Интервју: проф. др Дмитар Лакушић 8. Да ли постоји нека позната личност којој се дивите или која вам је можда узор? Има много значајних особа које су ми биле узори, којима сам захвалан и којима се и данас дивим. Ипак, ако бих неког требало да издвојим, то је свакако Панчић. Импресивно је то шта је он, у оно време успео да уради. Звучаће можда парадоксално, али у овој новој ери молекуларно-цитогенетичких истраживања биљака, Панчић ништа није изгубио на својој актуелности. Напротив, мислим да је постао још актуелнији него пре пар деценија. 9. Да нисте биолог, шта бисте били? Тешко ми је да замислим да се бавим неким другим послом. Мислим да сам имао пуно среће да ми се у правом тренутку „јавило” то да се усмерим ка биологији. Ипак, пошто сам радохолик, верујем да би се и на неком другом пољу солидно снашао. 10. Ваша омиљена фраза или филозофска мисао? У раном детињству сам „задојен” Његошевом поетском филозофијом или филозофском поетиком, све једно. Многи догађаји у реалном животу ме често асоцирају на једноствне мудрости из Горског вијенца. У њима често налазим утеху. Једна од омиљених је она о Вуку Мандишићу, која каже„... а у руке Мандушића Вука, свака пушка биће убојита.” 11. Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије и колико је перспективно бавити се биологијом? Већ неколико година уназад, на првом предавању на којем се срећем са студетнима Биолошког факултета, шаљем једну поруку која би се могла свести на пар наредних реченица: Екологија и биологија су изуетно актуелне науке у које се на светском нивоу много инвести-
ра. Реална потреба за еколозима и биолозима је велика, и биће све већа, и у том смлислу је одлука да се неко определи за студије биолошког факултета исправна. Међутим, да би се након студија дошло и до посла у овим областима, није довољно да се прође кроз студије, да се сакупи довољна количина поена, и остваре задовољавајући просеци оцена. Потребно је стварно научити то што се као наставни програм нуди на нашем факултету. То наравно, уопште није једноставно, али није ни превише тешко. Дакле, порука је: УЧИТЕ!!! Искористите паметно време док неко други ради за вас и обезбеђују вам довољно хране за угодан живот. Та погодност да неко други ради и улаже у вас не може вечно трајати, сем уколико нисте опредељени за животну стратегију паразита. То је, наравно, сасвим легитимно, јер паразитизам је потпуно природна појава. Нема биоценозе без паразита! Међутим, не сме се заборавити да и паразити имају пуно проблема у свом животу. И њима су потребна посебна знања и вештине, нпр. како убедити домаћине да им стално дају храну и дом? Након ове приче о паразитима у сали се обично зачује тихи смех међу студентима. Овде бих још само сугерисао да прихватите и Његошеву филозофију о Вуку Мандушићу. Тежите томе да и у вашим рукама „свака пушка буде убојита“.
ПУЛЕВИЋЕВ ЗВОНЧАЦ 47. страна Редакција
симбиоза |18