Page 1




SADRŽAJ

UVODNA REČ Drage koleginice i kolege, drage homeopate, Šta se promenilo od prošle serije našeg časopisa “Simillimum timesa”? Svakako da je došlo do promene u sastavu redakcije. Kao što znate, to je prirodna smena gde redakcija nastaje od novih studenata II godine. Šta se još promenilo? Naše redove je napustila odgovorni urednik Marina Mlinarić zbog svojih obaveza. Ona je ovaj zadatak obavljala časno i korektno i doprinela je da “Simillimum times” sa svim studentima a posebno Svetlanom Pavlović, sada studentom IV godine, kao dizajnerom, dobije današnju modernu i dobru fizionomiju.

Kratke vesti o događajima: • Dana 16. 9. 2010. držana javna tribina u Domu zdravlja «Stari grad» u Beogradu, Simina 27 u organizaciji dr Mirjane Mićović gde smo učestvovali sa temom «Homeopatija – nežna medicina». Posećenost je bila ogromna – preko 80 ljudi. Tog dana u toku prepodneva obavljen je u studiju televizije «Avala» intervju sa mnom. • Upisana je nova generacija studenata I godine. Dobro nam došli u «Simillimum» kuću. • Održana je javna tribina u Čačku sa temom «Homeopatija – medicina budućnosti». Čestitke Jeleni Stijak što je organizovala ovu tribinu i što smo promovisali homeopatiju sa nadom da ćemo i iz ovog mesta Srbije dobiti buduće homeopate školovane kod nas, u «Simillimumu». Bilo nam je lepo posetiti Čačak. • Predat je podnesak Komisiji za tradicionalnu medicinu pri Ministarstvu za zdravlje koja treba da oceni da li ispunjavamo uslove Pravilnika o bližem uređenju edukacije u alternativnoj medicini. Ovaj Pravilnik važi od decembra 2007. ali su se stekli tek sada uslovi da nadležne institucije počnu sa procesom institucionalizacije edukacije pa i u homeopatiji. • «Dynamis» u saradnji sa «Maretta Software» pravi prvi srpsko-hrvatski «Pregled simptoma i homepatskih remedija» sa očekivanim prvim izdanjem 28. 2. 2011. U početku će biti u papirnoj formi a onda u obliku ekspert sistema – softvera. Svakako da im treba uputiti čestitke jer se radi o studentima IV godine koji su se uhvatili u koštac sa ogromnom količinom informacija. Tu smo i mi ostali da im pomognemo. Čestitke Nebojši Jakovljeviću, Jeleni Đurić, Mari Radović i ostalima. Ovo je projekat sa «otvorenim vratima» koji će se nadgraditi sa svim materijalima a svakako da će tu doći i dobri projekti studenata «Simillima» kao deo blaga – baze znanja. • Dobili smo i novu generaciju homeopata posle uspešnog okončanja III godine. Njima čestitke i želimo im uspešan rad kao homeopate. Održali smo malu prigodnu svečanost i bilo je lepo videti osmehe i nade na licima homeopata – ne studenata! • Promenili smo prostor sa nadom da nam je lepši, svetliji, udobniji a svakako i manje bučan. • Sa Majk Bridžerom i njegovom saradnicom Mirom Beattie je dogovoreno da u dva dolaska (tokom novembra 2010. i maja 2011.) izvedu predavanje u obliku nastavka teme «Mape remedija u slučaju» i nova tema «Klasici: Boger, Borland i Barker». Pored toga, dogovoren je prikaz supervizije pred studentima «Simillimuma». Superviziji se podvrgava «Simillimum team» (predavači i mentori). Normalno pitanje je «A zašto?». nastavak na strani 31

• Umesto uvodnika....................................................................................................................4 • Kliničke studije u homeopatiji. Kako ih posmatramo?...................................................4 • Odnos između Bečovih cvetnih esencija i homeopatskih lekova................................7 • Homeopatski pristup hiperaktivnoj deci ........................................................................10 • Ferikin kutak – kutak za veterinarsku homeopatiju.......................................................13 • Arhetip i homeopatske remedije.........................................................................................15 • Ptičiji lekovi.............................................................................................................................19 • Intervju sa mr Velom Kovačević (izdavačka kuća «VELARTA», Beograd).....................23 • Izveštaj sa Prvog kongresa homeopata Hrvatske u Zagrebu.......................................25 • Slučaj seboreje........................................................................................................................27

IMPRESUM: V.d. odgovornog urednika: Vladimir Holodkov, D.Sc. Tehnički urednik: Marina Trivanović – Miočinović Redakcija: Monja Mlinarić, Danijela Jovanović, Vesna Đurić, Jelena Popović Saradnici: Biljana Vlatković, Kosta Vračar Uređivački odbor: prof. dr.sc.med. Aleksandar Krstić, član Akademije medicinskih nauka, prim. dr. med. Liljana BibićBajić, dr med. spec. Milan Crnobarić, dr med. spec. Jasmina Jović, dr med. Biljana Lazić-Stojanović, dr med. Sanja MirčićCimeša, dr med. Aleksandar Jevdić, dr. med. Vesna Stojšić Izdavač: Udruženje za unapređenje i širenje klasične homeopatije “Simillimum”, Beograd Web sajt: www.simillimum.edu.rs e-mail: simillimumbgd@gmail.com Štampa: Udruženje za unapređenje i širenje klasične homeopatije “Simillimum”- Beograd Tiraž: 150 primeraka

CIP – Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије, Београд 61 ”SIMILLIMUM TIMES» : časopis homeopatskog centra i škole «Simillimum» Volume 2, broj 1 (2010) – Beograd (Požeška 44) : Udruženje za unapređenje i širenje klasične homeopatije «Simillimum», 2009 – (Štampa: Novi Beograd «MS Press») – 21 cm Izlazi dvomesečno. ISSN 1821-3405 = Simillimum times COBISS.SR-ID 171356684






G. Vitulkas i S. Kivelos

KLINIČKE STUDIJE U HOMEOPATIJI

KAKO IH POSMATRAMO?

Preuzeto sa sajta: http://www.hpathy.com/homeopathy-scientific-research/clinical-trials-in-homeopathy-what-are-we-looking-for/ Original - G. Vithoulkas, S. Kivellos: Clinical Trials in Homeopathy. What Are We Looking For? (objavljeno 15. novembar 2009.) Jedno od glavnih polja istraživanja u homeopatiji su kliničke studije koje se obavljaju prema standardima medicinske nauke. Puno napora i progresa je do sada učinjeno. Rezultati mnogih istraživanja su objavljivani u homeopatskim i medicinskim časopisima. Čak su i rezultati meta analiza objavljivani sa namerom da se pomogne u donošenju odluke za ili protiv uspešnosti homeopatije. Ipak, svaki homeopatski terapeut koji se bavi klasičnom homeopatijom zna da rezultati kliničkih ispitivanja pokazuju slabije terapeutske rezultate od onih koji se mogu iskusiti u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Čak i kod nekih hroničnih bolesti za koje homeopatija ima sasvim dobre rezultate, klinička istraživanja su podbacila. Naša je pretpostavka da su omaške u istraživanjima koje se pojavljuju posledica nekoliko nedostataka u „istraživačkim“ protokolima. Glavni razlog je taj što u konvencionalnim istraživačkim protokolima postoje određena pravila (patološkofiziološka, patološko-anatomska, biohemijska, statistička, ...) za istraživanje bolesti. Ali nema pravila ili principa za istraživanje pacijenta. Nasuprot tome u homeopatskim istraživačkim protokolima definisani su zakoni (similia, totalitet, najmanja doza leka, Heringov zakon) za studiranje pacijenta kao i neodređena pravila (odgovarajuća remedija, delovanje remedije, ponavljanje, potencije, čekaj ili deluj) za studiranje bolesti. Sa namerom da ukažemo na glavne razloge za sve gore navedeno, morali bi da ponovo definišemo pravila koja rukovode „klasičnim homeopatskim tretmanom“, shvatajući njegovo delovanje po merilima

uglavnom hemijski tretiranih hroničnih pacijenata i uključivanjem njih u kliničke istraživačke protokole. Predlozi, koji bi sa homeopatskog stanovišta, bili prikladniji za tačnija istraživanja morala bi da uključe karakteristike zasnovane na teoriji klasične homeopatije, predstavljanje tih karakteristika u savremenom posmatranju patologije kod hroničnih bolesti kao i prilagođavanje kliničkih istraživačkih protokola ka homeopatskim pravilima a ne postavljanje nasuprot njima. Teme od najveće važnosti u sastavljanju i sprovođenju takvih istraživanja su: • Izbor bolesti i tretmana koji se upoređuju - Vremenski parametri koji uključuju upoređivanje i krajnju evalvaciju • Homeopatsku preskripciju uključujući potencije i ponavljanja • Rukovođenje homeopatskog pogoršanja • Rukovođenje akutnih bolesti tokom tretman hroničnih bolesti • Rukovođenje ponovnih pojavljivanja i starih predispozicija • Finalna evaluacija sa statističkim analizama. • Ocenjivanje tačnosti homeopatske preskripcije. Jedan od glavnih izazova homeopatije i možda najteži deo predstavlja i to što najveći deo hroničnih bolesnika su na nekom hemijskom farmaceutskom tretmanu (poznato kao

jatrogeni efekti). Taj izazov se ogleda u tome što je za homeopatiju svaki parametar bitan za tretman i on se razlikuje u zavisnosti od pacijentovog nivoa zdravlja. Ako se govori o terapijskim rezultatima bilo medicinskih doktora ili homeopata bitno je napraviti razliku između potiskivanja simptoma sa tretmanom i izlečenjem. Lečenje pacijenta metodom klasične homeopatije predpostavlja poštovanje određenih pravila koja su gotovo nepoznata za konvencionalne medicinare. Izlečenje znači „dinamično osećanje oslobođenja“ ne samo od simptoma već od patologije bolesti. Nadalje homeopatsko lečenje znači još mnogo više. Znači i slobodu od stečene predispozicije koja dopušta da se bolest pojavi. Pacijenti i doktori zajedno predviđaju određene rezultate terapije. Kod hroničnih bolesti nije neobično da homeopatski terapeut očekuje drugačije reakcije od pacijenta, nego što bi to radio klasični doktor. Na primer u ovo se može ubrojati, homeopatsko pogoršanje, ponovno pojavljivanje akutnih bolesti iz prošlosti ili ponovne mogućnosti da se ima npr. groznica. Homeopata se takođe nada tokom tretmana mnogo „prepoznatljivijoj“ homeopatskoj „slici“ sa čistijim simptomima i znacima kod pacijenta koji ukazuju na jači i stabilniji neuro-endokrino-imunološki balans. Na kraju ali ne poslednje, bitno je za homeopatu da očekuje istinsko izlečenje, koje teče po Herigovom zakonu. Nije neobičan primer

iz konvencionalne medicinske prakse da se na primer pacijentu nakon terapije medicinskim lekovima poboljša stanje akni, što se smatra uspehom jednog specijaliste, ali mu se jave izvesni psihološki problemi koje detektuje drugi doktor specijalista. U kliničkoj praksi homeopata, na prvoj mesečnoj kontroli, nakon što je pacijent uzeo homeopatski lek, traže se dokazi da je lek počeo da deluje i da ima terapeutski efekat. Ovi dokazi ne znače neophodno poboljšanje simptoma koje pacijent ima. Suprotno od toga, homeopata očekuje i mogućnost pogoršanja pacijentovih simptoma tokom prvih dana homeopatskog tretmana. Ovo je poznato kao takozvani fenomen agravacije. Ovo može uključiti bitne promene u simptomima mentalno emotivnog nivoa, pojavljivanje prethodnih predispozicija ili poteškoća koje je pacijent imao (npr. ponovna pojava dermatitisa). Značajne promene određenih fizičkih simptoma (pacijent sa migrenama može osetiti promenu karakteristike bolova). U slučajevima hroničnih bolesti, kod kojih je pacijent koristio konvencionalne lekove duži period, simptomi, znaci i ključne crte koje bi uobičajeno vodile homeopatu do zaključka da je izabrao ispravan simillimum odnosno remediju, mogu biti potisnute. U ovakvim situacijama, da bi se postigli kvalitetni rezultati kliničkih istraživanja moraju se uzeti u obzir i nastavak lečenja. Prvenstveno zbog toga jer se ne očekuje da će se pacijent potpuno oporaviti od jedne doze homeopatskog preparata, već češće od serije homeopatskih remedija, prepisanih postupno tokom dužeg perioda. Drugo, ako pacijent pokazuje trenutno poboljšanje bez naznaka „terapeutske krize“ ili ponovnog pojavljivanja prethodnih predispozicija, postoji mogućnost da izabrana remedija nije baš najbolja, odnosno da je došlo samo do palijacije a ne suštinskog izlečenja. Ovde se naime radi o „bliskom“ leku ali ne simillimumu.




