Page 1

март 2016.

Успомене које чувамо заједно


Mitrova~ka gimnazija

Druga strana

Јубиларни, двадесети број Школског листа „Гимназијалац“ И двадесети пут смо пред вама. Велики бројеви су некада само подсетник да пут који је иза нас и није тако мали, да је оно што смо у протеклих дванаест година, од почетка пролећа 2004, преносили на овај папир, сада већ и другом десетицом заокружена историја. Они који су под овим именом кретали истом стазом најчешће су застајали после првог, а ми смо, упркос свим „елементарним непогодама“, прешли двадесет корака. И нисмо се много мењали. Нисмо странице уступали свима привлачној раскоши и забави, свесни да не желимо да играмо у само једној епизоди. И трајали смо тако, у том свом чудном, увек истом и „досадном“ облику, свесно се ограђујући од јефтине популарности, схватајући да ће вредност документованог израсти у својој пуној величини тек у годинама које су пред нама. И трајаћемо, све док у то верујемо. На многаја љета. Редакција Школског листа „Гимназијалац“ ДАНИ ИНТЕРКУЛТУРАЛНОГ ДИЈАЛОГА У НАШОЈ ШКОЛИ У оквиру обележавања Дана интеркултуралног дијалога, који се поред Сремске Митровице обележава у још само два града у Србији, Митровачку гимназију је у петак 25. септембра 2015. године посетило девет ученика из Италије, Белгије, Русије и Турске. Наша школа већ трећу годину заредом веома успешно учествује у пројекту волонтерске организације АФС Интеркултура, у оквиру којег се врши размена ученика. Захваљујући овом пројекту током школске 2015/2016. године Митровачку гимназију похађала је ученица са Тајланда, Ерн. Приликом посете ученика из иностранства, наши ђаци су припремили различите активности за њих, како би их на што лепши и интересантнији начин упознали са нашом културом и нашом земљом. Песма, народне игре и видео презентације, само су мали део онога што је обележило ово дружење и допринело успостављању нових пријатељстава између митровачких гимназијалаца и њихових гостију из иностранства. У оквиру својих уобичајених активности везаних за међународну сарадњу ученици општег смера који похађају двојезичну наставу наставиће упознавање са својим вршњацима из других земаља. ПОСЕТА ЈУБИЛАРНОМ МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ И ове године ученици различитих одељења Митровачке гимназије посетили су Међународни сајам књига, који се одржава у Београду. Посете ученика је организовала професорица књижевности Владислава Вукашиновић 25. и 31. октобра 2015. године. Поводом јубилеја, шездесетогодишњице Међународног београдског сајма књига, објављени су монографија и два филма. Сајам је отворио редитељ Емир Кустурица, а земља домаћин била је Русија. Ова, у свету призната манифестација, овај пут се одвијала под слоганом „Шта би било да није било?“ Акценат трибинских и промотивних програма био је усмерен на јубилеје домаће и иностране књижевности. Пре свега стогодишњицу рођења Бранка Ћопића, осамдесетгодишњицу рођења Данила Киша, али и годишњицу Дон Кихота и Чаплинове појаве у филму. НЕДЕЉА ПРОГРАМИРАЊА У МИТРОВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ Недеље програмирања је обележена и у Митровачкој гимназији. У четвртак, 15. октобра 2015. године одржано је занимљиво предавање и радионица о game девелопингу у Scratch-у које је за циљ имало да упозна и заинтересује нова лица са светом програмирања, као и да помогне у развићу алгоритамског размишљања. Два дана касније, тј. у петак, је одржано предавање на тему wеб програмирања и модерних wеб технологија, на којем су се полазници могли упознати са основама HTML5, CSS3 и Bootstrap технологија, које су у самој основи wеб програмирања. Предавачи и организатори самог догађаја су, овај пут, били ученици четврте године информатичког смера Никола Кнежевић и Бранислав Вученовић. ГИМНАЗИЈАЛЦИ ЧУЛИ ЗВУКЕ ДОБРОГ ЏЕЗА Уметница српско-абориџинског порекла Урсула Јовић, која је крајем октобра 2015. године, својим наступом у Дому омладине отворила традиционални тридесет и први Београдски џез фестивал, посетила је и Сремску Митровицу. Митровачки гимназијалци су имали прилику да 3. новембра 2015. године присуствују њеном необичном наступу у зради општине. Сремска Митровица је родни град Урсулиног оца Слободана Јовића, који је и иницијатор ове посете. Скупу је присуствовала и амбасадорка Аустралије у Републици Србији Џулија Патриша Фини. Поред Урсуле Јовић програм су употпунили и ученици музичке школе из нашег града.

2

Gimnazijalac, broj 20

www.gimnazijasm.edu.rs


Vesti

Mitrova~ka gimnazija

НАГРАЂЕНИ НАЈБОЉИ УЧЕНИЦИ И ЊИХОВИ МЕНТОРИ СА ТЕРИТОРИЈЕ АП ВОЈВОДИНЕ У згради бановине у Новом Саду, у Свечаном холу Покрајинске владе, у среду 16. децембра 2015. године, најбољим ученицима са територије Аутономне Покрајине Војводине, који су остварили прве награде на републичким такмичењима из различитих области, као и њиховим менторима, додељене су награде. Међу овогодишњим лауреатима су и Марко Скакун за освојено прво место на Републичком такмичењу из физике, одржаном у Краљеву и његов ментор професор Јанко Јовановић, као и Исидора Лазић, за освојено прво место на Републичком такмичењу из латинскомг језика и њен ментор професорица Зорица Обрадовић. Покрајински секретаријат за спорт и омладину и Покрајинска влада ова признања додељује у континуитету од 1995. године, а ове године је награђено око седамдесет ђака и њихових ментора, а деведесет и седам ученика је похваљено. Традиција награђивања врхунских резултата на такмичењима у земљи и иностранству у области науке, технике и уметности, биће настављена и наредних година.. МЕМОРИЈАЛНИ ОДБОЈКАШКИ ТУРНИР „ЂОРЂЕ МАРИЦКИ” И ОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ Меморијални одбојкашки турнир „Ђорђе Марицки" одржан је 23. децембра 2015. године у фискултурној сали Митровачке гимназије. Турнир се игра у знак сећања на ученика наше школе који је трагично настрадао пре четири године. И овај пут такмичари су били подељени у екипе које су састављене углавном од ученике из истог одељења, али је резултат био у другом плану. Мајка Ђорђа Марицког уручили је пехар победничкој екипи. УЧЕНИЦИ МИТРОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ ПОСЕТИЛИ ВИШЕ ПОЗОРИШНИХ ПРЕДСТАВА Одласци у позоришта незаобилазан су део приче о гимназијском одрастању и сазревању. У току досадашње школске 2015/16. године митровачки гимназијалци су у београдским позориштима погледали више представа. У Звездара театру на репертоару су били „Воз“ и „Добродошли у Србију“, „Швабица“ је играла у Југословенском драмском позоришту, мјузикл „Неки то воле вруће“ у Позоришту на теразијама, „Игра парова“ је приказивана у Београдском драмском позоришту, а у Народном позоришту представа „Родољупци“. ШКОЛА УКЉУЧЕНА У ЈОШ ЈЕДАН ПРОЈЕКАТ НА НИВОУ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У уторак 22. децембра 2015. године у 17 часова у Великој сали Скупштине Града Сремска Митровица одржана је трибина на тему породичног насиља, у оквиру пројекта који спроводи Митровачка гимназија, а који је подржало друштвено одговорно предузеће Eaton Electric doo Сремска Митровица. О важности подизања свести о постојању насиља у породици говорили су стручњаци из различитих области. Велики број заинтересованих суграђана присуствовао је овом догађају. За потребе овог пројекта, пригодан лого је осмислио ученик одељења II5 Душан Хајдук. СЛАЊЕ ЛЕПИХ ПОРУКА НА ГИМНАЗИЈАЛЦИМА ДРАГЕ АДРЕСЕ Као и сваке године 14. фебруара, на Дан заљубљених у Митровачкој гимназији организовано је писање порука и проналажење другог дела срца. Чаробна кутија, у коју је свако могао да стави неограничен број порука, налазила се два дана испред зборнице. Ученици су, као и увек, показали различите и увек нове облике маштовитости, добро се забавили, а неко је можда и пронашао онај други део свог срца. НОВОГОДИШЊИ ПАКЕТИЋИ ЗА НАЈМЛАЂЕ У ОПШТОЈ БОЛНИЦИ Митровачки гимназијалци су, као и неколико претходних година, припремили новогодишње пакетиће за малишане смештене у Општој болници у Сремској Митровици. Заједно са Деда Мразом упутили су се да поделе мало магије деци која су, нажалост празнике провела на лечењу. Гимназијалци су посетили Педијатрију, ОРЛ и Дечију хирургију, сликали се са Деда Мразом и уз песму и осмехе поделили пакетиће и пожелели много среће и здравља у Новој 2016-ој години свој дечици и особљу болнице које их је љубазно дочекало. Ову лепу и аутентичну акцију, која сваке године добија све масовнији карактер, осмислио је Ученички парламент Митровачке гимназије.

www.gimnazijasm.edu.rs

Gimnazijalac, broj 20

3


Mitrova~ka gimnazija

Intervju

Ђорђе Балашевић говори за јубиларни, 20. број Школског листа „Гимназијалац”

ДОБРО ЈЕ КАДА ИМАТЕ НЕКОГА, КО ЋЕ УМЕТИ ДА ВАМ ПОД ЈАСТУК ПОДМЕТНЕ ПРАВЕ КЊИГЕ Има оних аутентитичних људи, чија појава и чији, непознатом магијом пробрани, акорди и речи, попут неке чаролије, освајају недокучиве дубине људских размишљања и осећања. Таквих појединаца нема много. И, иако им то није професија, они нас, без најмање принуде, уче, њихове стихове усвајамо као најзначајније формуле, а њихова казивања памтимо као највредније лекције. Подстичу нас, усмеравају ка лепом, и дају нам снагу да и ми будемо бољи. Сигурни смо, да ћете се и ви, након прочитаних наредних пет страница, обојених и исписаних музиком и речима Ђорђа Балашевића, осетити бар мало већим и богатијим. Крените зато одмах на пут... Питања: Ђорђе Домазет

Мислим да је образовање ипак у основи свега, не само обавезно образовање, него понајпре оно образовање које човек одреди сам себи... Ка једној од најлепших грађевина у Сремској Митровици, згради Митровачке гимназије, може Вас довести двестотинак корака улицом која, сасвим случајно, носи назив Доситејева. Можда бисмо овај интервју, за који Вам дугујемно велику захвалност, могли и почети из тог смера. Да ли су Ваши кораци на путу ка школи увек тамо и завршавали, или су можда скретали у неке Доситејеве, на ободе Салајке, у паркове, на игралишта, или на нека друга места Ваше „личне географије“? Био сам радознао клинац. Како би ми то већ пребацио неки од јунака „Календара мог детињства“, научио сам да читам „и пре нег' што је требало“, али то не помињем да бих се представио као генијалац, него због брда књига и „Политикиних забавника“ пре поласка ушколу. Основна је зато за мене била нешто као филм који си већ гледао, али си друг па га не квариш онима који га гледају први пут. Срећом, то су године кад ти ни теоретски не може бити досадно. Одлазак у школу био је део уличног ритуала, сви клинци су ишли заједно, и ту није било ни прилике ни разлога да се негде клисне. Мислим да сам први „неоправдани“ укњижио тек у петом, и то због кашњења на први јутарњи час, буђење из сна ми никада није било јача страна. Права врдања су настала тек поласком у гимназију, где је овај Пинокио одлазио сам, углавном бајсом, па су Лисац и Мачак

