onda glas koji je dobro poznavala: - Ne, ako se ja pitam - ah, to bi ti, je l’ da? I dalje je Lorejn bežala - naslepo, u panici - trčala je duž trema, pa iza ugla - i uletela u naručje krupnog, čvrsto građenog muškarca.


- De, de - reče načelnik Betl blago. Lorejn je pokušavala da povrati glas. - Oh, brzo! Oh, brzo! Ubiće jedan drugog. Oh, hajde požurite! Tada se začuo oštri pucanj iz revolvera - a za njim još jedan. Načelnik Betl potrča. Lorejn ga je pratila. Nazad iza ugla trema i duž prozora biblioteke. Staklena vrata su bila otvorena. Betl zastade i uključi baterijsku lampu. Lorejn je bila odmah iza njega, provirivala mu je preko ramena. Oteo joj se mali uzdah kroz jecaj. Na pragu staklenih vrata ležao je Džimi Tesidžer u, kako se činilo, lokvi krvi. Desna ruka mu je visila u neobičnom položaju. Lorejn ciknu. - Mrtav je - zakukala je. - Oh Džimi - Džimi - mrtav je! - Ne, ne - reče načelnik Betl umirujućim glasom. - Nemojte to da mislite. Mladi džentlmen nije mrtav, uveravam vas. Pokušajte da nađete prekidač i upalite svetlo. Lorejn je poslušala. Prešla je preko sobe posrćući, pronašla prekidač pored vrata i okrenula ga. Prostorija se ispunila svetlošću. Načelnik Betl ispusti uzdah olakšanja. - U redu je - samo je pogođen u desnu ruku. Onesvestio se zbog gubitka krvi. Dođite, pomozite mi oko njega. Na vratima biblioteke začulo se lupanje. Glasovi su pitali, raspravljali, navaljivali. Lorejn je sumnjičavo gledala u tom pravcu. - Da li da...? - Nema žurbe - reče Betl. - Uskoro ćemo ih pustiti. Dođite da mi pomognete. Lorejn je poslušno prišla. Načelnik je izvukao široku čistu maramicu i uredno je previjao ruku ranjeniku. Lorejn mu je pomogla. - Biće u redu - reče načelnik. - Ne brinite. Imaju života koliko i mačke, ovi mladi momci. A i nije se onesvestio od gubitka krvi. Mora biti da je udario glavom o pod kada je pao. Lupanje na vrata se neopisivo pojačalo. Glas Džordža Lomaksa, besno povišen, čuo se jasno i glasno: - Ko je unutra? Odmah otvarajte. Načelnik Betl uzdahnu. - Izgleda da ću morati - reče. - Šteta. Pogled mu je leteo naokolo, upijajući scenu. Automatik je ležao pored Džimija. Načelnik ga je obazrivo podigao i ispitao. Zagunđao je i ostavio pištolj na stolu. Zatim je prišao vratima i otključao ih. Nekoliko osoba je nagrnulo unutra. Skoro svako je nešto rekao u isto vreme. Džordž Lomaks, nepovezano trtljajući reči koje tvrdoglavo nisu htele da se tečno izgovore, uzvikivao je: - Šta - šta - se dešava ovde? Ah! To ste vi, načelniče; šta se desilo? Ma - šta se - desilo? Bil Eversli je rekao: - Oh, zaboga! Oh, Džimi! - i zagledao se u mlitavo telo na podu. Ledi Kut, ogrnuta blistavo ljubičastom kućnom haljinom, zavapila je: - Jadni dečak! - i obišla načelnika Betla da se na majčinski način pobrine za ispruženog Džimija. Bebica je rekla: - Lorejn! Her Eberhard je rekao: - Gott im Himmel!{19} - i još nešto nalik tome. Ser Stenli Digbi je rekao: - Bože moj, šta se dogodilo? Sobarica je rekla: - Koliko krvi! - i zadovoljno ciknula od uzbuđenja. Poslužitelj je rekao: - O-ho! Batler je, mnogo hrabrije nego što se to videlo iz njegovog malopređašnjeg držanja, rekao: - Pa sad, ne može to tako! - i pokretom ruke oterao služinčad. Uvek efikasni gospodin Rupert Bejtmen se obratio Džordžu: - Treba li da se oslobodimo prisustva nekih osoba, gospodine?


Tada su svi duboko udahnuli. - Neverovatno! - reče Džordž Lomaks. - Betle, šta se desilo? Betl mu je uputio značajan pogled, a Džordžov ukorenjen osećaj za diskreciju je proradio. - Hajde, sad - reče prilazeći vratima - svi nazad u krevet, molim. Došlo je do... ovaj... - Manje nezgode - reče načelnik Betl lako. - Da - ovaj - do manje nezgode. Bio bih vam jako zahvalan kad biste se svi vratili na spavanje. Svi su očigledno bili neradi da poslušaju. - Ledi Kut... molim vas... - Jadni dečak - reče ledi Kut materinskim glasom. Sa ogromnim oklevanjem podigla se iz klečećeg položaja. U tom trenutku se i Džimi promeškoljio i uspravio. - Zdravo! - reče glupavo. - U čemu je stvar? Praznim pogledom je zverao oko sebe neko vreme, pre nego što mu se razum povratio. - Jeste li ga uhvatili? - nestrpljivo je zahtevao da zna. - Koga? - Čoveka. Spustio se niz bršljan. Bio sam ovde pored prozora. Zgrabio sam ga i dokačili smo se - i... - Jedan od onih gadnih krvoločnih provalnika - reče ledi Kut. - Jadni dečače! Džimi se osvrtao oko sebe. - Nego - plašim se da smo - ovaj - napravili pravi lom. Tip je bio snažan kao bik, a pošteno smo se nadvlačili ovuda. Stanje u kojem se prostorija nalazila jasno je potvrđivalo tu izjavu. Sve lagano i lomljivo u prečniku od četiri metra što je moglo da se slomi, i jeste bilo slomljeno. - I šta se zatim desilo? Ali Džimi je pogledom nešto tražio. - Gde je Leopold? Dični automatik plave cevi? Betl pokaza na pištolj na stočiću. - Je li ovo vaše, gospodine Tesidžeru? - Tako je. To je maleni Leopold. Koliko metaka je ispaljeno? - Jedan. Džimi je izgledao ojađeno. - Razočaran sam u Leopolda - promrmljao je. - Sigurno nisam pritisnuo obarač kako treba, ili bi nastavio da puca. - Ko je prvi pucao? - Ja, bojim se - reče Džimi. - Znate, čovek se naglo izvukao iz mog stiska. Video sam kako kreće ka izlazu, pa sam dohvatio Leopolda i opalio. Okrenuo se na samim vratima i uzvratio i - pa, pretpostavljam da sam tada popio patos. Protrljao je glavu pomalo postiđeno. Ali ser Stenli Digbi se odjednom uzbunio. - Spuštao se niz bršljan, kažete? Blagi bože, Lomakse, nisu valjda umakli s onim? Izjurio je iz sobe. Iz nekog nepoznatog razloga niko nije progovorio za vreme njegovog odsustvovanja. Vratio se kroz nekoliko minuta. Njegovo okruglo, bucmasto lice bilo je belo kao kreč. - Zaboga, Betle - rekao je - dokopali su ih se. O’Rurk je u dubokom snu - mislim da je omamljen. Ne mogu da ga probudim. A hartije su nestale.


Poglavlje 21

Povraćaj formule - Der liebe Gott!{20} - prošaputa her Eberhard. Pobledeo je kao duh. Džordž se sa izrazom dostojanstvenog prekora okrenuo Betlu. - Je l’ to istina, Betle? Trebalo je da se za sve pobrinete. Svojstvo načelnikovog lica da nalikuje drvenoj dasci sada se dobro pokazalo. Ni mišić na licu mu nije zaigrao. - I najbolji među nama dožive poraz ponekad, gospodine - rekao je tiho. - Znači, hoćete da kažete - stvarno mislite - da je dokument nestao? Ali na iznenađenje svih prisutnih, načelnik Betl zavrte glavom. - Ne, ne, gospodine Lomakse, nije toliko loše koliko mislite. Sve je u redu. Ali odgovornost za to ne možete da pripišete meni. Morate da zahvalite ovoj mladoj dami. Pokazao je na Lorejn, koja je iznenađeno zurila u njega. Betl joj je prišao i iz ruku nežno oduzeo paket u smeđem omotu koji je i dalje nesvesno stezala. - Gospodine Lomakse - rekao je - mislim da ćete ovde naći ono što tražite. Ser Stenli Digbi, spremniji da stupi u akciju od Džordža, zgrabio je paket i pocepao omot, nestrpljivo proučavajući ono što je bilo unutra. Oteo mu se uzdah olakšanja i obrisao je znoj s čela. Her Eberhard je prigrabio čedo svojih istraživačkih napora i privio ga na grudi, dok je iz njega potekla bujica nemačkih reči. Ser Stenli se okrenuo prema Lorejn i toplo se rukovao s njom. - Draga moja mlada damo - rekao je - beskrajno vam dugujemo, uveren sam u to. - Da, tako je - dodao je Džordž. - Iako ja, ovaj... Ućutao je donekle zbunjen, zagledan u mladu damu koja mu je bila potpuno nepoznata. Lorejn je molećivo pogledala u Džimija koji joj priteče u pomoć. - Ovaj - ovo je gospođica Vejd - reče Džimi. - Sestra Džeralda Vejda. - Tako je - reče Džordž, srdačno se rukujući s njom. - Draga moja gospođice Vejd, moram da vam prenesem moju najdublju zahvalnost za to što ste uradili. Moram da priznam da ne vidim baš kako... Zastao je delikatno i bar četiri prisutne osobe pomislile su da će objašnjenje biti skopčano s mnogim poteškoćama. Načelnik Betl je priskočio u pomoć. - Možda je najbolje da sada ne ulazimo u to, gospodine - taktično je predložio. Efikasni gospodin Bejtmen postarao se da još više odvuče pažnju s te teme. - Zar ne bi bilo pametno da neko obiđe O’Rurka? Zar ne mislite, gospodine, da bi trebalo poslati po lekara? - Naravno - reče Džordž. - Naravno. Kako neuviđavno od nas što nismo pomislili na to ranije. Pogledao je Bila. - Pozovite doktora Kartrajta telefonom. Kažite mu da dođe. Samo nagovestite, ako možete, da je - ovaj - poželjna diskrecija. Bil ode da izvrši zadatak. - Poći ću s tobom, Digbi - reče Džordž. - Nešto bi, valjda, moglo da se uradi - da se, možda, preduzmu određene mere - dok čekamo da lekar stigne.


Sasvim bespomoćno je pogledao u Ruperta Bejtmena. Efikasnost se uvek istakne. Zapravo je Pongo bio onaj ko vlada situacijom. - Da pođem s vama na sprat, gospodine? Džordž je ponudu prihvatio sa olakšanjem. To je, mislio je, neko na koga mogu da se oslonim. Doživeo je onaj osećaj potpunog poverenja u efikasnost gospodina Bejtmena, koji bi obuzeo svakoga ko upozna tog izvrsnog mladića. Tri muškarca su zajedno napustila prostoriju. Ledi Kut je mrmljala dubokim, osećajnim glasom: Jadni mladi čovek. Možda bih mogla nešto da učinim - pa požurila za njima. - Vrlo materinski nastrojena žena - ozbiljno primeti načelnik. - Veoma materinski nastrojena. Pitam se... Tri para očiju su ga upitno gledala. - Pitao sam se - sporo reče načelnik Betl - gde li bi ser Osvald Kut mogao biti? - Oh! - uzdahnu Lorejn. - Mislite da je ubijen? Betl prekorno zavrte glavom prema njoj. - Nema potrebe za tolikom melodramom - reče. - Ne... pre verujem... Ućutao je, glave nakrenute na jednu stranu, osluškujući - jedna krupna šaka bila je podignuta da zatraži tišinu. U sledećem trenutku su svi čuli ono što je oštrije uvo pre svih primetilo. Zvuk koraka koji je dolazio spolja, s trema. Odzvanjali su glasno, očito bez ikakve potrebe da se kriju. Ubrzo je staklena vrata zakrčila glomazna prilika koja je zastala tu prema njima i koja je, na neki čudan način, odavala osećaj da gospodari situacijom. Ser Osvald, jer to je bio on, pogledom je polako odmerio svakog od njih ponaosob. Njegove pronicljive oči su upile sve detalje pred njim - Džimi, s grubo previjenom rukom; Bebica u njenoj donekle neredovnoj odeći; Lorejn, njemu potpuno nepoznata - i napokon se zaustavile na načelniku Betlu. Progovorio je odsečno i jasno: - Šta se ovde desilo, načelniče? - Pokušaj pljačke, gospodine. - Pokušaj - a? - Zahvaljujući ovoj mladoj dami, gospođici Vejd, lopovi nisu uspeli da odnesu plen. - Ah! - ponovo je progovorio, završivši svoju temeljnu istragu. - A šta ćemo, načelniče, onda sa ovim? Pokazao im je mali pištolj marke mauzer, koji je obazrivo nosio za dršku. - Gde ste to pronašli, ser Osvalde? - Napolju na travnjaku. Pretpostavljam da ga je odbacio jedan od lopova dok je bežao. Nosio sam ga vrlo pažljivo, pošto sam pomislio da biste voleli da proverite otiske prstiju na njemu. - Na sve mislite, ser Osvalde - reče Betl. Preuzeo je pištolj, jednako pažljivo, i spustio ga na stočić pored Džimijevog kolta. - A sada, ako vam odgovara - reče ser Osvald - voleo bih da čujem šta se tačno dogodilo. Načelnik Betl je izneo kratak rezime događaja od te noći. Ser Osvald se zamišljeno mrštio. - Razumem - rekao je odsečno. - Nakon što je ranio i onesposobio gospodina Tesidžera, čovek je dao petama vetra i odbacio pištolj dok je bežao. Ono što ne razumem jeste zašto ga niko nije sledio. - Pre nego što smo čuli priču gospodina Tesidžera nismo ni znali da je trebalo nekog da sledimo primeti načelnik Betl suvo. - Niste ga - ovaj - ugledali kako skreće iza ugla trema? - Ne, mimoišli smo se za nekih četrdesetak sekundi, rekao bih. Nema meseca i on bi bio gotovo nevidljiv čim bi sišao s trema. Mora biti da je skočio čim je ispalio hitac. - Hm - reče ser Osvald. - I dalje mislim da bi trebalo da se organizuje potera. Neko bi još mogao da


bude postavljen... - Još tri moja čoveka su na terenu - reče načelnik tiho. - Oh! - Ser Osvald je izgledao potpuno zatečen. - Naloženo im je da zaustave i zadrže svakog ko bi pokušao da napusti imanje. - A opet - to se nije desilo? - A opet, to se nije desilo - složio se Betl smrtno ozbiljno. Ser Osvald ga je gledao kao da ga nešto u tim rečima zbunjuje. Zatim je oštro upitao: - Da li mi govorite sve što znate, načelniče Betle? - Sve što ja znam - da, ser Osvalde. Ono što mislim, to je već druga stvar. Možda imam neke prilično neobične misli - ali, dok vas mišljenje nigde ne odvede, nema svrhe pričati o tome. - A ipak - reče ser Osvald polako - voleo bih da čujem šta mislite, načelniče Betle. - Pre svega, gospodine, mislim da ima previše bršljana ovde - izvinite, gospodine, imate malo na kaputu - da, previše bršljana. To komplikuje stvari. Ser Osvald je zurio u njega, ali koji god odgovor da je razmišljao da pruži, bio je sprečen pojavom Ruperta Bejtmena. - Oh, tu ste, ser Osvalde. Tako mi je drago. Ledi Kut je upravo otkrila da ste nestali - i ubeđena je da su vas lopovi ubili. Stvarno mislim, ser Osvalde, da bi bilo najbolje da odmah odete kod nje. Užasno je uznemirena. - Marija je neverovatno budalasta žena - reče ser Osvald. - Zašto bi mene ubili? Idem s vama, Bejtmene. Napustio je prostoriju sa svojim sekretarom. - To je vrlo efikasan mladić - reče Betl, prateći ih pogledom. - Kako mu beše ime - Bejtmen? Džimi klimnu glavom. - Bejtmen - Rupert - reče. - Obično znan kao Pongo. Išli smo zajedno u školu. - Stvarno? E, to je zanimljivo, gospodine Tesidžeru. Šta ste u to doba mislili o njemu? - Oh, on je oduvek bio isti magarac kao što je i sad. - Nikad ne bih pomislio - reče Betl blago - da je magarac. - Oh, ma znate šta mislim. Naravno da nije stvarno magarac. Pametan kô pčelica i velika bubalica. Ali, smrtno ozbiljan. Bez smisla za humor. - Ah! - reče načelnik Betl. - To je šteta. Džentlmen bez smisla za humor ume sebe da previše uzima za ozbiljno - a iz toga se rađaju vragolije. - Ne mogu da zamislim Ponga da se upušta u vragolije - reče Džimi. - Do sada se izuzetno dobro snalazio - ušančio se kod Kutovih i izgleda da ne namerava da menja posao. - Načelniče Betle - reče Bebica. - Da, ledi Ajlin? - Zar ne smatrate da je veoma čudno što ser Osvald nije rekao zašto je usred noći lutao po vrtu? - Ah! - reče Betl. - Ser Osvald je veliki čovek - a veliki ljudi znaju da je uvek bolje ne objašnjavati, ukoliko se objašnjenje ne traži. Ishitrena objašnjenja i izgovori su znak slabosti. Ser Osvald to zna isto toliko dobro kao i ja. On se neće pojaviti uz objašnjenja i izvinjavanja - ne on. Prosto će da ušeta ovamo i da mene ukori. Veliki čovek, ser Osvald. U načelnikovom glasu je zazvučalo tako toplo divljenje da Bebica nije ni pokušala da produbi tu temu. - A sada - reče načelnik Betl, dok su mu oči blago iskrile - kada smo ovako na okupu i u prijateljskom raspoloženju - stvarno bih voleo da čujem kako se to pogodilo da gospođica Vejd stigne na lice mesta baš u tako podesnom momentu. - Trebalo bi da ju je sramota - reče Džimi. - Kako nam je samo zamazala oči. - Zašto bih ja morala da se držim podalje od svega? - planula je Lorejn. - Uopšte to nisam nameravala


- ne, još od onog prvog dana u tvom stanu kada ste mi oboje objašnjavali kako je za mene najbolje da mirno ostanem kod kuće i klonim se opasnosti. Ništa nisam rekla, ali već tada sam odlučila šta ću da radim. - To sam skoro pa očekivala - reče Bebica. - Bila si tako iznenađujuće pokorna. Trebalo je da znam da nešto smeraš. - Ja sam mislio da si izvanredno razumna - reče Džimi Tesidžer. - Ne čudi me, Džimi, dragi - reče Lorejn. - Bilo je veoma lako zavarati te. - Hvala ti za te ljubazne reči - odvrati Džimi. - Hajde, pričaj, ne obaziri se na mene. - Kada si me pozvao i rekao da smo u opasnosti, bila sam odlučnija nego ikad - nastavila je Lorejn. Otišla sam u Harods i kupila pištolj. Evo ga. Izvadila je fino maleno oružje, a načelnik Betl ga je preuzeo i ispitao. - Vrlo smrtonosna igračkica, gospođice Vejd - reče. - Da li ste mnogo - ovaj - vežbali gađanje? - Nisam uopšte - reče Lorejn. - Ali sam pomislila da ga ponesem sa sobom - pa, da će mi pružiti osećaj podrške. - Upravo tako - reče Betl ozbiljno. - Moja zamisao se sastojala u tome da dođem ovamo i vidim šta se dešava. Ostavila sam auto na drumu, provukla se kroz živicu i došla do trema. Samo što sam počela da razgledam, kada - tup - nešto pade pravo pred moje noge. Podigla sam to i pogledala uvis, da shvatim odakle se tu stvorilo. Tada sam videla čoveka kako silazi niz bršljan, pa sam pobegla. - Tako znači - reče Betl. - Dobro, gospođice Vejd, možete li ikako opisati tog čoveka? Devojka je odmahnula glavom. - Bilo je previše mračno da se bilo šta vidi. Mislim da je bio krupan čovek - ali to je otprilike sve. - A sada vi, gospodine Tesidžeru. - Betl se okrenuo k njemu. - Vi ste se borili s tim čovekom - možete li mi reći nešto o njemu? - Bio je veoma snažan - to je sve što mogu da kažem. Prošaputao bi ponešto promuklim glasom - tada sam ga držao za grlo. Rekao je: „Pušćaj me, šefe“, nešto tako. - Neobrazovan čovek, znači? - Da, pretpostavljam da jeste. Tako je zvučao. - I dalje ne razumem to za paket - reče Lorejn. - Zašto bi ga tako bacio dole? Zato što mu je smetao pri silaženju? - Ne - reče Betl. - Imam potpuno drugačiju teoriju o tome. Taj je paket, gospođice Vejd, bio namerno bačen vama - ili bar ja u to verujem. - Meni? - Bolje da kažemo - osobi za koju je lopov verovao da je tamo umesto vas. - Ovo postaje vrlo zapetljano - reče Džimi. - Gospodine Tesidžeru, kada ste ušli u ovu prostoriju, jeste li uopšte palili svetlo? - Jesam. - I nikoga nije bilo unutra? - Ni od korova. - Ali pre toga ste pomislili da čujete kako se neko ovuda kreće? - Da. - A zatim, nakon što ste proverili staklena vrata koja vode na trem, ugasili ste svetlo i zaključali vrata biblioteke? Džimi klimnu. Načelnik Betl je sporim pogledom proučavao okolinu. Pogled mu privuče veliki paravan od španske kože koji se nalazio blizu jedne od polica za knjige. Uputio se krupnim koracima pravo prema njemu i zavirio iza.


Ispustio je kratak uzvik, koji je u trenu doveo troje mladih ljudi do njega. Tamo je, skvrčena na podu, onesvešćena, ležala grofica Radski.


Poglavlje 22

Priča grofice Radski Grofica je povratila svest na način koji se umnogome razlikovao od onoga na koji je Džimi Tesidžer došao sebi. Trajalo je mnogo duže i izgledalo je nemerljivo više izveštačeno. Izveštačeno je reč koju je Bebica upotrebila. Revnosno je pružila svoje usluge - pretežno u vidu prskanja hladnom vodom - i grofica je momentalno reagovala, prinevši čelu svoju bledu usplahirenu šaku i mrmljajući slabašnim glasom. Upravo je u tom času i Bil, konačno oslobođen dužnosti oko telefona i lekara, uleteo u prostoriju i nastavio da (po Bebičinom mišljenju) pravi ogromnu, žaljenja vrednu budalu od sebe. Nadneo se nad groficu, zabrinutog i uznemirenog izraza na licu, i obraćao joj se jedinstveno idiotskim rečenicama. - Nego, grofice. Sve je u redu. Stvarno je u redu. Ne pokušavajte da govorite. Loše vam je. Samo mirno lezite. Biće vam bolje za minut. Sve će vam se vratiti. Nemojte ništa da pričate dok se ne osetite bolje. Samo ležite i sklopite oči. Svega ćete se uskoro setiti. Uzmite još jedan gutljaj vode. Uzmite konjak. To je prava stvar. Zar ne misliš. Bebice, da bi malo konjaka...? - Za boga miloga, Bile, pusti je na miru - reče Bebica ljutito. - Biće joj dobro. I vrlo stručno izruči dobar deo hladne vode iz čaše na izvrsnu šminku grofičinog lica. Grofica se trgnu i uspravi. Izgledala je znatno budnija. - Ah! - promrmljala je. - Tu sam. Da, tu sam. - Ne žurite - reče Bil. - Ne govorite dok se ponovo ne osetite dovoljno dobro. Grofica je obmotala krajeve svog vrlo providnog kućnog ogrtača čvršće oko sebe. - Sve mi se vraća - mrmljala je. - Da, sve mi se vraća. Pogledala je gomilu okupljenu oko nje. Možda joj se nešto na tim pažljivim licima učinilo nesaosećajnim. U svakom slučaju, namerno je osmeh uputila jedinom licu koje je jasno iskazivalo sasvim suprotno osećanje. - Ah, moj veliki Englezu - rekla je vrlo nežno - nemojte se potresati. Sve je u redu sa mnom. - Oh! Dobro, ali jeste li sigurni? - zabrinuto je pitao Bil. - Sasvim sigurna. - Uputila mu je osmeh ohrabrenja. - Mi Mađari, mi imamo čelične živce. Izraz velikog olakšanja čitao se na Bilovom licu. Smenio ga je budalast izraz - zbog kojeg je Bebica osetila jaku želju da ga šutne. - Popijte malo vode - rekla je hladno. Grofica je odbila. Džimi, prijemčiviji za lepotu u nevolji, predložio je koktel. Grofica je zahvalno prihvatila taj predlog. Kada ga je popila, ponovo je pogledala oko sebe, ovog puta s mnogo više živosti. - Recite mi, šta se dogodilo? - žustro je tražila da čuje. - Nadali smo se da ćete vi biti u stanju da nam to kažete - reče načelnik Betl. Grofica ga je oštro pogledala. Izgledalo je kao da je sada prvi put postala svesna tog krupnog, tihog muškarca. - Bila sam u vašoj sobi - reče Bebica. - Krevet nije bio razmešten i vi niste bili tamo. Zaćutala je - optužujućeg pogleda prikovanog na grofici. Ova je sklopila oči i lagano zaklimala glavom.