 U svakoj kliničkoj probi konvencionalne medicine, delovanje leka na ćelijskom i biohemijskom nivou je istraživano in vitro ili na životinjama. Nasuprot tome, u klasičnoj homepatiji dokazivanja homeopatskih remedija su sprovođena na zdravim dobrovoljcima koji su pokazivali osetljivost na određene prirodne supstance. Teoretski, određene homeopatske remedije bi bile one koje bi im bile korisne u nekom trenutku njihovog života. Na isti način, reakcija pacijenta na homeopatski tretman zavidi od idiosinkratičke osetljivosti na određenu remediju u vreme prepisivanja. U slučaju prepisivanja pogrešne remedije ne bi došlo do reakcija. Prepisivanje potpuno pogrešne remedije liči na prepisivanje neaktivne remedije i dejstva sličnog kao placebo. Sve ovo gore navedeno kao i pravilnosti u izborima pacijenata na kojima će se vršiti studije mogu doprineti čistijoj slici o delovanjima homeopatskih remedija.

Ukratko izloženo uputstvo za protokole homeopatskih istraživanja: 1. Ne bi trebalo da bude nikakvih ograničenja u pogledu homeopatske preskripcije. Homeopata bi uvek trebao da ima mogućnost prepisivanja bilo koga od 3500 homeopatskih remedija za koju veruje da je odgovarajuća u svrhu postizanja najviše individualizacije pacijentovog tretmana. 2. Homeopata bi trebao da bude u mogućnosti da izabere pacijenta za koga misli da je pogodan za tretman u skladu sa njegovim znanjem i pacijentovom „čistom“ slikom simptoma. Ova procedura je suštinska u kliničkim istraživanjima, naročito u tretmanima hroničnih bilesnika koji su pod dugotrajnim konvencionalnim tretmanom. 3. Trebalo bi da postoji dopuštenje beleženja pacijentovog fenomena „terapijskog pogoršanja“ koji je jako bitan za individualizaciju homeopatskogb tretmana. Ako se ovo ne predvidi protokolom, dolazilo bi se do lažnih podataka da rezultati delovanje remedije nisu uspešni. 4. Treba da postoji dopuštenje za beleženje ponovnih pojavljivanja određenih predispozicija iz pacijentove istorije (na

primer ponovno pojavljivanje sinusitisa), takođe i njihovo tretiranje isključivo putem homeopatije, tako da tretman bude sproveden bez intervencije drugačijih „medicina“. Ako ovo nije predviđeno protokolom dolazilo bi do toga da različiti tretmani antidotiraju homeopatski tretman. 5. Trebala bi da postoji mogućnost dugotrajnog praćenja pacijentovog stanja koji je bio ukljkučen u studiju, naročito kod hroničnih bolesti iz razloga što konvencionalni medicinski lekovi slabe efekte homeopatskog tretmana. Određeni efekti bi počeli da se jako ispoljavaju dok drugi tek nakon smanjenja klasičnih lekova. Tek tada bi se početni simptomi pacijenta pojavili. Tek tada bi mu se mogućno prepisao druga homeopatska remedija odgovarajuća sa početnim simptomima i koja je sada očigledna. Procenjuje se iz iskustva da pacijent sa istorijom od desetogodišnjih glavobolja, koje je redovno tretirao konvencionalnim preparatima, treba deset meseci homeopatskog tretmana sa ciljem da se pojave čistiji simptomi u homeopatskom smislu. Konačno treba naglasiti da rezultati studija će zavisiti od uspešnosti homeopate da pacijentu pronađe individualnu i odgovarajuću remediju kao i njegovu sposobnost da primeni pravila homeopatske terapije. Ove kvalifikacije su potpuno nepotrebne u konvencionalnim probama. Pripemio: Kosta Vračar

ODNOS IZMEĐU BEČOVIH CVETNIH ESENCIJA I HOMEOPATSKIH LEKOVA

LEK U KAPLJICI ROSE

Cvetni lekovi su napravljeni od kapljica rose sa žive biljke i sastoje se od čiste “astralne” energije. (Biljke ne dišu nego transpirišu ili gutiraju, ispuštaju višak vode i ta voda nije atmosferska rosa, već je prethodno prošla kroz celu biljku). Ovi lekovi imaju specifično delovanje na emotivni nivo subjekta. Homeopatski lek deluje direktno, na “celu” osobu. Ovo je razlog zbog koga cvetni lekovi mogu biti komplementarni homeopatskim lekovima, i obrnuto. Tokom poslednjih godina otkriven je specifičan odnos između njih. I evo liste, koja je možda nekompletna, ali često veoma korisna. Doza Bečovih cvetnih lekova koju uobičajeno dajemo, je “jednom” 3-4 kapi iz originalne bočice, koje eventualno direktno slede homeopatski lek.

Ilustracija slučaja: Alumina - Centaury Muškarac, 35 godina, obratio se zbog sledećih tegoba: Oksiurijaza (emisija tečnosti iz prostate sa tvrdom stolicom), pritiskajući ili probadajući bol u grudima, levo, kada je umoran i atletsko stopalo (gljivice) između četvrtog i petog nožnog prsta. Pre tri godine je imao operaciju bubrega zbog torzije uretera, što je uzrokovalo gubitak 60 % funkcije bubrega. On je pomalo kruta osoba, koja ne govori lako o sopstvenim osećanjima. Pre no što se priključio očevom poslu, radio je nezavisno da bi se dokazao. Sada je posao preuzela jedna velika kompanija, i on radi u toj kompaniji kao službenik. Pre nekoliko godina se uključio u jedan religiozni pokret i od tada je našao duševni mir. Kaže da je veoma zaboravan, i to za imena ljudi, rođendane i slično. Sledeći simptomi su upućivali na Alumina (homeopatski lek): • Um, slabo pamćenje • Snovi o davljenju • Generalno, želja za paradajzom i sirovim povrćem • Vrtoglavica kada je gladan, jelo > • Prostata, emisija sa tvrdom stolicom

• Generalno, uveče >(Med.). Uzimanje Alum. je dalo generalno poboljšanje u toku dva meseca. Onda je on dobio drugi posao. Osećao je veću nesigurnost, bio je prilično razdražljiv, i u vreme konsultacije je imao hladne, crvene uši. Nadalje, jedan stari ožiljak ga je svrbeo već par nedelja. Prepisana je Bry., akutni lek za Alum. Mesec dana kasnije, opet se obratio zbog glavobolje. Opet ima gubitak tečnosti iz prostate, a skoro je imao san da su on i njegova porodica propali u liftu. Noću, mada je mrtav-umoran, on ne ide da spava, već glupo nastavlja da bulji u televizijski ekran. Kao da nema volje da ode da spava. Energetsko ispitivanje ukazuje da mu je potreban cvetni lek, tj. Centaury, u kombinaciji sa novom dozom Alum. Ovo je brzo uspostavilo normalno energetsko stanje. Da smo uzeli u obzir slabost volje u homeopatskom smislu, mogli smo prepisati pogrešno Phosphorus, zasnovan na: Nedostatku volje da se bilo šta preduzme, snova o padanju i izlučivanju prostatične tečnosti sa tvrdom stolicom.




 1. Agrimony Odermenniug Petrovac, ranjenik, kostolom, trava od poseke, ovčiji čičak Agrimonia eupatoria (Agri.) Rosaceae

Ljudi koji sakrivaju svoje probleme iza vesele fasade. - vatra: srčana energija (yin) - slab levi ili desni musculus subscapularis - tireoidna čakra - Nat-m., (Staph.), Sil., Ther.

2. Aspen Espe Jasika, trepetljika, žuborika, trepetlika, jagnjeda Populus tremulus (Pop.) Salicaceae

Ljudi koji se utapaju u sopstvenom nemiru. Postoji drhtanje koje je prouzrokovano neodređenim strahom - strepnja. Predominantna je funkcija parasimpatikusa što se može odražavati proširenim zenicama. - voda: energija bubrega (yin) - slab (levi) gornji deo musculus trapezius - kociks čakra - Arg-n., Calc-c., Phos., Sulph., Syph.

3. Beech Buche Bukva, buka, buk Fagus sylvatica (Fagu.) Fagaceae

Kritičari, arogantni ljudi. - drvo: energija žuči (yang) - slab levi musculus popliteus - srčana čakra - Bry., (Chin.), Merc-sul., Plb., Syph.

4. Centaury Tausendgildenkraut Kičica, gorčica, trava od groznice, kantarija crvena Centaurium umbellicatum (-) Gentianaceae

Besciljnost, osećanje odvojenosti od sopstvenog “ja”. - vatra: cirkulacija seksualne energije (yin) - slabost desnog adductor-a i m.gluteus medius - tireoidna čakra - Alum., Chel., Lach., Oscillo., Phos., Sel., Staph., Sulph., Verat., Zinc.

5. Cerato Bleiwurz Nema podataka, američka biljka (?) Ceratostigma Willmottiana (cerestig-w.) Plumbaginaceae

Nedostatak pouzdanja u sopstvenu intuiciju. - metal: energija debelog creva (yang) - slab desni musculus quadratus lumborum - solarna čakra - Mag-s., Sep., Staph., Tub-m.

6. Cherry Plum Kirscpflaume Višnja, višnjičica Prunus cerasifera (Prun-cf.) Rosaceae

Očaj. Nekontrolisani napadi besa. Noćno plakanje. - drvo: energija žuči (yang) - slabost levog musculus deltoideus anterior - kociks čakra - Alum., Calc-caust., Calc-sil., (Chel.), Gels., Kali-sil., Lac-d., Mag-m., Psor., Rumx., SIL., Zinc.

7. Chestnut Bud Kastanienknospe Pupoljci divljeg kestena Aesculus hippocastanum (Aesc.) Hippocastanaceae

Ljudi koji stalno prave iste greške i ne uče od prethodnih iskustava. Osećaju otupelost, kao zombi. Oni žive u prošlosti. - zemlja: stomačna energija (yang) - slabost srednjeg neckflexor musculus - krunska čakra - Ars-h., Calc-sil., Chel., Hep., Meph., Nat-c., Nat-sil-f., Sil., Thuj.

8. Chicory Wegwarte Cikorija, vodipija, ženetrga Cichorium intybus (Cich.) Compositae

Ljudi koji su previše posesivni i puni briga. Npr. “mama-koka”. Stariji ljudi koji se iscrpljuju brigom za sopstveno blagostanje. - zemlja: stomačna energija (yang) - slab desni m. pectoralis major, pars clavicularis - srčana čakra - Agar., Ars., Ars-i., Carc., Caust., Cur., Mag-m., Med., Merc-i-f., Pall., Rhus-t., Sulph., Syph., Zinc. Idealisti i previše osetljivi prema drugima. Nepraktični sanjari.

9. Clematis Gemeine Waldrede Pavit, povit, povitina Clematis vitalba (Clem-vit.) Ranunculaceae

Nedostatak samopoštovanja. - metal: plućna energija (yin) - slab (desni) m. serratus anterior - krunska čakra - Alum., Alum-p., Alum-sil., Calc-sil.

10. Crab Apple Holzapfel Patuljasta jabuka Malus pumila (Malus-p.) Rosaceae

Ljudi kojima je izgled strašno važan. Oni mogu da se nose sa bilo čime, izuzev simptomima bolesti i prljavštinom. Osećaju se prljavo. Proliv u toku putovanja. (+Pyrog.) - metal: plućna energija (yin) - slab levi musculus deltoideus medius - slab desni musculus coracobrachialis - pinealna čakra - Chin-s., Psor., Sul-ac., Sulph.

11. Elm Ulme Brest Ulmus procera (Ulm-pra.) Ulmaceae

Osećanje neslaganja, nepodudarnosti ljudima koji teže perfekcionizmu. Kada je potrebno poštovanje, priznavanje. - voda: energija bubrega (yin) - slab levi musculus trapezius, gornji deo - slab desni musculus illiacus - pinealna čakra - Chel., Kali-c.