4

Gimnazijalac, broj 20

чак имали далеко боље изгледе да га стартују успут. Како се, по Вашем мишљењу, изграђује једна личност, да ли је обликују наставници и професори у школи, или се она изваја у породичном окружењу? Да ли су на Вас, више утицаја имали основна школа, гимназија и факултет, или одрастање и „педагози“ из Улице Јована Цвијића, места, сада већ познатијег као дом неколико генерација Балашевића? Када помислим колико се амбициозних из моје генерације загубило по фиокама безличности, готово бих се усудио да констатујем да се личност не изграђује, него се рађа. И онда можда мало надграђује, ту и тамо. Е, ту је већ уметност препознати праве циглице у гомили бескорисне грађе. Понеку ти додају родитељи (и оне су дефинитивно најбоље за темеље), понеку ти, опет, кришом од осталих безвезњаковића из зборнице, дотуре професори које по томе упамтиш за читав живот (те циглице су обично идеалне за уградњу око прозора у свет), а што се уличних универзитета тиче, мислим да су увелико прецењени. На њима се ипак пре учи преживети, него живети. Мангупи и урбане легенде које сам сретао били су редом већи лузери него што су били шмекери, али лоши примери су понекад најбољи примери. И међу њиховим олупаним цреповима сам пробрао понеки који се савршено уклопио на мом блиставом крову. Не знам колико уверљиво звучи кад то изговори несвршени ђак, али мислим да је образовање ипак у основи свега, не само обавезно образовање, него понајпре оно образовање које човек одреди сам себи. У школи се памте најбољи и најмање

www.gimnazijasm.edu.rs


Intervju успешни ученици, најлепши и најнепријатнији догађаји. Према „златној средини“ и просеку сећање нема много милости. Да ли се у Вашим мислима чешће јаве школски несташлуци или она дела за која сте од професора били похваљени и награђени? На скали на којој је средина означена као златна увек сам се налазио на крајњим тачкама са ове или оне стране, најчешће и на обе одједном. Још у легендарном „осмом-Ц” сам на истој страници „књиге наредби” и похваљен и кажњен укором, што се до краја закувало тек у гимназији, где се угравирана петица из српског вечито натезала са ороченим кечевима из математике, физике и хемије. Када се саберу, три кеца су једва пола петице, али на кантару који се баждари просеком, до краја је пар стихова (које сам уместо решења задатака уписао у вежбанку из математике) превагнуло над десетинама мојих песама дотле објављених у школским новинама. Професор је констатовао „да би онда свако могао да напише песму уместо да учи”, и закључио ми кеца толиког да је вирио из дневника, а то што се касније испоставило да то ипак не би могао баш свако, било је слаба утеха за моје јадне родитеље. Но, бар прича о укорима и похвалама преко тога доводи и до тренутка када је хемичарка (која нам је нажалост предавала само једно тромесечје), ушла на час са отвореним „Гимназијалцем”, питајући за дечака који је написао „Да ти имаш телефон“. Њена реченица „да разред нема појма како талентовано дете седи међу њима” није била само једина похвала коју сам икад добио у гимназији, него и једна од највећих похвала на мој рачун уопште, и зато је не могу подвести само под успомену из школе, него пре под личне успомене, и неизбрисиво сећање на професора Милену Шурјановић. Како се Ваш авантуристички дух, сазревајући у средњој школи, борио са понекад крутим правилима нашег образовног система? Да ли је сломио он Вас, или сте Ви њега сломили? Пред сам крај другог разреда имао сам три закључена кеца код профана код којих сам већ имао жуте картоне, и није ми требала дојава из кладионице да бих знао да ће на седници то бити „из кеца у кец”. Исписао сам се дан пре распуста, јер тако сам „ванредно” могао читав разред да положим у два рока, слагавши код куће да имам само поправни. Српски, језици, историја, географија, уметност, све су то били предмети из којих сам имао одличне оцене, и њих сам без проблема очистио у првом цугу, оставивши Свето тројство за август. Знао сам да ће математичар ући у мене „клизећи”, и научио сам оне глупости са конструисањем троугла ако имаш праву, тачку, и муву на зиду, затим сам набубао све те алдехиде и кетоне, што ми је касније пуно требало у животу, а физичарка ме је са

www.gimnazijasm.edu.rs

Mitrova~ka gimnazija једначином за истицање гаса из течности давила толико да се и комисија сажалила па ми доделила неку анорексичну двојчицу. Уписао сам следећи разред регуларно, и већина професора, на челу са разредном, убеђивала ме ја да све то нисам ни морао радити, јер би ми свакако бар један кец на седници био поправљен, али на крају те школске године нашли смо се пред истом дилемом, с тим да у наредној не бих више имао ни један од та три предмета, релативно неважна за наш друштвено-језички смер. И дабоме да су ме срушили. Лоше је што сам послушао савет да се опет не исписујем, али добро је да је то због тога био последњи савет који сам послушао у животу. Напустио сам школу, имао пар Том Сојерских, на моменте Џек Лондонских сезона, али онда сам, као један од двојице који су то успели међу тристо пријављених, положио пријемни на факс, као „лице без, или са непотпуном средњом спремом”, само што ни тај индекс, на првих пар страница нацифран углавном десеткама, никад није оверен до краја. У једном тренутку систем је био на добром путу да ме сломи, али извукао сам се тако што сам му допустио једино да ме преломи, и пети Еуклидов постулат, бензолов прстен и Лекланшеов суви елемент заувек су нестали у црној рупи гитаре. Неће ваљда ни ово време обезвређености вечно трајати, и неће просветари и у будућности тумарати од скупштине до министарства захтевајући бар делић поштовања које су учитељи имали од Платона и Аристотела, па ево, све до недавно... Да ли је Ваш гимназијски пут био више усмерен непостојањем љубави између Вас, са једне, и математике, физике и хемије, са друге стране, или пак нестрпљењем да што пре другима представите свој стваралачки израз, да оних „сто хиљада речи“ из Вас, што пре уметнички обликоване пронађу пут до публике? Нестрпљење није ни међу првих сто особина којима ме описују. Тада, поготово, није ми било ни на крај памети да би ишта од онога што нажврљам на корице свеске икад могло имати везе са стваралаштвом или уметношћу. Пубертет ми је одврнуо неке сигуроносне вентиле, и све оно што су се други једва усуђивали да помисле, ја нисам одолевао а да не кажем гласно. Новој хемичарки је хемија ишла и горе него мени, физичарка је била као она сестра из „Лета изнад кукавичијег гнезда”, и до ње се није могло допрети емоцијама, духовитошћу, или било којим од конвенционалних начина комуникације који сам практиковао, али математичар је био главни инквизитор. Уваљивао нам је неке задатке из руских уџбеника за пети

Gimnazijalac, broj 20

5


Mitrova~ka gimnazija разред, па ликовао што не умемо да их решимо, и наравно да сам морао да му саветујем да, кад се већ толико пали на Русе, проба да прочита „Педагошку поему”, па ће можда потражити у нама оно шта знамо, уместо што трага за оним што не знамо. И данас мислим да је то било троје прозаичних, немаштовитих људи, првих двоје без трунке страсти према ономе што предају, а трећи, напротив, са превише страсти једино према ономе што предаје. Да не буде забуне, од већине осталих професора научио сам пуно вредних ствари, које ми данас додуше вреде само док бриљирам гледајући Слагалицу, али неће ваљда ни ово време обезвређености вечно трајати, и неће просветари и у будућности тумарати од скупштине до министарства захтевајући бар делић поштовања које су учитељи имали од Платона и Аристотела, па, ево, све до недавно. Нашој генерацији је паметније да ћути. Од све те романтике и идеала, од свог тог образовања и морала, допустили смо да се све распадне, да се ратује, да се људи повуку у најзабаченије катакомбе достојанства...

те романтике и идеала, од свог тог образовања и морала, допустили смо да се све распадне, да се ратује, да се људи повуку у најзабаченије катакомбе достојанства. Навијам за оне који су своји, посебни, уникати. Уз малу напомену да бити слободан стрелац најчешће значи бити слободна мета... Време је дало значај и потврду стиху у којем певате како „дипломе нису пресудна животна ствар“, али ако бисмо се нашли негде на пола пута између Новог Сада и Сремске Митровице, негде у Иригу на пример, дочекао би нас вероватно Михиз својом идејом да награде и дипломе треба презирати, али да је најбоље прво их имати, па тек онда то учинити. Да ли је оправдан тај родитељски изговор „за сваки случај“, и извесна та „сигурност“ коју нуди папир од стране образовног система? Написао сам у „Додиру свиле” понешто о наградама

Да ли би они који су најмање читали у Ваше гимназијско време, данас били најначитанији, некада најнемирнији, да ли би сада били ђаци са највишим оценама из владања? Да ли би они пред школском таблом пре решили једначине живота, него што би данашњи ученици то учинили уз несебичну помоћ компјутера? Клинци се данас пале на „Господара прстенова”, филмска верзија почиње речима „Свет се мења...“ Ако кренем да ламентирам да је у наше време било боље, само ћу се декларисати као типичан маторац. Било је, рецимо, другачије. Читајући „Господара”, ми смо уз тих милион речи морали и да сами дочаравамо слике, али немогуће је да и клинци данас немају маште, они ће је само испољити негде другде. Бар се надам. Ужасава ме што су неписмени, што слушају народњаке, што су опседнути материјалним, али на њима се ломи једна комуникацијска епоха, све је убрзано, нико више нема времена да пише писмо па три недеље чека на одговор, данас су информације доступне истог часа, и у много су већој фрци да проберу битно од небитног. Бојим се да је наш проблем и био у томе што смо (наизглед) имали сувише времена, и нашој генерацији је паметније да ћути. Од све

6

Intervju

Gimnazijalac, broj 20

које нисам заслужио, и о наградама које нису заслужиле мене. О школским дипломама, и поред свега претходно наведеног, имам веома одређено мишљење, и врло сам поносан на четири факултетске дипломе са мојим презименом, иако ни једна није на моје име. Оља често помиње како је најлошији ђак у породици највише инсистирао да сви остали

заврше факултете, али ја искрено верујем да ће ускоро доћи време кад ће вредети једино дипломе годинама пресоване под уџбеницима, за разлику од папира који се сад штанцују да би нека бараба од четвртка до понедељка постала доктор наука. Претходних година додељено ми је звање почасног матуранта, и почасног студента Новосадског уни-

верзитета, оба помало цинично, осредњи то никако нису лајковали. Но, живот је стари шаљивџија. Иронија ће бити ако нека следећа генерација гимназију назове по ђаку отераном из ње. Са садашњим искуством, шта бисте поручили младима, да се труде да буду као „Ваш Бане“, који се појављује као константа свих генерација, или треба да крену својим путем? Шта треба да буде водиља младом човеку који је у годинама које су прекретница живота? Да ли је најважније, и тада и увек, бити свој, посебан, и бити уникат? Клинцима поручујем да си главни тек онда кад нико ништа не треба да ти поручује. Ово је

www.gimnazijasm.edu.rs


Intervju

Mitrova~ka gimnazija

време Банета доброг сина, мислим да им је сасвим до-

ситни подаци, које вероватно никада нећете ни сазна-

вољна вакцина кад у преносима из скупштине виде неког

ти, утичу на ваш его и на Ваш однос према себи? Да ли

напаљеног вршњака како пени против оних других. Неког

је претешко то бреме и да ли оно центиметар по центи-

ко са двадесетикојом не зна напамет кад која цурица гаси

метар подиже лествицу коју сваким новим „наступом“ и

ноћну лампу, у којој се пекари ваде хрускаве кифле у три

„појављивањем“ морате да прескочите?

ноћу, у ком бирцузу свирају најбољи тамбураши, нити који

У једном тренутку, кад јој се учинило да бих на час

бенд прави свирку у суботу, него се гуши краватом и игра

могао да поверујем да је оно што други кажу за мене

се маме и тате под неком скраћеницом. Јеси или ниси.

важније од онога што одувек знам о себи, Оливера ми је

Навијам за оне који су своји, посебни, уникати. Уз малу

рекла: „Види, Балашевићу, данас си ти једини који носи

напомену да бити слободан стрелац најчешће значи бити слободна мета. Тек да имају

ту светлост”, и признајем да ми се допало. Али онда је додала: „Али не заборави... Ти је само носиш. Ти ниси та светлост.“ И

на уму. Када сте писали „Мојој мами уместо матурске слике у излогу“, да ли сте сања-

од тада немам ни најмање дилеме око тога шта сам и ко сам. Бити у анталогијама, ласкаво је.

ли да ће Ваши стихови и

Изаћи пред децу млађу од

реченице у многим гра-

песама које знају напамет,

довима, бити најци-

каткад на Новом Зеланду,

тираније ученичке ре-

каткад у земљи са којом

матурским

је моја земља ратовала

паноима, у лексико-

до тад, пред избегле у

нима, годишњацима и

Малмеу или Гетеборгу,

плике

на

или загубљене у неком

на школским зидовима?

фрушкогорсом сеоцету, то

У календару, клинац који све то и прича, каже: „Нема сумње да је моја мама сад анђео, јер анђео је била још и за боравка на овој планети. Не само да нисам мајци приуштио ту слику на паноу, него никад није била ни на једном мом концерту. А мислим да сам управо на њу

је већ нешто друго. Савременици су ту да оспоравају. Али кад их превазиђеш, кад те присвоје наредне генерације, онда си победио. Онда си ходајућа антологија. Да ли сте више поносни на своје стихове или на мелодије које сте створили? Да ли већи немир у

повукао то. Увек је знала да ми подметне праву књигу под

Вама изазову тактови на клавиру или гитари којима

јастук, да маказама изреже песму из „културне хронике”,

почиње нека школска академија, или Ваше риме у

отшкрине врата моје собе кад напипам прави след акорда

неком школском споменару?