- Da, da, sada se svega sećam. Oh, bilo je užasno! - Stresla se. - Želite da vam ispričam? Načelnik Betl reče: - Ako vam je po volji... - u istom trenutku kada je Bil rekao: - Ne, ako vam se ne priča... Grofica je pogledom prelazila s jednog na drugog, ali smireno, zapovedničko oko načelnika Betla odnelo je pobedu. - Nisam mogla da spavam - počela je grofica. - Ova kuća - pritiska me. Sva sam bila, kako se kaže, kô na iglama, kô lav u kavezu. Znala sam da u takvom stanju nema smisla ni da pokušam da odem u krevet. Šetala sam po sobi. Čitala. Ali knjige koje sam tamo pronašla nisu me mnogo zanimale. Pomislila sam da siđem ovamo i potražim nešto malo uzbudljivije. - Sasvim prirodno - reče Bil. - Sasvim uobičajeno, verujem - reče Betl. - I tako, čim mi je ta zamisao pala na pamet, izašla sam iz svoje sobe i došla ovamo. Kuća je bila veoma tiha... - Oprostite - prekide je načelnik - ali možete li bar približno da mi kažete u koje vreme je to bilo? - Nikad ne znam koliko je sati - nadmeno reče grofica, i nastavi s pričom. - Kuća je bila veoma tiha. Ni miš se nije čuo. Sišla sam stepenicama - veoma tiho... - Veoma tiho? - Prirodno, nisam želela da nekoga probudim - reče grofica prekorno. - Ušla sam ovamo. Došla sam u ovaj ugao i počela da tražim odgovarajuću knjigu po policama. - Pre toga ste, naravno, uključili svetlo? - Ne, nisam uključila svetlo. Ponela sam, vidite, malu baterijsku lampu sa sobom. Uz pomoć toga sam pregledala police. - Ah! - reče načelnik. - Odjednom - nastavi grofica dramatično - začujem nešto. Skoro nečujan zvuk. Prigušene korake. Isključim lampu i čekam. Koraci se približavaju - potajni, užasni koraci. Skupim se iza paravana. U sledećem trenutku otvore se vrata i blesne svetlost. Čovek - provalnik je ušao u prostoriju. - Da, ali... - zaustio je gospodin Tesidžer. Jedno široko stopalo se spustilo na njegovo, i shvativši da mu načelnik Betl daje znak, Džimi je ućutao. - Umalo nisam umrla od straha - nastavila je grofica. - Pokušala sam da ne dišem. Čovek čeka neko vreme, osluškuje. A zatim, ponovo se pokrenuvši tim potuljenim, užasnim koracima... I ponovo je Džimi zinuo da se pobuni, i ponovo je ućutao. - ...prilazi prozoru i proviruje napolje. Ostaje tamo nekoliko minuta, zatim se vraća do vrata, zaključava ih i gasi svetlo. Ja sam prestrašena. On je u prostoriji, kreće se potuljeno u tami. Ah, užasno! Kad samo pomislim da je mogao da naleti na mene u mraku! Ubrzo ga čujem ponovo kraj prozora. Zatim sledi tišina. Ponadam se da je možda tuda i otišao. Kako minuti prolaze, a ja ne čujem više nikakav zvuk, skoro sam sasvim sigurna da je tako. Zapravo, samo što ne upalim svoju lampu i krenem da istražujem, kada - prestissimo!{21} - sve počinje! - Da? - Ah! Ali, bilo je užasno - nikada - nikada to neću zaboraviti! Dva čoveka koji pokušavaju da ubiju jedan drugog. Oh, bilo je užasno! Teturali su se po sobi, i nameštaj se lomio na sve strane. Pomislila sam, takođe, da sam čula ženski vrisak - ali to nije bilo u ovoj prostoriji. Dopiralo je odnekud spolja. Kriminalac je imao hrapav glas. Više je kreštao nego što je izgovarao reči. Neprestano je ponavljao: „Pušćaj me - pušćaj me.“ Drugi muškarac je bio džentlmen. Imao je kulturan engleski glas. Džimi je izgledao zadovoljno. - Psovao je - uglavnom - nastavila je grofica. - Očigledno džentlmen - reče načelnik Betl.


- A onda - nastavila je grofica - nešto je sevnulo i začuo se prasak. Metak se zario u policu pored mene. Ja - pretpostavljam da sam se onesvestila. Pogledala je Bila. On je uzeo njenu ruku u svoju i mazio je umirujućim pokretima. - Jadna dušice - rekao je. - Kako je to bilo grozno za vas. - Idiote blesavi - pomislila je Bebica. Načelnik Betl je brzo i nečujno prišao policama za knjige s desne strane paravana. Sagnuo se, tražeći nešto. Ubrzo je zastao i podigao nešto s poda. - Nije to bio metak, grofice - rekao je. - Ovo je čaura. Gde ste stajali kada ste opalili, gospodine Tesidžeru? Džimi zauze mesto kraj prozora. - Ako se dobro sećam, otprilike ovde. Načelnik Betl stade na to mesto. - Tako je - složio se. - Prazna čaura bi odletela unazad i udesno. To je kalibar 45. Ne čudi me što je grofica u mraku pomislila da je metak. Udario je u policu na otprilike trideset centimetara od nje. Sâm metak je okrznuo okvir prozora i pronaći ćemo ga sutra napolju - osim ukoliko ga vaš napadač ne nosi naokolo sa sobom. Džimi ožalošćeno odmahnu glavom. - Leopold se, plašim se, nije mnogo proslavio - tužno je primetio. Grofica ga je posmatrala sa izuzetno laskavom pažnjom. - Vaša ruka! - uzviknula je. - Povezana je! Jeste li to, znači, bili vi... Džimi se šaljivo nakloni. - Tako mi je drago što imam kulturan engleski glas - reče. - I uveravam vas da ne bih ni pomislio da upotrebim rečnik koji sam upotrebio, da sam imao i najmanju predstavu da je prisutna jedna dama. - Nisam sve ni razumela - požurila je grofica da objasni. - Iako sam kao mala imala guvernantu Engleskinju... - Nije to nešto što bi očekivali od nje da vas nauči - složio se Džimi. - Zabavljala vas je dečjim pesmicama i brzalicama koje lome jezik. Znam kako to ide. - Ali, šta se desilo? - upita grofica. - To je ono što želim da znam. Zahtevam da znam šta se desilo. Usledio je trenutak tišine dok su svi gledali u načelnika Betla. - Vrlo je jednostavno - reče Betl blagim glasom. - Pokušaj pljačke. Neka politička dokumenta su ukradena ser Stenliju Digbiju. Lopovi umalo da pobegnu s tim, ali zahvaljujući ovoj mladoj dami pokazao je na Lorejn - nisu uspeli. Grofica uputi brz pogled ka devojci - prilično čudan pogled. - Zaista - reče hladno. - Vrlo je srećna slučajnost to što se našla tamo - reče načelnik Betl, smeškajući se. Grofica malčice uzdahnu i ponovo zatvori oči. - Suludo je, ali još uvek se osećam krajnje slabo - promrmljala je. - Naravno da se osećaš tako - zavapio je Bil. - Dopustite da vas odvedem u vašu sobu. Bebica će poći s vama. - Veoma ljubazno od ledi Ajlin - reče grofica - ali više bih volela da budem sama. Stvarno sam sasvim dobro. Možda biste mi samo mogli pomoći uz stepenice. Ustala je, prihvatila Bilovu ruku i, oslonivši se potpuno na nju, izašla iz prostorije. Bebica ih je pratila do predvorja, ali kako ju je grofica iznova uveravala - pomalo kiselo - da je sasvim u redu, nije ih pratila na sprat. Međutim, dok je posmatrala kako se graciozna grofičina prilika, potpomognuta Bilom, sporo penje stepenicama, Bebica se iznenada ukočila od napete pažnje. Grofičin kućni ogrtač, kao što je već pomenuto, bio je jako tanak - tek veo od narandžastog šifona. Kroz njega, Bebica je ispod desne lopatice


jasno ugledala mali crni mladež. Glasno uzdahnuvši, Bebica se u mestu okrenu ka načelniku Betlu koji je upravo izašao iz biblioteke. Džimi i Lorejn su išli ispred njega. - Eto - reče Betl. - Zamandalio sam staklena vrata, a napolju je ostao jedan čovek na straži. Ova ću da zaključam, i poneću ključ sa sobom. Ujutru ćemo da izvršimo ono što Francuzi zovu rekonstrukcija zločina - recite, ledi Ajlin, šta je bilo? - Načelniče Betle, moram da razgovaram s vama - smesta. - Da, svakako, ja... Džordž Lomaks se neočekivano pojavi, praćen doktorom Kartrajtom. - Ah, tu ste, Betle. Laknuće vam da čujete kako O’Rurk nije ozbiljno loše. - Nisam ni mislio da bi gospodin O’Rurk mogao biti nešto posebno loše - reče Betl. - Primio je snažnu injekciju - reče lekar. - Osećaće se savršeno dobro kad se ujutru probudi, možda bude imao malu glavobolju, možda i ne. A sada, mladiću, da pogledamo tu vašu ranu od metka. - Hajde, bolničarko - obrati se Džimi Lorejn. - Dođi da me držiš za ruku. Da prisustvuješ agoniji snažnog čoveka. Znaš već kako to ide. Džimi, Lorejn i lekar odoše zajedno. Bebica je nastavila da baca očajničke poglede u pravcu načelnika Betla, koga je Džordž zadržao u razgovoru. Načelnik je strpljivo čekao da se javi stanka u Džordžovoj brbljivosti. Tada je hitro iskoristio priliku. - Pitao sam se, gospodine, mogu li da razgovaram nasamo sa ser Stenlijem? U onoj maloj radnoj sobi na kraju hodnika. - Svakako - reče Džordž. - Svakako. Idem odmah po njega. Odjurio je ponovo na sprat. Betl je brzo odvukao Bebicu u salon i zatvorio vrata. - Dakle, ledi Ajlin, šta je bilo? - Ispričaću vam što sažetije mogu, ali je cela priča dugačka i složena. Trudeći se da je što više skrati, Bebica je objasnila kako je saznala za Klub sedam satova i prepričala pustolovinu koju je zatim tamo doživela. Kada je završila, načelnik Betl je duboko udahnuo. Ovoga puta, njegovo lice je izgubilo svoju udrvljenost. - Izvanredno - rekao je. - Izvanredno. Da mi je neko pričao, ne bih verovao - čak i za vas, ledi Ajlin. Trebalo je da znam bolje. - Ali, vi ste mi dali nagoveštaj, načelniče Betle. Vi ste mi rekli da pitam Bila Everslija. - Opasno je davati nagoveštaje nekome poput vas, ledi Ajlin. Nisam ni sanjao da ćete otići toliko daleko. - Pa, u redu je, načelniče Betle. Moja smrt ne leži vama na savesti. - Ne, ne leži, još uvek - reče Betl sumorno. Stajao je kao da u mislima premeće sve što je čuo. - Šta je gospodin Tesidžer mislio, puštajući vas da tako srljate u opasnost, ne ide mi u glavu - reče potom. - On nije ni znao dok sve nije bilo gotovo - reče Bebica. - Nisam baš toliko prepredena, načelniče Betle. A on ionako ima pune ruke posla brinući se o gospođici Vejd. - Tako znači? - reče načelnik. - Ah! Zatreptao je nakratko. - Moraću da zadužim gospodina Everslija da pazi na vas, ledi Ajlin. - Bila? - prezrivo frknu Bebica. - Ali, načelniče Betle, niste čuli kraj moje priče. Ta žena koju sam tamo videla - Ana - Broj 1. Da, Broj 1 je grofica Radski. I odmah je prešla na opisivanje toga kako je prepoznala mladež. Na njeno iznenađenje, načelnik je odugovlačio. - Mladež nije neki veliki dokaz, ledi Ajlin. Dve žene bi mogle da vrlo lako imaju mladež na istom mestu. Ne smete zaboraviti da je grofica Radski veoma poznata osoba u Mađarskoj.


- Onda ovo nije prava grofica Radski. Kažem vam da sam sigurna, ovo je ista žena koju sam tamo videla. A samo je pogledajte večeras - kako smo je pronašli. Ne verujem da se uopšte onesvestila. - Oh, ne bih baš tako rekao, ledi Ajlin. Ona prazna čaura koja udara u policu za knjige nasmrt bi prestravila svaku ženu. - Ali šta je uopšte radila tamo? Niko ne ide s baterijskom lampom da traži knjigu. Betl se počeša po obrazu. Izgledao je kao da nije baš rad da odgovori. Počeo je da šeta gore-dole po prostoriji, kao da pokušava da donese neku odluku. Napokon se okrenuo prema devojci. - Znate šta, ledi Ajlin? Poveriću vam se. Grofičino ponašanje jeste sumnjivo. Znam to isto toliko dobro kao i vi. Veoma je sumnjivo - ali moramo da budemo oprezni. Ne sme da dođe ni do kakvih neprijatnosti sa Ambasadom. Moramo da budemo sigurni. - Shvatam. Ako biste bili sigurni... - Postoji još nešto. Za vreme rata, ledi Ajlin, bilo je dosta povike na to da su nemački špijuni pušteni da vršljaju kako hoće. Razni dušebrižnici su pisali novinama povodom toga. Nismo obraćali pažnju. Teške reči nas nisu pogađale. Male ribe smo ostavljali na miru. Zašto? Zato što smo preko njih, pre ili kasnije, uspevali da uhvatimo glavnu zverku - čoveka na vrhu. - Mislite da...? - Ne razbijajte glavu time šta ja mislim, ledi Ajlin. Samo zapamtite ovo: znam sve o grofici. I želim da je ostavim na miru. - A sada - dodade načelnik Betl prekorno - moram da smislim šta ću reći ser Stenliju Digbiju!


Poglavlje 23

Načelnik Betl na dužnosti Bilo je deset sati narednog jutra. Sunce je kroz prozore nadiralo u biblioteku, gde je načelnik Betl bio uposlen još od šest ujutru. Pošto ih je pozvao, pridružili su mu se Džordž Lomaks, ser Osvald Kut i Džimi Tesidžer, koji su napore od prethodne noći zalečili obilnim doručkom. Džimijeva ruka je bila u povezu, ali se nisu primećivale druge posledice borbe. Načelnik je blagonaklono osmatrao svu trojicu, unekoliko odajući utisak ljubaznog kustosa koji objašnjava muzejsku postavku malim dečacima. Na stolu pored njega ležali su različiti eksponati, uredno obeleženi. Džimi je među njima prepoznao Leopolda. - Ah, načelniče - reče Džordž - nestrpljiv sam da čujem kako napredujete. Jeste li ga uhvatili? - Hvatanje mu kad-tad ne gine - reče načelnik. Njegov neuspeh po tom pitanju kao da ga uopšte nije mučio. Džordž Lomaks nije izgledao preterano zadovoljno. Prezirao je lakomislenost u bilo kom smislu. - Sve sam obeležio prilično jasno - nastavio je detektiv. Podigao je dva predmeta sa stola. - Imamo dva metka. Veći je kalibra 45, ispaljen iz kolta automatika gospodina Tesidžera. Okrznuo je okvir prozora, a pronašao sam ga zarivenog u deblo onog kedra. Ovaj mališa kalibra 25 bio je ispaljen iz mauzera. Nakon što je prošao kroz ruku gospodina Tesidžera, zario se u ovu ovde naslonjaču. Što se samog pištolja tiče... - Dakle? - reče nestrpljivo ser Osvald. - Ima li otisaka prstiju? Betl odmahnu glavom. - Čovek koji ga je držao nosio je rukavice - reče polako. - Šteta - reče ser Osvald. - Čovek koji zna šta radi nosio bi rukavice. Jesam li u pravu kad pretpostavljam da ste ovaj pištolj, ser Osvalde, pronašli nekih dvadesetak metara dalje od podnožja stepenica koje vode s trema? Ser Osvald priđe prozoru. - Da, skoro tačno na tom mestu, rekao bih. - Ne bih da tražim dlaku u jajetu, gospodine, ali bilo bi mudrije da ste ga ostavili tamo gde ste ga našli. - Žao mi je - kruto reče ser Osvald. - Oh, ne mari. Uspeo sam da izvršim rekonstrukciju. Vaši otisci stopa su, znate, vodili iz donjeg dela bašte, do mesta gde ste očigledno zastali i sagli se, a tu je bila i neka vrsta krajnje očiglednog udubljenja u travi. Usput, recite mi vašu teoriju, otkud pištolj tamo? - Pretpostavio sam da ga je ispustio čovek koji beži. Betl je zavrteo glavom. - Nije ga ispustio, ser Osvalde. Postoje dve stvari koje se kose s tim. Prvo, samo je jedan par otisaka stopala koji vrt prelaze na tom mestu - i to su vaši otisci. - Shvatam - reče ser Osvald ozbiljno. - Jeste li sigurni u to, Betle? - ubaci se Džordž. - Sasvim siguran, gospodine. Postoji samo još jedan trag stopa koje prelaze travnjak, a one pripadaju gospođici Vejd i nalaze se mnogo dalje s leve strane.


Zastao je, a zatim nastavio: - A imamo i udubljenje u zemlji. Pištolj mora da je izvesnom silinom udario u tlo. Sve ukazuje na to da je bio bačen. - Da, zašto da ne? - reče ser Osvald. - Recimo da je čovek bežao niz stazu s leve strane. Ne bi ostavio nikakve otiske, a pištolj bi zavrljačio što dalje od sebe, prema sredini travnjaka, je l’ da Lomakse? Džordž se složio klimanjem. - Istina je da ne bi ostavio otiske stopa na stazi - reče Betl - ali iz oblika udubljenja i načina na koji je podloga bila zasečena, mislim da pištolj nije bio bačen iz tog pravca. Mislim da je bačen odavde, s trema. - Vrlo moguće - reče ser Osvald. - Da li je to bitno, načelniče? - Ah, da, Betle - dodade i Džordž. - Da li je to - ovaj - baš značajno? - Možda nije, gospodine Lomakse. Ali, mi volimo da su sve stvari na svom mestu, znate. Pitao sam se da li bi neko od vas džentlmena imao nešto protiv da uzme ovaj pištolj i da ga baci. Hoćete li vi, ser Osvalde? Vrlo ljubazno od vas. Stanite upravo tu na izlaz. A sada ga hitnite prema sredini travnjaka. Ser Osvald se povinovao, bacivši pištolj modnim zamahom ruke. Džimi Tesidžer se približio gonjen neutaživom radoznalošću. Načelnik je otrapao po pištolj kao dobro istrenirani aporter. Vratio se ozarenog lica. - To je to, gospodine. Ista vrsta traga. Mada, da znate, bacili ste ga dobrih deset metara dalje. Nije ni čudo, veoma ste snažno građeni, zar ne, ser Osvalde? Oprostite, mislim da čujem nekog na vratima. Načelnikov sluh je sigurno bio mnogo istančaniji od sluha svih ostalih. Niko drugi nije ništa čuo, ali ispostavilo se da je Betl u pravu, jer je ledi Kut stajala tamo, s čašom neke lekovite tečnosti u ruci. - Tvoj lek, Osvalde - rekla je ulazeći u prostoriju. - Zaboravio si da ga popiješ posle doručka. - Veoma sam zauzet, Marija - reče ser Osvald. - Ne želim lek. - Nikad ga i ne bi popio da nije mene - reče njegova supruga spokojno, dok je prilazila. - Pravi si mali nevaljali dečak. Hajde, popij. I sasvim poslušno, pokorno, veliki magnat čelika popio je svoj lek! Ledi Kut se svima osmehnula tužno i blago. - Prekidam vas? Jeste li mnogo zauzeti? Oh, vidi, svi ti revolveri. Gadna, gadna, krvožedna rabota. Kad samo pomislim, Osvalde, da je provalnik mogao tebe da upuca sinoć. - Mora biti da ste se uplašili kada ste primetili da ga nema, ledi Kut - reče Betl. - Nisam isprva ni pomislila na to - priznala je ledi Kut. - Ovaj jadni dečak ovde - pokazala je na Džimija - bio je ranjen, i sve je bilo tako užasno, ali tako uzbudljivo. Tek kada me je gospodin Bejtmen upitao gde je ser Osvald, ja sam se setila da je pola sata pre toga izašao u šetnju. - Nesanica, ser Osvalde? - upita Betl. - Obično nemam nikakvih problema sa spavanjem - reče ser Osvald. - Međutim, moram da priznam da sam se prošle noći osećao prilično nemirno. Mislio sam da će mi noćni vazduh goditi. - Izašli ste kroz ova staklena vrata, pretpostavljam? Da li mu se učinilo, ili je ser Osvald malčice oklevao pre nego što je odgovorio? - Da. - I to u papučama - reče ledi Kut - umesto da obuješ cipele. Šta bi ti bez mene da se brinem o tebi? Tužno je zavrtela glavom. - Mislim, Marija, ako ti ne smeta da nas ostaviš - još uvek imamo o mnogo čemu da razgovaramo. - Znam, dragi, upravo odlazim. Ledi Kut se povukla, odnevši sa sobom praznu čašu od leka kao da je u pitanju pehar iz koga je maločas poslužila smrtonosni napitak. - Pa, Betle - reče Džordž Lomaks - čini se da je sve sasvim jasno. Da, savršeno jasno. Provalnik ispaljuje hitac kojim onesposobljava gospodina Tesidžera, odbacuje oružje, trči duž trema, a zatim niz pošljunčenu stazu.