12. Gentian Biterer entian Lincura Gentiana amarela (Gent-am.) Gentianaceae

TUGA. Reaktivna depresija. Pesimizam. Zabrinutost. Skepsa. - zemlja: energija slezine (yin) - slab levi musculus latissimus dorsi - solarna čakra - IGN., Nat-m.

13. Gorse Stechginster Štipavac, žutica bodljiva Ulex europoeus (Ulx-eu.) Papaceae R Leguminosae

Očajanje i beznađe. - vatra: energija tankog creva (yang) - slabost oba musculi recti femoris - solarna čakra - Ars., Carbn-s., (Crot-h.), Grat., Mur-ac., Rumx., Stram.

Pripremila: Danijela Jovanović


10

11

HOMEOPATSKI PRISTUP HIPERAKTIVNOJ DECI Iako ne postoje biološki i psihološki testovi koji mogu sa sigurnošću da potvrde konačnu dijagnozu hiperaktivnosti, ona se može bazirati na kliničkoj istoriji osobe. Simptomi ADHD-a se obično javljaju u ranom detinjstvu,

Hiperaktivni poremećaj (ADHD ili attention deficit hiperactive disorder, engl.) je problem koji uključuje nedostatak pažnje, preteranu aktivnost, impulsivnost, ili kombinaciju pomenutog. Da bi ovi problemi bili dijagnostikovani kao ADHD, moraju izlaziti iz normalnog okvira detetovog doba i razvoja. ADHD utiče na učinak u školi, kao i na međuljudske odnose. Roditelji hiperaktivne dece često su iscrpljeni i frustrirani. Zanimljivo je da snimci sa neurologije pokazuju da se mozak hiperaktivnog deteta razlikuje od mozga druge dece. Ova deca drugačije barataju neurotransmiterima (uključujući dopamin, serotonin i adrenalin) u odnosu na svoje vršnjake. Hiperaktivnost je često genetski uslovljena. Čak i ako nije identifikovan specifičan uzrok poremećaja, verovatno je da se pokreće u ranom dobu dok se mozak još uvek razvija. Depresija, gubitak sna, poremećaji u učenju, tikovi, kao i problemi u ponašanju mogu da se pobrkaju ili da se pojave istovremeno sa hiperaktivnošću. Svako dete za koje se sumnja da ima ADHD zaslužuje brižljivo posmatranje, da bi se odredilo šta konkretno doprinosi ponašanju koje unosi zabrinutost kod bližnjih. Poremećaj pažnje je uobičajena dijagnoza poremećaja u ponašanju u detinjstvu, i obuhvata u proseku od 3-5 % dece školskog uzrasta. Češće se susreće kod dečaka nego kod devojčica. Većina hiperaktivne dece ima bar još jedan poremećaj u

ali da bi se posumnjalo u poremećaj u ponašanju treba da traju najmanje 6 meseci. Simptomi se najčesće ispoljavaju pre sedme godine detetovog života.

razvoju i ponašanju. Američka pedijatrijska akademija daje sledeće smernice za tretiranje hiperaktivnosti: • postavljanje određenih, prikladnih ciljeva u sprovođenju terapije; • otpočinjanje sa tretmanom ponašanja i terapijom medikamentima; • ukoliko tretman nije ispunio zadate ciljeve, treba ponovo proceniti prvobitnu dijagnozu, kao i moguće prisustvo drugih stanja; • imati uvid u to koliko je dobro ostvaren plan tretmana; • sistematično praćenje je veoma važno da bi se blagovremeno vrednovali ciljevi, procenili rezultati i bilo kakvi neželjeni efekti lekova. Informacije treba sakupiti od roditelja, nastavnika i samog deteta.

Najčešći simptomi hiperaktivnosti (ne pojavljuju se svi već zavise od tipa poremećaja i samog deteta)

- nemogućnost koncentrisanja na detalje; - pravljenje grešaka iz nemarnosti; - teško zadržavanje pažnje na nečemu; - čini se kao da ne sluša; - problemi sa organizacijom; - teško prati instrukcije, lako ga je poremetiti (omesti); - zaboravnost u dnevnim aktivnostima; - često gubljenje stvari neophodnih za nastavu;

- izbegava ili ne voli svakodnevni mentalni napor; - teško ostaje na mestu, vrpolji se, nemir ekstremiteta; - preterano trčanje, veranje po drveću; - priča prekomerno, daje odgovore pre dovršetka pitanja; - prekida druge i nameće im se.

Koji su uzroci ADHD-a?

Stručnjaci su istraživali uzroke hiperaktivnosti uslovljene genetikom i uticajem okruženja. Neka deca mogu imati određenu biohemijsku predispoziciju, koja utiče na ispoljavanje ADHD simptoma. Druga deca mogu upasti u to stanje usled nepravilnog rasta fetusa, što ima suptilne efekte na delove mozga koji kontrolišu moć opažanja i pokreta. Naučnici su u poslednje vreme sve više proučavali snimke mozga u cilju pronalaženja moždanih površina koje su povezane sa ADHD-om. Došli su do zaključka da su određene površine u čeonom delu glave oko 10 posto smanjene, kao i njihova aktivnost. Istraživanja koncipirana na genetskim mehanizmima fokusiraju se na dopamin, kao primarni neurotransmiter uključen u hiperaktivnost. Iako ne postoje biološki i psihološki testovi koji mogu sa sigurnošću da potvrde konačnu dijagnozu hiperaktivnosti, ona se može bazirati na kliničkoj istoriji osobe. Simptomi ADHD-a se obično javljaju u ranom detinjstvu, ali da bi se posumnjalo u poremećaj u ponašanju treba da traju najmanje 6 meseci. Simptomi se najčesće ispoljavaju pre sedme godine detetovog života. Procenjivanje hiperaktivnosti će često morati da uzme u obzir i intelektualno, obrazovno, socijalno i emotivno funkcionisanje. Važna su i medicinska ispitivanja, da bi se odbacili retki, ali mogući uzroci hiperaktivnosti. ADHD simptomi se tako eventualno mogu povezati sa negativnim reakcijama na lekove, problemima sa tiroidnom žlezdom itd. Proces dijagnostikovanja treba svakako da uključi i sakupljanje informacija od nastavnika, kao i od ostalih odraslih osoba koje su u detetovom svakodnevnom okruženju. U slučaju dijagnostikovanja hiperaktivnosti kod odraslih osoba,

još je važnije dobiti temeljnu istoriju odrastanja, kao i potencijalne poteškoće u obrazovanju, ponašanju i profesionalnom određenju.

Kako se pristupa hiperaktivnosti?

Postoje dva tretmana koji su posebno usmereni na simptome ADHD-a. Prvi način uključuje samo upotrebu medikamenata, dok drugi podrazumeva psiho-socijalne tretmane bez lekova. Primenjuje se i kombinacija pomenutih tretmana. Tretiranje hiperaktivnosti kod dece često zahteva zajednički napor roditelja i svih uključenih profesionalaca: zdravstvenog osoblja, psihologa i nastavnika. Popularne su i tehnike za promenu ponašanja koje se primenjuju već tri decenije u svrhu lečenja simptoma hiperaktivnog ponašanja. Uspešnost prilagođavanja hiperaktivne dece zahtevima nastave u školi neretko podrazumeva višestruke intervencije. Većina takve dece je sposobno da prati nastavu u standardnim učionicama, sa manjim izmenama u ambijentu učionice, uz prisustvo odgovarajućeg pomoćnog osoblja, odnosno putem posebnih školskih programa van redovne nastave ili van standardne učionice. Deca sa najozbiljnijim simptomima hiperaktivnosti, često se susreću sa brojnim poteškoćama i zahtevaju specijalizovane učionice.

Prognoze za ADHD

ADHD je dugotrajno, hronično stanje. Oko polovine hiperaktivne dece će i dalje imati problematične simptome nedostatka pažnje ili impul-


12 sivnosti kad odrastu. Ipak, odrasli su sposobniji da kontrolišu ponašanje i maskiraju teškoće koje imaju. Statistika pokazuje da je povećana rasprostranjenost mladih delikvenata i odraslih koji krše zakon upravo među onima koji su imali ADHD kao deca. Da bi se savladali simptomi treba uložiti veliki trud da se detetova energija usmeri na edukaciju i konstruktivnost.

Uloga homeopatije kod hiperaktivnosti

Homeopatija utiče dublje na čovekov život. Efekti homeopatske medicine se više ogledaju u davanju životne energije, delujući na vitalnu silu, a ne samo na fizičko telo. Homeopatija utiče na onu energiju u našem telu koja deluje na gene i DNK. Razumevanje problema u životu osobe i blagovremeno započinjanje tretmana ima daleko bolji ishod sa homeopatskim načinom lečenja. Hiperaktivna deca mogu imati i genetski uzrok, pa je moguće da postoji funkcionalna i strukturna promena u mozgu deteta koje pati od ADHD sindroma. Međutim, snaga homeopatije leži u njenom uticaju na bolest, koji se ispoljava kroz vrednost njenih akcija na onim kanalima u telu, koji direktno ili indirektno upravljaju funkcijom i strukturom našeg tela, što je dosta iznad nivoa ne samo ćelije već i gena (uključujući DNK i RNK). To je zbog toga što se pomenuti geni pokreću i primarnom, životnom energijom. Ova životna energija je dinamična, kao i homeopatske remedije. Mi ne možemo da vidimo tu moć, ali možemo da iskusimo njeno prisustvo kada ispitujemo živu ćeliju i mrtvu ćeliju. U slučajevima hiperaktivnosti, opaža se značajan napredak kod detetovog ponašanja i intelektualnog nastupa. Konstitucionalni

13 homeopatski tretman je najbolji mogući pristup koji daje zadovoljavajuće rezultate u slučajevima hiperaktivnosti. Uz homeopatsko lečenje, treba da se obrati pažnja i na sledeće: 1) ograničiti faktore koji odvlače pažnju u detetovom okruženju, 2) obezbediti individualne instrukcije sa nastavnikom, 3) pobrinuti se da dete ima dovoljno sna, 4) pobrinuti se da dete dobija zdravu, raznovrsnu hranu, sa dosta vlakana i bazičnih hranljivih materija. Kao još jedan vid pomoćnog sredstva, mogu se koristiti Bečove (Bach)e cvetne kapi. Pre svega se preporučuje chestnut bud, za osobe koje imaju sklonost da ponavljaju svoje greške, nesposobne su da iz prethodnih iskustava nauče lekciju, zatočenici su trenutka i pokazuju određenu dozu emotivne i socijalne nezrelosti.

Moguće rubrike (izvor: «Essential Synthesis»)

1. Mind, activity, desires activity, restless 2. Mind, attention deficit hyperactive disorder, - Mind, concentration, difficult, children in 3. Mind, concentration, difficult, studying 4. Mind, attention seeking behavior (see Forsaken feeling) 5. Mind, absentminded, children 6. Mind, mental exertion, aversion to 7. Mind, behavior problems, children in 8. Mind, mistakes, making (homework in, children in) 9. Extremities, restlessness (hands,fingers...) 10. Mind, climbing, desire to Referenca: http://www.drharshadraval.com/

KUTAK ZA VETERINARSKU HOMEOPATIJU

FERIKIN KUTAK Ideja za rubriku Ferikin kutak nastala je 1. marta 2010. godine na tribini Homeopatija i veterina u homeopatskoj školi Simillimum. Predavač je bio Ferenc Sečedi, doktor veterinarske medicine i specijalista za veterinarsku homeopatiju. - Svaka ponaosob životinja iskra je od Boga i iskra od Univerzuma, i od kada sam učio alternativne puteve lečenja ja ih tretiram kao posebne duše kao i ljude – reči su ovog svestranog predavača posvećenog svom radu sa životinjama. U jednom nadahnutom predavanju, Ferenc Sečedi dao je odgovore na suštinska pitanja iz oblasti veterinarske homeopatije i ostavio jednostavnu poruku tribine: - Možda će posle ove tribine biti zainteresovanih za lečenje svojih ljubimaca kod mene, ali ja moram da vam kažem da homeopatija mora da se radi u blizini veterinara. Ne leči se na daljinu. Zato je na vama kao mladim homeopatama zadatak da naučite dobro homeopatiju, naročito klasičnu i da vi preuzmete brigu u svojoj sredini o svojim ljubimcima. Neka to bude ideja vodilja rubrike Ferikin kutak. Prostor u časopisu posvećen pričama iz prakse Ferenca Sečedija o nežnom lečenju životinja homeopatijom. Uživajte u njima baš kao što sam i ja!