на гитари. Волео бих да зна да сам касније написао

Никада нећемо знати. Кад год би ми требало доделити

„Протину кћи”, „Бездан”, „Провинцијалку”, „D-mol“. Да

награду за текст, колеге би се буниле да сам песник, а не

некако сазна да сам касније матурирао бар десетак пута,

текстописац. Кад би ме помињали за неку књижевну

као тема матурских радова, као песник музичар, ко зна

награду, колеге би се буниле да сам музичар, а не књи-

шта...

жевник. Нека иду с милим богом. О наградама смо већ причали. Често ме потцењују као музичара, али једном

Савременици су ту да оспоравају. Али кад их

ће сигурно нека филхармонија одсвирати и моје ме-

превазиђеш, кад те присвоје наредне генерације, онда

лодије без досадног Балашевићевог гласа, и онда ће их

си победио...

сви чути онако како их ја одувек чујем. Све у свему, то сасвим солидно иде једно с другим. Онај ко ми је доделио

У монографији Митровачке гимназије, књизи која

таленат послао ми га је негде издалека, па се мало ис-

описује 175 година њеног трајања, портретишући вре-

тумбао успут. Увек прво стигне мелодија, па тек онда

ме крајем прошлог и почетком овог века, чак три пута

речи, то је обрнут процес, обично се компонује на речи,

Вас спомињу и називају нашим највећим савременим

али није ми падало на памет да улажем рекламацију и

песником. Како таква неформална признања и слични

враћам пакет. Неодвојиво је, ма како год окренеш.

www.gimnazijasm.edu.rs

Gimnazijalac, broj 20

7


Mitrova~ka gimnazija

Intervju ка, уствари, замолио ме да то учиним уместо њега, па сам

Гледајући све те аудиције и покушаје да се од неког

клекао на сцени и изговорио: „Маријана, удај се за нас.” У

направи звезда, досад сам видео само гомилу жалос-

мојим стиховима, на концертима, у романима, филму,

них сезонаца за коју нећу да кажем да ће брзо бити

пуно је љубави. Јер љубави је пуно и у мом животу, ста-

заборављени, пошто неће бити ни упамћени.

ромодан сам, шта да радим. Љубав не побеђује, каже један стих. Она је само непобедива, допуњава други...

У „Додиру свиле“ кажете: „И деца знају да се до неба

Да ли сте се некада осетили на неки начин покра-

не дижу надувани, него само балони напуњени неком

деним, јер су Ваша и њој паралелне улице одавно кроз

посебном хемијом.“ Да ли је та посебност у сновима,

песме престале да буду само Ваше, јер су неки важни

идејама и раду, довољна да човек буде срећан у жи-

догађаји из Ваше младости и Вашег живота постали

воту?

стихови које сви певају, и анегдоте које сви препри-

Кад већ цитирамо, у „Три послератна друга” помиње се упорност, која уме бити на самој граници талента, али то имаш или немаш. Неки то називају и харизма, али шта је

чавају? Да ли Вам та приватност недостаје и постоји ли тајна њеног чувања и обнављања? Па, не. То је чак и један од већих комплимената, кад боље размислим. Ја сам један од нас који некако уме да исприча оно што се свима десило. Могло би се чак рећи и да сам мајстор. Као зидар, крај ког стојиш и гледаш с каквом лакоћом слаже циглу до цигле, и помислиш „што сам га и звао кад сам то могао и сам”, али кад покушаш, зид се накриви, малтер не хвата, стврдне се још у кофи. Неко је рекао да је Балашевића тако лако слушати, а тако тешко писати као он. Није лоше. Али пуно тога у песмама, и у још ненаписаним песмама, ипак је само тајна шифрована преписка између Оливере и мене. А приватност, она дословна, буде угрожена ту и тамо, неумереним

да је, не може се ни стећи ни научити. Гледајући све те

молбама да се сликамо са непознатим људима, али и ту

аудиције и покушаје да се од неког направи звезда, досад

смо привилеговани профилом људи који нас прате.

сам видео само гомилу жалосних сезонаца за коју нећу да кажем да ће брзо бити заборављени, пошто неће бити ни упамћени. Посебност јесте кључ свега, али ни случајно

Нас романтичних није остало пуно, али мислим да нас је сасвим довољно да спасемо овај свет.

није гаранција среће и успеха. Треба бити прави момак, на правом месту, у право време. Делује лако. Али сваки

Констатујући да многи од нас у себи проживљавају

просечан кладионичар могао би да напише роман о томе

неки свој јануар који „не воле“, и крију „неке непре-

шта све треба да би се три ствари поклопиле...

водиве дубине“, које само ретки успевају да „преведу у речи“, захваљујемо Вам на времену и стрпљењу које

Љубав не побеђује, каже један стих. Она је само непобедива, допуњава други... Могу ли као нотни систем послужити оне невидљиве нити које споје двоје младих из Новог Сада и Зрењанина, Сремске Митровице и Сомбора, или неких других градова? Да ли је љубав најважнији састојак у сваком стваралачком и уметничком процесу? Да ли треба, како кажете „пронаћи некога, да бисте пронашли себе“? Имао сам срећу да и моје песме буду код по ком су се неки пронашли. Данас праве циркус од тога ко ће кога запросити на нечијем концерту, постоји већ и ценовник за то. А мислим да се већ деценијама мери време од концерта у Загребу кад је Игор запросио Маријану из Осије-

8

Gimnazijalac, broj 20

сте нам поклонили, и занима нас када бисмо могли заказати наш следећи састанак? Пошто знам да су неки од вас били на „Календару” у Руми, јасно вам је да сам панонски преопширан, и да су ово одговори пре за алманах него за редовни број ђачких новина. Усудио бих се и да дођем у Сремску Митровицу, бар са „Календаром”, народњаци су преузели ствар и у вашој вароши, али надам се да позориште још није адаптирано у печењару, или тако нешто. Нас романтичних (злобници би рекли вас патетичних, па ‘ајде да се нађемо на нас поетичних), није остало пуно, али мислим да нас је сасвим довољно да спасемо овај свет. Реализација: Ђорђе Божић, Данијел Радуловић, Василије Воћкић и Радослав Нешић.

www.gimnazijasm.edu.rs


Izlo`be

Mitrova~ka gimnazija

Изложба о обновљивим изворима енергије у Свечаној сали Митровачке гимназије

Пише: Ивана Благојевић

Гимназијалцима представљени обновљиви извори енергије екологије путем медија говорио и директор овог фестивала Игор Чолак. Присутне ученике и њихове госте поздравили су и представници Града Сремска Митровица, као и директорка Митровачке гимназије Мирјана Ђорђевић. Митровачка гимназија, као домаћин једне овако значајне манифестације, је отворила врата бројним посетиоцима ове утицајне изложбе. Уметнички и едукативни програм припремили су ученици наше школе у сарадњи са професорицом француског језика Аном У Митровачкој гимназији је 24. септембра 2015. године одржана отворена изложба фотографија о алтернативним изворима енергије под називом: „Обновљи-

Симић, као и професором музичке културе Едијем Тајмом. Програм се састојао од песама, рецитација и драм-

ве енергије“, или на францу-

ских делова, на францус-

ском језику: "Ėnergies reno-

ком језику, па су тиме уче-

uvelables”.

ници од прве до четврте го-

У организацији француске

дине ове школе: Катарина

амбасаде у Републици Срби-

Недељковић, Андреј Стоја-

ји, изложбу је отворила ата-

новић, Милош Станковић,

ше за универзитетску, научну

Анастасија Радовановић,

и интернационалну сарадњу

Дуња Халиловић, Јелена

Виржини Манфрони, која је

Малишевић, Ивона Белу-

присутнима у Свечаној сали

шевић, Ивана Благојевић,

Митровачке гимназије, ука-

Никола Кнежевић, Исидора

зала на велику важност него-

Убавић, Андреја Божићко-

вања културе заштите живот-

вић и Нина Ракић, показали

не средине као и значаја сарадње Републике Француске и града Сремска Митровица. У питању је сарадња која већ постоји између Сремске Митровице и Невера, гра-

знање и таленат њиховог другог страног језика. Митровачка гимназија ће и у будућности бити учесник оваквих пројеката од општег значаја.

да у Француској. Ова изложба на француском и српском језику бави се питањима приступа изворима енергије у земљама у развоју, побољшавања енергетске ефикасности у индустријализованим земљама и прибегавања коришћењу обновљивих извора енергије на локалном, регионалном и светском нивоу. Како се ова изложба одржавала у склопу трећег по реду „Срем филм феста“ присутнима је о промоцији

www.gimnazijasm.edu.rs

Gimnazijalac, broj 20

9


Mitrova~ka gimnazija

[kolska slava

Град Сремска Митровица, већ традиционално, и ове године наградио најбоље основце и средњошколце

Додељене Светосавске повеље

Године 2016, 27. јануара у великој сали Скупштине Града Сремска Митровица, најбољим ученицим основних и средњих школа са територије нашег града додељене су Светосавске повеље. Добитници овог престижног признања из Митровачке гимназије су: Српски језик и књижевност: Наташа Поповић (за освојену 2. награду на Републичком такмичењу из српског језика) - ментор Саша Недељковић Николина Беломарковић (за освојену 2. награду на Републичком такмичењу из српског језика) - ментор Добрила Носовић Мина Кузминац (за освојену 3. награду на Републичком такмичењу из књижевности) - ментор Добрила Носовић Тијана Станивуковић (за освојену 3. награду на Републичком такмичењу из књижевности) - ментор Саша Недељковић Андреа Томић (за освојену 3. награду на Републичком такмичењу из књижевности) - ментор Сандра Петровић Природне науке: Данијел Радуловић (за освојену 3. награду на Републичком такмичењу из биологије) - ментор Ксенија Бујновић Марко Скакун (за освојену 1. награду на Републичком такмичењу из физике) - ментор Јанко Јовановић Ленка Ристивојевић (за освојену 2. награду на Ре-

10

Gimnazijalac, broj 20

публичком такмичењу из физике) - ментор Јанко Јовановић Мирослав Живановић (за освојену 3. награду на Републичком такмичењу из физике) - ментор Златко Шалић Друштвене науке: Исидора Лазић (за освојену 1. награду на Републичком такмичењу из латинског језика) - ментор Зорица Обрадовић

Марина Дринић (за освојену 3. награду на Републичком такмичењу из латинског језика) - ментор Зорица Обрадовић Јелена Хајдуковић (за освојену 2. награду на Републичком такмичењу из италијанског језика) - ментор Марина Тинтор Поповић Награде најзаслужнијим ученицима и њиховим менторима уручили су начелница Управе за образовање Мирјана Пјевац и председник Скупштине Града Милан Ковачевић. У име награђених захвалила се Исидора Лазић, ученица наше школе.

www.gimnazijasm.edu.rs


[kolska slava

Mitrova~ka gimnazija

У Свечаној сали Митровачке гимназије пригодним духовним и уметничким програмом обележена школска слава

Светосавским путевима И ове године 27. јануара ученици и професори Митровачке гимназије са својим гостима обележили су школску славу. Програм је започео сечењем славског колача, након чега се пригодним речима присутнима обратио и протонамесник Радослав Радовановић. Овогодишњи кум школе је Драган Лазић са породицом.

Директорица школе је ученицим и професорима који су протекле године освојили награде на републичким такмичењима уручила признања, а након тога уследио је уметнички део програма који је организовала професорица књижевности Владислава Вукашиновић. Народне лирске и епске песме казивали су Надица Богданић, Тамара Ордагић, Вања Филиповић,

Еди Тајм. Оркестар у саставу: Матеа Николић (виолина), Милица Ивин (виолина), Николина Трудић (виолина), Ђорђе Тешић (тамбура), Вук Бабић (тамбура), Исидора Убавић (флаута), Јелена Малишевић (флаута), Марко Скакун (хармоника), Михаило Ивић (кухон), Лазар Ћалић (контра), Милош Андрић (тапан) и Никола Кнежевић (бегеш), посебно је орасположио присутне. Уз хор Митровачке гимназије певале су Анастасија Радовановић и Јулија Кендришић. Поред, уобичајене Светосавске химне, на репертоару су биле песме: „Домаћине, добри гости ти дојдоше“, „Чубра Маро“, „Оро се вије“, „Еј чија фрула“ и „Густа ми магла паднала“. Програм прославе школске славе и овај пут тематски је пропраћен бираним ликовним радовима ученика на тему народне традиције у организацији професорице ликовне културе Александре Кутузов Антић.