- Gde je trebalo da ga uhvate moji ljudi - ubaci se Betl. - Čini se da su vaši ljudi, Betle, ako tako mogu reći, krajnje nehatni. Nisu videli gospođicu Vejd da dolazi. Ako su propustili da primete njen dolazak, lako su mogli propustiti da primete kako lopov odlazi. Načelnik Betl zausti nešto, ali se predomisli. Džimi Tesidžer ga je radoznalo pogledao. Sve bi dao da sazna šta se vrzma po mislima načelnika Betla. - Sigurno je u pitanju šampion u trčanju - to je bilo sve što se čovek iz Skotland jarda zadovoljio da kaže. - Na šta mislite, Betle? - To što sam i rekao, gospodine Lomakse. I sâm sam izbio iza ugla trema ne više od pedeset sekundi pošto su hici ispaljeni. A da čovek pretrči toliku razdaljinu u mom pravcu i da zađe iza ugla staze pre nego što se ja pojavim s druge strane kuće - pa, kao što rekoh, mora biti šampion u trčanju. - Ne uspevam da vas razumem, Betle. Imate nekakvu zamisao koju ja još uvek - ovaj - ne shvatam. Kažete da čovek nije otišao preko travnjaka, a sada nagoveštavate - Šta zapravo nagoveštavate? Da čovek nije otišao stazom? Onda, po vašem mišljenju - ovaj - kuda jeste otišao? Umesto odgovora, načelnik Betl elokventno podiže palac uvis. - A? - reče Džordž. Načelnik još naglašenije podiže palac. Džordž podiže pogled ka tavanici. - Gore - reče Betl. - Nazad uz bršljan. - Gluposti, načelniče. To što predlažete je nemoguće. - Uopšte nije nemoguće, gospodine. Već jednom je to uradio. Mogao bi i dvaput. - Ne mislim da je nemoguće u tom smislu. Ali, ukoliko je čovek želeo da pobegne, nikada ne bi jurnuo nazad u kuću. - To bi bilo najbezbednije mesto za njega, gospodine Lomakse. - Ali vrata sobe gospodina O’Rurka su i dalje bila zaključana iznutra kada smo došli do njega. - A kako ste došli kod njega? Kroz sobu ser Stenlija. Tuda je i naš čovek prošao. Ledi Ajlin kaže da je videla kako se kvaka na vratima sobe gospodina O’Rurka pomera. To je bilo kada je naš prikan bio gore prvi put. Pretpostavljam da je ključ bio ispod jastuka gospodina O’Rurka. Ali izlaz mu je bio slobodan sledećeg puta - kroz vrata što povezuju tu sobu sa sobom ser Stenlija, koja je, naravno, bila prazna. Kao i svi ostali, i ser Stenli je odjurio dole u biblioteku. Naš čovek je imao slobodan put. - Pa gde je onda otišao? Načelnik Betl slegnu mišićavim ramenima i poče da izvrdava. - Gde god, imao je puno izbora. U praznu sobu na drugom kraju kuće, pa ponovo niz bršljan - napolje kroz sporedan izlaz - ili, i to je moguće, ukoliko je u pitanju bio neko iznutra, da je - pa, unutra i ostao. Džordž ga je gledao u šoku od iznenađenja. - Stvarno, Betle, ja bih to - ja bih teško podneo da neko od mojih slugu - ovaj - beskrajno se pouzdavam u njih - strašno bi me pogodilo da moram da posumnjam... - Niko od vas ne traži da sumnjate u bilo koga, gospodine Lomakse. Samo iznosim sve mogućnosti. Posluga bi mogla da bude sasvim u redu - verovatno i jeste. - Uznemirili ste me - reče Džordž. - Mnogo ste me uznemirili. Oči mu nikad nisu izgledale toliko iskolačeno. Da bi mu skrenuo pažnju, Džimi obazrivo pipnu zanimljivi zacrnjeni predmet na stolu. - Šta je ovo? - upitao je. - To je eksponat Z - reče Betl. - Poslednji od naše male gomile. To je, odnosno, to je bila rukavica. Podigao ju je, to jest njen ugljenisani ostatak, i s ponosom ga pokazao. - Gde ste to našli? - upitao je ser Osvald. Betl je pokazao glavom preko ramena. - U kaminu - skoro potpuno izgorela. Čudno, izgleda kao da su je psi glodali.


- Moguće je da pripada gospođici Vejd - napomenuo je Džimi. - Ona ima nekoliko pasa. Načelnik je odrečno zavrteo glavom. - Ovo nije damska rukavica - ne, čak ni od one vrste širokih rukavica koje dame danas nose. Stavite je, gospodine, za tren. Navukao je pocrneli predmet na Džimijevu šaku. - Vidite - široka je čak i vama. - Da li pripisujete neki značaj ovom otkriću? - raspitivao se ser Osvald hladno. - Nikad se ne zna, ser Osvalde, šta će biti značajno, a šta ne. Začulo se odsečno kucanje na vratima i ušla je Bebica. - Oprostite - rekla je izvinjavajući se. - Ali otac je upravo zvao. Kaže da moram da se vratim kući, pošto ga tamo svi sekiraju. Zastala je. - Da, draga moja Ajlin? - reče Džordž ohrabrujućim glasom, shvativši da ima još nešto da kaže. - Ne bih vas prekidala - ali sam pomislila da bi to moglo da ima nekakve veze sa svim ovim. Vidite, oca je uznemirilo to što je jedan od naših poslužitelja nestao. Izašao je sinoć i nije se vratio. - Kako se taj čovek zove? - Ser Osvald je preuzeo unakrsno ispitivanje. - Džon Bauer. - Englez? - Verujem da se predstavlja kao Švajcarac - ali mislim da je Nemac. Mada, engleski govori savršeno. - Ah! - Ser Osvald udahnu duboko i zadovoljno. - A u Čimnizu je bio - koliko dugo? - Malo manje od mesec dana. Ser Osvald se okrenu prema ostalima. - Eto ga naš nestali čovek. Znate, Lomakse, isto toliko dobro kao i ja, da je nekoliko stranih vlada zainteresovano za ovo. Sećam se sada tog čoveka savršeno - visok, dobro uvežban tip. Došao je dve nedelje pre nego što smo mi otišli. Pametan potez. Svaki novi sluga bi bio pažljivo proveren, ali u Čimnizu, udaljenom osam kilometara... - Nije završio rečenicu. - Smatrate da je plan smišljen toliko ranije? - Zašto da ne? Ta formula vredi milione, Lomakse. Nesumnjivo se Bauer nadao da će uspeti da dobije uvid u moja lična dokumenta u Čimnizu, i da iz njih sazna nešto o nastupajućim pripremama. Čini se verovatnim da je imao saučesnika u ovoj kući - nekoga ko ga je upoznao s terenom i ko se pobrinuo za omamljivanje O’Rurka. Ali, Bauer je bio onaj čovek koga je gospođica Vejd videla da se spušta niz bršljan - krupan, snažan muškarac. Okrenuo se prema načelniku Betlu. - Čovek koga tražite je bio Bauer, načelniče. A, ovako ili onako, dozvolili ste da vam se izmigolji kroz prste.


Poglavlje 24

Bebica se pita Nema sumnje da je načelnik Betl bio zatečen. Zamišljeno je prstom dodirivao bradu. - Ser Osvald je u pravu, Betle - reče Džordž. - To je čovek koga tražimo. Ima li nade da bude uhvaćen? - Možda, gospodine. Svakako izgleda - pa, sumnjivo. Naravno, čovek može da se ponovo pojavi - u Čimnizu, mislim. - Smatrate li da je to verovatno? - Ne, nije - priznade Betl. - Da, svakako izgleda kao da je Bauer čovek koga tražimo. Ipak, ne mogu da vidim kako je mogao da uđe na ovo imanje, i da ode s njega, a da ga niko ne primeti. - Već sam vam rekao šta mislim o ljudima koje ste zadužili da paze - reče Džordž. - Nesposobni preko svake mere - ne nameravam vas da krivim, načelniče, ali... - Njegovo ćutanje je bilo vrlo rečito. - Ah, pa - reče Betl bezbrižno - ja mogu da podnesem taj teret. Odmahnuo je glavom i uzdahnuo. - Moram hitno da telefoniram. Izvinite me, gospodo. Oprostite, gospodine Lomakse - osećam da sam poprilično zabrljao. Ali, ovo je zbunjujuće, mnogo više no što mislite. Žurno je izašao iz prostorije. - Dođi u baštu - reče Bebica Džimiju. - Želim nešto da ti kažem. Izašli su zajedno kroz staklena vrata. Džimi je namršteno zurio u travnjak. - Šta je bilo? - upita Bebica. Džimi joj je objasnio okolnosti bacanja pištolja. - Pitam se - završio je - šta je bilo starom Betlu na pameti kada je zatražio od Kuta da baci pištolj. Nešto jeste, kunem se. IJ svakom slučaju, završio je nekih deset metara dalje nego što je trebalo. Znaš, Bebice, nije Betl lud. - On je izvanredan čovek - reče Bebica. - Hoću da ti ispričam za sinoć. Prepričala mu je razgovor s načelnikom. Džimi je pažljivo slušao. - Dakle, grofica je Broj 1 - reče ozbiljno. - Sve se vrlo dobro slaže. Broj 2 - Bauer - dolazi iz Čimniza. Penje se u O’Rurkovu sobu, znajući da je O’Rurk dobio sredstvo za spavanje - koje mu je grofica na neki način dala. Dogovor je da on baci papire grofici, koja će ga čekati dole. Tada će se ona kroz biblioteku brzo vratiti u svoju sobu. Ako Bauera uhvate dok odlazi sa imanja, ne bi ništa našli kod njega. Da, bio je to dobar plan - ali se izjalovio. Tek što se grofica našla u biblioteci, čula me je da dolazim i sakrila se iza paravana. Strašno nezgodno za nju, pošto ne može da upozori svog saučesnika. Broj 2 mazne papire, pogleda kroz prozor, pomisli da vidi groficu kako čeka, baci joj papire i nastavi da se spušta niz bršljan, gde ga dočeka gadno iznenađenje u vidu mene. Kako je to bilo napeto za groficu iza paravana. Sve u svemu, ispričala je dobru priču. Da, sve se vrlo dobro slaže. - I previše dobro - reče Bebica rešeno. - A? - iznenadio se Džimi. - Šta je s Brojem 7 - Brojem 7 koji se nikad ne pojavljuje, već dela iz pozadine. Grofica i Bauer? Ne, nije tako jednostavno. Bauer je bio ovde sinoć, tako je. Ali bio je ovde samo u slučaju da plan krene naopako - što se i desilo. Njegova uloga je uloga žrtvenog jarca; da odvuče pažnju sa Broja 7 - s gazde. - Znaš, Bebice - reče Džimi nervozno - da nisi čitala previše senzacionalističke literature, jesi li?


Bebica mu uputi pogled dostojanstvenog prezira. - Pa - reče Džimi - ja još uvek nisam Crvena kraljica. Još uvek ne mogu da poverujem u šest nemogućih stvari pre doručka.{22} - Doručak se završio - reče Bebica. - Čak ni posle doručka. Imamo savršeno dobru hipotezu koja podržava sve činjenice - a ti nećeš da je priznaš ni po koju cenu, prosto zato što, kao u starim zagonetkama, želiš da stvari budu što komplikovanije. - Žao mi je - reče Bebica - ali silno se držim toga da je Broj 7 neko od prisutnih na zabavi. - Šta Bil misli? - Bil je - reče Bebica hladno - nemoguć. - Oh! - reče Džimi. - Pretpostavljam da si mu rekla za groficu? Moramo ga upozoriti. U suprotnom, sam bog zna šta će da joj izbrblja. - Neće da čuje ni reč protiv nje - reče Bebica. - On je - oh, naprosto idiot! Volela bih da mu ti objasniš ovo u vezi s mladežom. - Zaboravljaš da nisam ja bio u kredencu - reče Džimi. - A ionako se radije ne bih prepirao s Bilom oko mladeža njegove prijateljice. Ali, sigurno ne može da bude toliki magarac da ne vidi kako se sve slaže? - On je još i veći magarac - ogorčeno reče Bebica. - Mnogo si pogrešio, Džimi, što si mu uopšte ispričao bilo šta o svemu ovome. - Izvini - reče Džimi. - Tada to nisam shvatao - ali sada mi je jasno. Bio sam budala, ali dovraga sve, stari Bil... - Znaš kakve su te stranjske avanturistkinje - reče Bebica. - Kad se nekog dočepaju... - Zapravo, ne znam - reče Džimi. - Nijedna nije pokušala mene da se dočepa. - Pa uzdahnu. Neko vreme vladala je tišina. Džimi je prebirao po mislima. Što je više razmišljao o svemu, to je bio manje zadovoljan kako sve to izgleda. - Kažeš da Betl želi da grofica bude ostavljena na miru - napokon reče. - Da. - Sa idejom da će preko nje uspeti da dođe do nekog drugog? Bebica klimnu. Džimi se jako namršti pokušavajući da shvati kuda to vodi. Očigledno je Betl imao neku veoma određenu zamisao u svojoj glavi. - Ser Stenli Digbi je jutros rano otišao u grad, zar ne? - upita. - Da. - O’Rurk je s njim? - Da, verujem da jeste. - Ne misliš da bi - ne to je nemoguće. - Šta? - Da bi O’Rurk mogao da bude na neki način umešan u ovo. - Moguće je - ozbiljnim glasom reče Bebica. - On je ono što bi se moglo nazvati vrlo živahna ličnost. Ne, ne bi me iznenadilo da - oh, iskreno da ti kažem, ništa me više ne bi iznenadilo! Zapravo, postoji samo jedna osoba za koju sam sigurna da nije Broj 7. - Ko je to? - Načelnik Betl. - Oh! Mislio sam da ćeš da kažeš Džordž Lomaks. - Pst, evo ga, dolazi. Džordž je, zaista, stupao nepogrešivo u njihovom pravcu. Džimi nađe neki izgovor i izvuče se. Džordž sede pored Bebice.


- Moja draga Ajlin, moraš li da nas napustiš? - Pa, izgleda da se otac stvarno mnogo uznemirio. Mislim da bi najbolje bilo da odem kući i držim ga za ruku. - Ova mala ruka bi zaista predstavljala utehu - reče Džordž i uze njenu šaku, vragolasto je stegnuvši. Moja draga Ajlin, razumem tvoje razloge i poštujem te zbog njih. U ovim danima izmenjenih i nesređenih životnih uslova... - Evo ga, počinje - očajno pomisli Bebica. - ...kada je porodični život iznad nominalne vrednosti - sve stare vrednosti propadaju! - našem staležu pristaje da dâ primer kojim pokazuje da na nas, barem, ne utiču ti moderni uslovi. Zovu nas Nepopustljivi - ponosan sam na taj termin - ponavljam, ponosan sam na taj termin! Postoje stvari oko kojih ne sme da se bude popustljiv - dostojanstvo, lepota, skromnost, svetost porodičnog života, poštovanje prema starijim šta mora da se pusti da bi se ovo održalo? Kao što rekoh, moja draga Ajlin, zavidim ti na privilegijama mladosti. Mladost! Kakva čudesna stvar! Kakva čudesna reč! A mi je ne cenimo dok ne doživimo - ovaj zrelije godine. Priznajem, drago moje dete, da me je ranije razočaravala tvoja lakomislenost. Sada vidim da je to bila tek bezbrižna i šarmantna lakomislenost deteta. Sada uviđam ozbiljnu i iskrenu lepotu tvog uma. Dozvolićeš mi, nadam se, da ti pomognem u tvom učenju? - Oh, hvala vam - reče Bebica slabim glasom. - I nikada više ne smeš da me se plašiš. Bio sam šokiran kada mi je ledi Katerham rekla da prema meni osećaš strahopoštovanje. Uveravam te da sam sasvim obična osoba. Prizor Džordža koji glumi skromnost ostavio je Bebicu bez reči. Džordž nastavi. - Nikada nemoj da se stidiš preda mnom, drago dete. I nemoj se plašiti da ćeš mi dosađivati. Biće mi pravo uživanje da, ako mogu tako da kažem, oblikujem tvoj um koji sada počinje da pupi. Biću tvoj politički mentor. Nikada nismo u stranci imali veću potrebu za mladim talentovanim i šarmantnim ženama nego danas. Možda ti je suđeno da slediš stopama svoje strine, ledi Katerham. Užas tih izgleda potpuno je Bebici izmakao tlo pod nogama. Mogla je da samo bespomoćno pilji u Džordža. To ga nije obeshrabrilo - naprotiv. Njegova glavna zamerka ženama bila je to što mnogo pričaju. Retko je nailazio na nekoga koga bi smatrao dobrim slušaocem. Dobroćudno se nasmešio Bebici. - Leptir koji se oslobađa čaure. Čaroban prizor. Imam veoma zanimljiv rad o političkoj ekonomiji. Potražiću ga, možeš da ga poneseš sa sobom u Čimniz. Kada ga pročitaš, razgovaraćemo o tome. Ne oklevaj da mi pišeš ako te nešto bude bunilo. Imam mnogo javnih obaveza, ali uvek mogu da nađem vremena za poslove mojih prijatelja. Idem da potražim knjigu. Otišao je. Bebica je ošamućeno gledala za njim. Trgnula ju je tek neočekivana Bilova pojava. - Kaži mi - reče Bil - zašto te je, dovraga, Bakalar držao za ruku? - Nije moja ruka u pitanju - reče Bebica naprasito. - Već moj napupeli um. - Ne budi magarac, Bebice. - Izvini, Bile, ali malo sam zabrinuta. Sećaš li se kad si rekao da Džimi strahovito rizikuje dolazeći ovamo? - Tako i jeste - reče Bil. - Užasno je teško pobeći kada se jednom Bakalar zainteresuje za tebe. Džimija će da upregne kao konja pre nego što shvati gde se obreo. - Nije Džimi upregnut - već ja - reče Bebica žučno. - Moraću da srećem beskrajan niz gospođa Makata i da čitam političku ekonomiju i da diskutujem s Džordžom i sam bog zna dokle će to da ide! Bil zviznu. - Jadna Bebice. Malo si se preračunala, je l’ da? - Izgleda da jesam. Bile, osećam se kao da sam se strašno upetljala. - Nije bitno - reče Bil tešeći je. - Džordž ne veruje iskreno u to da žena zastupa parlament, tako da nećeš morati da stojiš za govornicom i pričaš kojekakve budalaštine, niti da ljubiš bebe u Bermondsiju. Hajde da popijemo koktel. Uskoro će ručak.


Bebica je ustala i poslušno pošla pored njega. - A toliko mrzim politiku - procedila je samosažaljivo. - Naravno da mrziš. Kao i svi razumni ljudi. Samo je osobe poput Bakalara i Ponga shvataju ozbiljno i uživaju u njoj. Ali, svejedno - reče Bil, vrativši se iznenada na prethodnu temu - nisi smela da dozvoliš Bakalaru da te drži za ruku. - Zašto, za ime sveta? - upita Bebica. - Poznaje me ceo moj život. - E pa, meni se to ne dopada. - Vrli Vilijam - Oh, nego, pogledaj načelnika Betla. Upravo su prolazili pored jednih vrata sa strane. Mala, kredencu nalik prostorija otvarala se prema uskom hodniku. U njoj su držani štapovi za golf, teniski reketi, kugle za boćanje i ostale potrepštine za život u seoskoj kući. Načelnik Betl je temeljno ispitivao različite štapove za golf. Pogledao ih je pomalo smeteno kada mu je Bebica doviknula. - Planirate karijeru u golfu, načelniče Betle? - Mogao bih i gore da prođem, ledi Ajlin. Kažu da nikada nije kasno da se počne. A ja imam jednu dobru osobinu koja je dušu dala za svaku igru. - Koju to? - upita Bil. - Ne znam kada sam poražen. Ako sve pođe naopako, ja se okrenem i počnem otpočetka! I sa odlučnim izrazom lica, načelnik Betl izađe i pridruži im se, zatvorivši vrata za sobom.


Poglavlje 25

Džimi izlaže svoj plan Džimi Tesidžer je bio potišten. Izbegavši Džordža, za koga je podozrevao da je spreman da ga pritegne ozbiljnim temama, tiho se izvukao posle ručka. Koliko god da je bio vičan razmiricama oko granice kod Santa Fea, nije imao nikakvu želju da ovog časa bude podvrgnut ispitivanju. Ubrzo se desilo ono čemu se nadao. Lorejn Vejd, takođe bez društva, šetala je jednom od zasenčenih baštenskih staza. Istog trena se Džimi našao pored nje. Neko vreme su hodali u tišini, a onda se Džimi odvaži da progovori: - Lorejn? - Da? - Znaš šta? Nisam baš vešt s rečima - ali šta ti misliš? Šta fali tome da se izvadi posebna dozvola i da se obavi venčanje i da se živi srećno do kraja života? Lorejn nije pokazala ni trunke postiđenosti na ovu neočekivanu prosidbu. Umesto toga je zabacila glavu i od srca se nasmejala. - Ne smej se momku - reče Džimi prekorno. - Ne mogu da se uzdržim. Tako si smešan. - Lorejn, prava si đavolica. - Nisam. Ja sam ono što zovu savršeno finom devojkom. - Samo oni koji te ne znaju - obmanuti tvojim varljivim izgledom krotkosti i prikladnosti. - Volim tvoje velike reči. - Sve su iz ukrštenica. - Tako edukativno. - Lorejn, draga, ne okolišaj. Hoćeš li ili nećeš? Lorejn se uozbilji. Njeno lice poprimi karakterističan izraz odlučnosti. Njena mala usta se stisnuše, a bradica se prkosno isturi. - Ne, Džimi. Dokle god je situacija ovakva kakva je trenutno - tako nerešena. - Znam da nismo uradili ono što smo nameravali - složi se Džimi. - Ali bez obzira na to - pa, ovo je kraj jednog poglavlja. Hartije su sigurne u ministarstvu vazduhoplovstva. Vrlina je trijumfovala. A - za sada - nema šta drugo da se radi. - Dakle - da se venčamo? - reče Lorejn uz maleni smešak. - Što da ne? Tačno tako. Ali Lorejn je ponovo odmahnula glavom. - Ne, Džimi. Dok se sve ovo ne reši - dok ne budemo bezbedni... - Misliš da smo u opasnosti? - Ti ne misliš? Džimijevo heruvimski ružičasto lice se naoblači. - U pravu si - najzad reče. - Ako se ono Bebičino naklapanje ispostavi tačnim - a pretpostavljam, koliko god da neverovatno zvuči, mora da jeste tačno - onda nismo sigurni sve dok ne rešimo pitanje Broja 7. - A ostali? - Ne - ostali se ne računaju. Upravo je Broj 7 i njegov način delovanja ono što me plaši. Zato što ne


znam ko je i gde da ga tražim. Lorejn zadrhta. - Uplašena sam - reče tihim glasom. - Još od Džerijeve smrti... - Ne smeš da se plašiš. Ti nemaš čega da se plašiš. Prepusti sve meni. Da ti kažem nešto, Lorejn - ja ću uhvatiti Broja 7. Jednom kada njega sredimo - pa, mislim da nećemo imati problema sa ostatkom bande, ko god da su. - Ako ga uhvatiš - a šta ako on uhvati tebe? - Nemoguće - reče Džimi veselo. - Suviše sam pametan. Uvek imaj visoko mišljenje o samom sebi to je moja parola. - Kada pomislim na sve što je moglo da se desi sinoć - Lorejn se strese. - E pa, nije se desilo - reče Džimi. - Oboje smo ovde, na bezbednom - mada moram da priznam da me ruka pakleno boli. - Jadni dečače. - Oh, čovek mora da očekuje da pati zarad višeg cilja. A zahvaljujući mojim ranama i mom vedrom načinu obraćanja, potpuno sam osvojio ledi Kut. - Oh! To nešto znači? - Imam utisak da bi moglo biti korisno. - Smislio si nekakav plan, Džimi. O čemu se radi? - Mladi junak nikada ne otkriva svoje planove - reče Džimi odlučno. - Oni sazrevaju u tajnosti. - Džimi, ti si idiot. - Znam. Znam. To svi kažu. Ali uveravam te, Lorejn, iza svega toga ima mnogo razmišljanja. A sada, kakvi su tvoji planovi? Imaš li neki? - Bebica je predložila da pođem s njom u Čimniz na neko vreme. - Izvrsno - odobravao je Džimi. - Bolje ne može biti. Svakako bih voleo da neko drži Bebicu na oku. Nikad ne znaš kakvu sledeću ludost će da smisli. Zastrašujuće je nepredvidiva. A što je najgore od svega, zadivljujuće je uspešna. Sprečavanje Bebice da se upusti u neki nestašluk je celodnevni posao, kad ti kažem. - Bil bi trebalo da pazi na nju - predloži Lorejn. - Bil je prilično zauzet na drugoj strani. - Ma nije valjda - reče Lorejn. - Šta? Misliš na groficu? Ali momak je lud za njom. - Lorejn nastavi da vrti glavom. - Ima tu nešto što ne mogu sasvim da shvatim. Ali nisu u pitanju Bil i grofica - već Bebica. Zaboga, eto jutros, Bil i ja smo razgovarali kada je gospodin Lomaks izašao i seo pored Bebice. Uzeo ju je za ruku ili tako nešto, a Bil je bio kao - kao gromom udaren. - Kakve čudne sklonosti ljudi imaju - primetio je gospodin Tesidžer. - Teško mi je zamisliti da iko ko razgovara s tobom poželi da radi nešto drugo. Nego, veoma si me iznenadila, Lorejn. Mislio sam da se naš dragi blesavi Bil upleo u mrežu prelepe pustolovne strankinje. Znam da i Bebica tako misli. - Možda Bebica tako misli - reče Lorejn. - Ali kažem ti, Džimi, to nije tačno. - Pa šta je onda u pitanju? - Zar ne misliš da je moguće da Bil izigrava detektiva na svoju ruku? - Bil? Nema on te pameti. - Nisam tako sigurna. Kada jednostavan, mišićav muškarac kao što je Bil poželi da nešto suptilno odradi, niko i ne pretpostavlja da je sposoban za to. - A samim tim može da odradi valjan posao. Da, ima nečeg u tome. Ali, ipak, nikad to nisam pomislio za Bila. On savršeno igra ulogu grofičinog malog kućnog ljubimca. Mislim da grešiš, Lorejn, znaš. Grofica je izvanredno lepa žena - nije moj tip, naravno - dodade gospodin Tesidžer hitro - a stari dobri Bil je oduvek imao srce kao hotel.