Kratka radna biografija:

Sečedi Ferenc završio je Veterinarski fakultet u Beogradu 1989. godine sa prosečnom ocenom 9.00, od 1996.godine ima privatnu veterinarsku ordinaciju u Bečeju. Za homeopatiju se zainteresovao ozbiljnije kada je video da u svakodnevnoj praksi alopatska medicina ne može da reši određene stvari, čak nekad odmaže. 2008.godine dobio je Veterinarsku homeopatsku diplomu u Budimpešti posle dvogodišnje specijalizacije koju organizuje Asocijacija lekara homeopata Mađara koji je akreditovan od strane IAVH – International Association for Veterinary Homeopathy. 2010. godine uspešno je upisao završnu četvrtu godinu homeopatske škole „Hahnemann“ u Novom Sadu i nalazi se pred završnim ispitom u januaru 2011.

Pripremila: Monja Mlinarić

LASTA

priča o jednoj izlečenoj kobili Ovo se desilo 2008. godine, za vreme mojih homeopatskih studija iz veterine. Bilo je oko 9 pre podne, kad je sin gazda-Milana, koji je inače Rom, upao u moju ordinaciju: – Doktore, dođite odmah – reče – izgleda da se ždrebi kobila mog dade .

Da napomenem, prethodnog dana je gazda Milan bio kod mene sa kobilom. Tražio je objašnjenje za pojavu da kobila ima mleko uprkos tome što je on kupio, tj. menjao kobilu bez ploda. Bio sam malo u nedoumici, jer kod pasa i mačaka nije redak slučaj pseudograviditeta, ali za konje, još nisam čuo za to. A ni trbuh kobile nije odavao znake ždrebnosti, pa nisam ni pomislio da pregledam kobilu. Naročito nisam ni sanjao da će se sutra oždrebiti. Dao sam preventivnu terapiju da ko-


14

15

bila ne dobije mastitis. Pozdravili smo se i on je otišao. A eto sad upade njegov klinac i govori da se ždrebi kobila. Stigao sam za dva minuta. - Ovog momenta ispade ždrebe – reče uzbuđeni gazda-Milan - Odlično, bar nema komplikacija – rekoh. Pregledao sam ždrebe – bilo je mužjak. Kobila je mirno ležala. Pošto je sve bilo u redu, vratio sam se u veterinarsku stanicu. Nekoliko minuta nakon 12 časova, stiže opet sin gazda-Milana. – Doktore, dođite odmah – reče veoma uznemiren– jer kobila ne dâ ždrebetu da sisa. Indiferentan prema svojim najmilijima – pao mi je na pamet najkarakterističniji simptom homeopatskog leka Sepai. Uzeo sam jednu globulu Sepia 200C i rastvorio u jednom plastičnom špricu sa 2 ml destilovane vode. Krenuo sam na lice mesta. Ždrebe je vidno bilo gladno. Pokušavalo je da se dokopa sise, ali se kobila stalno izmicala, dizala nogu i odgurivala ga od sebe. Ždrebe je bilo već prilično nervozno. Zamolio sam gazdu da pridrži kobilu. Otvorio sam malo usta kobili i sa lekom iz šprica nakvasio sluzokožu donje usne. – Toliko – rekoh kratko. Gazda-Milan je sa nepoverenjem gledao moje lečenje. U njegovom pogledu je bilo: „Samo toliko....”. Već je navikao da lečimo njegovog konja homeopatijom, ali to je uvek je trajalo 2–3 dana i lek je trebalo aplikovati ujutru i uveče. A sad u tako ozbiljnoj situaciji – samo to-

liko. I ja sam bio malo uznemiren, jer još ni jednoj životnji nisam davao Sepiu. Jedno je znati u teoriji, a drugo je isprobati u praksi. To se verovatno videlo i na meni, jer je gazda-Milan sa nepoverenjem sve to gledao. – Doktore, ja imam poverenja u tebe, samo da kobili i ždrebetu bude dobro. Dogovorili smo se da sin dođe kod mene po podne u tri sata, da me obavesti o stanju. Čekao sam strpljivo do četiri. U pola pet sam otišao kod njih. Gazda-Milana nije bilo. Od radosti se napio i otišao da se odmori. To je dobar znak, pomislio sam u sebi. Ušao sam u štalu. Kobila je sevnula na mene i odmah stala ispred ždrebeta, braneći ga. A ždrebe je sa druge strane počelo da sisa. Sin gazda-Milana ležao je na senu u ćošku i zadivljeno gledao kobilu i ždrebe. Dr vet. medicine Sečedi Ferenc, specijalista za vet. homeopatiju Pripremila: Biljana Vlatković

ARHETIP I HOMEOPATSKE REMEDIJE - OSVRT NA KNJIGU EDVARDA VITMONTA

“PSIHA I SUPSTANCA”

Izvor: 1) Boško V. Popović 1988. Bukvar teorije ličnosti - Savez društava psihologa Srbije, Beograd 2) Edward C. Whitmont 1991. Psyche and Substance, Essays on Homeopathy in the Light of Jungian PsyhologNorth Atlantic Books, California

“Misterija Homeopatije je bliska misteriji života. To je paradoks tajanstvenog jedinstva patnje i isceljenja, kao misterija zmije obmotane oko drveta života - amblema Hermesa, vodiča duša i Eskulapa, iscelitelja” E. Vitmont K.G. Jung (1875. - 1965.) je tvorac analitičke psihologije, čija je teorija zbir više uticaja poteklih od analize pojedinaca, njihovih snova i vizija, mitova, religije Istoka i Zapada, alhemije, telepatije, astrologije, kao i antropologije, istorije, književnosti i umetnosti. Po ovoj teoriji, psiha uopšte nije lična stvar, i ne može se protumačiti s tačke gledišta jedinke, već se moraju uzeti u obzir i kolektivni sadržaji koji su u vezi sa kolektivnim simbolima iz davnih vekova čiji su jedan izvor predsvesne ideje - arhetipovi. Edvard S. Vitmont (1912. - 1998.) autor dela “Psiha i supstanca”, Jungov savremenik, sa kojim se susreće i dopisuje, zainteresovan je za psihosomatsku problematiku i holistički pristup lečenju, kao i za analitičku psihologiju. Po Vitmontu, s obzirom da osnovu dinamike supstance i psihe čine procesi forme, a forma uključuje energetske obrasce, arhetipske modele, ovi autonomni energetski obrasci obuhvataju ono što delimo na unutra i spolja, dušu i telo, bolest i patologiju, čvrstu materiju i energiju.

Ovaj način imaginativnog i simboličkog mišljenja veoma je koristan u razumevanju konstitucionalnih “slika lekova” iz Materia Medike, jer nam pomažu da shvatimo da su psiha i telo, kao i čovek i svet, deo istog integrativnog polja. To - polje, oblik, forma, obrazac - su osnovni elementi postojanja, čista informacija, “arhetip kao takav... koji je transcedentan... ali koji se može zamisliti zahvaljujuči svojim uticajima” (Jung). To su tkz. morfička polja (Bom), koja se prostiru kroz prostor i vreme, nalaze unutar i oko sistema koje organizuju. Kad organizam prestane da postoji, kao kad se tope pahuljice, umire životinja, morfičko polje napušta prostor, ali ne nestaje, ono je potencijalni obrazac uticaja koji se može pojaviti u drugom vremenu i na drugom mestu, tamo gde postoje fizički uslovi, pri čemu u sebi sadrži sećanje na svoje prethodno postojanje. Vitmont dalje ističe, u skladu sa formulacijom “ono što ranjava, to će i izlečiti” (Similia Similibus Curentur), da se za svaku moguću individualnost može pronaći obrazac koji ga precizno kopira. To znači da svaka postojeća supstanca sadrži potencijal poremećene čovekove egzistencije, koji se može aktivirati potenciranjem, dematerijalizacijom pri čemu se “inertne” supstance pretvaraju u moćne sile. Eksperimentalno i klinički, shvatanje čoveka kao mikrokosmičke replike makrokosmosa potvrdila je Homeopatija. Svaki poremećaj je “vapaj za lekom” (Hering), vapaj za procesom analognim svojoj makrokosmičkoj formi, koji kad se suprostavi procesu bolesti može da vrati ravnotežu, može da učini da spoljni i


16 unutrašnji procesi dođu u međusobni sukob i jedni druge ponište. Biti živ znači biti izložen talasima ravnoteže i neravnoteže, suočiti se i boriti se sa njima. Ne postoji nikakva sigurna, idealna sredina koja garantuje konstantnu normalnost. Sam pokušaj da se držimo sigurnog puta bez rizika stvara posebnu patologiju neiživljenog života i rigidnosti, pa preveliki trud da izbegnemo problem, samo priziva problem u drugoj formi. Psihološki se razvoj ličnosti događa kroz krize i sukobe sa arhetipskim i tipično ljudskim obrascima ili situacijama, kao što su zavisnost, razdvajanje, zajedništvo, takmičenje, agresija, ljubav, kompleks oca, majke... Kada ove situacije nisu svesno doživljenje nastaje psihopatologija, a svesna konfrontacija, potpuni emocionalni i telesni doživljaj štite nas od toga da se ponašamo kao žrtve sopstvenih kompleksa. Zdravlje i bolest nisu ništa drugo nego isti, uravnoteženi ili neuravnoteženi, integrisani ili neintegrisani, diferencirani ili nediferencirani, izrazi arhetipskih formi оbrazaca, oni su način na koji život traži savršeniji oblik diferencijacije. Pokušaj da se nađe slika leka - ličnosti je samo jedan, iz ptičje perspektive sagledan pristup proučavanja Materia Medike, koji nas sprečava da se izgubimo u lavirintu detalja koje bismo morali da pamtimo mehanički. Kada su ljudi podložni uticajima određene supstance, oni konstitucionalnom dispozicijom, a to je sklonost da se automatski reaguje na determinisan, karakterističan način (tako govorimo o psoričnoj, alergijskoj, Sulphur ili Nux-vomica konstituciji), korespondiraju sa

17 tom odredjenom supstancom. Supstanca “spolja” je parnjak ljudskom “unutra” . Zato Homeopatija govori o osobama tipa “zlata”, “sumpora”, “kalcijuma”, “magnezijuma”, “zmijskog otrova”, “sipe”, sa svim njihovim tipičnim psihičkim osobinama i emocionalnim karakteristikama uključujući i sklonost ka određenim patologijama.

Homeopatske remedije i njihova arhetipska forma Sulphur

Sulphur konstitucija bi se, na primer, mogla opisati kao sklona stagnaciji, usporenoj cirkulaciji, slaboj ćelijskoj oksidaciji i otežanoj eliminaciji. S druge strane, moramo da opišemo i sasvim suprotne reakcije, pojačanu cirkulaciju,vrelinu, kongestije, zapaljenja, pojačanu oksidaciju. Tako u jednu grupu Sulphur pacijenata spadaju ljudi koji nisu previše intelektualni, najčešće tip fizičkog radnika, čija je suprotnost intelektualni tip, filozof, naučnik, umetnik. Sam po sebi, Sulphur ima dvostruku prirodu, on je materijalan, kompaktan, tvrd, a sa druge strane, on je spiritualni princip, nosilac svetlosti i vatre, princip sunca, duh života. Sulphur je čak alegorija za medicina i medicus, lekara koji zadobija neizlečivu ranu. On je princip univerzalne bolesti, kao i mogućnosti za njeno izlečenje, što je blisko tome kako ga Haneman naziva “ kraljem antipsorika” (psoru je smatrao univerzalnom bolešću čovečanstva). Uprkos Hanemanovom principu individualizacije, koji je suština homeopatskog lečenja, Vitmont smatra da iz nesvesnog bića Sulphura spontano izranja simbol božanske medicine koja treba da izleči univerzalnu bolest čovečanstva, tj. rascep izmedju gore i dole.

Lycopodium

Lycopodium osoba je ona kod koje postoji antagonizam izmedju mentalnih i vitalnih funkcija, pa se usporavanje vitalnosti kreće od glave prema vitalnim i reproduktivnim centrima. On proizvodi i leči stanja mršavljenja

gornjih delova tela, sa stanjem koje liči na edematozno u donjim delu tela. Zbog toga Lycopodium najviše pomaže intelektualno razvijenoj deci, nervno preosetljivoj i fizički slaboj, kao i deci limfatičke konstitucije, koja imaju veliku sklonost ka prehladama. Odrasla osoba kojoj treba Lycopodium biće u stanju koje je trebalo da nastupi u mnogo kasnijim godinama, ona izgleda prerano ostarela.