Лазар Тубић, Катарина Недељковић и Милош Станковић. Посебно богат и занимљив музички део програма, који је надовезивао на поетска казивања ученика, ове године је организовао професор музичке културе

www.gimnazijasm.edu.rs

Gimnazijalac, broj 20

11


Mitrova~ka gimnazija Екскурзија треће године Митровачке гимназије

Putovawa Пише: Александар Младеновски

„Путовање оплемењује дух и ослобађа нас предрасуда“ Прво нисам хтео да идем, а онда нисам могао да дочекам да кренем. Летњи распуст ми је брзо прошао. Провео сам десет незаборавних дана у Грчкој са друштвом, један али вредан дан на кањонингу у Црној Гори са татом, возио сам бицикл по Фрушкој гори, али последњих недељу дана пред одлазак у Италију на екскурзију никако да прође. А тек ноћ пред полазак, мислим да нисам ни спавао.

Седам дана без родитеља, са лепим џепарцем који сам скупио и друштвом по мери, аутобусом, мојим омиљеним превозним средством правац „вечни град“, Рим. Главни град Италије, зван и као „престоница света“ и „град на седам брежуљака“ биће ми као на длану. Познат широм света због своје богате историје, грађевина, знаменитости, али и због бројних тргова крцатих кафићима и ресторанима, из којих се чује чувена италијанска музика и у којима се служи укусна и надалеко позната италијанска храна. Па онда улице пуне продавница из чијих се излога смеше лутке дотеране по последњој моди. Није ни чудо кад кажу да сви путеви воде у Рим. А наш пут до Рима водио је преко Монтекатинија, Сијене, Фиренце, Пизе. Дани прекратки да обиђемо све лепоте што је човек створио, а у глави премало места да стане све што око види. Па ипак, као што сам и очекивао највећи утисак на мене је оставио Рим, без обзира што сам видео и доживео само један мали део. Векови бурне историје оставили су неизбрисив траг у италијанској престоници која траје више од две и по хиљаде година. Читав град је један велики историјски центар, нигде не постоји „стари град“ као било која римска област. Било да шетате кроз широке, кривудаве или лавиринт уских улица сигурно

12

Gimnazijalac, broj 20

ћете на сваком кораку открити неколико слојева уметничких радова из свих епоха, највише на архитектонским знаменитостима. Фонтане, ренесансне украшене палате са барокним стубовима израсле на темељима романике и готике, да ти се заврти у глави од лепоте. Препун знаменитости на сваком кораку, али вероватно најпрепознатљивији симбол Рима у свету свакако је Колосеум, највећи амфитеатар икад саграђен у једном царству, као да пркоси вековима. У стопу га прате Римски форум, Фонтана ди Треви, Циркус Максимус, Пантеон - храм свих богова, ма цео Рим је нестваран, као да су га створили богови. А онда повратак на земљу, радње пуне прелепих ствари, очи велике, новчаник танак, али ипак сам се на крају одлучио за плаве старке, специјалне, таквих у Србији нема. Нико није био срећнији од мене. Али ништа без доброг друштва. Ученици и професори прави другари, расположени и опуштени. Сладак смех због било чега, ма све нам је било смешно, усхићење, радост, разговор, задиркивања, заједнички изласци, фотографисања, све лепше од лепшег. Тек кад сам дошао кући, после пар дана, схватио сам колико нам је било лепо. А и време нас је послужило, крај лета, топло,

нема кише, небо плаво, као њене очи... Стрепео сам да не ухвате мој поглед, а кад би се то и десило, надао сам се да сунчане наочаре добро сакривају моје симпатије. Све што је лепо кратко траје. Повратак из вечног града преко Вероне, Лидо ди Јесола и Венеције учинио је да се вратимо препуни незаборавних утисака, уморни, неиспавани, промукли, срећни и... заљубљени. Како ко... У Италији, у Рим, у плаве патике, у плаво море и плаво небо, у плаве очи...

www.gimnazijasm.edu.rs


Putovawa Пише: Радован Чикић

Mitrova~ka gimnazija Екскурзија сремскомитровачких гимназијалаца из још једног угла

Моје путовање у Италију Велика екскурзија је битан део младости сваког гимназијалца. Генерације ученика које су прошле нашом школском зградом су ову екскурзију доживљавале као неизмерну радост: жељно је ишчекивале, занимљиво проводиле, а после много година је са сетом и носталгијом препричавале. А како и не би, кад је у таквом догађају скупљена сва енергија младости, сва жеља за откривањем нових ствари, дружењем, проводом, уз неизбежне дозе младалачког бунта, који се повећава сразмерно удаљености од родитеља и свог дома. На такву екскурзију сам отишао и ја септембра прошле године и искусио све оно о чему су ми родитељи и многи други бивши гимназијалци месецима причали.

фудбалских клубова „Фиорентина“ и „Сијена“ и кошаркашког „Монтепаски“. Рим је, као и свака престоница, посебан и јединствен у односу на остатак земље. Посета Колосеуму, Ватикану и вожња метроом су оставили јак утисак не мене и барем на тренутак ми дочарали живот „мајке свих градова“, како су га антички писци са правом називали. На сваком кораку су историјски споменици који указују на моћ коју је овај град имао кроз дугачку и бурну историју, а трудом и залагањем његових становника очувао до данас. Венеција, са својом Дуждевом палатом и Санта Маријом дела Салуте (уз неизбежан помен Лазе Костића и његове истоимене „лабудове песме“ чију лепоту и смисао смо тек тад уочили) је најлепша у целој Италији. И субјективно и објективно. Архитектура ме је одушевила, сама помисао на знање и умеће градитеља из периода кад је град подизан је оно што сваког опчињава, заједно са лепотом украса, слика и фасада рађених од стране подједнако надарених уметника целог Јадрана. У Лиду ди Јесолу, месту удаљеном неколико километара од Венеције, смо се око 11 сати увече окупали на плажи и озебли од ветра који је константно дувао и подизао таласе од којих нисмо могли загазити ни двадесет метара у плитко море, са необично равним, плитким и песковитим дном. Ноћу у хотелу нисмо спавали, ризикујући плаћање

Седам дана сам уживао у свему. Прво раван Срем, ње-

депозита због „нарушавања реда и мира“ (по речима

гова сестра Славонија, затим брежуљкасто Загорје и

неких Јапанаца са којима смо делили један од три хо-

на крају висока Словенија су нам послали носталгич-

тела) и надајући се да ћемо код куће надокнадити све

не поздраве наших сличних народа, предела и некад

непроспаване сате и, барем мало, изравнати подоч-

исте земље. Испратили су нас са родног Балкана у

њаке! Професори су редовно ишли по собама, прове-

јужну Европу, Апенине, дом древних краљевстава, ве-

равајући да ли јe омладина успоставила самоконтро-

ликог Римског царства, Византије, Аустрије и савре-

лу, и у малом броју случајева надокнађујући недоста-

мене Италије.

так исте. Њима није било лако с нама, а родитељима

А у Италији је све другачије, на само хиљаду кило-

без нас, јер је „мало дете - мала брига, а велико дете -

метара од наших домова. Градови, који су, за разлику

велика брига“, али је и једнима и другима било лепо,

од наших, последње ратове водили у XVIII веку и би-

јер су знали да смо добро и да нам се ништа лоше не

ли разарани занемарљиво мали број пута, одишу ду-

дешава.

хом тога доба. Улице су узане, зграде сабијене и висо-

Ову екскурзију бих радо поновио. Поновио бих и

ке, а тргови раскошни и представљају мала места за

поновљену екскурзију, и тако у бесконачност. Јер, сва-

предах после излаза из уличног лавиринта налик

ки град и улица које смо обишли представља нешто

оном митском у Кнососу. Сијена и Фиренца су управо

ново, неуобичајено и до сада невиђено нашим очима,

такве: у њима као да још живе Медичијеви и подижу

сем на слици, а свака ноћ је представљала причу за се-

цркве, банке и вишеспратнице. Наравно, ту су и неиз-

бе, са свим занимљивостима које неће бити забора-

бежне заставе и грбови тих средњовековних градова

вљене док је генерације '98 Митровачке гимназије на

које се поносно вијоре са сваке зграде, али и познатих

овоме свету.

www.gimnazijasm.edu.rs

Gimnazijalac, broj 20

13


Mitrova~ka gimnazija

Godi{wice

Ове године навршава се седам векова смрти великог српског владара

Пише: Јована Турудић

Седамсто година од смрти „сремског краља“ Драгутина Уздижући српску државу од ранга другоразредне балканске земље до краљевине 1217, а потом и до царевине 1345, непрестано увећавајући њене границе и углед, славна династија Немањића, златним словом уписала је себе и Србију у лексикон средњовековне Европе. Један члан овог дома, краљ Драгутин оставиће трага и на тлу којим управо газимо, Мачви и Срему (Мачванска бановина). Стефан Драгутин Немањић је био краљ Србије (1276 - 1282) и краљ Срема (1282 - 1316). Син је Стефана Уроша I и Јелене Анжујске. Завладао је Србијом 1276, године тако што се побунио против оца и уз помоћ Угарске збацио га са власти. Поделио је државу на три дела. Један део је припао његовој мајци Јелени, јужни део млађем брату Милутину а себе поставио да влада највећим, северним

Манастир Бешеново се налази на јужним падинама Фрушке горе. Према предању, основао га је краљ Драгутин Немањић крајем XIII века и сместио га на једном од главних изворишта воде која су напајала стари Сирмијум, данас Сремску Митровицу. Посвећен је Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. То је једини манастир на Фрушкој гори чији се настанак везује за свету лозу Немањића.

14

Gimnazijalac, broj 20

делом. Једном приликом док је јахао коња поред града Јелеча, пао је и поломио ногу. Овај догађај Драгутин је тумачио као Божију казну. После немилог догађаја и проглашења Драгутина као неспособног за даље управљање државом, дошло је до Дежевског споразума (чији текст није сачуван) према којем је Драгутин предао престо брату Милутину (историчари претпостављају да се том приликом Милутин обавезао да ће га после његове смрти наследити Драгутинови потомци). Драгутин је после одрицања српског престола на сабору у Дежеву задржао власт над северним деловима државе. Најраније у другој половини 1284. године је добио од свог таста угарског краља на управу тзв. Мачванскобосанску бановину под којом су подразумевани простори данашње Мачве , десне обале Саве, укљу -

Фреска из цркве светог Ахилија у Ариљу, осликана негде око 1290. године

www.gimnazijasm.edu.rs


Godi{wice чујући Београд, области јужно од Београда и североисточну Босну. У то време политичка топографија делила је Срем на Овострани или Горњи Срем (данашњи Срем) и Онострани или Доњи Срем (данашња Мачва). Драгутинова нова држава се називала Сремска земља, с обзиром да је имала политички центар у Оностраном Срему. Из тог разлога се у изворима Драгутин понекад наводи као „сремски краљ“. Главна Драгутинова резиденција је био град Дебрц (између Београда и Шапца), док је у Београду, својој другој резиденцији, само повремено боравио. Београд је први пут ушао у састав српске државе за време краља Драгутина, а Драгутин је био први српски владар који је владао из овог града. Увео је и први српски динар са ћириличким натписом. Драгутин је био веома побожан, живео строго, готово

Mitrova~ka gimnazija испоснички, подигао је многе цркве, поред осталих: Троноша код Лознице, Ћелије код Ваљева, Рача на Дрини, Папраћа код Зворника, Тавна код Тузле, Липље код Бања Луке и друге. Такође, подигао је и манастир Бешеново. Подигао је и цркву св. Ахилија у Ариљу, у којој је сачуван његов портрет из 1296. године. Пред крај живота замонашио се примивши име Теоктист. Своју државу је дао на управу сину Владиславу II. Остатак живота је провео живећи испоснички и чинећи многа добра дела. Умро је 1316. године. По својој жељи сахрањен је у манастиру Ђурђеви Ступови. Прошло је 700 година од како је овај неустрашиви владар крочио нашом земљом али и даље наше улице одишу његовом славом и чује се кас коња који опомиње да се историја не заборави!