Lorejn zavrte glavom, neuverena. - Dobro - reče Džimi - nek ti bude. Izgleda da smo manje-više rešili stvar. Ti ideš u Čimniz s Bebicom, i za boga miloga, spreči je da ponovo čačka po onom Klubu sedam satova. Sam bog zna šta bi se desilo ako to ponovi. Lorejn klimnu. - A sada - reče Džimi - mislim da bi bilo pametno da razmenim koju reč s ledi Kut. Ledi Kut je sedela u baštenskoj klupi i vezla goblen. Motiv je bila neutešna i donekle nakrivo uobličena mlada devojka koja plače nad urnom. Ledi Kut se pomeri da napravi mesta za Džimija, a on odmah, kako je bio taktičan mladić, poče da se divi njenom radu. - Dopada vam se? - reče ledi Kut zadovoljno. - Započela ga je moja tetka Selina nedelju dana pre nego što je preminula. Rak jetre, jadnica. - Pa to je strašno - reče Džimi. - A kako je ruka? - Oh, uopšte nije loše. Više predstavlja neprijatnost i tako to, znate. - Morate da budete pažljivi - reče ledi Kut opominjućim glasom. - Znam za slučajeve kada dođe do trovanja krvi - a tada možete da izgubite celu ruku. - Oh! Nadam se da neću. - Samo vas upozoravam - reče ledi Kut. - Gde ste sada odseli? - raspitivao se gospodin Tesidžer. - U gradu - ili...? Imajući u vidu da je savršeno dobro znao odgovor na svoje pitanje, postavio ga je s pohvale vrednom dozom bezazlenosti. Ledi Kut duboko uzdahnu. - Ser Osvald nas je odveo u kuću vojvode od Altona. Lederberi. Poznajete to mesto, možda? - Oh, prilično. Izuzetno je, zar ne? - Oh, pa ne znam - reče ledi Kut. - Veoma je prostrano, i sumorno, znate. Mnoge galerije pune slika ljudi pretećeg izgleda. Nazivaju ih slikama starih majstora, i po mom mišljenju veoma su obeshrabrujuće. Trebalo je da vidite našu malu kuću u Jorkširu, gospodine Tesidžeru. Dok je ser Osvald bio samo gospodin Kut. Tako fin dnevni boravak i veseli salon s kaminom - bele prugaste tapete i friz sa cvetovima glicinije koji sam sama izabrala, sećam se. Glatke satenske pruge, znate, ne one od nabrane svile. Oduvek sam smatrala da te odražavaju mnogo bolji ukus. Trpezarija je gledala na severoistok, tako da nije bila previše osunčana, ali je imala lepe svetlogrimizne tapete i komplet onih smešnih lovačkih grafika zaboga, bilo je veselo kao za Božić. U uzbuđenju prisećanja ledi Kut je ispustila nekoliko malih klupka vunice, koje je Džimi poslušno pokupio. - Hvala vam, dragi moj - reče ledi Kut. - Dakle, šta sam ono pričala? Oh - o kućama - da, volim veselu kuću. A kad birate stvari za nju, to vam pruža zanimaciju. - Pretpostavljam da će ser Osvald jednog od ovih dana kupiti mesto za vas - napomenu Džimi. - A onda možete da ga sredite baš kako želite. Ledi Kut tužno odmahnu glavom. - Ser Osvald priča kako će preduzeće da to uradi - a znate šta to znači. - Oh! Ali, posavetovaće se s vama! - To će biti jedno od onih ogromnih mesta, stvoreno za starine. S visine bi gledali na ono što bih ja nazvala udobnim i domaćim. Što ne znači da ser Osvald nije bio zadovoljan i da mu nije bilo ugodno u njegovom domu do sada, i usudila bih se reći da su njegove sklonosti u suštini ostale iste. Međutim, sada mu ne odgovara ništa osim onog što je najbolje! Doživeo je divan uspeh, i prirodno je da želi nečim to da pokaže, ali ja se mnogo puta zapitam kako će se to završiti.


Džimi je izgledao saosećajno. - To je isto kao odbegli konj - reče ledi Kut. - Malo zagrize i eno ga, ode. Isto je i sa ser Osvaldom. Tera dalje, i tera dalje, dok ne može da prestane da tera dalje. On je jedan od najbogatijih ljudi u Engleskoj - ali, da li ga to zadovoljava? Ne, želi još više. Želi da bude - ne znam šta želi da bude! Ali mogu da vam kažem, to me ponekad plaši! - Kao onaj persijski tip - reče Džimi - koji je kukao za novim zemljama koje može da osvaja.{23} Ledi Kut pomirljivo klimnu glavom, iako nije baš znala o čemu Džimi priča. - Ali ja se pitam - hoće li njegov stomak to izdržati? - nastavila je suznih očiju. - Da bude invalid - s njegovim idejama - oh, to je nezamislivo. - On izgleda veoma čilo - reče Džimi utešno. - Nešto mu je na pameti - reče ledi Kut. - Zabrinut je, to je to. Ja znam. - Zbog čega je zabrinut? - Ne znam. Možda nešto u vezi s poslom. Gospodin Bejtmen mu je velika uteha. Tako sposoban mladić - i tako savestan. - Čudesno savestan - složi se Džimi. - Osvald mnogo ceni mišljenje gospodina Bejtmena. Kaže da je gospodin Bejtmen uvek u pravu. - To mu je bila jedna od najgorih osobina u starim danima - osećajno reče Džimi. Ledi Kut ga je pomalo zbunjeno pogledala. - Bio je ono strašno zabavan vikend što smo ga proveli s vama u Čimnizu - nastavi Džimi. - Mislim, bio bi strašno zabavan da nije siroti Džeri bacio kašiku. Vrlo fine devojke. - Mene te devojke veoma zbunjuju - reče ledi Kut. - Nisu romantične, znate. Zaboga, ja sam maramice za ser Osvalda svojeručno izvezla vlasima sopstvene kose. - Zaista? - reče Džimi. - Kako je to čudesno. Ali, pretpostavljam da devojke danas i nemaju dugačke kose da bi mogle tako nešto da urade. - Istina - priznala je ledi Kut. - Ali, oh, to se vidi na mnogo drugih načina. Sećam se kada sam ja bila devojka, jedan od mojih - pa, mojih mladih prijatelja - pokupio je šaku šljunka s tla, a devojka s kojom sam tada stajala istog časa je rekla da on taj šljunak smatra blagom jer je moja noga po njemu hodila. Kako je to lepa ideja, pomislila sam. Iako se kasnije ispostavilo da je momak išao na časove mineralogije - ili mislim na geologiju? - u tehničkoj školi. Ipak, svidela mi se ideja - kao i kada ukradu devojci maramicu pa je čuvaju kao neku dragocenost - sve te takve stvari. - Nezgodno, ako devojka poželi da istrese nos - reče praktični gospodin Tesidžer. Ledi Kut je spustila goblen i pogledala ga ispitivački, ali s nežnošću. - Hajde sada - rekla je. - Zar ne postoji negde neka fina devojka koja vam se dopada? Za koju biste voleli da radite i da joj stvorite dom? Džimi porumene i poče da mumla. - Mislila sam da se vrlo lepo slažete s jednom od devojaka onda u Čimnizu - s Verom Daventri. - S Čarapicom? - Da, tako je zovu - priznade ledi Kut. - Ne znam zašto. Nije lepo. - Oh, ona je sjajna - reče Džimi. - Voleo bih da je ponovo sretnem. - Dolazi sledeće nedelje da nas poseti. - Stvarno? - reče Džimi, pokušavajući da unese veliku količinu čežnjive želje u tu jednu reč. - Da. Da li - da li biste želeli da dođete? - Da, želeo bih - reče Džimi od srca. - Mnogo vam hvala, ledi Kut. I ponavljajući žarku zahvalnost, on je ostavi. Ser Osvald se ubrzo pridruži svojoj supruzi. - Oko čega ti je dosađivao taj mladi uobraženko? - tražio je da čuje. - Ne podnosim tog mladića. - On je dragi dečak - reče ledi Kut. - I tako je hrabar. Vidi samo kako je ranjen prošle noći.


- Da, petljajući se tamo gde nema razloga da bude. - Smatram da si veoma nepravičan, Osvalde. - Nije ni dan pošteno radio u životu. Pravi gubitnik, kakvog na svetu nema. Nikada ne bi uspeo da mora sâm da se snalazi u životu. - Sigurno si noćas pokvasio noge - reče ledi Kut. - Nadam se da nećeš dobiti upalu pluća. Fredi Ričards je umro od toga pre neki dan. Zaboga Osvalde, sledi mi se krv u žilama kad te zamislim kako lutaš dok se opasni provalnik šetka naokolo. Mogao je da te upuca. Uzgred, pozvala sam gospodina Tesidžera u goste sledeći vikend. - Gluposti - reče ser Osvald. - Ne želim tog mladića u svojoj kući, čuješ li, Marija? - Zbog čega? - To je moja stvar. - Mnogo mi je žao, dragi - reče ledi Kut smireno. - Već sam ga pozvala, tako da tu nema pomoći. Podigni mi to klupče ružičaste vunice, hoćeš li, Osvalde? Ser Osvald je poslušao, lica tmurnog kao nebo pred grmljavinu. Pogledao je svoju suprugu, kolebajući se. Ledi Kut je mirno vezla dalje. - Ne želim gospodina Tesidžera u gostima, naročito ne sledeće nedelje - najzad je progovorio. - Čuo sam mnogo toga o njemu od Bejtmena. Bili su zajedno u školi. - Šta je gospodin Bejtmen rekao? - Nije imao ništa dobro da kaže o njemu. Zapravo, vrlo me je ozbiljno upozorio na njega. - Zar jeste, stvarno? - upita ledi Kut zamišljeno. - A ja izuzetno poštujem mišljenje gospodina Bejtmena. Ne pamtim da je ikada pogrešio. - Blagi bože - reče ledi Kut. - Izgleda da sam napravila veliku zbrku. Naravno, nikada ga ne bih pozvala da sam znala. Trebalo je da mi ranije to ispričaš, Osvalde. Sada je prekasno. Počela je da vrlo pažljivo skuplja svoje stvari. Ser Osvald ju je posmatrao, izgledalo je kao da će da progovori a onda je slegnuo ramenima. Sledio ju je u kuću. Ledi Kut, hodajući ispred njega, imala je skoro neprimetan osmeh na usnama. Volela je svog supruga, ali je takođe volela da na tihi, nenametljivi, krajnje ženski način - istera svoje.


Poglavlje 26

Uglavnom o golfu - Ova tvoja prijateljica je veoma fina devojka - reče lord Katerham. Lorejn je već nedelju dana bila u Čimnizu i njen domaćin je stekao veoma visoko mišljenje o njoj ponajpre zbog njene šarmantne spremnosti da bude upućena u nauku niskih udaraca gvozdenom palicom. {24}

Dosađujući se prethodne zime koju je proveo van zemlje, lord Katerham je počeo da igra golf. Bio je užasan igrač i samim tim veoma oduševljen igrom. Provodio je većinu jutara izvodeći visoke udarce preko različitog grmlja i šiblja - ili pre pokušavajući da lopticu bar prebaci preko njih, otkidajući velike komade baršunastog travnjaka i u principu bacajući Makdonalda u očaj. - Moramo da obeležimo mali teren - reče lord Katerham, obraćajući se tratinčicama. - Mali sportski teren. A sada, Bebice, samo gledaj ovaj udarac. Od desnog kolena, polako unazad, glava se ne pomera, koristi ručni zglob. Loptica, jako udarena, odskakutala je preko travnjaka i nestala u nedokučivim dubinama velike skupine rododendrona. - Zanimljivo - reče lord Katerham. - Kako sam to uradio, pitam se? Kao što rekoh, Bebice, ova tvoja prijateljica je veoma fina devojka. Stvarno mislim da utičem na nju da se sasvim zainteresuje za ovaj sport. Jutros je izvela nekoliko odličnih udaraca - stvarno skoro jednako dobrih kao ovi moji. Lord Katerham ponovo bezbrižno zamahnu i ukloni još jedan poveći busen. Makdonald, koji je bio u prolazu, dohvati ga i čvrsto nabi nazad na mesto. Pogled koji je uputio lordu Katerhamu uzrokovao bi kod bilo koga drugog, ali ne i kod revnosnog golfera, želju da u zemlju propadne. - Ako je Makdonald kriv za okrutnost prema Kutovima, što snažno podozrevam - reče Bebica - sada je kažnjen za sve. - Što ne bih mogao da radim šta hoću u svom sopstvenom vrtu? - zahtevao je njen otac da zna. Makdonald bi trebalo da se zanima za to kako mi napreduje igra - Škoti su velika golferska nacija. - Ti siroti matori čoveče - reče Bebica. - Nikada nećeš biti golfer - ali barem te to sprečava da praviš druge nepodopštine. - Naprotiv - reče lord Katerham. - Pre neki dan sam na šestoj rupi odigrao pet poteza. Jedan profesionalni golfer je bio veoma iznenađen kada sam mu to ispričao. - Baš me čudi - reče Bebica. - Kad smo već kod Kutovih, ser Osvald dobro igra - veoma dobro igra. Nema lep stil - previše je ukočen. Ali gađa pravo u sredinu, svaki put. Ali, čudno je kako se onaj rogati{25} pokaže - ne da ti da uživaš u kombinaciji poslednjih udaraca po zemlji! Tera te da ubaciš direktno. E to mi se ne sviđa. - Pretpostavljam da je on čovek koji voli da igra na sigurno - reče Bebica. - To je u suprotnosti s duhom igre - reče njen otac. - I uopšte ga ne zanima teorija igre. Međutim, onaj njegov sekretar, Bejtmen, on je sasvim drugačiji. Njega interesuje teorija. Sekao sam nezgodno kašikom{26}, a on je rekao da je za sve kriva desna ruka, pa je razvio veoma zanimljivu teoriju. U golfu sve zavisi od leve ruke - leva ruka je ruka koja se računa. Kaže da tenis igra levom rukom, ali u golfu koristi obične štapove jer se tako pokazuje nadmoćnost njegove leve ruke. - A da li je igrao čudesno dobro? - raspitivala se Bebica. - Ne, nije - priznao je lord Katerham. - Ali opet, možda mu samo nije išlo. Shvatam njegovu teoriju i


mislim da u njoj ima istine. Ah! Jesi li videla ovaj, Bebice? Pravo preko rododendrona. Savršen udarac. Ah! Kada bi to moglo da se zasigurno izvede svaki put - da, Tredvele, šta je bilo? Tredvel se obratio Bebici. - Gospodin Tesidžer bi želeo da razgovara s vama telefonom, miledi. Bebica je najvećom brzinom krenula ka kući, usput dozivajući: - Lorejn, Lorejn - koja joj se pridružila taman kad je Bebica podigla slušalicu. - Halo, Džimi, jesi li to ti? - Halo. Kako si? - Odlično, samo mi je malo dosadno. - Kako je Lorejn? - Dobro. Tu je. Hoćeš da je čuješ? - Kasnije. Imam mnogo toga da kažem. Za početak, idem kod Kutovih za vikend - naglasio je značajno. - E sad, slušaj, Bebice, da ne znaš kako mogu da nabavim kalauz? - Nemam ni najmanju predstavu. Zar je zaista neophodno da poneseš kalauz kod Kutovih? - Pa, imao sam neku vrstu zamisli koja bi mogla da se ispostavi korisnom. Ne znaš u kakvoj vrsti radnje bih mogao da ga potražim? - Ono što tebi treba je ljubazni prijatelj provalnik da ti pokaže šta da radiš. - Upravo tako, Bebice. Ali, nažalost, nemam nijednog. Mislio sam da bi možda tvoj bistri um mogao da se uspešno nosi sa ovim problemom. Ali, pretpostavljam da ću morati da se oslonim na Stivensa, kao i obično. Uskoro će početi da svašta misli o meni - prvo automatik plave cevi - sada kalauz. Misliće da sam pošao u školu za kriminalce. - Džimi? - reče Bebica. - Da? - Slušaj - budi oprezan, hoćeš? Mislim, ako te ser Osvald zatekne s kalauzima kako njuškaš naokolo pa, imam utisak da ume da bude veoma neprijatan kada poželi. - Mladi čovek prijatne spoljašnjosti završio na optuženičkoj klupi! U redu, biću pažljiv. Pongo je taj koga se stvarno plašim. Šunja se naokolo na onim njegovim ravnim tabanima. Nikad ga ne čuješ da dolazi. A oduvek je imao dara da gura nos tamo gde mu nije mesto. Imajte poverenja u vašeg junaka. - Volela bih kada bismo Lorejn i ja bile tamo da pazimo na tebe. - Hvala, bolničarko. A kako stoje stvari, ja zapravo imam plan. - Da? - Misliš li da biste ti i Lorejn mogle da sutra ujutru u blizini Lederberija doživite prigodan kvar na autu? Nije mnogo daleko od vas, zar ne? - Oko šezdeset pet kilometara. Nije to ništa. - I mislio sam da je tako - za tebe! Nemoj ubiti Lorejn, doduše. Prilično mi je draga Lorejn. U redu, onda - negde između pola jedan i petnaest do jedan? - Tako da bi mogli da nas pozovu na ručak? - To je plan. I da znaš, Bebice, naleteo sam na onu Čarapicu juče, i zamisli samo - i Terens O’Rurk će biti tamo ovog vikenda! - Džimi, ti misliš da on -? - Pa, svi su sumnjivi, znaš. Tako se kaže. On je neobuzdan momak, i odvažan koliko samo možeš da zamisliš. Ne bih potpuno odbacio ideju da je sposoban da vodi tajno društvo. On i grofica bi mogli da budu zajedno u tome. Bio je u Mađarskoj prošle godine. - Ali, on je mogao da bilo kad uzme formulu. - Baš to nije mogao. Morao bi da to uradi pod okolnostima pod kojima ne bi pala sumnja na njega. Ali, popeo se uz bršljan nazad u sobu i legao u svoj krevet - pa, to bi bilo prilično lepo smišljeno. A sada, instrukcije. Nakon razmene učtivih besmislica s ledi Kut, ti i Lorejn dohvatite Ponga i O’Rurka


milom ili silom, i držite im pažnju sve do ručka. Shvataš? To ne bi trebalo da bude previše teško za par tako lepih devojaka kao što ste vas dve. - Ne libiš se da upotrebiš teško naoružanje, vidim. - Samo iznosim proste činjenice. - Dobro, u svakom slučaju, tvoja uputstva su propisno primljena. Želiš li sada da razgovaraš s Lorejn? Bebica je predala slušalicu i obzirno napustila prostoriju.


Poglavlje 27

Noćna pustolovina Džimi Tesidžer je stigao u Lederberi u sunčano jesenje popodne, sačekan toplom dobrodošlicom ledi Kut i hladnom nenaklonošću ser Osvalda. Svestan željnog provodadžijskog oka kojim ga je ledi Kut pratila, Džimi se jako potrudio da bude izuzetno prijatan prema Čarapici Daventri. O’Rurk je bio izvanredno raspoložen. Iako sklon da bude zvaničan i tajanstven u vezi s misterioznim dešavanjima u opatiji, oko čega ga je Čarapica otvoreno ispitivala, njegova zvanična uzdržljivost dobila je nov oblik... to jest, prepričavanje događaja na tako fantastičan način da niko ne bi mogao pogoditi šta bi mogla biti prava istina. - Četiri maskirana čoveka s revolverima? Stvarno je tako bilo? - strogo je pitala Čarapica. - Ah! Sad se sećam da je bilo još otprilike pola tuceta njih koji su me pritegli i primorali da progutam nešto. Tako je, i ja sam mislio da je otrov, i da sam gotov za sva vremena. - A šta je ukradeno, odnosno šta su pokušali da ukradu? - Pa šta drugo nego krunske dragulje Rusije koji su u tajnosti doneti kod gospodina Lomaksa da ih pohrani u Centralnu banku Engleske? - Kakav si ti prokleti lažov - reče Čarapica bezosećajno. - Lažov, ja? Ali dragulji su stigli avionom, moj najbolji prijatelj je pilotirao. Otkrivam ti tajnu istoriju, Čarapice. Eto, pitaj ovog Džimija Tesidžera ovde ako meni ne veruješ. Mada ja ne bih mnogo verovao onome što on ima da kaže. - Je l’ istina - upita Čarapica - da je Džordž Lomaks sišao bez veštačke vilice? To je ono što bih ja htela da znam. - Bila su dva revolvera - reče ledi Kut. - Gadne stvarčice. Sama sam ih videla. Pravo je čudo da ovaj jadni dečak nije ubijen. - Oh, ja sam rođen da budem obešen. - Čujem da je prisutna bila i ruska grofica prefinjene lepote - reče Čarapica. - I da je zavela Bila. - Neke od stvari koje je ispričala o Budimpešti bile su grozne - reče ledi Kut. - Nikada ih neću zaboraviti. Osvalde, moramo da pošaljemo donaciju. Ser Osvald zagunđa. - Pribeležiću to, ledi Kut - reče Rupert Bejtmen. - Hvala, gospodine Bejtmene. Osećam da bi neko morao nešto da uradi u znak zahvalnosti. Ne mogu ni da zamislim kako je ser Osvald izbegao da bude upucan - a nekmoli da umre od upale pluća. - Ne budi blesava, Marija - reče ser Osvald. - Oduvek sam se užasavala provalnika - reče ledi Kut. - A zamislite da sretnete jednog licem u lice. Kako je to uzbudljivo! - mrmljala je Čarapica. - Kako da ne - reče Džimi. - Pakleno je bolno. - I lagano potapša svoju desnu ruku. - Kako je jadna ruka? - raspitivala se ledi Kut. - Oh, sada je sasvim dobro. Ali, najgora je dosada sve raditi levom rukom. Uopšte nisam dobar u tome. - Svako dete treba da se vaspita tako da bude ambidekster - reče ser Osvald. - Oh! - reče Čarapica, potpuno neupućena. - Je l’ to kao foka? - Ti misliš na amfibiju - reče gospodin Bejtmen. - Ambidekster znači da neko podjednako vešto