Natrium Muriaticum

Nat mur, kao izvor celokupnog života i stvaranja, psihološki upućuje na majčinski princip “kolektivmog nesvesnog”, gde se “so” odnosi na svesni um. U potrazi za svešću i unutrašnjom slobodom, nužnost individualizacije svesti i ličnosti vodi ka oslobađanju od majčinskog zagrljaja kolektivnog nesvesnog. Nat Mur poremećaj pogađa celokupnu eliminaciju, što ima za posledicu retenciju vode, kao i eliminacije u vidu vodenastih kataralnih izlučevina (curenje nosa, dijareja, suze).

Sepia

Sepia je najčešće ženski lek, to je Animusom kontrolisana osoba, koja je potisnula i otklonila svoju žensku uravnoteženost i intuiciju, sklona da bude histerična, preterano agresivna i homoseksualna. “Muški protest” čini ženu koja potiskuje svoju ženstvenost užurbanom, tvrdoglavom oštrokonđom, a to neprihvatanje svog bića izraz je snažne težnje ka individualizaciji. Kao što Anima nije samo simbol “zmije” koja zavodi, tako ni Animus nije samo “đavo rasuđivanja”, već i kreativno biće, “logos spermatikus”. Kao što muškarac iz svoje unutrašnje ženskosti rađa svoje delo kao zaokruženu celinu, tako Anima postaje muškarčeva nadahnjujuća muza. Kada bi žena postala svesna ovoga, tada bi samo od nje zavisilo da li će biti žena inspiracija, ili ona koja mora imati posledju reč, da li će ona za mučkarca postati Beatriče ili Ksantipa.

Phosphor

Phosphor proizvodi svetlost bez toplote, a ta svetlost zavisi od interakcije sa spoljašnjim svetom. Svetlost kao sila - princip ima simboličko značenje “duhovnog čoveka”, i osobine svesti, mudrosti i intelekta, a tama označava carstvo

nesvesnog. Phosphorus, kao cvet odražava duh koji profinjuje i eterizuje. Normalno funkcionisanje Phosphorusa moguće je u neporemećenoj aktivnosti unutrašnje svetlosti, pa je njegov klinički poremećaj stanje unutrašnjeg sumraka, otud kod njega karakteristični strah od sumraka.

Lachesis

Slika leka Lachesisa je slika instinktivne životne volje, strasti, gladi za životom, snažne želje da se okusi život, da se uči kroz intenzivno življenje. Vitmont napominje da na patologiju zmije nailazimo tamo gde se duh suprotstavlja životu, gde neintegrisani životni impuls, neintegrisani libido izaziva rascep u osobi. To je slika emocionalne i seksualne tenzije, teški zadah ugušene emocionalnosti i senzualnosti. Pošto je ključna crta Lachesisa konstrikcija, stezanje u različitim delovima tela, naročito vrata, u psihijatrijskoj praksi se prepoznaje kao nemogućnost potvrde sopstvene ličnosti, što može da odvede u karcinome. (Po Vitmontu, kancer je prvi na listi psihosomatskih poremećaja nastalih kao posledica neiživljenog života, koji se konkretizuje u vidu autonomnog neintegrisanog rasta, prevazilazi celokupni organizam i više ne pripada celini.) Lachesis osoba je veoma napeta i ispod tendencije ka povlačenju, krije se velika mržnja, zloba, okrutnost, osveta. Postoji samokontrola ispod koje nailazimo na otrovni jezik. Taj potisnuti životni nagon vodi Lachesis u patologiju.

Aurum

Zlato je “vladarski metal”, metal Sunca, i u kolektivnom nesvesnom ima vrhunsku simboliku solarnog principa i najviše spiritualne transformacije. Patologiju zlata nalazimo kod ozbiljnih, previše odgovornih i depresivnih karaktera, koje žele da budu vladari, kraljevi, koji preuzimaju aktivnu odgovornost za sudbinu svojih “podanika’’ i teret koji su preuzeli na sebe. Slika homeopatskog zlata izražava poremećaj u kome je narušen smisao života, suština egzistencije, svrha i odgovornost postojanja. Zdravi ‘’zlatni tip’’ orjentisan je ka ličnoj odgovornosti i osećaju za životni smisao.


18

19

BOLEST I ISCELJENJE Razumevanje da su sve bolesti naša greška i kazna za pogrešan način života bi bilo veliko uprošćavanje, iako često postoji direktna uzročno - posledična veza između nezdravih navika i bolesti. Bolest nije uvek stvar greške već može da bude i izraz dinamike za koju naša svest još nije spremna. Svaka osoba ima svoje granice sposobnosti, svesti i razumevanja u određenom vremenu i trenutnoj fazi razvoja. To je razlog što niko nikada ne može da izbegne iskustvo bolesti kao puta ka povećanoj svesti i većeg znanja o sebi i životu koji ga okružuje. Pošto sličnost može da se shvati kao jednakost unutrašnjeg poretka, nasuprot razlici spoljašnjih manifestacija, moglo bi da se protumači da svi potencijali u čoveku, bilo za bolest ili za rast, postoje i u makrokosmičkoj informaciji, u telu planete Zemlje. Ako pretpostavimo da su naše bolesti neka vrsta komunikacije sa Zemljom, gde joj se obraćamo za pomoć u vidu lekovitih supstanci, i predstavljaju način pokretanja promene nivoa svesti, možda se radi o tome da nam se nudi iskustvo kroz potragu za pravim similimumom i smislom koji on nosi.

Problemi odnosa duše i tela u prepisivanju remedija Emocionalne i mentalne osobine pacijenta, tj. njihov psihološki izraz, daju nam u nekim slučajevima najbolji putokaz ka uspešnom prepisivanju remedije, dok u drugim slučajevima, te iste osobine mogu biti prepreka ka izlečenju. Psihološki procesi su međusobno povezani sa biološkim funkcijama i instiktima iako svest, volja i mišljenje mogu biti u suprotnosti sa instiktivnim potrebama jer su evoluirali iz čisto animalnog života ali ipak slede svoje vlastite zakone. Biološko funkcionisanje se kroz hormonalnu i nervnu aktivnost izražava u instiktivnim nagonima, koji su sa jedne strane, visoko izdiferencirane biološke funkcije, ali su u smislu psihološke diferencijacije, nešto potpuno novo i drugačije. Sve to pokazuje da se evolutivni razvoj kreće u lančanom konti-

nuitetu, uvođenjem uvek novih i raznovrsnih promena na različitim nivoima. Ovo iskustvo postoji i u modernoj fizici i koristeći ovu analogiju Jung otkriva povezanost instikata, nesvesnih psihičkih elemenata, nesvesne psihe i predstava osnovnih duhovnih obrazaca (arhetipova) kao kvalitativno jedinstvenih entiteta, koji su ipak, na različitim nivoima, analogni fenomeni, koji se naizgled ponavljaju. Jungov simbolički model povezanosti elemenata može da nam posluži kao hipoteza koju možemo da proširimo na čitav psihosomatski život gde svest liči na usamljeno ostrvo koje odozgo i odozdo okružuju nesvesni elementi gde se “vidljiva” svesna psiha kreće “na dole” u nesvesno naših instikata, što vodi u biologiju i hemiju, i “na gore” u emocionalna, etička i religiozna iskustva koja nas vode u carstvo duha. Homeopatsko dokazivanje nagoveštava da potencirani lekovi svoj najveći uticaj pokazuju u “donjem” delu, gde se sreću hemija i vitalna energija. Što je uticaj više materijalan, kroz alopatsko doziranje hemijske terapije, on će se koncentrisati niže, ka hemiji i materijalnoj strukturi dok psihoterapeutski pristup deluje direktno na “gornju” sferu. Verovatno se glavni problem u dijagnostikovanju žarišta energetskog poremećaja nalazi u činjenici da je svesnost pacijenta o simptomima uslovljena “pokretima talasa” koji dopiru do njegove svesti. Vrlo često ne možemo biti sigurni odakle dolaze i da li su svi stigli do mesta koje posmatramo jer mnoge tegobe neće dopreti do svesti pacijenta i biće bez subjektivnih simptoma. U praksi, postoji puno situacija koje mogu biti zbunjujuće i problematične, ali dijapazon mogućnosti karakterističan za Homeopatiju je toliko širok da se mi kao pojedinci sa tim ne možemo meriti. Edvard Vitmont je delom “Psiha i supstanca” i svojim holističkim pristupom psihosomatici i istinskim obrascima karaktera, analitičku psihologiju približio dubokoj misteriji Homeopatije. Pripremila: Vesna Đurić

PTIČIJI LEKOVI

uspinjanje visoko u vazduh Ptičiji lekovi predstavljaju prilično novu pojavu u homeopatiji. Njihovo dejstvo je dokazano tek tokom poslednjih nekoliko godina i javilo se nekoliko slučajeva kod kojih su se mogli upotrebiti. Lekovi se pripremaju od pera, kandže ili krvi ptice pošto svaki od ovih delova sadrži esenciju celine. Kada pomislimo na ptice pomišljamo na let, uspinjanje visoko u vazduh, pesmu ptica, seoske predele, slobodu, mitarenje... Stoga je fascinantno što se može uočiti da pacijenti kojima su potrebni ptičiji lekovi često iskazuju ove motive u svojim životima. Svakoj ptici poimenice odgovara posebni motiv ili problem koji je karakteriše. Sivi soko (Falco peregrinus)

Sivi sokoli, koji su vekovima bili proganjani na britanskim ostrvima, su skoro dovedeni do istrebljenja i sada se polako vraćaju u prirodu. Centralni motiv ovog leka je dubok osećaj izolacije. Javlja se veoma jak osećaj isključenosti. Pacijent se oseća zapostavljeno i odbačen od strane prijatelja, porodice i društva u celini. Vrlo je moguće da su ove pacijente biološki roditelji zaista napustili u detinjstvu. Uglavnom su po svoj prilici bili izloženi ozbiljnom zlostavljanju fizičke, emocionalne i/ili seksualne prirode. Kao posledica toga, javlja se velika količina ljutnje, koja može biti potisnuta ili ispoljena. Ljutnja je često usmerena ka članovima porodice. Obično se javlja osećaj da su braća ili sestre bili više voljeni, prihvaćeniji, smatrani za bitnije. Postoji i veoma izraženo gnušanje prema nepravdi. Negativna osećanja se internalizuju. Javlja se veoma negativi prikaz sebe sa osećanjem gađenja prema sebi i svome telu, osećanje

ružnoće. Javlja se veoma duboko osećanje srama, poniženja i prezira. Ova osećanja mogu voditi ka dubokom osećanju besciljnosti i apatije. Pacijent može postati nezadovoljan, obeshrabren, nezainteresovan i lenj. Javlja se nezainteresovanost prema kućnim poslovima, poslu, članovima porodice, ka svemu. Neki od pacijenata su doživeli veoma ozbiljno zlostavljanje u detinjstvu. Njihova osećanja ljutnje, izolacije i negativna osećanja u vezi sa njima samima je ovaj lek u velikoj meri ublažio, kao i niz drugih psiholoških i fizičkih simptoma.

Gavran (Corvus Corax Corvus Principalis) Gavran, najveći pripadnik familije vrana na britanskim ostrvima, je poznat kao izuzetno inteligentna ptica. Vekovima su surovo proganjani i možda se zbog ovoga javlja veoma izražen osećaj za opasnost, za dobrobit porodice i za patnju drugih kod ovog leka. Najdublji unutrašnji osećaj je konflikt između želje za staranjem o drugima i želje za slobodom. Pošto i sama proističe iz ove centralne dileme, javlja se briga za posao i aktivnost, težnja da


20

21

se bude „hiperaktivan“ i u stalnoj žurbi. Javlja se osećaj stalnog ometanja – kao da se nekom zauzima prostor, i želja da se pobegne od pritiska. Javlja se preokupacija oko brige za one koji od ove osobe zavise i zabrinutost u vezi sa njima. U snovima i mašti osobe ona leti daleko od ovih obaveza, visoko u vazduh, u prirodu, u planine gde je slobodna, gde joj je um oslobođen stalne brige. Jedna od gavranskih pacijentkinja je godinama vodila brigu o jednom članu porodice u sopstvenom domu. Svoje obaveze prema ovoj osobi je obavljala dosledno i bez ogorčenosti ali je veoma patila zbog toga što joj je to ograničavalo slobodu. Rekla je: „Volela bih da sam ptica. Volela bih da mogu da otvorim krila i klizim po vazduhu – volela bih da osetim vazduh u krilima, da odletim na jedan dan. Bilo bi prelepo da se vinem i divim pogledu, a zatim doskakućem natrag na sigurnost kada to poželim. Da imam slobodu, za koju mislim da mi je uskraćena kod kuće“. Kakav neverovatan opis! Zatim je nastavila: „Pevanje mi daje potpuni odušak, obožavam da pevam. Idem na časove pevanja. Moram da budem puna života kako bih mogla da se izborim. Osećam se kao da sam mašina za hranjenje“ Zar ova osećanja nisu poput nečega što biste očekivali da bi ptica mogla osećati – obaveza da hrani, i hrani, i hrani mlade u gnezdu i želja da se odleti daleko od svega toga i da se vine u vazduh! Pošto je dobila lek čitava situacija ju je mnogo manje doticala.