Године 2016. навршава се век откако је Милош Н. Ђурић почео да ради као професор у Митровачкој гимназији

Стогодишњица на понос Једно од највећих и најзначајнијих имена српске културе је свакако и Милош Н. Ђурић (1892 - 1967). Наш највећи хелениста, класични филолог, филозоф и преводилац, био је редовни члан Српске академије наука и уметности и председник Српске књижевне задруге. Како новоде бројни извори о њему, објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије („Из хеленских ризница“, „Историја хеленске књижевности“, „Историја хеленске етике“). Оно по чему је Милош Н. Ђурић најчешће помињан је чињеница да њему припадају и преводи Хомерових дела „Илијаде“ и „Одисеје“. Ове, 2016. године навршава се тачно сто година како је Милош Н. Ђурић, у својој двадесет и четвртој години, почео да ради у Митровачкој гимназији као професор. Радио је пуне четири године, дакле до 1920. После службовања у Сремској Митровици, а касније у Земуну, прешао је да ради на Филозофски факултет у Београду - катедра филозофије, где је и докторирао 1929. године радом о проблемима филозофије културе. Милош Н. Ђурић никада није заборавио прво место свог педагошког рада. Радо је долазио у Сремску Ми-

www.gimnazijasm.edu.rs

тровицу и у њој држао увек занимљива предавања. Историја Српске грађанске читаонице у нашем граду (данас Библиотеке „Глигорије Возаровић“) бележи да је Наш чувени филолог у њој радио као књижничар. Након смрти Милоша Н. Ђурића Удружење књижевних преводилаца установило је Фонд који носи његово име, и из кога се награђује најбољи превод у току године. Током немачке окупације Београда у Другом светском рату тадашње власти затражиле су од виђенијих српских интелектуалаца да потпишу Апел српском народу којим се захтевао „ред и послушност“. Када је ушао у хол зграде Коларчевог универзитета и видео да се унутра потписује апел, Ђурић се окренуо и пожурио ка излазу. Један од колега, композитор и диригент Милоје Милојевић, га је зауставио, упозорио на могуће последице и упитао зашто одбија да потпише. Професор Ђурић му је одговорио: „Лако је теби. Ти у дипле свираш, а ја студентима етику предајем!“ Ове речи постале су временом један од симбола доследности у етичком ставу. Аутори серије „Отписани“, за коју се никако не би могло рећи да је заснована на историјским чињеницама, овај догађај су, у једној од епизода, осветлили са стране која је њима одговарала.

Gimnazijalac, broj 20

15


Mitrova~ka gimnazija

Foto album

Митровачке средње школе укључене су у пројекте размене ученика које организује Интеркултура.

Наша школа је у сарадњи са француском амбасадом организовала изложбу о обновљивим енергијама.

Школска 2014/15. година завршена је свечаном доделом диплома матурантима у градском позоришту.

Најбољи ученици и њихови ментори награђени су за освојена прва места на републичким такмичењима.

Одржан је још један меморијални одбојкашки турнир посвећен Ђорђу Марицком.

Митровачки гимназијалци организовали су хуманитарни концерт за Општу болницу у нашем граду.

УСПОМЕНЕ КОЈЕ ЧУВАМО ЗАЈЕДНО Има оних неочекиваних догађаја, у модерној комуникацији прозваних „црним лабудовима“, који величином своје непредвидивости промене след историје, али има и оних који су важни само појединцима и који љубоморно не одају тајну своје обичности. Када одшкринете врата тих ненаметљивих микросвемира и пробудите их из сна у некој невидљивом прашином покривеној фиоци, они прошетају лавиринтима вашег сећања, открију вам зашто сте тамо где јесте, или вам

16

Gimnazijalac, broj 20

усмере кораке ка неком светлу које само вама искри из будућности. И ето вам Лајбницовог довољног разлога да непотрошене странице албума испуните новим фотографијама. Најмање је важно да ли сва та степеништа, прозори и врата воде у добром и правом смеру, јер младост је ту да вам увек пружи нову прилику и да нову шансу за поправни. Важно је само без престанка вајати себе сопственим трудом, личним амбицијама и афинитетима, предано чувајући своје парче слободе. Јер човеку

www.gimnazijasm.edu.rs


Foto album

Mitrova~ka gimnazija

Дана 27. јануара 2016. године Митровачка гимназија је свечано обележила своју славу.

У Градској кући додељене су Светосавске повеље најбољим ученицима и њиховим менторима.

Ученици треће године наше школе били су у септембру на седмодневној екскурзији у Италији.

Настављено је сакупљање чепова у хуманитарној акцији ученика „Чепом до осмеха“.

У Свечаној сали школе за Нову годину је приређена приредба поводом додела пакетића.

Школски парламент је организовао прикупљање пакетића за најмлађе у Општој болници у Сремској Митровици.

када остари за излечење заблуда није довољан обичан антибиотик. Тада више нема прилике за пропуштање нових прилика и кондуктера спремних да плате карту уместо путника. И зато треба живети на време. Слушати са неким и како се пахуље спуштају на дирке клавира, и гледати како се милиметар по милиметар топи кристални замак од леда доласком пролећа. Срећа се као клипер ношен великим једрима изненада укаже на пучини, а акције, као нови цветови орхидеје усидре на шареном емо-

www.gimnazijasm.edu.rs

тивном тржишту. Сви они речити осмеси и слутње, додељене и недодељене медаље, проживљени и уморени парчићи сна, окрећу се као комадићи разнобојног стакла између равних огледала калеидоскопа. Добро је неке од тих инсигнија младости, знањем побеђене стварности, стихове, лудости и надреалности, похранити на неко место, украсти забораву и сместити међу странице, јер само тако могу постати успомене које чувамо заједно. Ђорђе Домазет, главни и одговорни уредник

Gimnazijalac, broj 20

17


Mitrova~ka gimnazija Занимљивија страна науке

Fizika Пише: професор физике у Митровачкој гимназији, Златко Шалић

Осцилације неутрина обичном материјом. Како се може детектовати честиНеутрино као елементарна честица Постојање неутрина као елементарне честице теоријски је предвидео аустријски физичар Паули 1930. године. Требало је објаснити расподелу енергије ослобођене у бета-распаду (радиоактивном распаду неких атомских језгара праћеном емитовањем електрона). Паули је претпоставио да део енергије односи

ца са таквим особинама? Треба користити што веће детекторе и чекати што дуже да дође до интеракције. Осим тога, погодно је детекторе постављати дубоко под земљом. За неутрине то није нека препрека, али јесте за већину других честица. Тако се умањују нежељени сигнали при раду детектора. Откриће неутрина 1956.

честица која до тада није запажена у експериментима зато што слабо интерагује са материјом. На основу

Након проналаска нуклеарног реактора, показало се

оног што се зна о бета-минус распаду то треба да буде

да он представља извор великог броја антинеутрина.

електрично неутрална честица, много мања од елек-

При раду нуклеарних реактора, као резултат нуклеар-

трона. Паули није предложио неко име за нову чести-

не фисије, јавља се велики број слободних неутрона.

цу. Италијански физичар Ферми је тако предвиђену

Они се брзо распадају, па у том распаду настају између

честицу назвао неутрино, што на италијанском језику

осталог и антинеутрини. Требало је наћи начин да се

значи „неутрончић“, с обзиром на то да неутрон има

ти антинеутрини детектују. Фермијева теорија предвиђа протицање следећег

много већу масу. (Неутрон је откривен 1932, па је после тога и уведен назив за неутрино). Паулијева хипотеза из 1930. о постојању нове елементарне честице која врло слабо реагује са материјом је била теоријски смела, пошто су у то време у физици биле познате само три честице: електрон, протон и фотон. Сам Паули је изјавио: „Ја сам предложио нешто што се не може проверити експериментално. Теоретичар то не би требао да ради“. Време је показало у којој мери је Паулијева изјава тачна -

инверзног бета-процеса: Антинеутрино + протон ―> позитрон + неутрон Дакле, ако антинеутрино интерагује са протоном, као резултат ће се појавити позитрон и неутрон. Даље, позитрон и неутрон улазе у физичке процесе у којима се на крају појављује гама-зрачење одређене енергије. Појава баш таквих гама-кваната је индиректни

протекла је четвртина века од теоријске претпоставке

доказ за постојање антинеутрина на почетку процеса. Амерички физичари Рајнес и Коуен су 1956. постави-

о постојању неутрина до експерименталне потврде. Године 1934. Ферми је дао теорију која је исправно

ли протонску мету (велику количину воде) и детектор

описивала бета-распад, што је био први корак ка признању неутрина. Та теорија је допуштала могућност да неутрино има своју античестицу – антинеутрино. Према Фермијевој теорији за бета-распад је одговорна слаба сила. Пошто је неутрино ненаелектрисан, не може се открити помоћу детектора који користе електрично и магнетно поље. Како слаба сила има веома мали радијус дејства, неутрино пролази велика растојања без интеракције са околном материјом. „Слабост“ силе се огледа у врло малој вероватноћи за међудејство са

18

Gimnazijalac, broj 20

гама-зрачења испод нуклеарног реактора у Лос Аламосу. Детектор је регистровао редослед догађаја који одговарају инверзном бета-процесу. Ради контроле су изводили оглед и када је нуклеарни реактор био ван погона. Са укљученим реактором су детектовали 70 антинеутрина дневно више него са искљученим. Тиме је експериментално потврђено постојање (анти)неутрина. Фредерик Рајнес (1918-1998) је добио Нобелову награду за откриће неутрина 1995. Да није постао физичар, Рајнес је могао бити оперски певач. Колеге су волеле да слушају како пева оперске арије у својој кан-

www.gimnazijasm.edu.rs


Fizika

Mitrova~ka gimnazija

целарији док решава проблеме физике неутрина.

на. Амерички физикохемичар Дејвис је изградио подземни детектор са великом количином тетрахлорети-

Неутрини као елементарне честице

лена (средства за хемијско чишћење) као метом. Јез-

Временом је утврђено да неутрино учествује у оним процесима који су изазвани слабом интеракцијом, а не учествује у јаким и електромагнетним интеракцијама. Сагласно томе, неутрино спада у лептоне – лаке

честице. Према такозваном Стандардном моделу у физици елементарних честица постоји 6 лептона. Три су наелектрисана, а три неутрална и повезана на начин приказан у следећој табели: Електронски неутрино

Мионски неутрино

Таонски неутрино

Електрон

Мион

Тау-лептон (таон)

гро атома хлора се под дејством неутрина мења у радиоактивно језгро аргона. Ово језгро се распада уз емитовање зрачења које се лако може детектовати, а представља доказ о интеракцији неутрина. „Хватање“ сунчевих неутрина је кључни доказ да је теорија о фузионом пореклу сунчеве енергије исправна. Такве неутрине је први детектовао Дејвис шездесетих година прошлог века. Током тридесетак година он је „ухватио“ око 2000 неутрина. Рејмонд Дејвис (1914 - 2006.) је добио Нобелову награду 2002. за изучавање сунчевих неутрина. Новинарима је евоцирао успомене на дане проведене дубоко у напуштеном руднику где је, између осталог, сам правио хлеб. Сваки сигнал детектора је жељно ишчеки-

Дакле, теорија предвиђа постојање три типа (или три ароме) неутрина. То значи да неутрино који настане заједно са електроном није исти као неутрино који је настао са мионом. Амерички физичари Ледерман, Шварц и Штајнбергер су 1988. добили Нобелову награду за демонстрацију дублетске структуре лептона кроз откриће мионског неутрина. Дакле, они су доказали да постоји барем две врсте неутрина. Уз Нобелову награду се добија и медаља. Ледерман

ван, пошто их је било само десетак недељно. Експериментално измерени флукс сунчевих неутрина је био око три пута мањи од теоријски предвиђеног флукса. Сличне резултате су давали и новији детектори. Чињеница да је измерени флукс мањи од теоријски предвиђеног флукса је у физици названа проблемом соларних неутрина. Космички неутрини

је као деведесетдвогодишњак продао своју медаљу да

И друге звезде, као и Сунце, емитују неутрине. По-

би за своју супругу и себе обезбедио безбрижну ста-

што се у масивнијим звездама одвијају различити

рост.

процеси фузије, ту настају неутрини који могу имати већу енергију од сунчевих. Јапански физичар Кошиба

Проблем сунчевих неутрина У историји науке је постојало више објашњења о пореклу сунчеве енергије која су одбачена. Данас се зна

је изградио подземни детектор у којем је мета био огроман резервоар воде, тако да може да детектује и соларне и космичке неутрине. Кошибин детектор је

да енергија Сунца настаје у његовом језгру термону-

потврдио мањак сунчевих неутрина. Године 1987. се догодила експлозија супернове при

клеарном фузијом водоника у хелијум. При том се

којој је емитовано билион пута више енергије него

добијају и електронски неутрини у великом броју. Ус-

што Сунце израчи за годину дана. Такође је емитован и

лед слабе интеракције ти неутрини лако напуштају

огроман број неутрина, од којих је јапански детектор

унутрашњост Сунца и крећу се кроз космички простор

„уловио“ 12. Може се рећи да је 1987. настала неут-

брзином блиском брзини светлости. Флукс неутрина

ринска астрономија. Масатоши Кошиба (рођ. 1926.) је добио Нобелову на-

(број сунчевих неутрина на Земљи по јединици површине у јединици времена) је огроман. Међутим, ве-

граду 2002. за пионирски допринос астрофизици, по-

ћина неутрина пролази кроз Земљу без интеракције.