koristi obe ruke. - Oh! - reče Čarapica, posmatrajući ser Osvalda s poštovanjem. - Možete li vi to? - Svakako; mogu da pišem i levom i desnom rukom. - Ali ne i obema istovremeno? - To ne bi bilo praktično - kratko odvrati ser Osvald. - Ne, ne bi - ozbiljno reče Čarapica. - Pretpostavljam da bi to bilo malo previše prefinjeno. - To bi bila velika stvar u vladinom sektoru sada - primeti gospodin O’Rurk - kada bi neko mogao da od desne ruke sakrije šta radi leva. - Možeš li ti da koristiš obe ruke? - Ne, nikako. Ja sam najveći dešnjak na ovom svetu. - Ali karte deliš levom rukom - reče pronicljivi Bejtmen. - Primetio sam pre neko veče. - Ma, to je potpuno različito - olako reče gospodin O’Rurk. Tada je svečano zabrujao udar gonga, i svi su se popeli na sprat da se presvuku za večeru. Posle večere ser Osvald i ledi Kut, gospodin Bejtmen i gospodin O’Rurk igrali su bridž, a Džimi je proveo veče očijukajući s Čarapicom. Poslednje što je Džimi čuo pre nego što se te večeri popeo stepeništem bile su reči koje je ser Osvald uputio svojoj supruzi: - Nikad od tebe neće biti igrač bridža, Marija. I njen odgovor: - Znam, dragi. Uvek mi to govoriš. Duguješ još jednu funtu gospodinu O’Rurku, Osvalde. Tako je. Neka dva sata kasnije, Džimi je bešumno (ili se bar tako nadao) silazio niz stepenice. Nakratko je ušao u trpezariju, a odatle pronašao put do radne sobe ser Osvalda. Tu se, nakon što je pažljivo osluškivao nekoliko minuta, bacio na posao. Većina fioka u stolu bila je zaključana, ali se čudno izuvijano parče žice u Džimijevoj ruci ubrzo pobrinulo za to. Jedna po jedna, fioke su popustile pred njegovim naporima. Metodično je prebirao po fiokama, pazeći da sve vrati na svoje mesto. Jednom ili dvaput je zastao da oslušne, umišljajući da je začuo neki udaljeni zvuk. Međutim, niko ga nije ometao. Pregledao je i poslednju fioku. Džimi je sada znao - ili je mogao da zna da je obraćao pažnju mnoge zanimljive detalje u vezi s čelikom; ali nije našao ništa od onoga što je tražio - neku napomenu o her Eberhardovom izumu ili bilo kakav trag koji bi ga uputio na identitet misterioznog Broja 7. Jedva da se, moguće je, i nadao tome. Šansa za to bila je izuzetno mala, ali on ju je prihvatio - iako nije očekivao da će imati uspeha, osim ako ga ne posluži čista sreća. Proverio je fioke, da bude siguran da ih je sve ponovo zaključao. Znao je kolika je sposobnost Ruperta Bejtmena za minuciozno opažanje, pa je bacio pogled po prostoriji kako bi se uverio da nije ostavio nikakav inkriminišući trag svog prisustva. - To je to - rekao je sebi u bradu. - Ovde nema ničega. Pa, možda ću imati više sreće sutra ujutru - ako devojke odigraju svoju ulogu. Izašao je iz radne sobe, zatvorio vrata za sobom i zaključao ih. Za trenutak mu se učinilo da je čuo neki zvuk u neposrednoj blizini, ali zaključio je da se vara. Bešumno se vratio kroz veliko predvorje. Kroz visoke zasvođene prozore prodiralo je tek toliko svetlosti da mu omogući kretanje bez opasnosti da će naleteti na nešto. Ponovo je začuo tihi zvuk - čuo ga je sasvim sigurno, nije postojala nikakva mogućnost da greši. Nije bio sam u velikom predvorju. Još je neko bio tamo, i kretao se jednako nečujno kao i on. Iznenada mu je srce brže zakucalo. Naglim pokretom je doskočio do prekidača i uključio svetlo. Jaki blesak ga je nagnao da trepće - ali video je dovoljno jasno. Tek nešto više od metra udaljen od njega, stajao je Rupert Bejtmen. - Blagi bože, Pongo - zavapi Džimi - ala si me prepao. Šta se šunjaš tako po mraku? - Čuo sam buku - objasni gospodin Bejtmen ozbiljno. - Pomislio sam da su provalnici, pa sam sišao


da proverim. Džimi je zamišljeno pogledao u njegove cipele s gumenim đonom. - Na sve ti misliš, Pongo - reče srdačnim glasom. - Čak i na smrtonosno oružje. Pogled mu je bio prikovan na ispupčenju koje se primećivalo na džepu njegovog sagovornika. - Dobro je biti naoružan. Nikad ne znaš na koga možeš da naletiš. - Drago mi je što nisi pucao - reče Džimi. - pomalo sam umoran od toga da pucaju na mene. - Lako je moglo da dođe do toga - reče gospodin Bejtmen. - Bilo bi to potpuno protivzakonito - reče Džimi. - Moraš da budeš sasvim siguran da baraba provaljuje u kuću pre nego što ga naciljaš. Ne smeš da prebrzo donosiš zaključak. U suprotnom bi morao da objašnjavaš zašto si upucao gosta koji je išao svojim savršeno bezazlenim poslom. - A inače, zbog čega si ti sišao? - Bio sam gladan - reče Džimi. - Prijeo mi se keks. - Ima keksa u kutiji pored tvog kreveta - reče Rupert Bejtmen. Zurio je vrlo intenzivno u Džimija kroz svoje naočare s rožnatim okvirom. - Ah! Tu je posluga zakazala u poslu, stari moj. Tamo stoji kutija s natpisom „Keks za izgladnele posetioce“, ali kada ju je izgladneli posetilac otvorio - bila je prazna. I tako sam odšetao do trpezarije. I uz sladak bezazlen osmeh, Džimi je iz džepa kućnog ogrtača izvadio punu šaku keksa. Usledio je trenutak tišine. - A sada mislim da ću odšetati nazad u krevet - reče Džimi. - ’Ku noć, Pongo. I naglašeno nonšalantno, popeo se uz stepenice. Rupert Bejtmen ga je pratio. Na pragu svoje sobe, Džimi zastade da mu još jednom poželi laku noć. - Zaista neobično to s keksima - reče gospodin Bejtmen. - Da li bi ti smetalo da... - Nikako, momče, uveri se i sam. Gospodin Bejtmen pređe preko sobe, otvori kutiju s keksom i zagleda se u prazninu. - Kakav previd - promrmlja. - Onda, laku noć. Povukao se. Džimi je seo na ivicu kreveta i osluškivao neko vreme. - To je bilo za dlaku - promrmlja sebi u bradu. - Sumnjičav tip, ovaj Pongo. Kao da nikad ne spava. Gadna mu je to navika, da se s revolverom šetka naokolo. Ustao je i otvorio jednu od fioka na toaletnom stočiću. Ispod izbora kravata ležala je gomila keksa. - Nema sad nazad - reče Džimi. - Moraću da pojedem prokletinju. Da se kladimo da će Pongo ujutru da dođe i pronjuška. Uzdahnuvši, smestio se da obeduje kekse za koje nije uopšte imao apetita.


Poglavlje 28

Sumnje Tačno u dogovoreno vreme, oko dvanaest sati, Bebica i Lorejn su ušle na glavnu kapiju, ostavivši hispano u obližnjem servisu. Ledi Kut je devojke pozdravila iznenađeno, ali s vidnim zadovoljstvom, i smesta ih je nagovorila da ostanu na ručku. O’Rurk, zavaljen u ogromnoj naslonjači, počeo je odmah da živahno razgovara s Lorejn, koja je s pola uveta slušala Bebičino krajnje stručno objašnjenje mehaničkog problema koji je zadesio hispano. - I onda smo rekle - završi Bebica - kako je čudesno to što se kvar dogodio baš ovde! Poslednji put kada se to desilo, bila je nedelja, a nalazila sam se u mestu Mali Spedlington pod Brdom. I ime mu sasvim odgovara, kad vam kažem. - To bi bilo odlično ime na filmu - primeti O’Rurk. - Rodno mesto obične seoske devojke - predloži Čarapica. - Pitam se - reče ledi Kut - gde li se deo gospodin Tesidžer? - Mislim da je u sali za bilijar - reče Čarapica. - Idem po njega. Otišla je, ali jedva da je nije bilo minut kada se pojavio Rupert Bejtmen, uobičajeno napet i ozbiljan. - Izvolite, ledi Kut? Tesidžer reče da ste me tražili. Kako ste, ledi Ajlin... Zastao je da pozdravi devojke, i Lorejn je istog časa preuzela loptu. - Oh, gospodine Bejtmene! Baš sam vas želela da vidim. Jeste li mi vi pričali šta treba da se radi kada pas neprestano ima bolne šape? Sekretar odmahnu glavom. - Mora da ste me pomešali s nekim drugim, gospođice Vejd. Mada, kako stvari stoje, upoznat sam s načinom... - Kako ste divni - prekide ga Lorejn. - Sve znate. - Čovek mora da bude u toku sa savremenom naukom - reče gospodin Bejtmen ozbiljno. - A sada, što se tiče šapa vašeg psa... Terens O’Rurk promrmlja sotto voce{27} Bebici: - To je tip koji voli da piše sve one kratke članke u nedeljnicima. „Nije svima poznato da, ako želite da održite mesingani blatobran sjajnim, itd.“; „Krpelj afričke ovce je jedan od najzanimljivijih primeraka u svetu insekata“; „Bračni običaji indijskih manjinskih grupa“; i tako dalje. - Opšte informacije, zapravo. - A koje dve reči bi mogle da budu gore? - reče gospodin O’Rurk, pa pobožno dodade: - Hvala nebesima što sam obrazovan čovek i što ne znam ništa ni o čemu. - Vidim da imate teren za mali golf ovde - obrati se Bebica ledi Kut. - Da odigramo partiju, ledi Ajlin? - upita O’Rurk. - Hajde da izazovemo ono dvoje - reče Bebica. - Lorejn, gospodin O’Rurk i ja bismo voleli da tebe i gospodina Bejtmena pozovemo na mini golf. - Idite, gospodine Bejtmene - reče ledi Kut pošto je sekretar istog trena pokazao znake oklevanja. Sigurna sam da niste potrebni ser Osvaldu. Njih četvoro izađoše na travnjak. - Veoma pametno izvedeno, a? - prošaputala je Bebica Lorejn. - Treba nam čestitati na devojačkoj


snalažljivosti. Partija se završila taman pred jedan sat, a pobedu su odneli Bejtmen i Lorejn. - Mada, mislim da ćete se složiti sa mnom, partnerko - reče gospodin O’Rurk - da smo odigrali mnogo lepšu partiju. On i Bebica su malko zaostali pozadi. - Stari dobri Pongo je oprezan igrač - ne rizikuje. Što se mene tiče, to je sve ili ništa. A to je i dobar moto za život, zar se ne slažete, ledi Ajlin? - Zar vas nikada nije uvalio u neprilike? - nasmejala se Bebica. - Nego šta nego jeste. Milion puta. Ali ja se i dalje ne predajem. Nema šta, tek bi dželatova omča porazila Terensa O’Rurka. Upravo tada se iza ugla kuće pojavi Džimi Tesidžer. - Bebice, svega mi, pa to je divno! - uzviknuo je. - Propustio si nadmetanje - reče O’Rurk. - Izašao sam u šetnju - reče Džimi. - Šta je dovelo ove devojke ovde? - Dovele nas naše noge, pravo od glavne kapije - reče Bebica. - Hispano nas je izneverio. Prepričala je okolnosti koje su dovele do kvara. Džimi je slušao s razumevanjem i pažnjom. - Maler - procenio je. - Ako će popravka da potraje, odvešću vas ja kući posle ručka. U tom trenutku se oglasio gong, pa su ušli unutra. Bebica je kradomice posmatrala Džimija. Učinilo joj se da je primetila neobičnu primesu likovanja u njegovom glasu. Imala je utisak da je sve prošlo kako treba. Posle ručka, uljudno su se oprostili s ledi Kut, i Džimi se ponudio da ih odveze svojim kolima do servisa. Onog časa kad su krenuli, ista rečenica se istovremeno otrgla sa usana obe devojke. - Kako je bilo? Džimi je odlučio da ih izaziva. - Kako je bilo? - Oh, prilično dobro, hvala na pitanju. Manji problem sa želucem, uzrokovan preteranim uživanjem u keksu. - Ali šta se desilo? - Reći ću vam. Posvećenost višem cilju dovela je do toga da pojedem previše suvog keksa. Ali, da li je naš junak pokleknuo? Ne, nikad. - Oh, Džimi - reče Lorejn prekorno, i on popusti. - Šta tačno želite da čujete? - Oh, sve. Jesmo li se dobro pokazale? Mislim, odvukle smo Ponga i Terensa O’Rurka na golf.Čestitam vam na načinu kako ste se snašle s Pongom. O’Rurk je verovatno bio mačji kašalj - ali Pongo je od drugačije sorte. Postoji samo jedna reč koja opisuje tog momka - našao sam je prošle nedelje u ukrštenici. Reč od jedanaest slova koja znači sve odjednom. Sveprisutan. To opisuje Ponga do detalja. Ne možete nigde da mrdnete, a da ne naletite na njega - a najgore je što ga nikad ne čujete da dolazi. - Misliš da je opasan? - Opasan? Ne, naravno da nije. Zamisli da Pongo bude opasan! On je magarac. Ali, kao što sam malopre rekao, on je sveprisutni magarac. Izgleda da njemu čak nije potreban ni san kao ostalim smrtnicima. Zapravo, da skratim priču, momak je prokleta napast. Zatim im je, donekle ozlojeđeno, prepričao događaj od prethodne noći. Bebica nije bila preterano saosećajna. - Nije mi jasno šta uopšte pokušavaš da postigneš motajući se ovuda. - Broj 7 - reče Džimi odsečno. - Za tim tragam. Za Brojem 7. - I smatraš da ćeš ga naći u ovoj kući?


- Mislio sam da ću naći nekakav trag. - Ali nisi. - Ne, nisam sinoć. - Ali jutros... - reče Lorejn, naglo se ubacivši. - Džimi, pronašao si nešto jutros. Vidim ti na licu. - Pa, ne znam da li je to išta bitno Ali, za vreme moje šetnje... - Koja te nije odvela preterano daleko od kuće, rekla bih. - Za divno čudo, i nije. Mogli bismo da je nazovemo kružni obilazak unutrašnjosti kuće. Dakle, kao što rekoh, ne znam da li u tome ima nečega ili ne. Ali našao sam ovo. I uz brze pokrete jednog mađioničara, izvadio je neku bočicu i dobacio je devojkama. Bila je dopola puna belog praška. - Šta misliš da je to? - upitala je Bebica. - Beli kristalni prah, to je - reče Džimi. - A svakom čitaocu detektivskih romana, te reči su jednako poznate i vrlo značajne. Naravno, ako se ispostavi da je u pitanju nova vrsta praška za zube, biću ojađen i ozlovoljen. - Gde si ga pronašao? - oštro upita Bebica. - Ah! - reče Džimi - to je moja tajna. I od tada nadalje nije hteo ni da pisne o tome, uprkos nagovaranjima i pretnjama. - Evo nas kod servisa - rekao je. - Nadam se da hrabri hispano nije bio podvrgnut velikim mukama. Gospodin u servisu im je ispostavio račun od pet šilinga i izneo nekoliko nejasnih primedbi o daskama koje fale. Bebica mu je platila uz sladak osmeh. - Lepo je znati da se ponekad dobiju pare ni za šta - procedila je Džimiju. Njih troje su stajali na putu bez reči, dok su razmatrali situaciju. - Znam - odjednom reče Bebica. - Šta znaš? - Nešto što sam mislila da te pitam - i zamalo zaboravila. Sećaš li se one rukavice koju je načelnik Betl pronašao - one napola izgorele? - Da. - Zar nisi rekao da te je zamolio da je probaš? - Da - bila mi je malo velika. To se slaže sa onom pretpostavkom da ju je nosio krupan, snažan čovek. - Nije to ono što me muči. Nije bitna veličina. Džordž i ser Osvald su takođe bili tamo, zar ne? - Jesu. - Mogao je da dâ bilo kom od njih dvojice da je probaju? - Da, naravno... - Ali nije. Izabrao je tebe. Džimi, zar ne vidiš šta to znači? Gospodin Tesidžer je zurio u nju. - Izvini, Bebice. Moguće je da ovaj moj stari dobri mozak ne radi kao obično, ali nemam ni najmanju predstavu o čemu to govoriš. - Zar ni ti ne vidiš, Lorejn? Lorejn ju je gledala ljubopitljivo, ali je odmahnula glavom. - Da li to znači nešto posebno? - Naravno da znači. Zar ne vidite - Džimijeva desna ruka je bila u povezu. - Zaboga, Bebice - reče Džimi polako. - Sad kad pomislim na to, jeste bilo čudno; to što je u pitanju bila leva rukavica. Betl ništa nije rekao. - Nije hteo da skreće pažnju na to. Time što je od tebe tražio da je probaš, moglo je da prođe neprimećeno, a o veličini je govorio samo da sve navede na krivi trag. Ali to sigurno mora da znači da je čovek koji te je upucao pištolj držao levom rukom. - Dakle, tražimo levoruku osobu - zamišljeno reče Lorejn.


- Da, i reći ću vam još nešto. To je Betl radio kada je pregledao štapove za golf. Tražio je levorukog čoveka. - Tako mi svega - reče Džimi iznenada. - Šta je bilo? - Pa, možda tu nema ničega, ali prilično je zanimljivo. Prepričao je razgovor koji se vodio prethodnog dana za vreme čaja. - Dakle, ser Osvald je ambidekster? - reče Bebica. - Da. I sada se sećam one noći u Čimnizu - znate, noći kada je Džeri Vejd umro - posmatrao sam njihovu partiju bridža i dokono razmišljao kako čudno neko deli - a onda sam shvatio da je to zato što taj neko deli levom rukom. Naravno, to mora da je bio ser Osvald. Svi troje su se međusobno zgledali. Lorejn zavrte glavom. - Čovek poput ser Osvalda Kuta! To je nemoguće. Šta bi time dobio? - Čini se apsurdnim - reče Džimi. - A opet... - Broj 7 ima svoj način delovanja - citirala je Bebica tiho. - Šta ako je to zapravo pravi način na koji je ser Osvald stekao svoje bogatstvo? - Ali zašto bi priredio čitavu onu komediju u opatiji kada je formula već bila u njegovim rukama? - Možda postoji način da se i to objasni - reče Lorejn. - Istim argumentom koji si upotrebio za gospodina O’Rurka. Trebalo je odvući sumnju s njega i prebaciti je na nekog drugog. Bebica je žustro klimala glavom. - Sve se slaže. Sumnja pada na Bauera i groficu. Ko bi, za ime sveta, ikada pomislio da posumnja u ser Osvalda Kuta? - Pitam se da li je Betl posumnjao? - polako reče Džimi. Jedna slika zatreperila je u Bebičinom sećanju. Načelnik Betl skida list bršljana s milionerovog kaputa. Zar je Betl sumnjao sve ovo vreme?


Poglavlje 29

Neobično ponašanje Džordža Lomaksa - Gospodin Lomaks je stigao, milorde. Lord Katerham je naglo skočio, pošto, zadubljen u zamršena pravila o tome šta ne treba raditi levim ručnim zglobom, nije ni čuo batlera dok je prilazio preko mekog terena. Pogledao je Tredvela više ožalošćen nego ljut. - Rekao sam ti za doručkom, Tredvele, da ću biti naročito zauzet ovog prepodneva. - Jeste, milorde, ali... - Idi i kaži gospodinu Lomaksu da si pogrešio, da sam otišao do sela, da ležim bolestan od gihta, ili, ako ništa drugo ne upali, reci mu da sam umro. - Gospodin Lomaks je već ugledao vaše gospodstvo dok se vozio prilaznim putem, milorde. Lord Katerham duboko uzdahnu. - Baš je morao. Vrlo dobro, Tredvele, dolazim. Na vrlo karakterističan način, lord Katerham je uvek bio najsrdačniji kada su njegova prava osećanja bila zapravo suprotna tome. Pozdravio je Džordža neopisivo ljubazno. - Dragi moj, dragi moj. Oduševljen sam što te vidim. Potpuno oduševljen. Sedi. Uzmi piće. Da, da, ovo je sjajno! I pošto je posadio Džordža u prostranu naslonjaču, seo je naspram njega i nervozno zatreptao. - Želeo sam da te vidim posebnim povodom - reče Džordž. - Oh! - jedva progovori lord Katerham, i rastuži se, dok su mu misli brzo prelazile preko svake užasavajuće mogućnosti koju je možda ta obična fraza krila. - Veoma posebnim povodom - reče Džordž, naglašavajući prvu reč. Lord Katerham se rastuži još više. Osetio je da sledi nešto gore od svega čega se već setio. - Da? - reče, hrabro pokušavajući da zvuči nonšalantno. - Da li je Ajlin kod kuće? Lord Katerham oseti olakšanje, ali je bio i pomalo iznenađen. - Da, jeste - reče. - Bebica je tu. S njom je ona njena prijateljica - mala Vejdova. Vrlo fina devojka vrlo fina devojka. Biće sasvim dobar igrač golfa jednog dana. Dobar zamah... Krenuo je da čavrlja kada ga je Džordž nemilosrdno prekinuo. - Drago mi je da je Ajlin kod kuće. Možda bih mogao da sada razgovaram s njom? - Svakako, dragi moj, svakako. - Lord Katerham je i dalje bio veoma iznenađen, ali je i ipak uživao u osećaju olakšanja. - Ako smatraš da ti neće dodijavati. - Ništa mi ne bi moglo manje dodijavati - reče Džordž. - Katerhame, mislim da, ako mogu tako da kažem, skoro nimalo ne ceniš činjenicu da je Ajlin odrasla. Nije više dete. Ona je žena, i, ako mogu tako da kažem, veoma šarmantna i talentovana žena. Čovek koji bude uspeo da se izbori za njenu ljubav biće izuzetno srećan. Ponavljam - izuzetno srećan. - Oh, slažem se - reče lord Katerham. - Ali, znaš, ona nema mira. Nikad ne može da se skrasi na istom mestu duže od dva minuta. Međutim, rekao bih da današnjim mladim momcima to ne smeta. - Hoćeš reći da ne može da podnese stagnaciju. Ajlin je pametna, Katerhame; ona je ambiciozna. Zanimaju je aktuelna pitanja, i ona upošljava svoj svež i snažan mladi intelekt da se nosi s njima. Lord Katerham se zapiljio u njega. Palo mu je na pamet da ono što se često naziva „pritisak


savremenog života“ počinje da naplaćuje svoj danak od Džordža. Nesumnjivo je njegov opis Bebice lordu Katerhamu zazvučao skoro besmisleno. - Jesi li siguran da si dobro? - nervozno ga je upitao. Džordž je nestrpljivo odmahnuo u znak odgovora. - Katerhame, verovatno počinješ da nazireš razlog moje današnje posete. Ja nisam čovek koji bi olako preuzeo novu odgovornost. Posedujem pravi osećaj, nadam se, za ono što se traži od nekoga na mom položaju. O ovom pitanju sam duboko i ozbiljno razmišljao. Do braka, naročito u mojim godinama, ne bi smelo da dođe bez potpune - ovaj - provere. Jednakost staleža, sličnost sklonosti, opšta prikladnost, i ista veroispovest - sve to je neophodno, a svi razlozi za i protiv moraju da se izvagaju i uzmu u obzir. Ja mogu, smatram, svojoj supruzi da pružim položaj u društvu na koji se ne može popreko gledati. Ajlin bi počastvovala taj položaj na divljenja vredan način. Rođenjem i vaspitanjem odgovara za njega, a njena pamet i njen istančan politički osećaj mogli bi samo da unaprede moju karijeru na zajedničku korist. Svestan sam, Katerhame, da postoji - ovaj - izvestan raskorak u godinama. Ali uveravam te da osećam kako sam na vrhuncu snage - u najboljim godinama. Ravnoteža godina trebalo bi da naginje ka muževljevoj strani. A Ajlin ima ozbiljan ukus - stariji čovek bi joj odgovarao bolje nego neki uobraženi mladić bez iskustva i bez umeća da se ponaša u društvu. Uveravam te, dragi moj Katerhame, da ću ceniti njenu – ovaj - izvrsnu mladost; ceniću je i - ovaj - biće poštovana. Posmatrati izvrsni pupoljak njene pameti kako procvetava - kakva privilegija! A kad pomislim da dosad nisam uvideo... Zavrteo je glavom u negodovanju, a lord Katerham, s teškoćom pronašavši svoj glas, reče otvoreno: - Da li ja dobro shvatam da želiš - ah, dragi moj, nije valjda da želiš da se oženiš Bebicom? - Iznenađen si. Pretpostavljam da se tebi to čini iznenadno. Imam tvoju dozvolu, dakle, da razgovaram s njom? - Oh, da - reče lord Katerham. - Ako želiš dozvolu da pričaš s njom - naravno da je imaš. Ali da znaš, Lomakse, ja na tvom mestu ne bih. Idi ti lepo kući i razmisli o svemu kao dobar momak. Izbroj do dvadeset. I tako to. Prava je šteta prositi devojku i od sebe napraviti budalu. - Verujem da mi misliš dobro svojim savetom, Katerhame, mada priznajem da zvuči donekle čudno. Međutim, ja sam odlučio da okušam sreću. Mogu li da vidim Ajlin? - Oh, to ne zavisi od mene - reče lord Katerham brzo. - Ajlin sama odlučuje. Da mi sutra dođe i kaže da se udaje za šofera, ne bih smeo da prigovorim. Tako ti je to danas. Deca mogu da ti život učine prokleto neprijatnim ukoliko im ne popustiš u svakom smislu. Ja Bebici kažem: „Radi kako hoćeš, samo nemoj da me sekiraš“, i zaista, u celini uzevši, ona je zadivljujuće dobra u tome. Džordž ustade, nepokoleban u svojoj nameri. - Gde mogu da je pronađem? - Pa, stvarno ne znam - reče lord Katerham neodređeno. - Mogla bi da bude bilo gde. Kao što sam ti maločas rekao, nikad se ne zadržava na istom mestu duže od dva minuta. Nema mira. - A pretpostavljam da će i gospođica Vejd biti s njom? Čini mi se, Katerhame, da bi najbolje bilo da pošalješ svog batlera da je nađe i kaže joj da želim nakratko da popričam s njom. Lord Katerham poslušno pozvoni. - Oh, Tredvele - reče on kada se batler javio pronađi njeno gospodstvo, hoćeš li? Reci joj da je gospodin Lomaks nestrpljiv da razgovara s njom u salonu. - U redu, milorde. Tredvel se povuče. Džordž uhvati lorda Katerhama za ruku i srdačno je stegnu, na veliku neprijatnost ovog potonjeg. - Hiljadu puta hvala - reče. - Nadam se da ću ti uskoro doneti lepe vesti. Izjurio je iz prostorije. - Stvarno - reče lord Katerham. - Pa, stvarno! A nakon duže stanke:


- U šta se to Bebica uvalila? Vrata se ponovo otvoriše. - Gospodin Eversli, milorde. Kad je Bil žurno ušao, lord Katerham se rukova s njim i ozbiljno ga upita: - Zdravo, Bile. Tražiš Lomaksa, pretpostavljam? Slušaj, ako želiš da učiniš dobro delo, požuri u salon i kaži mu da je vlada zakazala hitnu sednicu, ili ga odvedi odavde na neki drugi način. Stvarno nije pošteno da jadničak ispadne magarac zbog vragolija jedne blesave devojke. - Nisam došao zbog Bakalara - reče Bil. - Nisam ni znao da je ovde. Hteo sam Bebicu da vidim. Je l’ tu? - Ne možeš da je vidiš - reče lord Katerham. - To jest, ne sada. Džordž je s njom. - Dobro - pa šta ima veze? - I te kako ima veze - reče lord Katerham. - Verovatno upravo sada užasno blebeće, i ne smemo učiniti ništa što bi mu otežalo situaciju. - Ali šta to blebeće? - Bog bi ga znao - reče lord Katerham. - Gomilu kojekakvih besmislica, to je sigurno. Nikada ne pričaj previše, to je moja parola. Uzmi devojku za ruku i pusti stvari da se odvijaju svojim tokom. Bil je zurio u njega. - Ali, gospodine, znate, u žurbi sam. Moram da razgovaram s Bebicom... - Pa, verujem da nećeš morati da čekaš dugo. Moram ti priznati da mi je prilično drago što si ovde sa mnom - pretpostavljam da će Lomaks insistirati da se vrati i govori sa mnom kad se sve završi. - Kad se šta završi? Šta to Lomaks uopšte radi? - Pst - reče lord Katerham. - Prosi. - Prosi? Šta prosi? - Devojku. Bebicu. Ne pitaj me zašto? Pretpostavljam da je stigao u ono što zovu opasne srednje godine. Ne mogu to da objasnim ni na koji drugi način. - Prosi Bebicu? Svinja bezobrazna. U njegovim godinama. Bilovo lice dobilo je grimiznu boju. - Kaže da je u najboljim godinama - reče lord Katerham oprezno. - On? Zaboga, on je oronuo - senilan! Ja... - Bil se maltene gušio. - Pa ne baš - reče lord Katerham hladno. - Pet godina je mlađi od mene. - Kakav prokleti bezobrazluk! Bakalar i Bebica! Devojka poput Bebice! Niste to smeli da dozvolite! - Nikad se ne mešam - reče lord Katerham. - Trebalo je da mu kažete šta mislite o njemu. - Nažalost, pravila savremene civilizacije to ne dopuštaju - reče lord Katerham s žaljenjem. - Da smo u kamenom dobu - ali, blagi bože, pretpostavljam da čak ni tada ne bih smeo to da uradim - ovako nejak. - Bebica! Bebica! Zaboga, nikada se nisam usudio da je pitam da se uda za mene, jer sam znao da bi se samo nasmejala. A Džordž - taj odvratni brbljivac, beskrupulozni licemerni matori praznoglavi trgovac - prljavi, otrovni hvalisavac... - Nastavi - reče lord Katerham. - Ovo je pravo uživanje. - Moj Bože! - reče Bil jednostavno, savladan osećanjima. - Znate šta, moram da idem. - Ne, ne, nemoj da ideš. Mnogo bih više voleo da ostaneš. Osim toga, hteo si da vidiš Bebicu. - Ne sada. Ovo je izbrisalo sve ostalo iz mojih misli. Da slučajno ne znate gde se nalazi Džimi Tesidžer? Verujem da je bio u gostima kod Kutovih. Da li je još uvek tamo? - Mislim da se juče vratio u grad. Bebica i Lorejn su bile tamo u subotu. Ako bi samo sačekao... Ali Bil energično zavrte glavom i izjuri iz prostorije. Lord Katerham na vrhovima prstiju izađe u hodnik, dohvati šešir i brzo pobeže na sporedna vrata. Iz daljine je posmatrao kako Bil juri kolima niz prilaz.


- Taj će se mladić slupati - pomislio je. Bil je, međutim, stigao u London bez neprilika, pa je parkirao kola na trgu Sent Džejms. Tada je potražio stan Džimija Tesidžera. Džimi je bio kod kuće. - Zdravo, Bile. Nego, šta se desilo? Ne izgledaš mi vedro kao obično. - Zabrinut sam - reče Bil. - Svakako sam bio zabrinut, ali onda se desilo nešto što me je baš uzdrmalo. - Oh! - reče Džimi. - Razumljivo! O čemu se radi? Mogu li ja išta da učinim? Bil nije odgovorio. Sedeo je zureći u tepih i izgledao toliko zbunjeno i izmučeno da je Džimi osetio kako mu radoznalost raste. - Da li se desilo nešto neobično, Vilijame? - blago ga je upitao. - Nešto prokleto čudno. Ne mogu da ga uhvatim ni za glavu ni za rep. - U vezi sa Sedam satova? - Da - Sedam satova. Dobio sam pismo jutros. - Pismo? Kakvo pismo? - Pismo od izvršilaca testamenta Ronija Deveroa. - Gospode bože! Posle ovoliko vremena? - Izgleda da je ostavio uputstva. Ako se desi da umre iznenada, onda da se izvesni zapečaćeni koverat pošalje meni tačno dve nedelje po njegovoj smrti. - I poslali su ti ga? - Da! - Otvorio si ga? - Da. - Pa - šta je bilo u njemu? Bil podiže pogled k njemu, tako čudan i nesiguran da se Džimi prepao. - Slušaj me - reče on. - Saberi se, čoveče. Šta god bilo, izgleda da te je skroz poremetilo. Popij piće. Sipao je viski i sodu u čašu i odneo ju je Bilu, koji je poslušno uze. Na licu mu je i dalje bio isti ošamućeni izraz. - Ono što je u pismu - rekao je. - Jednostavno ne mogu da u to poverujem, to je sve. - Oh, budalaštine - reče Džimi. - Moraš da se navikneš da poveruješ u šest nemogućih stvari pre doručka. Ja to redovno radim. Dobro sad, hajde da čujemo sve o tome. Čekaj čas. Izašao je izvan sobe. - Stivense! - Da, gospodine? - Izađi i uzmi mi cigarete, hoćeš li? Nestalo mi je. - U redu, gospodine. Džimi je čekao dok nije čuo zatvaranje ulaznih vrata. Tada se vratio u dnevni boravak. Bil je upravo odlagao svoju praznu čašu. Izgledao je bolje, odlučnije, kao da je bolje vladao sobom. - Dakle - reče Džimi. - Poslao sam Stivensa napolje, tako da nas niko ne može čuti. Hoćeš li mi ispričati? - Neverovatno je. - Onda je sigurno istina. Hajde, pričaj već jednom. Bil duboko uzdahnu. - Hoću. Sve ću ti ispričati.


Poglavlje 30

Hitan sastanak Lorejn, igrajući se s malim slatkim štenetom, bila je donekle iznenađena kada joj se Bebica ponovo pridružila nakon dvadesetak minuta koliko je bila odsutna, potpuno bez daha i sa izrazom neverice na licu. - Au - reče Bebica, utonuvši u baštensku stolicu. - Au. - Šta je problem? - upitala je Lorejn, radoznalo je posmatrajući. - Džordž je problem - Džordž Lomaks. - Šta je uradio? - Zaprosio me. Bilo je užasno. Blebetao je i mucao, ali morao je da istera do kraja - mislim da je sigurno ceo govor naučio iz knjiga. Nisi mogao da ga zaustaviš! Oh, bože, kako mrzim muškarce koji besmisleno blebeću! A ja, nažalost, nisam znala odgovor! - Sigurno si znala šta želiš da uradiš. - Naravno da neću da se udam za nekog žalosnog idiota poput Džordža. Htela sam da kažem da nisam znala kako tačno po bontonu treba da mu odgovorim. Nisam mogla tek tako da odbrusim: ,,Ne, neću.“ Trebalo je da kažem nešto o tome kako sam veoma svesna časti koju mi je ukazao i tako dalje i tako dalje. Ali toliko sam se potresla da sam na kraju prosto iskočila napolje i pobegla. - Stvarno, Bebice, to tako ne liči na tebe. - E pa, nikad nisam ni sanjala da će se ovako nešto desiti. Džordž - oduvek sam mislila da me mrzi - a i on je mislio isto. Kako je koban potez pretvarati se da te zanima omiljena tema nekog muškarca. Da si samo čula to baljezganje o mom devojačkom umu i zadovoljstvu koje će imati od toga da ga oblikuje. Moj um! Da Džordž zna samo četvrtinu onoga što se odvija u mom umu, onesvestio bi se od užasa! Lorejn se nasmejala. Nije mogla da se suzdrži. - Oh, znam da sam sama kriva. Sama sam sebi ovo navukla na vrat. Eno ga otac, šunja se oko rododendrona. Zdravo, oče. Lord Katerham priđe s potištenim izrazom na licu. - Lomaks je otišao, jel? - primetio je, s pomalo izveštačenom ljubaznošću. - Baš si me lepo natociljao - reče Bebica. - Džordž mi je rekao da ima tvoj puni pristanak i blagoslov. - Pa - reče lord Katerham - šta si očekivala da ću da kažem? Zapravo, nisam uopšte tako rekao, niti išta slično tome. - Iskreno, nisam ni mislila da jesi - reče Bebica. - Pretpostavila sam da te je Džordž priterao uza zid i da te je svojom govorancijom doveo u takvo stanje da si samo mogao da slabašno klimaš glavom. - Upravo se to i desilo. Kako je primio vest? Loše? - Nisam sačekala da vidim - odgovori Bebica. - Plašim se da sam bila više nego gruba. - Pa dobro - reče lord Katerham. - Možda je tako i najbolje. Hvala nebesima, Lomaks više neće stalno dolaziti da me zabrinjava koječim, kao što mu je to do sad bio običaj. Sve je dobro što se dobro svrši, kažu. Jeste li videle moj štap negde? - Nekoliko udaraca srednje dužine bi mi umirilo živce, čini mi se - reče Bebica. - Lorejn, igramo u petoparac? Sat vremena je prošlo vrlo mirno. Sve troje su se vratili kući jednako lepo raspoloženi. Na stočiću u predvorju stajala je poruka.


- Gospodin Lomaks je to ostavio za vas, milorde - objasni Tredvel. - Bio je jako razočaran kada je video da ste izašli. Lord Katerham pocepa koverat. Ote mu se bolan uzvik i on se okrete svojoj ćerki. Tredvel se povukao. - Stvarno, Bebice, mislim da si možda mogla da budeš jasnija. - U vezi sa čim? - Pa, pročitaj ovo. Bebica uze papir i pročita: Dragi moj Katerhame, žao mi je što nismo još malo popričali. Mislio sam da sam jasno rekao kako želim da te opet vidim nakon mog razgovora sa Ajlin. Ona je, drago dete, očito bila sasvim nesvesna osećanja koje gajim prema njoj. Bila je, plašim se, prilično iznenađena. Nemam želju da je požurujem ni na kakav način. Njena devojačka zbunjenost je bila tako šarmantna, i ja je zato još više poštujem, kao što cenim i njenu devičansku uzdržljivost. Moram joj dati dovoljno vremena da se privikne na tu ideju. Sama njena zbunjenost pokazuje da nije potpuno ravnodušna prema meni, i ja nemam nikakvih sumnji u konačan uspeh. Zauvek, dragi Katerhame, tvoj iskreni prijatelj, Džordž Lomaks. - Ma, stvarno - reče Bebica. - Ma, da sam prokleta! Reči su je izdale. - Taj čovek je sigurno lud - reče lord Katerham. - Niko ne bi mogao da napiše tako nešto o tebi, Bebice, osim ako nije pomalo udaren. Jadničak, jadničak! Ali, kakva upornost! Ne čudi me da je ušao u vladu. Dobio bi šta je tražio kada bi se ti ipak udala za njega, Bebice. Zazvonio je telefon i Bebica je prišla da odgovori. U sledećem minutu i Džordž i bračna ponuda bili su zaboravljeni, a ona je nestrpljivo gestovima dozivala Lorejn. Lord Katerham ode u svoje lično svetilište. - Džimi je - reče Bebica. - I neopisivo je uzbuđen zbog nečega. - Hvala bogu da sam vas zatekao - začu se Džimijev glas. - Nemamo vremena za gubljenje. Lorejn je takođe tu? - Jeste, ovde je. - Dobro, pazite sad, nemam vremena da sve sada objašnjavam - u stvari, ni ne mogu preko telefona. Ali Bil je dolazio da me vidi sa najčudesnijom pričom koju ste u životu čule. Ako je istina - pa, ako je istina, to će biti najveće otkriće u istoriji. Dakle, slušajte, evo šta treba da uradite. Dođite do grada, obe. Ostavite kola negde i idite pravo u Klub sedam satova. Misliš li da, kad stignete tamo, možeš da se otarasiš onog bivšeg poslužitelja? - Alfreda? Sigurno. Prepusti to meni. - Dobro. Otarasite ga se, pa sačekajte Bila i mene. Držite se dalje od prozora, ali kad stignemo, odmah nas pustite da uđemo. U redu? - Da. - To je onda to. Oh, Bebice, ne govori nikom da idete do grada. Smisli neki drugi izgovor. Kaži da vodiš Lorejn kući. Šta kažeš na to? - Odlično. Nego, Džimi, da znaš da sam uzbuđena do srži. - A mogle bi i da napišete testament pre nego što krenete. - Sve bolje od boljeg. Mada bih volela da znam o čemu se radi.


- Saznaćeš čim se vidimo. Ovoliko ću samo da vam kažem. Ima da spremimo pakleno iznenađenje za Broja 7. Bebica je prekinula vezu i okrenula se prema Lorejn, na brzinu joj sažeto prepričavši razgovor. Lorejn je požurila na sprat i žurno spakovala kofer, a Bebica je promolila glavu kroz vrata da se javi ocu. - Oče, idem da odvezem Lorejn kući. - Zašto? Nisam imao pojma da danas ide. - Traže da se vrati - reče Bebica neodređeno. - Upravo su zvali. Papa. - Stani, Bebice, čekaj malo. Kada ćeš se vratiti? - Ne znam. Očekuj me kad me vidiš. Uz takav pozdrav na brzu ruku, Bebica se pope na sprat, stavi šešir, navuče krzneni kaput, spremna za pokret. Već je bila zatražila da joj hispano dovezu ispred kuće. Putovanje za London je prošlo bez pustolovina, ako se ne računaju one koje uobičajeno prate Bebičinu vožnju. Ostavile su kola u garaži i nastavile pravo do Kluba sedam satova. Alfred im je otvorio vrata. Bebica se progurala pored njega bez ceremonija, a Lorejn ju je pratila. - Zatvori vrata, Alfrede - reče Bebica. - Dakle, došla sam ovamo samo zbog toga da učinim nešto dobro za tebe. Policija te traži. - Oh, miledi! Alfred je prebledeo kao kreč. - Došla sam da te upozorim pošto si ti meni učinio uslugu pre neko veče - nastavila je Bebica brzo. Izdat je nalog za hapšenje gospodina Mosgorovskog, a za tebe bi najbolje bilo da se pokupiš odavde što brže možeš. Ako te ne nađu ovde, neće te ni tražiti. Evo ti deset funti da ti se nađe dok se negde ne skloniš. U roku od tri minuta vrlo preplašeni i smeteni Alfred napustio je ulicu Hanstanton, broj 14, sa samo jednom zamisli u glavi - da se nikad više ne vrati. - E pa, to smo završili - reče Bebica zadovoljno. - Je l’ bilo neophodno da se situacija prikaže toliko - pa, drastičnom? - prigovorila je Lorejn. - Tako je bezbednije - reče Bebica. - Ne znam šta su Džimi i Bil smislili, ali ne želimo da se Alfred vrati usred toga i sve pokvari. Hej, evo ih. Pa, nisu gubili vreme. Verovatno su čekali iza ćoška da Alfred ode. Siđi da im otvoriš vrata, Lorejn. Lorejn je poslušala. Džimi Tesidžer izađe s vozačke strane. - Ostani tu neko vreme, Bile - reče. - Zatrubi ako pomisliš da neko osmatra ovo mesto. Ustrčao je stepenicama i zalupio vrata za sobom. Izgledao je ružičasto i ushićeno. - Zdravo, Bebice, eto i tebe. Dobro, dakle, sada moramo da se bacimo na posao. Gde je ključ od prostorije u koju si prošli put ušla. - Bio je to jedan od ključeva s donjeg sprata. Bolje da uzmemo celu gomilu. - Tačno, ali da požurimo. Nemamo vremena. Pravi ključ su lako pronašli, čojom postavljena vrata su se otvorila i njih troje uđoše. Prostorija je izgledala potpuno isto kao i kad ju je Bebica prvi put videla, sa sedam stolica grupisanih oko stola. Džimi je posmatrao neko vreme u tišini. Zatim mu se pogled zaustavio na dva kredenca. - U kojem kredencu si se ti krila, Bebice? - U ovom. Džimi mu je prišao i širom otvorio vrata. Ista zbirka rasparene staklarije prekrivala je police. - Moraćemo da premestimo sve ove stvari - promrmljao je. - Otrči dole po Bila, Lorejn. Nema potrebe da i dalje čuva stražu napolju. Lorejn otrča. - Šta planiraš da uradiš? - ispitivala ga je Bebica nestrpljivo. Džimi je klečao na podu i pokušavao da proviri kroz pukotinu na vratima drugog kredenca.


- Čekaj da stigne Bil i čućeš celu priču. Ovo je sve njegova zamisao - i to je zamisao za svaku pohvalu. Hej, zašto Lorejn leti uz stepenice kao da je juri sto đavola? Lorejn je zaista trčala što je brže mogla. Uletela je kod njih s licem boje pepela i potpunim užasom u očima. - Bil - Bil - oh, Bebice - Bil! - Šta je s Bilom? Džimi je uhvati za rame. - Za ime boga, Lorejn, šta se dogodilo? Lorejn se i dalje borila da dođe do daha. - Bil - mislim da je mrtav - još je u kolima - ali niti se pomera, niti progovara. Sigurna sam da je mrtav. Džimi procedi kletvu i skoči ka stepenicama, i Bebica ga je sledila, dok joj je srce preskakalo otkucaje, a užasan osećaj pustoši se širio njenim telom. Bil - mrtav? Oh, ne! Oh, ne! Nije mrtav. Molim te, Bože - samo ne to. Zajedno su ona i Džimi stigli do kola; Lorejn odmah za njima. Džimi je zavirio unutra. Bil je sedeo tamo gde ga je ostavio, naslonjen na sedište. Ali oči su mu bile zatvorene i nije reagovao kada ga je Džimi povukao za ruku. - Ne mogu da razumem - mrmljao je Džimi. - Mada, nije mrtav. Oraspoloži se, Bebice. Gledajte, moramo da ga unesemo unutra. I da se pomolimo višim silama da ne naiđe nijedan policajac. Ako neko nešto pita, naš prijatelj je bolestan i mi mu pomažemo da uđe u kuću. Njih troje prebaciše Bila u kuću bez velikih teškoća, i bez privlačenja pažnje, ako se ne računa neobrijani gospodin, koji je saosećajno rekao: - Džemtlen je preterô, ‘el da? - pa je s razumevanjem klimao glavom. - Dole, u malu zadnju sobu - reče Džimi. - Tamo ima jedan kauč. Smestili su ga bezbedno na kauč, Bebica je klekla pored njega i uzela mlitavu šaku u svoju. - Osećam mu puls - reče ona. - Šta nije u redu s njim? - Bio je dobro malopre kad sam ga ostavio - reče Džimi. - Pitam se da nije neko uspeo nešto da mu ubrizga. Bilo bi lako - samo jedan ubod. Taj ga je možda pitao koliko je sati. Sada se samo jedno može učiniti. Moram pod hitno da mu dovedem lekara. Vas dve ostanite ovde i pazite na njega. Požurio je ka vratima, pa se zaustavio. - Slušaj - nemojte da se plašite, ni jedna ni druga. Ali bolje da vam ostavim svoj revolver. Mislim za svaki slučaj. Vratiću se što brže budem mogao. Spustio je revolver na mali stočić pored kauča, a zatim otrčao. Čule su kako su se ulazna vrata zalupila za njim. Sada se zgrada činila jako tihom. Dve devojke su nepomično stajale pored Bila. Bebica je i dalje držala prst na njegovom bilu. Činilo se da kuca veoma brzo i nepravilno. - Volela bih da možemo nešto da učinimo - prošaputala je. - Ovo je užasno. Lorejn klimnu. - Znam. Imam utisak da je Džimi otišao pre sto godina, a u stvari nema ni minut i po. - Stalno mi se pričinjava da čujem nešto - reče Bebica. - Korake i daske koje škripe na spratu - a opet, znam da je sve to moja uobrazilja. - Pitam se zašto nam je Džimi ostavio revolver - reče Lorejn. - Ne možemo zaista da budemo u opasnosti. - Ako su mogli da dođu do Bila... - reče Bebica i ućuta. Lorejn se strese. - Znam - ali mi smo u kući. Niko ne može da uđe, a da ih mi ne čujemo. A ipak smo dobile revolver. Bebica ponovo posveti pažnju Bilu.


- Volela bih da znam šta da radim. Vruća kafa. Ponekad im se to daje. - Imam mirišljavu so u torbici - reče Lorejn. - I malo konjaka. Gde li je? Oh, mora da sam je ostavila u sobi na spratu. - Idem ja po to - reče Bebica. - Možda koliko-toliko pomogne. Požurila se uz stepenice, prošla kroz kockarnicu i kroz otvorena vrata u prostoriju za sastanke. Lorejnina torbica ležala je na stolu. Kako je pružila ruku da je uzme, tako je začula neki zvuk iza sebe. Skriven iza vrata, čovek je stajao sa spremnom vrećom punom peska u ruci. Pre nego što je Bebica uspela da okrene glavu, on je zadao udarac. Jauknuvši slabim glasom, Bebica se bez svesti sruči na pod.