Orao (Haliaeetus leucocephalus; američki beloglavi orao) Orlovski pacijenti odaju sliku samouverenosti i moći. Javlja se osećaj zadovoljstva sobom i spremnosti da se osoba suoči sa nepravdom, autoritetom i ljudima koji se nalaze na upravnim položajima, osećaj potrebe da se slobodno izrazi i da bude po njenom. Osoba je smirena, samouverena i

uravnotežena. Esencija stanja Orla je ekstremna ljutnja i/ili strah, koji je duboko potisnut. Ovo potiskivanje može voditi ka nesanici ili drugim simptomima stresa. Javlja se veoma velika želja za samokontrolom, prouzrokovana strahom od ispoljavanja ljutnje i/ili nasilja. Pacijent ima izuzetno visoke standarde, i očekuje poprilično od sebe i drugih. Može biti kritičan. Sposobnost samokontrolisanja takođe osobu čini podesnom za upravne i uticajne položaje kod kojih je potrebno održati kontrolu i dominirati određenim brojem pojedinaca. Jedna od Orlovskih pacijentkinja je bila mlada žena koja je patila od nesanice. Toliko je želela da leti da je i naučila da pilotira sa šesnaest godina. To je osoba koja je po svemu sudeći sasvim zadovoljna sobom – samouverena, uravnotežena, bez briga i kontrole. Upravo kako biste i pretpostavili da se orao oseća! Njen posao je podrazumevao kontrolu i organizovanje velikog broja ljudi i izjavila je da u tome i uživa i da je veoma dobra u tome. Lek je izlečio njenu nesanicu.

Crveno-modra ara (Ara macao) Crveno-modre are su veoma živopisne ptice, sa svetloplavim i crvenim perjem. Žive u zajednicama, ponekad u grupama izraženim u stotinama. To su papagaji, ptice koje su čuvene po njihovoj sposobnosti za komunikaciju. Pacijent vezan za Aru je neko ko je veoma srećan što je takav kakav je. Vole da „kažu istinu“, samouvereni su i vole da ih vide i slušaju. Štaviše, veoma im je bitno da budu saslušani, jer ono u šta veruju mora u određenoj grupi biti glasno izgovoreno– veoma nalik ari, tako živopisno i bučno da ne možete a da ih ne primetite! Imaju dobre odnose sa svojim porodicama i prijateljima. Javlja se osećanje lakoće – da je sve dobro i da će sve biti dobro u njihovim životima. Jedan od pacijenata je bila žena koja je patila od akni i ekcema. Jedna od najimpresivnijih

stvari u vezi sa opisom koji je o sebi dala je to koliko je bila zadovoljna sobom i svoje je detinjstvo opisala kao prelepo. Ono što je naročito navelo ka Ari kao leku za nju je to što je jedna od stvari na koju je najviše upućivala u svom opisu upravo to koliko je važno za nju da „govori istinu“. Veoma dobro je prošla sa ovim lekom koji joj je očistio kožu od onoga što je muči. Postoje još dva zanimljiva aspekta u vezi sa ovim slučajem. Nije smela da jede orahe (koje je obožavala) – orasi bi doveli do pogoršanja stanja njene kože. Sada može da jede orahe bez pogoršanja. Naravno, crveno-modre are obožavaju orahe. Druga zanimljiva stvar je to što je nosila malo crveno pero oko vrata!

Ptičiji lekovi – opšte teme Lakoća U svedočenjima se javljaju osećanja lakoće, nematerijalnog, vantelesnog, snova o letenju i ispoljavanja u vidu ptice. Pacijenti mogu biti laki u smislu nepostojanja psihološkog „prtljaga“. Mogu biti veoma zadovoljni svojim životom i sobom. Ne u egoističnog smislu, već u smislu da nema ničega što ih sputava. To su ljudi koji umeju da se odvoje od prošlosti/ problema i antagonizama. Oni ne žele da ih negativna sećanja vuku naniže i unazad. Žele da budu u mogućnosti da lete u psihološkom smislu, da se uzdignu iznad svakodnevnih problema, koji inhibiraju ispoljavanje njihove uzvišene prirode. Interesuju ih duhovne teme, muzika i umetnosti. Često imaju veoma duhovno gledište, i posmatraju događaje u svojim životima, kao i nedaće, kao nešto neminovno za razvitak njihove duše. Ovo doprinosi njihovoj sposobnosti da se ne predaju ogorčenosti.

Sloboda Može se javiti veoma izražen osećaj slobode ili, sa druge strane, izražen osećaj zarobljenosti

usled datih okolnosti i veoma velika želja za slobodom, za ličnim prostorom, za psihološkom slobodom ili željom da se ode na selo, u planine, u prirodu. Ponekad mogu snažno da preziru okolnosti ili osobe koje ograničavaju njihovu slobodu. Može postojati jaka želja da se pobegne od obaveza.

Brižljivost Veoma razvijen osećaj za obavezu i odgovornost prema porodici znači da veoma ozbiljno shvataju kako emocionalnu tako i fizičku dobrobit svojih voljenih. Na jednom kraju se može naći osećanje da je osoba „mašina za hranjenje“ – da samo obezbeđuje hranu i materijalno zadovoljenje ili, s druge strane, jaka želja da se pobegne od ove obaveze koje prati nezainteresovanost za porodične i kućne obaveze. Ovde se osoba posmatra kao ptica roditelj koja svaki sat tokom dana utroši na hranjenje mladih u gnezdu!

Opasnost Osećanja proganjajna, opasnosti i napada na njih se mogu povezati sa činjenicom da se za jedan broj dokazanih ptičijih lekova vezivalo proganjanje, naročito od strane ptica grabljivica.

Nepravda Možda zbog zlostavljanja i proganjanja ptica, javlja se jako razvijen osećaj za nepravdu, gađenje na maltretiranje drugih, na autoritet i, uopšte uzev, loše ponašanje prema drugima.

Saosećanje Pacijenti kojima su potrebni ptičiji lekovi imaju veoma razvijen osećaj saosećanja. Veoma intenzivno oni se saosećaju ne samo sa patnjom ljudi već i životinja i veoma ih boli uništavanje prirode.

Napušten Ovaj motiv veoma jako teče kroz ptičije lekove. Javlja se veoma jako osećanje ostavljenosti, napuštenosti i izolacije. I ovde se ovaj osećaj izolacije može povezati sa proganjanjem jednog broja ptičijih vrsta koje su ovo iskusile tokom dužeg vremenskog perioda.


22

23 Vidovitost

Pacijenti mogu biti izuzetno intuitivni; njihova fizička čula mogu takođe biti pojačana, sa izoštrenim vidom i sluhom.

Muzika Javlja se ljubav prema muzici i sklonost ka njenom stvaranju. Pacijenti imaju sklonosti da pevaju i zvižduću.

Mitarenje Osobe se često žale na na tegobe sa prilično trivijlnim simptomima, tj. malim promenama na koži, blagim problemima sa kosom ili noktima. Može se čak učiniti da se pacijent mitari tokom pregleda!

Fizička aktivnost

Ove osobe obožavaju da su napolju na svežem vazduhu i često su veoma dobri sportisti. Može se javiti veoma izražena želja za pilotiranjem aviona, planinarenjem ili bandžidžampingom.

Apetit

Intervju sa mr Velom Kovačević iz izdavačke kuće «velartA», Beograd

Apetit može biti halapljiv i konstantan.

Neveštost Pacijent ponekad može biti nespretan i ispoljavati sklonost da ispušta stvari ili da naleće na njih. Ovo može odgovarati nezgrapnosti ptica na čvrstom tlu nasuprot njihovoj uravnoteženosti i elegantnosti u vazduhu.

Putovanje Javlja se želja za putovanjem koja je u vezi sa radoznalom prirodom, želja za učenjem, saznanjem i razumevanjem. Neki ili svi ovi motivi se mogu naći u svakom slučaju gde je potreban ptičiji lek. Izvor: Dr Jonathan Hardy: Flying high: Bird medicine in homeoapathy; Health & Homeopathy Summer 2003; www. britishhomeopathic.org (preuzeto oktobar 2010)

Pripremila: Jelena Popović

Izdavačko preduzeće VELARTA, osnovano 1995.godine, bavi se izdavačkom delatnošću iz nekoliko oblasti: medicina, popularna medicina, stomatologija, ekologija, biofizika, biohemija, leksikografija... Knjige svrstane u 15 edicija, namenjene su studentima, postdiplomcima, zdravstvenim radnicima, kao i širokoj čitalačkoj publici. Misija VELARTE jeste publikovanje novih saznanja u savremenoj medicini i kontinuirana medicinska edukacija, a osim klasičnih znanja svojim izdanjima pruža uvid u nova dostignuća iz pojednih oblasti medicine. Za svoj doprinos izdavaštvu dobitnik je mnogih priznanja i plakata, kao što su Zlatna medalja za kvalitet Novosadskog sajma, Oktobarska nagrada za nekoliko knjiga. Partneri VELARTE su Srpsko lekarsko društvo, Medicinski fakultet, Stomatološki fakultet i Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu. Na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu VELARTA će predstaviti novu knjigu iz homeopatije pod nazivom Homeopatija – nežna medicina (Priručnik za neupućene), autora dr Vladimira Holodkova.

Homeopatija – nežna medicina * U tekstu misije VELARTE stoji: „Znanje uliva sigurnost, spretnost i snalažljivost’’. Kada je zdravlje u pitanju to je posebno značajno. Kako vidite svoju misiju posle toliko godina medicinske edukacije putem knjiga? V.K.: Kao i na početku misije, potrebno je puno rada, strpljenja i upornosti, kako autora tako i izdavača, da bi knjiga bila razumljiva onima kojima je namenjena, u cilju očuvanja zdravlja i boljeg razumevanja bolesti. * U VELARTI je prisutno snažno opredeljenje ka svakodnevnoj prevenciji i zaštititi zdravlja. Uspevate da ispratite to svojim znanjem, iskustvom i osobenim ženskim šarmom. Da li je ponekad teško? V.K.: Nekad je najteže ubediti dobrog stručnjaka da napiše knjigu koju će razumeti pacijenti. Navikli su da pišu za studente i lekare a za obolele je uvek teže. Ubedim ih argumentima: koliko puta pacijenti ne znaju šta da vas pitaju jer su zbunjeni, uplašeni, nemaju dovoljno vremena. Napišite sve što je trebalo da im kažete.