себно за детекцију космичких неутрина. Када му је

Више неутрина прође кроз земаљску куглу (без ап-

стигло саопштење о награди, изјавио је да је врло сре-

сорпције), него фотона сунчеве светлости кроз про-

ћан и извинио се што није прикладно обучен. Разлог за недостатак сунчевих неутрина може бити и

зорско стакло. Вероватноћа да земљина кугла задржи

недовољна осетљивост детектора, али физичари

један неутрино је један према билион. Употребом великих подземних детектора се повећа-

верују да се објашњење крије у осцилацијама неут-

ва вероватноћа да се ухвати неки од сунчевих неутри-

рина.

www.gimnazijasm.edu.rs

Gimnazijalac, broj 20

19


Mitrova~ka gimnazija

Fizika таласи се фазно померају и суперпонирају (слажу) на

Осцилације неутрина

различите начине.

Речено је да постоји три типа неутрина. Мада Сунце емитује само електронске неутрине, могуће је да они на свом путу мењају тип (арому). Та промена се назива осцилацијама неутрина и приказана је на следећој слици: Дакле, ако неутрино настаје са електроном, он

У квантној теорији се ради о таласима вероватноће. Значи, суперпозиција таласа вероватноће на неком месту одређује који ће се тип неутрина ту наћи са највећом вероватноћом. Вероватноће се разликују од места до места, па се то испољава као промена типа неутрина. С друге стране, што је мања разлика у масама, то су осцилације спорије. Зато је потребно да неутрини пређу велики пут да би дошло до промене типа.

мора бити електронског типа. Али, на свом путу он осцилује и појављује се као електронски, мионски и таонски тип. Осцилацијама неутрина се мањак сунчевих неутрина може протумачити као прелазак електронских неутрина у друга два типа, која детектори нису регистровали. Зато је флукс био три пута мањи. Појава осцилација неутрина нема аналогију код других елементарних честица. Зато ћемо направити аналогију са физичарем који је то увео у теорију. Италијански физичар Бруно Понтекорво се током свог живота преселио у Русију и постао руски физичар. Да се вратио у Италију, могли би рећи да је Понтекорво мењајући држављанство „осциловао“ на свом животном путу. Да би се код неутрина одвијале промене типа (ароме), неопходно је да неутрини имају масу. Зато се каже да је кроз појаву осцилација неутрина откривено да неутрини имају масу, мада она није експериментално измерена. Дакле, не само да је тешко детектовати неутрине, него они још мењају свој тип (арому). Претпоставља се да су најбројније честице у космосу фотони (кванти светлости и другог зрачења), а потом неутрини. Билиони неутрина пролазе кроз наше тело сваке секунде, а при том не остављају било какав траг, нити можемо да их осетимо. Неки од њих потичу још од великог праска, а многи су настали у процесима везаним за еволуцију звезда. Према квантној теорији, да би неутрини осциловали, они морају да имају изражена и таласна својства, а таласна дужина је утолико већа, уколико је маса чес-

Јапански физичарТакаки Каџита (рођ. 1959.) и канадски физичар Артур Макдоналд (рођ. 1943.) су независно један од другог открили осцилације неутрина, које показује да неутрини имају масу. Уствари, измерена је разлика маса различитих типова неутрина. Каџита и Макдоналд су добили Нобелову награду за физику 2015. На почетку проучавања тридесетих година прошлог века, неутрино је малтене био честица која омета да се закони квантне физике јасно испоље при бета-распаду. У физици елементарних честица установљено да постоје три типа неутрина који припадају класи лептона, а учествују у реакцијама тако да важи закон одржања лептонског броја. У новије време су отворене области као што је неутринска астрономија, које су показале да неутрино добија значајније улоге. Четири Нобелове награде за физику неутрина ће сигурно утицати да се нове генерације научника више посвете проучавању његових особина и да решавају проблеме које је неутрино отворио у свету елементарних честица. На крају – задатак: Рејмонд Дејвис је био један од најстаријих нобело-

тица мања. Тако су три типа неутрина последица сла-

ваца. На основу података у тексту, израчунајте колико

гања таласа који одговарају неутринима различите

година је имао Дејвис када је добио Нобелову награ-

масе. Када су таласи у фази, није могуће разликовати

ду за физику.

типове неутрина. Међутим, на свом путу кроз космос,

20

Gimnazijalac, broj 20

www.gimnazijasm.edu.rs


Doga|awa

Mitrova~ka gimnazija

Ученици наше школе одржали концерт и прикупили средства за Општу болницу

Пише: Ивона Белушевић

Хуманитарни концерт гимназијалаца У петак, 13. новембра 2015. године, у амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача и пословних информатичара „Сирмијум", ученици Митровачке гимназије одржали су „Вече уметничких вештина“. Ова манифестација била је хуманитарног карактера, а сва прикупљена средства донирана су Дечјем одељењу Опште болнице у Сремској Митровици. На овом концерту учествовали су гимназијалци: Тијана Бережни, Надица Богданић, Никола Кнежевић, Милош Станковић, Анастасија Радовановић, Ивона Белушевић, Дуња Халиловић, Катарина Недељковић, Огњен Тутић, Милица Ивин, Анђелка Перишин, Ивана Благојевић и специјалан гост из Бразила, Felipe Giacomin Gripa. Своје донације, у виду новчаних прилога, гости концерта могли су да ставе у кутију која се налазила на улазу у салу. Још један концерт оваквог карактера биће одржан овог пролећа у месецу априлу у сарадњи са Средњом музичком школом „Петар Кранчевић".

Новогодишња представа у нашој школи У духу новогодишње атмосфере, ученици Митровачке гимназије су заједно са професорицом српског

изашли веома задовољни а тих дана је професорка Сандра од колега добијала само речи хвале.

језика и књижевности Сандром Петровић и уз помоћ њене колегинице Иване Пејиновић припремили дечију представу под називом „Ивица, Марица и Деда Мраз“. Представа је изведена приликом доделе пакетића деци запослених у овој образовној установи. Глумачку екипу су чинили ученици другог разреда: Алекса Стокановић, Робет Бајук, Јелена Лаћарац, Димитрије Ћетковић, Милица Пекић, Живко Гвозденовић, Стефан Лакетић, Милодраг Новаковић, а за сјајан излед сцене као и костиме била је задужена Андреа Томић. Представа је код деце измамила задовољне осмехе што је и био главни циљ екипе која је на њој радила. Осим деце након представе су и родитељи

www.gimnazijasm.edu.rs

Gimnazijalac, broj 20

21


Mitrova~ka gimnazija

Pravopis

Карактеристични примери језичких недоумица у нашој комуникацији

Пише: Бојан Обрадовић

Како се пише, а како мисли? Богато културно наслеђе српског језика пружа нам могућност да њиме искажемо најдубље, најлепше и најнежније мисли и емоције. Са друге стране, темпо живота, начини опхођења у свакодневном животу, сажимање свих наших активности на „сад и одмах“, доводи до тога да се у непосредној комуникацији многи од нас често двоуме, или уопште не знају како да се изразе. Инстант онлајн комуникација на друштвеном мрежама, насушно шеровање и даноноћно лајковање свих доступних информација уз готово минималну или непостојећу комуникцију изван виртуелног света, довело је до скоро потпуног занемаривања правописа и изражавања на којима почива наш лепи српски језик.

Неке од тих промена су неминовне и лингвистички прихватљиве. Нажалост, велики је број неправилности, до којих је дошло последњих деценија, због непоштовања и уништавања језика. Већ су се oдомаћиле недоумице у писању великог почетног слова код вишечланих назива места, улица и тргова, у састављеном и растављеном писању речи, употреби одговарајућег падежног облика уз глагол и сл. Нажалост, много чешће наилазимо на језичке грешке (и у писању и у говору) које нису резултат погрешно разрешене недоумице, већ уверености говорника у исправност изреченог или написаног. Навешћемо неке од најчешћих примера:

НЕПРАВИЛНО

ПРАВИЛНО

присуствовати на часу Није присуствовао на часу хемије.

Бити присутан на часу / присуствовати часу Ко је присутан на часу? Ко присуствује часу?

контактирати некога Контактирали смо организаторе такмичења.

Контактирати са неким Контактирали смо са организаторима такмичења.

обзиром на (нешто) / (с) обзиром да Обзиром на резултате / (с) обзиром да је болестан...

С обзиром на (нешто) С обзиром на то што нису сви дошли; с обзиром на резултате...

у вези нечега У вези захтева ђака... У вези тога...

У вези са неким или нечим У вези са захтевима ђака... У вези с тим...

Где идеш? / Где ћеш? - Кући сам.

Куда идеш? (циљ кретања) - Кући. Где си? (значење места) - Код куће.

Одмарати Идем да одморим. – Одмарамо.

Одмарати се Идем да се одморим. - Одмарамо се.

Тродупло, четвородупло

Дупло или двоструко, али само троструко, четвороструко

Црњанскови романи

Романи Црњанског

22

Gimnazijalac, broj 20

www.gimnazijasm.edu.rs


Pravopis

Mitrova~ka gimnazija

Дупло јефтиније.

Упола јефтиније (дупло значи два пута више)

Ужице - у Ужицама

Ужице – у Ужицу

Изнајмити (стан, ауто, клизаљке) – у значењу Унајмити (стан, ауто, клизаљке) – узети у најам Изнајмити – дати у најам „узети у најам“ са Чеховим, са Тургењевим

Чехов - са Чеховом, Тургењев - са Тургењевом

Чеховове драме, Тургењевова улица

Чеховљеве драме, Тургењевљева улица

Лаптопови (номинатив множине именице лаптоп)

Лаптопи

Купио је аудија, а продао мерцедеса. Читамо Тихог Дона.

Купио је ауди, а продао мерцедес. Читамо Тихи Дон. Када именица мушког или средњег рода означава неживо, акузатив је једнак номинативу.

Јер сте купили карте?

Је л` сте купили карте? –Нисмо, ЈЕР је била гужва на благајни. ЈЕР је узрочни везник!

Еуро и еури

Евро и еври (назив новчане јединице)

Бицикли, ген.мн. бициклова

Бицикл, ген.мн. бицикала (или бицикла)

Инекција

Инјекција

Сумљив

Сумњив

Хелихоптер

Хеликоптер

Ознојати (се) – ознојао (се)

Ознојити (се) - ознојио (се)

Чак штавише

Штавише

Бљесак и бљештати

Блесак, блештати

Исцрпети-исцрпели

Исцрпсти-исцрпли, исцрпити-исцрпили

Шангарепа

Шаргарепа

Муке и невоље нам свакодневно приређује прилагођавање писања и изговарања имена из страних језика, односно транскрипција. Требало би поштовати правила њене примене, али смо се ми и од тога добрано удаљили и запали у још веће заврзламе. О тој проблематици неки други пут... Бир фест, Нешнл Џиографик Ченл, Дискавери, Вол Стрит, Њу Дил,

www.gimnazijasm.edu.rs

имејл... заиста делују чудно. Очување лепоте нашег језика, дакле и његова даља судбина, лежи у нама самима. С друге стране, језик једног народа одређује његов идентитет. Стога, ЧУВАЈМО ГА И НЕГУЈМО! НЕМОЈМО ГА БЕСПОТРЕБНО МУЧИТИ, МЕЊАТИ, ИЗВРТАТИ, УВРТАТИ, КВАРИТИ И КИТИТИ ТУЂИМ ПЕРЈЕМ!

