Issuu on Google+

Novinarski žanrovi

IZVEŠTAJ


IZVEŠTAJ  

    

1. Definicija i pojam izveštaja Izveštaj je, uz vest, najčešći novinarski žanr u dnevnom novinarstvu. Postoje razne definicije izveštaja, a veoma često izveštaj se i ne tretira kao poseban žanr, već kao proširena vest. Ipak, od definicija izveštaja možemo izdvojiti nekoliko: “Izveštaj je brat-blizanac vesti, samo malo razvijeniji i bogatiji” “Izveštaj je vest sa više pojedinosti” “Izveštaj upoznaje javnost sa tokom jednog događaja, odgovarajući opširnije na najvažnija pitanja” “Izveštaj nije ništa drugo nego proširena vest”


IZVEŠTAJ      

2. Razlika između vesti i izveštaja Dobar izveštaj u sebi sadrži i dve, tri pa i više posebnih vesti. Vest javlja, a izveštaj informiše Vest iznosi činjenice a izveštaj činjenice uklapa u šire celine Vest je celina a izveštaj je heterogena struktura koja teži harmoniji Vest javlja samo rezultate a izveštaj opisuje i tok, put do rezultata, ponekad i najvažnije što je prethodilo rezultatu (rasprava, dileme, alternative)


IZVEŠTAJ      

3. Šta čini izveštaj Osnova izveštaja je događaj, o čijem toku se informiše auditorijum. Prvi korak je biti prisutan na događaju od početka do kraja. Drugi korak je selekcija, odvajanje bitnog od nebitnog Treći korak je odabir metodološkog postupka, da li će u izveštaju biti citata ili neće. Poželjno je da ih bude, jer oni daju živost izveštaju. Poslednji korak je pisanje teksta, po principu obrnute piramide, kao i u vesti. U glavu (lid) izveštaja mora se izvući ono što je na događaju sa kojeg se izveštava bilo udarno ili novo. Izveštaj je poželjno pisati po principu “fioka”, odnosno logičkih celina, kako bi i uredniku bilo lakše da, u slučaju manjka prostora ili potrebe skraćenja, to uradi bez problema, vadeći pojedine “fioke” iz izveštaja.


IZVEŠTAJ  

4. Pravilo 5W+H u izveštaju Za dobar izveštaj, kao i za dobro napisanu vest, potrebno je poštovati pravilo obrnute piramide, kao i pravilo 5W+H. Izveštaj se piše za modernog čitaoca/slušaoca/gledaoca, zbog čega i izveštaj, kao i vest, mora da ima lid (jednostavan ili, u zavisnosti od situacije ili potrebe, sublimirajući). Već na početku izveštaja, dakle, mora da bude jasno o čemu je reč i šta je najznačajnije u izveštaju koji je pred čitaocem, na osnovu čega će čitalac odlučiti da li će nastaviti dalje da čita.


IZVEŠTAJ        

5. Šest pitanja pre početka pisanja svakog izveštaja Pre nego što počnete da pišete izveštaj, sebi morate da postavite (barem) šest pitanja: Šta je tu vest? Šta je novo u vezi sa tim Zašto je to vest Za koga je to vest Da li čitaoci znaju da je to vest Šta će ih privući da pročitaju izveštaj


IZVEŠTAJ  

6. Šta je “background” Vest o nekom događaju koji se ponavlja ili nastavlja, mora da sadrži i objašnjenje i podsećanje, mora da ima “background”, kako bi čitaocima bilo jasno o čemu je u nekoj vesti ili izveštaju zapravo reč. “Background” je jedno od sredstava pomoću kojeg se postiže jasnoća u izveštavanju. “Background” se može definisati i kao “prethodna vest” ili “jučerašnja vest”, odnosno kao sve ono što je prethodilo vesti ili izveštaju koji trenutno pišemo, a u kojem moramo da objasnimo šta je dovelo do određenih dešavanja, procesa itd.


IZVEŠTAJ  

7. Šta je novinarska arhiva i zašto je korisna? Svaki novinar mora da ima, pored redakcijske, i ličnu arhivu, u kojoj čuva sve što je napisao ili vesti, izveštaje, intervjue, reportaže, članke... koji se tiču određenih tema koje najčešće prati. Arhiva novinaru pomaže da bude u toku događaja, da raspolaže relevantnim informacijama o “istorijatu” nekog događaja/ličnosti/procesa. Arhiva je jedan od neophodnih izvora (samo)informisanja novinara.


IZVEŠTAJ  

8. Internet i izveštavanje Internet je sjajno pomoćno sredstvo u novinarskom poslu. Uz pomoć Interneta možete provjetiti činjenice koje ste već prikupili, pronaći relevantna dokumenta i ostale pisane izvore, te kompetentne izvore za razgovor koji će vam dati neophodnu građu i kontekst. Novinar koji se ne služi internetom, a živi u 21. veku, može se smatrati nepismenim


IZVEŠTAJ 9. Najčešće greške u pisanju izveštaja  Greške iz neznanja  • Hronološko pisanje vesti ili izveštaja  • Izostavljanje najbitnijih podataka  • Neproveravanje podataka  • Fasciniranost sagovornikom 


IZVEŠTAJ     

 

9. Najčešće greške u pisanju izveštaja Etičke greške • Izmišljanje podataka, menjanje izjava sagovornika • Jednostranost i uskraćivanje "druge strane" • Objavljivanje imena ili drugih podataka koje mogu da ukažu na identitet maloletnika, samoubica i drugih osoba koje treba zaštititi • Objavljivanje podataka koji mogu da utiču na tok istrage, suđenja... • Objavljivanje "naručenih" tekstova


IZVEŠTAJ 9. Najčešće greške u pisanju izveštaja  Stilske greške  • Korišćenje birokratskog rečnika i uskostručnih termina nepoznatih većem delu čitalaca i nepoznavanje pravopisa 


IZVEŠTAJ      

10. Osnovni postulati dobrog izveštavanja: - Shvatite da ste samo čovek i da i vi možete da napravite grešku. Znači: stalno se preispitujte - Nikada nemojte da grešite u navođenju imena ljudi, gradova, mesta, institucija... - Dva puta proverite vaše činjenice, dva puta proverite vaše rečenice - Dobro upoznajte gramatiku i pravopis vašega jezika - Koristite jednostavne, široj publici razumljive reči. Uvek imajte na umu “sveto trojstvo” dobrog izveštavanja: jasnoća, kratkoća i jednostavnost


IZVEŠTAJ  

   

10. Osnovni postulati dobrog izveštavanja: - Pišite kratkim rečenicama, kraćim od 30 reči. Dobri reporteri ne koriste klišee, fraze i preterano uobičajene izraze - Pažljivo slušajte, pažljivo posmatrajte - Koristite sjajne, ilustrativne citate. Nikada ne koristite citate da biste nabrajali činjenice - Razmišljate, napišite, pročitajte, preškrabajte, pa ponovo napišite. I ako treba, još koji put to ponovite... - Budite informisani, pratite medije


izvještaj žanr