* Posebno mesto u Vašem izdavačkom programu predstavljaju izdanja popularne medicine u kojima naši vrhunski stručnjaci jasnim i razumljivim jezikom pišu o pojedinim oboljenjima. Recite nam nešto o tim knjigama; da li nailaze na dobar odziv kod čitalaca? V.K.: Da. Čitaoci prepoznaju dobru knjigu. Te knjige pokušavaju pacijentima da približe bolest »tako da bolest neće za njih biti nepoznati protivnik, već poznanik čije su ponašanje, ćudi i slabosti u knjizi upoznali« kako stoji u predgovoru jedne takve knjige. Čitaoci se uvek interesuju za nova izdanja i dopune već postojećih kniga. Mi smo objavili dosta knjiga iz lipidologije, gastroenterologije, neurologije, psihijatrije, fizijatrije, bolesti ovisnosti ali na žalost čitave oblasti medicine, sa velikim brojem oboljena nemaju ni jednu popularnu publikaciju. * Verujete li da je moguća edukacija ljudi putem knjiga o značaju aktivnog učestvovanja u razumevanju i praćenju toka bolesti? V.K.: Apsolutno. Prevencija je najbitnija kod mnogih oboljenja: povišenog holesterola, dija-


24 betesa, povišenog krvnog pritiska, koronarnih oboljena. Uvek se setim komentara jednog gospodina: »da sam imao mogućnosti da sve ovo znam kao mlad, sprečio bih polovinu bolesti koje imam«. Pitanje je da li dovoljno edukujemo mlade, naročito u pogledu bolesti ovisnosti, gojaznosti kao posledice pogrešne ishrane, depresije, prisutne već kod dece. * Kako ste se odlučili na štampanje priručnika iz homeopatije, i koliko ste pre toga znali o ovoj priznatoj medicini lečenja? V.K.: Dosta naših kupaca se interesovalo za ovu vrstu literature. Prodavali smo prevode drugih izdavača iz homeopatije, ali je i meni lično nedostajalo predznanje, kao i većini čitalaca. Otuda potreba za jednim priručnikom sa polaznim znanjem, da bi što veći broj čitalaca mogao da razume i koristi ovu metodu lečenja. * Homeopatija je čitav koncept, filozofski stav, logičan sistem koji se ne ogleda samo u tome da li ćemo dati odgovarajući lek za odgovarajuću tegobu, nego o tome šta je bolest, kako stižemo u stanje zdravlja, kakvi su mehanizmi postizanja opšteg zdravlja i ravnoteže organizma. Koliko je Vama blizak takav stav i da li ste nekada Vi imali homeopatsku konsultaciju? V.K.: Ne, ali sam imala priliku da čujem pozitivne komentare od onih koji to jesu. * Planirate li nastavak saradnje sa homeopatskom školom Simillimum vezano za štampanje novih knjiga iz ove oblasti? Krenuli smo sa priručnikom. Sve zavisi od interesivanja naših kupaca. V.K.: Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Sarajevu i Podgorici najavili ste štampanje popularnog priručnika iz homeopatije a početak jednog od njih obeležila je simpatična priča vezana za homeopatiju. Možete li ukratko da nam ispričate šta se desilo u Sarajevu? Pa nismo još ni montirali štand, a jedan gospodin je došao isključivo zbog najavljenog priručnika - mislio je da je publikovan.

25 * Da li znate da je u našoj školi od ove školske godine uveden medicinski program za školovanje homeopata koji nisu zdravstveni radnici, a u saradnji sa srednjom medicinskom školom ,,Dositej Obradović’’ iz Novog Sada? V.K.: Nisam znala. * Mogu li naše kolege da Vam se obrate za stručnu literaturu iz oblasti medicine u toku svog školovanja. Koliko znam, Vi imate knjižaru u holu Kliničkog centra Srbije u Beogradu već dugi niz godina? V.K.: Sa zadovoljstvom ćemo izaći u susret svakom ko je zainteresovan za ovu vrstu literature. Naš sajt je www.velarta.rs. Tel: 30.35.954; 32.21. 829. Trudimo se da u navedenoj knjižari imamo sva izdanja iz medicine, a ne samo naša. (Kontakt telefon i adresa knjižare gde mogu kupiti knjige) * Da li planirate promociju priručnika na Sajmu knjiga u Beogradu, krajem oktobra?

IZVEŠTAJ SA PRVOG KONGRESA HOMEOPATA HRVATSKE U ZAGREBU

Hrvatski homeopatski savez je «kišobran» (krovna) organizacija nekoliko udruženja – udruga homeopata koje deluju na teritoriji Hrvatske. Cilj je objedinvanje stavova homeopata u kontaktima sa državom radi potpuno gobezbeđenja bezbednostilečenja pacijenata. U periodu od 23. i 24.10.2010 ovaj Savez je organizovao Prvi kongres homeopata u Hrvatskoj gde je bilo preko 60 učesnika, što je daleko premašilo očekivanje organizatora ovog skupa. Kongres se odvijao u ova dva dana u prostoru školskog centra IBM u zgradi Lastovska 20. Kongresu su prisustvovali i gosti iz Srbije i Bosne (4 učesnika iza «Simillimuma» iz Beograda, 2 učesnika iz «Hanemana» iz Novog Sada i 1 iz Bosne i Hercegovine). Time se može kazati da je ovo bio ujedno i međunarodni kongres.

V.K.: Bitno je da priručnik bude objavljen, da ga zajedno učinimo kvalitetnim. Prednost dajem ovom drugom u odnosu na vreme. Promocije će doći. * Kako se Vi opuštate, kako punite baterije za težak posao kontinuiranog praćenja dostignuća iz oblasti medicine? V.K.: Pa uvek postoji ta povratna sprega, osećaj da ste uradili nešto dobro, što zaslužuje pažnju i što će biti korisno, tako da izlazak nove knjige potire sve »porođajne muke«, ogroman rad, nerviranja do objavljivanja. Morate da verujete u to što radite. * I na kraju, poruka budućim čitaocima priručnika „Homeopatija – nežna medicina’’? V.K.: Čitajte, edukujte se. Svako neka pronađe ono što njemu odgovara. Verovanje u izlečenje je pomak po sebi. Pripremila: Biljana Vlatković

Na početku kongresa prvog dana obratio se učesnicima skupa Peter Virksveen aktuelni sekretar ECCH (European Councile for Classical Homeopathy) koji nas je informisao o inoviranju značajnih ECCH dokumenata koji se tiču rada homeopata na prostoru 27 zemalja članica EU a i drugih koji su van ove organizacije. Konstatovao je da se u svim zemljama Evrope homeopatija javlja kao terapeutska metoda. S druge strane je ukazao da se od zemlje do zemlje razlikuje uređenje rada homeopata i

naveo da u 16 zemalja se homeopatijom mogu baviti zdravstveni radnici. Poželeo je na kraju uspešan rad skupa.

Potom se skupu obratila predsednica Hrvatskog homeopatskog saveza Blanka Martinović koja je obavestila o aktuelnom trenutku homeopatije u Hrvatskoj i poželela uspešan rad svim učesnicima ovog kongresa. Nakon nje, Kongresu se obratio predsednik Obrtničke komore Zagreb Ivan Obad, koji je ukazao da je homeopatija profesija koja donosi i budžetska sredstva državi te da predstavlja značajan doprinos razvoju privrede i društva u vreme slabe zaposlenosti. Pored toga je pojasnio da ova komora daje svu podršku da se homeopatija legalizuje kao obrt kroz razne oblike poslovnih organizacija pri čemu se traži odgovarajuća školska kvalifikacija. Naime, u Hrvatskoj još nije usvojen nikav zakonski akt od strane Ministarstva zdravlja tako da već nekoliko godina se želi preko obrta homeopatija proglasiti delatnošću. Nadajmo se da je tako i unapred poželimo kolegama i koleginicama uspeh u tom smeru. Potom je sledio radni deo koji je započet procedurom mentalnog dokazivanja jedne remedije od strane Ivana Šimetina, prdsednika Hrvatske udruge homeopata i istovremeno i organizator ovog Kongresa. Kasnije,


26

drugog dana na kraju Kongresa saoštio nam je grube rezultate dokazivanja nove supstance napravljene od Punica (nar). Teško je dati ocenu preostalih predavanja jer svako je bilo korisno, poučno i novo kako iz ugla sticanja novih znanja tako i iz ugla razmene mišljenja i iskustava tokom pauza. Uz moju pristrasnost, izdvojio bih predavanja Irene Brbić o Vitulkasovoj školi i njegovoj novoj knjizi «Levels of Health», potom dr Enver Beriše iz Rijeke o kliničkom – lokalnom lečenju dermatoza i svakako predavanje d.sci. Đurđice Dragćević koja je na vrlo potresan i bolan način ispričala svoje iskustvo u primeni Europiuma oxydatuma na samoj sebi (dijabetes koji traje 8 godina pri čemu je konstatovano da je čak otporna na insulin, sa dugim periodom glikemijskog indeksa uglavnom iznad 10 a nekada i do 30). Nakon nje, imali smo vrlo poetično, nadhunuto i zanimljivo predavanje dr med. Senije Grčić o njenom iskustvu od 28 godina u primeni kompozitnih homeopatskih remedija i obećala je da će u zborniku radova biti recepti kako se oni koriste. Za one koji nisu upućeni, kompozitne remedije su polivalentne odnosno nekoliko homeopatskih supstacni, uglavnom niskioh potencija, se nakapljava u Sac lac kuglice. U jednom trenutku je nenajavljeno, van zvaničnog programa, učestvovao dr med. spec. (psihijatar) Marijan Montani iz Zagreba koji je prikazom jendog (ilegalnog) video zapisa obavestio o projektu Jana Scholtena u Keniji iz 2006 gde je on sa saradnicima primenio novu remediju pod nazivom «iquilai» u lečenju AIDS i HIV-a. Rezultati su bili fantastični i prezentovani su na Liga medicinorum homeopaticum

27 kongresu u Belgiji tokom 2009. Doznali smo da je ovaj lek Scholten sa saradnicima napravio od 5 lantanoida (nije hteo da kaže kojih), da ih standardno koristi davanjem jedne granule u 5 sukcesivnih dana. Remedija se može nabaviti preko www.remedia.at (videti više na aidsremedyfund.org/files/arf_info.pdf). Scholten i saradnici su radili pilot projekat na uzorku od 228 osoba od kojih je 118 muškog a 110 ženskog pola uz dramatično poboljšanje zdravlja koje je i posle 6 meseci bilo dobro. Dr Marijan Montani je ukratko opisao i jedan svoj slučaj. Šta još reći? Na kongresu su Jelena Đurić i Nebojša Jakovljević, studenti IV godine «Simillimuma» prezentovali svoje radove «Životne mogućnosti» (knjiga), radionička mašina za izradu homeopatskih pripravak ai najavili novu knjigu u obliku pregleda simptoma i homeopatskih remedija sa najavom da će uskoro biti gotov i prateći softver u formi ekspertnog sistema za pomaganje radu homeopata. Čestitamo im! Naravno, centralni događaj je bilo izlaganje Mileta Maleševića iz «Advaite» iz Sarajeva, koji je posle dugih godina čekanja prevoda u našim krajevima, izdao u povodu 200 godina objavljivanja 1810 «Organona», prevod na jezicima južnoslovenskih naroda. Ova knjiga biće plasirana tokom seminara Majka Bridžera u «Simillimumu», krajem novembra 2011. i biće nuđena sa popustom. Prvi utisak jeste da je knjiga dobra ali se isto tako vidi da je tu i tamo ima manjih slovnih grešaka jer je Malešević želeo da omogući plasman ovog prevoda baš u 2010 godini, godini kada se slavi 200 godina objavljivanja «Organona». Zbog ovih sitnih grešaka se javno izvinuo i mi smo mu odmah oprostili! Kongres je toliko uspeo da je Ivan Šimetin najavio da će u vreme Svetske svesnosti homeopatije (april 2011, u nedelji rođenja Hanemana) biti održan i drugi kongres pri čemu će se štampati zbornik radova.

SLUČAJ SEBOREJE

Ovaj slučaj spada u slučajeve koji se u engleskom nazivaju long term case management (upravljanje slučajevima pacijenata na duže staze sa dobrim uspehom). Muškarac, u trenutku uzimanja slučaja star 32 godine. Neoženjen, tada bio u vezi sa jednom devojkom koja je preporučila homeopatski tretman njegovog slučaja. Nastanjen u blizini Novog Sad, po zanimanju elektrotehničar – serviser računarske opreme. Radio u struci prvo kao serviser hardvera računara a sada kao trgovac. Slučaj uzet 07. 12. 2004 a proverava obavljena oktobra 2010. Glavna tegoba: Intenzivno perutanje kose i nervoza zbog ove tegobe. Prva preskripcija: 14.12.2004; Ferrum phosphoricum 30C, ispiranje kose sa tinkturom od Calendule flos (proizvod Marije Mihajlov uz pomoć Vladimira Holodkova). Kontrole: * 25. 04. 2005: Nestalo perutanje * 11. 05. 2006: Nema perutanja, kosa i dalje sjajna, kratko ošišan * 03. 10. 2010: Srećno oženjen sa drugom osobom, uskoro će postati i otac, kosa i dalje normalna bez perutanja, nikada nije imao relaps glavne tegobe.