Gimnazijalac, broj 20

23


Mitrova~ka gimnazija

Na{a moda

Шта мислите о увођењу униформи у основне и средње школе у нашој земљи

Пише: Андреа Томић

Школске униформе у модној акцији „Шта да обучем,“ једно је од уобичајених питања које млади постављају себи пре одласка у школу. Неки решавање тог „проблема“ започињу још у вечерњим сатима, а неки такву одлуку доносе у последњим јутарњим секундама, у фотофинишу када отворе ормар претрпан стварима које су „изашле из моде“. А, некада је било другачије. Једна недоумица мање је била решена постојањем школских униформи. Многе европске земље данас поново отварају питање увођења униформи у школе (у бројним земљама оне никада нису ни укинуте), сматрајући да је то једно веома корисно и врло јефтино средство за сузбијање дискриминације међу социјално све више раслојеном децом школског узраста. У бројним часописи-

ња и табеле, каже на пример Марија Чизмић, износе да је заинтересованост за враћање униформи у школе међу средњошколцима далеко мања од основаца, што је и очекивано. У узрасту од петнаест до деветнаест година, деца теже ка што већој слободи изражавања тј. истицању личног стила облачења и понашања. Тако је проучавање Универзитета Oxford Brookes, на које се и она позива, доказало многе позитивне последице увођења школских униформи. Ученици су, на пример, бележили боље резултате у настави, имали мање изостанака, бољи однос са професорима и нервоза која је владала углавном међу женском популацијом око одабира комбинације за наставу полако је ишчезла. Мада, као што свака идеја има своје присталице, са

ма, који се баве питањима везаним за живот младих, лако ћете пронаћи да школске унифоме нису никаква филмска измишљотина из Сједињених Америчких Држава или приватних школа неких делова Европе. На нашем подручју носили су их током XIX века, а морали бисте бити стари бар као наш професор математике, да бисте били и живи сведок укидања овог занимљивог модног обичаја. Облачење школских униформи у Србији је укинуто током последњих деценија прошлог века, прво у средњим, а недуго затим и у основним школама. Делимично је тај „елемент моде“ сачуван и данас на часовима физичког васпитања у смислу беле мајице, шортса и патика. Али, да ли постоји нада да се тај обичај у потпуности врати и колико је то корисно, питају се многи самозвани научници и „аналитичари“ на интернету, телевизијама и новинама, а неки су тим размишљањима амбициозно дали и статус научних истраживања. Многа испитива-

друге стране налазе се њени различити противници и опоненти свих боја и стилова облачења. О овом подухвату негативан став влада међу онима који сматрају да се на овај начин ученици спутавају да изнесу своје посебности и разлике. Поред тога настаје и проблем међу девојчицама у чији састав униформе спада и сукња у којој се неке ученице не осећају најбоље.

24

Gimnazijalac, broj 20

Ни Митровачка гимназија, током скоро пуних осамнаест деценија свог трајања, није била изузета од глобалних промена које су се дешавала у погледу успостављања и укидања школских униформи, али је имала и своје индивидуалне епизоде у тој причи. У монографији наше школе можете пронаћи одељак који о томе каже: „Одевању се у Митровачкој гимназији придавала посебна пажња. У годинама на почетку прошлог столећа тадашњни директор Гимназије Милан Зделар је инсистирао на униформисању ученика. За-

www.gimnazijasm.edu.rs


Na{a moda тражио је да сви ученици као униформу користе светлоплава одела, капу и црне пелерине. Због опште не-

Mitrova~ka gimnazija нацијама.“ У Србији данас, када млади узоре за своје облачење

маштине велики број ученика није могао да испо-

налазе све више у естрадизованим медијима, али и

штује ту одлуку. Предложено је да се купе само капе.

различитим и добрим и лошим идолима, бројне су

Пошто директор није одустао од намере да спроведе

школе које доносе кодексе и правилнике о облачењу,

своју одлуку, ученици су одлучили да не долазе у

како ученика тако и њихових професора. Наша школа

школу. У сукоб се морао умешати тадашњи градона-

је, за сада, тој теми посветила само једну реченицу у

челник Теодор Василић, па је спор изглађен у корист

„Правилнику о понашању ученика, запослених и ро-

ученика.“ Такође, у овој књизи можете прочитати и

дитеља ученика школе“, која каже да су ученици дужни

следеће: „Усмерено образовање је у историју однело

да у школу долазе прикладно одевени за радне актив-

униформе од тревире тамно плаве боје по којима су

ности и брину се о личној уредности и хигијени.

митровачки гимназијалци годинама препознавани на

Одлука о увођењу школских униформи наравно

путу у школу и на повратку својим кућама. Девојке су

лежи на самим родитељима, ученицима и профе-

могле изабрати за шивење један од три понуђена

сорима, односно на самој школи. Ако би сви они

модела на огласној табли, док су момци имали само

нашли неко компромисно решење, које би им задово-

један „избор“. Било је и оних који би одмах по изласку

љило минимуме жеља и очекивања, униформе би у

из школске зграде одлагали униформе у торбу, како би

школи, после тајмаута од неколико деценија, запо-

на градском корзоу приказали своју гардеробу. Само

челе свој нови живот. Ипак, и са и без униформи,

су поједини професори још задржали плаве мантиле,

током ових средњошколских година одрастања и са-

више из потребе и навике, него из професионалне оба-

зревања, свако од нас ће изградити себе као посебну

везе. Светло плаве блузе на пертлање и тамно плави

личност. Како смо обучени је оно што другима прво

шортсеви за физичко, уступили су у време усмереног

„западне“ за око.

образовања место неким модернијим одевним комби-

www.gimnazijasm.edu.rs

Неко не верује, а неко верује у љубав на први поглед.

Gimnazijalac, broj 20

25


Mitrova~ka gimnazija

Portret

Портрет једног одељења друштвено-језичког смера Митровачке гимназије

Пише: Јелена Микић

Упознајте одељење III2 Ученици одељења III2, друштвено-језичког смера, који су своје упознавање, дружење и учење у гимназији започели 2013. године, активним учешћем на бројним такмичењима, пронели су глас о овој школи као о храму знања у ком опстају само најбољи. Но, ова дружина од укупно 30 комуникативних и креативних тинејџера, „вредница“ односно „мангупчића“ како нас разредна често назива, врло радо учествује и у ваншколским активностима – од спорта, преко музике и плеса до глуме и писања. Сви су се изборили за своје место, пронашли тачно оно што их испуњава, па сам одлучила да вас проведем кроз овај разред и упознам са мојим другарима – гимназијалцима! Кренула бих од фолклораша с обзиром да њих има највише! Турудић Јована, Суђецки Марко, Радаковић Тијана, Капнер Касандра, Јаковљевић Ања, Лакић Јована, Плавшић Милош и Остојић Јована од малих ногу, навикнути на тешке ношње и вишечасовно играње намењено очување наше традиције, са осмехом на лицу сваког другог дана похађају часове фолклора. Многи су и награђивани, а захваљујући свом ангажовању пропутовали су читав Балкан. Јована поред фолколора доста и пише, а читање њених радова једна је од наших омиљених активности. Јована није једина која се бави писањем, наш разред има и свог Добрицу Ерића, тачније Александра Младеновског, доброг духа нашег одељења који врло симпатично збија шале са професорима. Каријеру је започео песмом „Река“, а наставио је описујући свој разред, сваког понаособ у нади да ће можда баш ова збирка бити хроника о нашим гимназијским данима. У области књижевности истакла се и Јована Ерић, писменим радовима и својим песмама. Ћалић Лазар и Цветинчанин Влада наше школске дане испуњавају музиком. Лазар свира тамбуру, Владан гитару, а обојица су чалнови школског оркестра. Лазар је можда прави пример преданог, одговорног и савесног младића, док Владанов осмех, мако срце и лепа речу јесу кључ за гвоздена врата! Девојчица која недавно дође у наш разред, Сара Дедић, активно се бави спортом који није типичан за девојчице, америчким фудбалом, али у томе мушки истрајава! Наша Марија Баџић, будућа је Јелена Јанковић, а вишегодишње бављење тенисом развило је у њој борбеност и научило је да нема предају – ни у животу ни у школи! Наше лепотице, Јанковић Татјана, Живановић Ни-

26

Gimnazijalac, broj 20

колина и Шевчик Андреа, слободно време проводе на часовима плеса и у теретани, оправдавајући изреку коју смо давно научили на часовима латинског језика – mens sana in corpore sano! Ту је и наша Бојана Тодоровић, будућа нада женског фудбала! Иако је наше одељење претежно женско и иако код нас увелико влада матријархат, можемо се похвалити и веома успешним дечацима. Предраг Милованчевић, један од најсвестранијих ученика нашег разреда, своје време после школе украшава цртежима и припремама за такмичења на којима уобичајено постиже одличне резултате, док је Вукмир Давид наша енциклопедија за оне који желе да знају више! Николина Васелек, Тамара Трнић, Анђела Богић и ја, Јелена Микић се врло активно и са великим ентузијазмом укључујемо у рад КЗМ града Сремска Митровица још увек уврене да можемо да мењамо свет и учинимо га бољим, а са циљем да поред знања које нам на завидном нивоу пружа наша гимназија, стекнемо и нека нова, будући да знање никад није на одмет! Ипак наши Гина и Мића, тачнија Нина Перге и Огњен Тутић заслужују највећу пажњу јер се већ четири године несебично предају даскама које живот значе. Они су активни чланови Креативног студија и театра „Гардел“ и наше драмске секције. Својим ведрим духом, бескрајном креативношћу, скечевима и репликама из најчувенијих филмова и драмских дела, свакодневно нам исцртавају осмехе и подижу орност у тешким данима претрпаним усменим и писменим проверама. Данило Достанић и Андреа Аћимовић, наши су другари од гуме, прави гимнастичари који својим телима изводе невероватне покрете којим нас одушевљавају из часа у час. Посебну склоност ка језицима, првенствено енглексом, али и немачком, показале су наше другарице Миомира Пупавац и Вања Ђурић, вероватно будуће успешне студенткиње Филолошког факултета! Ето, отприлике тако изгледа мој вољени разред. Надам се да сам сваког добро описала, да сте стекли прави утисак о мојим школским другарима и да сте осетили бар део атмосфере коју ја живим већ три године са њима! Са жељом да сви остварују још боље резултате у својим активностима и са уверењем да ће будуће године изазова савладати са лакоћом, завршавам свој есеј за овај број „Гимназијалца“. Угодно читање!

www.gimnazijasm.edu.rs


Razmena u~enika

Mitrova~ka gimnazija

Getting to know Serbia: from the eyes of a Russian girl

Пише: Anna Sokolova

My impressions of Serbia As fate would have it, I found myself in Serbia, studying in Mitrovčaka Gimnazija in Sremska Mitrovica. The last 7 years I have spent in the United Arab Emirates and due to this, the differences in the general lifestyles and the educational systems of these two countries are very conspicuous to me.

history of Europe, something the U.A.E. lacks; the country's history of only 44 years is indeed quite short when compared to Serbia's. At the same time, the U.A.E has become a cultural, technological, and architectural center in the Middle East and only keeps progressing forward. When I first moved to Serbia from Dubai and

When I first came to Serbia I was in awe of the natural

started learning Serbian I was quite pleased to find that

greenery of this land, which greatly contrasts with the

the language is very much like Russian (my native

dry, lifeless and sandy environment of the U.A.E. which

language), because we have the same Slavic roots. The

the Emiratis are attempting to improve via artificial

common historical, cultural, religious and linguistic roots

irrigation systems. What I also found fascinating in

helped me communicate with my teachers and classmates.

Serbia is the fact that this country possess an entire

This was probably the first time I felt so at ease in

series of different landforms, which makes it stand out

another country. I was very impressed when I noticed

even among other European counties. Examples of such

that the standard of education in Serbia and especially in

landforms include: waterfalls, valleys, plateaus,

the Gimnazija is higher than the American standard in

mountains, rivers, caves and many more. Another thing I

the U.A.E. and the British standard I encountered in

noticed is that in the U.A.E. unlike in Serbia, more

Malta. If before I have heard that the Eastern European

attention is paid to keeping the environment clean. Public

standards of education are significantly higher than the

places in the U.A.E. (as well as the environment) are very

Western ones, then now I am certain of it due to my own

clean, hygienic and sanitary. This is a result of a law that

personal experience. Of course I had to work hard and

assigns a fine of 100 Euros to anyone who litters in a

learn more in a shorter amount of time in order to catch

public place. In the U.A.E., the pace of life is very fast,

up with my fellow students but on the other hand I am

like one would find in a capital city such as Belgrade,

quite happy that every day, I am learning something

whereas here, in Sremska Mitrovica, life is slower but

interesting, important and new.

calmer and more tranquil. In the U.A.E., the architecture of cities is modern and forward-looking while in Sremska it is antique and has a significant historical value. In fact, the entire country of Serbia plays a great role in the

www.gimnazijasm.edu.rs

This is only a fragment of my impressions and only the beginning of my experiences. -Dubai-Sirmium, 2016

Gimnazijalac, broj 20

27


Mitrova~ka gimnazija

Jezici

Il Festival della Canzone Italiana di Sanremo Il Festival della Canzone Italiana, più conosciuto come

Festival di Sanremo, o semplicemente Sanremo, è una manifestazione che si svolge ogni anno e ha luogo a Sanremo, una città in Italia, a partire dal 1951. Sanremo è un festival molto importante per la gente d'Italia, però ha un certo riscotro anche all'estero. Viene trasmesso in diretta sia dalla televisione che dalla radio. Quest'anno, il sessantaseiesimo Festival di Sanremo si è svolto al Teatro Ariston dal 9 al 13 febbraio. I cantanti sono stati divisi in due sezioni: - Campioni - Nuove proposte

vincitore della categoria Campioni sono gli Stadio con la

E' organizzato così perché i cantanti interpretano le

loro canzone “Un giorno mi dirai”, mentre nella seconda

loro canzoni tra cinque serate. La prima serata i parte-

sezione, NuoveProposte, ha vinto Francesco Gabbani con

cipanti presentano 10 canzoni della sezione Campioni.