Poglavlje 31

Sedam satova Bebici se svest vraćala veoma polako. Prvo joj se javio osećaj mračne kovitlajuće tmine u čijem centru je bio žestok, pulsirajući bol. Kroz sve to probijali su se zvuci. Glas koji je veoma dobro poznavala ponavljao je jedno te isto, iznova i iznova. Crnilo se okretalo manje silovito. Bol je sada bio potpuno omeđen prostorom Bebičine glave. A dovoljno je došla sebi da obrati pažnju na to šta glas govori. - Draga, draga Bebica. Oh, draga Bebica. Mrtva je; znam da je mrtva. Oh, draga moja. Bebice, draga, draga Bebice. Toliko te volim. Bebice, draga... draga... Bebica je ležala krajnje nepomično i zatvorenih očiju. Ali već je bila potpuno svesna. Bilove ruke su je čvrsto držale. - Bebice draga - Oh, najdraža, draga Bebice. Oh, ljubavi moja draga. Oh, Bebice - Bebice. Šta ću da radim? Oh, draga moja - moja Bebica - moja jedina najdraža najslađa Bebica. Oh, Bože, šta ću da radim? Ja sam je ubio. Ja sam je ubio. Preko volje - sasvim preko volje - Bebica progovori. - Ne, nisi, ti idiote blesavi - reče ona. Bilu se ote uzdah krajnjeg zaprepašćenja. - Bebice - živa si. - Naravno da sam živa. - Koliko dugo si - mislim, kada si se osvestila? - Pre otprilike pet minuta. - Zašto nisi otvorila oči - ili rekla nešto? - Nisam želela. Baš sam uživala. - Uživala? - Da. Slušajući sve ono što si govorio. Nikada to nećeš uspeti da ponoviš tako dobro. Previše ćeš se stideti. Bil je pocrveneo kao bulka. - Bebice - stvarno ti ne smeta? Znaš, ja te stvarno volim. Još odavno. Ali se nikad nisam usudio da ti priznam. - Ti blesavi glupane - reče Bebica. - Zašto? - Mislio sam da bi mi se samo smejala. Mislim - ti si tako pametna i sve to - udaćeš se za neku veliku zverku. - Poput Džordža Lomaksa? - predloži Bebica. - Ne mislim na glupog magarca poput Džordža Lomaksa. Već za nekog vrlo finog tipa koji bi te bio dostojan - iako ne verujem da takav postoji - završi Bil. - Stvarno si duša, Bile. - Ali, Bebice, ozbiljno, da li bi ikad mogla? Mislim, da li bi ikad mogla da pristaneš na to? - Da pristanem na šta? - Da se udaš za mene. Znam da sam užasno bandoglav - ali te volim, Bebice. Bio bih tvoj pas ili tvoj rob, ili tvoj štagod. - Ti si baš kao neki pas - reče Bebica. - Volim pse. Tako su dobri i verni i srdačni. Mislim da bih


možda mogla da pristanem na to da se udam za tebe, Bile - uz veliki napor, znaš. Bilov odgovor na to sastojao se u tome da je ispusti iz zagrljaja i da naglo ustukne. Pogledao ju je zadivljeno. - Bebice - ne misliš ozbiljno. - Ništa ovo ne vredi - reče Bebica. - Vidim da ću morati da se ponovo vratim u stanje nesvesti. - Bebice... draga... - Bil je privuče u zagrljaj. Žestoko se tresao. - Bebice... stvarno to misliš? Stvarno? Ne znaš koliko te volim. - Oh, Bile - reče Bebica. Nema potrebe da se u detalje prepričava sledećih deset minuta njihovog razgovora. Sastojao se uglavnom od ponavljanja. - I stvarno me voliš? - reče Bil, u neverici, po dvadeseti put, kada ju je napokon pustio. - Da - da - da. A sada, hajde da se urazumimo. I dalje me glava rastura, a ti si me skoro nasmrt zgnječio. Želim da shvatim šta se dešava. Gde smo i šta se dogodilo? Po prvi put je Bebica postala svesna svog okruženja. Nalazili su se u tajnoj sobi, primetila je, a čojana vrata su bila zatvorena i po svoj prilici zaključana. Bili su zarobljenici, dakle. Bebica vrati pogled na Bila. Sasvim nesvestan njenog pitanja, posmatrao ju je sa obožavanjem u očima. - Bile, dragi - reče Bebica - priberi se. Moramo da odemo odavde. - A? - reče Bil. - Šta? Oh, da? To je u redu. Tu nema problema. - Zaljubljenost te tera da se tako osećaš - reče Bebica. - I ja imam takav utisak. Kao da je sve lako i moguće. - I jeste - reče Bil. - Sada kada znam da ti je stalo do mene... - Prestani - reče Bebica. - Ako opet počnemo, nema nade da ćemo ozbiljno razgovarati. Ukoliko se ne sabereš i ne urazumiš, vrlo verovatno ću da se predomislim. - Neću ti to dopustiti - reče Bil. - Ne misliš valjda da bih, jednom kada sam te pridobio, bio tolika budala da te pustim? - Ne bi me primorao da ostanem protiv svoje volje, nadam se - reče Bebica bombastično. - Misliš da ne bih? - reče Bil. - Samo me posmatraj. - Stvarno si prava duša, Bile. Plašila sam se da bi mogao da budeš previše pokoran, ali vidim da nema opasnosti od toga. Za nekih pola sata ima da počneš da me muštraš. Oh, zaboga, opet se blesavimo. Dobro, slušaj me, Bile. Moramo da izađemo odavde. - Kažem ti da će sve biti u redu. Ja ću... Ućutao je, poslušno reagujući na stisak Bebičine ruke. Ona se naginjala napred i pažljivo osluškivala. Da, nije se prevarila. Neko je koračao u susednoj prostoriji. Ključ se začuo u bravi. Bebica je zadržala dah. Da li to Džimi dolazi da ih spasi - ili je neko drugi u pitanju? Vrata su se otvorila, a na pragu je stajao crnobradi gospodin Mosgorovski. Istog časa je Bil koraknuo napred i stao ispred Bebice. - Slušajte ovamo - rekao je. - Hoću nasamo da razgovaram s vama. Rus nije odgovorio čitavih minut ili dva. Stajao je i gladio svoju dugačku, svilenkastu bradu i smeškao se sam za sebe. - Dakle - napokon je progovorio - ovako ćemo. Vrlo dobro. Dama će izvoleti da pođe sa mnom. - U redu je, Bebice - reče Bil. - Prepusti sve meni. Idi sa ovim tipom. Niko te neće povrediti. Znam šta radim. Bebica se poslušno osovi na noge. Taj autoritativni ton u Bilovom glasu bio je novost za nju. Izgledao je apsolutno siguran u sebe i uveren da je u stanju da se nosi sa situacijom. Bebica se nejasno pitala kakvog to keca u rukavu Bil ima - ili misli da ima. Izašla je iz prostorije ispred Rusa. On ju je pratio, zatvorivši i zaključavši vrata za sobom.


- Ovuda, molim - reče. Pokazao je na stepenice i ona se poslušno pope na gornji sprat. Tu joj je bilo naloženo da uđe u jednu neurednu sobicu, za koju je pretpostavila da je bila Alfredova spavaća soba. Mosgorovski reče: - Čekaćete ovde, tiho. Ne sme biti buke. Tada je izašao, zatvorio vrata za sobom i zaključao je unutra. Bebica sede na stolicu. Glava ju je još uvek jako bolela i osećala se kao da nije sposobna da razložno misli. Činilo se da Bil čvrsto drži situaciju pod kontrolom. Pre ili kasnije, pretpostavljala je, neko će doći i pustiti je napolje. Minuti su prolazili. Bebičin ručni časovnik je stao, ali procenila je da je prošlo više od sata otkako ju je Rus tu doveo. Šta li se događa? Šta se, uistinu, bilo dogodilo? Najzad je čula korake na stepeništu. To je ponovo bio Mosgorovski. Obratio joj se veoma zvanično. - Ledi Ajlin Brent, od vas se traži da prisustvujete hitnom sastanku Društva sedam satova. Molim vas, sledite me. Pošao je prvi niz stepenice, a Bebica ga je sledila. Otvorio je vrata tajne odaje i Bebica je ušla, od iznenađenja nije mogla da diše. Sada je ponovo gledala ono na šta je prvi put imala tek delimičan pogled kroz špijunku. Maskirane prilike su sedele oko stola. Dok je tu stajala, zatečena neočekivanim obrtom, Mosgorovski se uvuče na svoje mesto, nameštajući pritom masku sata. Međutim, ovog puta stolica u vrhu stola nije bila prazna! Broj 7 je bio na svom mestu. Bebici je srce ludački lupalo. Stajala je u podnožju stola neposredno suočena s njim, i zurila je, i zurila u to podrugljivo parče oklembešene tkanine s brojčanikom sata na sebi, koje je krilo njegove crte lica. Sedeo je sasvim nepokretno i Bebica je primetila čudan osećaj moći koji zrači iz njega. Njegova nepomičnost nije bila nepomičnost slabosti - i ona je poželela žarko, skoro histerično, da progovori - da načini nekakav znak, gest - ne samo da sedi tamo kao nekakav džinovski pauk koji usred svoje mreže nemilosrdno vreba plen. Zadrhtala je i u tom trenu je Mosgorovski ustao. Njegov glas, tečan, svilen, ubedljiv, činio joj se neobično udaljen. - Ledi Ajlin, prisustvovali ste nepozvani tajnom savetu ovog društva. Zbog toga je neophodno da vaše ciljeve i ambicije poistovetite s našim. Mesto Broja 2, kao što možete videti, upražnjeno je. To mesto se nudi vama. Bebica uzdahnu. Sve ovo je bilo kao neka fantastična noćna mora. Da li je moguće da je ona, Bebica Brent, pozvana da se priključi ubilačkom tajnom društvu? Da li je isto to predloženo Bilu, i da li je on to ogorčeno odbio? - Ne mogu to da uradim - reče ona otvoreno. - Ne odgovarajte prenagljeno. Zamišljala je da se Mosgorovski ispod svoje maske sata značajno smeška sebi u bradu. - Još uvek ne znate, ledi Ajlin, šta odbijate. - Mogu vrlo dobro da pretpostavim - reče Bebica. - Možete li? Bio je to glas Sedmog sata. Probudio je neko nejasno sećanje u Bebičinom umu. Zar je poznavala taj glas? Vrlo sporo, Broj 7 je podigao ruku do glave i počeo da čačka oko traka koje su držale masku. Bebica zadrža dah. Napokon će da sazna. Maska pade. Bebica se nađe zagledana u bezizražajno drveno lice načelnika Betla.


Poglavlje 32

Bebica je zapanjena - Tako je - reče Betl, kada je Mosgorovski skočio i prišao Bebici. - Prinesite joj stolicu. Ovo je ipak bio šok, vidim. Bebica se skljoka na stolicu. Osećala se malaksalo i slabo od iznenađenja. Betl je nastavio da govori na tih, utešan način, potpuno svojstven njemu. - Niste očekivali da me vidite ovde, ledi Ajlin. Ne, kao ni neki od ostalih prisutnih za ovim stolom. Gospodin Mosgorovski je bio moj zamenik, da tako kažemo. On je sve vreme znao. Međutim, većina ostalih je naslepo dobijala svoje zadatke od njega. I dalje Bebica nije progovarala. Bila je u za nju krajnje neobičnom stanju - prosto nesposobna da govori. Betl klimnu s razumevanjem, činilo se kao da razume u kakvom stanju su njena osećanja. - Moraćete da se oslobodite nekih vaših predubeđenja, ledi Ajlin, nažalost. O ovom društvu, na primer - znam da se u romanima to često sreće: tajna organizacija kriminalaca, na čelu sa tajanstvenim superkriminalcem koga nikad niko nije video. Tako nešto može da postoji u stvarnom životu, ali mogu samo da kažem da nikada nisam sreo ništa slično, a ja imam puno iskustva, ovako ili onako. - Ali, na svetu ima puno romantike, ledi Ajlin. Ljudi, naročito mladi, vole da o tome čitaju, a još više vole da u tome učestvuju. Sada ću vas upoznati sa hvale vrednom grupom amatera koji su odradili izuzetno dobar posao za moje odeljenje, posao koji niko drugi ne bi mogao da završi. Ako su izabrali prilično melodramatične modne detalje - pa, zašto ne bi? Bili su voljni da se suoče s pravim opasnostima - opasnostima najgore vrste - a to su učinili iz sledećih razloga: ljubavi prema opasnosti po sebi - što je po mom mišljenju veoma zdravo u ovim danima kada se bezbednost uvek stavlja na prvo mesto - i iskrene želje da služe svojoj zemlji. - A sada ću vas, ledi Ajlin, upoznati. Pre svih, ovo je gospodin Mosgorovski, koga već poznajete na određen način. Poznato vam je da on vodi ovaj klub, ali i neke druge poslove. On je naš najznačajniji tajni antiboljševički agent u Engleskoj. Broj 5 je grof Andraš iz mađarske ambasade, veoma drag i blizak prijatelj pokojnog Džeralda Vejda. Broj 4 je gospodin Hejvard Felps, američki novinar, koji gaji duboke simpatije prema Britaniji i čija je sposobnost da nanjuši vesti izvanredna. Broj 3... Zastao je, smešeći se, a Bebica je zapanjeno zurila u blesavo nacereno lice Bila Everslija. - Umesto Broja 2 - nastavi Betl ozbiljnijim tonom - mogu samo da pokažem prazno mesto. Ono je pripadalo gospodinu Ronaldu Deverou, veoma hrabrom mladom čoveku koji je položio život za svoju zemlju. Broj 1 - pa, Broj 1 je bio gospodin Džerald Vejd, još jedan odvažni mladić koji je umro na isti način. Njegovo mesto zauzela je - iako sam ja ozbiljno sumnjao u nju - dama, koja je dokazala svoje pravo da ga zauzme, i koja nam je bila od ogromne pomoći. Poslednja u nizu, Broj 1, skinula je masku i Bebica je bez iznenađenja ugledala lepo, tamno lice grofice Radski. - Trebalo je da znam - reče Bebica ogorčeno - da izgledate potpuno kao prelepa stranjska pustolovka da bi zaista bili išta slično. - Ali, Bebice, ne znaš u čemu je prava šala - reče Bil. - Ovo je Slatkica Sent Mur - sećaš se da sam ti pričao o njoj i kako je sjajna glumica - a ona je to i dokazala. - Tako je - reče gospođica Mur čistim transatlantskim unjkanjem. - Ali, nisam ja sama za to zaslužna,


pošto su tata i mama došli iz jevropskih krajeva - tako da sam uhvatila naglasak vrlo lako. Bogo, ipak sam se jednom zamalo odala tamo u opatiji, kad sam pričala o baštama. Zastala je, ali zatim naglo nastavila: - Nije - nije bila tek zabava u pitanju. Znate, bila sam zapravo verena za Ronija, a kada je on stradao - e pa, morala sam da učinim nešto da pronađem ološ koji ga je ubio. To je sve. - Potpuno sam zbunjena - reče Bebica. - Ništa nije onako kako se činilo. - Veoma je jednostavno, ledi Ajlin - reče načelnik Betl. - Počelo je s grupom mladih ljudi koji su tražili uzbuđenje. Zapravo se gospodin Vejd prvi obratio meni. Predložio je osnivanje grupe ljudi, koje bi mogli nazvati amaterima, da završavaju određene poslove za tajnu službu. Upozorio sam ga da bi moglo biti opasno - ali on nije bio osoba koja bi dozvolila da to pretegne u odluci. Jasno sam mu stavio do znanja da svako ko se pridruži mora to da zna i razume. Međutim, blagosloveni bili, takav uslov ne bi nikada sprečio nijednog prijatelja gospodina Vejda. I tako je to počelo. - Ali, šta je bio cilj? - upitala je Bebica. - Želeli smo izvesnog čoveka - mnogo smo želeli da ga uhvatimo. Nije bio tek običan prevarant. Radio je u svetu gospodina Vejda, kao neka vrsta Raflsa{28}, ali mnogo opasniji nego što bi ijedan Rafls mogao da bude. Namerio se na velike stvari, međunarodne. Dva puta su već bili ukradeni vredni naučni izumi, i to ih je očigledno ukrao neko ko je imao saznanja iznutra. Profesionalne snage su pokušale - i nisu uspele. Tada su amateri preuzeli - i uspeli. - Uspeli? - Da - iako nisu iz svega izašli neozleđeni. Taj čovek je bio opasan. Oduzeo je dva života i izvukao se. Ali Sedam satova nisu hteli da odustanu. I, kao što rekoh, uspeli su. Zahvaljujući gospodinu Eversliju, taj čovek je napokon uhvaćen na delu. - Ko je to bio? - upita Bebica. - Da li ga poznajem? - Poznajete ga veoma dobro, ledi Ajlin. Njegovo ime je gospodin Džimi Tesidžer, i danas po podne je uhapšen.


Poglavlje 33

Betl objašnjava Načelnik Betl se smestio i počeo da objašnjava. Govorio je vešto i prijatno. - Dugo nisam ni posumnjao u njega. Prvi nagoveštaj sam primio kada sam čuo koje su bile poslednje reči gospodina Deveroa. Prirodno, vi ste pomislili da je pokušavao da poruči gospodinu Tesidžeru da ga je ubio neko iz Sedam brojčanika. Tako je na prvu loptu zvučalo to što je rekao. Zapravo je gospodin Devero želeo da pošalje poruku u Sedam brojčanika - poruku koja ima veze s gospodinom Džimijem Tesidžerom. - To se činilo nemogućim, pošto su gospodin Devero i gospodin Tesidžer bili bliski prijatelji. Međutim, setio sam se još nečega - da je pomenute krađe izvršio neko ko nesumnjivo dobro poznaje sistem iznutra. Neko ko, ako ne radi u samom ministarstvu spoljnih poslova, ipak ima mogućnost da čuje sva ćaskanja. A shvatio sam i da mi je veoma teško da pronađem poreklo novca gospodina Tesidžera. Prihod koji mu je otac ostavio bio je mali, a on je ipak uspevao da živi na visokoj nozi. Odakle je novac stizao? - Znao sam da je gospodin Vejd bio jako uzbuđen zbog nečega što je otkrio. Bio je sasvim uveren da se nalazi na pravom tragu. Nikome nije poverio šta misli koji je to trag u pitanju, ali jeste rekao nešto gospodinu Deverou o tome da samo što nije dokazao svoju pretpostavku. To se desilo neposredno pre nego što su otišli na vikend u Čimniz. Kao što znate, gospodin Vejd je tamo umro - navodno od prevelike količine sredstva za spavanje. To se objašnjenje činilo sasvim jednostavnim, ali gospodin Devero ga ni za trenutak nije prihvatio. Bio je ubeđen da je neko gospodina Vejda veoma pametno uklonio s puta i da neko u kući mora zapravo biti taj kriminalac za kojim tragamo. Mislim da je bio na ivici da se poveri gospodinu Tesidžeru, pošto u tom trenutku definitivno nije sumnjao u njega. Ipak, nešto ga je sprečilo u tome. - Zatim je uradio nešto veoma neobično. Poređao je sedam budilnika na policu iznad kamina, bacivši osmi. To je bilo predviđeno kao simbol da će se Sedam satova osvetiti za smrt jednog od svojih članova - i prilježno je posmatrao da li će se neko odati ili pokazati znake uznemirenosti. - A Džimi Tesidžer je bio osoba koja je otrovala Džerija Vejda? - Da, krišom je sipao otrov u viski sa sodom koji je gospodin Vejd pio pre odlaska u krevet. Zato je on već bio pospan dok je pisao pismo gospođici Vejd. - Onda poslužitelj, Bauer, nije imao ništa s tim? - upitala je Bebica. - Bauer je jedan od naših ljudi, ledi Ajlin. Pretpostavljalo se da će naš prevarant verovatno pokušati da se domogne izuma her Eberharda, pa je Bauer ubačen u kuću kako bi pratio dešavanja u naše ime. Međutim, nije bio u stanju da učini mnogo šta. Kao što sam već rekao, gospodin Tesidžer je sasvim lako sipao smrtonosnu dozu hlorala u piće. Kasnije, kada su svi već spavali, gospodin Tesidžer je ostavio flašu, čašu i praznu bočicu hlorala pored kreveta gospodina Vejda. Gospodin Vejd je tada bio bez svesti, a otisci njegovih prstiju su ostavljeni na svemu, u slučaju da dođe do bilo kakvih pitanja. Ne znam kakav su utisak na gospodina Tesidžera ostavili budilnici na kaminu. Svakako nije ništa odao gospodinu Deverou. U svakom slučaju, smatram da je povremeno imao neprijatne trenutke misleći o njima. I mislim da je posle toga bio vrlo nepoverljiv prema gospodinu Deverou. - Ne znamo tačno šta se zatim događalo. Niko nije često viđao gospodina Deveroa nakon smrti gospodina Vejda. Ipak, jasno je da je on znao na čemu je gospodin Vejd radio i da je i sâm došao do istih


rezultata - to jest, da je gospodin Tesidžer čovek koga tražimo. Pretpostavljam da je i on doživeo istu izdaju. - Kako to mislite? - Mislim na Lorejn Vejd. Gospodin Vejd joj je bio privržen - verujem da se nadao da će se njom oženiti - nije bila njegova prava sestra, naravno - i nema sumnje da joj je rekao mnogo više nego što je trebalo. Ali gospođica Lorejn Vejd je dušom i telom pripadala gospodinu Tesidžeru. Učinila bi sve što on od nje traži. Prenela mu je te informacije. Na isti način, kasnije, i gospodin Devero je osetio naklonost prema njoj, pa ju je verovatno upozorio na gospodina Tesidžera. I zauzvrat je i gospodin Devero bio ućutkan - umro je pokušavajući da upozori Sedam satova da je gospodin Tesidžer ubica. - To je jezivo - zavapila je Bebica. - Da sam samo znala! - Pa, nije se činilo verovatno. U stvari, teško sam i sâm poverovao u to. Ali, tada dolazimo do dešavanja u opatiji. Prisetićete se koliko je bilo neugodno - naročito za gospodina Everslija. Vi i gospodin Tesidžer ste bili nerazdvojni. Gospodin Eversli je već jednom bio zbunjen vašim insistiranjem da vas dovede na ovo mesto, a kada je saznao da ste zapravo prisluškivali šta se dešavalo na sastanku, bio je zabezeknut. Načelnik zastade i oči mu zaiskriše. - Kao što sam bio i ja, ledi Ajlin. Nisam ni sanjao da bi tako nešto bilo moguće. Tu ste me bez sumnje nadigrali. - Dakle, gospodin Eversli je imao dilemu. Nije mogao da vas uputi u tajnu Sedam satova, a da pritom ne kaže i gospodinu Tesidžeru - a to nikako ne bi išlo. To je sve lepo odgovaralo gospodinu Tesidžeru, naravno, obezbedivši mu bona fide{29} razlog da bude pozvan u opatiju, što mu je mnogo olakšalo stvari. - Mogu da kažem da je Klub sedam satova već bio poslao upozoravajuće pismo gospodinu Lomaksu. Tako smo se osigurali da će se obratiti meni za pomoć, kako bih se našao na licu mesta na savršeno prirodan način. Nisam nimalo krio svoje prisustvo, kao što znate. I ponovo je načelnikovo oko zasvetlucalo. - Dakle, tobože su gospodin Eversli i gospodin Tesidžer podelili noćnu stražu na dva dela. Zapravo su to uradili gospodin Eversli i gospođica Sent Mur. Ona je bila na straži pored staklenih vrata u biblioteci, kada je začula da gospodin Tesidžer dolazi, pa je morala da se sakrije iza paravana. - I sada na scenu stupa pamet gospodina Tesidžera. Do tog momenta ispričao mi je savršeno istinitu priču, i moram priznati da sam, imajući u vidu tuču i sve ostalo, bio primetno potresen - i počeo sam da se pitam da li on zaista ima ikakve veze s krađom, ili se nalazimo na potpuno pogrešnom tragu. Postojalo je nekoliko sumnjivih okolnosti koje su ukazivale u sasvim drugom pravcu, i moram reći da nisam znao šta da mislim o svemu tome, kada se desilo nešto da zacementira slučaj. - U kaminu sam pronašao spaljenu rukavicu s tragovima zuba - i onda - pa - znao sam da sam ipak bio u pravu. Ipak, verujte mi na reč, to je bilo pametno. - Šta se zapravo desilo? - upita Bebica. - Ko je bio drugi čovek? - Nije bilo drugog čoveka. Obratite pažnju, pokazaću vam kako sam na kraju rekonstruisao čitavu scenu. Za početak, gospodin Tesidžer i gospođica Vejd su bili u dosluhu. Imali su zakazan sastanak u tačno određeno vreme. Gospođica Vejd dolazi kolima, provlači se kroz ogradu i dolazi do kuće. Smislila je savršenu priču ako je neko zaustavi - onu koju je kasnije i ispričala. Ipak, stigla je neometano na trem neposredno pošto je sat otkucao dva. - Pritom - pre svega treba da kažem da je bila primećena kako dolazi - moji ljudi su je videli, ali imali su naređenja da ne sprečavaju nikoga da uđe, samo one koji pokušaju da odu. Želeo sam, jelte, da saznam što je više moguće. Gospođica Vejd stiže na trem, u tom trenutku paket pada pred njene noge i ona ga podiže. Čovek počinje da se spušta niz bršljan i ona beži. Šta se zatim događa? Tuča - i ubrzo posle toga, pucnji iz revolvera. Šta bi svi tada uradili? Pojurili na mesto dešavanja. A gospođica Lorejn Vejd bi mogla da napusti imanje i bezbedno se odveze kući s formulom.