Refeleksije homeopate (Prvi susret) - Sjajna smeđa kosa - Sportski obučen - Skupio se u stolicu u poluležećem položaju - Tiho priča - Dobra vizuelna komunikacija (otvoren pogled) - Normalne građe, kratka kosa po celoj glavi, nema za sada znakove ćelavosti - Kratka bradica, svetle puti H – Homeopata P – Pacijent Intervju trajao 1 sat i 45 minuta. H - Šta su vam tegobe? P - Posle vojske nisam mogao da se oslobidim peruti. U vojsci sam boravio 1995, skinuo sam se iz uniforme tokom 1996. i od tada su ove tegobe. Meni to lično ne smeta posebno, ali mja devojka je vas preporučila i a volimo se pa da hajde da probam. Pored toga imam iznenadne groznice u nosu, na sluzokoži nosa. Za vreme osniovne škole imao sam čireve po rukama i to na obe ruke celom dužinom. Baka me je mazala nekom “zabranjenom” crnom mašću i nekim kreamama i to je meni prestalo. Ovo sa groznicama u nosu se pojavilo po povratku iz vojske 1996. Nosio sam stalno novu vojničku kapu i pretpostavljam da je od toga. Perut se javila


28 oko oboda glave na delovima gde je bila ivica kape. Peruti je bilo jako puno. Za vreme vojske bili su normalni higijenski uslovi, na Topčideru u Beogradu. Nikakvi paraziti nisu dijagnostikovani. Hrana je bila relativno dobra. Nisam ni od čega bolovao za vreme služenja vojske. Tokom NATO agresije 1999. bio sam mobilisan na raznim terenima u Vojvodini. Od toga doba koristim razne šampone protiv perutanja ali bez nekih većih uspeha. Kosa mi se jako masti posle 2 dana pa moram često da pereme kosu. Menjam često šampone. Trenutno koristim neki medicinski šampon koji pravi “Krka” iz Novog Mesta. Ukoliko ne operem posle dva dana, koža i kosa mi budu suvi sa puno svraba. Nisam primetio da mi opada kosa posle pojave perutanja. Do 7. godine mog života živeli smo u Novom Sadu a onda smo se preselili na Čenej. Moji su se slabo bavili poljoprivredom, ali gajili smo živinu i svinje. Bilo je i prskanja voća. Retko sam se kupao u nekom obližnjem privatnom jezeru. Nije mi smetalo preseljenje, bio sam mali a i volim prirodu mada sam sada češće u Novom Sadu. Okolo naše kuće u Čeneju su uglavnom njive i tu ima raznoraznog đubriva. Čirevi su ostavili tragove. Imam starijeg brata i sestru. Oni nemaju ove tegobe sa perutanjem ali bratu koji ima 31 godinu (stariji je 2 godine) opada kosa bez perutanja. I ujak mi je ćelav. Krvna grupa mi je “B”. Izuzetno volim slatko ...naročito čokolade. Ne volim masnoću, ljutinu i slaninu. Igrao sam futbal od VIII razreda OŠ pa do kraja srednje škole. Tu i tamo imao sam udarce po glavi.

29 H - Da li imate još nešto da kažete? P - Ne obraćam na perut pažnju i ne smeta mi da mom bratu i ujaku se pojavio gubitak kose. To devojka, ... znate ....insistira, gunđa... (saginje glavu, okreće pogled, stidljivo se ponaša...) Nisam primetio da na perutanja utiče promena vremena. Jednostavno, operem kosu i posle 2 dana zamasti mi se ponovo i peruta se. Pojavi se perutanje i po bradi ako neredovno perem. Moja majka stalno menja jastučnicu od zamašćivanja od moje kose. Ostaju i masne fleke koje potamne na jastučnici pa mi bude neprijatno. Slabo pijem tečnosti, ispod jedne litre a najčešće vodu - iz česme i sokove. Preležao sam zauške. Često sam imao prehlade u OŠ i SŠ pa sam zbog toga često pio i antibiotike. Ne pušim, ne pijem alkohol, retko pivo. Na zubima imam neke promene, povukle su mi se desni o levoj donjoj vilici ali stomatolog kaže da je to od nepravilnog pranja zuba odnosno korišćenja četkice ?! Izrasline u nosu: jave se i zbog najmanje prehlade, traju oko 2-3 dana, budu bolni, otekne iznutra sluzokoža, bolno je na dodir i bez dodira, praćena sa slabom glavoboljom, pojavi se crvenilo na vrhovima nozdrva spolja, prođe samo od sebe bez nekih lekova, nema izlučevina niti krvavljenja. Nisam zimogrižljiv. H- Strahovi? P - B.O. H - Bes? P - Zaista se retko iznerviram, i po tome me znaju. Ali ako se desi onda galamim bez bilo kakvog bacanja predmeta, udaranja i tome sl. H - Emocionalno? P - Ne želim nikom zlo, nije me lako povrediti, sve moje zanimacije se vrte oko kompjutera, to je posao koji volim i istovremeno i hobi i sada ne radim kao serviser nego kao trgovac a to mi baš i ne prija. Mislim da sam flegma iako sam malopre rekao kako reagujem kada sam besan. Ali ne dodiruje me svaka tudja nevolja, samo posmatram, nema momentalne reakcije. [Devojka je kasnije saopštila homeopati o njemu i isto je pričala da je tih i nije reaktivan i da to nju nervira]

Pre nekoliko meseci mi je na vrlo kratko nestala perut i ne mogu da to povežem ni sa jednim događajem koji je možda okinuo to. Sestra je udata, zdravstveni radnik i ima dece.

H- Sigurno? P – Moguće je da sam tokom boravka u vojsci i od stalnog nošenja kape dobio perutanje. Znam da smo dobili novu konfekciju jedino smo cokule kombinovali od ranijih vojnika.

Sumnjam da je od toga mada i inače nisam ljubitelj nošenja kape, ni pre niti posle vojske. Cela moja bela put je otuda što sam često anemičan, spor u reakciji a i imam u raznim periodima dijagnostikovanu malokrvnost. Nikada nije ustanovljena neka patologija, jednostavno – takav sam. Bio je perio kada sam jeo i po preporuci majke konjsko meso. Sve to sada nema smisla ipak sam već odrastao. Devojka i ja se volimo ali umeju da skoče varnice: nju stalno nešto nervira a ja se uvek nasmejem (... tokom ove priče .. smeje se). Naravno, zaboravio sam da kažem da posle skidanja uniforme su se javile povremene glavobolje ali više tupo, kratko i u unutrašnjosti, Brzo prođe. Nemam više zaista ništa da kažem.

Ovaj slučaj je posmatran iz raznih uglova. Krenulo se od prvog simptoma: Seboreja  neishranjenost krvnih sudova vlasišta kose, slaba cirkulacija pa toksini od masnoće ne odlaze iz kože glave. Osnovna telesna tečnost je KRV. Jedna od komponenti je hemoglobin koji iako je kao ćelija kratkog veka i biohemijskim procesima se transformiše u jedan od najjačih ljudskih

toksina – bilirubin, traži nastanak od gvožđa. S obzirom na pojavu čireva po koži, masnoću itd. kapilarni sistem je zapušen. Smenjuju se “masna koža”  “suva koža”. Daćemo mapu uma ovog slučaja da probamo da identifijumeo kvalitetnih desetak rubrika. Seboreja je posledica nečega. Kod pacijenta ne postoji posebna patologija sem da ima sklonosti sa tegobama koje gravitiraju na glavi.

H- Želje? P - Voleo bih da živim u planini! H- Da li imate šta još da izjavite? P – Ne, ništa posebno

ANALIZA


30 Upotrebljen je repertorijum softvera «Mac Repertory» pri čemu je upotrebljena samo jedna rubrika: HEAD  Seborrhea. Izašle

Većina dobijenih lekova pokriva svrab, izrasline u nosu, kožne problem, smenjivanje suvo – masno. Homeopata je smatrao da je problem mnog dublji: u mikroishrani vlasišta. Postoji zanimljiva tkivna so. Hajde da je vidimo po ključnim rubrikama: Ferrum-Phosphoricum • MINDTemperamentPhlegmatic • SKINEruptions / Dryness • SKINWarts; small • NOSEPainInternal

su osim Petroleuma, Sulphura, Mercuriusa i Lobelie neobične remedije koje se ne uklapaju u sliku pacijenta.

• HEADInternal • BLOODInternal (Anemia) Prva preskripcija: 14. 12. 2004. - Ispiranje kose sa mlakim čajem od nevena (nedelju dana); predata kesa sa nevenovim cvetom iz bašte Marije Mihajlov (Begeč) (suština nevena: brz oporavak epitela kože) - Ferrum phosphoricum 30C: 7 pilula, nedelju dana uveče u tečnom obliku (pola čaše vode), ispiti rastvorenu jednu kuglicu u pola sata. Slučaj uradio: dr Vladimir Holodkov

Zato da budemo kao tim bolji, sposobniji, da otkrijemo nove potencijale u nama i da sve to podelimo u formi transfera znanja, vama studentima. Kao tim, mi želimo zaista da svima ponudimo maksimalni transfer znanja stečen kroz sopstvenu praksu i iskustvo. S druge strane smo itekako svesni da nismo savršeni. Da li postoji savršenstvo – Zen pitanje? • Šta se još dogodilo? Imali smo «Letnju školu 2010» na Gučevu gde su nam bili u gostima kolega Ivan Šimetin iz Udruge homeopata Hrvatske i kolege-studenti iz Makedonije koji su imali javnu odbranu svog projekta «Dečja homeopatija». Tijana Ružić je imala vrlo nadahnuto predavanje na temu «Novi pogled na Organon i Kenta». Čestitke i njoj. Letnja škola je otvorenog tipa i svako može da joj prisustvuje – nema kotizacije. Potrebno je malo novca za prevoz i smeštaj, dovoljno vremena i lične motivacije. • Školske 2010/2011 nastavlja se saradnja sa HAMA (Homeopatska asocijacija Makedonije) u projektu školovanja II generacije homeopata (ima deset polaznika). Prethodna generacija je imala pet polaznika koji već obavljaju homeopatsku praksu u svojoj zemlji. Čestitke dr med. spec. Miretu Petkovskom na lepom uspehu i njegovim kolegama. • U starom prostoru smo imali letnji pljusak koji zamalo da nam uništi opremu i dokumentaciju. Srećom po nas, domaćica zgrade - Goca nam je pomogla usred raspusta da ne dođe do veće štete. • Šta se još dogodilo? Naša koleginica koja se školovala po programu (kurikulumu) «Simillimuma» Marina Pepić dobila je licencu homeopate. Čestitke njoj a i nama. Svakako se radujemo ovoj najnovijoj vesti. • 18. 10. 2010 održana javna tribina u Domu kulture u Čačku pod nazivom «Homeopatija – medicina budućnosti». Sala je bila prepuna ljudi i pitanja. Glavno pitanje «Kako doći do homeopate?». • 20. 10. 2010. održana javna tribina u Studentskom kulturnom centru u Beogradu pod nazivom «Homeopatija – medicina novog milenijuma«. To su sve javne tribine koje je organizovao «Simillimum» preko svojih studenata ili edukatora. Svima čestitke i hvala im. • Upravni odbor «Simillimuma» je aktivirao proceduru o osnivanju Studentskog parlamenta «Simillimuma» kao kanal razvijanja dvosmerne komunikacije mimo predavača i mentora sa jedinim i osnovnim ciljem: razvijanje modela medijacije konflikata i poboljšanje kvaliteta rada kao deo objektivnih procena u skladu sa potrebama i mogućnostima trenutka razvoja «Simillimuma». • U Zagrebu 24. 10. 2010. bila je prva promocija prevoda «Organona» na bošnjačkom jeziku u izdanju «Advaite» iz Sarajeva. • I puno toga se događalo. O svemu ostalom, pogledajte šta je redakcija u novom sastavu ponudila u ovom, novom broju, našeg «Simillimum timesa». Planirana dinamika ostalih brojeva su: broj 2 izlazi 8. 1. 2011., broj 3 izlazi 12. 4. 2011., a broj 4 izlazi 4. 6. 2011. Svakako pozdravljamo sve zainteresovane koji hoće da objavljuju članke na temu homeopatije, da nam se pridruže. Itekako ste dobrodošli! Voleli bismo da postoji red čekanja. Najviše bismo voleli da napravimo bazu slučajeva. Po Hanemanu, iskustvo je sastavni deo nauke homeopatije. To je centralna nit «Simillimum timesa». Naročito nas interesuju RČN (retkočudno-neobično) u homeopatiji. Srdačno, vaš v.d. urednik Vladimir Holodkov


SIMILLIMUM-TIMES-2010-jesen