“Amen”.

Comunque, durantela seconda serata inizia la gara delle

Oltre a vincere questo famoso e prestigioso festival, Il

Nuove Proposte, però presentano i brani anche gli altri 10

vincitore della sezione Campioni ha il diritto di

Campioni in gara. Alla fine della terza serata viene

rappresentare Italia all'Eurovision Song Contest 2016.

premiata l'esibizione più votata dal pubblico. Nella quarta e quinta serata sono state scelte le canzoni più belle e il

Filip Petranović, IV3

Мимолётность Imaginación Мне на ладонь упала снежинка. Давно я не видела

La imaginación es el proceso de pensamiento de imaginar

снега. А вообще, что такое снег? Снег и есть снег,

eventos futuros, así como la capacidad de crear nuevo

замершая вода. Какая же она красивая, эта снежинка,

continente mediante la combinación de diferentes

какая точность линий, какая удивительная симметрия!

representaciones, ideas y conceptos que en esta forma no

Какой архитектор небесный сотворил такое совершенство? И удивительно то, что каждая снежинка такая, но и каждая снежинка, уникальна, не похожая на

existe en la experiencia anterior. La imaginación como un pensamiento creativo, imaginativo es la base de la

остальные, как люди. И жаль что мы часто не замечаем

artística, la creatividad científica y técnica, y la

красоту, разлитую вокруг нас. В суете дней, мы мало

creatividad y la innovación en una variedad de la vida

внимания обращаем на красоту природы. Снежинка

cotidiana. El proceso de la imaginación está fuertemente

превратится в каплю, капля упадет в землю, где ее уже ждет зерно, чтобы пробудиться к жизни. Так происходит вечный круговорот, где всякая снежинка вплетена в великий орнамент бытия. Анна Соколова, IБ

28

Gimnazijalac, broj 20

influenciada por el deseo. Algunos psicólogos y psicoanalistas creen que los sueños pueden ser un mecanismo de defensa, así que en ese sentido hablar de "huir de la imaginación". Александар Буковски II1

www.gimnazijasm.edu.rs


U pravom smeru

Mitrova~ka gimnazija

Одељења која Митровачка гимназија уписује у школској 2016/17. години - ове школске године Митровачка гимназија први пут уписује једно одељење ученика седмог разреда обдарених за математику

Други циклус основног образовања назив смера

број ученика у одељењу

укупан број одељења/ученика

25

1/25

Ученици седмог разреда обдарени за математику

- ово одељење заинтересовани ученици уписују након завршеног шестог разреда било које основне школе

Средњошколско образовање назив смера

број ученика у одељењу

укупан број одељења/ученика

Друштвено-језички смер

30

3/90

Природно-математички смер

30

1/30

Обдарени ученици у рачунарској гимназији

20

1/20

Општи тип

30

1/30

Општи тип (двојезична настава на српском и енглеском језику)

30

1/30

- за упис у одељења обдарених ученика у рачунарској гимназији и двојезичног општег типа полаже се посебан пријемни испит

Ученици седмог и осмог разреда обдарени за математику Обавезни наставни предмети 1.

Српски језик

2.

Страни језик

3.

Ликовна култура

4.

Музичка култура

5.

Историја

6.

Географија

7.

Физика

VII разред

VIII разред

недељно

годишње

недељно

годишње

4

144

4

136

2

72

2

68

0,5

18

0,5

17

0,5

18

0,5

17

1,5

54

1,5

51

1,5

54

1,5

51

3

108

3

102

8.

Математика (алгебра и геометрија)

3+3=6

216

3+3=6

204

9.

Биологија

2

72

2

68

10.

Хемија

2

72

2

68

11.

Техничко и информатичко образовање

1

36

1

34

12.

Физичко васпитање

2

72

2

68

1.

Верска настава/Грађанско васпитање

1

36

1

34

2.

Страни језик

2

72

2

68

3.

Физичко васпитање - изборни спорт

1

36

1

34

Обавезни изборни наставни предмети

Изборни наставни предмети 1.

Информатика и рачунарство

1

36

1

34

2.

Свакодневни живот у прошлости

1

36

1

34

3.

Цртање, сликање и вајање

1

36

1

34

4.

Хор и оркестар

1

36

1

34

5.

Матерњи језик са елементима националне културе

2

72

2

68

6.

Шах

1

36

1

34

7.

Домаћинство

1

36

1

34

Основни циљ огледа је пружање могућности ученицима обдареним за математику, физику и информатику да, почев од узраста од 12 до 13 година, добију одговарајуће образовање. То се постиже појачаном наставом алгебре и геометрије, физике и техничког и информатичког образовања, и реализацијом садржаја програма додатне наставе ових предмета.

www.gimnazijasm.edu.rs

Gimnazijalac, broj 20

29


Mitrova~ka gimnazija

U pravom smeru Друштвено-језички смер гимназије Разреди

Предмети

I

II

III

IV

1.

Српски језик и књижевност

4

4

5

5

2.

Енглески језик

2

3

5

4

3.

Други страни језик

2

2

2

2

4.

Латински језик

2

2

-

-

5.

Устав и право грађана

-

-

-

1

6.

Социологија

-

-

-

3

7.

Психологија

-

2

-

-

8.

Филозофија

-

-

2

3

9.

Историја

2

2

3

3

10.

Географија

2

2

2

-

11.

Биологија

2

2

2

-

12.

Математика

4

3

2

2

13.

Физика

2

2

2

2

14.

Хемија

2

2

-

-

15.

Рачунарство и информатика

0+74

0+60

1+30

1+30

16.

Музичка култура

1

1

1

1

17.

Ликовна култура

1

1

1

1

18.

Физичко васпитање

2

2

2

2

30

30

29

29

Укупно

* недељни фонд часова теорије + годишњи фонд часова у блоку. Изборни предмети на овом смеру су Верска настава и Грађанско васпитање (1 час недељно у сваком разреду).

Обдарени ученици у рачунарској гимназији Предмети

Разреди I

II

III

IV

1.

Српски језик и књижевност

4

3

3

4

2.

Енглески језик

2

2

2

2

3.

Психологија

-

2

-

-

4.

Филозофија

-

-

-

2

5.

Историја

2

2

-

-

6.

Физика

2

3

3

5

7.

Географија

2

2

-

-

8.

Хемија

2

1

-

-

9.

Биологија

-

-

3

3

10.

Физичко васпитање

2

2

2

2

11.

Уметност

1

-

-

-

12.

Математика

5

5

5

5

13.

Дискретна математика

-

-

2

-

14.

Примена рачунара

2

2

2+30

2

15.

Рачунарски системи

2

-

-

-

16.

Програмирање и програмски језици

3+60

2+30

2+30

-

17.

Оперативни системи и рачунарске мреже

-

1+30

-

-

18.

Модели и базе података

-

-

2

2+40

19.

Напредне технике програмирања

-

-

2

2+20

20.

Рачунарство и друштво

-

-

1

-

29

27

29

29

Укупно

* недељни фонд часова теорије + годишњи фонд часова у блоку. Изборни предмети на овом смеру су Верска настава и Грађанско васпитање (1 час недељно у сваком разреду). Факултативни предмети су: Други страни језик (2 часа недељно у сваком разреду), Филозофија природних наука (1 час недељно у III и IV разреду), Геометрија и визуелизација (2 часа недељно у III разреду) и Микропроцесорски системи (2 часа недељно у IV разреду).

30

Gimnazijalac, broj 20

www.gimnazijasm.edu.rs


U pravom smeru

Mitrova~ka gimnazija

Природно-математички смер гимназије Разреди

Предмети

I

II

III

IV

1.

Математика

4

5

5

4

2.

Физика

2

3

3

5

3.

Хемија

2

3

3

2

4.

Биологија

2

2

3

3

5.

Географија

2

2

2

-

6.

Рачунарство и информатика

0+74

0+60

1+30

1+30

7.

Српски језик и књижевност

4

3

3

4

8.

Енглески језик

2

2

2

2

9.

Други страни језик

2

2

2

2

10.

Латински језик

2

-

-

-

11.

Историја

2

2

2

-

12.

Музичка култура

1

1

-

-

13.

Ликовна култура

1

1

-

-

14.

Психологија

-

2

-

-

15.

Филозофија

-

-

2

2

16.

Социологија

-

-

-

2

17.

Устав и право грађана

-

-

-

1

18.

Физичко васпитање

2

2

2

2

30

30

29

29

Укупно

* недељни фонд часова теорије + годишњи фонд часова у блоку. Изборни предмети на овом смеру су Верска настава и Грађанско васпитање (1 час недељно у сваком разреду).

Општи тип гимназије Предмети

Разреди I

II

III

IV

1.

Српски језик и књижевност

4

4

4

4

2.

Енглески језик

2

2

4

3

3.

Други страни језик

2

2

2

2

4.

Латински језик

2

2

-

-

5.

Устав и право грађана

-

-

-

1

6.

Социологија

-

-

-

2

7.

Психологија

-

2

-

-

8.

Филозофија

-

-

2

3

9.

Историја

2

2

2

2

10.

Географија

2

2

2

-

11.

Биологија

2

2

2

2

12.

Математика

4

4

4

4

13.

Физика

2

2

3

2

14.

Хемија

15.

Рачунарство и информатика

16.

Музичка култура

17.

Ликовна култура

1

1

-

-

18.

Физичко васпитање

2

2

2

2

30

30

30

30

Укупно

2

2

2

2

0+74

0+60

1+30

1+30

1

1

-

-

* недељни фонд часова теорије + годишњи фонд часова у блоку. Изборни предмети на овом смеру су Верска настава и Грађанско васпитање (1 час недељно у сваком разреду). Општи тип гимназије има одељење у којем се изводи двојезична настава. На енглеском језику се слушају следећи предмети: Устав и право грађана, Социологија, Филозофија, Географија, Математика, Хемија, Рачунарство и информатика и Грађанско васпитање.

www.gimnazijasm.edu.rs

Gimnazijalac, broj 20

31


Овде све почиње... путеви који се укрштају, успомене које се памте, вредности које немају цену, традиција на коју смо поносни, формуле које мењају свет, музика која боји живот, пријатељства која постају снага, снови који се остварују, игра која рађа уметност, доброта коју дајемо другима, висине којима стремимо, даљине које прелазимо, кораци који су дужи, погледи који су шири, знања која побеђују, срећа која има разлог, слобода коју освајамо, гордост која има ослонац, осмеси који нас греју, верност која нас чува, љубави које вечно трају…

март

2016.

Школски лист „Гимназијалац”. Приредио професор математике Ђорђе Домазет. Издавач: Митровачка гимназија. Координатори: Ђорђе Божић и Данијел Радуловић. За овај број су писали: Андреа Томић, Ана Соколова, Јелена Микић, Јована Турудић, Ивана Благојевић, Ивона Белушевић, Филип Петрановић, Александар Буковски, Бојан Обрадовић, Александар Младеновски, Радован Чикић, Златко Шалић и Ђорђе Домазет. На насловној страни: Ивана Благојевић. На последњој страни радови са изложбе народне традиције и слике Ангелине Крстић. На изради часописа помогли: Марина Јовић, Катица Бабић, Тамара Каралић, Зорица Вукмир, Владислава Вукашиновић и Радослав Нешић. Фотографије: Василије Воћкић и Фото Ципар. Лист излази два пута годишње. Захваљујемо осталим ауторима фотографија коришћеним у овом издању. Главни и одговорни уредник: Ђорђе Домазет. Текстови и фотографије се могу слати на адресу: gimnazijalacgsm@gmail.com. Свако непрописно коришћење података и текстова из овог броја у различите сврхе, без знања уредника и аутора, подлеже Закону о ауторском и сродним правима. Штампа: Printex, Мачванска Митровица. Тираж: 700 примерака.

Gimnazijalac, broj 20