- Međutim, stvari se nisu baš odvijale na taj način. Gospođica Vejd uleće pravo meni u naručje. I u tom momentu se pravila igre menjaju. Više nije u pitanju napad, već odbrana. Gospođica Vejd priča svoju priču. Savršeno je istinita i savršeno razumna. - A sada se vraćamo na gospodina Tesidžera. Jedna stvar mi je bila odmah jasna. Sama rana od metka ne bi dovela do toga da se onesvesti. Ili je pao i udario glavom - ili se - pa, nije ni onesvestio. Kasnije smo čuli priču gospođice Sent Mur. Savršeno se slagala s pričom gospodina Tesidžera - postojao je samo jedan značajan detalj. Gospođica Sent Mur je rekla da je, nakon što su se svetla ugasila i gospodin Tesidžer prišao prozoru, bio toliko miran da je pomislila da je sigurno napustio prostoriju i izašao napolje. Ali, ako se neko nalazi u prostoriji, teško da možete propustiti da ga čujete kako diše ukoliko pažljivo osluškujete. Pretpostavimo, onda, da gospodin Tesidžer jeste izašao iz prostorije. Gde dalje? Gore uz bršljan do sobe gospodina O’Rurka - a viski sa sodom gospodina O’Rurka je prethodne večeri bio začinjen. Uzima hartije, baca ih dole devojci, silazi niz bršljan, i - započinje tuču. Dovoljno je lako kad razmislite o tome. Preturite stočiće, posrćete naokolo, progovorite svojim glasom, pa onda promuklim polušapatom. A onda, kao završni potez - dva pucnja iz revolvera. Iz sopstvenog kolta automatika, koji je neskriveno kupio prethodnog dana, puca na zamišljenog napadača. Zatim, levom rukom u rukavici iz džepa vadi mali mauzer i puca sebi kroz mišić desne ruke. Baca pištolj kroz vrata, zubima skida rukavicu i baca je u vatru. Kada ja stignem, on leži na podu onesvešćen. Bebica je duboko udahnula. - Niste sve to shvatili odmah, načelniče Betle? - Ne, nisam. I ja sam poverovao u priču koliko i svi ostali. Tek sam mnogo kasnije sve povezao. Pronalazak rukavice je bio početak. Onda sam od ser Osvalda tražio da baci pištolj kroz staklena vrata. Pao je mnogo dalje nego što bi trebalo. Međutim, čovek koji je desnoruk ne može ni približno toliko daleko da baci levom rukom. Čak i tada sam samo podozrevao - i to jedva malo. - Ipak, jedan detalj mi je privukao pažnju. Paket je očito bio bačen dole da bi ga neko pokupio. Ako je gospođica Vejd tu bila slučajno, ko je bila prava osoba? Naravno, za one koji nisu bili upućeni, odgovor na to je bio veoma lak - grofica. Ali, tu sam ja bio u prednosti nad vama. Ja sam znao da grofica nije kriva. Dakle, šta sledi? Šta drugo do pomisao da je paket pokupila osoba kojoj je i bio namenjen. I što sam više mislio o tome, više mi se činilo kao izvanredna slučajnost da je gospođica Vejd stigla tačno u tom momentu. - Sigurno vam je bilo mnogo nezgodno kada sam vam prišla s mojim sumnjama u vezi s groficom. - Jeste, ledi Ajlin. Morao sam da kažem nešto što će vas odvratiti s tog traga. A bilo je i veoma nezgodno za ovog gospodina Everslija ovde, kada se dama povratila iz nesvesti, ne znajući šta bi mogla da kaže. - Sada mi je jasna Bilova nervoza - reče Bebica. - I način na koji je navaljivao da ne mora da govori dok se ne oseti dovoljno dobro. - Jadni dobri Bil - reče gospođica Sent Mur. - Jadna dušica je morao da bude zaveden protiv svoje volje - bio je besan kao ris, s vremenom sve više. - Pa - reče načelnik Betl - to je bilo to. Sumnjičio sam gospodina Tesidžera - ali nisam mogao da nađem dokaz. S druge strane, i sam gospodin Tesidžer je bio prodrman. Manje-više je shvatio s čim ima posla, kad je u pitanju Sedam satova - ali žestoko je želeo da sazna ko je Broj 7. Iznudio je poziv kod Kutovih pod utiskom da je ser Osvald Kut zapravo Broj 7. - I ja sam sumnjala na ser Osvalda - reče Bebica - naročito kada je one večeri došao iz pravca bašte. - Ja nikada nisam posumnjao u njega - reče Betl. - Ali, ne smeta mi da vam kažem kako jesam gajio sumnje u pogledu onog mladića, njegovog sekretara. - Ponga? - reče Bil. - Ne valjda starog dobrog Ponga? - Da, gospodine Eversli, u pogledu starog dobrog Ponga, kako rekoste. Veoma efikasan mladi džentlmen koji bi mogao da izvede šta god poželi, ako se odluči na to. Sumnjičio sam ga delimično i zato


što je on uneo budilnike u sobu gospodina Vejda one noći. Bilo bi mu lako i da tada ostavi bočicu i čašu pored kreveta. A onda, kao sledeći detalj, levoruk je. Rukavica je ukazivala pravo na njega- da nije bilo jedne stvari... - Koje? - Tragova zuba - samo bi čovek čija je desna ruka onesposobljena imao potrebu da rukavicu skida zubima. - I tako je Pongo oslobođen sumnje. - I tako je Pongo oslobođen sumnje, kako rekoste. Siguran sam da bi se gospodin Bejtmen veoma iznenadio da zna da je uopšte bio sumnjiv. - Naravno da bi - složio se Bil. - Ozbiljna cvećka - blesavi magarac poput Ponga. Kako ste ikada mogli da pomislite... - Pa, kad smo već kod toga, gospodin Tesidžer je bio ono što biste mogli opisati kao praznoglavi mladi magarac bez imalo mozga. Jedan od njih dvojice je igrao ulogu. Kada sam, zaključio da je to gospodin Tesidžer, zanimalo me je da čujem mišljenje gospodina Bejtmena o njemu. Sve vreme je gospodin Bejtmen gajio najdublje sumnje prema gospodinu Tesidžeru, i često je to pominjao ser Osvaldu. - Čudno je to - reče Bil - ali Pongo je uvek u pravu. To je da izludiš. - Pa, kao što rekoh - nastavi načelnik Betl - pošteno smo priterali gospodina Tesidžera u ćošak, bio je veoma potresen prisustvom Sedam satova i nesiguran odakle mu preti opasnost. To što smo uspeli da ga najzad uhvatimo, možemo da zahvalimo jedino gospodinu Eversliju. Znao je s čim se suočava i spremno je rizikovao svoj život. Međutim, nije ni sanjao da ćete i vi biti uvučeni u to, ledi Ajlin. - Gospode bože, nisam uopšte - reče Bil glasom punim osećanja. - Otišao je u stan gospodina Tesidžera sa izmišljenom pričom - nastavi Betl. - Trebalo je da se pretvara da su određeni papiri gospodina Deveroa dospeli u njegove ruke. Ti papiri bi trebalo da ukažu na postojanje sumnje u gospodina Tesidžera. Prirodno, kao iskren prijatelj, gospodin Eversli je žurno došao, siguran da će gospodin Tesidžer pružiti neko objašnjenje. Izračunali smo da će, ukoliko smo u pravu, gospodin Tesidžer pokušati da skloni gospodina Everslija s puta, i bili smo prilično sigurni na koji način će pokušati to da uradi. Kao što je i predviđeno, gospodin Tesidžer je svom gostu ponudio viski sa sodom. Za vreme nekoliko minuta koliko je njegov domaćin proveo van sobe, gospodin Eversli je sadržaj čaše prosuo u ćup na kaminu, ali je, naravno, morao da se pretvara da sredstvo deluje. Dejstvo bi se osetilo polako vremenom, a ne odjednom. Počeo je svoju priču, i gospodin Tesidžer je isprva ogorčeno poricao, ali čim je primetio (ili je mislio da je primetio) da sredstvo deluje, sve je priznao, rekavši gospodinu Eversliju da je on treća žrtva. - Kada je gospodin Eversli bio već gotovo bez svesti, gospodin Tesidžer ga je smestio u kola. Krov je bio podignut. Mora biti da vam je već telefonirao, iako to gospodin Eversli nije znao. Pametno vam je predložio da kažete kako vozite gospođicu Vejd kući. - Nikome niste pomenuli njegovu poruku. Kasnije, kad bi vaše telo bilo pronađeno ovde, gospođica Vejd bi se zaklela da ste je odvezli kući i otišli u London sa idejom da sami provalite u ovu zgradu. - Gospodin Eversli je nastavio da igra svoju ulogu, to jest da glumi čoveka u nesvesti. Moram da dodam da je, čim su dvojica mladića napustila ulicu Džermin, jedan od mojih ljudi ušao u stan i pronašao otrovani viski, u kome se nalazilo dovoljno hidrohloridne soli da ubije dva čoveka. Takođe, njihov auto je imao pratnju. Gospodin Tesidžer se odvezao van grada, do poznatog terena za golf, gde se nekoliko minuta trudio da ga svi vide i čuju kako planira da odigra partiju. Tako je, naravno, imao alibi, ukoliko mu bude bio potreban. Auto s gospodinom Everslijem je ostavio malo niže niz put. Zatim se dovezao nazad u grad i do Kluba sedam satova. Čim je video da Alfred odlazi, dovezao se do vrata, obratio se gospodinu Eversliju dok je izlazio iz auta u slučaju da vi slušate, a zatim ušao u kuću i odigrao svoju malu komediju. - Kada se pretvarao da ide po lekara, zapravo je stvarno samo zalupio vratima, pa se tiho odšunjao na


sprat i sakrio iza vrata ove prostorije, gde bi vas gospođica Vejd ubrzo poslala pod nekim izgovorom. Gospodin Eversli je, naravno, bio užasnut kada vas je video, ali je mislio da je najbolje da nastavi da igra svoju ulogu. Znao je da naši ljudi posmatraju zgradu, i mislio je da vam ne preti nikakva neposredna opasnost. U bilo kom trenutku je mogao da ,,oživi“. Kada je gospodin Tesidžer bacio svoj revolver na stočić i tobože napustio kuću, činilo se da je sve bezbedno. A što se tiče onoga što se sledeće desilo... Zaćutao je i pogledao u Bila. - Možda biste želeli da to sami ispričate, gospodine. - I dalje sam ležao na onom prokletom kauču - reče Bil - trudeći se da izgledam onesvešćeno, dok sam sve više i više osećao pundravce. Onda sam čuo kako neko trči niz stepenice, a Lorejn je ustala i prišla vratima. Čuo sam Tesidžerov glas, ali ne i šta je rekao. Čuo sam kako Lorejn kaže: ,,To je u redu sve je prošlo sjajno.“ Onda je on rekao: ,,Pomozi mi da ga odnesem gore. Imaćemo pune ruke posla, ali želim da oboje budu tamo - lepo malo iznenađenje za Broja 7.“ Nisam sasvim razumeo o čemu to brbljaju, ali nekako su uspeli da me izvuku uz stepenice. I jesu imali pune ruke posla. Toliko sam omlitaveo da sam bio težak kao tuč. Ubacili su me ovde, a onda sam čuo Lorejn: „Siguran si da je u redu? Neće se osvestiti?" A Džimi - prokleta hulja - rekao je: ,,Ne brini. Udario sam je svom snagom“. - Izašli su i zaključali vrata, a ja sam tada otvorio oči i ugledao tebe. Bože moj, Bebice, nikada više u životu neću osetiti tako potpuni užas. Mislio sam da si mrtva. - Pretpostavljam da me je šešir spasao - reče Bebica. - Jednim delom - reče načelnik Betl. - Ali delom je zaslužna i ranjena ruka gospodina Tesidžera. Nije to ni sâm shvatao - ali imao je tek pola uobičajene snage. Ipak, odeljenje tu nema nikakve zasluge. Nismo pazili na vas onako kako je trebalo, ledi Ajlin - i to će ostati tamna mrlja na čitavom ovom slučaju. - Jaka sam ja - reče Bebica. - I talična, takođe. Ono preko čega ne mogu da pređem je Lorejnino učešće u svemu ovome. Ona je jedno tako krhko stvorenje. - Ah! - reče načelnik Betl. - Takva je bila i Krvnica iz Pentonvila koja je ubila petoro dece. Ne možete da sudite po tome. Loša krv teče njenim žilama - njen otac je video unutrašnjost zatvora više nego jedanput. - Uhvatili ste i nju? Načelnik Betl klimnu. - Verujem da je neće obesiti - porote su mekog srca. Ali mladi Tesidžer će bez sumnje visiti - a to je i zaslužio - izopačenijeg i bezdušnijeg zločinca nisam sreo. - A sada - dodao je - ako vas glava ne boli previše, ledi Ajlin, šta kažete na malu proslavu? Iza ugla se nalazi lep mali restoran. Bebica se od sveg srca složila. - Umirem od gladi, načelniče Betle. Osim toga - pogledala je naokolo - moram da upoznam svoje saradnike. - Sedam satova - reče Bil. - Ura! Potrebni su nam mehurići. Ima li šampanjca tamo, Betle? - Nećete se ni na šta požaliti, gospodine. Prepustite sve meni. - Načelniče Betle - reče Bebica - vi ste divan čovek. Žao mi je što ste već oženjeni. Kad je već tako, moraću da se zadovoljim Bilom.


Poglavlje 34

Lord Katerham odobrava - Oče - reče Bebica. - Imam novosti za tebe. Uskoro ćeš me izgubiti. - Besmislica - reče lord Katerham. - Nemoj mi reći da patiš od galopirajuće sušice ili slabog srca ili bilo čega tome sličnog, pošto ti jednostavno neću verovati. - Ne umirem - reče Bebica. - Udajem se. - Skoro jednako loše - reče lord Katerham. - pretpostavljam da ću morati da dođem na venčanje, da se sredim i obučem usko, neudobno odelo, pa da te predam. A Lomaks može da pomisli da je neophodno da me poljubi usred sakristije. - Blagi bože! Ne misliš valjda da ću se udati za Džordža? - zavapi Bebica. - Pa, čini mi se da je nešto slično bilo na tapetu poslednji put kad sam te video - reče njen otac. - Juče ujutru, znaš. - Udajem se za nekoga ko je sto puta bolji od Džordža - reče Bebica. - Nadam se da je tako, naravno - reče lord Katerham. - Ali niko nikad ne zna. Nisam siguran da dobro procenjuješ karaktere, Bebice. Rekla si mi da je onaj mladi Džimi Tesidžer bezbrižan i neuspešan, a iz svega što sad čujem, čini mi se da je jedan od najuspešnijih kriminalaca današnjice. Tužno je što ga nisam upoznao. Mislio sam da uskoro počnem da pišem memoare - s posebnim osvrtom na ubice koje sam sreo - a zbog čisto tehničkog previda, ovog mladića nikad nisam sreo. - Ne budi blesav - reče Bebica. - Znaš i sâm da nemaš energije da pišeš memoare, niti bilo šta drugo. - Nisam ni mislio da ih stvarno pišem ja sâm - reče lord Katerham. - Verujem da se to i ne radi tako. Ali, pre neki dan sam upoznao vrlo šarmantnu devojku koja se time bavi. Skuplja materijal i onda sama piše. - A šta ti radiš? - Oh, samo joj pružim nekoliko činjenica, ne duže od pola sata dnevno. Ništa više od toga. - Posle kraće stanke, lord Katerham reče: - Vrlo zgodna devojka - veoma spokojna i puna razumevanja. - Oče - reče Bebica. - Imam utisak da ćeš bez mene uleteti u neku smrtonosnu opasnost. - Različite opasnosti odgovaraju različitim ljudima - reče lord Katerham. Već je odlazio kada se osvrnuo i upitao je preko ramena. - Uzgred, Bebice, za koga se udaješ? - Baš sam se mislila - reče Bebica - kada ćeš me to pitati. Udajem se za Bila Everslija. Egoista je neko vreme razmišljao o tome. Zatim je klimnuo, potpuno zadovoljan. - Odlično - rekao je. - On je dobar u sportu, je l’ da? On i ja možemo da budemo u paru kada igramo učetvoro na porodičnim okupljanjima.


{1}

Jevanđelje po Mateju, 2.18: ,,U Rami se čuje tužba, mnogi plač i jauk: Rahela plače za djecom svojom i neće da se utješi, jer ih više nema.“ prevod Ðure Daničića. (prim. prev.) {2} Ser Frensis Drejk (1540-1596) - engleski moreplovac i političar, oplovio je svet u ekspediciji 1577-1580. godine; bio je viceadmiral engleske flote kada je španska „nepobediva armada“ pokušala da 1588. godine izvrši invaziju na Englesku. (prim. prev.) {3} Iz pesme „Psalam života“ američkog pisca Henrija Vodsvorta Longfeloua (1807-1882); izražava ideju da je život ozbiljna vrlina i da treba težiti tome da se postane uzor generacijama koje dolaze. (prim. prev.) {4} Za vreme industrijske revolucije „perjanica industrije“ (captain of industry) postajao je onaj poslovni čovek čije je gomilanje ličnog bogatstva istovremeno na neki način doprinosilo i zemlji, kroz širenje tržišta, otvaranje novih radnih mesta ili dobročinstva. (prim. prev.) {5} Igrač koji je pobedio u licitaciji vodi igru, ali igrajući i za sebe i za partnera, koji spušta svoje karte otvoreno na sto, tako da ih svi vide, pa se u tom deljenju on naziva ,,balvanom“ („mrtvacem") - odigrava samo ono što mu kaže partner, a on sam ni na koji način ne sme uticati na njegovu odluku; tako u samoj igri praktično učestvuju samo tri igrača. (prim. prev.) {6} U bridžu se računaju ,,štih-bodovi“ koje donose samo štihovi koji se izlicitiraju i ostvare, a strana koja ostvari 100 štih-bodova, osvojila je ,,gem“. Strana koja osvoji dva ,,gema“ ostvarila je ,,reber“. Osvojeni reber ujedno predstavlja i kraj partije. (prim. prev.) {7} Sara Sidons (1755-1831) - engleska glumica velškog porekla, proslavila se u tragedijama, a čuvena je po ulozi ledi Makbet. (prim. prev.) {8}

Sedam brojčanika je mala, ali veoma poznata raskrsnica u Kovent Gardenu (Vest End, London), gde se ukršta sedam ulica; u centru skoro kružnog trga nalazi se stub sa šest sunčanih časovnika (ne sedam, pošto je napravljen pre kasnijih izmena urbanističkog plana); termin se nezvanično odnosi i na neposredno gradsko okruženje. (prim. prev.) {9} Hispano-Suiza (,,Hispanic-Swiss“) - španska kompanija za proizvodnju automobila i mašina, u međuratnom periodu najpoznatija po avionskim motorima i luksuznim vozilima. (prim. prev.) {10} Comme il faut (francuski) - pravilno, umesno ponašanje, u skladu s etikecijom i društvenim standardima. (prim. prev.) {11}

,,Ko je ko“ (Who's Who) - referentne publikacije koje sadrže sažete biografske podatke o određenoj grupi ljudi; godišnje britansko izdanje donosi spiskove istaknutih osoba još od 1849. godine. (prim. prev.) {12} „Druga gospoda Tankerej“ - britanski nemi film iz 1916. godine, po istoimenoj drami ser Artura V. Pineroa. (prim. prev.) {13}

Bakara ili bakarat - igra na sreću popularna u kockarnicama; igra se sa šest do osam špilova od po pedeset dve karte. (prim. prev.) Razlika između Bower i Bauer. (prim. prev.) {15} Dugogodišnja rasprava u vezi s granicom između Meksika i Republike Teksas, koja je na kraju dovela do meksičko-američkog rata; {14}

Teksas je granicu spustio sve do reke Rio Grande, i nikada nije kontrolisao teritoriju današnjeg Novog Meksika, uprkos osvajačkom pohodu 1841. godine (Ekspedicija Santa Fe). (prim. prev.) {16} „Blue-nosed automatic" - verovatno 1903 Colt Pocket Hammerless, pištolj koji je imao plavi antikorozivni premaz; iako postoji i teorija da se ovde misli na efekat usijanja metalne cevi pri neprekidnom pucanju. (prim. prev.) {17} Harods - velika robna kuća u Londonu (danas najveća u Evropi), koja je s radom počela još 1824. godine. (prim. prev.) {18}

Inspektor Greg Lestrejd - lik koji se pojavljuje u 13 priča o Šerloku Holmsu, autora ser Artura Konana Dojla. (prim. prev.) „Bože na nebesima“ - na nemačkom. (prim. prev.) {20} „Dragi Bože“ - na nemačkom. (prim. prev.) {21} U vrlo brzom ritmu; još brže nego ,,presto“ - žurno, hitro. (prim. prev.) {22} U knjizi Luisa Kerola „Alisa u zemlji iza ogledala“ (1871), Alisa ne veruje da kraljica ima više od sto godina, jer je to nemoguće, pa joj ova {19}

kaže da mora više da vežba: „Kada sam bila tvojih godina, vežbala sam po pola sata dnevno. Zaboga, ponekad sam još pre doručka verovala u čak šest nemogućih stvari.“ (prim. prev.) {23} Verovatno se misli na Darija I Velikog (549-485. pre n. e.), jednog od najvećih vladara starog istoka. (prim. prev.) {24}

Nekadašnje palice za golf (u periodu između 1903. i 1940. godine) bile su od drveta ili gvožđa - gvozdene su bile kraće i s relativno uskom ,,glavom“, koristile su se za niže udarce na manjem rastojanju od rupe. (prim. prev.) {25} Metafora za đavola, zlo iskušenje. (prim. prev.) {26}

,,Kašika“ (spoon) - drvena palica za golf, za visoke početne udarce na veliku daljinu. (prim. prev.) Sotto voce (italijanski) - ispod glasa - namerno spuštanje jačine glasa zarad naglašavanja onoga što se govori. (prim. prev.) {28} Artur J. Rafls - lik koga je 1890-ih godina stvorio engleski književnik E. V. Hornung; opisan kao ,,džentlmen-lopov“, vrhunski igrač kriketa, {27}

koji se u slobodno vreme bavi teškim krađama, ne toliko iz koristoljublja, koliko zbog uzbuđenja. U ovim pričama se uvek provlači problem redistribucije bogatstava, što je, između ostalog, Raflsa učinilo i najpopularnijim književnim likom posle Šerloka Holmsa. (prim. prev.) {29} Nepatvoren, iskren, originalan. (prim. prev.)

Agatha Cristie - Misterija sedam satova  

Bezlazena šala grupe mladića i devojaka koji borave u dvorcu pretvara se u tragediju sa smrtnim ishodom. Za slučaj su se zainteresovali ledi...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you